Kada je 1914. godine izbio Prvi svetski rat, ameriCko javno mnjenje odluCno se suprotstavljalo uCe6u u njemu.

I radikali i socijalisti bili su protiv ukljuCivanja u borbu

izmedu supamiCkih kapitalistiCkih klika; liberali i pacifisti nisu podnosili razaranje koje izaziva rat, pogotovu ako se vodi zbog nedeg to nema nikakvog odiglednog uticaja na
ameriCki 2ivot, a mnoge etniCke grupe su osudivale svaki pokuaj da se Sjedinjene DrZave pove2u sa zemljama koje su mrzeli zbog njihovih proSlih ili sadaSnjih ne- dela.
NemaCki i irski glasaCki blokovi bili su odluCni da sprede svaku
pomo6 britanskoj imperiji. Predsednik Vudro Vilson nije imao nikakvu 2elju da reskira svoj
program doma6ih reformi u nepromiiljenoj vojnoj avanturi.
safi
U toku naredne tri godine, pritisak za ulazak u rat postao je uva neizdrZiv, uglavnom zbog nemaCke kampanje u podmomiCkom ratu protiv Engleske. AmeriCki
brodovi su potapani, Cesto namemo, uz gubitak ameridkih 2ivota. Maja fran 1915. godine, potapanje linijskog broda Luzitanija dovelo je do po- gorsanja nemaCkoameriCkih odnosa. Sledede godine, nemaCka momarica je otvoreno cu
izjavila da bi se rat mogao dobiti samo ako bi njene podmomice primenjivale taktiku
neogranidenog rata protiv svih brodova u zoni blokade bez obzira na pa
njihovu nacionalnost pa je ta mera i bila primenjena podetkom 1917. godine. U isto vreme,
Britanci su objavili sadriaj telegrama koje su uhvatili, u kojima nemaCko pot ministarstvo spoljnih poslova predla2e vojni savez sa Meksikom kako bi se ponovo uspostavila
meksiCka vlastu Teksasu, k Novom Meksiku i Arizoni. Ovaj U
Cimermanov telegram potvrdio je gla- sine da se NemaCka urotila sa Meksikom i verovatno
pro
Japanom kako bi poll nitila ve6i deo onoga Sto su Sjedinjene Dr2ave jedi postigle irenjem na zapad u I devetnaestom veku. Aprila 1917. godine, predsednik Vilson je
objavio rat f NemaCkoj iako nije imao nacionalni konsenzus na ta ni* ukazuje glasanje u m Kongresu, gde se Sest senatora i pedeset Clanova PredstavniSkog doma i
suprotstavilo ratu. Pri tom ova cifira ne odraiava strahovanja javnosti u mili punoj * meri.
or
tu
(M
gam
a
1160

bilo
n
cus
ka
mili
o]
voj
nc
naci
o
izaz
r
napi
s
riC
ko
U
etr
od
je
kult
u
Cinj
e
cab
b
nisu
Nep
i
do
m
188(
pro
kriz;
kam
don
te v
prei
drfc

nikj
ami
m
sav
nac
haj
kh

Stupanje Sjedinjenih Dr2ava u rat imalo je kljuCni znaCaj sa

pro- pagandnog stanoviSta. Mogudnost da savezniCke snage na
zapadnom frontu uskoro budu pojaCane milionima sve2ih ameriCkih
vojnika napravila je protivtefcu poraznoj vesti o povladenju Rusije iz
borbe. To je ozbiljno obeshrabrilo nemaCke snage. Izgledi za ulazak
Amerike u rat su, ako nita drugo, provocirali nemaCke ofanzive
1918. godine, Ciji je neuspeh doprineo eksploziji nelojalnosti medu
Centralnim silama. Medutim, ameriCka uloga je u vojniCkom smislu
bila striktno ograniCena. Redovne ameriCke snage su 1917. godine
predstavljale malu silu a formiranje i obudavanje jedinica koje su
bile potrebne za odluCnu intervenciju u Francuskoj trajalo bi
godinama. KljuCni ameriCki doprinos je, prema tome, planiran za
kampanje u 1919. i moZda 1920. godini.Na podetku je ameridki
komandant D2on PerSing morao da se bori da saduva autonomiju
ameridkih ekspedicionih snaga kako se ne bi utopile u francusku
vojsku. U toku 1918, jedna jedinica ameridkih ekspedicionih tru- pa
pobedila je u znadajnom okraju u francuskom sektoru zapadnog
fronta. U prolede su marinci pretrpeli teke gubitke u umi Belo,
dok su druge jedinice blokirale nemadku ofanzivu kod Sato Tijerija.
Do septembra je ved milion Amerikanaca udestvovalo u saveznidkoj
ofanzivi na zapadnom fron- tu (Mez-Argon) koja je slomila nemadke
linije. Ukupno, u oruSanim sna- gama je sluiilo 4,7 miliona
Amerikanaca a ameridki gubici iznosili su 116 000 ljudi, od kojih je
neSto malo ispod polovine poginulo u borbi. To je bilo mnogo manje
od Stete koju su pretrpele druge udesnice u borbi: Fran- cuska,
Nemadka, Rusija i Austrougarska su, pojedinadno, imale izmedu
milion i dva miliona mrtvih a britanska imperija neto manje od
milion.
Uticaj rata na 2ivot Amerike bio je potpuno nesrazmeran
njenom vojnom angaZovanju. Delimidno i zbog neizvesnih stavova
javnosti prema nacionalnoj politici, i najmanji izraz sumnje ili kritike
u pogledu toka rata izazivao je ekstremno neprijateljstvo. Kao to je
istoridar Dejvid Kenedi napisao, rat za ameridku svest bio je1 prvi i
najodludniji okrSaj u ame- ridkom udedu u globalnoj borbi. Ovaj
aspekt rata imao je mnogo frontova. U etnidkom smislu, on je
razorio nemadku ameridku zajednicu koja je vie od jednog veka
bila jedna od najcenjenijih doseljenidkih grupa i razvila kultumi iivot
u Citavoj zemlji. Svi nemadki simboli su postali meta: dinjenica da
se za kiseli kupus vie nije govorilo sauerkraut ved liberty
icabbage samo je jedan notomi primer raspoloZenja javnosti.
Orkestri vie nisu svirali nemadku muziku, kole su prestale da
podudavaju nemadki jezik. Neprijateljstva su se proSirila i na drugu
centralnu silu, Austrougarsku, domovinu miliona Slovena i Jevreja
koji su uSli u Sjedinjene Dr2ave od 1880. godine. Tehnidki gledano,
svi su oni postali neprijateljski stranci.
Rat je iskorenio socijalistidke i radikalne ideje, koje su se
naveliko proSirile od podetka novog veka i do2ivljavale procvat u
industrijskim krizama predratnih godina. Radikali i pacifisti su

podeli 2ivu propagandnu kampanju protiv rata i regrutacije, ali je

savezna vlada juna 1917. godine, donela drakonski Zakon o
Spijuna^i, kojim je strogo ogranidila svaku kritiku te vrste. Zakon je
sprovoden nemilosrdno; to su dinile pote odbijanjem da prenose
poSiljke koje su sadr2avale podbunjivadku literaturu, lokalna i
driavna policija, pravedi racije na prostorije socijalista i Industrijskih
rad- nika sveta (IWW), i privatne grupe koje su osudivale svako
sumnjivo anti- ameridko ponaanje, pod dim su njihovi dlanovi
obidno podrazumevali i najmanju vezu sa neortodoksnim ili stranim
idejama. Pokret za gradansku zaStitu je institucionalizovan kroz
Ameridku ligu za zatitu, koja je radila u savezu sa lokalnim
poslodavcima i njihovim strukturama anti-radnidkog nadzora i
pijuna2e. Takve grupe su bile neverovatno aktivne i nametljive
hapsedi i ispitujudi hiljade eventualnih radikala ili onih koji bi mogli
da izbegnu regrutaciju, i slu2ile kao ruka zakona.
Americki rami napor je, po misljenju drzavnih organa, bio
stalno izlozen subverziji stranih i radikalnih grupa, koje su u stvari
bile nemacki agenti. Organizacija Industrijski radnici sveta je
okarakterisana kao anar- histidka organizacija nadahnuta
Nemackom. Koliki je bio strah organa vlasti u oblastima sa
velikom koncentracijom stanovnika stranog porekla, pokazuje
predlog, iz 1917. godine, da se rezervne jedinice milicije u Pensilvaniji opreme mitraljezima kako bi se pripremile za masovno
nasiije ili nsianak. U takvim situacijama mitraljezi su od
neprocenjive vrednosti. Mitraljez je stekao takvu reputaciju zbog
svoje ubojitosti, pa je i samo njegovo prisustvo cesto dovoljno da
zaplasi gomilu.2 Jezik je skoro isti kao i jezik belih doseljenika koji
zive brojno nadjadani domacim stanovnistvom u nekoj azijskoj ili
afiickoj koloniji.
KRIZA RADIKALIZMA
Ratna histerija protiv spijuna i sabotera nije pravila veliku
razliku izmedu socijalista, sindikalista. pacifista i aktivnih
simpatizera Nemadke jer se smatralo da svi podjednako ometaju
americki ratni napor. Identifikovanje radikalizma sa subverzivnim
radom stranih drZava nastavilo se nesmanje- nom snagom i kada je
nemackog demona zamenio neprijatelj u liku sov- jetske Rusije, a
Kajzer svoje mesto glavnog manipulatora prepustio Lenjinu. Jedan
socijalisticki lider je 1919. godine izjavio: IWW i boljsevizam su
postali najveca pretnja umesto zute opasnosti i Prusa. 3 Dodatan
podsticaj ovakvom shvatanju davala je velika zastupljenost aktivista
stranog porekla u rukovodstvima radnickih pokreta, na primer,
socijalista ,,kolebljivaca i (od 1919) novoosnovane Komunisticke

partije Sjedinjenih Drzava. Represivni aparat, stvoren za suzbijanje

navodnih Kajzerovih agenata, sada je ponovo upotrebljen za novi
talas antiameiikanizma. Tradicionalno sna^na aktiv- nost
ameridkih radikala pretrpela je teske udarce izmedu 1917. i 1920.
godine.

Godina 1919. bila je u znaku radnickih nemira, najvecih u istoriji nacije, s

masovnim steajkovima koji su pogodili ne samo tradicionalne in- dustrije celika i
uglja, vec i do tada mime sektore trzista rada kao sto je policija, pa dak i pozoriSte.
Citavi gradovi i oblasti prakticno su stali zbog sfrajkova a u nekim podracjima su
sukobi sa radnicima doveli do krvo- prolica i gradanskih nemira. U Sijetlu je
organizovan generalni strajk, u Bostonu je Strajkovala policija, a Strajk radnika
celicana u Pitsburgu bio je traumatican dogadaj. Ugljenokopi u Pensilvaniji i
Zapadnoj Virdziniji zapo- deli su pravi visegodisnji gerilski rat Priroda ovih
sukoba zbog najamnina i 2ivotoog standarda brzo se promenila u mnogo opasnije
etnicke i politicke boibe pa je nastupio period snaine reakcije. Ona se javljala u
razlicitim oblicima u zavisnosti od lokalnih uslova ali je svuda bilo prisutno
agresivn
PRIBLIZAVANJE RATA

dinej
p

nasilja

Od 1938. godine, spoljni poslovi su jo jednom zauzeli centralno lr ponaSa

mesto u ameridkom politidkom 2ivotu. Ekspanzionizam Nemadke i Japana i
I
rastuda verovatnoda da de u Evropi dodi do rata ponovo su probudili strah 1
stavov;
da de se Sjedinjene DrSave uplesti u vojna zbivanja u inostranstvu. Sam
B
godine
Ruzvelt je bio odludan protivnik faSizma i verovatno je on od svih zapadnih
I
omogv
voda imao najjasniju viziju velike strategije suprotstavljanja diktaturi i
1
ustupa
njenog unitenja. Medutim, antiratno raspoloZenje je u Sjedinjenim Dr2a- I
ga kor
vama bilo jako izraZeno zbog raSirenog shvatanja da je angaZovanje u Prvom |
bile p<
svetskom ratu bilo katastrofalno i skupo, i da je pri tom koristilo samo neI
odigle
zahvalnim saveznicima, koji su izbegli da plate veliki deo svojih ogromnih
II
Evrop
dugova. Anketai odbor senatora DZeralda P. Neja je 1934. godine pokuao |
ameri
da dokaie da je ameridka intervencija 1917. godine bila izmanipulisana
1
posle<
zaverom bankara i trgovaca oruZjem a zakoni o neutralnosti iz 1935. i 1937. 1
proti\
godine bili su projektovani tako da praktidno onemogude intervenciju Sje- I;
7

bio S{
dinjenih Driava u evropskom ratu. Pored toga, protivljenje ratu je 1938.
I
ali ko
godine bilo duboko ukorenjeno u onim velikim etnidkim grapama koje su ili
I
baza
u celini pokazivale simpatije za svoje matidne zemlje sada pod diktatorskom
|
pravi
vlaSdu, ili su imale istorijske razloge da se suprotstave zapadnim savezni|
mors
cima. Ulazak u rat mogao je dovesti Ruzvelta u situaciju da se suprotstavi

Citav
opasnoj koaliciji Nemaca, Italijana, Iraca, Ukrajinaca i dragih, mo2da dak i u
^ono
savezu sa katolidkom crkvom, koja je svog najvedeg neprijatelja u Evropi
K
0gj.0
videla u boljSevizmu, a ne u faSizmu. Od sredine 1939. godine, ratu su se
I
po^a
Zestoko protivili i ameridki komunisti i mnogi levidari, to je bila posledica
sovjetskog paktiranja s nacistima.
pom
U periodu od 1939. do 1941. godine, Ruzvelt je morao da primenjuje
nem
pailjivo koncipiranu strategiju, stalno ponavljajudi kako ne 2eli da se anganaQI
2uje u inostranstvu, dok je istovremeno Britancima i Francuzima pru2ao
M; ^
onoliko pomodi i podrgke koliko je mogao a da pri tom ne izazove javni
Mfe'.
SVQj
skandal. Bela kuda je upotrebila i medije da bi usmerila paSnju na ameridku
I
^
krajnju desnicu kao na opasnu petu kolonu koja preti da podrije
Sjedinjene Driave i spremna je za eventualne sabotage u sludaju rata.
Domadi faSisti su
p
nesvesno saradivali s Ruzveltom organizujudi sve smelije mitinge upotpu1
njene zastavama s kukastim krstom i svetlodu baklji i hvaledi se masovnim
|

dlanstvom grupa kao Sto su Nemadko-ameridki savez,

(Kaglinov) HriSdan- ski front, Italijanski faSisti, Srebme koSuje
i Kju kluks klan, koji su saradivali medu sobom stvorivSi Sirok
politidki
front.
Razotkrivanje
ovakvih
li

^
grupa u medijima nesumnjivo je pomoglo intervencionistima. Diskreditacija P1*3
faSista bila je jo znadajnija zbog pitanja izbeglica. Krajem tridesetih godina, H
milioni Evropljana Zeleli su da dodu u Sjedinjene DrZave a mnogi od njih su bili
Jevreji. Mogudnost masovnog priliva jevrejskih izbeglica mogla je da
^
o2ivi problem useljavanja, za koji su mnogi smatrali da je reen 1924. gojo
:dine, pa je to u ve&rn gradovima pokrenulo talas antisemitizma i ulicnog nasilja
protiv Jevreja. Povezivanje antisemitizma sa izdajom i ne-americkim ponasanjem
predstavljalo je korak u pravcu spreCavanja goreg nasilja.
Dogadaji u inostranstvu su izazvali brzu transformaciju ameriCkih stavova.
NajviSe to je administracija mogla da postigne u novembru 1939. godine bila je
revizija Zakona o neutralnosti, kako bi se zara<ienim stranama omogucilo da
kupe municiju po principu plati pa nosi, to je bio koristan ustupak sve dok su
Britanija i Francuska imale ekonomskih mogucnosti da ga koriste. Medutim, do
sredine 1940. godine, sve saveznicke snage su vec bile porazene, s izuzetkom
Britanije osiromaSene ali i dalje u ratu, kojoj je ocigledno trebalo pomodi da
Sjedinjene DrZave ne bi morale da se suoce s Evropskim kontinentom kojim u
potpunosti vlada Nemadka. Simpatije ameriSkog javnog mnjenja izazvala je
bitka za Britaniju, prvi konflikt za poslednjih nekoliko godina u kojem je
NemaCka naisla na sebi ravnog protivnika i uvojnom i u diplomatskom pogledu,
ali je put do pomod ipak bio spor. U septembru su Sjedinjene DrZave dale
Britaniji pedeset prastarih ali korisnih razaraca, iako samo kao zamenu za
dugorodni zakup pomorskih baza u zapadnoj hemisferi. Ruzvelt je s pravom
mogao da tvrdi da je na- pravio unosan posao u kojem su Sjedinjene DrZave
konaCno ostvarile po- morsku supremaciju u Karibima i na drugim mestima, o
Cemu su sanjale kCitav vek. Princip neintervencije prekren je tek poCetkom
1941. godine IdonoSenjem odluCujuCeg Zakona o zajmu i najmu, prema kojem
su toboZe ogromne koliSine oruzja koje se salju Britaniju u stvari date na
prijateljsku r pozajmicu s tim da posle upotrebe budu vradene.
Angaiman Sjedinjenih Dr2ava se narednih meseci povedavao, dok je
pomorska saradnja sa Britanijom bila sve bli2a neobljavljenom ratu protiv
nemaCkih podmomica u sevemom Atlantiku. Na doma6em planu, kampanja
naoru2avanja i uvodenje mimodopske regrutacije predskazivali sU direktno
anga^ovanju protiv sila Osovine a tu moguc3nost sujoS vie pojadavali mediji
svojim izvetajima o podvizima ameriCkih pilota, kao i aviona i brodova
proizvedenih u Americi u borbama na strani saveznika. Ose<5aj vojne goto- vosti
pojadavale su i redovne veZbe u kojima su americki avioni bombar- dovali
strateke ciljeve u velikim gradovima i oko njih. Sjedinjene Dr^ave su, barem
posredno, u svim osnovnim segmentima bile borbena sila tokom vedeg dela
1941. godine.
9

U toku 1940. i 1941, ameriCka javnost se upustila u ostra<ienu raspra- vu o

pitanjima koja su bila vaZnija od svih drugih od vremena sukoba o pitanju ropstva.
Intervenciji se suprotstavljao Komitet Amerika pre svega, udruienje koje su Cinili
konzervativci u savezu sa nekim liberalima, verskim vodama i pacifistima, U to
vreme je Komitet napadan kao paravan za pro- faSistiCka ose^anja a mnoge od
njegovih analiza su diskreditovali naknadni dogadaji. Ipak, pokret je, u celini,
postavljao kljuCna pitanja koja izgledaju jo vaZnija u svetlu nedavnih istorijskih
dogadaja: o prirodi izvrne vlasti u

poslovima spoljne politike, i o zvanidnoj upotrebi propagande i

obmane da bi se postiglo ono to se smatra po2eljnim politidkim
ciljem. Veliki deo izolacionistidke rasprave nagovestio je kasnije
kontroverze - Vijetnam iz 1960-ih i centralnu Ameriku iz 1980-ih.
Celokupna debata odnosila se na osnovna pitanja kao Sto su karakter
Sjedinjenih Dr2ava, etniCka osnova politicke vlasti i stepen u kom se
nacija oslobodila od evropske i, naroCito, britanske politicke
orijentacije. Kako je to jedan list Nemadko-amerifikog saveza
redovno isticao: Sjedinjene Dr2ave nisu britanska nacija. Covek
nije morao da bude pritajeni nacista da bi bio protiv svakog rata osim
odbrambenog, ni da bi ocenio Ruzveltovu medunarodnu politiku kao
ne- smotreno piratstvo cinidno zamiljeno da izazove rat protivno
preovladuju- 6em stavu javnog mnjenja.
Amerika je konadno uvucena u rat dogadajima na Pacifiku, koji
su izazivali veliku zabrinutost vlade zbog japanskog ekspanzionizma u
Kini u jugoistocnoj Aziji. Kao i u Evropi, americka administracija je
tajno pruZala pomod kineskoj strani, ukljudujudi i americke pilote, pa
je, kao i na Atlan- tiku, povremeno dolazilo do pravih ratnih okrsaja:
japanski avioni su, na primer, 1937. godine potopili ameriCku
topovnjadu Panaj. AmeriCki di- plomatski pritisak se povedavao
kako su Japanci prodirali dublje u Kinu i Indokinu. Komercijalni
ugovor izmedu dve nacije je prekinut sredinom 1939. godine a
Sjedinjene Dr2ave su u naredne dve godine uvele ekonomske
restrikcije ukljudujud i isporuku kljudnog oru2ja i nafte. Podetkom
jula 1941. godine, Sjedinjene Dr2ave su zamrzle japanska sredstva u
zemlji i praktidno nametnule embargo na Citavu trgovinu, ukljudujudi
i naftu. Ovaj korak je sasvim sigumo znaCio da 6Q Japan morati da
zauzme nalazita nafte da bi zadovoljio svoje strateSke potrebe i da
Sjedinjene Dr2ave izbaci iz azijske arene.
DRUGI SVETSKIX
Sedmog decembra 1941. godine^j
pomorsku bazu Sjedinjenih Driava u J|:

MOMCILO PJJDBRi

graditeljsku mod

graditeljsku mod

Rat imperija, rat ideologija 39kapitala. Da, stari svet je bio osuden da nestane, to
izgleda ocigledno\ za- kljuduje istoriCar Erik Hobsbaum i dodaje: Staro druStvo,
stara ekonomija, drevni politidki sistem su izgubili mandat Neba\ kako rekoSe
Kinezi. Cove- Canstvo je ofcekivalo altemativu.M
U Evropi se tada rada nova carevina - Nemadka. Proces ujedinjenja vi- e
desetina germanskih knezevina oko snazine Prusije, okondava plemensku i junkersku
razbaruenost, a najavljuje stasanje Nemacke u prvu silu kontine- nta. Desilo se
neizbeZno: ujedinjena Nemacka je izvrsila temeljan evropski preokret: stala na Celo
germanskog dvoglavog carstva, smenivSi vec zakri- ljalu Austriju. Ne iznenaduje da
je start 20. veka uzdigao ba Nemadku u rang prve evropske vojne sile junkerskog
kova. Kisindzer je naziva vojnim kolosom. Ona se opredelila da vojna moc i oruije
budu motoma snaga za ostvarenje nacionalnih interesa, iskljuCivi garant nacionalne
bezbednosti.
Mlada NemaCka, tvorevina drevne germanske rase, stvorena je tek 1866, ali se
razvijala najbrie u Evropi, ona je pratila ekonomski bum Ameri- ke. Zato ona trafci
imperativno ve6i 2ivotni prostor u Evropi i van Evrope. Oronula Austrougarskaje
postal a slukinja ratno-dinamidne NemaSke, to 6e imati kobne posledice za celu
Evropu nastupajucih pola veka. Mo6 Nema- 6ke donosi tri zla - nacionalizam,
rasizam i antisemitizam. Vrsni ameridki diplomata Henri Kisindier, rodeni Nemac,
zapisuje u njegovom glavnom delu Diplomatija: Nema5ka se pokazala istorijski,
ili suviSe slabom, ili suvie snaZnom za evropski mir. Dotle sir Kroue, ef Forenj
Ofisa, zaklju- duje: Koncentracija najjadih vojnih snaga i najvedih pomorskih snaga
samo u jednoj i istoj driavi, primorade svet da se udruii, da bi se rasteretio takvog
komara.6
Sve se to deSava kada novi ojadali poredak - kapitalizam, ukorenjuje savremene
druStvene odnose, ali izaziva socijalne pobune. Razumljivo, prvo u Evropi, gde je
roden kapitalizam u industrijskoj revoluciji. Ve6 19. vek je socijalno revolucionaran.
Marks je bio u pravu kada je prorokovao da ce socijalne revolucije uskomeSati
Evropu. Prvi pokuSaj u 20. veku je u Rusiji 1905, diji carski reiim ne nudi budu6nost.
SeljaCka Rusija se tresla i nagoveStavala slom vlade Nikole III To je bio uvod it
seriju nacionalnih, koliko socijalnih revolucija, toliko narodnih pobuna, koje krde put
Velikom ratu 1914. Evropa 6e se na6i u oluji, ali prvi put podeljena na dva
nepomirljiva ratna bloka - u istoriji nepoznatu Veliku Antantu (Britanija, Francuska,
Rusija) i Centralne sile (Nemadka, Austrougarska, Turska).
NiSta ne najavljuje radosnu zoru 20. veka. Tada velesilska Evropa odu- dara
oporim zadahom zestokog militarizma i nacionalizma. Razigrane aveti su tutnjale
plonicima, uz topot eiine dizme, RainiCki martevi su zasiliva- li vazduh,
dodaravali lainu hrabrost i uni form isanu gordost. Oficiri su let el i leprSavo sa bala
na bal, zavodnifiki parfem se rasipao u raskoSnom iivotu, doCaravan je Sudan svet,
kao uvek kada molnici vlasti veruju da se primiCu velika zbivanja. Jedan ratniCki
narod pruski, je uzvitlao strasti posvuda. Ujedinjenoj NemaCkoj je suviSe uzak

Rat imperija, rat ideologija 15

prusko-germanski panelr, njene su am- bicije evropske i vanevropske. Vodetfe zemlje

Evrope, dotle, nastavlj^ju da se razmecu kolonijalizmom po planeti.
Vek 19-ti, svakako, je sahrana prolosti. Jedna Evropa je ostala u 19. veku,
druga Evropa je uSla u 20. vek. Iz veka revolucija se krofiilo u vek katastrofa".
IzreCena je presuda istorije: vekovno befiko carstvo i vekovno otomansko carstvo
moraju da umru, i to na Balkanu. Balkan je bure baruta" po volji stranih osvajaa,
poto je Balkan predvorje strateSkog dragulja Bo- sfora, za Cije kapije se otimaju
najmodnije sile. Austrougarska aneksija BiH 1908, je oCigledan dokaz podetka
velikog strateSkog plana germanske rase
- Drang nach Osten. Ali, to je uvod u Veliki rat 1914-1918. Kisindier prizna- je
odgovomost njegove rodne NemaCke, za guranje naroda Evrope na ratnu klanicu:
Spoljnu politiku Nemadke posle Bizmarka karakterisali su, uprkos gestikulacija,
slepilo kratkovidnosti i nepodnoSljiv amaterizam, u stvari nje- na maloduSnost pred
sukobom koga je ona sama rodila.7
Celo Covedanstvo je koraalo vitlaju6i ognjem i maCem. Svako tra2i novo
mesto pod suncem, od dalekozapadne Amerike, do dalekoistonog Ja- pana. Bila su,
zacelo, zlosutna vremena. Ilo se iz rata u rat. Vek je poeo ratom carevina: Rusije
protiv Japana, Italije protiv Turske, pa malih naroda
- Prvi i Drugi balkanski rat, da bi odmah, bez predaha, svet usko&io u Veliki rat, prvi
put u istoriji - 1914. Veliki broj is tori Cara je tvrdio da niko nije hteo rat i da stanje u
Evropi nije opravdavalo izbijanje ratnog poiara. Kisindier pie: Rusija je bila vezana
za gmizavu Srbiju nacionalisti&kih buntovnika, ak terorista, koja nije hajala za rizik
opsteg rata. Francuska je dala blanko Sek Rusiji, ieljnoj da povrati potovanje posle
poraza u ratu protiv Japana. Nemadka se ponela na isti naCin sa Austrijom, spremnoj
da se izloii novim rizicima, da bi zaStitila njene slovenske provincije od pobune Srba
koje po- dr2ava Rusija. Evropske nacije su se napravile taocima njihovih neopreznih
balkanskih klijenata.8
Francuski filozof Fransoa Fire ka2e da je Veliki rat izazvan naciona- listiCkim
atentatom - ubistvom prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu. Svakako, istorijska
je greSka i nepravda, kada se Srbija optu2uje da je izazi- vad Velikog rata. Nije
mogu6e razumeti, da su velike sile srljale bezumno u tragediju, da bi se borile za
sebiCne interese male Srbije, 2rtvuju6i naci 0na. Ine interese, 2rtvuju6i celu generaciju
mladosti i 2rtvuju6i decenije stvarala. tva i rada svog naroda. Cista istina glasi: Veliki
rat nije voden za interese Balkanaca, nego za tudinsko vladanje Balkanom. Rat je
izmedu imperija, a ne Srbije protiv imperija. Uistinu, Prvi svetski rat imperija je podeo
na BaU kanu, za vlast na Balkanu.
ZvaniCni Be5 zna, da dve nezavisne driave jednog srpskog naroda - Sr* bija i
Cma Gora, hoce da izgrade veliku drzavu juznih Slovena, sposobnu da osujeti Drang

nach Osten. Takva slovenska drzava i te kako bi koristila strateSkim interesima

Rusije, iivotno zainteresovanoj da se dokopa toplih mora Jadrana i Sredozemlja. Stoga
nadelnik general Staba vojske Austrouga. rske Konrad fon Hocendorf upozorava dvor
u Bedu, da se konano mora reSiti srpski problem**, bez 5ega bi Monarhija bila
svedena na malu dr2avu. Za njega srpsko pitanje** je prosto: Ili 6e se spajanje
jugoslovenske rase izv- riti unutar Monarhije, dakle na Stetu samostalnosti Srbije, ili
pod vodstvom Srbije, na raCun Monarhije.**9
Srpska opasnost** u dijoj pozadini se nalazila ruska opasnost, narodito je
zabrinula dve germanske imperije posle pobede srpske vojske u oba Bal- kanska rata.
Uporno slabljenje Otomanskog earstva, osokolilo je porobljene Evropljane - Grke,
Srbe, Bugare i Rumune, da krenu u oslobodilaCki boj. Tu- rska je bila porafcena
(1912). Dve evropske sile - Rusija i Francuska, su priie- ljkivale proterivanje
Osmanlija sa Balkana, a spreSavanje da Austrougarska i Nemadka zagospodare
Balkanom. Centralna alijansa je zatrazila ultimativno da se srpska vojska povu6e sa
Kosova i Jadrana. Claniee Velike antante su morale da se izjasne o ultimatumu prihvatiti rat ili oduvati vrlo roviti mir. Sile Antante su pribegle vetini diplomatije prihvatile osnivanje nezavisne Albanije, a to znai povlaCenje Srbije i Cme Gore.
Razumljivo, uzroci velikog svetskog rata ne mogu se svesti na lokalne balkanske
probleme. Oni su bili povod, a ne uzrok rata. Sve velesile sveta, od Amerike, preko
Evrope, do Japana, tada se oselaju u tesnacu, teko di- Su: Nema5ka vodeca
evropska sila hode da bude joS kraljica mora, dakle prva sila sveta, pa njena zvanifcna
deviza glasi: Nemaka 6e preporoditi celi svet; Francuska je uplagena, kru2i avet
sna2ne do zuba naoru2ane NemaCke, stoga iarko ieli da se vrati u zlatno doba
Napoleona; Engleska je oslablje- na, oseca se ugroienom naroCito na morima, opet
zbog radaju6e porno rske mo6i Nemadke, sto dovodi u opasnost njeno kolonijalno
carstvo, njeno biti ili ne biti; Austrougarska hode Balkan, da nadoknadi izgubljeni
zapadni evropski deo Monarhije, a za to je potrebno da Srbija, poslednji znaCajan sa*
veznik Rusije, bude pretvorena u protektorat**; Rusija nastoji da se ugnezdi na
Balkanu i na Bosforu; Japan je stavio do znanja, da ciija da bude prva ko- lonijalna
sila na Dalekom istoku i na Pacifiku; Amerika smatra neophodnim za sticanje profita
potpunu slobodu medunarodnih pomorskih saobracajnica, poSto osnovni izvor
bogatstva i moci, ona trazi u slobodi svetskog trfiSta.
Eto zaSto je izbio Veliki rat 1914, uistinu evropski rat koji je postao svetski rat u
aprilu 1917, kada su SAD pokrenule ratnu maSinu protiv Nema- cke. Nije to ratna
avantura predsednika Vilsona. Daleko od toga. SAD brine Nemadka koja hoce da
bude prva vojna, pomorska i kolonijalna sila sveta. Teodor Ruzvelt istide 1914: Ako
Nemadka bude pobednik savladujudi eng- lesku mornaricu i uniStavajuci Britansku
imperiju, ona ce zahtevati za man- je od godinu dana, da preuzme dominaciju u
Centralnoj i JuZnoj Americi. Zbog toga, na tlu Evrope se nalo oko dva miliona

Rat imperija, rat ideologija 17

ameridkih vojnika. To je neviden poduhvat koji svet uvodi u modemo doba

planetamih ratova i straS- nih ljudskih tragedija. Sada je jasno da se bitka za kolonije
nece odigrati van Evrope, bice u Evropi. Ko bude pobednik u evropskom okrSaju,
bice pobednik u boju za svetsko kolonijalno carstvo. U tom boju se naSla i Amerika
kao nova svetska sila.
Sukobi nisu, svakako, ni kapric, ni avanturizam, ni ishitrenost careva, vec
posledica dugog medunarodnog strateSkog procesa diju srz dine temeljne druStvenoekonomske promene. Narasla mod kapitala je zahtevala svestranu preraspodelu
interesa i profita, to upucuje na zakljudak da se u igri naSla Evropa. Rat je bio
neizbeian, a Evropa je postala rasadnik smrti. Planetami ze- mljotres je razorio
geostrateSku kartu 19. veka. Samo tako se moie objasniti da je rat mobilisao ukupno
65 miliona vojnika: U ratnom osinjaku 32 driave, nestalo je 37.494.000 poginulih i
ranjenih. Svakako, ne zbog interese gmiza- ve Srbije, vec planetamog nadmetanja
vodecih nacija. Hronidar je zapisao: Ti ljudi nemaju niSta zajednidko, izuzev njihove
nesrece.
Veliki rat je bio rat modnih. Drzave i narodi koji se angaZuju u njemu,
investiraju u rat ne samo njihovu snagu i njihovu slavu, vec njihov ostvareni rang i
njihovu istoriju.10 Ba u tvrdnji istorije, da su velike sile angazovale snagu, slavu i
rang, nalazi se istina o uzrocima Velikog rata: Austrougarska je htela sa Drang nach
Osten da izbegne najavljenu smrt, ojadala Nemadka da postane vladajuca imperija,
Francuska da ostane odludujuda sila, Engle- ska je strahovala za njeno kolonijalno
carstvo, a carska Rusija zahvadena vi- rusom socijalnih nemira se pitala- biti ili ne
biti! Jedino SAD su u procvatu, njihove ambicije nisu vie svedene na prostore dve
Amerike.
Sta svedofci pocetak 20. veka? Pre svega, poCetak novog vremena. Bor- ba
za svetsku vlast u senci borbe za profit u kolonijalnoj epohi, zahteva preispitivanje strateSkih polozaja i nacionalnih interesa vodecih nacija. Stoga jedino
sukob hegemonistifikih interesa veiikih, opremljenih novim oruijem (avioni,
tenkovi, topovi...), moze objasniti uzroke Prvog svetskog rata. To je bio potpuno
novi rat, ne careva, vec kapitala. Radi se o sukobu interesa vele- sila, a ne malih
naroda koji ne odlufcuju ni o sopstvenoj sudbini, a kamoli su- dbini, ratu ili miru
vodecih driava. Zato je rat u novoj epohi mogao biti samo totalan rat mocnih, a ne
nemolnih. Lampe su se ugasile u celoj Evropi. Dok smo zivi, mi nedemo videti
da se ponovo upale, mradno je rekao britanski premijer Edvard Grej, kada je
buknuo rat. U plamenu je nestalo vie imperija, prekrajane su drzave, a ljudima
nametane ideologije-ubice. U ratnim te- gobama su izvrSena dva istorijska
preuredenja Evrope: prvo, prestrojavanje svih carevina, pre svega onih koje je

vreme osudilo da nestanu: otomansku, austrougarsku, nemadku i rusku; drugo,

oslobodenje niza naroda, pretezno Slovena, to potkopava u temeljima
imperijalno-klerikalno-feudalni status quo Evrope. Balkanski front je reSavao o
sudbini Austrougarske. Mora se ii daleko u prolost i na6i primer, ako postoji, da
je mali srpski narod od etiri miliona ljudi, vredeo toliko znadajno za ishod
svetskog rata u kome se naSlo 500 miliona dua. Svakako, balkanski front nije
odluCio o ishodu Velikog rata, ali je uzrok poraza Austrije, Madarske, Bugarske i
posebno Otomanske carevine. Sudbonosna bitka se odigrala, odista, na zapadnom
frontu posle poraza Rusije.
Ja se nadam, da mi moSemo reci ovog znamenitog jutra, svi ratovi su
zavreni. Autor ovih reSi krcatih oduSevljenja i samopouzdanja je britanski
premijer David Lojd Dtordi. Redi su izgovorene 11. novembra 1918, kada je
Nemadka priznala vojni poraz. Bio je to uistinu mradan poraz Covefcanstva
21 milion poginulih! Sve nade su uloiene u Mirovnu konferenciju u Parizu (Versaj), diji
udesnici su najavili novu epohu za novi svet. Zacelo, pojavio se novi svet. Evropa je
do2ivela dogadaj koji je uzdrmao 5ove6anstvo Ok- tobarsku revoluciju.
Istovremeno, Veliki rat je razbio u paramparfcad veselu i razbaruSenu belle epoque i
posejao, na u2as istorije, seme jo ve6e ljudske tragedije, a to su faSizam i nacizam.
Sve to, bez sumnje, je prokrdilo stranpu- ticu za 20. vek, koji ce biti velika grobnica
Evrope. IstoriCar Maks Singer tvrdi, da su godine 1914-1918. inaugurisale eru
masakra", a Hobsbaum je zakljudio: Svakako, bilo je trenutaka kada je Bog, tvorac
sveta, zaialio Sta je u5inio.

Rat imperija, rat ideologija 19

Te 1919, kada se stiSala straSna ratna oluja, nisu bili stedeni uslovi za
postizanje solidnog mimodopskog dogovora u carskom Versaju. Evropa je hrlila u
socijalni haos, a rusenje detiri glomazne imperije je ostavilo og- romnu strateSku
prazninu, dok je bauk boljSevizma vec u evropskoj areni.
Francuska i Engleska su ratne pobednice, ali viSe nisu svetske veiesile, a to su bile
vekovima. Na scenu je stupila Amerika u ulozi spasitelja M svetskog mira i dobra.
Stoga zvezda mirovnog skupa u Versaju je 63-godiSnji ameridki predsednik Tomas
Vilson, profesor politidkih nauka, koji je hteo da svet bude univerzalno udruzenje
naroda. Bitnost njegovog projekta je Sirenje modi SAD van Amerike.
Ved tada spoljna politika SAD je postala svetska politika. Ona je veS- to
usavrsavana u istorijskoj teznji amerikanizacije sveta. Tog gigantskog poduhvata
mogla se latiti jedino nacija koja zauzima delno mesto u ekono- mskoj, vojnoj,
finansijskoj i trgovinskoj snazi sveta. To su SAD, kolosalno izvoriSte stvaralastva,
dinamizma i pragmatizma. ViSe nikome nije poSlo za rukom, da se vine u takve
sverekordne visine. Amerikanci su svesni da se o nacionalnoj bezbednosti SAD, ne
odluduje iskljudivo na ognjiStu njihove ota- dzbine. SAD pokazuju prvi put, ne samo
da su svetska sila, ved izrazavaju volju da vladaju svuda gde su razasuti njeni
nacionalni interesi.
Istorija je potvrdila loe ocene o Mirovnoj konferenciji u metropoli na Seni. Pre
svega, sporazumi nisu zasnovani na osnovnim demokratskim vred- nostima, nije
postignuto nikakvo pomirenje Evropljana, nije stvoren budno obedani novi svetski
red, a utvrdeno je obilje nepravednih driavnih granica,
2arita novih sukoba. Ishod skupa je odvukao mir u pogreSnom pravcu, jer
je ponizio pobedene sile, pre svega Nemadku, stvarajudi opasnu neravnoteiu,
neslogu i razbijenost u srcu Evrope. To je besmislen i samorazarajudi cilj
koji de razruSiti istovremeno pobednike i pobedene. On de odvudi pobedne
I
u revolucije, a pobednike u propast i fizidku iscrpljenost, ocena je istorije.
Mora se sumnjati, odista, u vrednosti mira u dijem oblikovanju nisu udestvo- vale dve
vodece zemlje Evrope Rusija i Nemadka. Ne iznenaduje, onda, da je najznadajniji
mirovni sporazum u istoriji - mrtvorodende. Istinu je rekao engleski diplomata:
odekivalo se da mirovni ugovor u Versajskom dvorcu,
evropeizira Balkan, a ne balkanizira Evropu.
BoljSevizam se naSao usidren u krvavoj areni od Sankt Petersburga do
Vladivostoka. Svuda se vijore crvene zastave sa srpom i dekidem. Nadire svet
revolucije. Stoga, da se razume 20. vek, treba dobro upoznati veliko iznenadenje sludaj komunizma. Revolucionami mislioci su jo u 19. ve- ku, oplodili ideje
ideoloSkog komunizma, stvarajudi mit o radnidkoj klasi,
njenoj proleterskoj avangardnosti i bogomdanoj misiji crvene revolucije 44 marSu humanizma i
progresa. Komunistidki manifest mladog Marksa (1848) je kamen temeljac kasnije iskovane
ideologije marksizma. Razumljivo, Marks nije mogao da vidi ispravno kakav de svet biti vek-dva

kasnije, iako je u epohalnom delu Kapital, pokazao izuzetno bogatu, svrsishodnu analizu druStva,
pre svega i iznad svega, ekonomsko-socijalnog bica kapitalizma i istorijsku misiju krupnog
kapitala.
Carska Rusija se srozala u ratnom porazu i trulosti carske kaste koja viSe nije bila sposobna
da vlada buntovnim narodom, alternativa je bila nei- zbeina. Stoga boljSevidki marS za vlast
sovjeta, nije noSen snagom crvenih revolucionara, koliko veStim koriScenjem narodnog bunta koji
je rastodio postcarsku driavnu vlast uzvikom: Hodemo mir, hleb i zemlju! Veliki ok- tobar je plod
mudne krize i neuspeha privremene vlade (1905). TruleZ imperi- jalne vlasti i njen saputnik Prvi
svetski rat, velikoduSno su ponudili temeljnu promenu vladajucih i politidkih snaga u Rusiji. To se
moglo odekivati i bez boljSevika.
BoljSevidka ideologija je marksizam bez Marksa, iz koje je nikla veSto razradena dogma o
proleterskoj revoluciji i nuinosti borbe klasa, kao nei- marskog vrela opSteg progresa dovedanstva.
Iz tih ideoloSkih zabluda rode- na je Marksova utopija, najveda posle utopije koju su
ovozemaljskom bidu ponudili vladari neba. Oktobarska revolucija je potresla svet, prikazana za
predvederje boljevidkog ulaska dovedanstva u novi druStveni poredak, novu civilizaciju, vrsnu
ideoloSku religiju - proleterski socijalizam. Ako je Francuska revolucija uvela svet u kapitalizam,
Oktobarska revolucija nije oplodila najavljeni socijalizam.
Zadah smrti je guSio evropska prostranstva viSe godina u ratu crvenih i belih, uistinu dva
neprijateljska sveta - kapitalizma i boljSevizma. Tek is- tine 20. veka de otkriti ideoloSke zablude
boljSevika o sudbonosnosti klasne borbe, iz dijeg plamena je najavljeno radanje pravednog
dovedanstva i sre- dnog doveka. Kakva zabluda, poSto je u Rusiji u borbi obezvlaSdenih masa,
ostvareno nacionalno-socijalno, a ne klasno oslobodenje. DoduSe, SSSR je dudesno zdanje, pre
svega ruskog doveka, on je najavljen za graditelja novog sveta, a okondan u ruSevinama ruinog
izdanja staljinizma.
Oktobarska revolucija i sve potonje proleterske revolucije, su izne- verene utopije, sahranjene u
grubom nasilju partijske driave i driavne ideologije44. Ideologija i Partija su bile van istine koju je
zahtevala stvarnost. Opisujuci borbu boljSevika, Mao Cedung je rekao: Ja nemam ni veru, ni zakon!
4
Avangardna4 proleterska klasa je zato bila na loSem putu u svi
mvarijantama boljSevizma, od lenjinizma i staljinizma, do titoizma i maoizma. Kada avangarda
shvati da nije avangarda, tek onda njena uloga dobija snagu i realnost. Zbog toga izvoma ideja
komunizma i poruka Marksa, ne mogu se svesti na sovjetsku praksu boljSevizma, narodito njegovu
najgoru varijantu staljinizam.
Udenje o diktaturi proletarijata je ideoloSka parola pretodena u reiim nasilja. Stoga SSSR
nije demokratska tvorevina. Silom je nametnut doktrina- mi marksizam koji odbacuje svaku
pomisao, da je socijalizam mogud bez nasilja. Pobedila je Partija boljSevika, a ne ruski dovek,
Izvesni istoridari svode buntovni Oktobar na dr2avni pud*\ On je bio daleko, daleko viSe od toga.
Razumljivo, Veliki oktobar je izneveren. Prvi dekret boljSevika sadrii najrevolucionarniju teinju
doveka - fabrike radnicima, zemlja seljacima. Desilo se obratno: radnici su izgubili fabrike, a
seljaci zemlju. Ostale su ne- ostvarene revolucioname teinje i nedoredene ideje socijalizma kao
novog druStva, organizacije rada i zivota.

Rnt imneriia. rat ideoloziia 21

Roza Luksemburg, tragidno ubijena u nasilju junkerske vlasti, a uz sa- dejstvo vraSki
poburzoazene nemadke socijaldemokratije, poSteno je izodito- vala osnovnu istinu o izdaji izvomih
teinji proletera: Oktobarska revolucija je promenila kliku na kormilu nacionalne vlasti, a ono Sto
se desilo posle nje, nije oslobodilo radnika u proizvodnji, nije demokratizovalo drzavnu vlast i
druStveni polozaj doveka. Red je, svakako, o diktaturi, rekla je Roza Luksemburg. Ali, to nije
diktatura proletarijata, ved Sake politidara, Sto de redi, diktatura u distom burzoaskom smislu, u
smislu jakobinske diktature. JoS viSe: takvo stanje stvari mora da ubrza neizbeZno jadanje divljeg
nasilja u javnom 2ivotu. Njena prorodanska mudrost sa njom je sahranjena. Oktobarska revolucija
nije oplodila socijalizam, ved izrodila - staljinizam.
Saputnik staljinistidkog boljSevizma je faSonacizam. Dve ideologije: faSizam sa nacizmom i
boljSevizam u liku staljinizma, mudno optereduju st- varnost. Obe se skrivaju iza nacije,
patriotizma i driave, a uvek su apsolutna vlast despota, dija je prva briga mod lidne vlasti, u dijoj
sluzbi je posluSni drZavni i stranadki mehanizam. Istina, boljSevizam, faSizam i nacizam su probudili nade naroda, bili aklamirani i prihvadeni za dobrodoSlu vlast, zahval- jujudi ideoloSkoj
veStini i strahu. Uistinu, ideologije zasenjuju i opdinjavaju, one spredavaju trezvenost gradanina.
Tu se krije njihova velika druStvena opasnost.
Ekonomsko-socijalna stvamost kapitalizma, u dijem se jezgru razbuk- tava socijalno nasilje, izrodila
je obe ideologije - staljinizam i faSizam. Prva je htela da uniSti kapitalistidki poredak, a druga da
stvori driavni sistem diji
cilj nije ekonomski kapitalizam* ved osvajadki rasizam. BoljSevizam je p a rtijsko-klasna
ideologija, a nacizam vanklasna ideologija rase. Svet je podel. jen viSe nego ikada - ideoloSki,
politidki, socijalno i vojno, iz dega se izrodio tragidan sukob naroda. Eto zaSto je 20. vek vreme
katastrofa.
Ove ideologije nisu isto: boljSevizam je nastao u siromaSnoj i posmuloj seljadkoj zemlji, u
vreme radajude industrije i mlade radnidke klase; faSizam je nikao u domovini trgovinske i verske
modi, kolevci raskoSne renesanse; nacizam je nakalemljen na jednu od najprosvedenih nacija sveta.
BoljSevizam je postao ideoloSko-partijski re2im, nacizam rasna ideologija gole sile, a faSizam
ideologija laZne imperijalne velidine. Nacizam nije kopija faSizma, Sto se desto protura. To su dve
bujice hazardnog apsolutizma, koje su istorij- ska zbivanja pokuSala da sliju neuspeSno u straSnu
reku. FaSizam nije samo doktrina, ved strategija, dok je nacizam rasistidko-porobljivadko nasilje.
MnoStvo je protivurednosti izmedu faSizma i boljSevizma: boljSevizam je roden u jeku
svetskog rata, faSizam i nacizam u jeku evropskog mira; za boljSevizam se moZe reci da je znadio
gradanski rat, nacizam je izazvao svetski rat; Hitler je hteo svetsku vlast viSe rase - arijevske,
germanske, Staljin dini sve za vlast jedne klase i njene ideokratije; staljinizam je etatis- tidka
partijsko-birokratska diktatura, a nacizam rasistidki nacionalizam. Sve u svemu, Staljin je klasa,
Hitler rasa, Musolini masa. Trojica modnika imaju usporedna politidka verovanja: kult partije, kult
vode, prezir prava, ukus sile. Ali, njihov cilj nije isti: boljSevizam hoce da uniSti, a faSonacizam da
spasi druStveni sistem renoviranog kapitalizma.

Fransoa Fire tvrdi da su boljSevizam i faSizam dve revolucioname ambicije. Ta tvrdnja

mo2e da sakrije istinu, poSto faSizam i staljinizam su svojevrsne kontrarevolucije, prva u krizi
kapitalistidkog druStva, druga u zlo- upotrebljenom boljSevizmu. Osim toga, ne moie biti
revolucionama ambici- ja Hitlera da genocidno uniSti jevrejski narod, a slovenske narode
pretvori u modemo roblje. Hitler je prezirao narod: Ako ja izgubim rat, ne hajem za pogibiju
naroda. Ne odekujte da pustim ijednu suzu, jer narod to ne zasluZu- je. Ne mo2e se poreci isto
tako da Staljinov staljinizam nije bio uzrok Smrti viSe miliona nevinih ljudi. Hitler i Staljin su
geniji zla, ali na vrlo razlidit nadin, u dijoj senci je nedorasli Musolini. Tri diktatora su unakazili 20.
vek.
Bilans 20. veka pokazuje da faSizam i nacizam nisu bili odgovor na revoluciju boljSevika.
ZaSto? Pre svega, oni su nacionalni pokreti, rodeni u nacionalnoj krizi, radi osvajanja nacionalne
vlasti, u cilju obnavljanja dve propale imperije. Sudbonosna razlika je ova: faSizam je pobeden
vojno u svetskom ratu, dok je boljSevizam sam sebe uniStio. Niko ne 2ali tri gro- zne ideologije,
driavna rezima i lidne diktature. Ali je gruba greSka kada se poistovecuju iz disto ideoloSkih
pobuda, ideja komunizma i stvamost staljinizma.
Zbog svega redenog, ne moie se staviti znak jednakosti izmedu faSiz- ma i komunizma, a
joS manje prihvatiti tvrdnja, da je komunizam proizveo faSizam i nacizam, poSto mu slede
vremenski. Oni nisu blizanci ved la2na brada, oni pripadaju razliditim svetovima koji se
medusobno iskljuduju, ia- ko se rani faSizam, noSen izvesnim simbolima antikapitalizma, ne
mo2e isk- ljudivo svesti na antiboljSevizam. Fire zakljuduje da je faSizam zbratimio naciju i
radnidku klasu, dupajudi naciju iz mku burZuja, a radnidku klasu iz ruku marksista. Karl Smit,
teoretidar naklonjen ideologiji nacizma, zagova- rao je tezu o izjednadavanju faSizma i
komunizma, da bi se kasnije uveliko propovedala laina jednakost izmedu antifaSizma i
antikomunizma.
Vrlo uvaZavana Hana Arent, takode, tvrdi da boljSevizam i nacizam imaju istu bitnost.
Ovakvu tvrdnju mnogi istoridari i politolozi smatraju

skandalom! Hana Arent je svestrano analizirala suStinu totalitarizma svih vrsta. Svakako
je tu naSla podudamost staljinistidkog i nacistidkog totalitarizma. Medutim, nuino je ukazati na
dve nepobitne istine: boljSevizam nije iskljudivo goli staljinizam i boljSevizam nije samo teror.
Vedina politikologa, istoridara i socijaloga stavljaju znak jednakosti izmedu staljinizma i nacizma, jer su dva re2ima zasidena totalitarizmom i njegovim najgorim vidom

drZavnim zlodinom. Neophodno je istaci, da su dva rezima Zivela u potpu- no razliditim

druStvenim, ideoloSkim, ekonomskim i istorijskim uslovima. Zbog toga njihovo bide nije, niti
mo2e biti isto. Ocena Hane Arent se moie dovesti u vezu sa njenim naglaSenim
antiboljSevizmom. Istorija potvrduje da faSizam i komunizam nisu imali istu ulogu u svetskim
zbivanjima.
No, izvesni istoridari tvrde da je nacizam nemadki boljSevizam", ili da su postojala dva

Rnt imneriia. rat ideoloziia 23

boljSevizma - crveni i mrki. Hitler je lidno bio sklon da dozvoli neku podudamost nacionalsocijalizma i marksizma. Sva nova sredstva politidke borbe, takoredi su u potpunosti izumeli
marksisti. Trebalo je samo da ih uzmem i razvijem. Tako sam doSao do sredstava potrebnih za
borbu, rekao je Hitler 1934, prilikom ispovesti RauSningu. On je dodao: Nece Nemadka
postati boljSevidka, nego boljSevizam ce se preobraziti u izvesnu vrstu nacional-socijalizma.
Pored svega, istinski revolucionarni ose- caj postoji svuda u Rusiji, izuzev tamo gde ima
marksista Jevreja. Ja sam zastupao stav, da bivSi komunisti treba da budu primljeni u (naSu)
Partiju bez dekanja!u
BoljSevizam, nacional-socijalizam i faSizam nidu iz protivurednosti h- ca kapitala koji rada
- rat! Dakle, uzrok je - kapital, posledica je - rat $ ' oni su rodeni u siromaStvu i patnjama masa
Zeljnih temeljnih promena drugj va, jer tako straSne ideologije ne mogu se roditi u ljudskom
blagostanju. Njih obeleiavaju dve znadajne osobine - antidemokratidnost i sna2an privredni ra.
zvoj. Te ideologije su modemizovale Italiju, SSSR i Nemadku. Godine 1945 t Cerdil beleii ocenu
Musolinijeve vlasti: Tako je zavrSena diktatura Musoli. nija duga 20 godina, u toku kojih je
izbavio italijanski narod iz boljSevizma u koji je pao 1919, i podigao Italiju do takvog poloiaja u
Evropi, do kojeg ona nije dosegla nikada ranije. Bio je dat novi polet nacionalnom 2ivotu. 12
FaSizam i nacizam imaju zajednidke osobine, jer imaju slidan koren. Ipak, oni nisu isto:
faSizam je afirmacija svemoci etatizma, nacizam velida volk. Za Musolinija, cilj je driava, za
Hitlera, drZava je sredstvo. Obojica su izgradili kult lidnosti, postali - vode: Hitler je Firer,
Musolini je Dude. Dotle, nacizam je disti rasizam, Sto nije glavna mana faSizma. Osobine nacizma su antidemokratizam, antisemitizam i antikomunizam. FaSizam i nacizam su otupili
revolucionamu oStricu radnidke klase, neutralisali klasnu bo- rbu, postigli izuzetno nacionalno
jedinstvo, diji stepen nije ostvarila nijedna demokratija. Vladao je ideoloSki socijalno-ekonomski
mir i laZno pomirenje rada i kapitala. Filozofski redeno, faSisti su revolucionari
kontrarevolucije.
Za faSizam, sve je u driavi, kaie Musolini, a niSta nije ljudsko ili duhovno, pa faSizam
ima manju vrednost bez drZave. U tom smislu, faSizam je totalitaran, a faSistidka drzava sinteza
i jedinstvo svih vrednosti; ona tuma- di, razvija i vlada celokupnim Sivotom naroda. Musolini
osuduje burZoaski liberalizam, zagovarajuci korporativni sistem kao dobrodiniteljski zbir ljudi,
pa zakljuduje: Liberalizam se odricao driave u interesu posebnosti pojedi- nca. FaSizam ponovo
potvrduje drZavu kao istinsku stvamost individua (O korporativnoj drzavi, B. Mussolini).
Musolini se ne ustrudava da proglasi liberalizam istorijskim uvodom u potrebnu anarhiju i silu
drfcave. Za njega burzoaska demokratija je besmislenost i laz o politidkoj jednakosti.
FaSizam ostaje istorijska zagonetka, dudna meSavina dve ideologije* 4, ocena je poznatog
istoridara ideologija Roberta Pakstona. Na jednoj strani on nalazi socijalizam ili zudnju
oslobodjenja masa, a na drugoj naciona- lizam sa voljom da naciju nametne za organski
druStveni okvir. Ne mo2e se negirati stvamost da je faSizam nabijen dinamizmom koji je nikao
na poljima drevne nacije podosta istroSene, Sto je njegova mana, pa je zato bio koliko
kraktotrajan toliko prostorno ograniden. FaSizam nije roden da 2ivi jer nije imao diste

ideoloSko-druStvene izvore.
Cilj nacizma je osvajanje i porobljavanje, sto najbolje svedodi sadr- zaj Mein Kampf*. To
nije lidna izmiSIjotina Hitlera, nego odraz germanske nemime stvarnosti posle poraza u Velikom
ratu i Versajskog kasapljenja Ne- madke. U njemu je sadrzana doktrina nacional-socijalizma,
zasnovana na sle- decim nacelima pangermanizma: (1) superiornost germanske rase, Sto znadi
ozvanicenje neravnopravnosti naroda, dakle rasizam; (2) antisemitizam i uni- stenje Jevreja,
prljave rase, rasadnika marksizma i materijalnog profiters- tva, izrabljivada nemadkog naroda,
Sto znadi ozvanidenje genocida; (3) st- varanje drZave u kojoj se vlast odrZava delidnom voljom
jedne stranke, jer parlamentarizam i demokratija su izvor slabosti, dakle potreban je refcim
diktature; (4) privrZenost socijalnim idealima, zato kapital i kapitalizam moraju biti pod vlaSdu
driave, Sto je poziv u nacionalni, dak nacionalizova- ni kapitalizam; (5) sveobuhvatno arijevsko
vaspitanje kao osnova arijev- skog distog patriotizma, kako bi germanski narod prigrlio
Firerovu velidinu i doktrinu o osvanju planete, Sto je bit ideologije nacizma; (6) vrednost nema
nikakva kultura izuzev mitske germanske kulture, Sto nalaie da se spali sve Sto ne velida
germansku rasu.
Sve u svemu, Firerov nacional-socijalizam je najizrazitiji i najtragidni- ji nacionalni
kapitalizam i la2ni socijalizam. Odista, nacizam se predstavio velikim obecanjima jednom narodu
u vihoru socijalne nemaStine i politicke nestabilnosti. Na tim osnovama, nacizam je razigrao
nemaCki nacionalizam satanskog kova, u kojem su srasli junkerska agresivnost i pruska osvajaCka
avet. Hridrih Nakman, ideolog nemaCkog imperijalnog i porobljivaCkog naci- onalizma, ka2e:
Nagon nemadkog naroda je htenje da proSiri uticaj na celu zemaljsku kuglu. Osvald Spengler,
duveni nemadki istoridar, je zapisao o Hitlerovom vremenu: Mi 2ivimo u jednoj od najvedih
epoha u celoj istoriji dovedanstva, a to niko ne vidi, niko ne razume. Sto nas je zadesilo, to je vulkanska erupcija bez presedana. Zavladao je mrak, zemlja drhti, a bujice lave se sruduju na cele
narode.13
Tako se Evropa naSla u novom ideoloSkom ruhu - boljSevizma i faSizma. Burioaska
ideologija je dudala u zapecku. Kapitalistidki svet je zapao u najte^u viSegodiSnju ekonomsku i
socijalnu krizu 1929. Nastupaju godine li- Sene dovekove dobrocudnosti, stvaraladkog duha i
snage razuma, vladaju ne- zaposlenost i siromaStvo. Covek je trpeo potiStenost, udmalost,
bezvoljnost. Ta kriza je uSla u istoriju kao dudoviSno zlo kapitala. Ona je najte2e pogodila
Nemadku i Ameriku, dok Evropa trpi nakaradna vremena. Ona nikada nije bila suodena sa tako
oStrim protivurednostima, Sto je nametalo atmosferu nespokojstva. Tako su boljSevizam, nacizam
i faSizam snaZno obeleiili 20.
vek, a buma istorija trpela nasilje i smrt u senci SSSR, Treceg rajha i Imp^ rijalne Italije*4.
Za srljanje 20. veka u ratne nesrece ogromna je krivica trulih ;szapa.. dnih demokratija44, koje
su vodile brigu o kolonijalnom carstvu umesto o spokojstvu evropskih naroda. Te nazovi
demokratije su se zavaravale da je darobna moc tajne diplomatije dovoljna da spree! tragicnu
ideolosko-vlasto- drzacku avanturu Evrope. Cemberlejn se nadao da ce Hitler slediti put bez rata, pa
je pao u zamku drzavnicke naivnosti. ^Hitler je dovek44, rekao je on, na koga treba racunati kada

Rnt imneriia. rat ideoloziia 25

da svoju red!44 Istina, Britanija i Francuska su trpele posledice svetske krize kapitalizma u 30-tim
godinama. Ali, one su se, kao kolonijalne sile, zavaravale da vladaju svetskim prostranstvima, da
odlucuju o medunarodnim zbivanjima. Zbog toga nisu htele da shvate da su bas one nesposobne da
se nose sa rastucom silinom rezima novih ideologija kapitalizma - nacizma i faSizma. Tako je
Zapad ostavio otvorena vrata pro- doru zla.
Nemadka se zaklela vec 1918, da ce razoriti Evropu sagradenu po uzo- rima Versaja, diji je bilans
ponizenje cele nemadke nacije. Nista nije dudno, onda, sto je Hitler razbuktao nemadke strasti
osvete, pre nego sto se docepao vlasti. Utoliko pre, jer nemadki narod je trpeo nemastinu, glad i smrt
punih 15 godina. Takvim patnjama tih godina niko nije bio izlo2en u Evropi. Nacizam je odista
bumerang za zapadnu demokratiju44. U takvoj situaciji, SAD su izneverile nade mira. Zvudi dudno,
ali je istina: SAD nikada nisu ratifiko- vale Versajski sporazum i nikada se nisu udlanile u Drustvo
naroda, za koje je predsednik Vilson tvrdio da de spasiti dovedanstvo44. Kakva gorka zabluda i
tragidna istina. Odigledna naivnost i nesposobnost zapadnih drzavnika u proceni opasnosti nacizma,
ostavili su siroko manevarsko polje Hitleru. Stratezi kazu da je stvorena situacija u kojoj zapadne
demokratije strahuju od rata, a Hitler od mira.

Prvi svetski hladni rat

Drugi svetski rat bio je nemilosrdan obradun izmedu vodedih sila kapitalizma. To je rat sila istog
druStvenog poretka, a vrlo opreCnih driavnih reiima. U suStini, to je rat kapitala protiv kapitala u
nacionalnoj ratnoj uniformi. Prema tome, rat nisu zametnula dva protivnidka druStvena sistema
kapitalizam i socijalizam. A Sto se tiCe sukoba SSSR-Nemadka, to je rat pre svega dva velika
nacionalizma, dve velike rase, dve neprijateljske ideologije i dva drZavna rezima. Svetu je pretila
ideologija faSizma, driavni vojni kolos Tre- <Si rajh i militaristiCka 6elina osovina" - NemaCkaItalija-Japan - su mon- strumi do tada nepoznati istoriji. Zbog toga stvamost je istakla neophodnost
da sile kapitalizma - SAD, Britanija i Francuska i jedina sila socijalizma
- SSSR, budu ratni saveznici u najve<5em i najtragifcnijem oruianom sukobu.
Taj dudni savez boljSevizma i antiboljSevizma, spreCio je pad plane- te u dugo faSistikonacistidko-militaristi5ko mraCnjaStvo. Bez tog saveza sila opreCnih ideologija i druStvenih
sistema, rizidno je bilo verovati da je siguran poraz deline osovine. Istorijski dokumenti svedoCe
da je Hitler hteo da Evropu, a s njom celi svet, vrati u srednjovekovno rasistidko i ap- solutistidko

mradnjaStvo, diji je prvi fiin holokaust Jevreja i porobljavanje slovenskih naroda. Hitlerizam sroden
u programu Mein kampf je osvajaC- ka ideologija nacizma i Cvrsto htenje da se uspostavi
rasistiCka vlast Ciste arijevske supernacije. Hitler je hteo militaristifiku vlast, protivnu humanom
bicu doveka. Politiku Staljina odreduju iskljudivo nacionalni interesi SSSR i boljgevidke ideologije.
Stoga se Staljin raduje ratu izmedu kapitalistiCkih sila, koji je podeo napadom Hitlera na Poljsku
1939. U zapisniku o susretu sa Dimitrovom, zaduZenim za Komintemu, zabeleZene su refii
Staljina: Rat za ponovnu podelu sveta vode dve grupe kapitalistiCkih drfcava. Mi ne treba da
prigovaramo, Sto oni medusobno ratuju i uniStavaju se. Ne6e biti loSe da najbogatije kapitalistidke
zemlje uzdrmaju Nemadku. Hitler slabi i sputa kapitalisticki sistem, lidno to ne shvatajuci i ne
zeleci.
Ba tih dana je sklopljen podmukli pakt Staljin-Hitler, koji je tada bi u interesu dva rezima.
Oni su se sporazumeli o teritorijalnoj podeli Evrope pre svega Poljske. Zapadni svet se naSao u
dorsokaku. U Moskvi je zvaniino saopSteno da je sporazum neophodan zbog minhenske politike*
Francuske i Britanije, koja je imperijalistidka zavera protiv SSSR. Molotov je rekao- Mi nedemo
za druge da vadimo kestenje iz vatre. Anti faSizam je zamenjen antiimperijalizmom u direktivi
Kominteme. Na niSanu nije nacistidka Nema* dka ved imperijalistidke sile. Komunistidki
Imanite u Parizu pozdravlja Pakt kao neprocenjiv doprinos spasavanju mira. Pakt je kobna i
tragiina diplomatska varka, jer su boljSevidki SSSR i nacistidka Nemadka smrtni ne- prijatelji.
Medutim, u politici sve je mogude, pa i pakt Staljin-Hitler. Istina je izbila na svetlost dana 1941,
kada je Nemadka goropadno napala SSSR i podela najvedi ratni okrSaj u istoriji sveta. No, Veliki
rat 1939-45. nije izne- nadenje nego logidna posledica evropske stvarnosti. Da rat nije izbio, bilo bi
dudo. Zato Veliki rat nije diplomatski kapric dvojice neprikosnovenih voda, ved je potdinjen svim
zakonima istorije.
Hitler je zamiSljao osvajanje Evrope kao kljudnu etapu u konadnoj sve- tskoj pobedi trojne
delidne osovine. Firer je planirao da obradun sa Ame- rikom ne bude na evropskom, ved
pacifidkom i azijskom bojiStu. On nije shvatio ono to je shvatio Ruzvelt: da se svaki svetski rat
podinje i zavrSava dobija i gubi u Evropi. SAD su zakljudile ispravno, da evropski rat odlufiuje
o sudbini Amerike. Sva sreda da se na delu SAD naSao nadareni drZavnik, Franklin Ruzvelt, dija
vizija sutraSnjice je diktirala ratno svrstavanje Amerike protiv sila Osovine. Nacistidka avet ga je
ubedila u neodrZivost politike svetskog pomirenja s Nemadkom, iako je on nastojao diplomatskim
putem da privoli Hitlera da ne srlja u ratnu katastrofu. On je bio toliko sna2an, da je mogao da
savlada otpor Kongresa jasnih izolacionistidkih boja, koji gaje optuZio da nepostojedu ratnu
opasnost tra2i pod svojim krevetom.
Ruzvelt je preobrazio SAD u zemlju koja de niz predstojecih godina biti prvorazredna svetska
sila. SAD nisu strahovale da budu vojno okupirane,
o
demu je sanjao Hitler. One su strahovale da Hitler porazi evropske imperi- je,
Sto bi znadilo da SAD gube slobodu plovidbe morima, budu 2rtva nema- dko-japanske pomorske
blokade, Sto bi uguSilo njihove proizvodne snage i ^rgovinu, a ugrozilo suverenost Amerike. Poraz
SAD na morima, bio bi ra- an gubitku svetskog ,,ekonomskog rata. Inade, svetski rat se nije mogao
za- feati samo unutar Evrope. On se morao razbuktati na Atlantiku i Pacifiku, ala
to
su

Rnt imneriia. rat ideoloziia 27

bezbedonosna prostranst va ostrvskih SAD. Vec je zastarelo strateSko

/rope
uverenje Amerikanaca, da njih prirodno Stiti beskrajna morska povrSina, ka5
da su ponavljali: Hvala Bogu Sto nam je darovao dva suseda, dva okeana!u
0
,
Drugi svetski rat je strateSki vrlo poudan. JoS u prolede 1941, Staljin
I
je veran Hitieru, a pocetkom leta oni su smrtni neprijatelji. Cerdil i Ruzve*
It su mrzeli prokletog Staljina, a postali su saveznici, zakleti da pobede ili
wn ei
J *
nestanu zajedno. Uvek je odigledna ista poruka istorije: u odnosima sila ne
terna-.
odluduje ideologija ili politika, vec vrhovni nacionalni interesi. DoduSe, istoavlja
rija zna da gazi u avanture. Ona se ne plaSi da menja puls vremena. Istorija
?idna
nikada nije mima reka. Njoj pripadaju sva iznenadenja.
ni neSve je udinjeno da 20. vek bude mradan, posebno kada se Veliki rat
stina
1941. sveo ponajviSe na tragidan germansko-slovenski okrSaj. Porazi germaj
nske rase u sukobima sa Slovenima u marsu istorije, nagomilali su Hitlerovu
jZneosvetnidku mrznju. Fransoa Fire ukazuje na zahtev Hitlera da se Sloveni istj|c
rebe i svedu na sluge. To je Firerova utopija o apsolutnom preziru Slovena
I
i zestokom rasizmu kojim hode da opravda svo nasilje, ubistva i glad protiv
novih crvenokozaca.14 Alen Bulok piSe u knjizi Hitler and Stalin:
Naci- I
sti su nameravali da isele rusko stanovniStvo sve do Arhangelska i
Astragana,
^ sve"
da germanizuju sve do Moskve i bace u ropstvo preostalo stanovniStvo u
evropskom delu SSSR. Hitler je hteo konadnu pobedu u ratu sa Slovenima.
ni e
J
On je robovao toj ideji. Posle poraza u Staljingradu, Ribentrop je
zagovarao
&ava
separatni mir sa Staljinom. Hitler mu je otkrio neodoljivu mrznju Rusije:
iduje
t
Da znate, Ribentrop, ako bih ja postigao sporazum sa Rusijom danas, ja bih
vnik,
I
nju ponovo napao sutra. To je jade od mene.
neriDva fronta slovenskih boraca - istodni i balkanski, bili su najkrvavitike
ji u Drugom svetskom ratu. Najpre je Balkan imao izuzetan znadaj, jer se
tem
srpski narod digao ved 1941, na oruiani ustanak, kako monarhista, tako i
da
komunista. Taj ustanak je jedina narodna oru2ana pobuna protiv nacizma u
i je
porobljenoj Evropi u toku Velikog rata. Bio je to svojevrstan drugi front.
Cerdil je govorio: Na teritoriji Jugoslavije je vezano 28 faSistidkih
divizija, na
11 nemadkih divizija, 8 rumunskih divizija. Ta gerilska akcija dini dudesno
delo: ve2u 47 neprijateljskih divizija. Cerdil nije spomenuo bugarske, maie
darske i ustaSke divizije.
Hitler je smatrao da je Balkan ranjivija tacka od atlantske obale Francuske. U dnevniku generala
Gleza fon HorStenaua je zapisano: Ta ditava gala- ma zapadnih saveznika (oko drugog fronta u
Normandiji), samo je obidan manevar sradunat da se odvrati paZnja Nemadke od glavnog cilja iskrcava- nja na Balkanu. Hitler je priznao poslanicima u Rajhstagu, da se plaSi obna

-vljanja solunskog fronta. On je rekao: Cilj takve operacije je zadati poraz Nemadkoj kao
1918, da bi se izvrio preokret u ratu. Firer se zakleo da nede dozvoliti reprizu stare ideje
Velikog rata - Solunsku ekspediciju. Onda je uzviknuo: Nemadki narod nece vie nikada
dozvoliti godinu 1918!*5
Poraz na istodnom frontu je znadio, bez sumnje, neizbeian poraz nacizma u celoj Evropi
i delidne osovine u svetu. Nacistidke snage su pret- rpele oko 90% gubitaka na istodnom
frontu, gde je Hitler angaZovao 80% trupa. Drugi front" u Normandi je imao, ruku na srce,
manji vojni znadaj u ratu, nego geopolitidki znadaj posle rata. Za SAD, priznatog lidera slobodnog sveta, osnovni zadatak je oduvanje kapitalistidkog druStva u Evropi. Ruzvelt je znao da
je SSSR istinski pobednik u Velikom ratu, dok su sile Zapada bile samo pobednice u izvesnim
bitkama koje nisu odludivale o isho- du rata, na primer, kasno otvaranje drugog fronta.
Razumljivo, SSSR nije mogao biti pobednik bez SAD, niti SAD bez SSSR, dok su Francuska i
Brita- nija imale drugorazrednu ulogu. Simbol pobede je ulazak crvenoarmejaca u razoreni
Berlin, u dijem je bunkeru Hitler spaljen u stilu grdke tragedije. To je bio poraz ideologije
nacizma i driavnog sistema hitlerizma.
Nemadki strudnjak za socijalnu istoriju Gee Ali je priao najbliSe isti- ni o nacizmu. On je
postavio pitanje 60 godina posle smrti Hitlera: da li je nacizam dobrobitna diktatura? Njegov
odgovor o Hitlerovoj socijalnoj politici kombinovanoj sa rasizmom, sadrZi kljudnu ocenu:
Materijalne na- doknade i mogucnost socijalnog uspona Nemaca, onda kolektivni prosperitet
superiomog (nemadkog) naroda na Stetu ni2ih rasa i naroda, to je magidna, jednostavna i
populama formula nacizma. Gee Ali je zavrSio knjigu redima: Onaj ko ne 2eli da govori o
prednostima koje su izvlafiili milioni obiCnih Nemaca u reZimu Hitlera, bolje je da ne kaze
niSta o nacional-socijalizmu i holokaustu.
Istraiivanja Alija o uzdizanju Nemadke posle sloma u Prvom svetskom ratu i potonje
straSne ekonomsko-socijalne krize, dovode do zakljudka: Eni- gma se razreSava ako se reiim
nacizma smatra dobrobitnom diktaturom. Oko 75% Nemaca su ekonomski i socijalno koristili
nacizam. Oni nisu prihvatali nacional-socijalizam kao tladiteljski sistem i teror, vec za reiim
socijalnog konfora, neku vrstu diktature blagostanja. Zahvaljujudi socijalnim reforma- ma,
poreskoj politici u korist doveka sa ulice i mnogobrojnim mogudnostima socijalnog uspona,
desto na Stetu drugih, stalno je rasla narodna populamost nacizma.
Gee Ali tvrdi da je nacizam ojadao socijalnu politiku dr2ave kako bi osigurao apsolutnu vemost
naroda. Nacizam se odrfcavao akcijama i mera
-ma koje su vodile socijalnom priblizavanju nemadkog naroda, iako nikada nije uklonjena istinska
socijalna nejednakost. Hitler je pokret zvanidno na- zvao Nemadka nacional-socijalistidka partija
radnika. On je uveliko brinuo
0 malim ljudima44, nudio iivotnu Sansu slabijim, a bolju bududnost mladim generacijama, kao Sto
zagovaraju evropski socijal-demokrati i snage ostale levice. Ono Sto smeta u mojoj tezi 44, kaie Gee
Ali, proizilazi iz dinjenice da ja poistovedujem socijal-demokratski model levice i socijalnu i
poresku strukturu nacional-socijalizma.4416
Hitler nije imao magidan Stap, vec rasistidku, zlodinadku i osvajadku politiku kojom je

Rnt imneriia. rat ideoloziia 29

Nemcima dodaravao diktaturu blagostanja44. Sredstva Tre- deg rajha su stizala sa dva izvora: prvo i
najviSe, pljadkom porobljenih naroda Evrope, prisilnim radom miliona Evropljana, otmicom
jevrejskih dobara
1 prisvajanjem tudeg novca na razne nadine; drugo, radne discipline Nemaca i poreske politike
kojom je driava zavladila ruku u diep bogatijih Nemaca, narodito vlasnika industrije i zemljiSne
aristokracije. Rajh je pokrivao 2/3 ratnih troSkova osvajanjem i izrabljivanjem van granica
Nemadke. Sve to44, zapisuje Ali, viSe je obezbedilo socijalnu bazu nacistidkog reiima nego bujica rasistidkih redi.44 Zbog toga izvesni istoridari nazivaju Treci rajh socija- lnom drZavom 44.
Firer je morao stalno ratovati, jer bide njegovog Rajha je - rat. Za nacizam, nasilje i rat su
raison detre44. Zato Treci rajh je porobljavao evropske narode. Hitlerizam je drzavni re2im, a
nacizam ideologija. Ideologija je bila u slufbi osvajadkog rasizma. Staljinizam je sve spojio u
partijsku ideologiju, dijim interesima je sluiila driava. Sve potvrduje da su oni stvoreni na vrlo
razliditim temeljima. Ta dva drzavna rezima i ideoloSka sistema dine istori- ju poslednjih decenija,
posebno tragediju mnogih generacija Evropljana. U nizu mradnih radunica o tragidnom bilansu 20.
veka, najskromnija je amerid- kog stratega Bieiinskog - 187 miliona poginulih! Covek je postao
savrSeni ubica!
Drugi svetski rat je izmenio temeljitije strateSku, politidku, druStvenu, ideoloSku i
ekonomsku stvamost dovedanstva, nego bilo koji rat u istoriji. On se razlikuje bitno od Prvog
svetskog rata, iako pobednici i pobedeni tako- reci su isti. Njihov bilans nije samo poraz
germanskog bloka u nacistidkom izdanju, a u savezniStvu sa faSistidkom Italijom i militaristidkim
Japanom. To je jo poraz straSne rasistidke i militaristidke ideologije - nacizma i faSizma. Osim
toga, Prvi svetski rat vodile su izmedu sebe iskljudivo vodede kapi- talistidke drzave, sile istog
druStveno-ekonomskog poretka. Drugi svetski rat nosi pedat izuzetne svojevrsnosti: udeSce nove
svetske velesile, kapitali neprijateljske ideologije i druStvenog sistema - boljsevidkog SSSR. U U
kobnom veku katastrofa odigrale su se istorijske promene: Evrona gubi viSevekovnu mod i
bogatstvo, u svetsku arenu cvrstim korakom je uja Amerika. Evropa je u senci dva modna kolosa SSSR i SAD. Prvi put Evro. pom vladaju neevropske sile. Sudbonosni pobednik Velikog rataje
Sovjetsicj Savez. Za Staljina, SSSR je dvostruki pobednik - vojni i drutveno-sistem- ski. Staljin je
saopStio zemljacima: Ratna pobeda znadi najpre i pre svega, da je trijumfovao naS druStveni
sistem, koji je uspeSno izdrZao vatreno isku- Senje i potvrdio potpunu vitalnost. Sovjetski
druStveni sistem je bolji oblik organizacije druStva, nego bilo koji nesovjetski druStveni sistem.
Modni dovek SSSR nije smatrao da je pobeda izvojevana samo nad faSistidko-nacistidkom
ideologijom i rasistidkom a2dajom, ved da je sukob bio takmidenje izmedu sovjetskog i
nesovjetskog druStvenog sistema. Stoga Staljin naglaSava da uzrok Velikog rata nije Hitler, ved
kapitalistidki sistem. On ka2e narodima SSSR: Mi, marksisti, tvrdimo da kapitalistidki sistem
svetske privrede prikriva u sebi faktore krize i rata, a ciljeve nastoji da ostvari pribegavajudi
snazi oru2ja.17 Istorijska je istina, da je boljSevidki SSSR, uzdiZudi crvenu zastavu sa srpom i

dekidem na Hitlerovom Rajhstagu, praktidno spasio evropske kapitalistidke demokratije. Ali,

takvo savezniS- tvo protivnidkih snaga i ideologija, u sebi nosi klice neizbeznog razlaza sila
pobednica. Zbog toga velesilski mir 1945. je samo velesilsko primirje.
Drugi svetski rat u zavrSnici prestaje biti prvenstveno vojni sukob, da bi postao
geopolitidko i strateSko nadmetanje sila pobednica. Evropski stra- teSki mozaik, napravljen u
Jalti, ostavio je nereSiv problem - kako pomiriti slobodu doveka i velesilsku stabilnost? Jer,
Evropa je izgubila slobodu i su- verenitet. Poraz hitlerizma i ideologije faSizma je omogudio
pobedu boljSevizma i staljinizma prostranstvima Evrope i van Evrope. To je velika iluzija,
rekoSe stratezi kapitala, iako je Staljin izazivao zebnju na Zapadu. Kada je jedan ameridki
general blagonaklono upitao Staljina u Potsdamu, da li moie u potpunosti zadovoljiti lidne te2nje
osvajanjem Berlina, domadin u pozla- denom Kremlju je odgovorio: Aleksandar je iSao sve do
Pariza! Istina je da je Staljin prepustio Amerikancima Italiju i Francusku, kada se zalagao za
otvaranje drugog fronta, Sto je ved tada znadilo neminovnu strateSku ideolo- Sko-blokovsku
podelu Evrope na komunistidki i nekomunistidki deo.
Jalta je pokazala vrlo brzo da nisu razreSeni osnovni problemi Evrope, pa zato kontinentalna
bezbednost nije bila postavljena na dvrste, trajne i pra- vedne temelje. Svakako, od Jalte se traiilo
nemogude, jer istorija udi, da jemir samo predah izmedu dva sukoba. Jalta se svela na krmarenje
bilansa Velikog rata. Staljin je smatrao da ima istorijsku Sansu da svet pribliii pro- leterskoj
revoluciji*, ali bez novih ratnih iskuSenja za SSSR, dok je Zapad hteo da trijumfuje ideologija
liberalizma i zakona divljeg trziSta. A to znadi da niko nije hteo da se odrekne nastupajuce
blokovske strategije.
Novi sastanak velike trojice u izmenjenom sastavu (Ruzvelt je umro, a Cerdil izgubio
ulogu premijera), ovog puta u Potsdamu, je prvi driavnid- ki nastup Trumana u svetskoj areni, a u
odludujudim i dramatidnim danima zgusnutog nagadanja o posleratnom svetu. Truman
provincijalac je Segrt u svetskoj politici, pa deluje koliko naivno, toliko nezgrapno. DrfavniCki
nei- skusan, on je verovao u oCuvanje savezniStva sa SSSR. Nita nije bitnije za bududi mir u
svetu od nastavka saradnje nacija koje su morale*, rekao je on, da udruZe snage da bi pobedile
zaveru sila Osovine, reSenih da gospodare svetom. 18 On je u Potsdamu poverio njegovom
savetniku Dejvisu: Ja 2elim da ubedim Staljina, da smo ravnopravni, da 2elimo mir i zadovoljan
svet, da SAD nemaju nikakve neprijateljske namere, da ne traSimo niSta za nas, izuzev bezbednost
nae zemlje, mir u prijateljstvu i dobrosusedstvu. A na je zajednidki zadatak da to postignemo. Ja
sam izvadio svoj paket i mislim da mi veruje. Bio sam iskren u svemu. U pismu majci Truman
piSe: Staljin se zadovoljava gundanjem, ali se zna Sta hoce da ka2e.*19
Staljin ima gurmanski apetit u Potsdamu, postavlja zahteve jo iz vremena carske Rusije.
On tra2i posedovanje vojne baze na Bosforu, nesme- tan prolaz brodova kroz moreuz, priznavanje
prosovjetskih vlada u Istodnoj Evropi, zajednidku okupaciju NemaCke, ostanak sovjetskih trupa u
Austriji, Cetvomu kontrolu oblasti Rur, jezgra nemadke industrije... Sve to podseda na strategiju

Rnt imneriia. rat ideoloziia 31

carske Rusije koja je htela da drii kljufceve Sevemog mora i Balkana, da vlada Bosforom, ima izlaz
na Mediteran i topla mora. To je ma- ksimum ruskih vekovnih ambicija. Nije mogude pobiti
osnovnu istinu: Gru- zijanac Staljin je uzdigao carsku Rusiju daleko iznad sjaja carske imperije, nju
svrstao u vrh planetarne modi. Staljin je, bez sumnje, najmo6niji ruski car*.
Sporazumi u Jalti i u Potsdamu su velesilske nagodbe, nedovoljno precizne i nedorecene. Nema svetske mirovne konferencije 1945, kao Sto
je bio Versaj 1919. Odluduju iskljuCivo tri velike sile. Svetska javnost
6uti dok trojica mocnika planetarne vlasti prekrajaju tude drzavne
granice, cepaju nemaSki Rajh, preseljavaju cele narode (recimo preko
20 miliona Poljaka, 15 miliona Nemaca), dovode na vlast svoje vazale u
nizu driava, odluCuju oratnoj odSteti itd. Stvoren je potpuno novi
svetski veiesilski red. Vrlo dudn0 u demokratskom svetu, kakav se tada
dodarava u Povelji Ujedinjenih nacija
Truman i Atli su prihvatili glavni teritorijalni zahtev Staljina pomera

A1

n0
nje granice Poljske do Odre i Nise. Americi i Britaniji nije uspelo, medutim
da intemacionalizuje Dunav, da se uSande strateSki u Podunavlju i stvore izvesnu
m
viSedrZavnu strukturu koja bi zahvatala Austriju, Madarsku, Jugoslaviju, Rumuniju i Bugarsku. To bi znadilo zavladenje nosa u sovjetsku zonu, od
Beda do Cmog mora. Staljin je ocenio da je to veliki zalogaj i za
ameridkog Golijata! On nije naiSao na ozbiljan otpor zapadnih sila u stvara- nju sfere
sovjetskog utieaja u Evropi. Crvena armija se smestila od Cmog
p
do Sevemog mora. Vojna okupacija tih podrudja je pretvorena u boljSevidko
s
zajednitvo bratskih zemalja sa SSSR.
Odi u odi de se nadi neizbefno dva supamidka druStvena sistema - bui
rioaski kapitalizam i proleterski socijalizam, dve jedine velesile - imperijaj
listidke SAD i staljinistidki SSSR. Izmedu dva tabora bide podignuta gvozJ
dena zavesa. Cerdil u stilu majstora realpolitike vidi da se otvara ogromna
2
strateSka praznina pred boljSevidkim SSSR. Gvozdena zavesa de biti si- mbol detiri
decenije dugog hladnog rata. Taj naoru2ani mir, uistinu rat
,,
bez rata, je ispunio mozaik strategije i drZavnidkog nadmetanja u drugoj
polovini 20. veka.
Uistinu, postoje jasno podeljena dva sveta - kapitalistidki i socijalistidki. Ameridki stratezi govore 0 podeli planete na zonu mira i zonu
nemira.
Samuel Huntington precizira: Zapad i Japan, sa 15% stanovniStva,
pokriva- ju prvu stranu sveta, ostalo ostaje drugom svetu. 20 Zapad je u
defanzivi i povladenju, SSSR u ofanzivi i Sirenju. Ostvarena je drevna
te2nja modnika u Kremlju - stvaranje imperije! SSSR je imao istorijsku
Sansu tih poratnih godina, da se nametne za glavnu pobednidku silu.

Peta kolona boljSevizma* stasala iz Kominteme i medunarodnog

komunistidkog pokreta, i te kako pomade kako sovjetizaciju, tako
boljSevizaciju Evrope i Azije. Umesto car- skog imperijalizma*
pojavio se crveni imperijalizam*.
Sovjetski Savez je dostigao rekordnu povrSinu - 22.400.000 km 2,
Sto je oko 7 miliona km viSe nego nekadaSnja carska Rusija. SSSR je
jedina dvo- kontinentalna imperija, najveca u istoriji, dije medunarodno
priznate granice su duge preko 60.000 km. Staljin nije Rus, ali je veci
Rus od Rusa. On je u isto vreme Ivan Grozni i Petar Veliki, bez sumnje,
idealna lidnost za staljinizam. Stoga sovjetsko carstvo hoce da zasnuje
na slovenstvu. Milovan Dilas je tvrdio da ga je Staljin uveravao u
Moskovskim razgovorima, da de novi svetski red podivati na
panslavizmu okoStalom komunistidkom ideologijom:

Ako Sloveni ostanu ujedinjeni i oduvaju njihovu solidamost, niko u budud- nosti nece modi da
digne prst. Cak ni jedan prst.**21
Evropa nije imala nikada tako sna2nu imperiju kao Sto je SSSR. Pre- ma tome, cela
kapitalistidka Evropa je bez sigume zaStite, nije sposobna da sama osigura sopstvenu
bezbednost. Centralni i istodni deo kontinenta se naSao vrlo brzo u potpunoj zavisnosti od
sovjetskog diina". Te driave su bez istinskog suvereniteta, one su klasidni vazali. Rasipajudi
boljSevidku ide- ologiju, Staljin je ozvanidio driavnu politiku ,Jednog centra i jednog vode.
Prvi put su dvrsto srasle ideologija i drXavna vlast, dije vizionarske ambicije su planetarne, pa
utoliko utopijske.
Nikada nije izgraden takav oblik i sadriaj nacionalizma, zasnovanog na unutraSnjoj
diktaturi i spoljnoj doktrini o ,jednom modelu socijalizma 44. Red je o staljinistidkom
internacionalizmu4, koji je posluiio da se zloupotrebi snaga i misija radnickog pokreta i
naprednih snaga uopSte. Staljin, slavljen za najveceg stratega i ideologa, nametnuo je dogmu da
se svetski procesi ne- umoljivo kredu ka sukobu dva druStvena sistema, paralelno sa
sazrevanjem svetske proleterske revolucije44, diji ishod de biti nestanak izrabljivadkog
kapitalistidkog poretka, istorijski osudenog da umre. To sve de biti pradeno konadnom pobedom
neodoljivo jadeg, opStenarodnog, univerzalnog socijalizma, prethodnice komunizma.
Staljinizam je nametanje uskogrudog sovjetskog nacionalizma pod pla- Stom proleterskog
internacionalizma i svetske komunistidke solidarnosti. Po- Sto se suodavaju planetamo jedine
velesile - SSSR i SAD, onda se interesi sovjetiziranih zemalja i komunistidkog pokreta u svetu,

Rnt imneriia. rat ideoloziia 33

obavezno poistove- duju sa interesima SSSR. Intemacionalista je onaj 44, ka2e Staljin, koji je
spreman da brani SSSR bez rezerve, zato Sto je SSSR osnova svetskog revo- lucionamog
pokreta i Sto se taj revolucionami pokret ne moie braniti bez od- brane SSSR. Onaj ko misli da
brani svetski revolucionami pokret nezavisno od SSSR i protiv njega, taj klizi u tabor
neprijatelja revolucije.4422
SAD su neprikosnoveni lider nekomunistidkog sveta. Njeni nacionalni interesi supersile, se nalaze
logidno Sirom sveta, posebno u Evropi. Zato ne- zavisnost Amerike se brani ved u Evropi. Eto zaSto
su SAD ostale u Evropi, dvrsto sa obe delidne noge. Taj stav SAD je potpuno opredan onom
primenje- nom posle Prvog svetskog rata, kada su se ameridke trupe povukle iz Evrope, a njeni
driavnici prigrlili utopijsko-moralistidku spoljnu politiku predsedni- ka Vilsona. Posle 1946. SAD su
se isprsile velesilski, strategija izolacioni- zma, poStapalica ameridke politike, je izgubila svaku
vrednost. Truman j
euSandio vojnu moc SAD van Amerike, posebno na tlu Evrope i na Dalekom istoku.
Ameridko-sovjetski odnosi, prevashodno blokovsko-strateSki, odredi- vali su suStinu
svetskih zbivanja. Jednostavno, stanje u svetu je zavisilo od stanja ameridko-sovjetskih
odnosa. Iako je red o svetskim silama, njihovi odnosi su zavisili od stanja na hladnoratovskom
frontu u Evropi. Vaiilo je pravilo: ko dominira Evropom, dominira svetskim procesima. Stoga
je ameri- dka armija u Evropi branila pre svega - Ameriku! To je razlog da su se SAD
nametnule zapadnim saveznicima koliko velesilski toliko tutorski. Odbrana Zapadne Evrope
je zavisila od modi i volje SAD.
Truman nije viSe vatreni pobomik Ruzveltovog saveznidkog ponaSan- ja prema
SSSR, poSto Staljin menja strateSku devizu: na snazi viSe nije an- tifaSizam, nego
antiimperijalizam! Onda je normalno da Zapad anti faSizam zameni antiboljSevizmom. Ulazi
se u stanje hladnog rata, istoriji nepoznatu strategiju. Hronidari su zapisali, da Staljin smatra
SAD novim faSizmom, dok je Truman tvrdio da je SSSR nasledio nacizam. Znadi,
hladnoratovske pozicije su uSandene. Na toj strateSkoj raskrsnici, Americi je dobro doSao
1947. telegram potpuno nepoznatog DZordZa Kenana, ameridkog diplomate u Moskvi. U
njemu je sadrZana strateSka analiza reiima i politike SSSR i nu- dena dugoroina strategija
SAD za obradun sa sovjetskim socijalizmom.
Kenan je tvrdio da je suStina sovjetske spoljne politike meSavina be- zrezervne
komunistidke ideologije i nekadaSnjeg carskog ekspanzionizma. On upozorava da se SSSRom ne mo2e vladati bez diktature, da su u ime I marksizma, irtvovane sve moraine
vrednosti, kako bi se garantovala spo- I ljna bezbednost reiima, slabog iznutra. Kenan
napominje da je tradicija, da Rusi 2ive u nesigurnosti, a da se sada plaSe ekonomski
naprednijeg Zapada, jadeg i bolje organizovanog44. Stoga SSSR hode da potpuno uniSti tu
rivalsku silu44. Kenan prognozira da de Sefovi SSSR shvatiti da smo mi Amerikanci suviSe
sna2ni da bismo bili pobedeni i suviSe odludni da bismo imali strah 44. Kenan zapisuje redi
koje de biti ideja vodilja u politici SAD prema SSSR i komunizmu uopSte: Sovjetska Rusija
de se preobraziti preko nodi, od najjadeg nacionalnog druStva u najslabije i najjadnije.
Dakle, nije potreban treci vrudi svetski rat.

NeSto se desilo u poratnom svetu, Sto je posebno alarmiralo zapadne stratege: planetarni
val zanosa obidnog doveka za prvu otadibinu socijalizma". Eto eha simpatija za SSSR,
ponukanih ne samo herojskim pobedama sovjetskog doveka, ved joS ljudskom dobrobiti
sovjetskog sistema. Eho je snaian u politiziranoj radnidkoj klasi Zapada, Sto se moglo
tumaditi da

62 Amerikaprotiv sebe i sveta

je SSSR zeljena radnicka otadzbina44. Izuzetno snazan prodor ideja marksi- zma je izvrSen u
redovima celnih nosilaca stvaralaStva i prosvecenosti, sto ima prvorazredan znadaj za oblikovanje
univerzalne svesti44 u korist Sovjetskog Saveza. Te simpatije i podrske su omogucile SSSR-u da se
razmahne palmovom grancicom, i da Pikasov golub mira 44 poieti sirom planete. Filo- zofi kazu da
je ruska revolucija imala veci uspeh na univerzitetima nego u fabrikama44.
Strateska greska SAD je svodenje sukoba dva sistema na velesilsko americko-sovjetsko
nadmetanje. Zbog toga nije dovoljno uoceno da svetski front nije vise izmedu dve velesile, niti
samo na tlu Evrope. Opasno je zabo- ravljeno 44 daje boljSevizam magicna ideologija nabijena
energijom masa. To je razlog da Zapad nije blagovremeno uocio da se boljsevizam probija u kolonama ideologije, a u stroju gradanskog rata koji ima obelezje nacionalnog oslobodenja ispod
kolonijalizma zapadnih sila. A to je bit gradanskog rata u Kini, Koreji i Indokini. Evropski sukob
kapitalizma i socijalizma se preselio u Aziju i postao planetaran. Nametalo se uverenje tih poratnih
godina, da se sukob dva sistema odvija u znaku parole staljinizma: Postoji samo jedna mogucnost
komunizam!44
IdeoloSki rat dva bloka je iskovao antikomunizam, u stvari ideologiju antikomunizma. Taj
antikomunizam dobija u SAD, izuzetnu nacionalno-pa- triotsku sadrzinu: svako ko ispolji
razumevanje ili simpatije za crveni sistem44, automatski je zaverenik. Zvanidno je redeno: Svaki
komunistaje Spi- jun.44 SAD su zaSle u nepopulamu hajku makartizma, proglasivsi narodnim
neprijateljem44 zamaSan deo ameridke napredne elite, optuiene da mirie na komunizam 44. Oko 2,5
miliona funkcionera su zrtve distke44 po naredbi Trumana. Clanstvo u totalitaristidkoj
(komunistidkoj) organizaciji44 ili jed- nostavno simpatije za nju, smatra se zakonskim dokazom
nevemosti44. To je vreme lova na veStice. Pred senatorsku komisiju su izvedena, za divno dudo,
dvojica vrhunskih ministara - Diordi MarSal i Din Adeson, osumnjiceni za neverstvo, jer su ieleli da
se prizna re2im Mao Cedunga koji je osvojio vlast u Pekingu. Tada su ameridki intelektualci morali
da biraju izmedu dutanja ili da prevmu curak 44. To su godine straha i suludosti vlasti. Dugo je
trajala avet makartizma gazedi osnovna tradicionalna prava ameridkog doveka sab- rana u arsenalu
burzoaske demokratije, Sto se svodilo na svojevrsni driavni total itarizam.
SAD su strahovale od pomame komunizma na ameridkom ognjiStu. Modni dovek Amerike,
ef FBI Huver je rekao daje ameridka Komunistid- ka partija peta kolona SSSR, diji cilj je

Rnt imneriia. rat ideoloziia 35

obaranje nae vlade. Zato komuniste

treba saterati u karantin, da ne bi zarazili narod. Primenjeni su metodi sli nj staljinizmu, poSto
velike sile imaju razlidito lice, ali istu duu. Stoga makarti zam je ideoloSka histerija koja
nikada ranije, ni po obimu ni po sadriini, nij e zahvatila ameridku naciju. Proganjanje,
sumnjidenje i hapSenje Amerikanaca, ponajviSe zbog slobode misli i opredeljenja, zbunilo je ne
samo tu veliku naciju ve6 celi svet. Websters American Biographies podvladi: Ti klevetni- dki
napadi protiv osoba koje su bile ne samo nevine vec i bez odbrane, stvo- rili su izraz
makartizam. Obidan Amerikanae se stidi makartizma, diji repovi ostaju jo danas. Otkrila
se ranjivost ameridkog sistema, velesilski podloZnog strastima totalitarizma. Zapravo,
makartizam na izvestan nadin je zapadna varijanta staljinizma bez gulaga.
Stoga makartizam nije kapriciozni proizvod ideoloSkih zanesenjaka, ved zvanidno
nametnuta nacionalna politika u uslovima predvederja rata. SSSR je iskoristio atmosferu
makartizma da porudi svetu, a ne samo sovjet- skim gradanima, da se despotizam i teror
nalaze u Americi. SAD su doZivele ideoloki poraz, a moralna pobeda je pripala SSSR. To
uverenje i sanjarenje je trajalo godinama, uprkos nadiranju saznanja o strahotama staljinistidkog
gulaga. Bez sumnje, sovjetski socijalizam ima u masama izvesne predno- sti nad
kapitalizmom, dija je neizlediva mana uvek ista: rastuca socijalna nejednakost i podela na
priznata i nepriznata bica. A iznad svega, u prvim poratnim godinama, SSSR je velidan u senei
pobeda Crvene armije, posebno u redovima radnidke klase i inteligencije Zapada. Staze istine
vode do pitanja: da li poratni uspeh sovjetizma u svetu, nije proizvod slabosti samog
kapitalizma, ponaosob ameriCkog, pre svega njegovog nehumanizma i lazne demokratije?
Makartizam je vremenom izbledeo, Sto je omogueilo ideoloSko stabi- lizovanje
Amerike, demu doprinosi prodor istine o staljinistickom gulag re- 2imu. Na toj kljudnoj slabosti
staljinizma, SAD su gradile strateSku poziciju u hladnom ratu, koja odgovara narodnoj mudrosti
- dekati i videti. U VaSing- tonu je vladalo uverenje da de SSSR podeti da trpi unutranje krize,
da truli iznutra. U Sovjetskom Savezu, pie ameridki strateg Zbignjev Bieiinski, ideoloki
okovi, nametnuti celom sistemu, guSe sav potencijal stvaralaStva, ozakonjuju ekonomsko
rasipniStvo i kode tehnoloSki napredak. Stoga dugo sudeljavanje (dva sistema) treba neumoljivo
da se okrene u korist SAD.23
SAD objavljuju Trumanovu doktrinu u prolece 1947, koja sadrii stra- tegiju
opkoljavanja i samoguenja SSSR, shodno tezama Kenana. Nufcno je opkoliti boljSevidko
carstvo, gurati ga u izolaciju na medunarodnoj sceni, nametnuti mu besnu trku u naoruSanju
koja ce ga driati u militaristidkom grdu i sprediti njegov ekonomski uspon. Trumanova doktrina je nova spoljna politika SAD:
pretvoriti SSSR od ratnog saveznika u potencijalnog ratnog neprijatelja, ostaviti ga da se krdka u
sopstvenom sosu*. To je Jhladni rat, potpuno novo stanje medunarodnih odnosa i potvrda
blokovske podele sve* ta. Pobednidka Amerika je zakljudila daje obavezna da bude voda i
zaStitnik svog neboljsevidkog sveta, uverena da tako brani sopstvenu nezavisnost.
Zacelo, pocinje svetski rat, onaj hladni, bremenit varnidavim opasnos- tima. On de vladati
drugom polovinom 20. veka. SAD smatraju daje njihov kljudni zadatak saduvati svetski prostor
zapadnih demokratija*. Stoga SAD pokredu Maralov plan* (1947) za ekonomsku obnovu

razorenih evropskih zemalja. To je ekonomska i socijalna dopuna politidko-ideoloSke doktrine

Trumana*: pored borbe protiv Sirenja boljSevizma, podeti Sirenje i udvrSden- je ameridkog
hegemonizma u Evropi. MarSalov plan znadi udaranje temelja politidkom, ideoloSkom i
ekonomskom udruiivanju Zapada, koje de biti os- nazeno i uSandeno stvaranjem Severoatlantskog
pakta 1949.
Amerika i njeni saveznici su se naSli pred golemim izazovom: kako za- ustaviti buldozersku
maSineriju boljSevizma, kako sprediti da ona ne preore celu Evropu i Aziju i da svuda zaseje
boljSevizam? Desilo se istorijsko dudo, ni u snu odekivano, ni na Istoku, ni na Zapadu: gordoj
velidini Staljina se ispredio marSal iz redova boljSevizma. I to ved 1948, kada Evropa 2arko ieli
spokojstvo i preporod posle preiivljenog najtragidnijeg rata u istoriji dovedanstva. Red je o
Zestokom sukobu Staljin-Tito, sukobu dva pobedonosna boljSevizma staljinizma i titoizma. Eto
neodekivane pomodi silama Zapada.
Sukob Istok-Zapad bio je neizvestan. Razum je upozoravao da je ne- poznat ishod sukoba.
Na Zapadu se nije znalo Sta je bududnost istodnog boljSevizma. Odista, Marksov
intemacionalizam nije nikada ostvaren u sve- tskom komunistidkom pokretu, izuzev donekle u
oblasti ideoloSke doktrine i jednoumnosti. Oktobarska revolucija je ostala oblik driavne vlasti, iako
se verovalo daje ona podetak gradnje svetskog druStvenog poretka socijali- zma. Medutim, sve
Sto je prelazilo granice SSSR u znaku Velikog Oktobra, pretvaralo se u izvoz sovjetskog
hegemonizma. BoljSevidki internacionali- zam* Staljina, je sovjetski nacionalizam, ponajviSe
velikoruski, izrazen u najgorem obliku ruSenju suverene volje i politidke nezavisnosti zemalja
narodne demokratije*.
Sukob Tito-Staljin nije, svakako, teoretsko prepiranje dve partije, ved direktan okrSaj dve
nezavisne dr2ave. Mi nismo peSaci na Sahovskoj tabli, redi su Tita, radi se o nezavisnosti naSe
zemlje*. Staljin je nameravao da izazove Sok u jugoslovenskoj Partiji i smeni Titovo rukovodstvo.
HruSdov je

Rnt imneriia. rat ideoloziia 37

rekao u tajnom izveStaju na 20. Kongresu KPSS, daje Staljin govorio: p 0 trebno je da dignem
mali prst i vise nece biti Tita. On de se sruiti. Tito j pozvao Jugoslovene da patriotski
odbrane plodove Narodnooslobodilafike borbe, placene zivotima preko milion gradana. On je
dvrstim ne Staljinu sacuvao podrSku naroda i lidnu vlast. Tako je ne Staljinu dodato
Titovom ne Hitleru.
Tito je postao u narodnim masama herojski vojskovoda i vrhunski stra- teg nacionalnog
oslobodenja i oduvanja nezavisnosti otadibine. Nije branjen socijalizam, nego sloboda. To je
suStina Titovog veStog boljSevidkog odgovo- ra sa joS vrudeg ratnog zgariSta Balkana.
Istoridar komunistidkog pokreta Isak Dojder iznosi ocenu: Prvi put Staljin je pokazao nemod.
Tito je trijum- fovao tamo gde su propale ostale jeresi vedeg znadaja - Trocki i Buharin. UplaSen od titoistidke zavere, Staljin je izvrSio protivudar svom krvolodnom podmukloSdu. Ali,
nije Iako ugasiti simpatije za titoizam, jer on dini ne samo novu doktrinu i program, ved
osnovni nagon valjanih i hrabrih ljudi, da potvr- de njihovu nacionalnu i komunistidku Cast,
protiv jedne velike sile.<24
Sukob je svetski dogadaj koji je bitno uticao na zbivanja u medunarod- nim odnosima
posebno i vrlo znadaj no poglavlje hladnog rata. Znadaj suko- ba je dvojan: razorio je svetsko
boljevidko jedinstvo i bio podetak krize bolj- evidkih partija i boljevidkih
dr2ava. Bilans sukoba je ruSenje monopolizma sovjetskog socijalizma koji je
bio pretvoren u drSavni hegemonizam SSSR. Svaka temeljna analiza sovjetske
dominacije otkriva, da staljinizam ima neS- to od kapitalistidkog imperijalizma,
jer se oslanja na ekonomsku, ideoloSku i politidku pokomost medunarodno
priznatih driava. SSSR nije rasadnik socijalizma, nego velesilski imperijalni
staljinizam.
Obradun u vrhu boljevidke porodice zahteva preispitivanje strateSkih ideja
velikih sila Zapada, ba na startu hladnog rata, koji otkriva svu krhkost tek
osvanulog mira posle nacistidkog ratnog mradnjaStva. Razlog je uodljiv: sukob
dvojice vodecih lidera svetskog komunizma, doduSe u ulozi Golijata i Davida, prvi
put otkriva ranjivost Sovjetskog Saveza. Sukob je veliko izne- nadenje,
neodekivano, jednostavno grom iz vedra neba. Jer Staljin i Tito su jedini istinski
pobednici u Velikom ratu, samo njih dvojica stoje na delu dve istinske
komunistidke partije i driave, izgradene u nacionalnim revolucija- ma. Sukob treba
sagledavati u napetoj atmosferi ved blokovskog, druStveno- sistemskog i
ideolokog nadmetanja Istok-Zapad.
Sukob je neizbeSan poto se kristaliu dve politike, dve strategije u istoj
ideologiji, Sto znadi, daje red o unutraSrijem sukobu boljSevika, to je bo- rba za
vlast, kako ideoloSka tako nacionalna. O planovima Staljina govorio

je titoista broj jedan* Edvard Kardelj, a to bele2i Titov zvanidni biograf Vladimir Dedijer: Staljin
se nosio mislju da strpa sve istodnoevropske zemlje, ukljudujudi Jugoslaviju, u granice SSSR. To je
trebalo izvesti u dve etape: u prvoj, da Poljska i Cehoslovacka obrazuju federaciju, Rumunija i
Madarsku drugu, a tredu Bugarska i Jugoslavia. U sledecoj etapi, te nove driavne jedi- nice bi se
sjedinile sa Sovjetskim Savezom*.25
Zapad je shvatio da je Tito crv u boljSevidkoj jabuci, a titoizam vrlo zarazan medju
boljSevicima. Stoga je Titova Jugoslavia, iako ideoloSki boljSevidka, dobrodogla zapadnim
silama. Istinu za volju, sovjetski blok je izgubio Jugoslaviju, iako Zapad nju nikada nije dobio.
Ipak, titoistidka Jugoslavia je postala prozapadno uporiSte, jer je antistaljinistidka. Ali ona nije
antiruska, niti antiboljSevidka. Zapad je postupio mudro kada nije traiio da se Tito odrekne
komunistidke ideologije, da prigrli zapadni sistem, da se svr- sta u dlanstvo NATO... Tako neto se
nije moglo ni odekivati, jer Tito je znao da nije mudro sovjetsko tutorstvo zameniti ameridkim.
Zapadne sile su odludile, isto tako, da nije poZeljno ulaziti oruijem u boljSevidki osinjak. To
je stanje u kome Jugoslavia ne pripada ni jednom bloku. Ali, svako je svestan, da ona pripada i
jednom i drugom bloku na ovaj ili onaj nadin. Jednostavno, ona je bila viSe zavisna, nego
nezavisna. Sada je jasno Istoku i Zapadu, da sukob Staljin-Tito nije nikakva varka niti porodi- dna
svada koja nestaje dim kiSa prestane da pada. Zbog toga se duje pitanje te 1948: da li titoizam
moie biti altemativa staljinizmu? SAD i Britanija sumnjivo vrte glavom. Strudnjaci smatraju da
sukob otkriva dve nove istine: prvo, da ne postoji monolitnost sovjetskog tabora i drugo, daje
mogude da jedna vazalna sovjetska driava, proglasi nezavisnost od SSSR. ZnaCi, modni SSSR je
ranjiv!
Titova pukotina u monolitnom staljinizmu dobija vremenom strateSku vrednost i doprinos
ruSenju svega Sto dini srt staljinizma. A to su iskljudivost sovjetskog modela socijalizma,
sovjetizacija dr2ava narodne demokratije*, ideoloSka jednoumnost i pokomost svih
komunistidkih partija Sirom sveta. Sada se zna: KPSS je velesilska partija, a Sovjetski Savez
imperijalna dria- va, sa primesama imperijalizma. Titoizam je doneo dve novine, ocenjuje Isak
Dojder: Prvo, ohrabrio Zapad u ideoloSkoj borbi sa staljinizmom, sokoledi nacionalni
komunizam*; drugo, su2io bitno manevarski prostor staljinizmu u medunarodnom komunistidkom
pokretu, narodito posle otpora Kine tutor- stvu SSSR.*26

Rnt imneriia. rat ideoloziia 39

Stejt department ima ved 1948. prvu analizu sukoba, sa potpisom Sefa ameridke diplomatije
D2ord2a MarSala. Zakljudak je da sukob treba iskoris-titi u dva smera: slabiti samog dzina SSSR, i stvarati Trojanskog konja,
Sto moze biti oholi Tito i titoistidka Jugoslavia. Ameridki strateg Bieiin- ski ovako je ocenio
sukob u boljSevidkom taboru: Posle kratkotrajne sloge,
bi
odmetanje Titove Jugoslavije koju sledi maoistidka nepokomost, vrlo brzo
g>
de pokazati ranjivost komunistidkog tabora zbog nacionalnih teinji, daleko
Iti
jadih od ideoloSkih spona.27 Ispravnost ocene Bieiinskog je davanje prednori
sti nacionalnom nad ideoloSkim u boljSevidkom bidu.
v<
Zato se Zapad radovao nemirima i pobunama u istodnom lageru, ali
ni
njih nije smatrao dovoljnom snagom, niti osnovom za bilo kakvu oruzanu intervenciju. U
vojno-strateSkim odnosima Istok-Zapad vladaii su ravnokl
teia straha i naoruiani mir. Titoizam i njegova zaraza u sovjetiziranim
bi
zemljama nisu mogli da dovedu u pitanje tu ravnoteiu u hladnom ratu. Ipak,
d
sukob Stalj in-Tito se naSao u zizi hladnog rata, on se namede celom svetu, a
p<
doprinede jadanju tri stuba ameridke antisovjetske ofanzivne strategije, a to
vl
su: ekonomsko iznuravanje, trka u naoruZanju i borba za ljudska prava. Oni
tr
dine ubojitost ameridkog arsenala hladnog rata.
Si
Uprkos svega, razvoj zbivanja nije ratni, ved hladnoratni. Hladni rat
ga
je i te kako zamrznuo medudriavne odnose, onemogudio plodnu medunarod- nu poratnu
saradnju, militarizovao stanje u svetu, omogucio nametanje amepc
ridkog ili sovjetskog tutorstva, zarobio slobodu stvaralaStva naroda, nametva
nuo osione regime na sve strane, sve u svemu, gumuo svet do ivice provalije.
ni
Izgleda potpuno neistinito, daje hladni rat spredio vruci rat. Taj tragidni
S5
rat niko nije hteo. Niko nije smeo da povude obarad, jer svaki novi rat veid
likih sila, preti nukleamom katastrofom koja ne bira pobednike i pobedene,
ki
krivce i 2rtve. Sri istine je jasan: ameridko-sovjetski hladni rat nije rvanje
si
dobra i zla, demokratije i totalitarizma, ved nemilosrdan sukob dve kolosav
lne imperije - SAD i SSSR, diji cilj je isti - vladati svetom. Razlike medu
ji
njima ne nude izbor izmedu demokratije i nedemokratije, ved razliditi oblik
r
vladanja nad ljudima, totalitarizma bez gulaga i sa gulagom.
Strategija SAD se nije menjala ni za dlaku, uprkos niza kriza korejj
ske, kubanske, suecke, madarske... Njen uspon u vrh svetske sile je odredio njenu misiju u
blokovskom svetu: osvajati, ali ne ratom. Samo strateSko-vo- jna dominacija svetom garantuje
nacionalnu bezbednost SAD. Amerika je strateSki ostrvo i na njenim granicama ne sme biti
neprijatelj. Eto zaSto kl- judno pravilo ameridke strategije glasi: sve Sto je sudbonosno i
znadajno za nacionalnu bezbednost SAD, odigrava se i odluduje van ameridkog tla. To je
razlog da celokupnu politiku Amerike odreduje njen nastup van SAD, u napo- ru da se stanje u
svetu uskladi i potdini njenim interesima i njenoj volji.Iznenadna smrt Staljina 1953, znadi daje
SSSR ostao bez vode koji je bio strah i trepet za sve sovjetske partijske i drzavne lidere kojima

je vladao gvozdenom pesnieom. Njegova diktatura je zasnovana na besprekomom ku- Itu

lidnosti", proizvod savrSene maSinerije staljinizma, Sto je Staljina pretvo- rila u nepogreSivog
i nezamenljivog boljSevidkog sveca. Nestanak takvog vode ostavlja ogromnu prazninu na
delu SSSR, KPSS i medunarodnog komu- nistidkog pokreta. Utoliko pre, Sto Staljin nije
odredio svoga naslednika.
Bez Staljina sama priroda staljinistidkog sistema je morala da izazove klansku
podvojenost i lidne sudare u vrhovnom telu vlasti i modi - Polit- birou KPSS. U areni vlasti su
se naSli nepoverljivi rivali, a partijska vodo- delnica je oznadila podelu dlanova na pobomike i
protivnike nastavljanja politike staljinizma. Niko nije dovoljno modan da sam preuzme
kormilo vlasti. Zbog toga se neizbezno pojavilo kolektivno, uistinu klansko vodstvo: trojka
HruSdov, Bulganjin, Maljenkov, koja je nadvladala staljinistidki klan Suslov, Molotov,
Kaganovid. Razumljivo, vodstvo stiglo iz redova oveStale garde, nije moglo da se otarasi
staljinizma bez Staljina.
HruSdov je pokuSao da oblikuje dosta izmenjenu unutraSnju i spoljnu politiku SSSR.
Destaljinizacija postaje kljudna red kod kude, a miroljubi- va koegzistencija van SSSR. On
veSto zagovara stvaranje modemije i huma- nije slike Sovjetskog Saveza, umesto staljinistidke
nakaze gulag reiima. Ali, SSSR je carstvo protivurednosti: vojne modi i druStvene nemodi,
rasadnik ideologije bez granica, centar posluSnog medunarodnog komunistidkog pokreta, nova
civilizacija u meSavini rasa, kultura i jezika, bezboznidki stoier snabdeven planetamom
razomom moci. SSSR nije samo SSSR, to je daleko viSe, kolos nad kolosima, carstvo na dva
kljudna kontinenta - Evropi i Azi- ji. U suStini operacija HruSdova je premeStanje puSke sa
jednog na drugo rame.
HruSdov se latio preispitivanja stanja u medunarodnom komunistidkom pokretu, Sto
nalaie nestanak Staljina. Stoga se pojavljuje dilema titoista: kako oduvati izvojevanu
nacionalnu slobodu, a ponovo biti u zagrljaju sa Rusi- ma. Uistinu, Tito nije priSao
VarSavskom savezu, ali se nikada nije odrekao boljSevizma. U igri je Titova prevrtljiva
blokovska politika ne-ne, koja je istovremeno da-da. Cinjenica je daje Jugoslavia potraiila
bezbedonosni kiSobran Zapada, oslanjajuci se perifemo na NATO sile (pakt sa Grdkom i
Turskom), kada je bila suodena sa pretnjom da izgubi nezavisnost u agre- siji staljinistidkog
tabora. Ipak, Jugoslavia pod vodstvom Tita nije nikada, dak ni u toku cvetnih godina
nesvrstanosti, istinski napustila istodni tabor,
iako nije bila Clan istoCnog bloka. U dusi Tita i u politici SFRJ nikada nije dovedena u
pitanje ideoloska pripadnost boljSevizmu.
Kanasa Hmscova u Beogradu 1955, je odraz pre svega corsokaka u kome se nasao
SSSR u hladnom ratu, a KPSS u medunarodnom komunis- tiCkom pokretu. Kriza je
dvojna. Stoga put Hruscova u Beograd nije liCno kajanje nego izraz sustine krize kako
KPSS tako svetskog komunistiCkog pokreta koji nije nalazio altemativu vec osudenora
staljinizmu. Taj put je najvedi moralni, ideoloSki i politiCki ustupak SSSR-a, sto
najavljuje veliku krizu boljsevickog sovjetizma. Osnovna je istina: uSandeni staljinizam
nije mogude istinski reformisati, a SSSR ne moze postojati bez monopola vlasti

41 Amerika protiv sebe i sveta

birokratizovane Partije.
Glavna operacija HraSdova, medutim, nije pokajniCki put u Beograd, vec 20.
Kongres Svesavezne komunistiCke partije (boljSevika) 1956. U de- cenijama dugom
hladnom ratu se pokazalo, da sve Sto je stvoreno u svetu u ime socijalizma, od kastrizma
do maoizma, je varijanta staljinizma. Takva planetama istina nije mogla veCito da se
krije, naroCito u SSSR-u bez Staljina. Usledio je Tajni izveStaj HruSdova na 20.
Kongresu. IzveStaj je atom- ska bomba razome i stvaralaCke snage istovremeno u
jezgru boljSevizma. Svetlost dana je ugledala istina o teroru Staljina i staljinistiCkog
boljSevizma. Svet je zbunjen, zgrCen u neverici. Sirova, neobradena i neugladena istina
je izreCena u ponod, takoreci kriSom, pred nemim delegatima u carskim oda- jama
Kremlja. U samo jednoj nodi, CoveCanstvo je poCelo marS iz epohe boljSevizma, u
epohu bez boljSevizma. Ta ideoloSki uiarena nod de potresti svet, a boljsevizam odvudi u
zavrSnu etapu svog bumog, dudesnog i tragid- nog vremena.
U Tajnom izveStaju se otkriva grozan bilans staljinizma: u toku vlasti Staljina
(1921-1953) osudenoje 4.060.306 gradana, njih 799.405 je strelja- no, 2.631.397 zatodeno
u budavom mraku gulaga, a joS 413.512 izdriavalo je kaznu u drugim zatvorima. Mnogi
istoridari tvrde, daje bilans smrti daleko, daleko vedi. HruSdov je objavio bolnu istinu o
brutalnom obradunu Staljina sa komandnim kadrom Crvene armije, kada je streljano oko
30.000 oficira, medju kojima desetine marSala, admirala, generala, optuienih bez dokaza
za Spijunaiu, gaienje vojne zakletve, izdaju otadZbine i Crvene armije.
Niko izuzev Staljina nije bio bezbedan u staljinistidkom gnezdu. Reci- mo, od 139 dlanova
i kandidata Centralnog komiteta boljSevidke Partije, iza- branih na 17. Kongresu 1934, njih
98 je uhapSeno i streljano. Mudnu sudbinu su doiiveli delegati Kongresa: njih 1.108, od
ukupno 1.966 je uhapSeno i osu- deno zbog kontrarevolucionamog zlodina. HruSdov je
utvrdio daje Staljinnapustio metod ideoloSke borbe u korist metoda administrativnog
nasilja, masovnog proganjanja i terora, krSeci desto sve norme morala i sovjetskog
zakonodavstva. Masovna hapSenja i deportacije, streljanja bez istrage i bez sudenja, stvorili
su stanje nesigumosti, straha, dak oajanja.
Staljin i staljinizam su istorijski i svetski fenomen. To je posebna ideologija, driavni
reiim, ekonomija, model Zivota, kultura, vaspitanje, Skola, jednostavno dvrsto satkana
celovito materijalna i duhovna stvamost. On je svedodanstvo o druStvenom kolosu i
njegovom bidu uzdignutom miSidavom snagom zajednice sovjetskih naroda, a pretodenom
kandiijom i knutom u posed, zabran svemodnog vode Staljina. HruSdovljeva operacija
istine na 20.Kongresu je razgolitila SSSR, a objektivno pomogla SAD da pun sjaj dobije
njihova ideja demokratije. Stvorena je potpuno nova hladnoratovska situacija u prokletstvu
SSSR, a blagoslovu Amerike i kapitalistidkog reiima. Sa pozomice je nestalo sve Sto je
SSSR udinio pozitivno u marSu istorije, o demu Rosana Rosanda ka2e: On je opismenio
mase, razasuo kulturu, oslo- bodio iene, uneo veliku druStvenu pokretnost, postigao uspehe
zadivljujude produktivnosti i konadno, odupro se nemadkoj invaziji. Po cenu 27 miliona
poginulih, on je slomio krila Vermahtu, olakSavajudi ameridko iskrcavanje uNormandiji
1944.
Valjda niko u komunistidkom taboru nije odekivao, ni bio spreman da dodeka otkrida

HruSdova o staljinistidkom teroru. Celi boljSevidki svet je bio razgoliden, osuden na

poniiavanje. Zan-Pol Sartr je napisao: Da, trebalo je ftznati Sta se htelo i dokle se htelo idi.
Trebalo je preduzeti reforme, ali ne da He one trubama naprasno oglase, ved postepeno da se
ostvare. Sa te tadke B^lediSta, to je verovatno najveda greSka izveStaja HruSdova. Javno i
svedano r iigosanje, podrobno izlaganje svih zlodina jedne svete lidnosti koja je tako dugo
predstavljala sistem, mislim da je to ludost, ako takva iskrenost nije bila omogucena
prethodnim i znadajnim podizanjem zivotnog nivoa stanov- niStva... Rezultat je bio, daje
istina otkrivena masama koje nisu bile sprem- ne daje prihvate. 28 ViSe niko nije spominjao
mradnjaStvo makartizma, viSe se nije moglo ukazivati na herojske pobede Crvene armije i
moralnu distotu boljSevizma. Sa bukom, na svetlost dana je izbilo zlo staljinizma.
Za Kinesku partiju, najpre iznenadenu i zatedenu, 20. Kongres je konadno ocenjen
korakom u pogreSnom pravcu. Maova politika nije trpela ose- tne ideoloSke i geopolitidke
varijacije vodstva u Moskvi. Dva su osnovna kamena temeljca maoizma: najpre
antiamerikanizam i sve Sto on donosi kao vrhunac imperijalizma, glavnog neprijatelja nove
Kine, potom privreieno- st dogmatskom staljinizmu posle Staljina, u kome se nalaze driavni
interesi
Kine. Peking ne odobrava ni destaljinizaciju, niti miroljubivu koe& tenciju. Sumnje
Kine idu tako daleko, da ne iskljuduju mogudnost pojav* nove strateSke sprege SAD-SSSR, o
podeli sveta na tetu Kine. Zato izbj* izuzetno vamidava kriza u odnosima dva diina, pradena
oruianim sukobima na spomim sovjetsko-kineskim granicama.
To je podetak javnog, ved dugo tinjajudeg temeljnog razmimoilaienja SSSR i Kine.
Izbijaju sukobi golih driavnih interesa, a ne samo partijskih, unutar socijalistidkog tabora, pa
proleterski intemacionalizam samo je pa. rtijsko ideoloSka poStapalica. Unutar
boljSevidkog tabora se razmahuje hladni rat. Pojavljuju se dve medunarodne socijalistidke
politike SSSR i Ki- ne. Dok Kina zagovara revolucioname ratove, SSSR se trudi da ne
deprka na hladnoratovskom frontu. Tako je sukob Tito-Staljin potresao boIjSevidki svet, a
sukob Mao-HruSdov je ugrozio svetski mir.
Situacija u svetu je donosila iznenadenje u oba bloka. Na Istoku puCis- tidko obaranje
HruSdova 1964, na Zapadu odluka jogunastog De Gola da na- pusti vojni Stab Atlantskog
pakta 1965. General De Gol ne vidi u strateSkim analizama, najavu vrudeg rata, pa zakljuduje
da Atlantski pakt postaje sve viSe tutorski mehanizam u ameridkoj uniformi, neophodan
jedino velesilskim ambicijama SAD. U Beloj kudi se potajno izraiava sumnja u Francusku da
hode da se oslobodi bratskog zagrljaja Amerike, ali u znaku antiamerika- nizma, Sto znadi
mogudnost izazivanja strateSkog rascepa unutar zapadnog bloka. To SAD ne mogu, niti smeju
dozvoliti. Medutim, prolede 1968. je uzdrmalo istodni, boljSevidki tabor: Cehoslovadkaje
pokuSala u dramatidnoj nacionalnoj krizi da izvojuje nacionalni put u socijalizam.
PraSko prolede, kako je u istoriji nazvan niz bumih dana na Vltavi, jedinstven je
pokuSaj temeljne promene nacionalne sudbine dehoslovadke na- cije: skok iz mradnog
staljinizma u demokratski socijalizam humanog lica. Pud je izvrSen unutar Partije, to je
pobuna naroda protiv driavnog i ideolo- Skog tladiteljstva SSSR i dogmatskog i servilnog

43 Amerika protiv sebe i sveta

rukovodstva deSke Partije. To nije dilema izmedu kapitalizma i socijalizma, ved odludno
odbacivanje staljinizma, bez odricanja socijalizma. PraSko prolede se razlikuje bitno od
Titove pobune protiv Staljina. Tito je branio lidnu vlast i nezavisnost Ju- goslavije, bez
odricanja od rezima partijske drzave. Cesi su hteli daleko viSe - Partiju bez staljinizma.
Stoga Breinjev je udinio u Pragu 1968, Sto je HruSdov udinio u BudimpeSti 1956 pokorio
Cehoslovadku.
Ni Amerika nije bez problema. Ona je modema kolonijalna sila bez kolonija. Stoga ona
zapada duboko u vijetnamski rat, nasledujudi poraz klasi- dne kolonijalne sile Francuske.
Ameridki stratezi su zaSli i zalutali u vijet- namske mocvare, jer su greSno verovali, daje
Indokina kljuc svetske ravno- teie. SAD su angaiovale 640.000 vojnika na bojiStu
udaljenom hiljadama kilometara od ameridkog ognjista. Greska je neodrziva geostrateska
ocena SAD, da se u Vijetnamu odlucuje o zaustavljanju svetske komunistidke ag- resije" i
bije odludujudi boj za ishod hladnog rata. No, o sudbini sveta tada se moglo odludivati
jedino u Evropi, a ne na periferiji sveta.
Vijetnam je najveda i najbolnija geostrateSka greSka u istoriji SAD. U Beloj kudi se
tvrdilo, da je to neophodan, neizbezan rat, ciji ishod je po- znat unapred - munjevita pobeda
SAD! Predsednik Kenedi opravdava rat: Amerika rizikuje da bude poiako nagrizana
subverzijom, zastraSivanjem, ag- resijom, unutraSnjim revolucijama, diplomatskim
ucenama, gerilom"... Amerika smatra da je suodena sa svetskom zaverom i da ne sme uzmicati
pred nadiranjem boljSevizma. Vlada je prihvatila tezu domina, Sto de redi, ako padne
Indokina paSde Tajland, Burma...
Rat u Vijetnamu bio je driavna zavera i zlodin. To je sramni rat. Raz- besnele SAD su
koristile dak hemijsko oruije protiv civila. VlastodrSci su pokazali lice bezduSnika, Sto je
osudio, takoredi jednoduSno, kako svet, tako i ameridka nacija. Bilans indokineskog ratovanja
je zastraSujudi: smrt dva miliona civila, 1,2 miliona vojnika i 400.000 nestalih na strani
domorodaca i 53.000 poginulih ameridkih vojnika. Prosedna iivotna dob ameridkog vojnika u
vijetnamskoj drami je bila 19 godina, dok o socijalnoj nepravdi svedodi podatak, da je 80%
poginulih Amerikanaca pripadalo obojenom siromaSt- vu. Medutim, predsednik Dionson je
obecao Vijetnamcima, da de delta Mekonga biti cvetna kao dolina Tenesi.
SAD su u Vijetnamu izgubile prvi rat u istoriji. Spoljna politika u vi- jetnamskoj
varijanti, ima dva obeleija: prvo, pribegavanje ratu za postizan- je osnovnih nacionalnih
interesa van nacionalnih granica i drugo, upotreba nasilja kao glavnog sredstva u nametanju
zakona jadeg u medunarodnim odnosima u toku svetskog mira. Vijetnamski rat je poudan za
pobednike, a joS viSe za poraiene. Osnovna pouka rata Golijata protiv Davida je slededa:
oruzana sila i rat nisu sigurno, a joS manje pogodno sredstvo, da se u sazrelo vreme, spredi
zbacivanje vekovnog kolonijalnog ropstva. SAD su verovale da boj biju protiv boljSevizma, a
nisu shvatile da ratuju protiv slobode i os- lobodiladke borbe vijetnamskog naroda. To je
suStina grozne vijetnamske ratne avanture.

U takvoj situaciji je rodena Niksonova doktrina diji moto je vrlo precizan: ne oruzjem ved ostalim sredstvima voditi hladni rat. DoduSe, Nikson
nije napustio cilj trasiran na podetku hladnog rata - Amerika mora pobediti!
Njegov predsedniCki bilans ima dve istorijske vrednosti: okondanje rata u
Vijetnamu i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Kinom. Nikson je
ocenio uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Kinom neophodnim za
oduvanje stra- teke ravnoteie u hladnom ratu, kada je uveliko zapodeo
sovjetsko-kineski nesporazum. Nikson je napisao: Mi ne moiemo dozvoliti
da ostavimo Kinu da bude vedito u progonstvu, da se hrani svojim snovima,
da prezvade svoje mrinje i preti svojim susedima. Nepojmljivo je da na
ovoj maloj planeti, mi- lijarda i vie ljudi 2ivi u gordini i usamljenosti.29
Da li se moie verovati redima Niksona citiranim u nedeljniku Tajm: Jedina
epoha u istoriji sveta kada smo imali dug period mira, upravo je epoha u kojoj
je postojala ravnoteZa snaga. Cim jedna nacija postane besko- nadno modnija
nego njen rival, izbija opasnost rata. Stoga ja verujem da ce svet biti sigurniji i
bolji sa snaznom Amerikom, Evropom, SSSR, Kinom i Japanom, a u njihovoj
savrSenoj ravnoteii, Sinedi protivtezu jedna drugoj, ne ustajudi jedna protiv
druge.30 Niksonove redi imaju tumadenje u bolnoj pouci vijetnamskog rata i
prodoru Kine u znaku antisovjetizma: SAD veruju i ofcekuju pobedu u
hladnom ratu, jer se o sudbini SSSR ne moie odluditi vrudim ratom u
nukleamoj epohi. Vrudi rat nije mogao biti ni u kom sludaju logidan nastavak
hladnog rata.Strateski

savez Amerike i Evrope

PraSina je prekrila slavu Evrope na zgariStima Drugog svetskog rata. U

muka- ma su vodece nacije: poraiene nacistidka Nemadka i faSistidka Italija,
a uveli- ko razorene pobednice - Britanija i Francuska. Sve su one slavedi
pobedu, ili trpeci poraz, dozivele istorijski brodolom: prestale biti svetske
velesile, Sto su bile vekovima. Cela Zapadna Evropa je osiromaSena i
oslabljena, nije spo- sobna da osigura sopstvenu bezbednost, sopstvenu
ekonomsku obnovu i da se suprotstavi nadiranju aveti gladi. Evropa je u
kljeStima dva kolosa- SAD i SSSR. Davno su proSla vremena kada je Evropa

stvorila obe Amerike, sav anglosaksonski svet, drzala vecinu planete u

kolonijalnoj zavisnosti, kada je pokorila varvarske civilizacije sve do Kine.
Ako su teritorijalna osvajanja u hodu istorije sa azijskog istoka, kolonijalne
najezde Sirom planete su evropske. Svet je posluSno iivotario u senci sjaja i
modi stare dame. Vedina naroda je radila iuljevito za blagostanje nacija
Evrope.
Valjda zbog svega toga se kate da je Evropa prva i jedina istorijska
univerzalnost. Ta ohola tvrdnja bi htela da dodara, daje univerzalnost samo
- evropska, daje Evropa osmislila bogatu i celovitu civilizaciju u zbiru civilizacija koje su se radale i umirale u marSu vekova. Stoga je Evropa civilizacija bez granica i kontinent bez granica. Nije dudo, onda, da evropske imperije
nisu mogle izbedi gorku sudbu: biti medusobno neprijatelji prilikom svake
iestoke podele planetamog bogatstva i ovozemaljske vlasti. Zato su ratovi
evropskih imperija, uzrok svih svetskih ratova. Ti ratovi su gradanski ratovi
Evropljana, oni su iscrpljivali i razarali Evropu, uzrokovali da su svetska mod
i vlast Evrope podele da se sele na druga prostranstva.
StrateSka struktura sveta doiivljava suStinski preokret u 20. veku: silazak Evrope sa pijedestala modi. Na tlu Evrope je izbilo sudeljavanje dve
velike nacije, delnika dva protivnidka sveta - boljSevidkog i kapitalistidkog.

Prvi svetski hladni rat 7

5Evropu je presekao uzareni i uSanCeni blokovski front, ona je pretvorena u
gigantsku barutanu. U svemu tome, driave Zapadne Evrope su
potonule u Vo de zavisnosti volje i politike SAD. Slabosti Evrope su
oplodile mod Amerike, omoguliie da jezgro moci Amerike van
Amerike, bude u Evropi. Taj proces je okoncan u zavrSnici 20. veka,
nazvanog americki vek. Evropa viSe ne vlada svetom, u Evropi
vladaju neevropljani. Evropa je uniStila sama sebe, sebe pretvorila u
sporednog partnera u zbivanjima sveta. Mudri Tokvi!, zalju- bljenik u
demokratski svetionik - Ameriku, davno je utvrdio: Evropa ce biti
drugorazredna sila.
Tako se Evropa naSla liena slave u nemilosti surovog vremena.
Njen je spas jedino u sloinom hvatanju u kolo zajednitva, Sto znafii
stvaranje Evropske zajednice driava i naroda. Ona je plod strateskog
umeca, driavnit- kog iskustva i htenja Evrope da povrati misiju u
Celnom odredu covefianstva.
Ta zajednica je nosilac i garant mira na prostoru gde je covek pocinio
straSna razaranja i masakre u nizu vekova, gde su nastale krstaske,
kolonijalne, osva- jaCke i porobljivadke vojske. Stoga gradnja modeme
Evrope ima sudbonosan znaCaj za celo SoveSanstvo. Istorija upozorava:
sve Sto se deSava van Evrope, deSava se na periferiji sveta. Zato
Kisindzer ocenjuje: Radanje ujedinje- ne Evrope jejedan od

najrevolucionamijih dogadaja naSeg vremena!

Stoga ne Cudi da se tada javila ideja o stvaranju Sjedinjenih
Evropskih DrZava, pod vodstvom Francuske, Italije i Nemadke, a
neizbeznim patrona- tom Amerike. PoSto se zivelo u senci minulog rata,
najpre se htelo stvoriti vojno savezniStvo zapadnoevropskih drzava. To je
osudeno na neuspeh, po- Sto je Amerika garant bezbednosti Zapadne
Evrope, ona je ostavila Citavu vojsku na starom kontinentu. Osim toga,
Britanija, Francuska i njihovi evropski partneri bili su u dronjeima, vojno
beznadajni, dok je osiromaSeni i ogladneli narod traiio hleba i posla.
Vodeda sila, Amerika, ocenila je u tim uslovima daje osnovni strateSki
zadatak oduvanje kapitalistickog poretka u Zapadnoj Evropi. Stoga su
SAD pokrenule MarSalov plan, podiZudi branu protiv pretnji SSSR.
MarSalov plan (preko 13 milijardi dolara), je pomogao i omogudio Zapadnoj
Evropi da zalefii najteSe posledice Velikog rata, da obnovi sveiu krv i sebe
uiini otpornom protiv boljSevidke opasnosti iznutra i spolja. Ali, to je
omogudiio Americi da stavi ruku na Zapadnu Evropu. Bez sumnje,
ameri- kanizacija planete je podela u Evropi, to je bio veliki strateSki
preokret istorije. Istina, u Beloj kudi sejoS radunalo, da MarSalov plan reSi
prvorazredan nacionalni problem: da Amerika izbegne ekonomskosocijalnu krizu slidnu onoj 1929. Ogromna ratna i proizvodna snaga
izgradena u toku Drugog sve-tskog rata, bila je osudena da zamre
prekonoci, dim je obnovljen mir. Da bi spasile svoju privredu, SAD su
proizvele MarSalov plan. U neboljSevidkoj Evropi tada se krenulo u vrlo
dinamicnu ekonomsku i socijalnu obnovu u ko- joj je rodeno njeno
trgovinsko i privredno udruzivanje. Prvi kamen temeljac je postavljen
oprezno, bez zurbe. Francuska, Italija, Federalna Nemadka, Bel- gija,
Holandija i Luksemburg su osnovali 1951. zajednidko triiSte uglja i delika, potom Zajednicu atomske energije, a 1957. je rodena, duvenim
Rimskim ugovorom, Evropska ekonomska zajednica Sest drzava. Tvorci
su dalekovi- dni politicki celnici koji nastoje da Evropa nade mesto pod
suncem u rada- jucem novom kapitalizmu. Sasvim je razumljivo, klice
Evropske zajednice su ekonomske, ona je proizvod obnovljenog
nacionalizma Evrope, pradenog interesima krupnog kapitala, zeljnog
profita posle tragicnih godina rata.
Glavni cilj je koliko objedinjavanje ekonomske snage, toliko
politidko okupljanje naroda Evrope. Osnivanje EEZ je plod podudarnosti
interesa sa- veznika na dve obale Atlantika i njihov osnovni zajednicki cilj
je bezbednost Evrope. Zapad je primoran da se brani na celom strateskom
bojiStu, poSto je zaSao 1947. u osinjak hladnog rata koji drzi prst na
obaracu. On je blokovski uSancio dva tabora u rovovima ratnih pretnja.

Ipak, njegova osnovna vrlina je dobrodosli naoruzani mir\ SAD i SSSR

trudile su se u medusobnoj mrz- nji, da ocuvaju miroljubivu ulogu
hladnog rata bez rata. Hladni rat je nalo- zio da se izgradi posebna
medunarodna blokovska struktura. Zato stvaranje EEZ je hladnoratovska
bezbednosno-politicka, a ne iskljucivo ekonomska operacija. Novu
strukturu zapadnog bloka Cini NATO pod komandom SAD. Zato je EEZ
sastavni deo sevemoatlantskog savezniStva u senci istodne opasnosti". To
je razlog Sto su SAD blagonaklono gledale na udruiivanje uplaSenih i
poslusnih Evropljana.
Razumljivo, ima zagovomika da EEZ bude zajednica Ciji je zadatak
obnova nacionalnog suvereniteta i autonomne politidke volje van
ameridkog tutorstva. Zagovomik ideje je general De Gol. On je hteo da
EEZ bude tre- ca sila koja bi odludivala ravnopravno sa SAD i SSSR o
sudbini Evrope i sveta. To je bila iluzija u vojno blokovski podeljenom
svetu. De Gol je doii- veo poraz prilikom pokuSaja da privoli evropske
partnere da mu se pridruZe i napuste vojnu strukturu NATO pakta. Ipak, on
je ostao privrien globalnom atlantskom savezniStvu. StrateSka zamisao
generala je teiila, isto tako, uspo- stavljanju odnosa partnerstva sa SSSR.
Mo2e se pokuSati, stvoriti jednom zauvek, potpuno celovita Evropa sa
Rusijom. To je moj program41, rede De Gol jos 1949.
General se protivio strateSkom videnju Rusije kao sutra neizbeznog
ratnog neprijatelja. Bez saradnje Istoka i Zapada, De Gol ne veruje daje mo*
guda stabilnost i spokojstvo kontinenta. Njegova strateSka ideja je
izvorna: ..istodnu opasnost** treba neutralisati medunarodnom saradnjom,
ali saradn- jom partnera sposobnih da brane i oduvaju nezavisnost,
ukljucujuci i vojna sredstva. On je pristalica JEvrope od Atlantika do Urala",
a gleda sumnjivo na ved uodene planetarne namere SAD. Ali, Francuska sa
De Golom ili bez njega, nije se nikada odrekla prijateljstva Amerike i
ameridke nacije, Sto ne znadi automatsku podrSku politici SAD. Uprkos svih
medusobnih peripetija i neprilika koje su izazvale sumnje u Beloj kudi u
saveznidku vemost Francu- ske, De Gol je porudio Americi saveznici, ali
nezavisni.
2ivotna teinja De Gola je strateSka ideja, izgradnja saveza sa Nemadkom, ljutim neprijateljem u bilansu istorije. Nemadko pitanje** ved dva
veka mudi Evropu, posebno Francusku. BaS da bi neutralisao germansku
opasnost**, Sto je sudbonosno za francusku naciju, De Gol je vatreni
zagovor- nik stvaranja dvrstog savezniStva dve velike nacije na Rajni. To je
Jelisejski sporazum potpisan sa kancelarom Adenauerom. Ugovor je kidma
zapadnoe- vropske dru2be, danas u punoj snazi. Tom evropskom udruzivanju

daje izra- zitu politidku dimenziju htenje Francuske i Nemadke da budu

dobrosusedi i da zakopaju ratne sekire, Sto je neophodan preduslov za
udruzivanje svih naroda evropskog Zapada. Samo tako, po zamisli De Gola,
mo2e se graditi EEZ i obnoviti sjaj Evrope**.
Ne moie se zaboraviti da su susedi na Rajni krvarili medusobno u tri
velika rata za samo sedam decenija (1870-1940). To je bez sumnje, kljudni
razlog da su general De Gol i kancelar Adenauer reSili da stvore rajnsko
jedinstvo**. Pariz i Bon su ocenili da Evropa ne moie biti spokojna sve dok
Francuska i Nemadka ne krenu saveznidki u bududnost. Prema tome, za
izgra- dnju Evropske zajednice je neophodan dugorodan savez Francuza i
Nemaca. A taj savez moie biti realnost jedino ako je utemeljen unutar
evropskog zaje- dniStva. Tako se pojavila evropska Nemadka** koja
svedodi, daje nemadko pitanje** mogude reSiti samo unutar evropske
zajednice. Dakle, radi se o me- duzavisnosti i uslovljenosti dva projekta
istorijske vrednosti: francusko-ne- madki savez i zajedniStvo Evrope. To je
istorijska Sansa Evrope da ponovo ne bude popriSte ratnih sukoba velikih
sila. Stoga okosnicu evropskog zaje- dniStva dini sloga dve rajnske nacije.
Evropa, to su Francuska i Nemadka, ostalo je povrde**, oholo je rekao De
Gol.
Ima snaga u Francuskoj, recimo suverenisti, koje sumnjaju u evrop- sku
iskrenost Nemadke. Za njih, Nemac je vojnik, a ne gradanin. Francuz
inisu zaboravili redi Adenauera: Ne bih voleo da imam Nemce za susede!
4
* Opreznost i zebnja su ostali u duSi Francuza. Recimo, De Golov
premijer i us- tavotvorac Pete Republike, MiSel Debre, je ustvrdio u jeku
razaranja SFRJ: wOno Sto se sada postiie u Evropi, to je ponovno radanje
nemadke sile, a u svetu odriavanje modi SAD. 44 Dotle, otac nuklearne
strategije Francuske, general Pjer-Mari Galoa tvrdi: Ambicije Nemadke su
da probudi nacionali- ste (primer Jugoslavija) i tako raskomada evropske
driave-nacije, atomizira kontinent, da bi konadno ostala jedna snazna
politidka vlast - nemadka.4431
Iz Nemadke stiiu umirujude poruke: interesi Evrope su interesi
Nemadke. Tri godine posle potpisivanja Jelisejskog sporazuma, Adenauer
je rekao De Golu prilikom njihovog strateSkog razgovora 44 o bududnosti
starog kon- tinenta44: Vi treba da ostanete Sef Evrope. Ja to ne ka2em da
bih laskao. To je moje najdublje uverenje. 44 General je odgovorio:
Francuska nema dovo- ljno sredstava da sama obavlja vodstvo u Evropi.
Vi isto tako. Ali, zajedno, mi to moiemo da ostvarimo. Slobodna Evropa
moie da se organizuje samo posle temeljnog sporazuma izmedu nae dve
zemlje.4432 Dilema je, da li de to biti nemadka Evropa ili evropska

Nemadka?
Adenauer i njegovi vrsni naslednici - Brant, Smit, Kol i Sreder hteli
su evropsku Nemadku44, oslobodenu bizmarkovih fantoma. Nemogude
je za- misliti44, rede bivSi kancelar mit, da Nemadka mo2e sama igrati
ulogu svetske sile. Svi pokuSaji u tom pravcu de se suoditi sa 2estokim
nepoverenjem naSih evropskih suseda i izazvati dak otvorenu opoziciju.
Takve ambicije bi izolovale Nemadku i one su osudene na neuspeh. ViSe
nego ijedna evropska nacija, Nemadka nema drugu bududnost osim
evropske integracije.4433 To isto vaii za ambicije o velidini Francuske 44.
De Gol nikada nije mogao da zamiS- lja otadzbinu bez francuske
velidine44. Ko ne razume gordost Francuske, taj nede nikada razumeti
galsku naciju.
Za Evropu je sudbonosno Sta de udiniti zajedno i udruieno Francuska
i Nemadka. To su dve drlavne tvorevine koje imaju potpuno oprednu
drZavnu strukturu i zastupaju neuskladenu fllozofiju 2ivota: Francuska
driava nosi u sebi jakobinski centralizam, a Nemadka je federativna
republika, skup lende- ra. Red je o razlikama koje proizilaze iz istorije dve
zemlje, koje marSiraju razliditim pravcima od pamtiveka. Uprkos svega,
pobedilo je uverenje dve nacije, daje njihova sudbina vezana za uspeh
rajnskog saveza, od kojeg zavi- si sudbina evropskog zajedniStva. Tako
Evropa 2ivi u senci saveza dve nacije koje, doduSe, nede biti IiSene
rivalstva, ali nede ni ugroziti njihovu mudrost da dele ravnopravno onoliko
koliko imaju evropske vlasti44.
Sagledayati dosadasnji bilans izgradnje visedrzavne evropske
zajednice je moguce jedino u okviru odnosa AmerikaEvropa, Francuska
Nemadka
i NATO-EEZ, gde se izdvajaju nastup Britanije, Italije, Spanije...
Odredeni znadaj ima, takode, razvoj ruskog pitanja u granicama Evrope.
Namece se stav: EEZ ne sme biti sredstvo za podelu Evrope, ved doprinos
jadanju zajed- nidkog evropskog Ja. Gradeci zajednicu, Evropljani su
otkrivali sloZenost
i neizvesnost njenog konadnog oblika. Postoji niz projekata Evropske
unije: federacija, konfederacija ili neSto trede. NiSta konadno nije
odludeno, traje dilema koju de vreme razreSiti: Evropa jedna otadZbina ili
zbir evropskih otadZbina.
Britanija je poseban evropski sludaj. Ona se nije naSla medu
osniva- dima Zajednice. Dugo je oklevala i dekala pred njenim vratima, a
De Gol je sumnjao u njenu istinsku privrZenost Evropi. Zacelo, Britanija
se nikada ne odride ostrvske izvomosti i strasti, a njena osnovna teZnja

je pretvoriti evropske prostore u veliko trZiSte, pre svega robno-novdano.

Stara strateSka ljubav Engleza je trgovati. Osim toga sve pouke istorije
su svodene u Lo- ndonu na dudnu strateSku ocenu: glavna opasnost
imperijalnom carstvu En- gleske nalazi se u udruZivanju velesila Evrope.
Englezi zaziru da jedinstvo Evropljana ne pretvori Englesku u provinciju
Evrope.
Tome treba dodati vafcnu idtinu: Engleska je majka anglosaksonskog
sveta. Njene veze sa SAD su neraskidive. Vlada u Londonu je naSla
zajedniS- tvo interesa sa Amerikom, narodito posle 1945, kada Britanija
viSe nije prva imperija sveta. Izrastanje SAD u vodecu, joS despotsku
velesilu, ne Zulja Englesku. MoZe se razumeti takvo ponaSanje
Londona koji nastoji da svoj medunarodni poloZaj gradi na snazi SAD.
Velika Britanija je sada mala ostrvska Engleska bez Komonvelta, bez
kolonijalnih poseda, bez modne mo- marice, bez sunca koje vedito blista
na njenim imperijalnim prostranstvima.
l Status i te kako oslabljene Britanije u savezu sa SAD, moZe se uporediti
sa ' potdinjenim poIoZajem carske Austrougarske u germanskom bloku
pod vod- stvom Bizmarkove Nemadke.
Engleska u savremenoj socijalno-ekonomskoj stvamosti, grdevito se
drZi anglosaksonske strateSke podobnosti. Zato ona ne Zudi za iskrenim
pri- padniStvom Evropi koja inade sumnja, da je Britanija ameridki
Trojanski konj u njenom jezgru i da njoj podmede nogu na putu
kontinentalnog uspona. U VaSingtonu, dotle, ne jenjava teZnja da nacije
zapadne Evrope ostanu ameridki vazali, o demu F. Fukujama piSe: to se
tide Amerike, ona ostaje buducnost Evrope, bez obzira Sta se govori.
Akcenti su razliditi, ali postoji iskljudivo jedan sistem vrednosti ameridki.*34 Shodno radunicama ameridkih stratega, Evropa uistinu evropska, ne postoji. To je vizija bududnosti,
jedna ideja i jedan cilj, to nije realnost", tvrdi BZeZinski. Zapadna Evropa je
uspela da stavi na noge zajednidko triiSte, ali njeno politidko jedinstvo je u
neizvesnosti. Ako treba pruziti dokaz, onda je to njeno surovo odsustvo u toku
celog rata u bivSoj Jugoslaviji. Da se kate bez okoliSenja: Zapadna Evropa
ostaje u zamaSnom obimu ameridki protektorat, pa njene drzave pot- sedaju
na ono Sto su nekada bili vazali i zavisne zemlje u bivSim imperijama. To
nisu zdravi uslovi za Ameriku, niti evropske nacije.35
SavezniStvo i prijateljstvo zapadnih Evropljana prema SAD, svakako da
ne zasluzuje tako brutalne redi Bzezinskog, iako one stizu, po svemu su- deci,
iz srca vlastodrzaca u VaSingtonu. SAD Zele jadanje EU, ako tako jada
Amerika. Pripada proSlosti tvrdnja predsednika Kenedija: Samo savrSeno
srasla Evropa moZe saduvati (atlantski) Savez od svakog komadanja. Samo

takva Evropa de omoguditi savrSenu uzajamnost u ponaSanju jednih i drugih

u ostvarenju atlantskog programa. Samo sa takvom Evropom mi moZemo
utvrditi istinske zajednidke ustupke izmedu ravnopravnih, pravidnu podelu
odgovomosti i isti stepen 2rtvovanja.36
SAD su videle u Evropi koliko neophodnog saveznika, toliko
vazalnog saputnika. One su zagovarale udruZivanje zapadnoevropskih
drZava, radi Cv- rstine Atlantskog pakta, od dije sudbine zavisi sudbina
SAD u Evropi. SAD uvek radunaju na NATO kao okosnicu
amerikanizacije Evrope, uzdiZudi njegovu vrednost iznad vrednosti
evropske druZbe. Posao SAD je olakSan po- Sto Britanija upomo sabotira
izgradnju nezavisne Evrope. NiSta dudno niti iznenadujude, poSto je
Cerdil govorio: biti sa Evropom, ali ne biti u Evropi! On je upozorio De
Gola u jeku Velikog rata: Da znate, svaki put kada treba da izaberemo
izmedu Evrope i beskrajnog mora, mi demo uvek birati more. Svaki put
kada biram izmedu Vas i Ruzvelta, ja du uvek izabrati Ruzvelta. Kako je
naivna Francuska kada veruje da sa Britanijom moZe stvarati zajednidke
evropske vojne snage i zajednidku spoljnu politiku van NATO pakta, dakle
Evropu oslobodenu ameridke zavisnosti, o demu se inade kodo- pemo
govori u Parizu. Engleska Zeli da sve Sto je u Evropi i evropsko bude pod
anglosaksonskom kontrolom, uistinu pod vodstvom SAD. Ona je pre- dala
Americi komandu nad anglosaksonskim svetom, u njemu nalazi svoju
bududnost. SnaZan tabor engleskog govomog jezika nikao u kolonijalnom
pohodu imperije gordog Albiona, u Londonu se smatra liderom
sveukupnog kapitalistidkog sveta i jezgrom strategije planetamog
unitarizma, toliko dra- gog Toni Bleru i Americi. Dakle, radi se o
vladajudem anglosaksonskom svetu, a ne o Zapadu.Gledano istorijski,
Evropska unija je zbir nekada ljutih ratnih neprijate- lja. Ona je proizvod
kolonijalnih sila - Francuske, Italije, Holandije, Nema dke, Belgije... Te
zemlje su htele izgradnjom nove Evrope, da postignu dvo- jno udruiivanje:
ekonomsko-trgovinsko i politidko-strateSko. Treba priznati daje povuden
pogreSan red strateSkih poteza u izgradnji evropske zajednice: prvo
stvarati ekonomsko udruiivanje, geografski sve Sire, bez prethodno svestrane produbljenosti jezgra Unije, a potom na ekonomiju dograditi
politidko i vojno zajedniStvo. Medutim, stvamost je nalagala paralelan
razvoj i medu- sobno proZimanje ekonomskog, socijalnog, politidkog,
kultumog i vojnog bida viSedrzavne tvorevine. Privredna meduzavisnost
evropskih zemalja i njihova politidko-bezbedonosna solidamost, treba da
budu vremenski sapu- tnici. Jedino se tako mogla garantovati stabilnost i
medusobno poverenje svih Evropljana. To nije ostvareno. Zato Zajednica
deluje prevashodno po zakonima kapitala, a nacionalni interes joS se javlja
za osnovni interes. Sve je tako, jer su gradani ostali dosta ravnoduSni
prema birokratskoj, hladnoj maSineriji sa sediStem u Brislu i Strazburu,

dosta nepoznatoj i opipljivoj u svakodnevnom iivotu Evropljana.

Tako se joS ostaje bez jedinstvenog evropskog interesa. Stvamost
zah- teva da se izade iz uskogrudog ekonomskog, ftnansijskog i
monetarnog jezgra, da bi Evropa bila Sto 2eli da bude: tabor mira,
progresa i raznorodnosti udruZenih suverenih naroda. Uspeh ili neuspeh
evropske druZbe odludide o sudbini Evrope i njenom mestu u svetu u
nastupajudim decenijama. Ono Sto ona dini, to je pozitivan doprinos
opStem svetskom razvoju, a ne samo uspo- nu Evrope. Izgradnja
ujedinjene Evrope nije problem iskljudivo Evropljana, ved kljudno svetsko
pitanje, narodito u odnosima Evropa-Amerika. Pravac kretanja Evrope je
vidljiv: biti nezavisna, suverena, miroljubiva zajednica. Razumljivo,
nepokolebljivo politidko-strateSko jedinstvo Evropljana, joS je utopija.
Ali, svaki podetak podinje utopijom koju Evropi namede splet svet- skih
zbivanja koji ne ostavljaju ravnoduSnim nijednu duSu.
Poratna Evropa je neizbeZno hladnoratovska. Zbog toga je osnovan
Sevemoatlantski savez - NATO, temelj zapadne strategije na dugi rok, diju
kidmu dini vojna struktura. NATO je okupio glavne zemlje Zapadne Evrope,
uspostavljajuci blokovski front. NATO je proizvod hladnoratovske strategi je,
ali njegova uloga nije iskljudivo vojna. Red je o militarizaciji druStvene
stvamosti, spoljne politike, ideologije, ekonomije i kulture. Sav Zivot praktidno je u - uniformi. NATO preuzima misiju ideologa, borca za ljudska prava,
kreatora ratne diplomatije itd. Hladni rat nije rat, ved ratna taktika bez
rata.Svaka objektivna analiza stanja u zapadnom svetu, obavezno polazi od
kjudne istine: Sevemoatlantski savez je dragulj velesilske volje, interesa i
tY\0&l SAD. Komandujudi Paktom, SAD komanduju zapadnim svetom. U
osnivadkoj NATO strategiji se nalazi vrlo konkretno dvojna misija pakta:
prvo, suprotstaviti se Sirenju sovjetske modi i drugo, uspostaviti ameridku
dominaciju nad evropskim saveznicima koji postaju sredstvo za postizanje
nacionalnih interesa SAD. Ako se pribegne klasidnoj terminologiji, NATO
savez obuhvata hegemonski centar i njegove vazale, tvrdi Bzezinski. Hantington smatra NATO prvom zapadnom institucijom, pa tvrdi:
Slobodan /.apadnjak moZe biti jedino ko prihvata NATO oklop, ko se
svrstava pod zas- tave ameridke ideologije i hegemonije.
NATO je zasnovan, recimo istinu, na ideologiji ameridkog hegemonistidkog nacionalizma. Ameridki nacionalizam je planetarni nacionalizam. On
je dodaran u ruhu dobrobitnog internacionalizma, praktidno blizanac proleterskom internacionalizmu SSSR. Cilj je isti: izvoziti i nametati nacionaIne interese i velesilsku volju van otadZbine. Takav intemacionalizam je

obavezan saputnik svake imperije, bez obzira kojem taboru ona pripada. DoduSe, postoje bitne razlike u mehanizmu intemacionalizama: boljSevidki se
bazirao na velesilstvu ideologije, ameridki na modi kapitala. Njihovo bide
uvek je imperijalistidko.
NATO je stvoren da SAD oduvaju strateSke prednosti imperije
kapitala, ^stedene ratnom pobedom u Velikom ratu 1939-1945. Pakt garantuje
nepovre- Hivost te pobede i neotudivost ratnog plena. To nalaZe da se
evropski prostori Hadu u ameridkoj zoni nacionalne bezbedonosti. Na tlu
starog kontinenta Wse odludivalo o sudbini sveta. Tu se sudeljavaju
frontalno, lice u lice, dva nepomirljiva druStvena sistema, dve mocne
ideologije, dve straSne nuklea- rne sile, dva planetama dZina. SAD su prve
stavile na delidne noge vojnu koaliciju. Zemlje Pakta su atlantski saveznici sa
obe strane okeana. Tako su SAD stvorile strukturu za vladanje
neboljSevidkom Evropom. Tada su zemlje Zapadne Evrope osedale potrebu
ameridke zaStite poSto je nad Evropom kruZila avet staljinizma. Tu zavisnost
zapadne Evrope veSto su iskoristile SAD. Radi se de facto, o potdinjavanju
Zapadne Evrope stranoj sili, tvrdi Zinovjev. SAD su postigle Sto je
pokuSala da udini Hitlerova Nemadka. Ali, Amerika to dini u trajnoj i
strpljivoj istorijskoj akciji, sluZedi se humanim, demokratskim, ekonomskim,
politidkim, ideoloSkim i kultumim sredstvima, a ne posredstvom
blitzkriega.
Nikada u istoriji nije postojala vojna zajednica takve ratne modi, energije i sposobnosti. Dostojan rival NATO pakta je mogao biti iskljudivo vojni
save* vir&wa sovjetskog tabora, pod komandom, obavezno i iskljudivo,
gene- s ain i admirala SSSR. To je VarSavski savez, dije osnivanje je usledilo
1955, ,<esi godina posle osnivanja NATO pakta. Vojni savez Cine SSSR i
sedam scmnljtt. Poljska, Cehoslovadka. Nemadka Demokratska Republika,
Mada- rska, Rumunija, Bugarska i Albanija. Cilj VarSavskog saveza je
nametanje bcspregovome discipline i posluSnosti zemalja narodne
demokratije**, pos- to su bunt Tita i titoizma stvorili prvu opasnu pukotinu u
monolitnom svetu boljSevizma. NATO i VarSavski savez su militarizovali
Evropu.
NATO nije udru2ivai\je drfcava zasnovano na poStovanju prava ravnopravnih. On je ameridka tvorevina, o dijoj dugorodnoj ulozi Bzezinski
kaze: ,NATO nije samo suStinski podupirad ameridkog uticaja, ved okvir
njenog vojnog prisustva u Evropi, on ima odludujudu ulogu.** Bzezinski
dodaje: NATO je glavna institucionalna veza izmedu Amerike i Evrope.** 37

Treba razumeti daje vojno-bezbedonosna dimenzija crvena nit ameridkoevropske saradnje. U tome se nalazi osnovni razlog zaSto je NATO obavezno
pod komandom ameridkih generala. On gradi viSedriavnu vojnu zajednicu
dija dominirajuda istina glasi: zaStita SAD podinje zaStitom Evrope.
To zajedniStvo nije uzajamno sraSdivanje vojnih snaga zapadnih driava. SAD su denacionalizovale vojsku** drZava NATO pakta. Vojnu suverenost i nadmodnost imaju samo SAD. To omogudava Americi da stavi ruku na
spoljnu i vojnu politiku evropskih driava i tako osnaZe njihovu vladajucu i
tutorsku vlast. Znadi, NATO obezbeduje Sirenje suvereniteta i vlasti SAD van
Amerike. NaS cilj nije da savladamo rivala, ved da saduvamo nasu imperijalnu poziciju i da odriimo imperijalni red**, priznaje Piter RoSen, direktor
InStituta StrateSkih studija harvardskog Univerziteta.
Evropa se smatra u VaSingtonu isturenom odbranbenom bazom SAD i
sastavnim delom sistema nacionalne bezbednosti. To je razlog da SAD
povezuju njihovu sudbinu sa sudbinom Evrope. Tako treba tumaditi izuzet- nu
geostrateSku vaZnost Evrope u svetskoj politici SAD. Amerika zazire od
krize Atlantskog saveza i za SAD je nedopustivo da Evropa izmakne njenoj
kontroli, dak i da ona ospori Americi da bude vodeda evropska sila. Bela
kuda polazi od ocene da su evropske zemlje prirodni saveznici SAD, prosto
zato jer je Evropa kolevka SAD.
Stvamost svedodi da su se SAD udvrstile kao vodeda evropska sila u toku
hladnog rata. StrateSka volja Amerike, treba da bude volja Evropljana.
Amerikanci dobro poznaju pravilo: ko hode da vlada u svetu, mora da vlada u
Evropi. To je razlog daje VaSington potstrekavao Sirenje EU u senci Sirenja
NATO pakta. Strategy a SAD kaie: Evropa ne sme biti neutralna. Ona mo2
eopstati jedino ako je - ameridka. Iz Bele kude je stiglo upozorenje: SAD
de sprediti, na ovaj ili onaj nadin, svako osamostaljenje i svaku
evropeizaciju44 Evrope. VaSington je svesno sabotirao Evropsku uniju i
nastoji sistematski da likvidira njena velika ostvarenja, a to je demokratska
napredna drZava bla- gostanja44, ocenjuje britanski tstoridar i politikolog
Erik Hobsbaum.
NATO je glavni dinilac u medunarodnoj politici. To je posledica
milita- rizacije politike i diplomatije SAD u nadmetanju sa SSSR. U svemu
tome je skovana militaristidka strategija, militaristidka politika,
militaristidka diplo- matija, militaristidka tehnologija i militaristidka vlast
SAD. Amerikanizam je militarizam, militarizam je amerikanizam. Jo
najgore: besplodnost demokratije. SAD ne mogu da se oslobode tog
vraSkog militarizma, koji dini jez- gro njihovog nacionalnog bica. MoZe se
redi da SAD postaju vojna drZava44 zbratimljenog oruzja i kapitala. Stoga

prvi vojnik44 SAD je militarizovani predsednik44. Nijedna duZnost,

nijedan znadaj predsednika, nije vaZniji od njegove uloge glavnog
komandanta44, rekao je Bu stariji pitomcima Akade- mije West Point.
Red je o nepokolebljivoj samovoljnosti i unitarizmu Amerike.
Razumljivo, Pentagon raduna na saveznidku vojnu saradnju 44 samo u
odredenim okolnostima, ali ta saradnja nede biti nikada diktirana vojnom
nesposobnoS- du SAD. Glavni strateski zadatak NATO pakta nije vojno
stapanje SAD sa saveznicima, ved preuzimanje komande nad njima. Tako
su ameridke oruza- ne snage preuzele direktno ucesce u evropskim
poslovima. NATO je nuZan da bi se uverila svetska javnost, da SAD nisu
usamljeni oklopnik koji kap- riciozno i neodgovomo izvladi mad, ved da je
red o savezu demokratskih drZava44.
Tako su SAD stvorile okosnicu zapadnjatva44 oko vojne sile, a ne
oko zapadne civilizacije. OruZje dini osnovu zajedniStva, a ne univerzalne
vred- nosti. Vojna uloga nadmaSuje politidku. Ameridka vojna nadmodnost
u okvi- ru NATO pakta, je omogudila SAD da njihove nacionalne interese
proSire na medunarodne politidke, diplomatske, ideoloSke i ekonomske
sfere. Svuda je vladalo pravilo: ono Sto je ameridki interes, mora biti
evropski interes, opSte- zapadni interes. Ta zapovest VaSingtona briZno je
nametana u atmosferi hladnog rata, koji je dobrodoSao SAD da udvrste
njihov hegemonizam. NATO i EU su umarSirali sloZno, ruku pod ruku, u
evropsku i svetsku stvamost. Tada su interesi Amerike i Evrope bili
podudami. Jedinstvo Zapada je gradeno na vojnom jedinstvu.
NeravnoteZa AmerikaEvropa nije ekonomska, ona je vojna, tu je
ob- jaSnjenje suStine odnosa neravnopravnosti medu atlantskim
saveznicima. Tu se uodava istina o kakvom savezniStvu je red u NATO
paktu. Valjda zato Hen- ri KisindZer ukazuje na dvrste zamerke
Amerikanaca sebidnim Evropljanima koji odbijaju, prema njihovoj oceni,
da preuzmu glavni patriotski zadatak

nuZan doprinos garantovanju slobode i nezavisnosti sopstvene

otadZbine Vedina stanovnika SAD, kaZe KisindZer, vidi u Evropi
oblast obeleZenu radajucim neutralizmom, koja se oslanja na kapacitete
ameridke odbrane i traga da se oslobodi njenih odgovomosti saveznika...
Zbog toga postoji ras- tude nastojanje SAD da budu jedini arbitar
globalnih interesa.38
Istini za volju, NATO nije neophodan Americi da obavi vojnu misiju
van granica SAD. Sve Sto SAD naume da udine u ratnoj areni Sirom
sveta, mogu udiniti - same! OruZana snaga SAD ne zavisi od vojne
sposobnosti evropskih dlanova NATO pakta. Amerika je sposobna da sama

garantuje bezbednost i nezavisnost Amerike. U Pentagonu nikada nije

zaZivela ideja, da Evropa ili bilo ko drugi, vojno spasava Ameriku. Ali,
NATO nije diplomatski dekor, nego izraz hegemonistidkih potreba SAD.
De Gol je rekao: Zapadna Evropa je postala protektorat Amerikanaca, bez
da ona to primeduje. 39
Ocena De Gola se ponavlja u komentarima pariskih politikologa, a to
je zvanidna politika Francuske o nuZnosti strategije ravnopravnosti u
atlant- skom savezniStvu. Ima podosta evropskih vlada, zagovomika
vodede uloge SAD, diju politiku ZigoSe najvedi deo francuske Stampe.
Bez da su dovoljno svesni tekudih strukturalnih promena, niz evropskih
drZavnika (u Engleskoj, Italiji, Holandiji, Portugaliji, Danskoj, Svedskoj),
ponaSanjem pudlice, prih- vataju servilnu potdinjenost ameridkoj imperiji,
Sto odgovara vemim vazali- ma, rasprodavajudi usput nacionalnu
nezavisnost, suverenitet i demokratiju. U svojim mislima, oni su preSli
liniju koja deli saveznika od feudalno potdi- njenog, ili partnera od
marionete, smatra direktor Mond diplomatik Ignasio Ramone.40
SAD su nametnule nemogudnost postojanja bilo kakve autonomne
vojne snage u zapadnom svetu.Van vojne modi SAD, svaka druga
autonomna vojna sila je nepoZeljna, ona se svrstava u potencijalne rivale
ili supamike. To je kamen temeljac ameridke strategije nacionalne
bezbednosti. Zadatak Pakta upravo je spredavanje stvaranja autonomnih
vojnih snaga i viSedrZav- nog vojnog saveza u Evropi. U tom strateSkom
poslu, SAD su uspele sve do danas, da budu prva evropska sila i da
njihovu planetamu mod rasipaju upravo sa ognjiSta Evrope. Nju ne brine
gundanje nekih Evropljana.

NATO je putokaz za dva odludujuca napora SAD: pobediti u hladnom ratu i potom
obezbediti poziciju jedine imperije Sirom planete. Bu stariji je imao razloga da
izjavi u Poruci naciji 1992: Vek 20-ti je ameridki/* SAD se dofiaravaju nametljivo
duvarem slobode i mira, Sto potseca na redi Voltera: Raj je tamo, gde sam ja!
Tako tvrde svi predsednici SAD. Dion Kenedi je rekao: Mi demo platiti svaku
cenu, mi demo podneti svaku irtvu, mi demo izdriati svako iskuSenje, mi demo
podrZati svakog prijatelja i mi demo se suprotstaviti svakom neprijatelju, da bi
osigurali iivot i pobedu. Erik Ho- bsbaum upozorava: Nita nije opasnije od
imperije koja brani samo njene interese, misleci da ona tako dini uslugu celom
dovedanstvu.41

Samoubistvo evropskog boljsevizma

Najvede dudo 20. veka nije radanje SSSR, ved smrt SSSR. Desilo se ni u snu
odekivano: nestanak najvece imperije u istoriji dovedanstva. Sramno je pora- Zen
dvokontinentalni kolos kovan ognjem i madem u nizu vekova od evrop skog Sankt
Petersburga do azijskog Vladivostoka, delnik-pobednik faSistid- ke delidne
osovine" u najsudbonosnijem ratnom okrSaju u istoriji, vrhunska nukleama
velesila sposobna da razori planetu, posednik konvencionalnog oruZja bez premca,
eto sve to je palo na kolena bez daje dZin poloZio oruije na vojnom bojiStu.
Nestankom SSSRje okondan prvi svetski hladni rat, kada niko nije smeo da isude
ratni mad. SAD su postigie istorijsku ratnu pobedu, a da nisu bile u istinskom ratu.
Istoridari de zapisati daje dovedanstvo tada ulo u novo stanje vremena.
Erik Hobsbaum je izrekao istini najbliZu ocenu bilansa tog svetskog
khladnog boja SSSR-SAD: Paradoks dudnog veka je istina, da konadan is- ihod
Oktobarske revolucije, diji svetski cilj je obaranje kapitalizma, bude upravo
spaSavanje svog ljutog protivnika, kako u ratu, tako u miru. Dva kolosa su
pretrpela hladni rat, dug detiri decenije. Njegova bitnost nije sa mo nadmetanje
IstokZapad, ved Zestoki strateSki sudar dve konkurentske varijante evolucije
dovedanstva. Odluka je pala na ekonomskom, socijalnom i ideoloSkom bojiStu.
Ishod boja nije rezultat snage pobednika, ved slabosti pobedenog.
Ne iznenaduje dinjenica da su se u ZiZi sukoba naSli SAD i SSSR. Naprotiv, samo ta dva dZina mogla su se nadi u klindu, oni su tvorci i lideri dva
sistema, oba svetskih dimenzija, u dijoj senci su se nazirale njihove oruZane
varijante NATO pakt i VarSavski savez. Celokupna strateSka struktura Is tok

58 Amerika protiv sebe i sveta

Zapad, pre svega je u sluZbi interesa SAD i SSSR. Hladni rat je odludi- vao, da li
de svet biti ameridki ili sovjetski, a ne zapadni ili istodni. Tako se

Samoubistvo evropskog boljsevizma 89

objaSnjava da su SAD nastojale da trijumf pobede pretvore u amerikaniz a ju
sveta. Ishod sukoba je uticao na razvoj savremenih svetskih odnosa. ip^' greska je
verovati, daje pobeda SAD najavila sudbinu 21. veka.
Dolazak Gorbatova u Kremlj 1985, ubedljiv je dokaz da su boljevi. zam,
sovjetizam i staljinizam pali u agoniju. SSSR podnosi mukotrpno hla dni rat zbog
tvrdokomog trajanja trke u naoruzanju, dok zemlja zapada u sve teze ekonomsko,
drustveno i etnidko stanje. Crvena imperija se tresla u groznici, svesna daje
neodrziv staljinistidki sistem. SSSR je bio na vetrome- tini bez spasonosnog
projekta, Partija bez programa, nacija bez bududnosti. ZaSto? Zato Sto
boljSevidka Partija i partijska drZava su kolos zarastao u bi- rokratskodogmatsku drZavnu neefikasnost i korupciju. Kriza je globalna, u oluji su drZava,
Partija, boljSevizam, ideologija, moral... A htelo se verovati, narodito u carskom
Kremlju, daje sovjetsko vodstvo bezgreSno, a sovjetski reZim bezkrizan, da njega
ne moZe da podriva nikakva druStvena, sistemska ili ekonomska kriza.
Staljinizam je veStom propagandom prikrivao tu stvamost pred odima
radoznalog sveta. Sve je izgledalo narodno, napredno, slobodarsko, stvara- ladko,
izvorno, boZanstveno... Ali, u stvamosti je vladalo jednoumlje, od pionira sa
leprSavom crvenom maramom, do stahanovca Zuljevitih Saka. SSSR je dodaran
dvrSdim od granita, najjadim na planeti, izazivajudi uzdah svetske inteligencije.
Tako ideoloSko pero kapitalizma, Zestoki antistaljini- sta, Rejmon Aron je pisao o
marksizmu Marksa, da je plemenita teznja, nadahnuta humanim idealom. Ali,
Marksa je trebalo braniti od marksista staljinistidkog kova.
Staljinizam se podigao iznad vrednosti nauke i naroda, prerastao u svojevrsno bezboZno hriSdanstvo. On se prikazivao ponosnim Sto je jak u sili
oruZja, a nije mario Sto je slab u dobrobiti i pravima doveka. Ahilova peta
staljinizma je neefikasnost privrede i socijalna praznina. Staljinov socijali- zam,
nije bio sposoban da savlada nasledene slabosti druStvenog sistema i drZavnog
rezima u kome je roden, u borbi za socijalnu jednakost i slobodu doveka. Ta
golema iluzija je postala zlosutna ideologija. Staljinizam sadrZi u sebi tri
neodrZive Stetnosti: primat borbe klasa, diktaturu proletarijata i pa- rtijsku
despotsku vlast. Zato su se u krilu sovjetizma savila tri smrtonosna greha vlastodrZadki reZim prinude i nasilja, ekonomska neefikasnost i guSe- di
birokratizam, konadno, Zivotna oskudica stanovniStva. Sasvim je jasno da
druStvo nije moglo napredovati na grubim istorijskim promaSajima. Istorija udi
da altemativa ideoloSkom kapitalizinu, mora biti druStvo u kome nede vladati
ideologija jednovrednosti, jednoumlja i jednovrsnosti. Staljinov so- cijalizam
nije bio obecano novo stanje sveta**. Stoga staljinizam nije bio, niti je mogao

biti, altemativa izrabljivackom kapitalizmu.

Godine Staljina su ocigledan sludaj kada boljSevidka Partija nema vlast u
partijskoj drzavi**. Apsurd, ali ocigledna istina. Sva vlast je savrseni, svojevrsni
staljinistidki model kulta lidnosti**, koji je dobio bozansku snagu zasnovanu na
ideoloSkoj religioznosti. Neprikosnoveni voda je vladao suro- vom samovlaSdu,
diju okosnicu dini razgranata mreza ditavog zbira policij- skih i tajnih sluzbi
nasilja. Partija, narod i drzava su potdinjeni apsolutnoj volji diktatora, poSto je
partijska drzava** ispraznila revolucionami polet naroda. To je klasidan primer
partije nasilno lisene politidke misije, uprkos njenih 20 miliona dlanova i statusa
glavne ustavne poluge vlasti.
Partija nema sposobnost upravljanja zemljom, ona je prva administra- tivna
slu2ba reiima, praktidno sredstvo modnog vlastodrSca, a ne ustavna vlast. Tako
se dolazi do zakljudka: staljinistidka Partija nije politidka partija, ved ima posebnu
namenu - sluiiti pokomo vodi i vlastodrScima. Ona je pre- tvorena u propagandnu
maSinu dobro podmazanu za nametanje ideoloSke jednoumnosti narodu, ona
uniStava osnovne slobode doveka - stvaralaStvo, volju, pa i razum. Pravo da misle
imaju jedino lideri okruieni razgranatim aparatom, koji odluduju u ime celog
naroda i svakog gradanina. Sve je trasi- rano, automatizovano, uSkopljeno.
Udinjeno je najgore: Partija je mehanizam za prenos politike nasilja i straha
u mase, tako da svi gradani live u neizvesnosti Sta donosi nod koja guta
ministre, generale, dak dlanove Politbiroa. U punoj snazi je stanje ka- vda je svako
svestan da se u njega sumnja. Partija nije vlast, ved bauk u liku rcgranatog
aparatdika diji pipci prodiru do svih celija druStva. O kakvom tasilju je red
svedodi dinjenica da su streljani svi ministri unutraSnjih poslo- va i nacionalne
bezbednosti SSSR, od 1917. do Berije 1954. Svako se plaSio svakog, Sto priznaje
HruSdov u Secanjima: on otkriva da mu je brizna kdi postavila pitanje kada je
preuzeo ulogu generalnog sekretara KPSS i postao najmocniji u Kremlju: Sada,
tata, da li te obuzima strah? HruSdov de biti konadno irtva sistema sumnja i
zavere, liSen je svih ustavnih prava zavemid- kom odlukom gospodara u Kremlju.
Partija je prestala biti politidka organizacija, njen posao nije politika,
kultura, vaspitanje, ona je boljSevidki big stick** za ideoloSko-reZimsko pokoravanje masa. Partija je zaraZena, isto tako, golemom korupcijom, posebno u
jeku jadanja ekonomske strukture drZave: obilja ministarstava, privrednih
direkcija i ostalog administrativnog mehanizma. Tada se kupuju dlanovi
Politbiroa, ministri, generali i partiske stareSine. Iz kasne ispovesti Ligade-

Snmnuhixtvn evronskoe boli'Sevizma 91

va, dlana Politbiroa, se saznaje o beZivotnosti i licemerstvu koje je vladalo u
vodstvu Partije. Atmosfera je potsecala na mistidnu sektu, a ne kolektivno
rukovodstvo velike drZavne zajednice, opisuje Ligadev. Sve se pretvaralo u

60 Amerika protiv sebe i sveta

bume ovacije, aplauze, deklaracije, Sto je Partiju svodilo najednoumlje i posluSnost koji su izvirali iz straha svakog gradanina i komuniste. Aparat Partije i
aparat drZave su se spojili, to je velika nesreda.
Partija je bila rastodena politidki i druStveno, da bi srasla sa drzavnom
nomenklaturom, dinedi dvrst blok staljinistidkog totalitarizma. Birokratija u
kapitalizmu raste na sistemu vlasti privatnog kapitala, a u staljinistidkom
boljSevizmu na drZavnom kapitalu diji vlasnici su modnici birokratskog
aparata - ministri, savetnici, direktori... Oni su svojevrsni menadZeri u siste mu
drZavnog kapitala, na izvestan nadin kopija menadZera privatnog kapi tala u
kapitalizmu. Odluke su izricane van svakog demokratskog domaSaja, Ustav
ima formalan znadaj, jer su dve glomazne sovjetske birokratije drZa- vna
nomenklatura i partijski aparatdik, skup privilegovanih, istinska vlast. Oni
nisu supamici ved saveznici u sprovodenju boljSevidkog totalitarizma.
Vladajuda struktura i njoj privrieni slojevi, ta boljSevidka aristokratija,
Zive u drugom svetu, van naroda. Birokratizacija drZave i Partije je pretvorila mod tehnokratije u nasledno pravo iz carskih vremena. O tome prida
Anatolij Dobrinjin, koji je postao jedan od sekretara Centralnog komiteta
KPSS, posle uspeSnog obavljanja duznosti sovjetskog ambasadora u VaSingtonu. Sutradan posle preuzimanja nove duZnosti, njega je posetio dlan KGB
zaduZen za bezbednost rukovodilaca. Ja sam se naSao u posebnom svetu,
prida Dobrinjin. Shodno vaZedim pravilima, dlan KGB mi je saopStio da
imam pravo na tri lidna telohranitelja, limuzinu ZIL, dadu Sosnovka na domak Moskve, dva kuvara, dva vrtlara, jo detiri kudne pomodnice i jednog duvara. Sosnovka, nekada ognjiSte marSala Zukova, ima dva sprata, veliki
salon, trpezariju, bioskopsku salu, zgradu za smeStaj prijatelja, tenisko igraliSte, saunu, stakleni vrt pomorandZi, vocnjak i cvetnjak. Kakva suprotnost
prema nadinu moskovskog Zivota na koji sam bio navikao, rede Dobrinjin. 42
ta tek reci za one diji je poloZaj u vrhu vlasti bio iznad Dobrinjina. Tako je
podmidena sva struktura vlasti.
Sovjetski poredak bio je vrlo miSicav reZim. Carska Rusija, u kojoj su
modna drZava i njena vannarodna vlast guSili druStveni progres, konac- no je
bila blokirana na startu 20. veka, a njen ekonomski i socijalni sistem je zapao u
teSku krizu. Vladao je apsolutni carski birokratizam. Voda je carevao,
birokrati vladali. Ali, sovjetski boljSevizam nije bio sposoban da se rastereti tih
manira carske Rusije, pa je bio nastavak tradicije vladanja
gelidnom rukom, i drZavom i narodom. Staljinizam je bio carizam. Onda nije
tajna zaSto je propao SSSR bez Staljina: zato Sto je ostao uSancen u staljinizmu, pa
sovjetski socijalizam nije mogao biti efikasna altemativa zapadnom kapitalizmu.
Oktobarska revolucija konadno je bila oktobarska utopija.
Ruski ekonomisti izriu vrlo strogu ocenu sistemu sovjetske privrede i na
njoj zasnovanom socijalnom stanju. Zakljudak je bez dlake na jeziku: vladalo je
privatno upravljanje druStvenim kapitalom drZavnih preduzeca i privatno
prisvajanje rezultata kori6enja tog kapitala. StruCnjaci konstatuju daje

staljinistiCka ekonomija negativan kapitalizam**, bez pozitivnih svojs- tava

kapitala - delovanja zakona vrednosti, slobodnog trZiSta, efikasnosti itd. Kada je
socijalizacija druStva gumuta nasilno u narufije socijalizma vladaju- cih
ideoloSko-politiSkih snaga, recimo socijalizma, fcovek je upuden u pog- reSnom
smeru. On je zaSao na bunjiSte ideologija, pa socijalno i socijalizam postaju
stranaCka, dak kastinska politika bez osnovne poluge - fcovednosti.
Grehovi se svaljuju na duSu birokratiji, satkanoj od razgranate drZa- vne
ekonomske, partijske, vojne, sudske i administrativne mreZe, uistinu posesivne
korupcionaSke nove klase**, koja je - kasta! Partija je zarobljena u mreZama te
posedniSke kaste, ona je izgubila nezavisnost i avangardnost, udaljena od masa i
njihovih Zivotnih briga i potreba. Na taj naCin, SSSR je li- Sen istinskog
politifikog Zivota, koji je zamenjen nametljivom galamom izvi- toperene
ideologije, zaduZene da oSamuti narod. SSSR se naSao u fcudnom stanju: bez
istinske Partije, dok je partijska drzava** olovno pritiskala narod. Ima viSe
razloga da se misli, piSe ameriCki rusofil MoSe Levin, da bi SSSR moZda
izbegao jadan kraj i poStedeo zemlju gigantske krize, daje postojala istinska
partija, pokretad pravog politiCkog Zivota masa. NiSta ne iznenaduje, ">nda, da
se ona sruSila Iako, bez daje bio potreban grub udarac ili oluja.** 43
Zinovjev, savrSen znalac sovjetskog druStva, tvrdi da se smrtna kriza *SSR
mogla sprediti sredstvima koje je imalo sovjetsko druStvo, to jest komunistickim sredstvima**. On kate da je bilo potrebno usavrSavati upravo
komunistiCku socijalnu organizaciju, nuZno povedati aparat vlasti i upravl- janja,
pogotovo partijski aparat**.44 Dakle, Zinovjev veruje daje staljinizam trebalo
lefiiti - staljinizmom. On je morao znati, da su vrednosti ideje ko munizma
nepostojede u reZimu staljinizma. Stoga, da bi se menjala Partija, morao se
napustiti staljinizam.
U traganju za uzrocima sloma sovjetskog boljSevizma, nedovoljno je uoden
ideoloSki Cinilac. SSSR je bio ideoloSka drZava, ideoloSki druStveni sistem,
ideoloSka vlast, ideoloSka kultura, ideoloSko vaspitanje, ideoloSka civilizacija.
Sve to pod Stitom ideoloSke, a ne politicke boljSeviCke partije.

Samoubistvo evropskog boljSevizma 9

62 Amerika protiv sebe i sveta

3
IzvrSeno je grubo iskrivljavanje ideja Oktobarske revolucije: svu mod i vlast je
dobila ideologija u dijoj sluzbi i posluSnosti su se naSli svi ostali dinioci

od druStvenih, moralnih i kultumih vrednosti, do ustavnosti, prava

gradani- na, socijalistidke jednakosti, zakonske ravnopravnosti. Staljinistidki
boljsevizam bez pravih boljSevika u vlasti, najsvestranija je nereligiozna
ideologija u istoriji. Osnovne vrednosti sovjetizma, narodito opSti razvoj zemlje,
nisu bile dovoljne da spase SSSR. ZaSto? Zato Sto je poraZena staljinistidka ideo logija. Od Marksa nije uzeta umnost, vec ideoloSke nakaznosti.
Stratezi Zapada mudro su uodili Ahilovu petu posustalog SSSR, pa su na
hladnoratovskom bojiStu upotrebili arsenal ideoloSkih i sistemskih sla bosti
boljSevizma - nepoStovanje prava doveka, zakrZljali Zivotni standard, zabrana
slobodnog kretanja gradana, ne samo van, vec dak unutar SSSR, uvreZili strah u
duSi sovjetskog doveka itd. To je omogucilo obezvredivanje sovjetskog druStva,
osudu partijske driave i tutorske uloge Partije. Zino vjev ocenjuje ispravno da je
sovjetski do vek podeo da sumnja u vrednosti socijalizma, a prihvatao
reklamirane prednosti kapitalizma. Red je zaista, o sistemskom, druStvenom,
drZavnom razaranju SSSR. Hladni rat je podeo kao odbrana pred ofanzivom
boljSevizma, da bi bio pretoden u opStu ofanzivu Zapada.
Stratezi su postavili temeljno pitanje: da li je staljinizam socijali zam?
Odgovor je nepokolebljivo - ne! Sovjetizam u svojstvu staljinizma je, svakako,
jedinstven istorijski izuzetak. SSSR je bio drZava bez ustavnih prava, bez
demokratske vlasti, bez autentidnog sudstva... Sve je to zadinjeno
| reiimskim nasiljem, niskim zivotnim standardom, obiljem
korupcije, aroga- ntnim izlivima bezakonja itd. Staljinizam nije
izaSao na Siroke puteve svetlo- sti, gromovito obecavane
narodima SSSR i celom svetu. On nije oslobodio doveka, nije mu obezbedio
blagotvoran Zivot, vec ga zarobio na porodidnom ognjiStu, njemu ni rodina sa
njenim lepotama, nije bila dostupna. Carski sistem drzave privatnog kapitala je
zamenjen reZimom dr2avnog kapitala koji nije srastao sa interesima radnog
doveka, dak mu je bio stran. Radnik je bio svestan da ga izrabljuje birokratija
modne drzave, a ne kapitalista. To je vaZan razlog zaSto je sovjetski dovek dosta
ravnoduSno doZivio propast drZavnog reZima SSSR.

Ideologija amerikanizma

63

JoS je nedovoljno izudena boljSevidka stvamost SSSR-a, ali su vrlo uodljiva ekonomska, sistemska i druStvena iskrivljavanja, koja se ne mogu sves- ti
na vulgarnu frazu ideoloSke zaslepljenosti i izopadenosti. SSSR je poraien
ekonomski i sistemski, bolje redeno reZimski, jer je bio liSen demokratskog
Zivljenja. Ruski filozof Mezuev izvodi zakljudak: NaS socijalizam je bio ru-

Ideologija amerikanizma

za Ameriku, sve za Boga! Tako glasi moto ideologije amerikanizma. Ona je

cement ameridke nacije, jedinstvene u svetu. A raskoSnost amerikani zma je
ukorenjena u dve istine - religiju i patriotizam svakog Amerikanca. Patriotizam
ima znadaj koji je imala ideologija u boljSevidkom sistemu. Sve je udinjeno i
sve viSe se dini, da se patriotizam pretvori u ideologiju neopho- dnu da obezbedi
kohezionu snagu u ameridkom raznorodnom etno-sistemu, u kome trijumfuje
usavrSeni individualizam dije je geslo - svako za
sebe. A to znadi: svaki ameridki gradanin je
Slobodan, pa stoga sam odgovoran za sopstvenu
sudbinu. Zato patriotizam uspostavlja ravnoteZu sa
uSandenim individualizmom, u mnogo demu on je
biti ili ne biti sloge same nacije i druStvenog
bida nacije. Istu misiju ima religija koja se uvukla u
naivnu duSu i sve druStvene pore Amerikanaca.
Tako Amerika marSira dvrstim korakom svaki dan
u slavu Boga i otadzbine.
Patriotizam-ideologija je i te kako vaina, jer ne postoji ameridki narod,
nego zbir desetina miliona doSljaka, veSto okupljenih magidnom privladnoS- du
Amerike. KaZe se: u Americi, svi su stranci. Ali, moZe se isto tako pouzda- no
redi svi su Amerikanci. Taj bogati skup raznorodnosti i protivurednosti, dini
Saroliki mozaik nacije. Zbog toga, ameridki patriotizam izrasta u vrhu- nsku
vrlinu Amerikanaca. U poruci naciji 2003, DZordZ BuS je uzviknuo: Ameridka
zastava znadi viSe od naSe sile i naSih interesa. Mi, blagoslovena zemlja, treba
da udinimo svet boljim.
Te redi nisu loSa patriotska propaganda, ved duboko uverenje Amerika naca. Susret sa Amerikancem odmah otkriva zajednicu sraslu u njenoj svakoIdeologija amerikanizma

64

dnevnoj poslovnosti, duhovnosti i umnosti. Dakle, ne veStadki, ved strpljivo

gradeni patriotizam, koji je postao istinska nacionalna vrlina. Niko i niSta ne
moZe razuveriti Amerikance da nisu najbolja nacija. Predsednik Predstavnidkog doma Kongresa Tom Folej, ponavlja: Mi smo ubedeni da ip n * zemlja
divna. Kada neko nju ne ceni, to se stavlja na racun njegove neobrazo vanosti ili
pakosti. Pojedinacno, mi smo naglaseno skromni, ali kolektivno mi smo najbolji
u istoriji svih vremena.
Ko ne prihvati takvo duboko usadeno verovanje u americko sagleda- vanje
sveta, dozivljavanje sveta, razumevanje sveta, taj nece nikada spoz. nati pravu
istinu o americkoj naciji. Graham Tamer vrsno pero londonskog Dejli
telegrafa, zakljucuje posle visemesednog obilaska SAD, a u teinjj da opipa
puls zemlje posle 11. septembra: Oni veruju celicno, da su SAD prva
dobrociniteljska supersila u istoriji. Uvereni da grade najprosveceniji oblik
druStva, oni sebe smatraju za osobe koje zele da covecanstvu Cine samo dobro,
pomazuci drugima da jos vise lide na njih. Stoga Tamer pita uticajnog Foleja,
da li su Amerikanci podvrgnuti ozbiljnom pranju mozga, da bi bili toliko
samouvereni u njihove vrline? Iznenadujuci odgovor: To je neospomo!
Reklo bi se, Amerikanci se fabrikuju kao svaka roba, ali u imperijal- nom
kalupu. Boljsevicki pionir se kleo stisnutom pesnicom u vrline petok- rake, srpa
i dekica, a ameridki Skolac svako jutro, sa rukom na srcu, okrece se ka zastavi
na jarbolu Skole, da bi ponavljao: Kunem se u vemost zastavi SAD, jedinoj
naciji ujedinjenoj u Bogu, nedeljivoj i garantu pravde i slo- bode za sve! Oni
su u zanosu. Oni osecaju da sridu ameridki san, kait direktorica Skole, diji je
zadatak da vaspitava dake da udine Ameriku joS jadom. Zato u svim
ameridkim Skolama svakog dana odjekuje patriotska pesma - Amerika,
Amerika, Bog te blagoslovio**.
God bless America" je vrhunski, nedodirljivi patriotizam, usaden u sr- ce
Amerikanaca. Takoredi niko ne zna daje u Americi patriotska himna prvobitno bila mladaladki muzidki nestaSluk, da bi na kraju postala ono Sto je
danas: svakodnevna molitva stotina miliona Amerikanaca. Ona je pretodena
uspeSno u moto patriotizma i vemost nebeskoj pripadnosti ameridke nacije. Svi
Amerikanci se hvataju ruku za ruku u dzinovsko patriots ko kolo. Odista,
Amerika beskrajno voli Ameriku, ona uopSte ne mari da upozna ostali svet.
Mi smo u nekoj zatvorenoj kugli, ogromnoj kugli, kale univerzitetski profesor Majkl Selden (Indijana). Nepotrebno je truditi se da upoznate druge
kulture, one su tako daleko. U SAD, vi ste zatodeni unutar granica. Vrlo je Iako
provesti celi iivot u federalnoj drZavi u kojoj ste rodeni. Ja sam Ziveo u
Oklahomi i imao sam osedaj da ne postoji nita iza njenih granica. To znadL vi
se stalno kupate u ameridkoj kulturi. Ona vas totalno omotava.
Za Amerikance, Amerika je van prljavog sveta, zaStidena okeanima, andelima duvarima. Za Amerikance svet je dobar jedino ako je ameridki. Stoga

Ideologija amerikanizma

65

Amerikanci poznaju jedino zastavu SAD. Ni u jednoj zemlji, kaZe profesor

Kolumbijskog univerziteta, Eduard Said, zastava ne igra ulogu centralne ikone
kao u SAD. Ona se vidi svuda, na taksiju, reveru kaputa, na prozorima i
krovovima kuda. Ona dodarava glavno olidenje nacije, simbolizujudi oko- Stali
heroizam i osedaj biti opkoljen od prezrenih neprijatelja. Patriotizam je prva
vrlina, on je povezan sa religijom i idejom o pravednosti SAD, kod kude i svuda u
svetu.**
Svedodanstvo te istine je cmi septembar. DZihadisti su verovali da de
razaranjem Svetskog trgovinskog centra uniStiti centar svetskog kapi talizma.
Ali, udarajudi na simbol viSekulturne Amerike, oni su izazvali og- romno
patriotsko budenje i snaZnu podrSku predsedniku BuSu. Na krilima vatrenog
patriotizma je zaplovila cela nacija. Patriotizam je, odista, svena- cionalna religija
srasla sa religijom u svakom domu Amerike. Na snazi je udenje Pata Robertsona,
osnivada modne HriSdanske koalicije: Nikada nede biti svetskog mira, pre nego
Sto dom Boga i narod BoZiji (ditaj Amerika), ne preuzmu ulogu vode na delu
sveta!
Pat Robertson je delnik ameridkog protestantskog fundamentalizma dija je misija,
shodno zvanidnoj tvrdnji, obradun sa homoseksualcima, alko- L holidarima i
neboZijim sektama, dakle diSdenje duSe i tela nacije. Robertso- |yovi
fundamentalisti hode obaranje tladiteljskih diktatura i reZima odanih Hatani"
Sirom planete. TeSko se oteti mislima, da redi Pata Robertsona nisu Rrekookeanski
eho dZihadskog krika. Fundamentalizam je, inade, nikao u Kalifomiji, medu
ameridkim protestantima, distuncima. JoS Nordisti su f pevali borbenu himnu:
Kao Sto se Hristos bori da doveka preobrazi u sveca, mi marSiramo da
oslobodimo doveka. Amerika oduvek marSira za nekakvu slobodu.
Naziv njihovog dasopisa je - Fundamentals. U Vebsterovom redni- ku
je zabeleZeno o fundamentalizmu: Tendencija ameridkih protestanata, rodena u
pokretu otpora modemizaciji druStva. Francuski Larousse nudi objaSnjenje:
Konzervativna tendencija izvesnih protestantskih sredina, na- rodito u SAD. Ti
jevandeljski hriSdani su preplavili zamaSan deo kugle ze- maljske. Njih je bilo u
Americi oko detiri miliona u 1940, danas se raduna da ih ima u svetu oko 500
miliona, od ukupno dve milijarde svih vrsta hriSdana. Oni raspolaZu desetinama
hiljada hramova i milion dobro pladenih pastora. Hervej Koks, profesor teologije
na univerzitetu Harvard, autor knjige Povratak Boga, predvida da ce svaki drugi hriSdanin biti jevandeljski vernik
Hrista 2050. godine.
Medu jevandelistima su protestanti, metodisti, kalvinisti, presbiterij a nci,
baptisti, anglikanci, ditav niz struja koje dine populistidki pokret. p re(k sednik
ameridkog Instituta za studije o demokratiji Alfred Ro navodi: B U stariji je
odbio da se poveZe za religijskom desnicom, pa je izgubio ponovni izbor za

Ideologija amerikanizma

66

predsednika. Da bi osigurao izbor, njegov sin je odbacio nasledstvo vremena

svetlosti, odbio laidke vrline i umnoZio jemstva religijskim integri- stima.
Njegova Amerika podiva podosta na religijskom integrizmu, a to je opasnost za
Ameriku u nae vamidavo doba. No, takva Amerika je donela BuSu drugi
predsednidki mandat.
BuSu drag religijski konzervatizam se definiSe onim, demu se on suprotstavlja, a to je socijalni superliberalizam. Tu se smeStaju pobadaj, brak homoseksualaca, bebe iz epruvete... Jednom redju, hoce se religijski moral.
Ishod predsednidkih izbora 2004, upedatljivo je smeSten u takvu moralnu
poruku. ZamaSan deo Amerikanaca zaSlih stazama religioznog konzervatizma, ogordenih neprijatelja socijalnog liberalizma, glasali su antipoliticki,
poSto ih je religija smestila u prostor van poznavanja suStine politike. AntibuSovoj Americi je prigovoreno da brani socijalni liberalizam, nazvan
novom demokratijom u dijem arsenalu su lezbejske slobode, razmah homoseksualaca, razvratne seks strasti i sve Sto sa njima putuje, dok je porodica
ostavljena bez majdine ljubavi i odeve briZnosti. Zato su mnogi Amerikanci
glasali za BuSa, jer su doZiveli novu demokratiju kao besno ura na porodicu, rasipanje bezboZniStva, propovedanje raskalaSene izvitoperenosti samog Zivota. Sve redeno je postalo politidki korektno.
Amerika, kako vlast tako zamaSan deo nacije, bi htela da izade iz isto rije
naSeg sveta. Nju na tom putu ne moZe niko pratiti, ponaosob grena Ev ropa,
koja se udaljava od Boga i vere, iako je u mnogo demu njena kolevka. Dotle,
Amerika privrzena hriScanstvij pod vodstvom Bua, religijski je mrad- nija
nego ikada ranije. Misija religije i politike je stopljena u jedno: politika
propoveda religiju, a religija propoveda politiku. BoZiji zakoni dine temelj
ameridke misli i okosnicu ameridke ideologije. Sarolike struje hriScanstva, koje
ponekad lide na sekte, dostigle su naglaSeno udeSde u politidkom Zivotu
nacije, postale sredstvo vladajuce Republikanske stranke. Konzervativna i
ktaSka religija danas je jezgro ameridke desnice, dije osnovno uporiSte j
populistidkom Jugu. Tvrdi se da Amerikom vladaju desnidarsko-religij^ kreti
ugnezdeni u 22 juZnjadke secesionistidke drZave bivSe Konfed^
Ameridki univerzalni ideal dini udruzeno sveto trojstvo ideologije,
kapitala i religije. Moto njihovog jedinstva glasi: svuda u svetu, a pod vods- tvom
SAD, treba hrabriti vemost Bogu, trzisrioj ekonomiji i demokratskom sistemu. To
je oznadeno za strateSki prioritet SAD. Njihov je zakljudak: ost- varenje tih
prioriteta omogudava da se obezbedi mir i spredi stvaranje ili oku- pljanje
neprijateljskih sila. Zato je nu2an razvoj trZiSne privrede liberalnog kapitalizma i
evolucija ameridkog politidkog sistema. Tako se religija u SAD opredelila
politidki, zalazedi u sfere gde joj nije mesto.
Religiozni fundamentalizam u SAD ne samo da se svrstao medu rato- bome
neokon na vlasti, ved je stao na stranu krupnog kapitala. U SAD se desilo versko
dudo: crkve su ponegde privatizirane, u rukama pojedinaca, porodica ili

Ideologija amerikanizma

67

klanova. U njima novae se obrde kao u svakom preduzedu, pa privatni menadZeri

crkve postaju milijarderi. Koka-Kola, Malboro ili Makdo- nald se nude u tim
svetim kudama za simbole progresa u svetu, uz tvrdnju da na njihovim krilima
leti demokratija. Tim povodom treba precizirati, da vatikanski papa nije
zastupnik takvog ameridkog, u mnogo demu sektaSkog hriSdanstva.
Ameridka vlast iri religijski fundamentalizam da bi Sirila ideologiju
amerikanizma, koja nije nita drugo do ameridki nacionalizam, diji je za datak da
garantuje interese i volju SAD van Amerike. Politizirana religija nabilno pomaie
vladajudoj ekipi da oduva svef patriotizam i zamagli opore f nacionalne probleme,
pre svega socijalnu nejednakost. Fundamentalizam se flbtio davolskog posla, da
dubi kultumu provaliju izmedu dve Amerike ve- | ske i laidke. O takvom
religijskom besmislu svedodi jedinstven primer: u Brecini federalnih driava u
Skolama se ne predaje teorija darvinizma, poSto rona propoveda daje svet stvoren
bez boZijeg neimarstva. Dakle, Bog je ovo- Pzemaljski tvorac, samo njegovo
udenje je istinska, stvaraladka nauka, a nije nebeska dogma.
Bu hoce posebno da uvrsti religiju u kostur ideologije superkapitali- zma,
o demu se brinuo njegov prvi ministar pravde Dion Askroft, vatreni misionar i
ef BoZije skupStine. Okosnicu politidkog i religijskog bida Ame rike obrazuju,
kako tvrde politolozi, multinacionalne korporacije, vojno-in- dustrijska struktura,
religijska desnica, neokon i snage tr2ino-berzanskog profita. Stoga je religija
prvorazredna snaga buizma, koja je omogucila da se on domogne uloge
domadina u Beloj kudi. Statistike kaZu da je 80% belih jevandeljskih
protestanta, koji dine tredinu ameridke nacije, glasalo za Bua 2004.Vec su
BuSovi prethodnici svrstali religiju u spoljnu politiku. U Stejt de partmentu je
osnovan Biro za demokratiju, ljudska prava i rad, ciji je zadatak da analizira
nivo demokratije u svetu, pre svega verskih sloboda. U 199 joS je osnovan
Biro za medunarodne verske slobode. Svake godine Biro po- dnosi izveStaj
Kongresu i Vladi, u kome je sadrZan bilans svetske akcije za verske slobode,
ostvarene naporima ameridke diplomatije. Vlada hode da stvori planetamu
versku mreZu u cilju Sirenja ameridkog uticaja u masama, zato hiljade misionara
lutaju svetom, posebno prostorima Afrike. Mi nismo zemlja koja se krije da bi
se molila, kaZe Tom Folej. Mi odekujemo od naeg predsednika, da bude na
prvi propovednik, da uporno ponavlja ideju, daje Bog nama dodelio poseban
blagoslov i da mi imamo posebnu misiju u svetu.
NajsiromaSniji ljudi planete nastoje se uvesti, bez da napuste pakao bede, u
raj veroispovesti najbogatije drZave, Ciji misionari su BoZiji posla- nici. O tom
posebnom amerikanizmu, u dijem se okviru ,,stapa.jevandelje i demokratija,
francuski sociolog Rafael LioZie pie: Prvi zakljudak: demok ratija je povezana
sa religijskim vrednostima; drugi zakljudak: ameridka vla da prisvaja pravo da
sudi o demokratskom obeleZju svake zemlje u funkciji njenog shvatanja

Ideologija amerikanizma

68

slobode vere; tredi zakljudak: Amerika sebi dodeljuje I pravo intervencije u

korist slobode savesti, radanja ili obnove jevandeljskog r vaskrsnuda, potvrdenog
od Bua lidno, a proSirenog na nivo naroda.
Ameridka nacija, danas svako zna, verski je Zarko obojena. Statistike tvrde
da 93% Amerikanaca su ovakvi ili onakvi bogomolci. Uvedena je oba- veza
izvan ustavnih i zakonskih normi, pa zasedanje vlade i niza drZavnih us- tanova
podinje molitvom. Pozivanje na Boga proZima Zivot nacije, svuda su simboli
vere, od novdanice do uzvika - In God we trust, Gods country, God bless
America. Ameridki evandelisti, njih 46% shodno anketi izvrSe- noj 2004, se
smatraju ponovo rodenim. Medu njima je Bu mladi. Osnova vlasti Bua je
sastavljena od 60-70 miliona muSkaraca i Zena koji veruju, kao i on, da su
susreli Isusa Hrista i da su na zemlji da obave BoZije delo u BoZijoj zemlji.
NiSta dudno onda, da se kaZe da vlada Bog, a ne Amerika.
Tu ameridku izuzetnost je potvrdilo tumadenje poraza SSSR, koliko u
znaku pobede vere nad bezboZniStvom, toliko kapitalizma nad boljSevizmom. Jedan od najznadajnijih dogadaja u poslednjoj deceniji, smatra
ameridki ambasador u Londonu Rejmond Sajc, ,je trijumf trZiSne ekonomije i
demokratije. Nije uspela jedina konkurentna ideja - marksizam. Bog je siao na
zemlju i rekao na nae ogromno zadovoljstvo: Evo Dobrih i evo Rdavih.
Dakle, Bog se opredelio za amerikanizam, a osudio boljSevizam.
Mozda takva uverenja stizu iz tradicionalnog atavizma ameridke nacije, poS- to
vecina Amerikanaca veruje u cudo, polovina u fantome, tredina u astrolo- ske
pride, polovina u istinsko postojanje andela itd.
OStra struja ameridkog hriSdanstva je prvorazredno ideoloSko sredstvo,
posto se vera svrstala u vrednosti kapitalistidkog sistema. Sva religijska verovanja su tesno srasla sa poslovnoSdu kapitala. JoS je Tokvil tvrdio, daje ve- rski
duh u Americi, pomeSan sa slobodarskim duhom, jednostavno zato jer se
nijedna verska struja ili udenje nisu suprotstavili Slavnoj revoluciji. Vera ne
moze postojati van sloboda kapitalizma. Prema tome, Bog je kapitali stidki, sluZiti
Bogu znadi sluZiti kapitalizmu, sada konkretno BuSu mladem.
Odista, BuS uporno pominje Boga. Odgovarajudi novinaru na pitanje: koje
najbolji filozof, BuS je hitro rekao: Isus Hristos, jer on je spasio moje srce. BuS
tvrdi da ga je boZanska volja odvojila od alkohola i razvratnog Zivota. Vi
svakako znate, ja sam imao problem sa alkoholom. Ovog trenut- ka, ja sam mogao
biti u nekom baru u Teksasu, umesto u Ovalnom kabinetu. Postoji samo jedan
razlog, zaSto se ja nalazim sada u Ovalnom kabinetu, a ne u baru: ja sam naSao
svoju veru, ja sam naSao Boga. Ja sam ovde zahvaljuju- i ci moci molitve. Jedan
general u Pentagonu je rekao: Predsednik BuS nije izabran glasovima birada,
njega je Bog naimenovao. Odista, BuS je govorio: Ja verujem da Bog hoce da ja

Ideologija amerikanizma

69

budem predsednik.
BuS uporno ponavlja, da je produZena ruka providenja i da veruje da
Amerika volja BoZija. Kada je naredio vojnim komandantima da podnu 4t protiv
Iraka, BuS je usamljen izaSao u vrt Bele kude. Bio sam uzbuden, ^prida on. Ja
sam molio da dobijem snagu da ostvarim volju SveviSnjeg. Da se razumemo: ja
sam se molio da budem Sto je mogude bolji glasnik njegove volje. 8 Bez sumnje,
BuS u iivotu nije rukovoden poukama istorije, znanjem i istinama, nego boZijim
teZnjama. S tim u vezi, Norman Majler rekao je: U trenutku kada mi verujemo da
smo blizu Boga, mo2da mi upravo pomazemo davolu.
Dakle, SveviSnji je savetovao BuSu, on je savet prihvatio, da odisti du- Su i
telo i da se pridruZi pastirima hriSdanstva. On pripada rodenim po drugi put,
kako sam ka2e. U zivotnom preporodu, BuSu je pomogao duveni ,jeva- ndeliski
propovednik i voda fundamentalista Bili Graham. On propoveda i veruje, a sada
sa njim i BuS, daje istina samo ono Sto je zapisano u Bibliji, na primer, Bog je
stvorio svet za Sest dana. Na njihovim odorama piSe: Isus Hristos 100%! Tako
Amerikom tutnji gomila religija, sekti i pokreta u ime obilja nebeskih vladara.
Svako ima svog Boga, ali svi veruju u dolar.
Vatikansko hriScanstvo nije istovetno tome ameridkom hriscanstvu. va
tikan nije prihvatio krstaski pohod Busa protiv Iraka. Papa Jovan p av|e je
rekao da taj preventivni rat, nije sirenje demokratije i covecnosti u boZijoj
misiji. Nastala su dva razlidita bo2ija udenja**: evropsko koje te- t\
socijalnoj stabilnosti druStva, i ameridko koje propoveda potroadki
humanizam u cilju irenja liberalnog hriScanstva** pod zaStitom slobode
sile. To objaSnjava nespoivost francuskog laidkog modela druStva, u kome
vera i rezon nisu isto, sa liberalnom demokratijom na ameridki nadin, u kojoj
rezon se podvrgava sili. Religija je zakonom odvojena od ameridke drZave, ali
nije odvojena od modne vlasti, dak je srasla sa tom vlaSdu, postala njena
udama ideoloSka pesnica. U SAD religija prerasta u posluSnu dolarizaciju
duha i volje. Poslovnost, religioznost i patriotizam su odvajkada stubovi
amerikanizma.
Zato religija ima u Americi drugadiju ulogu nego u Evropi. Istoridari
tvrde da religije jadaju u Americi, a slabe u Evropi. Amerika je duhovna, Ev ropa socijalna, tvrde teolozi. Osim toga, religije su svrstane u mehanizam
drZavne vlasti SAD, one sluZe ameridkom kapitalu u kudi i ameridkom imperijalizmu u svetu. Navladedi patriotsku odoru, mnoStvo religija i sekti na prostranstvu SAD pretvara hramove u rasadnike ameridkog nacionalizma i po litidkog konzervatizma. Religije sa razgranatom mreZom vemika svrstanih u
desetine hiljada udruZenja, ukljudujudi sekte dudnih obidaja i propovedi, danas
su okosnica ideoloSkog bida amerikanizma. Dobri poznavaoci ameridkog
druStva zakljuduju, daje ameridka nacija temeljno duhovno ideoloSka: 6esto
Ideologija amerikanizma

70

se smatra da smo mi ne-ideoloSki narod. U stvari, naSa ideologija, to je

Amerika.*4
U Americi sve je - Amerika. Amerikanci su toliko opdinjeni da veruju
iskljudivo u vrednosti ameridke imperije**, koju smatraju duhovnom, a ne
teritorijalnom. Amerikanci uZivaju veselo u tom ideoloSkom raskoSu. Koliko
su oni zaslepljeni iskljudivoSdu imperijalne ideologije, tumadi Majkl Ignatjief, direktor Skole upravljanja Kenedi pri Harvardu: Kao svaka ideologija, i
naSa je ubedena da ne mote postojati druga. Amerikanci veruju daje ona jedino
istinita. BuS mladi u to veruje u potpunosti. On smatra daje put kojim korada
Amerika, obavezno put BoZiji. Radi se o naSoj uZasnoj bezazlenosti,
ponekada kriminalnoj. NaSa nesposobnost da posumnjamo u naSe ideje vodilje, istinsko je ludilo.**
Britanski dnevnik Dejli telegraf* dolazi do sledeceg zakljudka: Ono Sto najviSe
razlikuje Ameriku od ostalog sveta, to je njeno nadahnud^^ojo^ gijom sile, kao
Sto je to bio komunizam.** Uistinu, velike ideolo|J| |se kopiraju, poSto imaju
podudame ambicije. U tom smislu se svojevrsni patriotizam i svojevrsna
religioznost, utapaju u mocnu reku vladajuce ideologije. Amerikanci se pozivaju
da se svrstaju iznad istorije, da zaborave istoriju koja seje razdor, recimo
vreme robova, masakriranja domorodaca Indijanaca, vijetnamski poraz... Sve se
cini da se istorija SAD svede na pride
o ameridkom herojstvu, recimo ratnidkim pobedama na Balkanu, u Avganis- tanu,
Iraku...
Patriotizam i religija dobijaju, takode, poseban znadaj u nastojanju vla sti da
zaobide probleme mudne socijalne stvamosti. Nudi se niz prida-tema kojima se
nastoji da kanaliSe i kontroliSe svaka debata u zemlji. Zbir prida- tema, shodno
tvrdnji ameridkih sociologa, je nametanje slepog uverenja, da svako protivljenje
politici SAD je antiamerikanizam zasnovan na ljubo- mori ili urodenoj pakosti
prljavih stranaca, zavidnih ameridkoj demokratiji, slobodi, bogatstvu, sili. S tim
u vezi, ekipa BuSa istide antiamerikanizam stare Evrope, ispoljen u protivljenju
preventivnom ratu protiv Iraka. To protivljenje znadi suprotstavljanje
pravednoj Americi. Stoga francuski filozof Paskal Brikner, svrstan medu
vatrene propovednike amerikanizma, uzvikuje: Antiamerikanizam, to je
progresivnost glupaka, a njegov sabo- rac, akademik Revel dodaje: To je motor
za mrZnju demokratije i liberalne ekonomije.
Dakle, superpatriotizam treba poStovati kao svetu stvar, a sve drugo znadi
huljenje protiv boije vlasti. Taj superpatriotizam se razbuktao u ira- dkoj krizi,
ukazujuci na svu opasnost jednoumlja. Ako vi niste saglasni sa sadaSnjim
predsednikom i njegovom politikom, to treba da znadi da vi niste . patriota. Ljudi
se guraju da slede vlast kao stado ovaca, Sto je zapanjujude. Ho je vrlo zbunjujude
za svakog Amerikanca. Ako mi ne budemo izuzetno pprezni, ta tendencija moze

\
\
\

V
Si
l
Pfo.

' Po.
ih

ta

'v|

eri
{.
ka:
a, to

Uju

s
'S;

Ideologija amerikanizma

71

nas odvudi u makartizam, rekao je advokat Ted Mak Krenej. Za putnika

namemika je iznenadenje, bez sumnje, kad duje mi- Iljenje da sada dosta
Amerikanaca ne kaZu Sta misle, jer se plaSe. Zacelo, la tvrdnja dudno zvudi u
zemlji slobodne redi.

Ideologija amerikanizma

72

Horst Hanum, profesor medunarodnog prava vrlo ugledne Fletcher School

of Law and Diplomacy, priznaje: Posle IT. septembra, nosioci vlasti
nastoje da nas uplaSe. Nije mogude javno izloziti sumnju u ono Sto
predlaiu rukovodioci zemlje. Svakom zapitkivanju odmah je priljepljen
antipatrioti- zam, Sto se moie pokazati vrlo rizidnim za karijeru ili
prijateljstvo. Namece se zakljudak: ko nije uz BuSa i njegov preventivni
rat, on nije patriota, ni pravi Amerikanac. Stoga Amerikanci podinju da
sumnjaju da vlast poStujetradicionalne vrline na kojima je graden
demokratski imidz Amerike, sada dosta pomucen u svetu.

IzdiZuci njene sebidne interese iznad svakog prava i iznad svake demokratske strukture svetske zajednice, SAD postaju, ako ved nisu, vrelo
plane- tamog nespokojstva. Ne moZe se tvrditi, da SAD vre sada misiju
pravedni- ka i demokratskog svetionika. Americi logidno pripada takva
uloga, kao najmodnijem planetamom kolosu. No, sada su SAD postale
svetski problem, Sto svedodi ameridko rasipanje oruZanim sukobima.
Zato u svetu opet vlada hladnoratovska atmosfera. Opasnost globalne
neravnoteZe pritiSde svet. To su SAD koje su od zaStitnika dobra postale

sila koja preti. Karl Poper je rekao, da slobodu treba braniti od

sopstvenih fanatika.

Amerika u ratu

Svet je doziveo istorijski dogadaj u gromovitom kriku - Napadnuta

Amerika*! Krik je odjeknuo planetarno 11. septembra 2001. Desilo se
cudo: Ala- hovi borci* su objavili rat Americi. Podeo je detvrti
svetski rat. Istog dana je objavljena zapovest predsednika BuSa,
vrhovnog komandanta svih oru- zanih snaga SAD, Ameridke oruzane
snage su stavljene u stanje uzbune u celom svetu*. Ne samo Amerika,
vec svet se obreo munjevito, neodekivano u svetskom ratu bez rata! I to
baS prve godine 21. veka. Okrenut je list istorije. ZaSto? Grom iz vedra
neba je pogodio i razorio simbole modi SAD: sediSte vojske Pentagon u VaSingtonu i sediSte ekonomske modi Amerike

- Svetski trgovinski centar u Njujorku. Na njih su se srudili u straSnoj

eksplo- ziji tri glomazna aviona krcata putnika, koje su oteli dzihadisti
na obliZnjim aerodromima. Te nodi, BuS je zapisao u svom dnevniku:
Danas se odigrao Perl Harbor 21 .veka!*
Amerika je progovorila rednikom rata, a razdrazeni BuS je pretio da de m
spriiti svakog neprijatelja: Mi demo upotrebiti sva sredstva koja imamo:
K sva diplomatska sredstva, sva obaveStajna oruda, sve instrumente snaga
reda, K sav finansijski uticaj i sve oruZje potrebno u ratu... Amerikanci ne
treba da Hpdekuju jednu bitku, vec dugo ratovanje bez presedana. Kada
su se stiSale I strasti izazvane razomim i tragidnim aktom rata* Alahovih

boraca, BuS je Vprecizirao da traje rat bez vremenskog i prostomog

ogranidenja*. Svet je P' oStro upozoren: Svaka zemlja sada treba da
odludi: ili ste sa nama ili ste sa teroristima. Od sada, svaku zemlju koja
nastavi da Stiti ili podrZava teroriste, f SAD de smatrati neprijateljskim
reZimom!* Tako je BuS podelio svet na tabor dobra i tabor zla, po
boZijem uzoru. Vi volite Zivot, mi volimo smrt! To je moto odgovora
Alahovih boraca u poruci Americi. Eto nas na stazama greSne ideje
Hantingtona o sukobu civilizacija*
Nide sudbonosna istina bez koje se ne moze razumeti Amerika i stanje I ta-

duha Amerikanaca posle tragedije 11. septembra: smrt 3.000 nevinih je

ujedU I
vr3*!
nila sve Amerikance, beskonacno osnazila nacionalni patriotizam i
cementi- rala odluku da treba udiniti sve, do konadne ratne pobede.
MoZda svet nikada
I
l< e
*
nede uoditi dovoljno temeljnu Zivotnu promenu SAD: za samo nekoliko
sati
I
kojr

je nestala jedna, a nastala sasvim druga, ratnidka i gerilska Amerika. Ona

je
I
svet

izaSla na bojiSte protiv Zilavog, neuhvatljivog i podlog neprijatelja. Bez

sumI
s

nje, 11. septembar je podelio istoriju SAD na doba mira i doba rata.

I
SAl
SAD su odmah prilegle svestrano da preispitaju istorijsku misiju na[

cije u novim uslovima, znadaj njenog Zivota i njenog dvovekovnog

bilansa.
I
Porr
U jezgru nove stvarnosti je iskrslo strateSko pitanje: kako
obavljati vlast u Americi i van Amerike, kako se suoditi sa
izazovom istorijske misije jedine supersile sveta,
ekonomski najmodnije, kapitalistidki najbogatije?
Odgovor
I
>ra^
je precizan i dvrst - silom! Jer, crv sumnje je prodro u duu i

telo ranjene Amerike: da li su SAD odista planetama,

nedodirljiva vladajuca drZava? BuS i njegovi ,jastrebovi su
odgovorili brzopleto: ubiti svuda svaku pomisao na poraz
Amerike. I to snagom oruZja, jer ono je najefikasnije sredstvo
vladan- ja. Stvamost je zahtevala, dotle, da vodstvo SAD srodi
racionalniji strateSki izbor, zbog znadaja Amerike u
oblikovanju sveta koji nam dolazi u susret.
DoduSe, ocena nastalog kriznog stanja je viSestruka:
prvo, Amerika i ameridka nacija su u svetskom ratu protiv
terorizma; drugo, Amerika se plaSi sveta, svet se plaSi

njih

gid
r
ide
e
izm
mo
Sto
;
isla
raz
ras
poi
os<
pc
S.
d:
nt
i

Amerike; trece, SAD su podosta usamljene u svet skoj plimi

antiamerikanizma; detvrto, septembarski akt rata nije
temeljno izmenio samo Ameriku, ved svakog Amerikanca i
njegovu zivotnu svakodne- vicu; peto, dovedanstvo, posebno
Evropa, atlantski saveznik, nisu u potpuno- sti shvatili da se
Amerika naSla u istinskom, a ne izmiSljenom svetskom ratu
protiv islamizma koji bitno menja misaonost SAD o
nacionalnoj bezbednos- ti, Zivotu, zakonu, pravu,
prijateljstvu... Istini za volju, naS svet nije svestan ni danas,
daje Amerika dolivela kultumu revoluciju*.

Medutim, SAD nisu uistinu razumele prave uzroke 11.

septembra, nije dat tadan odgovor na pitanje: ta hoce Alah sa
gromovitim udarom na SAD?
Svi govore o A1 Kaidi, a niko ne zna pouzdano Sta sve i ko sve se krije
iza misteriozne aveti Alahovih boraca*. Sigumo je da se radi o ljutim
neprija- teljima judeohriSdanske civilizacije, politidkog, ekonomskog i
drutveno|^^^^^^^* sistema nevernidkog i prljavog* zapadnog sveta,
dije uniStenje de doi^d slobodu i dast Alahu*. Osnovni je zadatak
proterati nevemike* w AJafr ^
~
zemalja, da bi vladala Saria, koja mora biti alfa i omega

Jf

ta. To je volja Alaha i nebeska pravda. Poruka dzihadista glasi: mir se

nece vratiti na zemlju, dok sav svet ne bude islamski!
Tragidni 11. septembar je brutalno izbacio religiju na ratno,
kulturno i ideoloSko bojiste. Sa islamom i islamistima nece biti
jednostavno ici u spo- kojnu buducnost. U tom okviru, nuino je
svestrano preispitivanje stanja u svetu. Niko nije ostao, niti je mogao
ostati ravnoduSan. Govori se daje celi svet u ratu. U Beloj kuci je
zakljuceno, daje ugrozena nacionalna sigumost SAD. Americi preti
realna snaga - dzihadski islamizam, onaj Alahove vo jske koja je

vojevala u Bosni pod zastavama Alije Izetbegovica, uz obilnu pomoc,

ne samo d2ihad drzava, vec SAD i NATO sila. Kako sebidni intere si modnih, lakomisleno prevrdu stvamost sveta.
Pre tragi6nog septembarskog dana, niko nije zamiSljao da je
mogude ratno razaranje na tlu SAD. Desilo se Sto nije odekivano ni
u holivudskoj proizvodnji jeze, pa ni u snu Amerikanaca. Taj cmi dan
je pretumbao SAD i njih uveo u novo strateSko, vojno, diplomatsko i
bezbednosno stanje. Taj tragidni dan je prouzrokovao opasne
pukotine po religijskim, civilizatorskim, ideoloSkim, nacionalnim i
socijalno-druStvenim
medama
planete,
ponaosob
izmedu

judeohriSdanstva i radikalnih snaga islama. Klice terorizma nisu sa mo Alahove niti vanzemaljske, one izviru iz stvamosti naSeg celog
sveta. Stoga terorizam ne stiZe iskljudivo iz truleii i nazadnjaStva
politiziranog islama.
Dakle, 11. septembar nije iskljudivo bes i bezumlje islamizma,
nego od- raz niza istina: rastudeg siromaStva milijarda ljudi, rastude
modi ved modnih, rastuceg bogatstva ved bogatih, rastude vlasti onih
koji ved vladaju, rastudeg porobljavanja ved porobljenih. Taj
duhovno, materijalno i kulturno izuzetno osetljivi skup naroda je
podloian ideoloSkim i religijoznim zabludama i Iako postaje plen

nasilja. Nije sludajno da se udar groma srudio na centre modi SAD.

Kao Sto nije sludajno da je islam posluiio za ideologiju Alahovog
dZihada. Islam se uveliko politizirao, prihvatio strategiju terora i
objavio totalan rat zapadnom judeohriSdanstvu. To je medunarodna
struktura koja ugroZava inade rovitu stabilnost sveta. Razumljivo,
polazni stav je jasan: niko nije bezgreSan u naSem greSnom svetu.
Meksidki knjifcevnik Karlos Fuentes ocenjuje, da BuSov izbor
vojne sile za osnovno sredstvo obraduna sa dzihadskim nasiljem,
liSava Ameriku |nogudnosti da uodi probleme koje postavlja
terorizam: siromaStvo, nepra- du, rasizam, gubitak kulturnih

vrednosti i religiozni fanatizam. Fuentes ^pgovara demokratskosocijalni izlaz iz baruStine u koju je zapao naS svet. J^akako, to je
neophodan izlaz.9 Savremenost poruduje da se gnev naroda pretvara
konadno u terorizam i da terorizam nije iskljudivo na jednoj str
Napad na Svetski trgovinski center, kaze ameridki politikolog
Robert K * lan, doSao je kao Sok. Mr2nja SAD je trebalo da
eksplodira na ovaj ilj nadin. Gledano sa vremenske razdaljine, ona je
bila skoro neizbe2na. Razumljivo, u naSem svetu niSta se ne deSava
sludajno. Ameridka samo. voljnost i ratnidka jednostranost hoce da
sakriju istinske izvore teroristidkog nasilja, o demu ubedljivo piSe

tada evropski komesar za spoljne poslove Englez Kris Paten

(poslednji britanski guvemer u Hong Kongu): Uzroci su ukorenjeni
u svetu u kome 10% stanovniStva deli 80% dohotka, a bogatstvo troje
Amerikanaca, istovetno je ukupnoj vrednosti godiSnje proizvodnje 48
najsiromaSnijih nacija. To je svet u kome srednji Amerikanac potroSi
1.600 litara nafte godiSnje, dok potroSnja Azijca jedva dostize 50
litara. Te nejedna- kosti postoje na lokalnom i svetskom nivou. U
Londonu, Kening Toun deli samo Sest metro stanica od Vestminstera.
Ali, gradani Kening Touna prosed- no 2ive Sest godina manje od
suseda.*0

Koliko istine, koliko osude u redima aristokrate Patena o

stvamosti sveta danas. Samim tim se stiZe do saznanja, da diihadisti
hode da podignu most izmedu zlodinadkog terorizma i opravdanog
revolta milijardi duSa protiv zlodela velesila danaSnjice. Alahovi
borci nastoje terorom niklim u mradnjaStvu religijskog fanatizma,
da siromaSne i gladne, prognane i napu- Stene, odvedu na Zivotnu
stranputicu, napijajuci ih lazima, da je dzihadski islam njihov jedini
spas. Samim tim, postavlja se pitanje: Sta je terorizam? Robert
Kaplan, savetnik mnogih predsednika SAD, nudi odgovor: Terorizam je oruzje, tehnika upotrebljena protiv jadeg od sebe.M

Diihad je, odista, veSta zloupotreba tehnike i taktike terora, a

ne vojna sila. Taj terorizam hode da ovlada sveScu podanika, da ga
pretvori u buntov- nika i druStvenog nihilistu. Dakle, terorizam je
sredstvo slabih koji nemaju snagu da vode istinski rat, a jo manje da
postignu pobedu. Teroristi vode psiholoSki rat, oni juriSaju na vlast,
religiju, narod, a ne na vojsku. Zrtve su nevini civili. Eto zaSto se
tvrdi, daje BuS grdno pogreSio kada je naumio da silom vojske
iskoreni terorizam. Tako je rat pretvoren u teror, a teror u rat, u
sudeljavanju dZihadskog terora sa drZavnim terorom u kome se
uspostavlja ravnoteZa terora. Svedodanstvo je iradka tragedija, gde

snalniji postaju slabi- ji. Narod je odavno rekao, da se zlo zlom ne

ledi.

Dobar znanac Bele kude, demokrata Beniamin Barber je svrsishodniji u oceni uzroka
crnog septembra": ta je trebalo udiniti, to je odgovoriti kako terorizmu, tako
globalnoj sredini koja ga hrani. A to su socijalna nejed- nakost, ekonomska dominacija i
agresivni materijalizam, koji destabilizujuzemlje u razvoju, a mi to smatramo borbom
za demokratiju. Izgleda vrlo ce- sto, da se radi o bitki za zapadnjastvo i kultumu
hegemoniju u svetu u kome 50 zemalja ima dohodak po stanovniku manji od 1.450
dolara godiSnje, njih oko polovine su postale siromaSnije izmedu 1990. i 1999. Slabe i
iznemogle driave predstavljaju najplodniji teren za terorizam.* 4 Barber stavlja do znanja, da de osovina zla biti pobedena tek kada bude razorena nejednakost. Amerika de
uspeti jedino, ako demokratija svuda trijumfuje. On smatra da je BuS pogreSno
dekretovao obavezu da se celi svet pridruZi Americi, dok je istinska lekcija 11.
septembra, daje doSao trenutak za Ameriku, da se pri- kljuci svetu. Ako SAD ne izadu
na dobar put, na stranputici de se nadi celi svet.
Medutim, za Ameriku predsednika BuSa mladeg vaii jedno tumadenje u duhu
teze o sukobu civilizacija: razbuktali terorizam je novi oblik var- varstva. Rej
Bradburi, ameridki knjiZevnik za koga kaiu daje najditaniji u svetu u oblasti naudne
fikcije, ovako ocenjuje 11. septembra: Taj tragidni dogadaj nije posluiio za lekciju
naSim rukovodiocima. Razaranje Svetskog triiSnog centra je trebalo da uveri Ameriku,
daje njena spoljna politika du- boko nepravedna... Mi smo viSe voleli da vodimo raduna
o naSim interesima i interesima vladajucih lidera, nego da brinemo o ljudima.
Teroristidki aten- tat nas je pogodio usred srca kao odgovor na naS nepravedan i prezriv
stav prema narodima Srednjeg istoka... Reakcija ameridke vlade je loSa. Trebalo se
usmeriti ka pravim problemima, pre nego se krene u rat... Mi svi demo zavrSiti u
praSini."12
Jedno je sigumo: SAD moraju menjati politiku van njenih granica i kodoperan
odnos prema ostalim zemljama. To je zapovest stvamosti, nije kapric. U protivnom
SAD ce se nadi u opakoj vetrometini, jer septembar- ska tragedija nije uzrok vec odraz
suStinske izmene koja se odigrala posle ameridko-sovjetskog hladnog rata. MnoStvo
oStroumnih Amerikanaca je od- ^razno reklo, da njihova zemlja snosi deo odgovornosti
za tragediju. Glavna .e odgovornost vodstva drZave, ali ameridka nacija nije bez
grehova. U njoj ||ae sazrelo dvrsto uverenje daje Amerika najbolje Sto je dovek stvorio,
pa je KBog njoj poverio da upravlja svetom. A svako ko ne razume ili se protivi toj
Knisiji, ne ustaje protiv Amerike i ameridke vlasti, nego protiv srece ljudskog 1 roda i
volje Bozije.
Svodenje na silu odgovora za gnusni dzihadski terorizam, ne garantuje
BjAmerici da je pobeda na dohvat ruke. SAD su se uputile podmuklim staza- ||ma rata,
uprkos protestima i savetima velikog dela sveta. IzabravSi silu i I rat, SAD su se ponele
siledzijski, a to ih ne pribliiava ameridkim vrlinama i
tradicijama. Borba protiv boljSevizma je vodena u znaku krstakog pohoda dobra protiv
zla. Regan je nazvao SSSR imperijom zla. To uverenje je izviralo iz suStine
hladnoratovskog obraduna dva kolosa. Bus mladi je otisao dalje, da bi ljubomomo uzdigao
zastave krstaskog vojskovode. Za njega, rat je neophodan u loSem svetu, pa je oruzje
Amerika u ratu 95

bozija svetinja.
Jadajudi surovi militarizam i samovoljnost, modna Amerika se suodava sa sve vedim
delom dovedanstva. Kisindier upozorava na tu dinjenicu: Ma kakva bila nesebidnost
kojom Amerika bude utvrdivala svoje ciljeve i jasno potvrdivala svoju dominaciju, ona de
progresivno izazvati povezivanje os- tatka sveta protiv nje. To de primorati Ameriku da
preduzme mere koje de nju konadno izolovati i udiniti beskrvnom. KisindZer najavljuje
opasnost da se dovedanstvo nade u sudeljavanju, dak sukobu, najmodnije drzave sa
ostatkom sveta, bez obzira na svu Sarolikost i protivurednost sveta. Dakle, Amerika protiv
sveta.
PogorSavanje medunarodnog stanja preti da podeli dovedanstvo na dva protivnidka
tabora, obnovi hladnoratovsku napast i oslabi stabilnost sveta. Eto nas u vremenima
straha, neizvesnosti i nametanja samovoljnosti najja- deg. Takva politika je odraz bida
super kapitalizma. To znadi da SAD Sire nestabilnost i neravnopravnost u svetu.
Francuski politikolog Alen Zoks za- kljuduje, da ameridko vodstvo danas upuduje
ameridki narod da igra medu- narodnu militaristidku, tiransku i ugnjetadku ulogu, Sto se
ne moze razumeti drugdije, nego kao dvolidnost SAD. Harvardski profesor S. Hofman
tvrdi da se slika Amerike u svetu, danas manje zasniva na realnosti, a viSe na njenoj
oholosti: Ako SAD hoce da vladaju, onda treba da otvore odi i uSi za ono Sto se deSava
u svetu, poprave sliku koju stvaraju o sebi i promene dinjenidno sliku koju svet ima o
njima. Ne treba na nastranost njihovih nepri- jatelja, odgovoriti samozadovoljnom
nastranoScu.13
Evropljanima, koji su svrstani u petu kolonu, SAD poruduju da se ne treba plaSiti
amerikanizma, jer to nije novi bauk koji kruii planetom. Da na- vedemo stav Svedskog
pisca Dioana Norberga: Dosta ljudi strahuje od ma- kdonalizacije sveta, standardizacije
koja bi se tako zavrSila, da svako nosi istu odedu, da gleda isti film. Ali, to nije tadan opis
procesa ameridke globali- zacije."14 Norberg nas uverava, da de u svetu amerikanizma,
carevati demokratija, progres, moral, bezbednost, dobrobit... Medutim, ponaSanje SAD
van Amerike razbuktava svetski fenomen antiamerikanizma. Uporno se zatamni u- - je
slika Amerike i zamece sumnja u svrsishodnost misije Amerike.
Ameridki Pew Research Center objavljuje podatke koji otkrivaju zano
opadanje simpatija za SAD, dak osudu SAD: u Britaniji i^

nika imalo povoljno misljenje o model u SAD u periodu 19992000, taj pos- totak
je pao na 75% u 2002. i 48% u 2003. Ti podaci su slidni u Francuskoj, Nemadkoj,
Italiji, Turskoj... Suprotstavljanje ameridkoj vojnoj okupaciji Iraka izrazava 81%
Pakistanaca, 83% Indonezana, 99% Jordanaca itd. Samo 17% Italijana podrzava
vojno udeSce njihove otadZbine u ameridkoj avanturi u Iraku, 21% Poljaka, a samo
1,3% Spanaca! Izvor antiamerikanizma je osu- da ratnidke politike SAD, a na
Amerike.15
Cinjenica je da SAD viSe ne uzivaju prijateljstvo vecine musliman- skoarapskih naroda, moglo bi se govoriti o neprijateljstvu i mrinji prema Americi, Sto ne
znadi ni u kom slucaju podrsku Bin Ladenu i dzihad protiv terora Zapada. Ali,
medunarodni odnosi se definiSu sve viSe u sudeljavanju Amerike i sveta. Na
povrSinu izbija istina: SAD postaju neZeljene zbog nacionalnih, religijskih,
ekonomskih, ideoloSkih razloga. Cuveni ameridki isto- ridar Artur Slesindfcer
zakljuduje: Svetski talas simpatija za SAD, koji se razviorio posle 11. septembra,

ustupio je mesto svetskom talasu mrZnje zbog ameridke nadmenosti i militarizma. 16

Nikada u SAD nije bila tako modna i glasna vrlo konzervativna i ultra- Ska
desnica, usidrena u univerzitetskoj eliti i kultumom sloju. SAD se kapri- ciozno
smeStaju na drugu stranu. SAD nikada nisu izraiavale tako jasnu politiku protiv
interesa Evrope kao pod vodstvom BuSa. Cudna stvamost, poSto je Amerika
oduvek imala magnetsku snagu da privladi milione dosel- jenika iz celog sveta,
zaljubljenih u vrednosti Amerike ili njeno stvaralaStvo. Zbog toga pada u odi
tvrdnja francuskog politikologa i pisca Zaka Atalija koji kaie: Ameridka imperija
de propasti pod udarom jedne od tri glavne nomadske snage - triiSta, demokratije
ili religije.*17
U redovima tradicionalnih saveznika SAD, narodito u Evropi, jada ot- por oholom
amerikanizmu. Stav buntovne Francuske i stare Evrope* iz- ^ laze bivSi ministar
Iber Vedrin: SAD usvajaju odluke shodno sopstvenoj ^ viziji sveta i odbrani
iskljudivo sopstvenih interesa*. Zosef Naj, uticajni ame- g ridki strateg, se
suprotstavlja otroj vlasti* republikanskog klana koji hode sebidno da drii kljudeve
odluke za iole znadajniji medunarodni problem. To se postiZe*, kaze on, optom
prinudom ili korupcijom: vi drugom pretite Moljagom ili mu nudite Sargarepu. To je
vlast koja se ogranidava na prostu vojnu i ekonomsku silu.* Naj upozorava: Biti
supersila ne znadi da se mo2e diniti sve Sto se Zeli.*
Zbignjev Bzeiinski pripada Demokratskoj stranci, koja je prihvatila nuinost
obraduna sa islamistidkim terorizmom, ali bez BuSovog krstaSkog rata*. Zato
on kaie: Iza svakog teroriste se krije politidki problem*. A politidki problem prevashodno traii politidko reSenje. Prema tome, p rjnie iskljudivo
sile ne vodi zeljenom cilju. Sasvim je jasno, dodaje daje ameridko uplitanje
na Srednjem istoku glavno objaSnjenje mrfcije An/ rike, a SAD rizikuju da
postanu sve viSe i vie izolovana meta za budu<k teroristidke akte.18
Isti stav zastupa Klinton: Mi ne moZemo da se izolujemo iza utvnfc
nog zida. Mi ne moiemo pobiti sve naSe neprijatelje. Nama treba strategij a koja
stvara viSe partnera, a manje terorista. Sudbina ameridkog naroda je tesno
povezana sa ostalim narodima.
Ove Skrte redi Bila Klintona svedode, da se Amerika ne nalazi na dobrom putu i daje neophodno temeljno menjati njenu strategiju i spoljnu politiku. BivSi domadin u Beloj kudi smatra, da BuS odvladi Ameriku u ratni
corsokak. Nema sumnje, svetski rat protiv terorizma preti da uvude SAD u
stanje stalnog ratovanja, dok se pred SAD Siri front neprijateljstava.
Amerikanci ce ginuti, verovatno u velikom broju, dak na sopstvenom tlu,
jezgrovit je zakljudak Kongresne komisije Hart-Rudman o novim vremeni- ma u
koje ulaze SAD sa puSkom u ruci.
Odista, SAD zalaze prvi put u sudeljavanje sa islamom i musliman- skim
svetom, Sto bi moglo da se pretvori u glavni svetski front na kome bi se naSle
odi u odi mnoge nacije u 21. veku. U tom svetlu treba videti Zarku 2e- Iju SAD,
da 11. septembar pretvore u izvor poiude za svetskom vlaSdu. Rat BuSa za
diScenje Alahovog sveta i najava ratnog obraduna sa osovinom zla, prete
ozbiljno da usmere narode u epohu malih ratova, bez sukoba ve- likih
nukleamih sila. Ta vremena su podela ratom na tlu razorene Jugoslavije, dim je
nestao SSSR u porazu staljinistidkog boljSevizma. To je pokuSaj da se
Amerika u ratu 97

legalizuje rat i ozakoni medunarodno pravo najjadeg, sto bi osudilo na

umiranje svaku miroljubivu politiku. A Sta to znadi jo Herodot je rekao za sva
vremena: Nijedan razuman dovek ne mo2e viSe voleti rat nego mir, jer u ratu,
to su odevi koji sahranjuju sinove, dok u vreme mira, to su sinovi koji sahranjuju
odeve.
Putnici namemici koji stiZu u SAD, nalaze uznemirenu zemlju. Ame rika
trpi dijalektiku straha, Sto podseda na poznatu izjavu predsednika Ruzvelta:
Vi ne treba nidega da se bojite, izuzev - straha. Stoga pitanje strudnjaka: da li
je zemlja u strahu sposobna da usamljena vrSi planetamu imperijalnu misiju, dak
i kada raspolaZe vojnom silom kakvom raspolaZe SAD? BZeZinski odgovara:
Vlada strah, strah ponekada blizak panici a to je slepilo. Ja nazivam slepilom
odsustvo jasnog razumevanja medunarodne situacije... Znadajno je da se mi
pitamo kao gradani, da li jedna sila svetskih

dimenzija moze istinski obezbediti podrSku za kojom oseca potrebu, narod i- to podrSku
prijatelja, kada im kaze: ako niste sa nama, vi ste protiv nas.** 19 Koracajuci ogromnim
prostranstvima Amerike, stranac stice uverenje, da skoro 300-milionska nacija naoruzana do
zuba, ima osecaj da se nalazi u misolovci. To svedodenje se nalazi u londonskom Dejli
telegrafu, ciji autor Graham Tamer zakljuduje posle visemesednog putovanja uzduz i popreko velikom zemljom: Amerika je ogreznula u dudno stanje: ona je pore- medena,
zbunjena, zahvacena sumnjama. Gde god sam otisao, to sam uodio... Velika vecina
Amerikanaca nastavlja da gleda svet kako je Guliver gledao Liliputance. ZavrSnu red o
stanju ameridke nacije, Tarner je dao Dzonu Tor- ntonu, pomocniku direktora duvene
finansijske kude Goldman Saks: Na Zivot bez duSe, konadno ce postati stalno
nezadovoljstvo, a to uvek izaziva rdanje druStva."
Imperijalan put nije dobar put za Ameriku. Amerika je mlada drzava koja raspolaZe
ogromnim stvaraladkim mogucnostima i energijom, Sto mami njene imperijalne snove.
Takve zelje su istovremeno izazovne i opasne. Posebno danas za SAD, kada su na vrhuncu
modi i kada se smatraju vojno nepobe- divim. Jo Adam Smit je rekao: Svaka imperija voli
da bude besmrtna. No, pouka istorije je vrlo jasna: imperijalan put je smrtonosan put dije
poslednje ishodiSte je groblje imperija. Ta istina je posebno upozorenje mocnicima
Amerike, kada Bela kuca priznaje daje bezbednost SAD - ranljiva. Stoga Amerika u
imperijalnom sjaju", jedino veruje u snagu oruzja. Imperijalna ideja je veliko
preterivanje, pise londonski Ekonomist, precizirajuci: Tr- k govina, ideje i informacija
su oruzje modemog sveta, a vojna moc podseca na zastarelost.
Medunarodne peripetije SAD svedode da je pogreSna strategija - bi li imperijalan,
biti svemocan, jer nas nukleami svet je suoden svakojakim 1| krizama, mukama i bolestima.
Svet je danas krvaviji i varnidaviji od hlad- P' noratovskog sveta. Valjda zato ameridki

istoridar Artur Slesindzer smatra * pogreSnom geopolitiku vladajuce ekipe u VaSingtonu.

Po njemu, imperijalna strategija BuSa je straSno bliska politici koja je uvek udarila pedat
besram- nosti. Ekonomist, dotle, precizira: Imperija je obavezno hijerarhijski sis tem cija
se poslednja vlast nalazi u centru, Sto znadi u VaSingtonu, a kolonije, drzave, klijenti,
despotije, Sloveni (zasto baS Sloveni?) i ostali, obavezno su potdinjeni.
StrateSka slika sveta daje za pravo onima koji tvrde, da su SAD toliko vojno nadmodne,
da su nepobedive na ratnom bojiStu, a mogu da ugroze ne zavisnost svake imperije. Niko
ne poride da je u osnovi ameridke nadmoci,samovolje i arogancije, razorna sila i te kako
usavrSenog oruzja, sko sne sposobnosti. Moze se reci: Amerika na jednu, sav ostali svet
stranu. Bez neprikosnovene vojno-tehnoloSke nadmocnosti, SAD bi se ^ u druStvu sila
iste vrednosti u kljudnim pokazateljima: proizvodnji, kuitu^ prosvedenosti, duhovnim
vrednostima. Zbog toga SAD dine sve, uz vrlo vep ku cenu, da ostanu bog Mars na
svetskom Olimpu modi. Za njih je potpu no logidno, da odredeni delovi planete Zive pod
ameridkim demokratskim tu torstvom. Oni tvrde daje red o imperijalnoj demokratiji,
a nikako imperj. jalnoj diktaturi. Bu ponavlja: Mi demo proSiriti mir, ohrabrujudi
slobodu i otvoreno druStvo na svim kontinentima.
SAD su smatrale potrebnim da osveZe njihovu planetamu strategiju u svetu bez
Sovjetskog Saveza. Medutim, ako se svet bitno izmenio, bitno se ne menja ameridka
strategija, ona se veSto prilagodava novim uslovima za postizanje istog cilj a imperijalnog. MoZe se razumeti da vodstvo SAD smatra, daje okondan poluvekovni
hladni rat, ali svet bez SSSR nije bez hla- dnoratovskih problema. Jo treba gasiti
lokalne ratove tu i tamo, na primer na Balkanu. Izbio je rat sa islamskim terorizmom,
dok nije zavladao mir u Iraku i Avganistanu. Svuda neSto kripi". Krize u svetu,
ukljudujuci ratne, nisu ugaSene, pa ni hladnoratovske peripetije. Stoga je potrebna
imperijalna Amerika. Tako se svet zamiSlja u Beloj kudi.
Predsednikovim ljudima se prigovara, kako tvrde, da je imperijali- zam sile
najgori neprijatelj ameridke imperije". Politikolog Endrju Badevic, svrstan u struju
izrazitih konzervativaca, smatra da imperijalna tvorevina nije dobra ni za SAD, ni za
svet, ali ona je dinjenica koja se ne moie prene- bregnuti, pa njom treba upravljati sa
najvecom opreznoScu". On upozorava: Debata treba da otkriva tajnu koju dlanovi
politidke elite odavno predoseca- ju: prvi izazov sa kojim su suodene SAD u 21. veku,
nije iskorenjenje terora, nego upravljanje nesredenom ameridkom imperijom,
ostvarenom u toku poslednjeg veka."20
Amerika je prisiljena, tvrdi se u centrima vlasti, da bude imperija, i to agresivna imperija,
poto zivi u haotidnom svetu". Za imperijalnu Ameriku ne postoje driavne granice, driavni
suverenitet, niti nepovrediva medunarod- na struktura, jer svet je krcat mrznje i neprijatelja.
Zbog toga Amerika mora biti militaristidka nacija. A to obavezuje celi svet da ude u eru
militarizma. Tragidni 11. septembar je omogudio Americi da nade njenu misiju u carstvu
militarizma i stalnog ratovanja. Mnogi Amerikanci su spremni da prihvate, da su SAD
rodena imperija". Njeno stasanje u zrelo doba imperije, jedi'no
*je vreme trebalo da potvrdi, a to je naSe vreme. Eto srii ameridke ideologije koju
propovedaju novi konzervativci koje je prigrlio ratobomi BuS mladi.
Politikolog Sebastijan Malabi u dasopisu Forin Afers piSe, daje Ame rici
nametnuta obaveza da oslobodi svet haotidnosti i varvarstva. Malabi dodarava tredi
svet na grozan nadin: genetsko nasilje, rasulo nacionalne kohezije, demografska
eksplozija bez kontrole, razmnoiavanje opakih boles- ti, recimo side, svakojake
diktature, genocid, dak propast celih driava. Jedini spas je ameridki imperijalizam.
Amerika u ratu 99

Neimperijalistidka reSenja su se pokazala neefikasnim, tvrdi Malabi, da bi zakljudio:

Meoimperijalistidka logika je suviSe snaina da bi administracija BuSa mogla da joj se
odupre. On kaZe da je sasvim razumljivo da BuS ne okleva da uputi ameridke
oruZane snage na detiri strane sveta, da bi razorio neprijatelje civilizacije i snage zla.21
Strastvena zaljubljenost vlasti SAD u imperijalnu mod, je izazvala oz- biljno upozorenje
ameridke struje realista, diji predstavnik, istoridar Artur Slesindzer mladi poruduje:
Amerika, uprkos izazova supersile, nije u mo- gudnosti, kao ni druge sile, da preuzme
ulogu sudije ili svetskog 2andarma. On upozorava: imperijalan put je put u propast Amerike!
On nije usamljen kada sa istorijskih daljina sagledava ulogu Amerike danas. Politikolog desnih boja Patrik Bukanan uzvikuje u Los Andeles tajmsu: Dodavola imperija! Ne, imperija
nije naSa buducnost, ni naSa sudbina.

Velika sansa: Nova Evropa

Nova svetska nada je Evropska unija, tvorevina nepoznata u istoriji, utemeljena na modernoj strukturi udruzivanja naroda i zajedniStva drZava. Projekt
sadrzi ekonomsko, socijalno, kulturno i politidko sraSdivanje starog
kontine- nta. Osnovne vrednosti su solidamost naroda, uzajamnost
nacionalnih interesa, zajedniStvo progresa i osiguranje trajnog mira. Kamen
temeljac zdanja su univerzalne i moraine vrednosti evropske civilizacije.
Konadni cilj takvog istorijskog poduhvata je izgradnja druStva solidamih
gradana. To je model za novi socijalni red, novi sadriaj Zivota i stavljanje
rata van zakona medu Evropljanima. Valjda zato izvezni stratezi Novu
Evropu nazivaju postmo- dernim rajem , pa nemadki istoridar Arnold
Meeren govori o ,,evropeizaciji sveta.
EU nije iskljudivo zajednidka strategija razvoja driava, nego daleko
sudbonosnije i trajno udruzivanje iivota evropskih naroda. U pravu su oni
koji kaZu, daje Unija trijumf politidkog realizma i modema vizija interesa
evropskih naroda, eflkasniji skup interesa suverenih driava. Njena struktura
je meduzavisnost, a nikako nadnacionalnost koja uniStava narodni suverenitet. Stoga niko ne sanja o gradnji evropske driave" i stvaranju evropskog
naroda. To je pretvaranje Evropske unije u sveevropsku zajednicu nezavisnih drzava i suverenih naroda, a ne izgradnja kontinentalne driave. Sve je
vidljivija evropska tvorevina solidnog i trajnog mira i najava Evrope sile,
ali ni razorne, niti hegemonske. Bez sumnje, rada se novo zdanje na starom
kontinentu.
U naSim danima krcatim neizvesnostima, mogu se uoditi dve istine:
prva, ved je pobedila ideja udruZene Evrope i druga, Evropa je savladala
kolonijalistidke strasti i pobedila najvece zlo rat. Umesto vekovne
razdrob- ljenosti i sukoba imperija koje su izazvale dva straSna Svetska
rata, Evropa

Velika Sansa: Nova Evropa 375

se udruiuje prvi put u istoriji, u senci davno izredene romantidne ideje o Sj e.

dinjenim evropskim driavama. Vrhunac modemog, izvomog, novatorskog u
stvaralaStvu Evrope je dobrovoljno uskladivanje suvereniteta nezavisnih
drZava. A to znadi, ni manje ni viSe, nego krdenje puta zajednidkog ostvare-

nja nacionalnih interesa svih ravnopravnih evropskih naroda. To je zdrava

nacionalnost, iskonski interes narodnog patriotizma. Tu se nazire mogudnost
pobede nad razornim nacionalizmom koji je vekovima proizvodio tragedije
na tlu Evrope i van Evrope. DoduSe, razomi nacionalizam jo zagordava, tu
i tamo, Zivot Evropljana.
Evropljani udruZenim naporima nude svetu stari kontinent" u modemom izdanju koji prevrde bolnu stranicu istorije - rata i kolonijalizma. A to
je mogude poSto evropske zemlje imaju sada iste ili podudame interese.
Znadi, istovremeno se udruZuju nacionalni interesi u procesu udruZivanja
naroda i udruZivanja drZava. To je dvostruki poduhvat. Evropski narodi udruZuju, takode, njihov ekonomski standard, obogaduju njihovu kultumu
baS- tinu, izgraduju humaniji socijalni model druStva, istinsku drZavu prava
dije vrednosti imaju planetami znadaj. NaSa generacija je prvi svedok tog
prepo- roda Evrope. Unija je novi odnos prema bududnosti, novi odnos
prema druS- tvenom razvoju, nova vizija organizacije boljeg sveta.
Razumljivo, Evropa je u strateSkom previranju, sve redeno tek se stvara, u
zanosu velikog poleta, nadahnutog optimizmom. Osnivad ideje 2an Mone je
zapisao: Evropska zajednica je samo etapa na putu sveta u bolje sutra.
Ne moZe se poredi, uprkos svega, da je Evropska unija moderan, jedinstven i napredan oblik solidamog uravnoteZenja ekonomskog razvoja i Zivotnog standarda svih Evropljana, uz napore onih drZava koje mogu i imaju
viSe, da pomognu i ohrabre one koji kasne ili zaostaju. To je osnova zajednidkog uzdizanja i zajednidkog garantovanja bezbednosti i progresa. Prvi put
konkretno je pokrenuto prevazilaZenje jaza izmedu razvijenih i nerazvijenih
drZava. U toj istini se nalazi objaSnjenje destih kriznih peripetija, kada
usko- grudi nacionalni interesi potiskuju interese cele Unije. Sva sreda da te
bure u daSi uvek dinamiziraju napore Unije da ide dalje napred.
Znadajno je, dotle, da su trajne dve vrednosti Evrope: biti tabor mi ra
i drZava blagostanja". To su temelji na kojima izrasta svojevrstan oblik
civilizacije. Cinjenica je da Evropa nudi jedinstven model zajedniStva, da
bude imperija bez imperija. Njeno osnovno obeleZje je svestrano druZenja
naroda razliditih kultura, jezika i obidaja, ali bez ruSenja nacionalne sv'
gaZenja otadibinskog rodoljublja svakog Evropljanina. To je danas J ntalna
tvorevina sa istom monetom, jedinstvenim trZiStem, zajednjf
entom, svojevrsnom vladom i nadnacionalnim sudstvom, sve u svemu
u
federalizam bez federacije. Jedno je sigumo: Zelja je Evropljana da grade
kontinentalnu Uniju oko 500 miliona stanovnika!
Evropska drzava ima dosta obelezje socijalne drZave. U njoj nije mogjjce bitno odvojiti ekonomsko stanje od socijalnog stanja. U Evropi se ne
zaobilaze osnovna prava doveka: zdravstvena zastita, besplatno Skolsko obrazovanje, penziono osiguranje, zastita na radu i slidno. U sporazumu 25

drzava se istide privrZenost socijalnoj trziSnoj ekonomiji, Sto navodi na

pomisao, da se trazi tredi put44 izmedu divljeg mondijalistidkog kapitalizma i
vazalnog kapitalizma44. Evropa zeli da izgradi drzavu gradanskog druSt va44 i
obezbedi zivotnu Sansu44 svakom gradaninu.
Nova arhitektura Unije najavljuje prodor u sve pore Zivota Evropljana i
smelo opredeljenje za gradnju podudarnog socijalnog modela, zajednidke odbrane, spoljne politike, unutraSnje bezbednosti, tehnoloSkog razvoja, uskladenog poreskog sistema, zajednidkih spoljnih granica, medusobno priznatih
univerzitetskih i strudnih diploma i joS obilje zajedniStva. Cilj je stvaranje
Evropske unije svih evropskih naroda i evropskih gradana. To je najvredniji
viSenarodni poduhvat u istoriji politidkog i druStvenog organizovanja. Zato taj
pionirski prodor je krcat muka, neizvesnosti i porodidnih svada.
Evropa nema hegemonistidke namere. Nema evropske zemlje koja ho de
da vlada Evropom. Evropa sila 44 je Zelja svih Evropljana, ali to nije osvajadka Evropa kolonijalne proSlosti. Jedinstvo kontinenta je zasnovano na
vrlinama solidamosti naroda, uprkos svih prepreka i peripetija. JoS Viktor Igo
je uzviknuo: Ujedinjeni narodi Evrope, eto bududnosti!44 Nikada ne treba
smetnuti s uma, daje Evropa bila popriSte dva razorna svetska rata i arena
oruZanih sukoba vodedih nacija kroz vekove. U tome se mora sagledavati odluka Evrope da napredak demokratskog Zivljenja nalazi u bogatstvu znanja i
solidamosti, a ne snazi oruzja. Tu se konkretizuje altemativa politici onih
medunarodnih snaga koje smatraju neophodnim planetami hegemonizam i
upotrebu sile za reSenje44 svetskih kriza.
Neophodno je ugraditi dva kamena temeljca u novi svetski poredak:
stabilnu bezbednost svih suverenih naroda i dugorodan uskladen ekonom- skosocijalni razvoj svih drZava. Evropsko iskustvo svedodi da mir medu suverenim narodima je temeljitiji od svakog drugog mira. Stoga EU Zeli da se
savlada medunarodna druStvena nepravda- socijalna, ekonomska i kultuma.
Radi se o putu izmedu svemodne vlasti novca i sile razomog oruZja. To znadi
tdruZivanje bez zakona jadeg i nemodi slabijih. Evropa noSena nataloZenim
Isjp- "''om, umnoSdu i plodotvomoScu, sada sliva svoj napredak, energiju i

polet u kontinentalnu reku sloge. Pred Evropom je dug, bodljikav i rizidan put,
ali jedini u dobrom pravcu.
Razumljivo, Evropi nisu potrebne ode. Njena danaSnjica je pomeSana sa
realnom utopijom, koja donosi neophodnu viziju sutraSnjice. Francuz 2ak
Derida je govorio o pravdi koja dolazi, o Evropi koja stiZe. To je poruka
koja izaziva koliko nevericu toliko podsmeh onih koji ne veruju da druga
Evropa je moguda. Derida kaZe odludno: Ono Sto se zove Evropa, treba da

preuzme odgovornost za bududnost dovedanstva. Ja tu ne oklevam da kaZem:

Mi, Evropljani. Nije red da Evropa bude vojna supersila, Stitedi svoje trZiSte
i dinedi protivteZu drugim blokovima, ved Evropa koja bi doSla da seje
semenje drugdije politike mondijalizma. Za mene, to je jedini moguci izlaz. Ta
snaga je u maru. Mislim daje niSta nede viSe zaustaviti.'
Poznati su projekti novog sveta duvenih filozofa, politikologa, sociologa i drZavnika. Mnogi ocenjuju da Evropa nudi alternativu, ponaosob
ameridkom modelu planetarne supersile. Sasvim je logidno da ameridki svet
izvire iz bida SAD, najmodnije drZave ved sto godina. Stoga SAD ne Zele da u
svetu vlada ravnoteZa sila. Robert Kuper opravdano beleZi: Ameridki stav je
zasnovan na hegemoniji, kontroli spoljne politike svih potencijalno opas- nih
drZava, ukljudujuci vojnim sredstvima ako je potrebno. Slabost tog stava se
nalazi u dinjenici, da intervencija izaziva mrZnju i strah, pa lek rizikuje da
poveda zlo umesto da ga iskorenjuje. Kuper priznaje: Hegemonija proizvodi osvetoljubivost. Nju je teSko prihvatiti u slobodnom svetu koji vrednuje
prava doveka i pravo na samoopredeljenje.2
Ved je jasno da svetska stabilnost zasnovana na hegemoniji najjadeg,
hode da primenom sile prinudi zemlje na demokratsku pokomost, koriste- di
arsenal samovoljne modi. Osnovna je teZnja svakodnevnog doveka, da gospodari snaga razumnih ideja, a ne mod sile. Stoga snaga najjadeg ne moZe biti
trajna bezbednost i trajno spokojstvo sveta. Danas treba birati izmedu
superimperijalizma najjadeg - SAD, i sistema solidamog udruZivanja intere sa
ravnopravnih drZava. A to je izbor izmedu evropske imperije dogovora i
ameridke imperije vojne snage, iz koje obavezno izvire nepravda.
Moderna Evropa teZi zajednidkom Sirenju kulture, morala, znanja, raz voja... Postajudi iskreni Evropljani, Francuzi i Nemci su prestali biti vekov- ni
neprijatelji. To su vrednosti i vrline satkane na saradnji u ravnopravnosti, a ne
posluSnosti pod pretnjom sile. Evropa napreduje snagom dobrovoljnog
okupljanja i udruZivanja, uz poStovanje osnovnog nadela demokratije - slobodno izraZene saglasnosti kako suverenih naroda, tako slobadnih gradTo je osnovni interes kako svih evropskih zemalja, tako sv#
Q

>

r
\jS'
6
p\
Jpra
*
i
del
1
*oki
'

pru
Stv
jcaza
ra

ezvla

*
prvo
m

ne
biti*
le
viso
tiri
fra
obala
n der.
Ti
desni
c
drZav
i skon<
budu
d nju.
>
nasta
Nem
ncus
stva
koji
mir
rev
ev
M

Uz jasno opredeljenje: sve Sto bi znadilo stvaranje evropske drzave 44 i evropskog naroda4' bila bi smrtna stranputica za Evropske uniju.
Evropa socijalnih gradana i naroda ne znadi slabljenje autoriteta drza ve,
ne znadi rasdlanjavanje nacije, razaranje drustvenog tkiva i nacionalne
kohezije, nije to druStvo bez vlasti u kome suviSe demokratije ubija demokratiju. Evropa gradana treba uvek da se izjasni slobodno o poStovanju
demokratskog odludivanja i odgovomosti njenih ustavnih i izvrSnih organa.
DruStvo gradana*4 mora obezbediti udeSde Evropljanina u trasiranju putokaza razvoja i zivota Unije. U tome se nalazi lek za naS svet pun korupcije,
bezvlaSda i neodgovomosti. Tako treba razumeti francusko i holandsko ne 44
prvom evropskom Ustavu44.
Francuska i Nemadka, nazvane Jokomotiva44 Unije, istinsko su biti ili
ne biti44 kontinentalnog poduhvata. To nije zagonetka. Dve zemlje su potvrdile visoku solidarnost, pod vodstvom drzavnika razlidite politidke kulture. Cetiri francusko-nemadka drzavnidka tandema su stvorili oazu prijateljstva na
obalama Rajne: De Gol - Adenauer, iskar-mit, Miteran-Kol, irak-re- der.
Ti drZavnici su postigli visok stepen savezniStva, iako su lideri snaga desnice
i levice. Oni su zajednidki stvarali savez dve velike driave, nalazedi
driavnidku hrabrost i mudrost u ideji vodilji, a to je Evropa mira 44. Francusko-nemadki savez ima izuzetnu strateSku vrednost za obe zemlje koje vide
bududnost ne samo u dobrosusedskoj saradnji, ved i u nacionalnom udruiiva[nju. Nisu na dobrom putu oni koji sumnjaju u spremnost Angele Merkel da
nastavi da radi u korist rajnskog saveza.
Odigledna je podudamost osnovnih interesa dve nacije: ujedinjenje
Nemadke nije bilo moguce bez Francuske niti protiv volje Francuske. Fra ncuska ne moie postidi osnovno Sto 2eli bez savezniStva Nemadke, a to je
stvaranje Evropske unije u okviru strateSke vizije bududih svetskih odnosa u
kojima bi zajednica udruzenih evropskih drzava bila svetska snaga i prostor
mira. Na takvu misiju Evrope upuduju njeni renesansni vekovi svetlosti* 4 i
revolucionama univerzalnost. Francuska i Nemadka treba da budu pioniri
evropskih zemalja koje hode da idu brie i dalje. Njihov tandem 44, rede Sirak,
treba da bude avangardan.44
Oko dva sudbonosna nacionalna cilja - savremena Evropska unija i
ujedinjena Nemadka, dogradivali su se ostali zajednidki interesi dve zemlje
- ekonomski, tehnoloSki, kultumi, finansijski, naudni. Kada je obeleiavana 60godiSnjica otvaranja Drugog fronta, 4. juna 2004. konadno je zajednidki
zakopana francusko-nemadka ratna sekira. Sreder je rekao, da Nemadka nije
1944. doiivela poraz na atlantskim obalama Francuske, ved istorijsko oslo-

Velika sans a: Nova Evropa 379

bodenje. Pariz i Berlin su potvrdili, isto tako, da imaju

osnovne podudarne interese ne samo u Evropi, nego i van
Evrope. To je svestrani istorijski sus- ret, Sto je bilo neostvarljivo u
Evropi razdrobljenoj nacionalizmom vodedih nacija.
Istorija je zapisala da su sile Evrope nametnule dovedanstvu
kolonijalno izrabljivanje, pa znatan deo sveta zarobile u carstvu
bede, neznanja i bolesti. Uostalom, na evropskom kolonijalizmu je
sazdana sadaSnja nedove- dna podela dovedanstva na bogatu i
naprednu manjinu i ekonomsku, socijalnu i kultumu zakrZljalost
vedine naroda. Modni kapital je udinio veliko zlo produbljujudi tu
podelu sve do naSih dana. BaS ta proSlost Evrope otkriva svu
vrednost modemog zajedniStva evropskih naroda. Zacelo, Evropa u
stva- ranju se nalazi pred istorijskim izazovom: teziti prevazilazenju
siromaStva u Evropi i van Evrope.
Iako se ka2e da EU napreduje u kriznim mukama, niko ne mo2e
biti ravnoduSan, Sto se Unija naSla 2005. u velikom iskuSenju.
Francusko i holan- dsko ne je izazvalo ustavnu krizu. Dilema
Evrope danas je sasvim jasna: biti humana, solidama zajednica diji je
cilj zajedniStvo interesa i iivota svih Evropljana, ili biti velika trinica
na kojoj vladaju zakoni surovog novca i profita. A to znadi Evropa
uistinu evropska sa punim suverenitetom ili anglo- ameridka Evropa u
sluZbi strateSkih interesa SAD i mondijalistidkog divljeg kapitala. U
toj dilemi su saiete sve dileme Evrope, ponaosob izbor izmedu
demokratskog sveta multilateralne strukture ili unitaristidkog sveta u
senci imperijalne Amerike.
Sirak je predlozio detiri kljudne teznje Evropske unije: Potvrditi
pr- venstvo prava u medunarodnom poretku; uspeti ujedinjenje
Evrope; ojadati mir i bezbednost u svetu; udiniti mondijalizaciju viSe
demokratskom i viSe solidamom. Za njega, svet mora biti zasnovan
na viSebojnosti i jednakosti medu narodima. U takvom svetu, snaZna
i udruiena Evropa treba da igra bitnu ulogu. Zbog toga ona se ne sme
svesti na veliku trnicu. Za Fran- cusku, kaie Sirak, Evropa je
prostrani politidki plan u kome svako moie da se nade u svom ritmu, a
mobilisan oko zajednidkog projekta: kovanja au- tentidnog evropskog
identiteta i njegovo priznanje i poStovanje u svetu. To su ideje
osnivada nove Evrope, Sum ana, Monea, de
Gasperija... Francuska M je iskreno evropska.
Miteran je rekao: Francuska je naSa otadzbina.
Evrona^rjT naSa bududnost."
Evropa je skinula cminu ratnih tragedija,
njene ideje iz nostalgije za velidinom u proSlosti.
Evropa se vrada u svih dobrih ljudi. Ved se moie
ustvrditi, da su vodece r

ouke istorije, one su svesne njihove planetarne ogranidenosti ali ieljne

L u zajednici sa ostaiim zemljama potraie reSenje nagomilanih svetskih

roblema. Stara Evropa** je svesna, da je zbacila delidni oklop

proSlosti. jedino Evropa je imala svetsko iskustvo sticano od 16. veka,
da bi pristupi- lacentralnom pitanju 21. veka: sustanarski iiveti bez ielje
za medusobnim razaranjem. (Dominik Volton)** Odista u Evropi se
stvara svetska oaza mira j progresa, toliko neophodna uzavreloj
svakodnevici.
SAD ne mogu da zrade takvim duhovnim svetlostima uprkos
njihove supermoci i superstvaralatva. Amerika hode njenu
univerzalnost da zasniva na vrednostima modi, od ekonomske do vojne.
Evropa je univerzalnost ideja, ane sile. Artur Slesindier junior, svrstan
medu vodede predsednikove ljude** u vreme Diona Kenedija, ukazuje
zemljacima na istoriju koja se ne sme zabo- raviti ni u vreme
nacionalnog trijumfa. Evropa je izvor, jedini izvor osnov- nog znanjao
individualnoj slobodi, politidkoj demokratiji, autoritetu zakona, pravima
doveka i kultume slobode... To su tipidno evropske ideje, one nisu ni
azijske, ni afridke, ni srednjoistodne, izuzev posredstvom prisvajanja.**
Ne mo2e se redi da vedina ameridkih driavnika i geopolitikologa razmiSlja na takav nadin. Da podsetimo na tvrdnju Jakoba Burkarta:
Iskljudivo su SAD radionica velikih razmera za bududnost Evrope.
Amerika je od os- nivanja podela posao deevropeizacije, koji jo traje.
Radanje SAD je bilo u ratu protiv evropskih sila, dok njeno stasanje u prvu
naciju na planeti je pos- tignuto prilikom medusobnog samorazaranja
evropskih sila u toku dva vruda svetska rata i jednog hladnog rata. Drevna
Evropa i mlada Amerika danas su svojevrsne tvorevine koje udruiuje bogata
baStina istorije. Ali, SAD su udini- le sve da izadu pobedonosno u celi svet,
dok se Evropa povukla iz tradiciona- lnih strateSkih prostora u najgorem
izdanju - poraienom kolonijalistidkom.

U toj istini se nalazi teZnja i nuZnost Evrope da korada napred na te- meljima
sopstvene istorije, ne na krilima neokolonijalizma. Evropi je nuZno, ako hode spokojnu
bududnost, da se udruZi sa svim zemljama Mediterana, sa muslimanskim svetom koga
dobro poznaje, sa Afrikom gde je bila vrlo dugo modni gazda, sa glavnim narodima
Balkana, dobrim znancima, sa dvo- kontinentalnom Rusijom, sa Latinskom Amerikom koja
govori evropskim jezikom, jednostavno sa svima od Amerike do Kine i Japana. U tim
vezama, ujedinjena Evropa bi trebalo da ima hrabrost da razradi politiku koja je odraz njene
istorije, teZedi ka kosmopolitskom projektu koji prevazilazi njene kon- tinentalne
dimenzije. Evropa de imati teSkode da se prilagodi toj viziji, ali se k ona ne moZe odredi da
je traZi, istide nemadki istoridar Volf Lepenis. 3Takva vizija predvida traZenje prisne
saradnje sa zemljama musliman- skog sveta, bez misionarskih namera. Evropa treba da
zazire od iskljudivog udruZivanja sa Amerikom u htenju da doprinese preporodu islamskog
sveta, jer tu se podmuklo krije nastavak judeohriSdanskog tutorstva. Bez sumnje, Evropa
moie i treba da podigne najsolidnije mostove prema muslimanskim i arapskim zemljama,
Sto nudi epohalnu Sansu, da hriSdanski i islamski narodi nadu zajedniStvo interesa, da se
prekine nidim opravdana dominacija razvi- jenog Zapada na svetskim prostorima. Takav
strateSki razvoj bio bi va2an doprinos za ulazak 21. veka u mirnije stanje.
Pred Evropom se nalazi, takode, istorijski zamaSan, ali neophodan po- sao: da bude
ravnopravan partner u odludivanju o poslovima multipolarnog sveta sa novom Kinom,
Indijom, Rusijom, Amerikom... Zapaia se da stra- teSki put Evrope viSe ne vodi iskljudivo
na Zapad. Takva jednostranost bila bi gaienje po bumoj istoriji Evrope. Vemost Evrope
iskljudivo atlantskom vojnom savezniStvu, vremenski i strateSki je prevazideno, ono ne
odgovara potrebama 21. veka. Iskljudivost vojnog Atlantskog saveza bi znadilo konzerviranje stanja u odnosima bogatih i siromaSnih naroda, povladenje vrudih granica religija i
civilizacija preko planete, ili uSandavanje modemog koloni- jalizma judeohriSdanstva nad
ostaiim svetom. U bujanju bududnosti, Evropa se vrada u centar planetarne arene, moZda
stide Sansu da 21. vek bude vek Evrope. To ne znadi da de Evropa da dominira svetom, ved
de svet prihvatiti umede Evropljana, uhvatiti korak sa nadirudim svetlostima stare dame.
Francuska se ne odride, inade, atlantskog savezniStva, ali smatra da sa vez sa SAD
treba osavremeniti i prilagoditi svetu bez boljSevizma. Glavnu vrednost takvog suStinski
preuredenog saveza po zamisli Francuske, treba da dini ravnopravnost suverenih saveznika,
njihovo zajednidko zalaganje za pobedu opStih interesa medunarodne zajednice. Zato
sevemoatlantsko save- zniStvo ne treba da bude samo vojno, ono treba da bude otvoreno
svetu, a ne ogradeno bedemima vojna tvrdava razvijenih drZava. Zbog toga nemadki
politidki prvak Karl Lamers zakljuduje: Jedna stvar treba da bude jasna: nama je potrebno
u sudeljavanju sa novim izazovima, joS veda saradnja Ev rope i Amerike nego u vreme
hladnog rata. Ali, ta saradnja zahteva uzajam- nu jednakost. Evropska Evropa nede biti kraj
ved podetak meduatlantskog partnerstva.4
Pariz i Berlin ne zamiSljaju Evropu kao protivnidku snagu Americi. To je njihovo
iskreno uverenje. Sirak precizira da Evropa ne 2eli ni u kom sludaju da bude
contrepouvoir Americi. Za njega, nema nikakvog smisla rivalski suoditi Evropsku uniju i
NATO. Evropa mp-j^adati sopstvenu vojnu mod, sama osigurati svoju odbranu i postati
vojno uverljiva". Nema sumnje, SAD ne zele istinski zdruzenu Evropu rivalskih teznji.
Utoliko pre Sto je izrazit zajednidki osedaj Evropljana protivan svemu Sto kmji civilizatorsko i kulturno stvaralaStvo Evrope, a tu se svrstava ameridko strateSko tutorstvo. Ali,
Velika Sansa: Nova Evropa 111

Evropa bez Unije znadi slabljenje pozicija celog zapadnog sveta. Amerika, dotle, sebidno
raduna na bilateralne odnose sa evropskim dr- zavama, poSto tako stide povoljniji poloSaj
jedine svetske supersile. U tom poslu Americi obilno pomaZe niz evropskih vlada, recimo
Britanije, Poljske, CeSke, Holandije... BaS zato u Beloj kudi vlada uverenje da su SAD
obezbe- dile vodecu ulogu u Evropi.
Ipak, ameridki stratezi viSe ne iskljuduju da EU bude politidka, ekono mska i kultuma
zajednica oko 500 miliona stanovnika. Oni kaiu da EU mo2e biti globalna snaga. Dotle
neameridki svet ne negira prvorazrednu svetsku ulogu SAD, ved njenu hegemonistidkotutorsku ulogu. Ameridki driavnici nisu razumeli ili nisu hteli da prihvate, da je savez
Francuske i Nemadke garant spokojne i napredne Evrope. RuSenje tog saveza, znadi
ruSenje stuba nosada udruiene Evrope.
SAD nisu htele da prihvate, da se iivotna bit Nemadke nalazi u Evropi, daje za nju
vaZniji splet evropskih ekonomsko-finansijsko-tehnoloSkih in teresa, od atlantskih interesa.
Ne postoje viSe dve Nemadke, ne postoji viSe SSSR. Za ujedinjene Nemce sve je novo, da
bi bilo ved doiivljeno. Nemci su velika evropska nacija sa naglaSenim istorijskim
osobinama nezavisnosti. GreSka stratega SAD je odigledna: odekivano je da Nemadka
bude, posle ujedinjenja, rivalski suprotstavljena Francuskoj, u dijem kapricu oni nalaze
trajni antiamerikanizam. Ali, baS ujedinjena Nemadka je shvatila, da njen osnovni interes
nije da bude rival Francuskoj, ved da bude vredni graditelj Unije sa Francuskom.
Helmut mit upozorava zemljake da su odgovomi da sprede da se lu- dost
grandomanije i bes razaranja ponovo ne pojave u nemadkom narodu. Smit poruduje:
Potpuno je nezamislivo da Nemadka igra ulogu svetske sile. Svaki pokuSaj u tom pravcu
de se sudariti sa najiilavijim nepoverenjem na- Sih evropskih suseda i izazvati njihovo
odludno protivljenje. Takve ambicije bi izolovale Nemadku i one su osudene na neuspeh.
ViSe nego ijedna evropska nacija, Nemadka nema drugu bududnost nego evropsku
integraciju."5 mit ukazuje na osnovne strateSke smemice Nemadke, bez da negira vainost
Atlantskog saveza i rodadko prijateljstvo unutar atlantske porodice. Nema dka ima
sudbonosne interese u savezniStvu sa Francuskom i u ekonomskom udeSdu u Istodnoj i
Centralnoj Evropi, pa i joS dalje - Rusiji. Nemadka bolje
razume novu Rusiju, dak od Francuske. Svesna da bududnost zavisi od eko- nomskotehnoloSkog razvoja, a ne pretezno od snage oruzja, Nemadka obli- kuje aktivnu
medunarodnu politiku, u kojoj vazan partner nije samo Rusija, ved jo Kina i Azija. Njen
novi strateSki izbor je jasan: ne paledi mostove sa Amerikom, usmeriti glavninu napora
unutar Evrope i u pravcu azijskog Istoka
VaSington se ne odride, uprkos svega, da izazove razvod francusko- nemadkog
braka. To je i danas posao ameridke diplomatije. Intemenel herald tribjun tvrdi da
se pokazuje jasna razlika izmedu dve vizije budude Evrope: francuske (snaZna Evropa
protiv SAD) i nemadke (snaZna Evropa sa SAD). Jo je JoSka FiSer u intervjuu
Fajnenel tajmsu prilikom posete Va- Singtonu u leto 2003, upozorio ameridke
komentatore: Ameridka sila bide potrebna za sredivanje sukoba i posredovanje u
regionalnim rivalstvima. Ali dak i kao najjada, ona de biti uvek suviSe slaba da bi
delovala sama. NiSta drugadije ne razmiSlja Nemadka od kada je Angela Merkel
preuzela duinost kancelara. Izolovanje Pariza, komentariSe pigl, izgleda kao

manevar nekih Segrta ameridke diplomatije koji, zaista, nisu razumeli staru Evropu 44.
pigl44 je stavio do znanja Americi: Ako nije bilo prijatno za ostatak sveta da podnosi
trijumfalizam ameridke supersile pre rata u Iraku, danas je groz- no videti njene nastupe
slabosti.44
Evropski kontinent koji je od pamtiveka zariSte svih ratova - imperijal- nih,
verskih, ideoloskih, vrudih, hladnih i ostalih, treba da postane medudria- vna Unija preko
30 zemalja. Izgradnja Evrope sile44, mira i progresa, odista, ni izdaleka nije okondana.
Jo nedostaju dva stuba nosada - zajednidka od- brana i zajednidka spoljna politika. To,
bez sumnje, je dugorodan poduhvat diji uspeh bi dobrodoSao celom svetu. Zbog toga
trajni strateSki znadaj za Francusku i Nemadku ima udrufcena Evropa, a ne prolazan
hegemonizam Amerike. Osim toga, udruiena Evropa oslobada Francusku nemadkog
stra- ha44, a Nemadku francuskog antigermanizma44.
Evropa je danas bez staljinistidke aveti Istoka 44. Preostaje jo, da se oslobodi
tutorstva Amerike. Uspeh u tom podvigu je udruZivanje evropskog Istoka i evropskog
Zapada. Jednostavno redeno, Evropa se ne zaustavlja na ruskim granicama, Rusija je u
Evropi, iako ne u EU. Ako nede biti u istoj uniji driava, jer je Rusija suviSe preteSka za
EU, ipak Rusija i Unija imaju zajedniStvo interesa u duhu tradicija Evrope. Samo tako je
mogude ostvariti ideal velikih Evropljana - udruiivanje i jedinstvo kontinenta. Nije red o
vojnom savezu, jer vojske joS razdvajaju, a ne udruiuju Evropi : ^p^sija ima
svojemestouEvropi, ali neumisiji vojnogstoiernika^s
w*
viSe ne moze biti ni Amerika. Uostalom, dlanice Unije imaju vojni budget T*ak oko
170 milijardi dolara.
te Nemadka je neizostavan partner u tom naporu. Stoga ne treba izazva- ti podozrenje
Nemadke, koja ne mo2e biti demokratska, ako je ukljeStena netrpeljivoS6u Rusije sa
Istoka i Francuske sa Zapada. Nemadkoj mora biti obezbedeno dostojno mesto u
dobrom susedstvu, kako na zapadnoj, tako i na istodnoj strani. U protivnom, treba voditi
raduna o upozorenjima: loSe ra- suduje ko tvrdi da se Evropa bez boljSevidke aveti, u
potpunosti oslobodila fantoma proSlosti. Ali, te aveti nisu danaSnja Rusija, Sto uporno
propovedaju klerikalno-konzervativne snage.
Helmut mit, i te kako vatreni borac za Uniju, skrede painju Evroplja- nima: to
Zelim, pre svega, da savetujem, to je da nikada, ni u jednoj krizi, ne treba povrediti ruski
nacionalni ponos... Mi ne treba nikada da zaboravi- mo: Rusija je svetska sila i ostade ta
sila zbog geopolitidkih razloga... Evropska unija treba, takode, da jasno utvrdi
autonomnu politiku prema Kini, bez da bude prikolica politike SAD koja se klati izmedu
neprijateljstva, moraine arogancije i ekonomske saradnje. EU nema nikakav razlog da
udestvuje u hladnom ratu protiv Kine, i to treba da saopSti SAD
U nizu evropskih zagonetki istidu se dve - Rusija i Britanija. Shodno zamisli
ameridkih stratega, EU treba da bude produietak i dopuna NATO pakta, ona to htela ili
ne. SAD su ved postigle da se granice EU poklapaju sa granicama NATO pakta. Nastoji
se postidi stalni ameridki cilj: politidko, ekonomsko i strateSko opkoljavanje Rusije.
Znadi, vojnom okruienju Rusije snagama NATO pakta, EU bi trebalo da pridoda
ekonomsko opkoljavanje Rusije. Ako Rusija ne moie biti dlan EU, dotle EU moie
Velika Sansa: Nova Evropa 113

osujetiti obnovu Rusije. To je strateSka zamisao Sjedinjenih Drzava.

Rusija nije protivnik kapitalistidkog poretka Evrope. Tu se nalazi osno- vna
promena u geopolitidkom statusu bivSeg SSSR i nove Rusije. Ispravna ocena o bitnosti
sadaSnje Evrope, a i sveta, nije moguda ako se ne uzme u obzir ta kljudna strateSka
izmena. Predsednik Sirak je naglasio: EU treba da udini sve, kako bi Unija, pored
svojih bitnih odnosa sa SAD, razvila istinsko partnerstvo sa glavnim akterima sveta:
Rusijom bez koje nema mira ni bez- bednosti na naSem kontinentu, a takode i Kinom,
Japanom i Indijom. (govor Siraka na godiSnjem sastanku ambasadora Francuske, 26. 8.
1999)
Francuski politikolog Emanuel Tod precizira: Evropa stide polako svest, da
Rusija nije viSe strateSka opasnost, nego je doprinos njenoj voj- noj bezbednosti. 6 Tod
je otiSao korak dalje od stvamosti, jer EU nije ni u kom sludaju raskinula atlantsko
strateSko savezniStvo sa SAD. Vlade Francu- ske ili Nemadke Zele privilegovane
odnose sa dobrodoSlom demokratskom Rusijom, ali ne pomiSljaju da se smeste na
suprotnu stranu na strateSkoj Sahovnici. Magnetska snaga se nalazi baS u jezgru
Evropske unije, nju dini demokratski red i driava blagostanja.
Zanimljivo je duti javno izreden stav predsednika Putina o novoj stra- teSkoj
Evropi. Niko ne mo2e dovesti u sumnju veliku vrednost za Evropu sadriaja njenih
odnosa sa SAD. Ali, ja mislim da de Evropa udvrstiti njen znadaj istinski nezavisne
svetske sile ako udruZi njene kapacitete sa Rusijom, njenim ljudskim, teritorijalnim i
prirodnim blagom, njenim ekonomskim, ku- lturnim i odbranbenim potencijalom. Tada
bi Rusija, shodno Putinu, postala prirodni saudesnik u gradnji nove Evrope. Eto jasne i
precizne strategije i htenja Rusije, oslobodene boljSevizma i ideoloSkih avantura.
SuStina Putino- ve ponude: NATO ne Stiti vie Evropu od imperijalne ruske opasnosti,
poSto ona ne postoji.
Ostaje velika zagonetka, konadno opredeljenje Britanije. Bez sumnje, Evropa bez
Engleske je kmja Evropa, poSto istorija Engleske je i te kako istorija Evrope. Evropa je
rekla odavno da Engleskoj, ali sa ostrva nije doSao Zeljeni odgovor. Sva ispitivanja
javnog mnjenja uporno potvrduju, da ubedljiva vedina Engleza ne 2eli stapanje sa
Evropom. Englezi su zaljubljeni u istorijsku imperijalnu otadzbinu. Oni se izjaSnjavaju
vecinski protiv trgo- vine njihovom nezavisnoSdu prilokom udruzivanja sa Evropom.
No, vreme svedodi da nacionalni interesi Engleske u mondijalistidkom svetu, sve vie se
nalaze u Evropi. To postavlja pitanje konadnog polozaja Britanije u evro- pskoj zajednici
i njenih odnosa sa SAD. Lider evropskih zelenih Kon Ben- dit je rekao: Engleska
treba da izabere, da bude 51. federalna drZava SAD ili jedna od vodecih drZava Evrope.
Velika Britanija de se naci konadno u situaciji da kaZe kom carstvu se opredeljuje Evropi ili Americi? Vrlo je teSko zamisliti novu Evropu bez Velike Britanije. Glavno
vrelo Britanske imperije je bila Evropa, iz Evrope je iao pogled i velidina Britanije na
okeanske pudine. Britanija je sada u veli- kom iskuSenju, poto treba da odludi da li su
njeni osnovni interesi u Evropi ili u savezu sa Amerikom. Moie se sumnjati da de
Britanija vedito biti ameridki vazal. Uostalom, savez Amerika-Britanija u iradkoj ratnoj
avanturi je izazvao slabljenje politidkog ugleda vlade u Londonu i razlaz izmedu vlade
Blera i engleske nacije. Amerika je stalna zamka za Britaniju.
Premijer Harold Makmilan je rekao istinu jo 1952, a koju je danas mu- dno

ponoviti u Engleskoj: Nama prete Amerikanci nie|^gfcn sa ialienia i prezira. Oni

preuzimaju naS politii" "

sveta. Uistinu, to je nama sada stran narod. MoZda je naSa greSka u tome Sto mi gledamo
u njima anglosaksonski narod. Njihova krv je sada i te kako izmeSana: to je meSavina
latinstva i slovenstva sa dobrim delom Nemaca i lraca. 7 Evropljani su svesni, da Bier
nema hrabrosti da kaZe tako surovo iz- loZenu istinu u dubinama iskrenosti Makmilana.
Ali, vreme najavljuje da ce ameridka nacija doZiveti etnidki zemljotres i etniCki postati
ne evropska i ne beta nacija. Valjda de onda Engleska shvatiti da je njeno mesto medu Evropljanima i u Evropi.
Bide vraSki mudno traZenje strateSkog jedinstva Evropljana, ne samo zbog Engleza
ved ideoloskih radikalnih pokreta na tlu Evrope. Utoliko pre jer joS ne postoji evropski
identitet, a nisu povudene ni granice Evropske unije. Zato ulazak Evropljana u dvrsto
jedinstvo, uistinu je prelaZenje Rubi- kona. IskuSenje je veliko, poSto takav poduhvat
svetskog znadaj a treba biti oZivotvoren u kriznoj, podosta militaristidkoj epohi
dovedanstva, sa svim nezaledenim ranama velikih i malih ratova. Zbog toga ponekada i
ponegde se postavlja pitanje: da li viSedrZavna zajednica je trajna tvorevina? Ima nevernih Toma koji tvrde daje Nova Evropa prolazna pojava.
Jedno je izvesno: u raznorodnosti naroda i drZava nide najvredniji sve tski poduhvat,
moZda sudbonosne vrednosti. Te strateSke istine idu u pri- f log dva glavna cilj a Evrope mir i progres. Eto temeljnih, istorijskih vre- dnosti Evrope u naSem nemimom svetu koji se
razmede ratom, terorom i total itarizmom.
Poslednjih 60 godina navode na zakljudak, da su Evropljani izaSli iz pakla proSlosti.
Evropa je odolevala svim zamkama, iako je bila blokovski i hladnoratovski podeljena. Ne
treba sumnjati viSe, Evropa je izabrala ko- ntinentalni progres. U praSnjavoj arhivi istorije
ostaje Evropa svadalica i svetski porobljivad. Njen preobraZaj omogudava stvaranje
snaZne zajednice svih evropskih naroda. DoduSe, Evropa to joS nije, svi Evropljani joS
nisu ud- ruZeni, svi Evropljani joS nisu sloZni, svi Evropljani joS ne govore ,jednim
jezikom, neophodnim u medunarodnim zbivanjima. To je razlog da Evropa danas nije
dovoljno bogat arsenal demokratije, da nije u stanju da garantuje svetski mir, iako je
odludno odbila da bude bilo diji saputnik u ratu. Svi mi smo toliko Evropljani, koliko smo
slobodni, ekonomski napredni i socijalno sloZni.

Velika Sansa: Nova Evropa 115

PogreSno je verovati da je Nova Evropa Bogom obecana idila Zivota. Ona je modno
jezgro krupnog kapitala, moZda najmodnijeg. Evropa tek tre ba da dokaZe konkretno, da se
izvladi iz kolonijalistidke filozofije Zivota i rasistidkih predrasuda. Ostaje, uprkos svemu,
sudbonosna istina: zajednica evropskih naroda je revolucionami projekt i revolucionami
poduhvat u mo- demom mondijalistidkom kapitalizmu. Nova Evropa je zaSla uveliko u
stvamost, iako se duje tu i tamo ocena stratega, posebno ameridkih, daje Unija velika
zabluda i nesrecna ideja na nemestu. Takve tvrdnje su neizbeZne u redovima
ljubomomih ili uplaSenih sila. Uprkos nedovrSenosti, nedoredenos- ti i ranjivosti, Evropa
nema ravnoga u borbi za Zeljeno sutra.
Medutim, postoje podmukle slabosti. Medu njima je mogudnost gub- ljenja motome
uloge Francuske i Nemadke u zajednici sa 25 i uskoro 30 drZava. Danas je uodljivo da je
Sirenje EU izvrSeno na Stetu uloge Francu ske i Nemadke, prvoboraca za Uniju, a u korist
vazalnih vlada, pre svega ranijih sovjetskih satelita. Unija mo2e doZiveti iskuSenja ako dve
zemlje budu demokratske 2rtve glasadke marine proameridkih vlada unutar Unije.
Bududnost Evrope je u snazi zemalja i naroda koji hoce multilateralan svet, otvoren
politidkoj volji svih suverenih naroda. StrateSka zamisao je stvaran je Velike Evrope koja
bi raSirila krila prostranstvima njenog Mediterana. NiSta ne iskljuduje takode, da Rusija
bude partner takve Evrope, donosedi u miraz dragoceno sirovinsko blago i kljudni polozaj u
strateSkom srcu sveta
- Evroaziji.
Taj drugi svet bi mogao da se Siri dalje na Istok, da se susretne sa muslimanskim
svetom i dzinovskim nacijama - Indijom i Kinom, u dijem susedstvu je Japan. To bi bila
planetama osovina dobra. Za sada to su plo- dovi maSte, ali realnost zna i da iznenadi.
Zbog toga ameridki Nju Republik pie o Evropi supersili: Evro je opasnost, evropska
integracija pretnja, a evropska ekonomija radi dobro kao ameridka. Postoje svi rezoni da se
veruje da de ona raditi joS bolje nastupajudih godina. Evropa nikada nije bila tako
napredna, tako siguma, tako slobodna. Evropa je istinski izazov. Nasilje iz prve polovine
20. veka je prepustilo mesto periodu mira i stabilnosti bez pre- sedana u evropskoj istoriji/*
Nema sumnje, cela Evropa sa raskoSnim svetlostima Londona, Rima, Pariza i Berlina,
pa Atine, Beda, Moskve, Praga i Stokholma, je baStina sve tske istorije. To su imperijalne
metropole diji ljudi su stvarali i vladali u sva- kom kutu planete. Sada je osnovno udruZiti
njihovu politidku volju, Sto je mukotrpno u naSem podosta haotidnom i nemirnom svetu.
Ne treba sumnjati, dotle, u zajedniStvo interesa svih evropskih naroda, Sto ne treba brkati
sa interesima njihovih vlada. Zato se sve evropske zemlje nalaze pred sudbonosnim
izborom: ekonomsko, socijalno i kulturno udruiivanje u Evro pskoj uniji ili posluSnost
Americi.
Tako se odnosi Amerika-Evropa obavezno nalaze u iiii svetskih stra- teSkih odnosa.
SAD zastupaju stav da mir garantuje sila, a Evropa da mini preti sila! Dakle, svet je jedan,
ali se vide dva sveta, sa dve obale Atlantika. Zato zvanidno obelodanjena strategija EU
glasi: Sigumost Evrope u boljem jedinstvenom svetu. Eto zaSto Evropa mora biti
celovita, pa je nu2no sru- Siti veStadke barijere jo postojece izmedu dve hriSdanske
Evrope, Zapadne

i Istodne, ponaosob izmedu Evrope i Rusije. Progres, stvaralaStvo i kultura Evrope dine
jedinstvo iste istorije njenog Istoka i Zapada, zajedno sa svim narodima Balkana. Oni koji
Rusiju hode da izbace iz Evrope, koji smatraju daje ona vanbradno kopile Azije, rade o
glavi cele Evrope.