Antidepresivi su klasa lekova koja se koristi za otklanjanje simptoma depresije.

Na trzistu danas postoji skoro 30 razlicitih antidepresiva koji se mogu klasifi

kovati u cetiri glavne grupe:
SSRI (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina)
SNRI (inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina)
Triciklicni antidepresivi
MAO (inhibitori monoaminoksidaze)
Poslednje dve navedene grupe antidepresiva su danas rede u upotrebi.
Antidepresivi se mogu koristiti za terapiju:
Umerene i teske depresije (ne za blage depresivne epizode)
Napada panike i anksioznih stanja visokog intenziteta
Opsesivno
kompulsivnog poremecaja
Hronicnog bola
Poremecaja ishrane
Posttraumatskog stresnog poremecaja
Koliko dobro rade?
Istrazivanja pokazuju da nakon tri meseca tretmana 50
65% ljudi sa umerenom ili
teskom depresivnom epizodom pokazuju znacajno poboljsanje.
Koji su nezeljeni efekti antidepresiva?
SSRI u prvih nekoliko nedelja uzimanja moguce su mucnina i anksioznost izrazenij
a nego obicno. Neki od lekova iz ove grupe mogu izazivati i gorusicu, ali se taj
problem relativno lako moze resiti uzimanjem lekova sa hranom. Takode, neki od
lekova mogu ometati i seksualno funkcionisanje.
SNRI profil nezeljenih efekata slican je kao i u prethodnoj grupi. Venlafaksin m
oze da bude odgovoran za povisenje krvnog pritiska, tako da bi u slucaju terapij
e ovim lekom trebalo na to obratiti posebnu paznju.
Ovi nezeljeni efekti su uglavnom blagog intenziteta i spontano nestaju nakon nek
oliko nedelja.
Da li antidepresivi izazivaju zavisnost?
Antidepresivi ne izazivaju zavisnost, kao sto je slucaj sa sedativima, alkoholom
ili nikotinom. Oni ne deluju brzo, nije potrebno povecavati doze da bi se zadrz
ao efekat leka i ne postoji zelja za uzimanjem nakon prestanka terapije.
Medutim, po prestanku uzimanja nekih antidepresiva moguce je iskusiti kratkotraj
ne i prolazne simptome poput stomacnih tegoba, anksioznosti, vrtoglavice ili sim
ptoma nalik gripu.
Suicidalni rizik
Postoje dokazi da postoji rizik od pojave ili povecanja ucestalosti suicidalnih
ideja (iako ne i pokusaja suicida) posebno kod mladih osoba koje uzimaju antidep
resive. Zbog toga, na primer, u Velikoj Britaniji jedini antidepresiv iz kategor
ije SSRI koji je registrovan za upotrebu kod osoba mladih od 18 godine je fluoks
etin.
Ovakav rizik nije dokumentovan kod odraslih osoba, ali bi trebalo imati u vidu d
a svako sazreva i odrasta svojom brzinom.
Koliko dugo se ovi lekovi uzimaju?

Antidepresivi ne lece uzrok depresije niti u potpunosti uticu na njene simptome.

Bez ikakve terapije, vecina ljudi sa depresijom osetice nekakvo poboljsanje u p
roseku za 8 meseci.
Ukoliko uzimate antidepresivnu terapiju i prekinete uzimanje lekova pre isteka p
erioda od 8
9 meseci, veca je verovatnoca da ce se simptomi depresije vratiti. P
raksa pokazuje da je najbolje nastaviti sa uzimanjem antidepresiva oko 6 meseci
nakon sto osetite poboljsanje.
Sta ako se depresija vrati?
Osobe koje imaju ponavljane epizode teske depresije ponekad moraju da uzimaju an
tidepresive i nekoliko godina kako bi lekovi imali trajan efekat. U nekim slucaj
evima lekar moze ukljuciti i druge vrste lekove, npr. litijum.
Psihoterapija uz terapiju antidepresivima moze biti od velike pomoci.