Pravila Igre

PRAVILA IGRE
Rni izdnj prvdili i pririvli lnvi USS:

Nnd Pnjk, Igr ulibrk, vn ivni, n dvi, Luk ilinkvi,
Ivn gdi, prf. dr Vldimir uk i Dn vnvi
Izdnj iz sptmbr 2013. prvli i prirdili lnvi USS:
Grn Grdinski, vn ivni, Luk ilinkvi i Ivn gdi
Zvanina pravila odbojke 2013-2016.
SADRAJ
KARAKTERISTIKE IGRE .............................................................................................................................................6

DEO 1 - FILOZOFIJA PRAVILA I SUENJA ...............................................................................................................7
DEO 2 - SEKCIJA 1: IGRA .........................................................................................................................................10
POGLAVLJE 1: OBJEKTI I OPREMA ........................................................................................................................11
1.
Prostor za igru ....................................................................................................................................................11

1.1 Dimenzije ..................................................................................................................................................11
1.2 Podloga za igru .........................................................................................................................................11
1.3 Linije terena ..............................................................................................................................................11
1.4 Zone i prostori ...........................................................................................................................................12
1.5 Temperatura .............................................................................................................................................12
1.6 Osvetljenje ................................................................................................................................................12
2.
Mrea i stubovi....................................................................................................................................................13
2.1 Visina mree .............................................................................................................................................13
2.2 Struktura ...................................................................................................................................................13
2.3 Bone trake ...............................................................................................................................................13
2.4 Antene .......................................................................................................................................................13
2.5 Stubovi ......................................................................................................................................................13
2.6 Dodatna oprema .......................................................................................................................................13
3.
Lopte ...................................................................................................................................................................14
3.1 Standardi...................................................................................................................................................14
3.2 Jednoobraznost lopti .................................................................................................................................14
3.3 Sistem sa tri lopte .....................................................................................................................................14
POGLAVLJE 2: UESNICI.........................................................................................................................................15
4.
Ekipe ...................................................................................................................................................................15
4.1 Sastavi ekipa.............................................................................................................................................15
4.2 Mesto uesnika .........................................................................................................................................15
4.3 Oprema .....................................................................................................................................................15
4.4 Zamena opreme........................................................................................................................................16
4.5 Zabranjeni predmeti ..................................................................................................................................16
5.
Lideri ekipe .........................................................................................................................................................17

5.1 Kapiten ......................................................................................................................................................17
5.2 Trener .......................................................................................................................................................17
5.3 Pomonik trenera ......................................................................................................................................18
POGLAVLJE 3: TOK IGRE.........................................................................................................................................19

6.
Osvajanje poena, pobeda u setu i u utakmici.....................................................................................................19

6.1 Osvajanje poena .......................................................................................................................................19
6.2 Pobeda u setu ...........................................................................................................................................19
6.3 Pobeda u utakmici ....................................................................................................................................19
6.4 Neodazivanje i nekompletna ekipa ...........................................................................................................20
7.
Elementi igre .......................................................................................................................................................21

7.1 reb ...........................................................................................................................................................21
7.2 Zvanino zagrevanje .................................................................................................................................21
7.3 Poetna postava ekipe .............................................................................................................................21
7.4 Pozicije igraa ...........................................................................................................................................22
7.5 Poziciona greka.......................................................................................................................................22
7.6 Rotacija .....................................................................................................................................................23
7.7 Rotaciona greka ......................................................................................................................................23
str. 2
POGLAVLJE 4: AKCIJE U IGRI .................................................................................................................................24

8.
Situacije u igri .....................................................................................................................................................24

8.1 Lopta u igri ................................................................................................................................................24
8.2 Lopta van igre ...........................................................................................................................................24
8.3 Lopta unutra ...........................................................................................................................................24
8.4 Lopta u autu............................................................................................................................................24
9.
Igranje loptom .....................................................................................................................................................25

9.1 Odigravanje ekipe .....................................................................................................................................25
9.2 Karakteristike odigravanja ........................................................................................................................25
9.3 Greke odigravanja loptom .......................................................................................................................26
10. Lopta na mrei ....................................................................................................................................................27

10.1 Lopta prelazi preko mree ........................................................................................................................27
10.2 Lopta dodiruje mreu ................................................................................................................................27
10.3 Lopta u mrei ............................................................................................................................................27
11. Igra pored mree ..............................................................................................................................................28
11.1 Prelaz preko mree ...................................................................................................................................28
11.2 Prelaz ispod mree ...................................................................................................................................28
11.3 Dodir mree ..............................................................................................................................................28
11.4 Greke igraa pored mree ......................................................................................................................28
12. Servis ..................................................................................................................................................................29
12.1 Prvi servis u setu.......................................................................................................................................29
12.2 Redosled serviranja ..................................................................................................................................29
12.3 Odobrenje servisa .....................................................................................................................................29
12.4 Izvoenje servisa ......................................................................................................................................29
12.5 Zaklon .......................................................................................................................................................29
12.6 Greke za vreme serviranja ......................................................................................................................30
12.7 Greke serviranja i pozicione greke ........................................................................................................30
13. Udarac u napadu ................................................................................................................................................31
13.1 Karakteristike udarca u napadu ................................................................................................................31
13.2 Ogranienja za udarac u napadu..............................................................................................................31
13.3 Greke udarca u napadu ..........................................................................................................................31
14. Blok .....................................................................................................................................................................32
14.1 Blokiranje ..................................................................................................................................................32
14.2 Dodir bloka ................................................................................................................................................32
14.3 Blokiranje u protivnikom prostoru............................................................................................................32
14.4 Blok i odigravanje ekipe ............................................................................................................................32
14.5 Blokiranje servisa ......................................................................................................................................32
14.6 Greke blokiranja ......................................................................................................................................32
POGLAVLJE 5: PREKIDI, ODUGOVLAENJA I PAUZE ..........................................................................................33
15. Prekidi igre ..........................................................................................................................................................33
15.1 Broj pravilnih prekida igre .........................................................................................................................33
15.2 Redosled pravilnih prekida igre ................................................................................................................33
15.3 Zahtev za pravilne prekide igre.................................................................................................................33
15.4 Tajm-auti i tehniki tajm-auti .....................................................................................................................33
15.5 Zamena igraa ..........................................................................................................................................33
15.6 Ogranienja kod zamene igraa ...............................................................................................................34
15.7 Izuzetna zamena.......................................................................................................................................34
15.8 Zamena iskljuenog ili odstranjenog igraa ..............................................................................................34
15.9 Nepravilna zamena ...................................................................................................................................34
15.10Postupak zamena .....................................................................................................................................34
15.11Neosnovani zahtevi ..................................................................................................................................35
16. Odugovlaenje igre .............................................................................................................................................36
16.1 Vrste odugovlaenja .................................................................................................................................36
16.2 Sankcije za odugovlaenje .......................................................................................................................36
str. 3
17. Izuzetni prekidi igre .............................................................................................................................................37

17.1 Povreda/bolest ..........................................................................................................................................37
17.2 Spoljno ometanje ......................................................................................................................................37
17.3 Produeni prekidi ......................................................................................................................................37
18. Pauze i promena polja ........................................................................................................................................38
18.1 Pauze ........................................................................................................................................................38
18.2 Promena polja ...........................................................................................................................................38
POGLAVLJE 6: LIBERO.............................................................................................................................................39
19. Libero ..................................................................................................................................................................39
19.1 Odreivanje Libera....................................................................................................................................39
19.2 Oprema .....................................................................................................................................................39
19.3 Akcije u kojima uestvuje Libero...............................................................................................................39
19.4 Ponovno odreivanje Libera .....................................................................................................................40
19.5 Rezime ......................................................................................................................................................41
POGLAVLJE 7: PONAANJE UESNIKA ................................................................................................................42
20. Pravila ponaanja ...............................................................................................................................................42
20.1 Sportsko ponaanje ..................................................................................................................................42
20.2 Fer-plej ......................................................................................................................................................42
21. Nedozvoljeno ponaanje i sankcije ....................................................................................................................43
21.1 Manji prekraji ...........................................................................................................................................43
21.2 Prekraji koji se sankcioniu .....................................................................................................................43
21.3 Skala sankcije ...........................................................................................................................................43
21.4 Primena sankcija za nedozvoljeno ponaanje..........................................................................................44
21.5 Prekraji pre i izmeu setova....................................................................................................................44
21.6 Rezime nedozvoljenog ponaanja i kartona koji se koriste ......................................................................44
DEO 2 - SEKCIJA 2: SUDIJE, NJIHOVE ODGOVORNOSTI I ZVANINI ZNACI RUKOM ......................................45
POGLAVLJE 8: SUDIJE .............................................................................................................................................46
22. Sudijski kolegijum i postupci ...............................................................................................................................46
22.1 Sastav .......................................................................................................................................................46
22.2 Postupci ....................................................................................................................................................46
23. Prvi sudija ...........................................................................................................................................................47
23.1 Mesto ........................................................................................................................................................47
23.2 Ovlaenja ................................................................................................................................................47
23.3 Nadlenosti ...............................................................................................................................................47
24. Drugi sudija .........................................................................................................................................................49
24.1 Mesto ........................................................................................................................................................49
24.2 Ovlaenja ................................................................................................................................................49
24.3 Nadlenosti ...............................................................................................................................................49
25. Zapisniar ...........................................................................................................................................................51
25.1 Mesto ........................................................................................................................................................51
25.2 Nadlenosti ...............................................................................................................................................51
26. Pomonik zapisniara .........................................................................................................................................52
26.1 Mesto ........................................................................................................................................................52
26.2 Nadlenosti ...............................................................................................................................................52
27. Linijske sudije .....................................................................................................................................................53
27.1 Mesto ........................................................................................................................................................53
27.2 Nadlenosti ...............................................................................................................................................53
28. Zvanini znaci .....................................................................................................................................................54
28.1 Sudijski znaci rukom .................................................................................................................................54
28.2 Znaci zastavicom linijskih sudija ...............................................................................................................54
str. 4
DEO 2 - SEKCIJA 3: DIJAGRAMI EME I ILUSTRACIJE ......................................................................................55

D1a Takmiarski prostor ............................................................................................................................................56
D1b Prostor za igru ....................................................................................................................................................57
D2 Teren za igru.......................................................................................................................................................58
D3 Izgled mree .......................................................................................................................................................59
D4 Pozicija igraa.....................................................................................................................................................60
D5a Lopta prelazi vertikalnu ravan mree ka protivnikom polju ...............................................................................61
D5b Lopta prelazi vertikalnu ravan mree ka protivnikoj slobodnoj zoni .................................................................62
D6 Grupni zaklon......................................................................................................................................................63
D7 Izveden blok........................................................................................................................................................63
D8 Napad igraa zadnje linije ..................................................................................................................................64
D9 Skala sankcija za odugovlaenje........................................................................................................................65
D10 Lokacija sudijskog kolegijuma i njihovih pomonika ..........................................................................................66
D11 Zvanini sudijski znaci rukom .............................................................................................................................67
D12 Zvanini znaci zastavicom linijskih sudija ...........................................................................................................74
DEO 3 - DEFINICIJE ..................................................................................................................................................76
str. 5
KARAKTERISTIKE IGRE
Odbojka je sport u kojem igraju dve ekipe na terenu
podeljenom mreom. Postoje razliite verzije ove
igre, prilagoene posebnim okolnostima, s ciljem da
mnogostruke mogunosti ove igre budu dostupne
svima.
Cilj igre je poslati loptu preko mree kako bi
dodirnula protivniko polje i spreiti protivnika da
uini isto. Ekipa ima pravo na tri odigravanja (ne
raunajui dodir bloka) kako bi uputila loptu ka
protivniku.
Lopta se ubacuje u igru servisom: igra koji servira
upuuje loptu preko mree ka protivniku.
Nadigravanje traje sve dok lopta ne dodirne teren, ne
ode u aut ili ekipa ne uspe da je vrati na dozvoljen
nain.
U odbojci, ekipa koja pobedi u nadigravanju osvaja
poen (Rally Point System). Kada ekipa koja prima
servis pobedi u nadigravanju, osvaja poen i stie
pravo da servira, a igrai se rotiraju za jedno mesto u
smeru kazaljke na satu.
str. 6
DEO 1 - FILOZOFIJA PRAVILA I SUENJA
str. 7
UVOD
Odbojka je jedan od najuspenijih i najpopularnijih takmiarskih i rekreativnih sportova na svetu. Igra je brza,
uzbudljiva, sa eksplozivnim akcijama. Odbojka ukljuuje vie bitnih elemenata koji delujui zajedno ine ovaj
sport jedinstvenim meu sportovima koji se igraju po sistemu nadigravanja.
Servis
Rotacija
DODAVANJE
Snaga skoka
Napad
Eksplozivna akcija
TIMSKA
IGRA
DVA
POLJA
Odbrana
Poslednjih nekoliko godina FIVB je napravio veliki napredak u prilagoavanju igre savremenoj publici.
Ovaj tekst je namenjen poklonicima odbojke-igraima, trenerima, sudijama, gledaocima i komentatorima, jer:
razumevanje pravila doprinosi boljoj igri treneri mogu bolje da organizuju ekipu i odrede taktiku,
omoguavajui igraima da dostignu svoj maksimum;
razumevanje odnosa meu pravilima omoguava sudijama da donesu bolje odluke.
Ovaj uvod se prvo fokusira na odbojku kao takmiarski sport, a tek zatim na identifikovanje glavnih kvaliteta
uspenog suenja.
ODBOJKA JE TAKMIARSKI SPORT
Takmienje izvlai skrivenu snagu. Ono pokazuje maksimum sposobnosti, duh, kreativnost i estetiku. Pravila su
koncipirana tako da omogue sve te kvalitete. Sa nekoliko izuzetaka, odbojka omoguava svim igraima da igraju
kako na mrei (da napadaju), tako i u zadnjem delu terena (da se brane ili serviraju).
Vilijam Morgan, ovek koji je izumeo odbojku, i sada bi je prepoznao, jer je igra tokom godina zadrala neke
specifine i sutinske elemente. Neke od tih elemenata odbojka deli sa ostalim igrama u kojima se koristi
mrea/lopta/reket:
Servis
Rotaciju (naizmenino serviranje)
Napad
Odbranu
Ipak, odbojka je jedinstvena meu igrama na mrei jer zahteva da lopta uvek leti lopta u letu, a i dozvoljava
svakoj ekipi odreen broj dodavanja meu svojim lanovima, pre nego to se lopta vrati protivniku.
Uvoenje specijalizovanog odbrambenog igraa Libera, unapredilo je igru u pogledu duine nadigravanja i
uvoenja faza u igru. Promena pravila o servisu je dovela do toga da to ne bude samo in ubacivanja lopte u igru
ve i oruje za napad.
Princip rotiranja je uveden kako bi omoguio svestranost igraa. Pravila o poziciji igraa dozvoljavaju ekipama
fleksibilnost i mogunost razvijanja zanimljivih taktika.
Takmiari, u ovom okviru, meusobno odmeravaju tehnike, taktike i snagu. Takoe, taj okvir prua igraima
slobodu kako bi oduevili publiku i posmatrae.
Imid odbojke se sve vie poboljava.
str. 8
ULOGA SUDIJE U OVOM OKVIRU

Sutina dobrog sudije je u fer postupanju i doslednosti:
biti fer prema svakom uesniku
biti prepoznat od strane gledalaca kao fer uesnik.
Ovo zahteva visok stepen poverenja sudija mora da uliva poverenje kako bi omoguio igraima da zabave
gledaoce. To postie:
preciznou u svom odluivanju,

razumevanjem zbog ega je pravilo napisano,
delujui kao efikasan organizator,
dozvoljavanjem da nadmetanje tee i njegovim usmeravanjem ka zavretku,
delujui kao edukator koristei pravila za kanjavanje nefer poteza i nepristojnih postupaka,
promoviui igru, omoguavanjem da se istaknu spektakularni elementi igre i da najbolji igrai rade
ono to najbolje znaju: da zabavljaju publiku.
Na kraju, moemo rei da e dobar sudija koristiti pravila da nadmetanje uini ispunjavajuim iskustvom za sve
uesnike.
Oni koji su proitali do sada napisano bi trebalo da shvate pravila koja slede kao trenutno stanje razvoja jedne
velike igre, ali imajui na umu zato ovih nekoliko pasusa teksta moe biti od jednake vanosti za njihovu ulogu u
odbojci.
Ukljuite se!
Neka lopta leti!
str. 9
DEO 2 - SEKCIJA 1: IGRA
str. 10
POGLAVLJE 1
OBJEKTI I OPREMA
PRAVILO
1.
1.1
VIDI PRAVILO
PROSTOR ZA IGRU
Prostor za igru ine teren i slobodna zona. Pravougaonog je oblika i simetrian.
1.1, D1a,
D1b
DIMENZIJE
D2
Teren je pravougaonik, dimenzija 18x9 m, okruen sa svih strana slobodnom zonom,

irokom najmanje 3 m.
Slobodan vazduni prostor za igru podrazumeva vazduni prostor iznad prostora za igru, u
kojem nema nikakvih prepreka. Slobodan vazduni prostor za igru mora da iznosi najmanje
7 m u visinu, raunajui od podloge za igru.
Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, slobodna zona iznosi najmanje 5 m od
bonih i 8 m od osnovnih linija. Slobodan vazduni prostor za igru iznosi najmanje
12,5 m u visinu, raunajui od podloge za igru.
1.2
PODLOGA ZA IGRU
1.2.1
Podloga mora biti ravna, horizontalna i jednoobrazna. Ne sme da predstavlja nikakvu

opasnost za povredu igraa.
Zabranjeno je igrati na neravnoj ili klizavoj podlozi.
Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, dozvoljena je samo drvena ili sintetika
podloga. Svaka podloga mora biti prethodno odobrena od strane FIVB-a.
1.2.2
Na zatvorenim terenima, povrina terena mora biti svetle boje.

Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, linije trene moraju biti bele boje. Teren i 1.1, 1.3
slobodna zona moraju biti obojeni drugim, meusobno razliitim bojama.
1.2.3
Na otvorenim terenima, dozvoljen je nagib od 5 mm po metru, radi drenae. Linije 1.3

nainjene od vrstog materijala su zabranjene.
1.3
LINIJE TERENA
1.3.1
Sve linije su iroke 5 cm. Moraju biti svetle boje, razliite od boje podloge i svih ostalih 1.2.2
linija.
1.3.2
Granine linije
D2
Dve bone i dve osnovne linije oznaavaju teren. Obe bone i obe osnovne linije su 1.1
ucrtane unutar dimenzija terena.
1.3.3
Srednja linija
Osa srednje linije deli teren na dva jednaka polja, dimenzija 9x9 m. Srednja linija se, svom D2
svojom irinom, rauna kao sastavni deo i jednog i drugog polja. Ova linija se prostire ispod
mree, od jedne do druge bone linije.
1.3.4
Linija napada
U oba polja, linija napada, ija je zadnja ivica ucrtana 3 m od ose srednje linije, oznaava 1.3.3, 1.4.1
prednju zonu.
str. 11
Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, linija napada je od bonih linija produena D2

dodatkom od pet isprekidanih linija, dugakih 15 cm i irokih 5 cm, koje su ucrtane
na meusobnoj razdaljini od 20 cm, a u ukupnoj duini od 1,75 m. Linija ogranienja
za trenere (isprekidana linija, koja se prostire od linije napada do osnovne linije
polja, paralelna bonoj liniji i od nje udaljena 1,75 m) sastavljena je od linija duine
15 cm, ucrtanih na udaljenosti 20 cm jedna od druge, da bi ograniile prostor za
delovanje trenera.
D1b, D2
1.4
ZONE I PROSTORI
1.4.1
19.3.1.4,
23.3.2.3e,
D2
Prednja zona je, u svakom polju, ograniena osom srednje linije i zadnjom ivicom linije 1.3.3, 1.3.4,
napada.
19.3.1.4,
23.3.2.3e
Smatra se da se prednja zona, van bonih linija, prostire do kraja slobodne zone.
1.1, 1.3.2
1.4.2
Zona za serviranje
Prednja zona
Zona za serviranje je irine 9 m i nalazi se iza svake osnovne linije.

Bono je ograniena sa dve kratke linije, duine po 15 cm, koje su ucrtane 20 cm iza 1.3.2, D1b
osnovne linije, kao produeci bonih linija. Obe kratke linije su ukljuene u irinu zone za
serviranje.
U dubinu, zona za serviranje se prostire do kraja slobodne zone.
1.1
1.4.3
Zona za zamenu igraa
1.4.4
Zona za zamenu igraa je ograniena produetkom obe linije napada, do zapisnikog stola. 1.3.4,
15.6.1,
D1b
Zona za promenu Libera
Zona za promenu Libera je deo slobodne zone, na strani klupa za igrae, ograniena 19.3.2.7,
produetkom linije napada, do osnovne linije.
D1b
1.4.5
Prostor za zagrevanje
Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, prostor za zagrevanje je priblino veliine 24.2.5,
3x3 m i nalazi se u uglovima, sa strane obe klupe za rezervne igrae, izvan slobodne D1a, D1b
zone.
1.4.6
Kazneni prostor
Po jedan kazneni prostor nalazi se u kontrolnom prostoru u produetku svake osnovne 21.3.2.1,
linije. Njihova veliina je priblino 1x1 m, u njima se nalaze po 2 stolice i mogu biti D1a, D1b
ogranieni crvenom linijom irine 5 cm.
1.5
TEMPERATURA
Temperatura ne sme biti nia od 10 C (50 F).
Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, temperatura ne sme biti via od 25C (77F),
niti nia od 16C (61F).
1.6
OSVETLJENJE
Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, osvetljenje prostora za igru mora biti izmeu
1000 i 1500 luksa, mereno 1 m iznad podloge prostora za igru.
str. 12

PRAVILO
VIDI PRAVILO
2.
MREA I STUBOVI
D3
2.1
VISINA MREE
2.1.1
Mrea je postavljena vertikalno, iznad srednje linije i njen vrh se nalazi na visini od 2,43 m 1.3.3
za mukarce i 2,24 m za ene.
2.1.2
Njena visina se meri na sredini terena. Visina mree, iznad bonih linija, mora biti potpuno 1.1, 1.3.2,
jednaka i ne sme prelaziti propisanu visinu za vie od 2 cm.
2.1.1
2.2
STRUKTURA
Mrea je 1 m iroka i 9,5 do 10 m duga (od 25 do 50 cm sa svake strane bonih traka), D3
napravljena od crnih kvadratnih polja, stranice 10 cm.
Na njenom vrhu se nalazi horizontalna traka, irine 7 cm, napravljena od dvostruko
presavijenog belog platna, priivenog celom duinom mree. Na svakom kraju trake su
rupe, kroz koje prolazi kanap, koji vezuje traku za stubove i zatee njen gornji deo.
Kroz traku je provuena savitljiva ica (sajla), koja vezuje mreu za stubove i zatee njen
gornji deo.
Na dnu mree je jo jedna horizontalna traka, irine 5 cm, slina onoj na vrhu mree, kroz
koju je provuen kanap. Taj kanap vezuje mreu za stubove i zatee njen donji deo.
2.3
BONE TRAKE
Dve bele trake su uvrene na mrei vertikalno i nalaze se direktno iznad svake bone 1.3.2, D3
linije.
iroke su 5 cm, duge 1 m i smatraju se delom mree.
2.4
ANTENE
Antena je savitljiva ipka, duga 1,8 m i prenika 10 mm, napravljena od fiberglasa ili slinog
materijala.
Antena je uvrena za spoljnu ivicu svake bone trake. Antene su postavljene na 2.3, D3
suprotnim stranama mree.
Gornjih 80 cm svake antene se nalazi iznad mree i oznaeno je trakama razliitih boja,
najbolje crvenim i belim.
Antene se smatraju delom mree i bono ograniavaju prostor za prelaz lopte.
10.1.1, D3,
D5a, D5b
2.5
STUBOVI
2.5.1
Stubovi dre mreu i postavljeni su od 0,5 do 1 m izvan bonih linija. Visoki su 2,55 m i D3
najbolje je ako im se visina moe podeavati.
Za sva FIVB, svetska i zvanina takmienja, stubovi koji dre mreu su postavljeni na
udaljenosti od 1 m izvan bonih linija.
2.5.2
Stubovi su okrugli, glatki i fiksirani za podlogu bez ica. Ne smeju imati delove koji
predstavljaju opasnost ili smetnju.
2.6
DODATNA OPREMA
Sva dodatna oprema je regulisana propisima FIVB.
str. 13

PRAVILO
VIDI PRAVILO
3.
LOPTE
3.1
STANDARDI
Lopta mora biti okrugla, napravljena od meke prirodne ili sintetike koe, sa duicom od
gume ili slinog materijala.
Boja lopte moe biti jednoobrazno svetla ili kombinacija boja.
Sintetika koa i kombinacija boja lopti, koje se koriste u meunarodnim zvaninim
takmienjima, moraju biti u skladu sa FIVB standardima.
Obim lopte je od 65 do 67 cm, a teina od 260 do 280 g.
Unutranji pritisak iznosi od 0,3 do 0,325 kg/cm2 (od 4,26 do 4,61 psi, odnosno od 294,3 do
318,82 mbar ili hPa).
3.2
JEDNOOBRAZNOST LOPTI
Sve lopte, koje se koriste na utakmici, moraju imati iste standarde, u pogledu obima, teine, 3.1
pritiska, tipa, boje itd.
FIVB, svetska i zvanina takmienja, kao i nacionalni i savezni ampionati, moraju se
igrati loptama koje je odobrio FIVB, osim u sluaju saglasnosti FIVB-a.
3.3
SISTEM SA TRI LOPTE

Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, koriste se tri lopte. U ovom sluaju, D10
rasporeeno je ukupno est skupljaa lopti, po jedan u svakom uglu slobodne zone i
po jedan iza prvog i drugog sudije.
str. 14
POGLAVLJE 2
UESNICI
PRAVILO
VIDO PRAVILO
4.
EKIPE
4.1
SASTAVI EKIPA
4.1.1
Ekipa za utakmicu se moe sastojati od najvie 12 igraa, plus:
4.1.1.1,
5.2, 5.3
Trenersko osoblje: jedan trener, najvie dva pomona trenera

Medicinsko osoblje: jedan fizioterapeut i jedan lekar
Samo oni lanovi koji su navedeni u spisku u zapisniku mogu slobodno da uu u

takmiarski kontrolni prostor i da uestvuju u zvaninom zagrevanju i utakmici.
Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, lekar i fizioterapeut moraju biti prethodno
akreditovani od strane FIVB.
5.1, 19.1.5
4.1.2
Jedan od igraa, izuzev Libera, je kapiten ekipe i mora biti oznaen u zapisniku.
4.1.3
Samo igrai upisani u zapisnik mogu ui u teren i igrati utakmicu. Kada trener i kapiten 1, 4.1.1,
ekipe potpiu zapisnik (sastav ekipe za elektronski zapisnik), sastav ekipe upisan u 5.1.1, 5.2.2
zapisnik, se vie ne moe menjati.
4.2
MESTO UESNIKA
4.2.1
Igrai koji nisu u igri moraju ili sedeti na svojoj klupi, ili biti u svom prostoru za zagrevanje. 1.4.5,
5.2.3, 7.3.3
Trener i ostali lanovi ekipe sede na klupi, ali je mogu privremeno napustiti.
Klupe za ekipe se nalaze pored zapisnikog stola, izvan slobodne zone.
D1a, D1b
4.2.2
Samo lanovima ekipe je dozvoljeno da sede na klupi za vreme utakmice i da uestvuju u 4.1.1, 7.2
zvaninom zagrevanju.
4.2.3
Igrai koji nisu u igri mogu se zagrevati bez lopti:
4.2.3.1
u toku igre: u zoni za zagrevanje;
4.2.3.2
za vreme tajm-auta i tehnikih tajm-auta: u slobodnoj zoni, iza svog polja.
4.2.4
Za vreme pauze izmeu setova, igrai se mogu zagrevati sa loptama u okviru svoje 18.1
slobodne zone.
4.3
OPREMA
1.4.5, 8.1,
D1a, D1b
1.3.3, 15.4
Oprema igraa se sastoji od: dresa, ortsa, arapa (koji ine uniformu) i patika.
4.3.1
Boja i dizajn dresova, ortseva i arapa moraju biti jednoobrazni sa svaku ekipu (osim za 4.1, 19.2
Libera). Uniforme moraju da budu iste.
4.3.2
Patike moraju biti lagane i savitljive, sa gumenim onom, ili onom od kombinovanog
materijala bez potpetica.
4.3.3
Dresovi moraju biti oznaeni brojevima od 1 do 20.
4.3.3.1
Brojevi se nalaze na sredini prednje i zadnje strane dresova. Boja i ton brojeva moraju biti
kontrastni u odnosu na boju i ton dresova.
4.3.3.2
str. 15
4.3.3.2
Brojevi na prednjoj strani dresa moraju biti visoki najmanje 15 cm, a na zadnjoj strani
najmanje 20 cm. Traka kojom su brojevi ispisani mora biti iroka najmanje 2 cm.
4.3.4
Kapiten ekipe na svom dresu mora da ima traku veliine 8x2 cm, ispod broja na grudima.
4.3.5
Zabranjeno je nositi uniformu razliite boje u odnosu na ostale igrae (ne vai za Libero 19.2
igrae) i/ili bez zvanine numeracije.
4.4
ZAMENA OPREME
Prvi sudija moe, jednom ili vie igraa, odobriti:
5.1
23.
4.4.1
da igraju bosi;
4.4.2
promenu mokrih ili oteenih uniformi izmeu setova, ili posle zamene igraa, pod uslovom 4.3, 15.5
da su boja, dizajn i broj nove uniforme (novih uniformi) isti:
4.4.3
da po hladnom vremenu igraju u trenerkama, pod uslovom da su one iste boje i dizajna za 4.1.1, 19.2
celu ekipu (osim za Libero igrae) i numerisane u skladu sa Pravilom 4.3.3.
4.5
ZABRANJENI PREDMETI
4.5.1
Zabranjeno je nositi predmete koji mogu izazvati povredu, ili dati igrau vetaku prednost.
4.5.2
Igrai na sopstveni rizik mogu nositi naoare ili soiva.
str. 16

PRAVILO
5.
VIDI PRAVILO
LIDERI EKIPE
Kapiten ekipe i trener su odgovorni za ponaanje i disciplinu lanova svoje ekipe.
20.
Libero igrai ne mogu biti kapiteni ekipe, ili kapiteni u igri.

5.1
KAPITEN
5.1.1
PRE UTAKMICE, kapiten ekipe potpisuje zapisnik i predstavlja svoju ekipu na rebanju.
5.1.2
ZA VREME UTAKMICE, kapiten ekipe je kapiten u igri dok je na terenu. Kada kapiten ekipe 15.2.1,
nije na terenu, trener, ili kapiten ekipe, mora odrediti drugog igraa na terenu, ali ne Libera,
koji e preuzeti ulogu kapitena u igri. Kapiten u igri obavlja tu ulogu dok ne izae sa terena
zamenom igraa, dok se ne vrati kapiten ekipe, ili dok se ne zavri set.
Kada je lopta van igre, samo je kapitenu u igri dozvoljeno da se obrati sudijama kako bi:
7.1,
25.2.1.1
8.2
5.1.2.1
zamolio za objanjenje o primeni ili tumaenju Pravila igre, kao i da bi preneo zahteve ili 23.2.4
pitanja svojih saigraa. Ako se kapiten u igri ne slae sa objanjenjem prvog sudije, moe
odluiti da uloi protest protiv odluke sudije, ali u tom sluaju odmah mora obavestiti prvog
sudiju da zadrava pravo da, na kraju utakmice, upie zvanian protest u zapisnik;
5.1.2.2
traio odobrenje za:

) potpunu ili deliminu zamenu opreme;
4.3, 4.4.2
) proveru pozicija ekipa;
7.4, 7.6
) proveru poda, mree, lopti itd;
1.2, 2, 3.
5.1.2.3
u odsustvu trenera, zahtevao tajm-aute i zamene igraa.
5.1.3
NA KRAJU UTAKMICE, kapiten ekipe:
15.3.1,
15.4.1,
15.5.2
6.3
5.1.3.1
zahvaljuje sudijama i potpisuje zapisnik radi potvrde rezultata utakmice;
25.2.3.3
5.1.3.2
moe, ako je na vreme obavestio prvog sudiju, da potvrdi i upie u zapisnik zvanini protest 5.1.2.1,
u vezi sa tumaenjem ili primenom Pravila igre od strane sudije.
25.2.3.2
5.2
TRENER
5.2.1
Za vreme utakmice, trener vodi igru svoje ekipe, izvan terena. Bira poetne postave, 1.1, 7.3.2,
njihove zamene i zahteva tajm-aute. U obavljanju tih poslova, zvanino lice za kontakt mu 15.4.1,
je drugi sudija.
15.5.2
5.2.2
PRE UTAKMICE, trener upisuje ili proverava prezimena i brojeve svojih igraa u zapisniku, 4.1, 19.1.5,
a zatim ga potpisuje.
25.2.1.1
5.2.3
ZA VREME UTAKMICE, trener:
5.2.3.1
pre svakog seta, daje drugom sudiji, ili zapisniaru, uredno popunjene i potpisane listie sa 7.3.2, 7.4,
poetnom postavom;
7.6
5.2.3.2
sedi na klupi najblie zapisniaru, ali to mesto moe napustiti;
4.2
str. 17
5.2.3.3
zahteva tajm-aute i zamene igraa;
5.2.3.4
moe, kao i ostali lanovi ekipe, davati instrukcije igraima na terenu. Trener moe davati 1.3.4,
ove instrukcije stojei, ili hodajui unutar slobodne zone, ispred klupe svoje ekipe, od 1.4.5, D2
produetka linije napada, do prostora za zagrevanje, bez ometanja i odugovlaenja
utakmice.
15.4, 15.5
Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, trener je ogranien da svoje funkcije obavlja D1a, D1b,
D2
iza linije ogranienja za trenere.
5.3
POMONIK TRENERA
5.3.1
Pomonik trenera sedi na klupi za igrae, ali nema pravo da intervenie za vreme
utakmice.
5.3.2
Ako trener mora da napusti svoju ekipu, iz bilo kog razloga, ukljuujui i sankciju, ali sa 5.1.2, 5.2
izuzetkom situacije kada ulazi na teren kao igra, pomonik trenera moe da preuzme
funkcije trenera za vreme trajanja odsustva, nakon to to kapiten u igri potvrdi sudiji.
str. 18
POGLAVLJE 3
TOK IGRE
PRAVILO
VIDI PRAVILO
6.
OSVAJANJE POENA, POBEDA U SETU I U UTAKMICI
6.1
OSVAJANJE POENA
6.1.1
Poen
Ekipa osvaja poen:
6.1.1.1
kada uspeno upuena lopta dodirne protivniko polje;
8.3, 10.1.1
6.1.1.2
kada protivnika ekipa uini greku;
6.1.2
6.1.1.3
kada protivnika ekipa dobije kaznu.
16.2.3,
21.3.1
6.1.2
Greka
Ekipa pravi greku inei akciju u igri, koja je suprotna pravilima (ili naruava pravila na
neki drugi nain). Sudije procenjuju greke i odreuju posledice u skladu sa Pravilima igre:
6.1.2.1
ako su dve ili vie greaka uinjene jedna za drugom, rauna se samo prva;
6.1.2.2
ako protivnici dve ili vie greaka uine istovremeno, dosuuje se OBOSTRANA GREKA i 6.1.2,
nadigravanje se ponavlja.
D11(23)
6.1.3
Nadigravanje i okonano nadigravanje
6.1.3.1
Nadigravanje je niz akcija u igri, od trenutka servisnog udarca, od strane servera, do 8.1, 8.2,
trenutka kada je lopta van igre. Okonano nadigravanje je niz akcija u igri iji je rezultat 12.2.2.1,
dodeljivanje poena.
15.2.3,
15.11.1.3,
19.3.2.1,
19.3.2.9
Ako ekipa koja servira osvoji nadigravanje, ona osvaja poen i nastavlja da servira.
6.1.3.2
Ako ekipa koja prima servis osvoji nadigravanje, osvaja poen i mora sledea da servira.
6.2
POBEDA U SETU
D11(9)
U setu (osim u odluujuem, 5. setu) pobeuje ekipa koja prva osvoji 25 poena, sa 6.3.2
vostvom od najmanje dva poena. U sluaju nereenog rezultata, 24-24, igra se nastavlja
dok se ne postigne vostvo od dva poena (26-24; 27-25; ...).
6.3
POBEDA U UTAKMICI
D11(9)
6.3.1
Pobednik utakmice je ekipa koja osvoji tri seta.
6.2
6.3.2
U sluaju izjednaenog rezultata, 2-2, odluujui (peti) set se igra do 15 poena, sa 7.1
vostvom od najmanje dva poena.
str. 19
6.4
NEODAZIVANJE I NEKOMPLETNA EKIPA
6.4.1
Ako ekipa odbije da igra, nakon to je bila pozvana da to uini, smatrae se da se nije 6.2, 6.3
odazvala da igra i gubi utakmicu rezultatom 0-3 i 0-25 u svakom setu.
6.4.2
Ekipa koja se bez opravdanog razloga ne pojavi na terenu u zakazano vreme, smatra se da
se nije odazvala, a posledice su kao u Pravilu 6.4.1.
6.4.3
Ekipa koja je proglaena NEKOMPLETNOM za set ili utakmicu, gubi set ili utakmicu. 6.2, 6.3,
Protivnikoj ekipi se dodaju poeni, ili poeni i setovi, neophodni za pobedu u setu ili utakmici. 7.3.1
Nekompletna ekipa zadrava svoje poene i setove.
str. 20

PRAVILO
VIDI PRAVILO
7.
ELEMENTI IGRE
7.1
REB
Pre poetka utakmice, prvi sudija obavlja reb, radi odreivanja prava na prvi servis i strana 12.1.1
terena za prvi set.
Ako se igra odluujui set, obavlja se novi reb.
6.3.2
7.1.1
reb se obavlja u prisustvu oba kapitena ekipa.
5.1
7.1.2
Pobednik reba bira:
7.1.2.1
pravo serviranja ili prijema servisa,

ili
stranu terena.
7.1.2.2
12.1.1
Onome ko u rebanju izgubi, ostaje izbor preostalog.

7.2
ZVANINO ZAGREVANJE
7.2.1
Pre utakmice, ekipe imaju pravo na 6 minuta zajednikog zvaninog zagrevanja na mrei,
ako su prethodno imale slobodan teren na raspolaganju, u protivnom, imaju pravo na 10
minuta zvaninog zagrevanja.
7.2.2
Ako bilo koji kapiten ekipe zahteva odvojeno (naizmenino) zvanino zagrevanje na mrei, 7.2.1
svakoj ekipi je dozvoljeno po 3, odnosno po 5 minuta.
7.2.3
U sluaju naizmeninog zagrevanja, ekipa koja ima prvi servis prva se zagreva na mrei.
7.3
POETNA POSTAVA EKIPE
7.3.1
Svaka ekipa uvek mora imati 6 igraa u igri.
7.1.2.1,
7.2.2
6.4.3
Poetna postava ekipe ukazuje na redosled rotiranja igraa na terenu. Taj redosled se 7.6
mora potovati tokom celog seta.
7.3.2
Pre poetka svakog seta, trener mora na listiu za postavu prijaviti poetnu postavu svoje 5.2.3.1,
ekipe. Listi, uredno popunjen i potpisan, predaje drugom sudiji ili zapisniaru.
24.3.1,
25.2.1.2
7.3.3
Igrai koji nisu u poetnoj postavi za set su zamene za taj set (osim jednog ili dva Libera).
7.3.4
Poto se listi sa postavom preda drugom sudiji ili zapisniaru, nikakva promena u postavi 15.2.2,
ne moe biti odobrena bez pravilne zamene.
15.5,
D11(5)
7.3.5
U sluaju razlike izmeu pozicije igraa na terenu i na listiu za postavu, postupak je 24.3.1
sledei:
7.3.5.1
kada se takva razlika utvrdi pre poetka seta, pozicija igraa na terenu se mora ispraviti u 7.3.2
skladu sa listiem za postavu i to bez sankcija;
7.3.5.2
kada se, pre poetka seta, na terenu nalazi igra, koji nije upisan na listiu za postavu za 7.3.2
taj set, taj igra mora biti promenjen u skladu sa listiem za postavu i to bez sankcija;
7.3.2, 15.5
str. 21
7.3.5.3
meutim, ako trener eli da zadri na terenu tog neupisanog igraa/e, mora, koristei 15.2.2,
odgovarajui znak rukom, zatraiti pravilnu/e zamenu/e, koja/e e se upisati u zapisnik.
D11(5)
Ako je razlika izmeu pozicija igraa i listia za postavu otkrivena kasnije, ekipa koja je
napravila greku mora da se vrati u ispravnu poziciju. Protivnika ekipa zadrava osvojene
poene, a osim toga, dobija poen i sledei servis. Svi poeni koje je osvojila ekipa koja je
napravila greku, od tanog trenutka greke, do otkrivanja greke, se ponitavaju.
7.3.5.4
Kada se ustanovi da je igra na terenu, ali nije upisan u spisak igraa u zapisniku, protivnik 6.1.2, 7.3.2
zadrava svoje poene i dobija dodatni poen i pravo na servis. Ekipa koja je uinila greku
gubi sve poene i/ili setove (0:25, ukoliko je potrebno) osvojene od trenutka kada je
neupisani igra uao u igru i mora da dostavi ispravljeni listi za postavu i ubaci novog,
upisanog igraa u igru, na poziciju neupisanog igraa.
7.4
POZICIJE IGRAA
D4
U trenutku kada server udari loptu, obe ekipe se moraju nalaziti u okviru svog polja, 7.6.1, 8.1,
rasporeene prema redosledu rotacije (osim servera).
12.4
7.4.1
Pozicije igraa su oznaene brojevima na sledei nain:
7.4.1.1
tri igraa pored mree su igrai prednje linije i zauzimaju pozicije 4 (prednji levi), 3 (prednji
srednji) i 2 (prednji desni);
7.4.1.2
ostala tri igraa su igrai zadnje linije i zauzimaju pozicije 5 (zadnji levi), 6 (zadnji srednji) i
1 (zadnji desni).
7.4.2
Odnos pozicija izmeu igraa:
7.4.2.1
svaki igra zadnje linije mora biti udaljeniji od srednje linije u odnosu na njemu
odgovarajueg igraa prednje linije;
7.4.2.2
odgovarajui igrai prednje i zadnje linije moraju biti bono postavljeni prema redosledu
odreenom u Pravilu 7.4.1.
7.4.3
Pozicije igraa se odreuju i kontroliu na osnovu pozicije stopala koja dodiruju tlo, tako da: D4
7.4.3.1
bar deo stopala svakog igraa prednje linije mora biti blii srednjoj liniji u odnosu na stopala 1.3.3
njemu odgovarajueg igraa zadnje linije;
7.4.3.2
bar deo stopala svakog desnog (levog) igraa mora biti blii desnoj (levoj) bonoj liniji u 1.3.2
odnosu na stopala srednjeg igraa te linije.
7.4.4
Posle servisnog udarca, igrai se mogu slobodno kretati i zauzeti bilo koju poziciju u svom
polju i slobodnoj zoni.
7.5
POZICIONA GREKA
7.5.1
D4,
D11(13)
Ekipa ini pozicionu greku ako bilo koji igra nije u pravilnoj poziciji u trenutku kada server 7.3, 7.4,
udari loptu. Ovo ukljuuje i situaciju kada je igra na terenu nakon nepravilne zamene.
15.9
7.5.2
Ako server uini greku serviranja u trenutku servisnog udarca, rauna se da je serverova 12.4,
greka nastupila pre pozicione greke.
12.7.1
7.5.3
Ako servis postane pogrean posle servisnog udarca, prva je nastupila poziciona greka.
12.7.2
str. 22
7.5.4
Posledice pozicione greke su sledee:
7.5.4.1
ekipa se sankcionie poenom i servisom za protivnika;
6.1.3,
7.5.4.2
pozicija igraa se ispravlja.
7.3, 7.4
7.6
ROTACIJA
7.6.1
Redosled rotacije je odreen poetnom postavom ekipe, a kontrolie se redosledom 7.3.1,

serviranja i pozicijom igraa tokom seta.
7.4.1, 12.2
7.6.2
Kada ekipa koja je primala servis stekne pravo da servira, njeni igrai se rotiraju za jednu 12.2.2.2
poziciju, u smeru kazaljke na satu: igra sa pozicije 2 se rotira na poziciju 1 da servira,
igra sa pozicije 1 se rotira na poziciju 6 itd.
7.7
ROTACIONA GREKA
7.7.1
Rotaciona greka je uinjena kada SERVIS nije izveden u skladu sa redosledom rotacije. 7.6.1, 12.
Posledice su sledee:
7.7.1.1
ekipa se sankcionie poenom i servisom za protivnika;
6.1.3
7.7.1.2
redosled rotiranja se ispravlja.
7.6.1
7.7.2
Pored toga, zapisniar treba da utvrdi taan trenutak nastanka greke i svi poeni te ekipe, 25.2.2.2
osvojeni posle toga, se moraju ponititi. Protivnika ekipa zadrava osvojene poene.
D11(13)
Ako se taj trenutak ne moe utvrditi, nee biti ponitavanja poena, a poen i servis za 6.1.3
protivnika su jedina sankcija.
str. 23
POGLAVLJE 4
AKCIJE U IGRI
PRAVILO
VIDI PRAVILO
8.
SITUACIJE U IGRI
8.1
LOPTA U IGRI
Lopta je u igri od trenutka servisnog udarca, koji je odobrio prvi sudija.
8.2
12, 12.3
LOPTA VAN IGRE

Lopta je van igre od trenutka uinjene greke, koju je zvidukom dosudio jedan od sudija, a
ako greke nema, od trenutka zviduka.
8.3
LOPTA UNUTRA
Lopta je unutra kada dodirne pod terena, ukljuujui i granine linije.
8.4
D11(14),
D12(1)
1.1, 1.3.2
LOPTA U AUTU
Lopta je u autu kada:
8.4.1
je deo lopte koji dodiruje pod potpuno izvan graninih linija;
1.3.2,
D11(15),
D12(2)
8.4.2
dodirne predmet izvan terena, plafon, ili osobu koja nije u igri;
D11(15),
D12(4)
8.4.3
dodirne antenu, kanape ili sajle koji dre mreu, stubove, ili samu mreu izvan bonih traka; 2.3, D3,
D5a,
D11(15),
D12(4)
8.4.4
prelazi vertikalnu ravan mree, delimino ili potpuno izvan prostora za prelaz lopte, osim u 2.3, D5a,
sluaju iz Pravila 10.1.2;
D5b,
D11(15),
D12(4)
8.4.5
u celosti proe kroz prostor ispod mree.
23.3.2.3f,
D5a,
D11(22)
str. 24

PRAVILO
9.
VIDI PRAVILO
IGRANJE LOPTOM
Svaka ekipa mora igrati unutar svog prostora za igru (osim u sluaju iz Pravila 10.1.2).
Meutim, lopta moe biti vraena izvan slobodne zone.
9.1
ODIGRAVANJE EKIPE
Odigravanje je bilo koji kontakt sa loptom od strane igraa u igri.
14.4.1
Ekipa ima pravo na najvie tri odigravanja (ne raunajui blokiranje) da bi vratila loptu. Ako
koristi vie od tri, ekipa ini greku: ETIRI ODIGRAVANJA.
9.1.1
UZASTOPNI KONTAKTI
Igra ne sme dva puta uzastopno odigrati loptu (osim u sluajevima iz Pravila 9.2.3, 14.2 i 9.2.3, 14.2,
14.4.2).
14.4.2
9.1.2
ISTOVREMENI KONTAKTI
Dva ili tri igraa smeju dodirnuti loptu u istom trenutku.
9.1.2.1
Kada dva (tri) saigraa dodirnu loptu istovremeno, to se rauna kao dva (tri) odigravanja
(izuzev u sluaju blokiranja). Ako oni nastoje da odigraju loptom, ali samo jedan od njih je
dodirne, to se rauna kao jedno odigravanje. Sudar igraa ne predstavlja greku.
9.1.2.2
Kada dva protivnika igraa istovremeno dodirnu loptu iznad mree, a lopta ostane u igri,
ekipa koja je prihvati ima pravo na nova tri odigravanja. Ako takva lopta ode u aut, to je
greka ekipe sa suprotne strane.
9.1.2.3
Ako istovremeno odigravanje protivnikih igraa iznad mree prouzrokuje produeni 9.1.2.2
kontakt sa loptom, igra se nastavlja.
9.1.3
POMO PRI ODIGRAVANJU

U okviru prostora za igru, igrau nije dozvoljeno da se pomogne saigraem, ili bilo kojom 1.
konstrukcijom/predmetom, u nastojanju da odigra loptu.
Meutim, igra koji je u opasnosti da uini greku (dodirne mreu, pree srednju liniju itd.) 1.3.3,
sme biti zaustavljen ili zadran od strane saigraa.
11.4.4
9.2
KARAKTERISTIKE ODIGRAVANJA
9.2.1
Lopta moe dodirnuti bilo koji deo tela.
9.2.2
Lopta ne sme biti zadrana i/ili baena. Moe se odbiti u bilo kom pravcu.
9.2.3
Lopta moe dodirnuti razliite delove tela, pod uslovom da su kontakti izvedeni
istovremeno.
9.3.3
Izuzeci:
9.2.3.1
u sluaju blokiranja, uzastopni kontakti mogu biti uinjeni od strane jednog ili vie blokera, 14.1.1,
pod uslovom da su se kontakti dogodili za vreme jedne akcije;
14.2
9.2.3.2
u sluaju prvog odigravanja ekipe, lopta moe uzastopno dodirnuti razliite delove tela, pod 9.1, 14.4.1
uslovom da je do kontakta dolo u jednom pokretu.
str. 25

*
9.2.4
Greka je, prilikom prijema servisa, ostvariti dvostruki kontakt ili zadrati loptu u akciji 9.2.3.2
igranja prstima.
9.3
GREKE ODIGRAVANJA LOPTOM
9.3.1
ETIRI ODIGRAVANJA: pre nego to vrati loptu, ekipa odigrava etiri puta.
9.3.2
9.1,
D11(18)
POMO PRI ODIGRAVANJU: igra se pomogne saigraem, ili nekom konstrukcijom ili 9.1.3
predmetom, u nastojanju da udari loptu, u okviru prostora za igru.
9.3.3
ZADRANA LOPTA: lopta je zadrana i/ili baena, tj. lopta se ne odbija prilikom 9.2.2,
D11(16)
odigravanja.
9.3.4
DVOSTRUKI KONTAKT: igra/ica odigra loptu dva puta uzastopno, ili lopta uzastopno 9.2.3,
D11(17)
dodirne razliite delove njegovog/njenog tela.
Primena ovog pravila se odlae odlukom Administrativnog odbora od 05. aprila 2013. godine.
str. 26

PRAVILO
VIDI PRAVILO
10.
LOPTA NA MREI
10.1
LOPTA PRELAZI PREKO MREE
10.1.1
Lopta poslata u protivniko polje mora prei preko mree u okviru prostora za prelaz lopte. 2.4, 10.2,
Prostor za prelaz lopte je deo vertikalne ravni mree i ogranien je:
D5a
10.1.1.1 odozdo, gornjom ivicom mree;
2.2
10.1.1.2 sa strane, antenama i njihovim zamiljenim produecima;
2.4
10.1.1.3 odozgo, plafonom.

10.1.2
Lopta koja je prela ravan mree ka protivnikoj slobodnoj zoni, potpuno ili delimino kroz 9.1, D5b
spoljni prostor, sme biti vraena u okviru dozvoljenih odigravanja, pod uslovom:
10.1.2.1 da igra ne dodirne protivniko polje;
11.2.2
10.1.2.2 da lopta koja je vraena, ponovo prelazi ravan mree potpuno ili delimino kroz spoljni 11.4.4,
prostor, na istoj strani terena.
D5b
Protivnika ekipa ne sme spreiti takvu akciju.
10.1.3
Lopta koja se ka protivnikom polju kree kroz prostor ispod mree je u igri sve dok celim 23.3.2.3f,
obimom ne pree vertikalnu ravan mree.
D5a,
D11(22)
10.2
LOPTA DODIRUJE MREU

Prilikom prelaska mree, lopta je moe dodirnuti.
10.3
LOPTA U MREI
10.3.1
Lopta koja je poslata u mreu moe biti vraena u okviru tri odigravanja ekipe.
10.3.2
Ako lopta pocepa ili obori mreu, nadigravanje se ponitava i ponavlja.
10.1.1
9.1
str. 27

PRAVILO
VIDI PRAVILO
11.
IGRA PORED MREE
11.1
PRELAZ PREKO MREE
11.1.1
Prilikom blokiranja, bloker moe dodirnuti loptu preko mree, pod uslovom da ne ometa 14.1, 14.3
protivnikovu igru pre ili za vreme protivnikovog udarca u napadu.
11.1.2
Posle udarca u napadu, igrau je dozvoljeno da pree rukom preko mree, pod uslovom da
se kontakt dogodio u sopstvenom prostoru za igru.
11.2
PRELAZ ISPOD MREE
11.2.1
Dozvoljeno je prei u protivniki vazduni prostor ispod mree, pod uslovom da to ne ometa
protivnikovu igru.
11.2.2
Pri prelazu u protivniko polje, preko srednje linije, dozvoljeno je:
1.3.3,
11.2.2.1,
D11(22)
11.2.2.1 dodirnuti protivniko polje stopalom (stopalima), pod uslovom da je jedan deo stopala, 1.3.3,
kojim/a je izvren prelaz, ili u kontaktu sa srednjom linijom, ili je direktno iznad nje;
D11(22)
11.2.2.2 dodirnuti protivniko polje bilo kojim delom tela iznad stopala, pod uslovom da to ne ometa 1.3.3,
protivnikovu igru.
11.2.2.1,
D11(22)
11.2.3
Igra moe ui u protivniko polje od trenutka kada je lopta van igre.
8.2
11.2.4
Igrai mogu prei u protivniku slobodnu zonu, pod uslovom da ne ometaju protivnikovu
igru.
11.3
DODIR MREE
11.3.1
Dodir mree od strane igraa nije greka, osim ako to ne ometa igru.
11.3.2
11.4.4,
23.3.2.3c,
24.3.2.3,
D3
Igra moe da dodirne stub, konopce/sajle, ili bilo koji drugi predmet izvan antena, D3
ukljuujui i samu mreu, pod uslovom da to ne ometa igru.
11.3.3
Kada je lopta upuena u mreu i to prouzrokuje da mrea dodirne protivnika, to nije greka.
11.4
GREKE IGRAA PORED MREE
11.4.1
Igra dodirne loptu ili protivnika, u protivnikom prostoru, pre ili za vreme protivnikovog
udarca u napadu.
11.1.1,
D11(20)
11.4.2
Igra ometa protivnikovu igru prelazei u protivniki prostor ispod mree.
11.2.1
11.4.3
Igra celim stopalom (stopalima) prelazi u protivniko polje.
11.2.2.2,
D11(22)
11.4.4
Igra ometa protivnikovu igru (izmeu ostalog):

dodirivanjem trake na vrhu mree, ili gornjih 80 sm antene, za vreme svoje akcije 11.3.1,
odigravanja loptom,
oslanjajui se na mreu istovremeno sa odigravanjem lopte,
D11(19)
stvarajui prednost u odnosu na protivnika, dodirivanjem mree,
akcijom koja onemoguava protivnikov pokuaj odigravanja loptom.
str. 28

PRAVILO
12.
VIDI PRAVILO
SERVIS
Servis je akcija kojom desni igra zadnje linije, koji se nalazi u zoni za serviranje, ubacuje 1.4.2, 8.1,
loptu u igru.
12.4.1
12.1
PRVI SERVIS U SETU
12.1.1
Prvi servis u prvom setu, kao i u odluujuem (petom) setu, izvodi ekipa odreena rebom.
12.1.2
Ostali setovi poinju servisom ekipe koja nije prva servirala u prethodnom setu.
12.2
REDOSLED SERVIRANJA
12.2.1
Igrai moraju slediti redosled serviranja upisan na listiu za postavu.
7.3.1, 7.3.2
12.2.2
Posle prvog servisa u setu, koji e igra servirati, odreuje se na sledei nain:
12.1
6.3.2, 7.1
12.2.2.1 kada ekipa koja servira pobedi u nadigravanju, igra (ili njegova zamena), koji je prethodno 6.1.3, 15.5
servirao, servira ponovo;
12.2.2.2 kada ekipa koja je primala servis pobedi u nadigravanju, stie pravo da servira i rotira se 6.1.3, 7.6.2
pre servisa. Servirae igra koji se pomera sa prednje desne pozicije na zadnju desnu
poziciju.
12.3
ODOBRENJE SERVISA
Prvi sudija odobrava servis, poto je proverio da su obe ekipe spremne za igru i da je lopta 12, D11(1)
u posedu servera.
D11(10)
12.4
IZVOENJE SERVISA
12.4.1
Lopta mora biti udarena jedom akom, ili bilo kojim drugim delom ruke, poto je izbaena ili
isputena iz ruke (ruku).
12.4.2
Samo je jednom dozvoljeno izbaciti ili ispustiti loptu. Driblanje ili prebacivanje lopte iz ruke u
ruku je dozvoljeno.
12.4.3
U trenutku servisnog udarca, ili odraza prilikom skok servisa, server ne sme dodirivati teren 1.4.2,
(ukljuujui osnovnu liniju) niti pod izvan zone za serviranje.
27.2.1.4,
D11(22),
D12(4)
Posle udarca, server moe kroiti/doskoiti izvan zone za serviranje ili u teren.
12.4.4
Server mora udariti loptu u roku od 8 sekundi poto je prvi sudija zvidukom dao znak za 12.3,
servis.
D11(11)
12.4.5
Servis izveden pre sudijskog zviduka se ponitava i ponavlja.
12.5
D6,
D11(12)
Igrai ekipe koja servira ne smeju spreavati protivnike igrae, pojedinanim ili grupnim 12.5.2
zaklanjanjem (maskom), da vide servera i putanju lopte.
12.5.1
12.5.2
12.3
ZAKLON
Igra ili grupa igraa ekipe koja servira ini zaklon ako mau rukama, skau ili se kreu 12.4, D6
levo-desno za vreme izvoenja servisa, ili ako stoje grupisani da bi prikrili servera i putanju
lopte.
str. 29
12.6
GREKE ZA VREME SERVIRANJA
12.6.1
Greke serviranja
Greke koje dovode do promene servisa, ak i ako je protivnik u pogrenoj poziciji, su one 12.2.2.2,
kada server:
12.7.1
12.6.1.1 naruava redosled serviranja;
12.2
12.6.1.2 ne izvodi servis pravilno.
12.4
12.6.2
Greke posle servisnog udarca

Poto je lopta pravilno udarena, servis postaje pogrean (osim ako je igra u pogrenoj 12.4,
poziciji) ako lopta:
12.7.2
12.6.2.1 dodirne igraa ekipe koja servira, ili ne pree vertikalnu ravan mree potpuno unutar 8.4.4,
prostora za prelaz lopte;
8.4.5,
10.1.1,
D11(19)
12.6.2.2 ode u aut;
8.4,
D11(15)
12.6.2.3 prelazi preko zaklona.
12.5,
D11(12)
12.7
GREKE SERVIRANJA I POZICIONE GREKE
12.7.1
Ako server ini greku u trenutku servisnog udarca (nepravilno izvoenje, pogrean 7.5.1,
redosled serviranja itd.), a protivnik je u pogrenog poziciji, sankcionie se greka 7.5.2,
serviranja.
12.6.1
12.7.2
Naprotiv, ako je izvoenje servisa bilo pravilno, a servis kasnije postaje pogrean (ode u 7.5.3,
aut, prelazi preko zaklona itd.), prvo je uinjena poziciona greka i ona se sankcionie.
12.6.2
str. 30

PRAVILO
VIDI PRAVILO
13.
UDARAC U NAPADU
13.1
KARAKTERISTIKE UDARCA U NAPADU
13.1.1
Udarcima u napadu se smatraju sve akcije kojima se lopta upuuje ka protivniku, sa

izuzetkom servisa i bloka.
13.1.2
Za vreme udarca u napadu, kuvanje je dozvoljeno ako je kontakt ist i ako lopta nije 9.2.2
zadrana ili baena.
13.1.3
Udarac u napadu je izveden u trenutku kada lopta potpuno pree vertikalnu ravan mree, ili
je dodirne protivnik.
13.2
OGRANIENJA ZA UDARAC U NAPADU
13.2.1
Igra prednje linije moe izvesti udarac u napadu na bilo kojoj visini, pod uslovom da je 7.4.1.1
kontakt sa loptom ostvaren u sopstvenom prostoru za igru (osim u sluaju iz Pravila 13.2.4 i
13.3.6).
13.2.2
Igra zadnje linije moe izvesti udarac u napadu na bilo kojoj visini iza prednje zone, ali:
12, 14.1.1
13.2.2.1 prilikom odraza, igraevo stopalo (stopala) ne sme dodirivati niti prelaziti liniju napada;
1.4.1,
7.4.1.2,
19.3.1.2,
D8
1.3.4
13.2.2.2 posle udarca, igra moe doskoiti u prednju zonu.
1.4.1
13.2.3
Igra zadnje linije moe izvesti udarac u napadu i iz prednje zone ako je, u trenutku 1.4.1,
kontakta, deo lopte nii od vrha mree.
7.4.1.2, D8
13.2.4
Nijednom igrau nije dozvoljeno da izvede udarac u napadu na protivnikov servis kada je 1.4.1
lopta u prednjoj zoni i u celosti iznad gornje ivice mree.
13.3
GREKE UDARCA U NAPADU
13.3.1
Igra odigrava loptu unutar protivnikog prostora za igru.
13.3.2
Igra poalje loptu u aut.
13.3.3
Igra zadnje linije izvede udarac u napadu iz prednje zone, ako je, u trenutku udarca, lopta
u celosti bila iznad gornje ivice mree.
13.3.4
Igra izvede udarac u napadu na protivnikov servis, kada je lopta u prednjoj zoni i u celosti
iznad gornje ivice mree.
13.3.5
Libero izvede udarac u napadu, ako je, u trenutku udarca, lopta u celosti bila iznad gornje
ivice mree.
13.3.6
Igra izvede udarac u napadu kada je lopta u celosti iznad gornje ivice mree, a loptu je
podigao Libero prstima, iz svoje prednje zone.
13.2.1,
D11(20)
8.4,
D11(15)
1.4.1,
7.4.1.2,
13.2.3,
D11(21)
1.4.1,
13.2.4,
D11(21)
19.3.1.2,
23.3.2.3d,
D11(21)
1.4.1,
19.3.1.4,
23.3.2.3e,
D11(21)
str. 31

PRAVILO
VIDI PRAVILO
14.
BLOK
14.1
BLOKIRANJE
14.1.1
Blokiranje je akcija igraa u blizini mree, kojom se lopta, koja dolazi sa protivnike strane, 7.4.1.1
presree, izdizanjem iznad gornje ivice mree, bez obzira na kojoj se visini dodirne lopta.
Samo je igraima prednje linije dozvoljeno da izvedu akciju blokiranja, ali u trenutku
kontakta sa loptom, deo tela mora da bude iznad gornje ivice mree.
14.1.2
Pokuaj blokiranja
Pokuaj blokiranja je akcija blokiranja bez dodira lopte.
14.1.3
Izveden blok
Blok je izveden kada bloker dodirne loptu.
14.1.4
Grupni blok
Grupni blok ine dva ili tri igraa, koji su blizu jedan drugome, a izveden je kada lopta
dodirne jednog od njih.
14.2
DODIR BLOKA
D7
Jedan ili vie igraa koji blokiraju mogu ostvariti uzastopne (brze i neprekidne) kontakte sa 9.1.1, 9.2.3
loptom, pod uslovom da su se kontakti dogodili za vreme jedne akcije.
14.3
BLOKIRANJE U PROTIVNIKOM PROSTORU

Prilikom blokiranja, igrai mogu postaviti svoje ake i ruke preko mree, pod uslovom da to 13.1.1
ne ometa protivnikovu igru. Nije dozvoljeno dodirnuti loptu preko mree sve dok protivnik
ne izvede udarac u napadu.
14.4
BLOK I ODIGRAVANJE EKIPE
14.4.1
Dodir bloka se ne rauna u odigravanja ekipe. Posle dodira bloka, ekipa ima pravo na jo tri 9.1, 14.4.2
odigravanja da bi vratila loptu.
14.4.2
Prvo odigravanje posle bloka moe da izvede bilo koji igra, ukljuujui onoga koji je 14.4.1
dodirnuo loptu u bloku.
14.5
BLOKIRANJE SERVISA
12,
D11(12)
Zabranjeno je blokirati protivnikov servis.

D11(20)
14.6
GREKE BLOKIRANJA
14.6.1
Bloker dodiruje loptu u protivnikom prostoru, pre ili istovremeno sa protivnikovim udarcem 14.3
u napadu.
14.6.2
Igra zadnje linije, ili Libero, izvede akciju blokiranja, ili uestvuje u izvedenom grupnom 14.1, 14.5,
blokiranju.
19.3.1.3,
14.6.3
Blokiranje protivnikovog servisa.
14.6.4
Lopta od bloka odlazi u aut.
14.6.5
Blokiranje lopte u protivnikom prostoru izvan antene.
14.6.6
Libero pokuava individualni ili grupni blok.
14.5,
D11(12)
8.4
14.1.1,
19.3.1.3
str. 32
POGLAVLJE 5
PREKIDI, ODUGOVLAENJA I PAUZE
PRAVILO
15.
VIDI PRAVILO
PREKIDI IGRE
Prekid igre je vreme izmeu okonanog nadigravanja i zviduka prvog sudije za sledei 6.1.3, 8.1,
servis.
8.2, 15.4,
15.5, 24.2.6
Jedini pravilni prekidi igre su TAJM-AUTI i ZAMENE IGRAA.
15.1
BROJ PRAVILNIH PREKIDA IGRE

Svaka ekipa ima pravo da zatrai najvie dva tajm-auta i est zamena igraa, po setu.
6.2, 15.4,
15.5
15.2
REDOSLED PRAVILNIH PREKIDA IGRE
15.2.1
Zahtev za jedan ili dva tajm-auta i jedan zahtev za zamenu igraa, od strane obe ekipe, 15.4, 15.5
mogu da slede jedan za drugim, bez potrebe da se igra nastavi.
15.2.2
Meutim, za vreme istog prekida igre, ekipa nema pravo da uzastopno ponavlja zahtev za 15.5,
zamenu igraa. Dva ili vie igraa mogu biti zamenjeni za vreme istog prekida igre.
15.6.1
15.2.3
Mora da postoji okonano nadigravanje izmeu dva odvojena zahteva za zamenu igraa od 6.1.3, 15.5
strane iste ekipe.
15.3
ZAHTEV ZA PRAVILNE PREKIDE IGRE
15.3.1
Pravilne prekide igre moe zahtevati iskljuivo trener, ili, u odsustvu trenera, kapiten u igri, i 5.1.2, 5.2,
samo oni.
5.3.2, 15.
15.3.2
Zamena pre poetka seta je dozvoljena i upisuje se kao pravilna zamena za taj set.
15.4
TAJM-AUTI I TEHNIKI TAJM-AUTI
15.4.1
Zahtev za tajm-aut mora biti upuen pokazivanjem odgovarajueg znaka rukom, kada je 6.1.3, 8.2,
lopta van igre i pre zviduka za servis.
12.3,
Svi zahtevani tajm-auti traju 30 sekundi.
D11(4)
7.3.4
Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, obavezno je koristiti sirenu, a zatim znak D11(4)
rukom, za zahtevanje tajm-auta.
15.4.2
Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, u prva etiri seta automatski se primenjuju 26.2.2.3
dva dodatna tehnika tajm-auta, u trajanju od 60 sekundi, kada ekipa koja vodi
osvoji 8. i 16. poen.
15.4.3
U odluujuem (petom) setu, nema tehnikih tajm-auta; samo dva tajm-auta, u 15.1
trajanju od 30 sekundi, mogu biti zahtevana od strane svake ekipe.
15.4.4
Za vreme svakog tajm-auta, igrai koji su u igri moraju otii u slobodnu zonu, u D1a
blizinu svoje klupe za rezervne igrae.
15.5
ZAMENA IGRAA
15.5.1
Zamena igraa je in kojim igra, ali ne i Libero, ili igra umesto koga je Libero u igri, posle 19.3.2.1,
upisivanja u zapisnik, ulazi u igru, na poziciju drugog igraa, koji, u tom trenutku, mora da D11(5)
napusti teren.
str. 33
15.5.2
15.6
Kada se zamena igraa izazvana povredom igraa u igri, ona mora biti praena 5.1.2.3,
pokazivanjem odgovarajueg znaka rukom od strane trenera (ili kapitena u igri).
5.2.3.3,
8.2, 12.3,
D11(5)
OGRANIENJA KOD ZAMENE IGRAA
15.6.1
Igra poetne postave moe napustiti igru pa se potom vratiti, ali samo jednom u setu i to 7.3.1
na svoju prethodnu poziciju u postavi.
15.6.2
Igra-zamena moe ui u igru na mesto igraa poetne postave, ali samo jednom u setu i 7.3.1
moe biti zamenjen samo istim igraem poetne postave.
15.7
IZUZETNA ZAMENA
Igra (osim Libera) koji ne moe da nastavi igru, zbog povrede ili bolesti, treba da bude 15.6,
zamenjen pravilnom zamenom. Ako to nije mogue, ekipa ima pravo na IZUZETNU 19.4.3
zamenu, bez obzira na ogranienja iz Pravila 15.6.
Izuzetna zamena znai da bilo koji igra, koji nije na terenu u trenutku povrede, osim Libera
i igraa umesto kojeg je Libero u igri, moe zameniti povreenog igraa. Ovako zamenjeni
povreeni igra se ne moe vratiti u igru na toj utakmici.
Izuzetna zamena se ni u kom sluaju ne moe raunati u pravilne zamene, ali treba je
ukljuiti u ukupan broj zamena za set ili utakmicu u zapisniku.
15.8
ZAMENA ISKLJUENOG ILI ODSTRANJENOG IGRAA
15.9
ISKLJUENI ili ODSTRANJENI igra mora odmah biti pravilno zamenjen. Ako to nije 6.4.3, 7.3.1,
mogue, ekipa se proglaava NEKOMPLETNOM.
15.6, 21.3.2,
21.3.3,
D11(5)
NEPRAVILNA ZAMENA
15.9.1
Zamena je nepravilna ako prevazilazi ogranienja iz Pravila 15.6 (osim u sluaju iz Pravila
15.7), ili kada ukljuuje igraa koji nije upisan u zapisnik.
15.9.2
Kada ekipa izvri nepravilnu zamenu, a igra se nastavi, postupak je sledei:
15.9.2.1 ekipa se kanjava poenom i servisom za protivnika;
8.1, 15.6
6.1.3
15.9.2.2 zamena se ispravlja;

15.9.2.3 poeni ekipe koja je uinila greku, osvojeni posle uinjene greke, se ponitavaju;
protivnikovi poeni ostaju vaei.
15.10
POSTUPAK ZAMENA
15.10.1
Zamena igraa se mora izvesti u zoni za zamenu.
15.10.2
Zamena traje samo onoliko vremena koliko je potrebno za upisivanje u zapisnik i ulazak, 15.10,
odnosno izlazak, igraa.
24.2.6,
25.2.2.3
1.4.3, D1b
15.10.3.a Zahtev za zamenu stupa na snagu u trenutku ulaska igraa-zamene, koji je/su spreman/ni
za igru, u zonu za zamenu, za vreme prekida igre. Trener ne mora da pokae znak rukom
za zamenu igraa, osim ukoliko to nije zamena zbog povrede ili pre poetka seta.
15.10.3.b Ako to nije sluaj, zamena se nee odobriti i ekipa se sankcionie za odugovlaenje.
16.2, D9
str. 34
15.10.3.c Zahtev za zamenu odobrava i objavljuje zapisniar, ili drugi sudija, koristei sirenu, 24.2.6
odnosno pitaljku. Drugi sudija odobrava zamenu.
Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, prilikom zamene se koriste tablice sa
brojevima.
15.10.4
Ako ekipa namerava da istovremeno izvri vie od jedne zamene, svi igrai-zamene moraju 1.4.3,
ui u zonu za zamenu u isto vreme, kako bi bili obuhvaeni istim zahtevom. U tom sluaju, 15.2.2
zamene moraju biti izvedene sukcesivno, jedan po jedan par igraa. Ukoliko je jedna od
njih nepravilna, pravilne se dozvoljavaju, a nepravilna se odbija i predmet je sankcije za
odugovlaenje.
15.11
NEOSNOVANI ZAHTEVI
15.11.1
Neosnovano je zahtevati bilo kakav pravilan prekid igre:
15.
15.11.1.1 za vreme nadigravanja, u trenutku, ili posle zviduka za servis;
12.3
15.11.1.2 od strane neovlaenog lana ekipe;
5.1.2.3,
5.2.3.3
15.11.1.3 za drugu zamenu igraa od strane iste ekipe za vreme istog prekida, osim u sluaju 15.2.2,
povrede/bolesti igraa u igri;
15.2.3, 16.1,
25.2.2.6
15.11.1.4 posle iskorienog dozvoljenog broja tajm-auta i zamena igraa.
15.1
15.11.2
Prvi neosnovani zahtev ekipe na utakmici, koji ne utie na igru niti je odugovlai, bie 16.1,
odbijen bez ikakvih posledica, ali mora biti upisan u zapisnik.
25.2.2.6
15.11.3
Bilo koji ponovljeni neosnovani zahtev na utakmici, od strane iste ekipe, predstavlja 16.1.4
odugovlaenje.
str. 35

PRAVILO
VIDI PRAVILO
16.
ODUGOVLAENJE IGRE
16.1
VRSTE ODUGOVLAENJA
Nepravilna akcija ekipe, kojom se odlae nastavak igre, je odugovlaenje i podrazumeva,
izmeu ostalog:
16.1.1
odugovlaenje pravilnih prekida igre;
15.10.2
16.1.2
produavanje prekida, poto je dat znak za nastavak igre;
15.
16.1.3
traenje nepravilne zamene;
15.9
16.1.4
ponavljanje neosnovanog zahteva;
15.11.3
16.1.5
odugovlaenje igre od strane lana ekipe.
16.2
SANKCIJE ZA ODUGOVLAENJE
16.2.1
Opomena za odugovlaenje i kazna za odugovlaenje su sankcije za ekipu.
D9
16.2.1.1 Sankcije za odugovlaenje vae za celu utakmicu.
6.3
16.2.1.2 Sve sankcije za odugovlaenje se upisuju u zapisnik.
25.2.2.6
16.2.2
Prvo odugovlaenje na utakmici, od strane bilo kog lana ekipe, se sankcionie 4.1.1,
OPOMENOM ZA ODUGOVLAENJE.
D11(25)
16.2.3
Drugo i sva sledea odugovlaenja, bilo koje vrste, od strane bilo kog lana iste ekipe, na 6.1.3,
istoj utakmici, predstavljaju greku i sankcioniu se KAZNOM ZA ODUGOVLAENJE: D11(25)
poen i servis za protivnika.
16.2.4
Sankcije za odugovlaenje, dodeljene pre ili izmeu setova, primenjuju se u narednom 18.1
setu.
str. 36

PRAVILO
VIDI PRAVILO
17.
IZUZETNI PREKIDI IGRE
17.1
POVREDA/BOLEST
17.1.1
Ako se dogodi ozbiljna nezgoda (povreda, nesreni sluaj), dok je lopta u igri, sudija mora
odmah da zaustavi igru i dozvoli medicinskom osoblju da ue u teren.
Nadigravanje se zatim ponavlja.
17.1.2
6.1.3
Ako igra zbog povrede/bolesti ne moe biti zamenjen ni pravilno ni izuzetno, igrau se 15.6, 15.7,
dozvoljava tri minuta za oporavak, ali ne vie od jednom za istog igraa na utakmici.
24.2.8
Ako se igra ne oporavi, njegova ekipa se proglaava nekompletnom.
17.2
8.1
6.4.3, 7.3.1
SPOLJNO OMETANJE
Ako, za vreme igre, doe do bilo kakvog ometanja spolja, igra se prekida i nadigravanje se 6.1.3,
ponavlja.
D11(23)
17.3
PRODUENI PREKIDI
17.3.1
Ako nepredviene okolnosti prekinu utakmicu, prvi sudija, organizator i Kontrolni komitet 23.2.3
(ako postoji) e odluiti o merama koje e se preduzeti da bi se ponovo uspostavili normalni
uslovi za igru.
17.3.2
Ako se dogode jedan ili vie prekida, koji ukupno ne prelaze 4 sata:
17.3.1
17.3.2.1 ako se utakmica nastavlja na istom terenu, prekinuti set se normalno nastavlja, sa istim 1, 7.3
rezultatom, igraima (sa izuzetkom onih koji su iskljueni ili odstranjeni) i njihovim
pozicijama. Rezultati ve odigranih setova ostaju na snazi;
17.3.2.2 ako se utakmica nastavlja na drugom terenu, prekinuti set se ponitava i ponavlja, sa istim 7.3, 21.4.1,
lanovima ekipe i istim poetnim postavama (sa izuzetkom iskljuenih ili odstranjenih D9
igraa), a sve upisane sankcije se zadravaju. Rezultati ve odigranih setova ostaju na
snazi.
17.3.3
Ako se dogodi jedan ili vie prekida, koji ukupno traju due od 4 sata, cela utakmica se
ponavlja.
str. 37

PRAVILO
VIDI PRAVILO
18.
PAUZE I PROMENA POLJA
18.1
PAUZE
Pauza je vreme izmeu setova. Sve pauze traju po tri minuta.
4.2.4
Za vreme tog perioda, obavlja se promena polja i u zapisnik se upisuju poetne postave 7.3.2, 18.2,
ekipa.
25.2.1.2
Pauza izmeu drugog i treeg seta se moe produiti do 10 minuta, od strane nadlenog
organa, a na zahtev organizatora.
18.2
PROMENA POLJA
D11(3)
18.2.1
Posle svakog seta, sa izuzetkom odluujueg, ekipe menjaju polja.
7.1
18.2.2
U odluujuem setu, im ekipa koja vodi osvoji 8. poen, ekipe, bez odugovlaenja, menjaju 6.3.2,
polja, a pozicije igraa ostaju iste.
7.4.1,
25.2.2.5
Ako promena polja nije uinjena u trenutku kada je ekipa koja vodi osvojila 8. poen, obavie
se im se greka uoi. Posle promene polja, rezultat ostaje isti.
str. 38
POGLAVLJE 6
LIBERO
PRAVILO
VIDI PRAVILO
19.
LIBERO
19.1
ODREIVANJE LIBERA
19.1.1
Svaka ekipa ima pravo da, sa spiska igraa u zapisniku, odredi do dva specijalizovana 4.1.1
odbrambena igraa: Libero-igraa.
19.1.2
Svi Libero-igrai moraju biti pre utakmice upisani u zapisnik, u posebne rubrike predviene 5.2.2,
za to.
25.2.1.1,
26.2.1.1
Libero koji je na terenu je aktivni Libero. Ukoliko postoji jo jedan Libero, on/ona je drugi
Libero ekipe.
19.1.3
5.
Samo jedan Libero moe biti na terenu u svakom trenutku.

19.2
OPREMA
4.3
Libero-igra(i) moraju nositi uniformu (ILI PRSLUK ZA NOVOODREENOG Libera), na

kojoj preovlauje boja razliita od svih boja na uniformi ostatka ekipe. Uniforma mora biti
kontrastne boje u odnosu na boju uniformi ostatka ekipe.
Uniforme Libero igraa moraju biti numerisane kao kod ostatka ekipe.
Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, novoodreeni Libero bi trebalo, ukoliko je
mogue, da obue dres istog stila i iste boje kao originalni Libero, ali zadrava svoj
broj.
19.3
AKCIJE U KOJIMA UESTVUJE LIBERO
19.3.1
Akcije u igri
19.3.1.1 Liberu je dozvoljeno da ue u igru na mesto bilo kog igraa zadnje linije.
7.4.1.2,
19.3.1.2 Libero ima ogranienje da igra kao igra zadnje linije i nije mu/joj dozvoljeno da izvede 13.2.2,
udarac u napadu (ni iz terena ni iz slobodne zone) ako je, u trenutku kontakta, lopta u 13.2.3,
celosti iznad gornje ivice mree.
13.3.5
19.3.1.3 Libero ne sme da servira, blokira, ili pokua da blokira.
12.4.1,
14.6.2,
14.6.6,
D11(12)
19.3.1.4 Igra ne sme izvesti udarac u napadu ako je lopta u celosti iznad gornje ivice mree, a loptu 1.4.1,
je Libero podigao prstima, iz svoje prednje zone. Ako Libero uini takvu akciju izvan svoje 13.3.6,
prednje zone udarac u napadu se moe slobodno izvesti.
23.3.2.3d,
e, D1b
19.3.2
Promene igraa sa Liberom
19.3.2.1 Promene igraa sa Liberom se ne raunaju u zamene.
6.1.3, 15.5
Njihov broj je neogranien, ali izmeu dve promene igraa sa Liberom mora biti okonano
nadigravanje (osim kada kazna prouzrokuje rotaciju ekipe i pomeranje Libera u poziciju 4, ili
kada aktivni Libero postane nesposoban da nastavi igru, a to prouzrokuje da nadigravanje
ne bude okonano).
str. 39
19.3.2.2 Igra na ije mesto je uao Libero moe se vratiti u igru umesto jednog ili drugog Libera.
Aktivnog Libera moe promeniti samo igra umesto koga je Libero uao, ili drugi Libero.
19.3.2.3 Na poetku svakog seta, Libero ne moe ui u teren dok drugi sudija ne proveri postavu i ne 7.3.2, 12.1
odobri promenu igraa poetne postave sa Liberom.
19.3.2.4 Ostale promene igraa sa Liberom mogu se obaviti samo dok je lopta van igre i pre 8.2, 12.3
zviduka za servis.
19.3.2.5 Promena igraa sa Liberom izvedena posle zviduka za servis, a pre servisnog udarca, 12.3, 12.4,
nee biti odbijena; meutim, na kraju nadigravanja, sudija mora obavestiti kapitena u igri da D9
to nije dozvoljen postupak i da e njegovo ponavljanje biti predmet sankcija za
odugovlaenje.
19.3.2.6 Svako sledee kanjenje promene igraa sa Liberom rezultirae momentalnim prekidom 16.2, D9
igre i primenom odgovarajue sankcije za odugovlaenje. U zavisnosti od ishoda sankcije
za odugovlaenje, bie odreena ekipa koja e sledea servirati.
19.3.2.7 Libero i igra sa kojim Libero vri promenu, mogu ui ili izai sa terena samo kroz Zonu za 1.4.4, D1b
promenu Libera.
19.3.2.8 Promene igraa sa Liberom se moraju upisati u list za kontrolu Libera (ukoliko se koristi), ili 26.2.2.1,
u elektronski zapisnik.
26.2.2.2
19.3.2.9 Nepravilna promena igraa sa Liberom ukljuuje (izmeu ostalog) situacije kada:
nije okonano nadigravanje izmeu dve promene igraa sa Liberom;
6.1.3
Libera menja bilo koji igra osim drugog Libera ili onog igraa na ije mesto je Libero 15.9
uao.
Nepravilnu promenu igraa sa Liberom bi trebalo tretirati na isti nain kao nepravilnu 15.9
zamenu igraa:
ukoliko se nepravilna promena igraa sa Liberom primeti pre poetka sledeeg D9
nadigravanja, sudije bi trebalo da je isprave, a ekipa se sankcionie za odugovlaenje.
ukoliko se nepravilna promena igraa sa Liberom primeti nakon servisnog udarca, posledice 15.9
su iste kao one za nepravilnu zamenu.
19.4
PONOVNO ODREIVANJE LIBERA
19.4.1
Libero postaje nesposoban za igru ako je povreen, bolestan, iskljuen ili odstranjen.
21.3.2,
21.3.3, D9
Libero moe biti proglaen nesposobnim za igru iz bilo kog razloga, od strane trenera, ili, u 5.1.2.1,
odsustvu trenera, od strane kapitena u igri.
5.2.1
19.4.2
Ekipa sa jednim Liberom:
19.4.2.1 U sluaju kada ekipa ima na raspolaganju samo jednog Libera, shodno Pravilu 19.4.1, ili je 19.4,
samo jedan Libero upisan u zapisnik, a on postane ili se proglasi nesposobnim za igru, 19.4.1
trener (ili kapiten u igri, ukoliko trener nije prisutan) moe da odredi bilo kog drugog igraa
za novog Libera (sa izuzetkom igraa na ije mesto je uao Libero), koji nije na terenu u
trenutku ponovnog odreivanja, do kraja utakmice.
str. 40
19.4.2.2 Ukoliko aktivni Libero postane nesposoban za igru, moe biti promenjen igraem umesto
koga je uao u igru ili momentalnim i direktnim ulaskom na teren novoodreenog Libera.
Libero koji je predmet ponovnog odreivanja nema pravo da igra do kraja utakmice.
Ukoliko Libero nije na terenu u trenutku kada je proglaen nesposobnim za igru, takoe
moe biti predmet ponovnog odreivanja. Libero koji je proglaen nesposobnim za igru
nema pravo da igra do kraja utakmice.
19.4.2.3 Trener, ili kapiten u igri, ukoliko trener nije prisutan,
obavetavajui ga/je o ponovnom odreivanju.
se obraa drugom sudiji, 5.1.2.1,

5.2.1
19.4.2.4 Ako bi novoodreeni Libero postao ili bio proglaen nesposobnim da nastavi igru, budua 19.4.1
nova odreivanja bi bila mogua.
19.4.2.5 Ukoliko trener uputi zahtev da kapiten ekipe bude odreen za novog Libera, to e biti 5.1.2,
dozvoljeno, ali se, u tom sluaju, kapiten ekipe mora odrei svih liderskih prava.
19.4.1
19.4.2.6 U sluaju ponovnog odreivanja Libera, broj igraa, koji je odreen za novog Libera, mora 25.2.2.7,
biti upisan u rubriku Primedbe u zapisniku i na list za kontrolu Libera (ili u elektronski 26.2.2.1
zapisnik, ukoliko se koristi).
19.4.3
Ekipa sa dva Libera
19.4.3.1 Ukoliko ekipa ima dva Libera upisana u zapisnik, a jedan postane nesposoban da igra, 4.1.1,
ekipa ima pravo da igra sa samo jednim Liberom.
19.1.1
Ponovno odreivanje e biti dozvoljeno samo u sluaju da ni preostali Libero nije u 19.4
mogunosti da nastavi igru.
19.5
REZIME
19.5.1
Ukoliko je Libero iskljuen ili odstranjen, moe biti zamenjen direktno drugim Liberom ekipe. 19.4,
Ukoliko ekipa ima samo jednog Libera, ima pravo da izvri ponovno odreivanje Libera.
21.3.2,
21.3.3
str. 41
POGLAVLJE 7
PONAANJE UESNIKA
PRAVILO
VIDI PRAVILO
20.
PRAVILA PONAANJA
20.1
SPORTSKO PONAANJE
20.1.1
Uesnici moraju znati Zvanina pravila odbojke i pridravati ih se.
20.1.2
Uesnici moraju prihvatati odluke sudija u sportskom duhu, bez osporavanja.

U sluaju nejasnoe, samo kapiten u igri moe zatraiti razjanjenje.
20.1.3
Uesnici se moraju uzdravati od akcija, ili ponaanja, iji je cilj uticaj na odluke sudija, ili
prikrivanje uinjene greke sopstvene ekipe.
20.2
FER-PLEJ
20.2.1
Uesnici se moraju ponaati sa potovanjem i utivo, u duhu FER-PLEJA, ne samo prema

sudijama, nego i prema drugim slubenim licima, protivnicima, saigraima i gledaocima.
20.2.2
Za vreme utakmice, dozvoljena je komunikacija izmeu lanova ekipe.
5.1.2.1
5.2.3.4
str. 42

PRAVILO
VIDI PRAVILO
21.
NEDOZVOLJENO PONAANJE I SANKCIJE
21.1
MANJI PREKRAJI
Manji prekraji pravila o ponaanju nisu predmet sankcionisanja. Dunost je prvog sudije da 5.1.2, 21.3
sprei ekipe da dou do nivoa koji se sankcionie.
To se sprovodi na dva nivoa:
D9,
D11(6a)
Nivo 1: upuivanjem usmene opomene preko kapitena u igri;

Nivo 2: upotrebom UTOG KARTONA lanu ekipe. Ova opomena nije sankcija, ve znak
da je lan ekipe (samim tim i ekipa) dostigao nivo za sankcionisanje na toj utakmici. Ova
opomena nema trenutne posledice, ali se upisuje u zapisnik.
21.2
PREKRAJI KOJI SE SANKCIONIU

Nekorektno ponaanje lana ekipe prema slubenim licima, protivnicima, saigraima, ili 4.1.1
gledaocima je klasifikovano, prema ozbiljnosti prekraja, u tri kategorije:
21.2.1
Neuljudno ponaanje: ponaanje protivno lepim manirima, moralnim naelima.
21.2.2
Nasilniko ponaanje: pogrdne ili uvredljive rei ili gestovi, ili bilo koji postupak koji izraava
omalovaavanje.
21.2.3
Agresija: stvarni fiziki napad ili agresivno ili pretee ponaanje.
21.3
SKALA SANKCIJE
D9
Prema proceni prvog sudije i u zavisnosti od ozbiljnosti prekraja, sankcije koje e biti 21.2,
primenjene i upisane u zapisnik su sledee: kazna, iskljuenje i odstranjenje.
25.2.2.6
21.3.1
Kazna
D11(6b)
Prvo neuljudno ponaanje na utakmici, od strane bilo kog lana ekipe, kanjava se poenom 4.1.1,
i servisom za protivnika.
21.2.1
21.3.2
Iskljuenje
D11(7)
21.3.2.1 lan ekipe, koji je sankcionisan iskljuenjem, ne moe igrati do kraja seta istog trenutka 1.4.6,
mora biti pravilno zamenjen ukoliko se nalazi na terenu i mora ostati da sedi u kaznenom 4.1.1,
prostoru, bez drugih posledica.
5.2.1,
5.3.2,
D1a, D1b
Iskljueni trener gubi pravo da intervenie u setu i mora sedeti u kaznenom prostoru.
5.2.3.3
21.3.2.2 Prvo nasilniko ponaanje, od strane lana ekipe, sankcionie se iskljuenjem, bez drugih 4.1.1,
posledica.
21.2.2
21.3.2.3 Drugo neuljudno ponaanje, na istoj utakmici, od strane istog lana ekipe, sankcionie se 4.1.1,
iskljuenjem, bez drugih posledica.
21.2.1
21.3.3
Odstranjenje
D11(8)
21.3.3.1 lan ekipe, koji je sankcionisan odstranjenjem, istog trenutka mora biti pravilno zamenjen 4.1.1, D1a
ukoliko se nalazi na terenu i mora napustiti takmiarski kontrolni prostor, do kraja utakmice,
bez drugih posledica.
str. 43
21.3.3.2 Prvi fiziki napad, in agresije, ili pretnja agresijom, sankcionie se odstranjenjem, bez 21.2.3
drugih posledica.
21.3.3.3 Drugo nasilniko ponaanje, na istoj utakmici, od strane istog lana ekipe, sankcionie se 4.1.1,
odstranjenjem, bez drugih posledica.
21.2.2
21.3.3.4 Tree neuljudno ponaanje, na istoj utakmici, od strane istog lana ekipe, sankcionie se 4.1.1,
odstranjenjem, bez drugih posledica.
21.2.1
21.4
PRIMENA SANKCIJA ZA NEDOZVOLJENO PONAANJE
21.4.1
Sve sankcije za prekraje su individualne sankcije, ostaju na snazi tokom cele utakmice i 21.3,
upisuju se u zapisnik.
25.2.2.6
21.4.2
Ponavljanje prekraja, od strane istog lana ekipe, na istoj utakmici, se progresivno 4.1.1,
sankcionie (lan ekipe dobija teu sankciju za svaki sledei prekraj).
21.2, 21.3,
D9
21.4.3
Iskljuenje i odstranjenje, zbog nasilnikog, odnosno agresivnog ponaanja, ne zahteva 21.2, 21.3
prethodnu sankciju.
21.5
PREKRAJI PRE I IZMEU SETOVA

Bilo koji prekraj, koji se dogodi pre, ili izmeu setova, sankcionie se u skladu sa Pravilom 18.1, 21.2,
21.3 i sankcije se primenjuju u sledeem setu.
21.3
21.6
REZIME NEDOZVOLJENOG PONAANJA I KARTONA KOJI SE KORISTE

Opomena: nema sankcije
Nivo 1: usmena opomena

Nivo 2: uti karton
D11(6a,
6b, 7, 8)
21.1
Kazna: sankcija crveni karton
21.3.1
Iskljuenje: sankcija uti + crveni karton (zajedno)
21.3.2
Odstranjenje: sankcija uti + crveni karton (odvojeno)
21.3.3
str. 44
DEO 2 - SEKCIJA 2: SUDIJE, NJIHOVE ODGOVORNOSTI I

ZVANINI ZNACI RUKOM
str. 45
POGLAVLJE 8
SUDIJE
PRAVILO
VIDI PRAVILO
22.
SUDIJSKI KOLEGIJUM I POSTUPCI
22.1
SASTAV
Sudijski kolegijum za utakmicu se sastoji od sledeih slubenih lica:
prvi sudija
drugi sudija
zapisniar
etvoro (dvoje) linijskih sudija
23.
24.
25.
27.
Njihov poloaj je prikazan na dijagramu 10.

Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, obavezan je pomonik zapisniara.
22.2
POSTUPCI
22.2.1
Samo prvi i drugi sudija mogu koristiti pitaljku za vreme utakmice:
22.2.1.1 prvi sudija daje znak i zvidukom odobrava izvoenje servisa, kojim poinje nadigravanje;
26.
6.1.3, 12.3
22.2.1.2 prvi i drugi sudija oznaavaju kraj nadigravanja zvidukom, pod uslovom da su sigurni da je
greka uinjena i da su odredili vrstu greke.
22.2.2
Oni mogu upotrebiti pitaljku i kada je lopta van igre, da bi pokazali da li odobravaju ili 5.1.2, 8.2
odbijaju zahtev ekipe.
22.2.3
Odmah poto su zvidukom oznaili zavretak nadigravanja, sudije moraju da pokau 22.2.1.2,
zvaninim sudijskim znakom:
28.1
22.2.3.1 Ako je greku dosudio prvi sudija, pokazuje:

) ekipu koja e servirati,
12.2.2,
D11(2)
) vrstu greke,
) igraa koji je pogreio (ako je neophodno).
Drugi sudija sledi prvog sudiju ponavljajui zvanine znake rukom.
22.2.3.2 Ako je greku dosudio drugi sudija, pokazuje:
) vrstu greke,
) igraa koji je pogreio (ako je neophodno),
) ekipu koja e servirati, sledei znak prvog sudije.
12.2.2
U ovom sluaju, prvi sudija ne pokazuje ni vrstu greke ni igraa koji je pogreio, ve samo D11(2)
ekipu koja e servirati.
22.2.3.3 U sluaju greke u napadu igraa zadnje linije, ili Libera, oboje sudija pokazuju u skladu sa 12.2.2,
gore navedenim Pravilima 22.2.3.1 i 22.2.3.2.
13.3.3,
13.3.5,
19.3.1.2,
23.3.2.3d,
e, D11(21)
22.2.3.4 U sluaju obostrane greke, oboje sudija pokazuju, po sledeem redosledu:
) vrstu greke,
) igrae koji su pogreili (ako je neophodno),
) ekipu koja e servirati, prema tome kako pokazuje prvi sudija.
17.3,
D11(23)
12.2.2,
D11(2)
str. 46

PRAVILO
VIDI PRAVILO
23.
PRVI SUDIJA
23.1
MESTO
Prvi sudija obavlja svoje funkcije stojei na sudijskoj platformi, koja se nalazi na jednom D1a, D1b,
kraju mree, nasuprot zapisniara. Nivo njegovog vidnog polja mora biti otprilike 50 sm D10
iznad mree.
23.2
OVLAENJA
23.2.1
Prvi sudija vodi utakmicu od poetka do kraja. Njegova ovlaenja su iznad ovlaenja svih 4.1.1, 6.3
lanova sudijskog kolegijuma i lanova ekipa.
Za vreme utakmice, odluke prvog sudije su konane. On je ovlaen da poniti odluke
drugih lanova sudijskog kolegijuma ako primeti da su pogrene
On/ona moe promeniti lana sudijskog kolegijuma, koji svoje funkcije ne obavlja valjano.
23.2.2
On/ona, takoe, kontrolie rad skupljaa lopti, brisaa poda i brzih brisaa.
23.2.3
On/ona ima pravo da odlui o bilo kom pitanju u vezi sa igrom, ukljuujui i ona koja nisu
ureena Pravilima igre.
23.2.4
On/ona nee dozvoliti bilo kakvu diskusiju u vezi sa svojim odlukama.
3.3
20.1.2
Na zahtev kapitena u igri, prvi sudija e dati objanjenje o primeni ili tumaenju Pravila igre, 5.1.2.1
na osnovu kojih je doneo odluku.
Ako se kapiten u igri ne slae sa datim objanjenjem i odlui da uloi protest, mora to uiniti 5.1.2.1,
odmah, ime zadrava pravo da podnese i upie protest u zapisnik na kraju utakmice. Prvi 5.1.3.2,
sudija mora dozvoliti korienje ovog prava kapitenu u igri.
25.2.3.2
23.2.5
Prvi sudija je odgovoran da utvrdi da li oprema i uslovi u prostoru za igru, pre i za vreme Poglavlje 1,
utakmice, odgovaraju propisanim.
23.3.1.1
23.3
NADLENOSTI
23.3.1
PRE UTAKMICE, prvi sudija:
23.3.1.1 proverava uslove u prostoru za igru, lopte i ostalu opremu;
Poglavlje 1,
23.3.1.2 obavlja reb sa kapitenima ekipa;
23.2.5
7.1
23.3.1.3 nadgleda zagrevanje.
7.2
23.3.2
ZA VREME UTAKMICE, on/ona je ovlaen/a da:
23.3.2.1 dodeljuje opomene ekipama;
21.1
23.3.2.2 sankcionie nedozvoljeno ponaanje i odugovlaenja igre;
16.2, 21.2,
D9, D11
(6a, 6b, 7,
8, 25)
str. 47
23.3.2.3 odluuje o:
a) grekama servera i pozicionim grekama ekipe koja servira, ukljuujui zaklon;
7.5, 12.4,
12.5, 12.7.1,
D4, D6,
D11(12, 13)
b) grekama odigravanja loptom;
9.3,
D11(16,
17)
c) grekama iznad mree i nedozvoljenom kontaktu igraa sa mreom, prevashodno na 11.3.1,

strani ekipe koja napada;
11.4.1,
11.4.4,
D11 (20)
d) grekama udarca u napadu Libera i igraa zadnje linije;
13.3.3,
13.3.5,
24.3.2.4,
D8,
D11(21)
e) izvedenom udarcu u napadu igraa loptom iznad visine mree, koju je Libero podigao 1.4.1,
prstima, iz svoje prednje zone;
13.3.6,
24.3.2.4,
D11(21)
23.3.3
f) prolasku lopte celim obimom kroz prostor ispod mree;
8.4.5,
24.3.2.7,
D5a,
D11(22)
g) izvedenom bloku igraa zadnje linije, ili pokuaju bloka od strane Libera.
14.6.2,
14.6.6,
D11(12)
NA KRAJU UTAKMICE, proverava i potpisuje zapisnik.
24.3.3,
25.2.3.3
str. 48

PRAVILO
VIDI PRAVILO
24.
DRUGI SUDIJA
24.1
MESTO
Drugi sudija obavlja svoje funkcije stojei izvan terena, u blizini stuba, na suprotnoj strani D1a, D1b,
terena od prvog sudije, prema kome je okrenut licem.
D10
24.2
OVLAENJA
24.2.1
Drugi sudija je pomonik prvog sudije, ali ima i sopstveni delokrug nadlenosti.
24.3
Ako prvi sudija postane nesposoban da nastavi svoj posao, drugi sudija ga/je moe
zameniti.
24.2.2
On/ona moe, bez zviduka, da signalizira i one greke koje nisu u njegovom delokrugu 24.3
nadlenosti, ali na tome ne sme da insistira kod prvog sudije.
24.2.3
On/ona kontrolie rad zapisniara i pomonika zapisniara (ako je prisutan).
24.2.4
On/ona nadgleda lanove ekipa na klupi za rezervne igrae i obavetava prvog sudiju o 4.2.1
njihovom nedozvoljenom ponaanju.
24.2.5
On/ona nadgleda igrae u prostoru za zagrevanje.
24.2.6
On/ona odobrava prekide, kontrolie njihovo trajanje i odbija neosnovane zahteve.
24.2.7
25.2, 26.2
4.2.3
15, 15.11,
25.2.2.3
On/ona kontrolie broj tajm-auta i zamena igraa, koji je iskoristila svaka ekipa, i o drugom 15.1,
tajm-autu, petoj i estoj zameni igraa, obavetava prvog sudiju i odgovarajueg trenera.
25.2.2.3
24.2.8
U sluaju povrede igraa, on/ona odobrava izuzetnu zamenu, ili vreme od tri minuta za 15.7,
oporavak.
17.1.2
24.2.9
On/ona proverava stanje podloge, uglavnom u prednjoj zoni. Takoe, za vreme utakmice, 1.2.1, 3.
proverava da li lopte i dalje ispunjavaju propisane uslove.
24.2.10
On/ona nadgleda lanove ekipa u kaznenim prostorima i obavetava prvog sudiju o 1.4.6,
nedozvoljenom ponaanju.
21.3.2
Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, ovlaenja iz 24.2.5 i 24.2.10 obavlja rezervni
sudija.
24.3
NADLENOSTI
24.3.1
Na poetku svakog seta, kod promene polja u odluujuem setu i kad god je potrebno, 5.2.3.1,
drugi sudija proverava da li stvarne pozicije igraa na terenu odgovaraju onima na listiu za 7.3.2,
poetnu postavu.
7.3.5,
18.2.2
str. 49
24.3.2
ZA VREME UTAKMICE, ona/ona odluuje, zvidukom dosuuje i pokazuje:
24.3.2.1 prelaz u protivniko polje i prostor ispod mree;
1.3.3, 11.2,
D5a,
D11(22)
24.3.2.2 pozicione greke ekipe koja prima servis;
7.5, D4,
D11(13)
24.3.2.3 nedozvoljen kontakt igraa sa mreom prevashodno na strani ekipe koja blokira, ili sa 11.3.1
antenom, na svojoj strani terena;
24.3.2.4 izvedeni blok igraa zadnje linije, ili pokuaj bloka od strane Libera; greke u napadu igraa 13.3.3,
zadnje linije ili Libera;
14.6.2,
14.6.6,
23.3.2.3d,
23.3.2.3e,
23.3.2.3g,
D11(12,
21)
24.3.2.5 kontakt lopte sa spoljnim predmetom;
8.4.2, 8.4.3,
D11(15)
24.3.2.6 kontakt lopte sa podom, kada prvi sudija nije u poziciji da vidi kontakt;
8.3
24.3.2.7 ako lopta, koja je upuena u protivniki teren, prelazi mreu potpuno ili delimino izvan 8.4.3,
prostora za prelaz lopte, ili ako dodiruje antenu, na svojoj strani terena.
8.4.4, D5a,
D11(15)
24.3.3
NA KRAJU UTAKMICE, proverava i potpisuje zapisnik.
23.3.3,
25.2.3.3
str. 50

PRAVILO
VIDI PRAVILO
25.
ZAPISNIAR
25.1
MESTO
Zapisniar obavlja svoje funkcije sedei za zapisnikim stolom, na suprotnoj strani terena D1a, D1b,
od prvog sudije i njemu okrenut licem.
D10
25.2
NADLENOSTI
Vodi zapisnik u skladu sa Pravilima igre, saraujui sa drugim sudijom.
Koristi sirenu, ili drugu zvunu napravu, da bi objavio nepravilnosti, ili ukazao na njih
sudijama, na osnovu svojih nadlenosti.
25.2.1
PRE UTAKMICE I SETA, zapisniar:
25.2.1.1 upisuje podatke o utakmici i ekipama, ukljuujui prezimena i brojeve Libero igraa, na 4.1, 5.1.1,
osnovu vaee procedure, i prikuplja potpise kapitena i trenera;
5.2.2,
7.3.2,
19.1.2,
19.4.2
25.2.1.2 upisuje poetnu postavu obe ekipe sa listia za postavu.
5.2.3.1,
7.3.2
Ako listie ne primi na vreme, o tome odmah obavetava drugog sudiju.
5.2.3.1
25.2.2
ZA VREME UTAKMICE, zapisniar:
25.2.2.1 upisuje osvojene poene;
6.1
25.2.2.2 kontrolie redosled serviranja obe ekipe i signalizira sudijama svaku greku, odmah nakon 12.2
izvoenja servisa;
25.2.2.3 ima ovlaenje da odobri i objavi zahteve za zamene igraa, koristei sirenu, i kontroliui 15.1,
njihov broj; upisuje zamene i tajm-aute, obavetavajui drugog sudiju o tome;
15.4.1,
15.10.3c,
24.2.6,
24.2.7
25.2.2.4 obavetava sudije o zahtevu za pravilan prekid igre, koji nije u skladu sa pravilima;
15.11
25.2.2.5 objavljuje sudijama kraj setova i osvajanje 8. poena u odluujuem setu;
6.2, 15.4.1,
18.2.2
25.2.2.6 upisuje opomene za nesportsko ponaanje, sankcije i neosnovane zahteve;
15.11.3,
16.2, 21.3
25.2.2.7 upisuje i ostale dogaaje, po instrukciji drugog sudije, kao to su izuzetne zamene, vreme 15.7,
za oporavak povreenog igraa, produene prekide, spoljanje ometanje, ponovno 17.1.2,
odreivanje i drugo;
17.2, 17.3
25.2.2.8 kontrolie pauzu izmeu setova.
25.2.3
18.1
NA KRAJU UTAKMICE, zapisniar:
25.2.3.1 upisuje konaan rezultat;
6.3
25.2.3.2 u sluaju protesta, a uz prethodnu dozvolu prvog sudije, upisuje, ili dozvoljava kapitenu 5.1.2.1,
ekipe, odnosno kapitenu u igri, da upie u zapisnik izjavu o situaciji zbog koje protestuje;
5.1.3.2,
23.2.4
25.2.3.3 nakon to i sam potpie zapisnik, prikuplja potpise kapitena ekipa, a zatim i sudija.
5.1.3.1,
23.3.3,
24.3.3
str. 51

PRAVILO
VIDI PRAVILO
26.
POMONIK ZAPISNIARA
26.1
MESTO
Pomonik zapisniara obavlja svoje funkcije sedei pored zapisniara, za zapisnikim 22.1, D1a,
stolom.
D1b, D10
26.2
NADLENOSTI
19.3
Pomonik zapisniara upisuje promene u kojima uestvuje Libero.

Pomae u administrativnim dunostima zapisniaru.
Ako zapisniar postane nesposoban da obavlja svoj posao, zamenie ga pomonik
zapisniara.
26.2.1
PRE UTAKMICE I SETA, pomonik zapisniara:
26.2.1.1 priprema list za kontrolu Libera;

26.2.1.2 priprema rezervni zapisnik.
26.2.2
ZA VREME UTAKMICE, pomonik zapisniara:
26.2.2.1 upisuje sve detalje u vezi za ulaskom/izlaskom Libera i njegovim ponovnim odreivanjem;
19.3.1.1,
19.4
26.2.2.2 obavetava sudije o bilo kakvoj greci u vezi sa ulaskom/izlaskom Libera, koristei sirenu;
19.3.2
26.2.2.3 zapoinje i zavrava merenje tehnikog tajm-auta;
15.4.1
26.2.2.4 okree brojeve na runom semaforu, koji se nalazi na zapisnikom stolu;

26.2.2.5 proverava tanost podataka na elektronskom semaforu;
25.2.2.1
26.2.2.6 ako je neophodno, aurira rezervni zapisnik i daje ga zapisniaru.
25.2.1.1
26.2.3
NA KRAJU UTAKMICE, pomonik zapisniara:
26.2.3.1 potpisuje list za kontrolu Libera i predaje ga na proveru;

26.2.3.2 potpisuje zapisnik.
Za FIVB, svetska i zvanina takmienja na kojima se koristi elektronski zapisnik,
pomonik zapisniara sarauje sa zapisniarom u objavljivanju zamena i uoila
promena igraa sa Liberom.
str. 52

PRAVILO
VIDI PRAVILO
27.
LINIJSKE SUDIJE
27.1
MESTO
Ako je prisutno samo dvoje linijskih sudija, oni stoje kod uglova terena, najbliim desnoj ruci D1a, D1b,
svakog sudije, dijagonalno na 1 do 2 m od ugla.
D10
Svako od njih kontrolie dve linije, osnovnu i bonu, na svojoj strani terena.
Na FIVB, svetskim i zvaninim takmienjima, obavezno je prisustvo etvoro linijskih
sudija.
Oni stoje u slobodnoj zoni, na 1 do 3 m od svakog ugla terena, u zamiljenom D10
produetku linija koje kontroliu.
27.2
NADLENOSTI
27.2.1
Linijske sudije obavljaju svoje funkcije koristei zastavice (40x40 sm) pokazujui:
D12
27.2.1.1 lopta unutra ili aut, kad god lopta padne blizu njihovih linija;
8.3, 8.4,
D12(1),
D12(2)
27.2.1.2 dodir aut lopti od strane ekipe koja prima loptu;
8.4, D12(3)
27.2.1.3 kada lopta dodirne antenu, kada servirana lopta ili tree odigravanje ekipe prelazi mreu 8.4.3,
van prostora za prelaz lopte itd;
8.4.4,
10.1.1,
D5b,
D12(4)
27.2.1.4 ako bilo koji igra (izuzev servera) stoji van svog polja, u trenutku servisnog udarca;
7.4, 12.4.3,
D12(4)
27.2.1.5 greku prestupa osnovne linije igraa koji servira;
12.4.3
27.2.1.6 bilo koji kontakt igraa sa gornjih 80 cm antene, na svojoj strani terena, za vreme akcije 11.3.1,
igranja loptom, ili za vreme ometanja igre;
11.4.4, D3,
D12(4)
27.2.1.7 prelazak lopte preko mree u protivniko polje, van prostora za prelaz lopte, ili dodir sa 10.1.1,
antenom na svojoj strani terena.
D5a,
D12(4)
27.2.2
Na zahtev prvog sudije, linijski sudija mora ponoviti svoj znak.
str. 53

PRAVILO
VIDI PRAVILO
28.
ZVANINI ZNACI
28.1
SUDIJSKI ZNACI RUKOM
D11
Sudije moraju zvaninim znakom rukom pokazati razlog za svoj zviduk (vrstu dosuene
greke, ili vrstu odobrenog prekida). Znak mora biti na trenutak zadran, a ako je pokazan
jednom rukom, ruka odgovara strani ekipe koja je uinila greku, ili uputila zahtev.
28.2
ZNACI ZASTAVICOM LINIJSKIH SUDIJA
D12
Linijske sudije moraju pokazati zvaninim znakom zastavicom vrstu uinjene greke i za
trenutak zadrati znak.
str. 54
DEO 2 - SEKCIJA 3: DIJAGRAMI EME I ILUSTRACIJE
str. 55
Takmiarski prostor
Dijagram 1a
P. 1, 1.4.5, 1.4.6, 4.2.1, 4.2.3.1, 15.4.4, 19.3.2.7, 21.3.2.1, 21.3.3.1, 23.1, 24.1, 25.1, 26.1
str. 56
Prostor za igru
Dijagram 1b
P. 1, 1.4, 1.4.2, 1.4.3, 1.4.4, 1.4.5, 1.4.6, 4.2.1, 4.2.3.1, 15.10.1, 19.3.1.4, 19.3.2.7, 21.3.2.1,
23.1, 24.1, 25.1, 26.1
str. 57
Teren za igru
Dijagram 2
P. 1.1, 1.3, 1.3.3, 1.3.4, 1.4.1, 5.2.3.4
str. 58
Izgled mree
Dijagram 3
P. 2, 2.1.6, 2.2, 2.3, 2.4, 2.5.1, 11.3.1, 11.3.2, 27.2.1.6

str. 59
Pozicija igraa
Dijagram 4
P. 7.4, 7.4.3, 7.5, 23.3.2.3a, 24.3.2.2

str. 60
Lopta prelazi vertikalnu ravan mree ka protivnikom polju
Dijagram 5a
P. 2.4, 8.4.3, 8.4.4, 8.4.5, 10.1.1, 10.1.3, 24.3.2.7, 27.2.1.3, 27.2.1.7

str. 61
Lopta prelazi vertikalnu ravan mree ka protivnikoj slobodnoj zoni
Dijagram 5b
P. 10.1.2, 10.1.2.2, 24.3.2.7
str. 62
Grupni zaklon
Dijagram 6
P. 12.5, 12.5.2, 23.3.2.3a
Izveden blok
Dijagram 7
P. 14.1.3
str. 63
Napad igraa zadnje linije
Dijagram 8
P. 13.2.2, 13.2.3, 23.3.2.3d, 24.3.2.4

str. 64
Skala nesportskog ponaanja
Skala sankcija za nesportsko ponaanje

KATEGORIJA
NEULJUDNO
PONAANJE
SLUAJ
PREKRILAC
SANKCIJA
POSLEDICA
Prvi
Bilo koji lan
Kazna
Crveni
Drugi
Isti lan
Iskljuenje
Igra e napustiti prostor za igru i

Crveni i uti
ostati u kaznenom prostoru do
zajedno
kraja seta
Trei
Isti lan
Odstranjenje
Crveni i uti Igra e napustiti takmiarski

odvojeno
prostor do kraja utakmice
Prvi
Bilo koji lan
Iskljuenje
Igra e napustiti prostor za igru i

Crveni i uti
ostati u kaznenom prostoru do
zajedno
kraja seta
Drugi
Isti lan
Odstranjenje

odvojeno
Prvi
Bilo koji lan
Odstranjenje

odvojeno
NASILNIKO
PONAANJE
AGRESIJA
KARTONI
Poen i servis za protivnika
Skala sankcija za odugovlaenje

KATEGORIJA
SLUAJ
Prvi
PREKRILAC
Bilo koji lan
ekipe
ODUGOVLAENJE
Drugi i svaki Bilo koji lan
ekipe
sledei
Dijagram 9
SANKCIJA
KARTONI
POSLEDICA
Znak rukom
Opomena za broj 25 sa
Prevencija nema kazne
odugovlaenje utim
kartonom
Znak rukom
Kazna za
broj 25 sa
Poen i servis za protivnika
odugovlaenje crvenim
kartonom
P. 16.2, 21.3, 21.4.2

str. 65
Lokacija sudijskog kolegijuma i njihovih pomonika
Dijagram 10
P. 3.3, 23.1, 24.1, 25.1, 26.1, 27.1

str. 66
Dijagram 11 - Zvanini sudijski znaci rukom
P. 12.3, 22.2.1.1
P. 22.2.3.1, 22.2.3.2, 4
P. 18.2
P. 15.4.1
str. 67
P. 15.2.1, 15.5.2, 15.8
P. 21.1, 21.6
P. 21.3.1, 21.6, 23.3.2.2
P. 21.3.2, 21.6, 23.3.2.2
str. 68
P. 21.3.3, 21.6, 23.3.2.2
P. 6.2, 6.3
P. 12.4.1
P. 12.4.4
str. 69
P. 12.5, 12.6.2.3, 14.6.3, 19.3.1.3, 23.3.2.3a, 24.3.2.4
P. 7.5, 7.7, 23.3.2.3a, 24.3.2.2
P. 8.3
P. 8.4.1, 8.4.2, 8.4.3, 8.4.4, 24.3.2.5, 24.3.2.7
str. 70
P. 9.2.2, 9.3.3, 23.3.2.3b
P. 9.3.4, 23.3.2.3b
P. 9.3.1, 23.3.2.3b
P. 11.4.4, 12.6.2.1
str. 71
P. 11.4.1, 13.3.1, 14.3, 14.6.1, 23.3.2.3c
Od strane igraa zadnje linije, Libera ili na protivniki servis:

P. 13.3.3, 13.3.4, 13.3.5, 23.3.2.3d,e, 24.3.2.4
Kada je lopta u celosti iznad gornje ivice mree,
a digao ju je Libero prstima, iz svoje prednje zone:
P. 13.3.6
P. 8.4.5, 11.2.2, 12.4.3, 23.3.2.3a, f, 24.3.2.1
P. 6.1.2.2, 17.2, 22.2.3.4
str. 72
P. 23.3.2.3b, 24.2.2
P. 15.11.3, 16.2.2, 16.2.3, 23.3.2.2
str. 73
Dijagram 12 - Zvanini znaci zastavicom linijskih sudija
P. 8.3, 27.2.1.1
P. 8.4.1, 27.2.1.1
P. 27.2.1.2
P. 8.4.2, 8.4.3, 8.4.4, 12.4.3, 27.2.1.3, 27.2.1.4,

27.2.1.6, 27.2.1.7
str. 74
str. 75
DEO 3 - DEFINICIJE
str. 76
TAKMIARSKI / KONTROLNI PROSTOR

Takmiarski/kontrolni prostor je prostor (koridor) oko terena i slobodne zone, ukljuujui sav prostor do spoljnih
barijera ili zatitnih ograda. Vidi dijagram/sliku 1a.
ZONE
Delovi unutar prostora za igru (tj. teren i slobodna zona) koji imaju posebnu namenu (i posebna ogranienja) u
okviru teksta pravila. Tu spadaju: prednja zona, zona za serviranje, zona za zamene, slobodna zona, zadnja
zona i zona za promenu Libera.
PROSTORI
Delovi poda IZVAN slobodne zone, koji prema pravilima imaju posebnu funkciju. Tu spadaju: prostor za
zagrevanje i kazneni prostor.
PROSTOR ISPOD MREE
Prostor ogranien odozgo donjim delom mree i kanapom koji je vezuje za stubove, sa strane stubovima, a
odozdo podlogom za igru.
PROSTOR ZA PRELAZ LOPTE
Prostor za prelaz lopte ogranien je:
horizontalnom trakom na vrhu mree;

antenama i njihovim produecima;
plafonom.
Lopta mora da pree u protivniki TEREN kroz prostor za prelaz lopte.

SPOLJNI PROSTOR
Spoljni prostor se nalazi u ravni mree, izvan prostora za prelazak lopte i donjeg prostora ispod mree.
ZONA ZA ZAMENU IGRAA
Deo slobodne zone kroz koji se obavljaju zamene.
OSIM U SLUAJU SAGLASNOSTI FIVB
Ovom izjavom se istie da postoje sluajevi kada FIVB moe da prihvati odstupanja od propisa po pitanju
standarda i specifiacije opreme i objekata, u cilju promovisanja odbojke ili testiranja novih uslova.
FIVB STANDARDI
Tehnike specifikacije ili ogranienja odreena od strane FIVB, namenjena proizvoaima opreme.
KAZNENA ZONA
U svakoj polovini takmiarskog/kontrolnog prostora nalazi se kaznena zona, iza produetka osnovne linije, van
slobodne zone, koja bi trebalo da bude postavljena najmanje 1,5 m iza zadnje ivice klupe za rezervene igrae.
GREKA
a) Akcija u igri suprotna pravilima.
b) Naruavanje pravila na drugi nain.
str. 77
DRIBLING
Dribling je kratko odbijanje lopte (obino kao priprema za izbaaj lopte kod servisa). Ostale pripremne radnje
ukljuuju (izmeu ostalih) i prebacivanje lopte iz ruke u ruku.
TEHNIKI TAJM-AUT
Poseban, obavezni tajm aut, pored tajm-auta ekipa, koji slui za promociju odbojke, analizu igre i prua dodatnu
mogunost za reklame. Tehniki tajm-auti su obavezni na FIVB svetskim i zvaninim takmienjima.
SKUPLJAI LOPTI
Osoblje iji je posao da, dodavanjem lopte ka serveru izmeu nadigravanja, odrava visok tempo igre.
SVAKO NADIGRAVANJE POEN SISTEM (RALLY POINT SYSTEM)
Sistem prema kome se osvaja poen kad god se pobedi u nadigravanju.
PAUZA
Vreme izmeu setova. Promena polja u petom (odluujuem setu) ne predstavlja pauzu.
PONOVNO ODREIVANJE
Postupak kojom ulogu Libera, koji ne moe da nastavi igru, ili je proglaen nesposobnim za igru od strane
svoje ekipe, preuzima bilo koji drugi igra (sa izuzetkom igraa na ije mesto je uao Libero), koji nije na terenu
u trenutku ponovnog odreivanja.
PROMENA IGRAA
Postupak kojim igra naputa teren, a bilo koji Libero (ukoliko ih je vie od jednog) zauzima njegovo/njeno
mesto. Ovo ukljuuje i izmenu jednog Libera drugim. Igra zatim moe da zameni jednog ili drugog Libera. Mora
da postoji okonano nadigravanje izmeu dve promene igraa sa Liberom.
OMETANJE
Bilo koja akcija kojom se stvara prednost u odnosu na protivniku ekipu, ili bilo koja akcija kojom se protivnik
spreava da odigra loptu.
SPOLJNI PREDMET
Predmet ili osoba koji, nalazei se izvan terena ili blizu ogranienja slobodnog prostora za igru, predstavljaju
prepreku za let lopte. Na primer, plafonsko osvetljenje, sudijska platforma, TV oprema, zapisniki sto i stubovi
koji dre mreu. Spoljni predmeti ne ukljuuju antene, jer se one smatraju delom mree.
ZAMENA
Postupak kojim igra poetne postave naputa teren, a drugi igra zauzima njegovo mesto.
str. 78
BELEKE
str. 79

Pravila Igre

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pravila Igre

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVILA IGRE

Rni izdnj prvdili i pririvli lnvi USS:

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

KARAKTERISTIKE IGRE .............................................................................................................................................6

Prostor za igru ....................................................................................................................................................11

Lideri ekipe .........................................................................................................................................................17

POGLAVLJE 3: TOK IGRE.........................................................................................................................................19

Osvajanje poena, pobeda u setu i u utakmici.....................................................................................................19

Elementi igre .......................................................................................................................................................21

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

POGLAVLJE 4: AKCIJE U IGRI .................................................................................................................................24

Situacije u igri .....................................................................................................................................................24

Igranje loptom .....................................................................................................................................................25

10. Lopta na mrei ....................................................................................................................................................27

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

17. Izuzetni prekidi igre .............................................................................................................................................37

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

DEO 2 - SEKCIJA 3: DIJAGRAMI EME I ILUSTRACIJE ......................................................................................55

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

DEO 1 - FILOZOFIJA PRAVILA I SUENJA

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

ULOGA SUDIJE U OVOM OKVIRU

preciznou u svom odluivanju,

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

DEO 2 - SEKCIJA 1: IGRA

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

Teren je pravougaonik, dimenzija 18x9 m, okruen sa svih strana slobodnom zonom,

Podloga mora biti ravna, horizontalna i jednoobrazna. Ne sme da predstavlja nikakvu

Na zatvorenim terenima, povrina terena mora biti svetle boje.

Na otvorenim terenima, dozvoljen je nagib od 5 mm po metru, radi drenae. Linije 1.3

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, linija napada je od bonih linija produena D2

Zona za serviranje je irine 9 m i nalazi se iza svake osnovne linije.

Zona za zamenu igraa

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

SISTEM SA TRI LOPTE

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

Ekipa za utakmicu se moe sastojati od najvie 12 igraa, plus:

Trenersko osoblje: jedan trener, najvie dva pomona trenera

Samo oni lanovi koji su navedeni u spisku u zapisniku mogu slobodno da uu u

Igrai koji nisu u igri mogu se zagrevati bez lopti:

u toku igre: u zoni za zagrevanje;

za vreme tajm-auta i tehnikih tajm-auta: u slobodnoj zoni, iza svog polja.

Dresovi moraju biti oznaeni brojevima od 1 do 20.

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

Igrai na sopstveni rizik mogu nositi naoare ili soiva.

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

Libero igrai ne mogu biti kapiteni ekipe, ili kapiteni u igri.

traio odobrenje za:

) proveru pozicija ekipa;

) proveru poda, mree, lopti itd;

u odsustvu trenera, zahtevao tajm-aute i zamene igraa.

NA KRAJU UTAKMICE, kapiten ekipe:

zahvaljuje sudijama i potpisuje zapisnik radi potvrde rezultata utakmice;

ZA VREME UTAKMICE, trener:

sedi na klupi najblie zapisniaru, ali to mesto moe napustiti;

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

zahteva tajm-aute i zamene igraa;

Zvanina pravila odbojke 2013-2016.

OSVAJANJE POENA, POBEDA U SETU I U UTAKMICI