Margaret Mid je ovu studiju pisala 1926.

godine, tokom svog boravka na

Samoi. Istraivanje je obavila kada je imala svega 23 godine. Knjiga je
obavljena 1928. u 4 izdanja, i u svakom izdanju autorka naglaava da
knjiga govori o prolosti, odnosno o Samoi i SAD u periodu 1926-1928.
godine. Mnogi itaoci oekuju da e i danas na Samoi nai takve stare
oblike organizacije ivota, pa je zato to potrebno naglasiti. Istraivanje je
raeno bez opreme kamera i magnetofonske trake. Margaret Mid je sa
samoanskim plemenima ivela 9 meseci i beleila podatke o organizaciji
njihovog ivota, obiajima,verovanjima i ritualima. Sama autorka kae da
ukoliko elimo da naa istraivanja budu smislena za obine ljude
industrijalizovanog sveta, ona moraju biti napisana za njih, a ne uvijena u
tehniki argon strunjaka.
Centralna tema studije su adolescenti i stoga je ona napisana tako da
bude razumljiva onima koji se adolescentima i najvie bave, odnosno
nastavnicima i roditeljima. Cilj studije je da buduim roditeljima pokae da
razdoblje rane mladosti ne mora biti doba napetosti i sukoba kakvim ga je
napravilo zapadno drutvo. Odrastanje moe biti i slobodnije, lake i manje
sloeno, ali i da taj izostanak sloenosti kakav se via na Samoi ima svoju
cenu manje estine, individualnosti i angaovanja u ivotu. Takoe,
knjiga je napisana i kao doprinos naem znanju o tome koliko ovekov
karakter, ovekove mogunosti i ovekova dobrobit mnogo zavise i od
onoga emu se mladi ue i od drutvenih sporazuma koji vladaju u drutvu
u kojem je ovek odrastao. Sve to moramo znati da bi smo predupredili
propast. Nekada su tu propast predstavljali ratovi, a danas su to prirodne,
tehnike i populacione krize.
to se tie samog istraivanja adolescencije, ne mogu se koristiti idealni
tipovi eksperimenta koje koriste npr. istraivai deije psihologije koji
mogu da postave idealne laboratorijske uslove da kontroliu sredinu, i na
kraju da rezultate istraivanja podvrgnu objektivnom merenju.
Ono to istraiva adolescencije eli da postigne jeste da proveri dejstvo
civilizacije na ljudsko bie u razvoju u doba puberteta. To je jednostavno
nemogue proveriti klasinim eksperimentom. Problem je u samoj ljudskoj
prirodi jer ne znamo ta je pretrpela priroda svakog pojedinca posebno.
Poto je nemogue sprovesti eksperiment sa ljudima zbog nemogunosti
stvaranja eksperimentalnih ili kontrolisanih uslova, jedini metod koji ostaje
je metod antropologa, odnosno otii u nekakvu drugaiju civilizaciju i
prouavati ljude u drugaijim kulturnim okolnostima u drugim delovima
sveta. Za ta istraivanja biraju se sasvim jednostavni primitivni narodi ija
drutva nisu dostigla sloenost naeg. Tu su pogodni narodi poput Eskima,
Aboridina i ostrvljanja Junog mora. Jednostavnija drutva su pristupanija
analizi. Za izuavanje sloenijih drutava ili pojedinih njihovih fenomena,

potrebne su godine uenja pre samog poetka istraivanja, dok

istraivanje primitivnih drutava moe otpoeti nakon samo par meseci
uenja. Naravno, zbog toga se Margaret odluila umesto za Nemaku ili
Rusiju, za stanovnitvo Samoe,odnosno tamnoputi polineanski narod.
Kako je i sama ena, teite svoje analize je prenela na adolescentnu
samoansku devojicu. Da bi se razumela adolescentna devojica na Samoi,
mora se prvo razumeti njena kultura, jezik i celokupno okruenje u kojem
ona odrasta. Devojica na Samoi govori jezikom iji su i sami zvuci udni,
sedi,hrani se i spava na podu, od ivotinja poznaje psa,pacova i svinju, a
hrani se korenjem i plodovima biljaka i mesom divljih ivotinja. Ona je
provodila dosta vremena sa tim devojicama, uila njihov jezik, spavala sa
njima, nosila njihovu odeu, a sve to u elji da ih to bolje upozna. Tokom
devetomesenog boravka, prikupila je dovoljno podataka da se dobro
upozna sa devojicama i njihovim porodicama. Primetila je da su ivoti
devojica veoma slini, tako da je sebi dala za pravo da uoptava rezultate
istraivanja, odnosno da napravi generalizacije.
Kao to sam rekao, Midova se pitala da li poremeaji koji unesreuju
adolescente potiu od same prirode adolescencije ili od civilizacije? Da li u
drugaijim okolnostima ( pod uticajem drugaijeg odgoja) adolescencija
prua drugaiju sliku, odnosno da li je adolescencija univerzalna?
Dola je do zakljuka da je na adolescenciju taj uticaj jak i da se na Samoi
zbog tog uticaja moe primetiti odsustvo adolescentskog perioda. To se
moe potvrditi kroz analizu svakodnevnog ivota mladih ljudi, od najranijeg
perioda, pa do perioda braka.
Samoa je u tom periodu predstavljala takvu sredinu koju nisu odlikovali
sukobi. Poslovi su bili tano utvreni. Svako je znao ta je njegov zadatak i
kada i kako ga obavlja. To drutvo nije sadralo velika odstupanja, a u tom
duhu su podizana i deca. Uena su da sluaju, da se trude, ali da se
preterano ne istiu, da saekaju druge da uhvate korak. Jedina aktivnost u
kojoj su roditelji podsticali decu da se najbolje pokau, bila je ples.
to se tie odgoja deteta na Samoi, taan dan i mesec roenja su od
malog znaaja osim u sluaju kada je roeno dete vieg ranga. U tim
sluajevima se novoroenetu poklanja velika imovina i to se slavi poput
praznika. Nakon to beba prestane da sisa, majka prestaje da se brine o
njoj, a dete je zanemarivano sve do posle puberteta, kada dolazi vreme
za brak. O bebama se brinu druga deca, starosti 6-7 godina. Ona ne
podstiu decu da hodaju, jer bi im deca koja hodaju predstavljala veliki
teret, tako da im odgovara da beba to kasnije prohoda. Te dadilje koje
su uglavnom devojice, ue malu decu da sve radnje obavljaju sedei ili
puzei, da ne diraju vatru ili noeve i da ne rasturaju sloene stvari u kui.

Deca od 6-7 godina su ve od nekog starijeg nauila ta se sme, a ta ne

sme i kako se ta radi, tako da im se moe poveriti na uvanje neko jo
manje dete. Na Samoi se dakle od najranijeg doba deca disciplinuju i
socijalizuju kroz brigu za neko jo manje dete. Vano je napomenuti da je
sam in raanja javna stvar, tako da su deca od najranijeg doba upoznata
sa tim. Takoe su sa druge strane rano shvatila i ta znai smrt. Pored
uvanja dece, mlai pripadnici plemena duni su da izvravaju nareenja
svih starijih pripadnika. Nebitno gde se nalaze, moraju odgovoriti na poziv
starijeg.

Dok su devojice bile uposlene kao dadilje, deaci nisu odgurnuti u stranu
kada je re o poslovima odraslih. Njih strpljivo podnose i trude se da ih
naue da budu od koristi. Ue ih da funkcioniu kao tim pomaui starijem
momku u ribolovu. Devojice su obeshrabrene nipodatavanjem starijih
imaju veoma malu mogunost da naue smelije oblike rada i igre. Dakle,
vaspitanje devojica manje je obuhvatno od vaspitanja deaka. Njima se
postavlja visoka odgovornost, ali im zajednica ne prua nita zauzvrat.
Deca se
Takoe, devojice se u pubertetu odvajaju od deaka. Zabranjen im je
svaki kontakt, pa ak i u igri. Zabranjeno im je ak i obraanje kao i prisni
pogledi. Jedino je dozvoljeno da borave u istoj prostoriji za vreme nekakvih
vanih deavanja, i to pod nadzorom starijih.
Nakon puberteta devojke ue da pletu fine asure koje e se nalaziti u
njihovom mirazu. Mlada se mora to bolje pokazati u tom poslu da bi se
dopala mladoenji i njenoj porodici. Obino pletenje tih asura zavravaju
oko 20. godine.
Sa druge strane, momci ve sa 17 godina znaju kako da upravljaju
brodiima, da seku meso, da ribare, i u tom periodu su ve primljeni u
aumangu drutvo mladih mukaraca i starijih mukaraca bez ina, koje
nosi naziv snaga sela. Oni mukarci koji ne uestvuju u zajednikim
poslovima bivaju ismejani. Cilj svakog mukarca je da svojim zalaganjem
stekne naziv matai, odnosno da postane stareina domainstva.
Devojke imaju svoju organizaciju aulumu. Ona predstavlja manje
uoblienu verziju aumange, a nju ine devojke koje su izale iz puberteta
pre 2-3. Nemaju organizaciju poput aumange, a i jedva da obavljeju bilo
kakav posao. Glavna uloga im je da budu budu ceremonijalne pomonice
prilikom sastanka supruge mataia i domaice sela u meuseoskom ivotu.
Organizacija sela na Samoi je takva da se ono sastoji od 30-40
domainstava od kojih je svako pod nadzorom mataia poglavara. Matai

na seoskim zborovima predstavlja sve lanove svog domainstva i

odgovara za njih. Svi koji ive u domainstvu su pod nadzorom i zatitom
svog mataia. Takoe, u procesu rada kao to je rad u polju, svi rade pod
kontrolom svog mataia koji im zauzvrat deli hranu i ostale potreptine.
Kao to sam pomenuo, sticanje ranga u domainstvu zavisi od starosti.
Dete je na najniem rangu sve dok se u domainstvu ne pojavi jo manje
dete. To pravilo je narueno samo u jednom sluaju. Naime, u svakom selu
jedan ili dvojica visokih stareina imaju nasledno pravo da neku devojku iz
svog domainstva imenuju za njegovu taupo ceremonijalnu kunu
knjeginju. Devojka koja postane taupo stie povlastice i ugled. Takoe od
tog izbora moe profitirati i cela njena porodica. Devojka za koju smatraju
da moe postati taupo, pod konstantnim je nadzorom jer se od nje oekuje
da bude nevina pre stupanja u brak. Dobija konstantnu pratilju i bez nje ne
sme otii u drugo selo. Ranije, ukoliko bi se ispostavilo da devojka nije
nevina, osramotila bi celu porodicu, roake bi se okomile na nju i
kamenovale je, esto i do smrti.
U vezi sa organizacijom ivota, jako je bitno napomenuti jo jednu veliku
razliku izmeu odrastanja deteta na Samoi i u SAD ili Evropi. ivot na
Samoi odlikuje mogunost izbora mesta stanovanja. Dete, u sluaju svae
ili drugog oblika nezadovoljstva, moe nesmetano otii u drugo
domainstvo da ivi kod svojih roaka. Deca razvrstavaju domainstva na
ona u kojima ima najmanje uvanja, najmanje grdnje, najvie vrnjaka,
tamo gde je najbolja hrana, itd. Malo je dece koja neprestano ive u
jednom domainstvu. Ona stalno isprobavaju i ostala mogua mesta
stanovanja. Onog trenutka kada u kui iskrsnu i najmanje neprijatnosti,
mogunost bekstva ublaava disciplinu i umanjuje detinje oseanje
zavisnosti. Nijedno samoansko dete nikada ne mora da se nosi sa
oseanjem da je uhvaeno u klopku. Uvek postoje roaci kod kojih se moe
prebei.

Sve u svemu, Midova je zakljuila da sloenija i slojevitija zapadna kultura

proizvodi i sloenije, slojevitije i uglavnom nesrenije jedinke nego to su
to vedri i neoptereeni Samoanci. Takoe, ne misli da je Samoanski nain
vaspitanja bolji od zapadnjakog. Samoa tog vremena predstavlja drutvo
koje je proizvod razliitih okolnosti - klimatskih, drutvenih i istorijskih. Ono
za sobom nije ostavilo nikakvu veliku umetnost, a i same mogunosti pred
kojima se ovek u takvom drutvu su skuene. zapadno drutvo svojim
pripadnicima prua daleko vie izbora i daje im vee mogunosti.