BELEKA O PISCU

Rudolf Arnhajm rodio se 15. jula 1904. u Berlinu. Studirao na Ber

linskom univerzitetu, gde i doktorirao 1928. Uitelji mu bili osnivai
getaltne psihologije Keler i Verthajmer. Bio urednik u liberalnom
nedeljniku Die Weltbhne. Godine 1933. morao pred nacistikim
progonima da napusti Nemaku; do 1938. radio u Rimu kao pomoni
urednik Instituta Lige naroda za film. Godine 1938. izbegao u London,
a 1940. odlazi u SAD. Od 1968. do 1974. bio profesor u Karpenterovom centru za vizuelne umetnosti Harvardovog univerziteta u
Kembridu, u dravi Masausetsu.
Getaltni psiholog i istaknuti prouavalac vizuelnih umetnosti sa
stanovita getaltne psihologije, Arnhajm je poznat u svetu i kod nas
kao veliki autoritet u psiholokom tumaenju vizuelnih umetnosti:
objavio niz del, koja su postala klasina u svojoj oblasti.
U naoj sredini predstavljen 1962. godine knjigom Film kao umetnost u prevodu Duana Stojanovia, izd. Narodna knjiga, Beograd,
(knjiga je objavljena najpre 1932. u Nemakoj pod naslovom Film
als Kunst, a 1957, u SAD kao Film as Art.). Na naem jeziku objav
ljena su d sledea njegova del: Umetnost i vizuelno opaanje (1954).
u prevodu Vojina Stojia, izd. Umetnika akademija, Beograd, 1971
prva verzija; a nova, proirena i revidovana verzija izd. Univer
zitet umetnosti, Beograd, 1981; Pikasova Gernika (1962), u prevodu
V. S., izd. Zamak kulture, Vrnjaka Banja, 1974; Entropija i um et
nost (1966), u prevodu V. S., izd. Umetnost, Beograd, 1977; Vizu
elno miljenje (1962), u prevodu V. S., izd. Univerzitet umetnosti
Beograd, 1984.
Pored veeg broja lanaka, takoe objavio i sledee knjige: Radio,
an Art of Sound (1936), Radio, umetnost zvuka; Towards a Psychology
of A rt (1966), Prilog psihologiji umetnosti; The Dynamics of Archi
tectural Form (1977), Dinamika arhitektonske forme.

Rudolf Arnhajm/VIZUELNO MILJENJE

Naslov originala:
VISUAL THINKING
Rudolf Arnheim
Faber and Faber Limited
London 1970

Prevod: Vojin Stoji

UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU

Rudolf Arnhajm

VIZUELNO MILJENJE
JEDINSTVO SLIKE I POJMA

Beograd, 1985.

Ova knjiga se tampa na osnovu predloga Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, miljenja recenzenata prof, dr Milana Damnjanovia
i prof. Stojana elia i odluke Upravnog odbora Fonda za izdavaku
delatnoet Univerziteta umetnosti u Beogradu od 4. marta 1983. godine.

Urednik: dr Milan Damnjanovi

Lektor: Olivera Mii
Korektura tamparije
Likovno-grafiki urednik: Drina Spai

Tira: 2.000 primeraka

Izdaje: Fond za izdavaku delatnost

Univerziteta umetnosti u Beogradu
Beograd, Vuka Karadia 12

tampa: Beogradski izdavako-grafiki zavod, Beograd, Bulevar

vojvode Miia 17

SADRAJ

PREDGOVOR
1 PRVA KOMEANJA
Opaanje otcepljeno od miljenja
Nepoverenje prema ulima
[13]
Platon dvojako vien
[15]
Aristotel odozdo i odozgo
[16]

[11]

2 INTELIGENCIJA VIZUELNOG OPAANJA (I)

Opaanje kao saznanje
[20]
ta znai opaanje
[21]
Istraivanje udaljenog
[23]
ula su raznolika
[23]
Vienje je probirljivo
[24]
Fiksacija reava problem
[27]
Opaanje dubine
[29]
Oblici su pojmovi
[30]
Opaanju treba vremena
[32]
Kako maine itaju oblik
[33]
Upotpunjavanje nepotpunog
[35]
3 INTELIGENCIJA VIZUELNOG OPAANJA (II)
Oduzimanje konteksta
T37]
Svetlina i oblik kao takvi
[39]
Tri stava
[41]
Ouvanje konteksta
[43]
Apstrahovani oblik
[44]
Deformacija trai apstrakciju
[47]
Stalnost i promena
[48]
4

DVA I DVA ZAJEDNO

Odnosi zavise od strukture

[50]
Parovi deluju na partnere
[54]
Opaanje pravi razliku
[59]
5

Opaanje uporeuje
[59]
ta izgleda slino
[61]
Um i kompjuter
[63]
5

PROLOST U SADANJOSTI

Sile koje dejstvuju u pamenju

Dopunjavanje opaaj a
[73]
Unutranjost je vidljiva
[75]
Vidljive praznine
[76]
Prepoznavanje
[77]
6

[71]

SLIKE MISLI

Na ta lie mentalne slike

[84]
Moe li da se misli bez slika
[85]
Pojedinani i opti likovi
[87]
Vizuelni nagovetaji i blesak otkria
[91]
Koliko jedan lik moe da bude apstraktan
7 POJMOVI STIU OBLIK
Apstraktni gestovi
[98]
Primer jedne slike
[99]
Ogledi sa crteima
[101]
Miljenje postaje vidljivo

[110]

8 SLIKE, SIMBOLI I ZNACI

Tri funkcije likova
[115]
Kako likovi ispunjavaju svoju svrhu
ta robni zatitni znaci mogu da kau
Iskustva i ideje
[125]
Dve lestvice apstrakcije
[127]
9

[118]
[121]

TA APSTRAKCIJA NIJE

tetno razdvajanje
[129]
Da li se apstrakcija zasniva na uoptavanju
Na poetku bi opte
[137]
Uzorak i apstrakcija
[141]
10

TA APSTRAKCIJA JESTE

Tipovi i opti pojmovi

[145]
Statiki i dinamiki pojmovi
[147]
Pojmovi kao vrhunci
[151]
O uoptavanju
[154]

u n a v r s t o m t l u
Apstrakcija kao povlaenje
[156]
Izvlaenje naela
[158]
Uz dlaku
[160]
Zaljubljenost u klasifikaciju
[165]
Miljenje blisko ivotu
[167]
12

m i l j e n j e

is t im o b l ic im a

Brojevi odraavaju ivot

[172]
Opaanje koliina
[174]
Brojevi kao vidljivi oblici
[175]
Besmisleni oblici stvaraju tekoe
Oigledna geometrija
[183]
13

[178]

RECI NA PRAVOM MESTU

Moe li da se misli reima

[187]
Rei kao likovi
[188]
Rei ukazuju na opaaje
[190]
Intuitivno i intelektualno saznanje
[191]
ta rei ine za likove
[195]
Likovne predstave loginih veza
[196]
Precenjeni jezik
[198]
Uticaj linearnosti
[201]
Verbalni i slikovni pojmovi
[205]
14 UMETNOST I MILJENJE
Miljenje u dejim crteima
[208]
Lini problemi vizuelno promiljeni
[213]
Misaoni mehanizmi pri crtanju
[215]
Apstraktne forme u vizuelnim umetnostima

[219]

15 MODELI ZA TEORIJU
Kosmologijski oblici
[225]
Nevizuelno postaje vidljivo
[229]
Modeli imaju granice
[230]
Figura i osnova i vie od toga
[232]
Beskonanost i lopta
[234]
Dokle dopire uobrazilja
[237]
16

VIENJE U NASTAVI

emu umetnost
[241]
Slike kao iskazi
[243]
Standardni likovi i umetnost

[244]
7

Gledanje i poimanje
[246]
Kako nas ilustracije ue
[249]
Problemi vizuelnih sredstava
[252]
Vana je funkcija
[255]
I na kraju
[257]
Napomene
[259]
Bibliografija
[268]
Del prevedena na srpskohrvatski
[278]
Indeks
[280]

PREDGOVOR

Ova knjiga predstavlja pokuaj da se sa ranijih prouavanja

umetnosti pree na ire razmatranje vizuelnog opaanja kao saznajne
aktivnosti to je, moglo bi se rei, obrtanje istorijskog razvoja
koji je u filozofiji osamnaestog veka vodio od aisthesis-a do estetike,
od ulnog doivljaja uopte do umetnosti napose.
Na osnovu svog prethodnog rada, shvatio sam da je umetnika
delatnost forma umovanja, u kome su opaanje i miljenje neodvojivo
isprepleteni. Osetio sam da moram rei da ovek koji slika, pie,
komponuje, igra, u stvari misli ulima. Ispostavilo se da ova sjedinjenost opaanja i misli nije prosto neka posebnost umetnosti. Pre
gled onoga to je poznato o opaanju, a naroito o vienju, omoguio
mi je da pojmim da su udesni mehanizmi pomou kojih ula shvatuju okolinu gotovo istovetni sa radnjama o kojima govori psiholo
gija miljenja. Obrnuto, bilo je mnogo dokaza da se istinski pro
duktivno miljenje bilo na kom polju saznanja deava u oblasti
likova. Ova slinost izmeu onoga to um ini u umetnostima i onoga
to ini drugde navela me da razmotrim ve odavno poznatu albu
o izdvojenosti i zanemarenosti u drutvu i vaspitanju. Moda je
stvarni problem imao dublju sutinu: rascep izmeu ula i misli,
to je u dananjem oveku dovelo do svakojakih boljki koje nastaju
usled raznih nedostataka.
Nije bilo naina da se tako opsenom problemu pristupi bez
neopreznog uputanja u mnogobrojne grane psihologije i filozofije,
umetnosti i nauka. Bio je nuan jedan sveobuhvatan pogled, pokuaj
sueljavanja, to kao ideal zahteva profesionalnu kompetenciju u
svim tim oblastima znanja. Ali, ekati na taj ideal znailo je da se
hitan zadatak ostavi neobavljenim. Poduhvatiti ga se znailo je ura
diti ga nepotpuno. Nisam se mogao nadati da u pregledati sav
odgovarajui materijal niti, pak, da budem siguran da u otkriti
najubedljivije dokaze u bilo kojoj oblasti. Sreom, poto me je ovaj
problem nejasno privlaio desetinama godina, ja sam ve bio pri
kupio kutije i kutije beleaka od kojih je moglo da se pone. Sa
neto poetnike sree, mogao sam se nadati da u svoju stvar u
dovoljnoj meri da obrazloim.
U prirodi je takvog jednog poduhvata da ukazuje na poveza
nosti tamo gde mnogi vole razlike. Meu onima koji neguju ula
naroito meu umetnicima nemali broj je podozriv prema
umovanju kao prema neprijatelju ili u najboljem sluaju kao prema
neem stranom, a oni koji se bave teoretskom misli vole da smatraju
da se njihove radnje nalaze van ula. Stoga, obe strane sumnjiavo
gledaju na ponovno sjedinjavanje ula i uma. Ja nisam mogao da

prihvatim gledite da umetnosti treba drati zatvorene u svetakoj

eliji, s posebnim pravom na sopstvene iskljuive ciljeve, zakone,
postupke. Naprotiv, ubeen sam da umetnost ne moe nigde da
postoji ukoliko ona nije svojstvo svega to moe da se opaa. Isto
tako, moram da oekujem da e mnogim eksperimentalistima biti
neprijatna ideja da produktivno miljenje zanemaruje granice izmeu
estetikog i naunog. Ali, ovo e se pretpostavljati u onome to sledi.
Ako se tvrdi da se stvaralako miljenje u filozofiji ili nauci
sastoji u oblikovanju likova, to moe da znai naivno se pridravati
primitivnih poetaka ljudskog umovanja, kada su teorije izvoene
od ulne forme onoga to se opaalo ili zamiljalo. Ali, mada moe
da postoji naelna razlika izmeu onih ranih istraivanja prirode i
tehnika obrade podataka u nae vreme, ta razlika moe da ne stoji
u vezi sa kljunim misaonim radnjama otkrivanja i pronalaenja.
Na drugoj strani mee, tvrenje da je umetnost orue umo
vanja teko da e ubediti one koji bi je upotrebili kao sredstvo za
povlaenje od racionalnog reda i od izazova koji nameu ivotni
problemi. Stoga u od samog poetka rei da se ova knjiga usredsreuje na istinski stvaralake vidove uma i da malo ima da kae
0 drugim primenama orua umetnosti i nauke, zakonitim i neizbenim u ateljeima, radnim sobama pisaca ili laboratorij ama.
Potrebno je da se opaajno miljenje u najirem smislu raz
matra. Pa ipak, ograniio sam ovu knjigu na ulo vida, koje je naj
efikasniji organ ljudskog saznanja i koje ja najbolje poznajem. ira
razmatranja morae da se pozabave specifinim vrlinama i slabos
tima drugih ula, kao i prisnom saradnjom meu svima njima. Takvo
jedno punije razmatranje ovog predmeta pokazae isto tako da veoma
mnogo ljudska bia i ivotinje istrauju i poimaju dejstvovanjem i
delanjem, a ne prosto razmiljanjem, to se, ipak, vrlo retko dogaa.
U poglavljima koja se bave optoin psihologijom opaanja, samo
se ukratko osvrem na injenice opirnije razmatrane u knjizi Umet
nost i vizuelno opaanje (izd. Umetnike akademije, Bgd, 1971. i
Univerziteta umetnosti 1981, nova verzija). Nekoliko ranijih eseja,
nedavno sakupljenih u knjigu Prilog psihologiji umetnosti (Toward
a Psychology of Art), posluili su delimino kao osnova za sadanju
knjigu, naroito odeljci o opaajnoj apstrakciji, o apstraktnom jeziku,
simbolima, meusobnog dejstva, kao i o Mitu o jagnjetu koje
bleji . . .
Kao to sam rekao, eleo bih da su teoretske postavke ove
knjige potpunije dokumentovane. ao mi je jo i vie to knjiga
ostaje toliko teoretska. Ako je njena osnovna teza ispravna, ona mora
da ima opipljive posledice, naroito u oblasti nastave u umetnostima
1 naukama. Ali, da bi se te praktine primene iskazale to potpunije,
znailo bi da se zavravanje knjige otegne van svake mere. Mogu
samo da kaem da vreva uionice i laboratorije i miris ateljea, koji
se jedva oseaju na ovim stranicama, nisu daleki ni od autorovog
duha ni od predmeta koji on nastoji da obradi.

Napomena
, ..
,
Ilustracije u knjizi obeleene su brojevima strana na kojima se nalaze.

10

1. PRVA KOMEANJA

Misao je, kae Sopenhauer (Schopenhauer), enske prirode: ona

moe da daje tek poto primi. Bez podataka o tome ta se deava
u vremenu i prostoru, mozak ne moe da radi. Meutim, ako bi
isto ulni odrazi stvari i dogaaja iz spoljnog sveta obuzimali um
u svom sirovom stanju, ti podaci bi malo pomagali. Beskrajni prizor
sve novijih posebnosti mogao bi da nas podstakne, ali ne i poui.
Nita to moemo da saznamo o nekoj pojedinoj stvari nije od neke
koristi ako ne pronaemo opte u posebnom.
Oigledno je tada da um, da bi se uspeno hvatao u kotac sa
svetom, mora da ispuni dve funkcije. On mora da skuplja podatke
i jnora da ih proradi. Te dve funkcije jasno su odvojene u teoriji,
ali da li su i u praksi? Da li one dele redosled postupka u dve uza
jamno iskljuive oblasti kao to je to recimo sluaj sa funkcijama
drvosee, drvare i stolara ili, pak sa funkcijama svilene bube, tkaa
i krojaa? Takva jasna podela rada uinila bi da se radnje uma
lako razumeju. Ili, bar se tako ini.
U stvari, kao to u imati prilike da pokaem, saradnja opaa
nja i miljenja u saznanju bila bi neshvatljiva kad bi takva podela
zaista postojala. Hekao bih da samo zato to opaanje prikuplja
tipove stvari, to jest, pojmove, moe opaajni materijal da se upo
trebi za misao: i obrnuto, ukoliko materijal ula ne ostane prisutan,
um nema ime da misli.

OPAANJE OTCEPLJENO OD MILJENJA

Uprkos svemu, mi smo optereeni popularnom filozofijom koja
nastoji na podeli. Niko ne porie potrebu za ulnim sirovim mate
rijalom. Senzualistiki filozofi ubedljivo nas podseaju da nieg
nema u intelektu ega prethodno nije bilo u ulima. Meutim, ak i oni
su smatrali da je sakupljanje opaajnih podataka nestruan posao,
neophodan ali nieg reda. Zadatak stvaranja pojmova, nagomilavanja
znanja, povezivanja, odvajanja i zakljuivanja bio je odreen za
vie saznajne funkcije uma, koje su mogle da obavljaju svoj posao
samo ako se povuku od svih opaljivih posebnosti. Od srednjovekovnih filozofa, kao to je Duns Skotus (Duns Scotus), racionalisti
sedamnaestog i osamnaestog veka izvukli su misao da su poruke
ula zbrkane i nejasne, te da je potrebno umovanje da bi se raz
jasnile. Ima dosta ironije u tome to je Aleksander Baumgarten,
koji je toj novoj disciplini estetike dao ime tvrenjem da opaanje,
ba kao i umovanje, moe da postigne stanje savrenstva, ipak na

li

stavio tradiciju da se za opaanje govori kako ima manju vrednost

meu tim dvema saznajnim silama zato to ona toboe nema onu
jasnou koja potie jedino od vieg svojstva umovanja.
Ovo gledite nije bilo ogranieno na teoriju psihologije. Ono
je imalo primenu i podrku u tradicionalnom iskljuivanju likovnih
umetnosti od sedam slobodnih umetnosti srednjega veka. Slobodne
umetnosti, nazvane tako zato to su bile jedine dostojne da se njima
zanima slobodan ovek, bavile su se jezikom i matematikom. Posebno
uzev, Gramatika, Dijalektika i Retorika bile su umetnosti reci; Arit
metika, Geometrija, Astronomija i Muzika zasnivale su se na mate
matici. Slikarstvo i vajarstvo spadali su u Mehanike umetnosti,
koje su zahtevale rad i zanatstvo. Visoko potovanje muzike i prezir
prema likovnim umetnostima poticali su, naravno, od Platona, koji
je u svojoj iRepublici preporuivao muziku za vaspitanje heroja
zato to je ona omoguavala ljudskim biima da uestvuju u mate
matikom redu i skladu kosmosa, koji se nalazi van domaaja ula;
dok je umetnostima, a naroito slikarstvu, trebalo pristupiti oprezno
zato to su one pojaavale ovekovu zavisnost od varljivih likova.
I danas, predrasudna podeljenost izmeu opaanja i miljenja
jo postoji meu nama. Nai emo je u primerima iz filozofije i
psihologije, itav na obrazovni sistem i dalje se zasniva na prou
avanju rei i brojeva. U zabavitu, svakako, naa deica ue na
taj nain to gledaju i uzimaju u ruke lepe oblike, i izmiljaju svoje
oblike na hartiji ili od gline mislei pomou opaanja. Ali, ve
prvim razredom osnovne kole ula poinju da gube obrazovni sta
tus. Sve vie i vie, umetnosti se smatraju kao vebe u prijatnim
vetinama, kao zabava i duhovni odmor. Kako vladajue discipline
stroije naglaavaju izuavanje rei i brojeva, tako se i njihovo
srodstvo sa umetnostima sve vie zamagljuje, a umetnosti se svode
na prost dodatak; sve manje i manje asova u nedelji mogu da se
odvoje od izuavanja predmeta koji su, po optem miljenju, istinski
vani. U vreme kada se u amerikim srednjim kolama zaotrava
konkurencija za upis na univerzitet, retko e se nai neka kola
koja e se potruditi da za umetnosti odvoji makar i najmanje vre
mena potrebnog da ta nastava bude iole uspena. Jo su rede usta
nove u kojima se briga za umetnosti svesno opravdava shvatanjem
da one neophodno doprinose razvijanju misleeg i matovitog ljud
skog bia. Ovo pedagoko zamraenje uporno traje u koledu, gde
se smatra da se student umetnosti bavi odvojenim i intelektualno
niim vetinama, mada se svaki odlika u nekoj uglednijoj aka
demskoj oblasti podstie da pronae zdravu rekreaciju u ateljeu
u svom slobodnom vremenu. Umetnosti, za koje se stiu diplome,
jo ne obuhvataju stvaralake vebe oiju i ruku kao priznati sa
stavni deo vieg obrazovanja.
Umetnosti su zanemarene zato to se zasnivaju na opaanju, a
opaanje se nipodatava zato to se smatra da ne zahteva miljenje.
U stvari, vaspitai i administratori nemaju prava da umetnostima
daju vano mesto u nastavnom planu ukoliko ne shvataju da su
umetnosti veoma mono sredstvo za jaanje opaajne komponente,
bez koje produktivno miljenje nije moguno ni u jednoj oblasti.
Zanemarivanje umetnosti je samo najopipljiviji simptom iroko ras
prostranjenog nekorienja ula u svakoj oblasti akademskih studija.
12

Pre svega, nije potrebno vie estetike ili ezoterikih prirunika o

umetnikom vaspitanju, ve ubedljivo obrazloena nunost vizuelnog
miljenja uopte. Kada to jednom shvatimo u teoriji, moemo i u
praksi da pokuamo da leimo nezdravi rascep koji onemoguuje
uvebavanje moi umovanja.
Istoriari mogu da nam kau kako je nastalo ovo udno raz
dvajanje i kako se odralo kroz vekove. Na hebrejskoj strani nae
tradicije, povest o dugom neprijateljstvu protiv rezanih likova po
inje sa razaranjem skulpture, onog zlatnog teleta koje je Moj sije
sprio ognjem i samleo u prah, i rasuo ga po vodi, te naterao decu
Izrailja da je piju. Pratiti itavu priu u ovoj knjizi znailo bi po
novo napisati glavni deo istorije evropske filozofije. Ograniiu se
na nekoliko primera o tome kako se ovaj problem odraava u spisima
nekih grkih mislilaca.

NEPOVERENJE PREMA ULIMA

U prvim fazama istanavanja, ljudski um tei da psiholoke
fenomene prihvati kao fizike stvari ili dogaaje. Tako. su rani mi
slioci rascepu o kome govorim odredili mesto ne u umu nego u
spoljnjem svetu. Pitagorejci su verovali da postoji razlika u naelu
izmeu nebeskog carstva i ivljenja na zemlji. Putanja zvezda bila
je stalna, predvidljiva u zakonitom ponavljanju Istoga. Jednostavno
oblikovana tela obrtala su se du geometrijski savrenih putanja.
Bio je to svet kojim su vladali osnovni brojani odnosi. Meutim,
sublunarni svet, u kome su smrtnici obitavali, bio je nesreeno po
prite nepredvidljivih promena. Da li su istota oblika i pouzdanost
dogaaja zapaenih u astronomiji i matematici naveli pitagorejce da
dou na misao o dihotomiji izmeu nebeskog i zemaljskog sveta?
Da li su oni jo bili pod uticajem ideje, koja se sree svugde u pri
mitivnom miljenju, da zbivanjima u prirodi i ljudskom ivotu vla
daju pojedinani uzroci a ne opti zakoni? Ali, grki filozofi estoga
veka nisu bili primitivni, i oni su zaista posedovali shvatanje o za
konitom redu u svojoj astronomiji.
Ne moe ni da se kae da se svet ula neizbeno javlja kao
prizor nereda i iracionalnosti. Na primer, kineski mislioci daoistike
i jin-jangovske kole otprilike iz istog vremena i na slinom stepenu
svoje kulture videli su svet ula skroz proet meusobnim dejstvom
kosmikih sila, koje su upravljale zvezdama i godinjim dobima,
kao i najsitnijom stvari i radnjom na zemlji. Pogreno vladanje
moglo je da stvori nesklad i sukobe, ali deca su se raala to blie
Daou, a u osnovi ljudskog batrganja bio je zakon Svega. Tako, Artur
Vejli (Arthur Waley) pie u svojoj knjizi o Dao Tekingu:
Kolar, stolar, mesar, strelac, pliva ne postiu svoju vetinu time
to nagomilavaju injenice u vezi sa svojom umenou, niti pak snanom
primenom miia ili spoljnih ula, ve korienjem osnovne srodnosti,
koja, ispod prividnih razlika i raznolikosti, ujedinjuje njihovu Osnovnu
Sutinu sa Osnovnom Sutinom medijuma u kome rade.

Meutim, ak ni na Zapadu nije preovladala razdeljenost fi

zikog sveta na dve kvalitativno razliite oblasti. Konano, vidljiva
razlika izmeu proraunatog nebeskog reda i beskrajne raznolikosti
13

zemaljskih oblika i dogaaja pripisivala se oruima zapaanja, to jest

ljudskim ulima, koja su davala obavetenja. Moda ono to su oi
saoptavale nije bilo tano. Najzad je Parmenid, elejski filozof, upor
no tvrdio da u svetu nema nikakvog menjanja i kretanja iako je
svako video suprotno. To je znailo da je ulno iskustvo varljiv
privid. Parmenid je zahtevao konano razluivanje izmeu opaanja
i umovanja, jer je u umovanju trebalo traiti ispravke ula i uspo
stavljanje istine:
Jer, nikada se nee dokazati da stvari koje jesu nisu; ali, odista,
uzdri svoju misao od ovakvog istraivanja, niti dopusti navici, roenoj
iz velikog iskustva, da te prisili da svoje zamueno oko, zagluhnuto uvo
ili jezik pusti da lutaju tim putem; ve svakako razumom prosudi sporni
dokaz koji sam izrekao.

Lako su nalaeni primeri koji su pokazivali da opaanje moe

da zavede. tap umoen u vodu izgledao je prelomljen, udaljeni
predmet inio se malim; ovek bolestan od utice video je sve oko
sebe uto. Demokrit je uio da poto je med nekome gorak, a nekome sladak, onda nema gorkog i slatkog po sebi. Oseti toplog i
hladnog ili obojenog postoje samo po navici dok u stvarnosti nema
niega sem atoma i praznine. Isticanje nepouzdanosti ula posluilo
je sofistima da podupru svoj filozofski skepticizam. Ali, to je u isti
mah svakako pomoglo da se uspostavi misao o nepodeljenom fizikom
svetu, ujedinjenom prirodnim zakonom i redom. Haotina raznolikost
zemaljskog sveta mogla je sada da se pripie subjektivnom pogre
nom tumaenju.
Nesumnjivo, zapadna civilizacija je izvukla velike koristi iz
razluivanja izmeu objektivno postojeeg sveta i njegovog opaanja.
Upravo to razluivanje uspostavilo je razliku izmeu fizikog i men
talnog. To je bio poetak psihologije. Psihologija, koja je tako na
stala upozoravala nas je da ne poistoveujemo naivno svet koji opa
amo sa svetom koji stvarno jeste; ali ona je to inila uz opasnost
da nam ugrozi poverljivu bliskost sa stvarnou u kojoj smo kao
kod kue. Konano, prvi veliki psiholozi Zapada bili su sofisti.
Grki mislioci bili su dovoljno istanani da ulno iskustvo ne
odbace tek tako, nego da prave razliku izmeu njegove mudre i
nemudre primene. Pretpostavljalo se da merilo za procenjivanje opa
anja potie od umovanja. Heraklit je opominjao da varvarske due
ne mogu ispravno da tumae ula: Ravi su svedoci oi i ui za
ljude ako oni imaju due koje ne razumeju njihov jezik. Tako je
rascep, prevazien u poimanju fizikog sveta, uveden sada u um.
Ba kao to je carstvo reda i istine bilo van domaaja ivota na zemlji,
tako je on sada van carstva ula u geografiji unutranjeg sveta.
ulno opaanje i umovanje uspostavljeni su kao suparnici, potrebni
jedan drugom, ali meusobno razliiti u naelu.
Nipoto, meutim, nisu grki filozofi bili nesvesni problema
koji je ovo razluivanje stvaralo. Nisu bili voljni da dogmatski
uzdiu razum po cenu omalovaavanja ula. Demokrit se izgleda najneposrednije suoio sa ovom dilemom. On je pravio razliku izmeu
mranog saznanja ulima i svetlog ili pravog saznanja umova
njem, ali se kod njega ula prezrivo obraaju razumu na sledei
nain: Bedni ume, da li ti, koji dobija podatke od nas, ipak po
kuava da nas svrgne? Nae svrgnue bie tvoja propast.
14

PLATON DVOJAKO VIEN

U Platonovim dijalozima, jedan dvosmislen stav se izraava u
dva razliita pristupa, koji teko postoje jedan uz drugi. Prema jed
nome od njih, vrstim entitetima koji objektivno postoje, prilazi
se onim to bismo mi nazvali logikim radnjama. Mudri ovek nad
gleda i povezuje iroko ratrkane forme (ideje) stvari i intuitivno
razlikuje opti karakter koji one imaju kao neto zajedniko. Kada
je ve prikupio te forme, on ih meusobno razlikuje time to odre
uje posebnu prirodu svake od njih. Zapaamo da, prema Platonu,
ovaj postupak zahteva vie nego to je manipulisanje pojmovima.
Zajedniki karakter ne pronalazi se indukcijom, to jest mehanikim
ulaenjem u trag elementima koji su zajedniki svim vrstama i po
tonjim jedinjenjem tih elemenata u novu celinu. Naprotiv, da bi se
on pronaao, mora u svakoj pojedinanoj ideji da se razlui pot
punost te opte forme, kao to se razabire figura u nejasnoj slici.
Sta vie, ovaj postupak odnosi se samo na opte forme, a ne na
pojedinane primere opaene ulima. Ostaje pitanje, kako te forme
dospevaju u nae znanje poto ulni doivljaji mogu da nas obmanu.
Platonov pokuaj da doe do vrstih optosti pomou logikih
misaonih radnji dopunjuje se a moda i opovrgava njegovom dubo
kom verom u mudrost neposrednog sagledavanja. Ovde, dakle, ima
mo drugi pristup, izraen u paraboli o podzemnoj tamnici. Zatvore
nici, ranije ogranieni samo na to da gledaju senke u prolazu, sada
su puteni i osloboeni svoje zablude. Omogueno im je da gledaju
odista stvarne predmete, koji su ih zablesnuli kao neka jarka svetlost.
Postepeno, navikli su se da ih gledaju i prihvataju.
Kada Platon kazuje ovu priu o inicijaciji, on ne govori prosto
figurativno. Poimanje stvarnosti neposrednim sagledavanjem kon
kretno se priznaje u doktrini anamneze. U delu Menon, Sokrat po
kazuje da je celokupno istraivanje i uenje samo puko priseanje.
Dua, poto je besmrtna i poto se raala mnogo puta
i poto je videla sve stvari koje postoje, bilo u ovom bilo u donjem
svetu, ona ih sve dobro poznaje; nije onda nikakvo udo to e moi
da prizove u seanje sve to je ikada znala o vrlini i o svemu; i poto
je sva priroda srodna, a dua je upoznala sve stvari, nije joj teko da
izdvoji, ili kako ljudi kau naui, iz jednog jedinog priseanja sve
ostalo...
Platon ovde ne govori o onome to obino podrazumeva pod
znanjem iz iskustva. On govori o gledanju istine, to jest samog
bia kojeg se tie istinsko znanje: bezbojne, bezobline, neopipljive
sutine, vidljive samo umu, tom vodiu due. Ovo je proieno
opaanje proienih predmeta ali je ipak opaanje. U delu Fedon
(Phaido) Sokrat karakteristino govori o slepilu, o gubljenju oka
svoga uma kada opominje na opasnost od verovanja ulima. Ovde
se radi o odbacivanju jedne vrste opaanja da bi se spasla druga.
Teko da e se doprineti razumevanju Platonovog stava ako
se pokua da se ukloni protivrenost izmeu njegova dva pristupa.
Dananji italac moe da ublai svoju nelagodnost ako pretpostavi
da dilema potie od razlike izmeu gledita samoga Platona i gle
dita Sokrata, njegovog protagoniste. Takvi pokuaji da se grki
filozof prilagodi istim alternativama modernog miljenja mogu samo
15

da nam zamagle razumevanje ove sloene figure oveka koji se

zapaa prvim pogledom na mo logikih manipulacija i koga nagriza
sumnja u ula, a koji je u isto vreme dovoljno blizak prvobitnom
iskustvu saznavanja pomou vienja.
Trenutno nam nije nuno da odluimo do koje mere je rascep
u Platonovom pogledu na svet jo bio pitagorejski, to jest, ontoloki
i do koje mere je ve bio psiholoki u Protagorinom sofistikom smislu.
Da li je Platon smatrao da su pojedinanim ulima pristupani pred
meti sami po sebi nesavreni, to jest, nestalni, nepouzdani i stoga
odgovorni za niu vrednost likova primljenih kroz ula? Ili je, pak,
verovao da stabilnost objektivno postojeih arhetipova dosee sve
do onih posebnih entiteta iz kojih ula izvlae svoja obavetenja i
da se alosno izvrtanje stvarnosti dogaa tek u procesu opaanja?
Bez obzira na odgovor, vano je da nepoverenje u obino opaanje
duboko obeleava Platonovu filozofiju. On je iao toliko daleko da
je potpuno iskljuivao ulne likove iz hijerarhije koja vodi od naj
irih optosti do opipljivih posebnosti. Drvo logikih diferencija za
vravalo se, za njega, na nivou vrste. ulni likovi bili su mutni
odrazi van sistema stvarnosti. Da bi se izvukle koristi iz onoga to
ula nude, morao je da se sledi primer matematiara, koji primenjuju vidljive oblike i razmiljaju o njima mada ne misle na njih
nego na ideje na koje oni lie. Istinsko vienje opisano je u odeljku
u kome se ono navodi kao ilustracija za to kako dua treba da se
ponaa prema najviem Dobru:
. . . A dua je ka>o oko: kada se zadri na onome to istina i bie
osvetijavaju, dua opaa i razume i zrai pameu; ali kada se obrne
sumraku postojanja i nestajanja, ona tada ima samo mnjenje, i kree se
mirkajui, i najpre je jednoga mnjenja a zatim drugoga, i kao da je
sasvim bez pameti.

ARISTOTEL ODOZDO I ODOZGO

Na slian nain sloen stav prema ulnom iskustvu sree se
i u Aristotelovom miljenju. S jedne strane, on je taj koji uvodi
ideju o indukciji u modernom smislu znanja steenog prikuplja
njem pojedinanih primera. Postoje ivotinje, kae on, koje mogu
da zapamte ono to su njihova ula opazila, a meu tim ivotinjama
ima vrsta obdarenih sposobnou sistematizovanja ulnih iskustava
kada se ona esto ponavljaju. Ova sistematizacija, kae on, radi sli
no zaustavljanju rasula za vreme bitke: prvo zastane jedan ovek
a zatim i drugi, dok se ponovo ne uspostavi prvobitni poredak. In
dukcijom, dakle, koja se odvija kroz nabrajanje svih sluajeva,
stiemo do poimanja viih radova pomou apstrakcije. Apstrakcija
uklanja posebnije odlike specifinijih primera i time stie do viih
pojmova, koji su siromaniji u sadraju ali iri u opsegu. Ovo zvui
poznato i dosta moderno. To uvodi ideju o apstrakciji koja ukljuuje
sve veu udaljenost od neposrednog iskustva. To prua ispranjena
uoptavanja koja su omoguila modernu nauku. Ta uoptavanja se
ograniavaju na ono to svi primeri jedne grupe sluajeva imaju
zajedniko, a zanemaruju sve drugo. Ona su suta suprotnost Pla
tonovim radovima, koji postaju sve puniji i bogatiji to su na via
mesta postavljeni u hijerarhiji ideja.
16

Pa ipak, videti u Aristotelu samo rodonaelnika moderne nau

ne apstrakcije bilo bi veoma varljivo. Njegov zanimljiv primer rasula
u bici dosta je znaajan. On opisuje indukciju kao ponovno uspo
stavljanje prvobitnog poretka, to jest, kao nain za omoguavanje
pristupa prethodno postojeem biu, prema kome se pojedinani slu
ajevi odnose kao delovi prema celini. Tano je da je Aristotel bio
prvi mislilac koji je shvatio da se sutina nalazi samo u pojedinanim
predmetima. On je time pruio osnovu naem znanju da nita ne
postoji s one strane pojedinanih iskustava. Meutim, pojedinani
sluaj nipoto nije bio preputen svojoj posebnoj jedinstvenosti, iz
koje bi samo uoptavajua misao mogla da ga iskupi. Odmah poto
je opisao postupak indukcije, Aristotel pie ovu znaajnu reenicu:
Kada se jedna iz niza logiki neizdvojivih posebnosti usprotivi,
najranija optost bude prisutna u dui: jer, mada in ulnog opaanja
spada u posebnost, njegov sadraj je opti na primer, ,ovek, a ne
,ovek Kalijas (Callias).

Drugim reima, uopte nema opaanja pojedinanog predmeta

u modernom smislu. Opaanje kao sposobnost, kae Aristotel na
drugom mestu, ,takvo je, a ne prosto .ovakvo*, to jest, mi uvek
opaamo, u posebnostima, vrste stvari, opta svojstva, a ne jedin
stvenosti. Stoga, iako pod izvesnim uslovima dogaaji mogu da se
razumeju kada njihovo ponavljano doivljavanje vodi do uoptavanja
indukcijom, ima takoe primera u kojima je jedan in vienja do
voljan da bismo zavrili istraivanje zato to smo izdvojili opte
iz vienja. Vidimo razlog onom to pokuavamo da razumemo u
isto vreme u svakom primeru i intuitivno znamo da mora tako da
bude u svim primerima. To je mudrost onoga to e se kasnije
nazvati universale in re, opteg datog u okviru samog posebnog
predmeta mudrost koju naa dananja teorija svim silama nastoji
da obnovi u brizi za Wesenssch.au, tc jest, neposredno opaanje
sutina.
Aristotelu se s pravom upisuje u zaslugu to je zapadnjaki
duh ubedio u potrebu empirikog istraivanja. Ali, ovaj njegov zahtev se tano shvata jedino ako se istovremeno ima na umu da je
on ovaj pristup video odozdo samo kao jednu stranu zadatka,
koji treba simetrino da se dopuni suprotnim pristupom odozgo.
Apstrakcija mora da se dopuni definicijom, koja je odreivanje pojma
deduktivnim izvoenjem iz vieg roda i preciznim izdvajanjem pomou
njegovog osobenog atributa (differentia specified). U stvari, kada je
Aristotel govorio o miljenju, on je ukazivao na silogizam, to jest,
na vetinu davanja iskaza o nekom posebnom sluaju uz konsultovanje.vie optosti. To je, opet, bila dedukcija. Karakteristino je da
je u devetnaestom veku ovaj silogizam bio optuivan da je unapred
kao istinu iznosio neko novo saznanje o neemu to je ve sadrano
u glavnoj premisi. Ova optuba pretpostavljala je da je optost glav
ne premise nastala indukcijom, to jest, marljivim prikupljanjem po
jedinanih sluajeva u koje bi zaista spadala i postavka druge pre
mise. Moemo biti sigurni da bi i Aristotelov otri um bio i sam
uoio takav nedostatak. Ako tekoe nisu izlazile na videlo, to je
moda zato to se za njega opte (ono to je takve prirode da se
moe predvideti u mnogim predmetima) nije nuno indukcijom
izvodilo od svih tih pojedinanih sluajeva. Da bi ilustrovao svoje
17

tvrenje, Aristotel uzima za primer lekara koji ako ima teoriju

bez iskustva i raspoznaje opte, ali ne poznaje pojedinano uklju
eno u njemu, esto nee uspeti da izlei. Sa svim dunim poto
vanjem za indukciju, opte je bilo ono to je uvek i svugde, a
izraz cathholou (sveobuhvatan), koji Aristotel upotrebljava, zasniva
se na korenu koji znai ceo i nema dopunsko znaenje zbira po
jedinosti.
Ovo je, naravno, jo sasvim platonovski; ali Aristotel je otiao
dalje od Platona zahtevajui aktivniji odnos izmeu ideja i opaajnih
stvari, izmeu opteg i posebnog. U Platonovoj verziji ovog odnosa,
nepromenljivi entiteti i ulni izgled postojali su naporedo prilino
statino. Aristotel je tvrdio kako je da bi se jedan opaljivi pred
met pojavio potrebno da se opte nametne medijumu ili sup
stanciji, koja je po sebi bezoblina i inertna, izuzev elje da se tako
nametne. Ovaj generativni proces pomou koga je moguna forma
dobijala stvarno postojanje, Aristotel je nazvao entelecheia, reju
koja je oznaavala ostvarivanje stanja savrenstva. Bila je to misao
koja je dala novu ivotnu snagu ontolokom statusu univerzalija.
One su postali stvaraoci. Svet supstancijalnih predmeta nastajao je
kao kad vajar namee oblik inertnoj materiji, a opaljive stvari nisu
sadravale univerzalije samo preko intuicije posmatraa, nego su
ib stvarno ovaploivale plemenitou svog roenja.
Ovim se ne kae da je Aristotel jednostavno vratio ulima
dostojanstvo koje im je Platon oduzeo. Statina koegzistencija
transcendentalnih ideja i ulnog izgleda u Platonovoj doktrini bila
je, konano, odnos izmeu prototipa i lika, ma koliko se taj lik
smatrao nesavrenim. Ovaj odnos je, u izvesnoj meri, zamenjen ge
netskom vezom koju je Aristotel uspostavio izmeu univerzalija i
posebnosti vezom koja nije poricala slikovnu funkciju ulnog
izgleda, ali ju je uinila manje iskljuivom. Sin je proizvod oev,
a ne prosto njegova slika i prilika.
Aristotel nije samo uspostavio univerzalno kao neophodan uslov
postojanja pojedinane stvari i kao pravi karakter opaljivog pred
meta; on je time takoe odbacio i izbegao proizvoljni izbor atributa
koji mogu da poslue kao osnova za uoptavanje kada se ima na
umu indukcija u svom strogom, mehanikom smislu. Strogo uzev,
svaki obian atribut, relevantan ili ne, mogao bi da se upotrebi u
ovu svrhu ako uoptavanje zavisi samo od slinosti koje je neko
sluajno otkrio i izdvojio. Umesto toga, za Aristotela je optost u
okviru posebnog sluaja bila objektivno odreena injenica. Zajed
nika svojstva koja je jedan predmet imao sa drugim predmetima
svoje vrste nisu bila sluajna slinost, ve prava sutina predmeta.
Ono to je opte u pojedinanom bila je forma koju mu je nametnuo
njegov rod. Stoga se ova optost nije definisala kao neto to pojedi
nano ima zajedniko sa drugima, ve kao neto to je materijalno u
njemu. Dvostruko znaenje reci materijalno i sutinsko znaajno
je prisutno u Aristotelovoj misli: materija je ono to je sutinsko.
Ili, da upotrebimo drugu re, kojoj prevodioci esto pribegavaju:
supstanca je neto to je supstancijalno u nekoj stvari, njena
sutina. Bie se, dakle, nije definisalo na nain kako nas danas
ue da to inimo kao svojstvo svega i svaega to ima materijalnu
supstancijalnost. Jedan predmet je postojao samo po meri svoje su
tine, poto bie predmeta nije bilo nita drugo do ono to je amorf18

nom sirovom materijalu utisnuo njegov formativni rod. Sluajna

svojstva predmeta bila su proste neistote, to neizbeno uzgredno
ejstvo sirovog materijala. Forma je gubila neto od svoje istote
ovaploujui se; ali proistekle neistote nisu pripadale biu predmeta.
One nisu bile sutinske.
Ova plemenita koncepcija nije upotrebljiva za nas u svojoj
metafizikoj formulaciji. Ali je veoma relevantno osnovno iskustvo
i ubeenje koje ona izraava. Aristotel tvrdi da je jedan predmet
stvaran za nas preko svoje istinske i trajne prirode, a ne preko
svojih sluajnih, promenljivih svojstava. Njegov univerzalni karakter
se neposredno opaa u njemu kao njegova sutina, a nije posredno
sakupljen traenjem zajednikih elemenata u raznim primercima
vrste ili roda. A kada treba da se izvri opaajno uoptavanje, ono
moe da se obavi samo prepoznavanjem zajednike sutine primeraka. Zajednike sluajnosti ne mogu da poslue kao osnova za rod.
Iako su grki filozofi zamislili razdvojenost opaanja i umova
nja, ne moe se rei da su tu misao primenjivali sa krutou koju
je ta doktrina stekla u novijim vekovima zapadne misli. Grci su
nauili da ne veruju ulima, ali nikad nisu zaboravljali da je nepo
sredno vienje prvi i konani izvor mudrosti. Oni su istanali teh
nike umovanja, ali su takoe verovali da, kako je to Aristotel rekao,
dua nikada ne misli bez slike.

2*

19

2. INTELIGENCIJA VIZUELNOG
OPAANJA (I)

OPAANJE KAO SAZNANJE

Moe se uiniti da naslov ove glave sadri oiglednu protivrenost. Kako to moe da bude inteligencije u opaanju? Zar nije
inteligencija stvar misli? I zar misao ne poinje tamo gde se rad
ula zavrava? Upravo te pretpostavke emo razmatrati u ovome
to sledi. Ja ovde tvrdim da saznajne radnje koje se zovu miljenjem
nisu privilegija mentalnih procesa iznad i izvan opaanja, ve su
sutinski sastojci samog opaanja. Imam na umu takve radnje kao
to su aktivno istraivanje, odabiranje, poimanje sutine, pojedno
stavljivanje, apstrahovanje, analiza i sinteza, dopunjavanje, isprav
ljanje, uporeivanje, reavanje problema, kao i kombinovanje, izdva
janje, smetanje u kontekst. Ove radnje nisu prerogativa nijedne
mentalne funkcije; one su nain na koji i ljudski i ivotinjski mozak
obrauje saznajni materijal na svakom nivou. Nema nikakve osnovne
razlike u ovom pogledu izmeu onoga to se deava kada neko posmatra svet neposredno i kada sedi zatvorenih oiju i misli.
Pod saznajnim podrazumevam sve mentalne radnje ukljuene
u primanju, slaganju i obradi informacija: ulno opaanje, pamenje,
miljenje, uenje. Ovakva primena ovog izraza sukobljava se sa primenom na koju su mnogi psiholozi navikli i koja iz saznanja isklju
uje delatnost ula. Ona odraava razluivanje izmeu opaanja i
miljenja, koje ja pokuavam da uklonim; stoga moram da proirim
znaenje izraza saznajni i saznavanje tako da ukljuuju opa
anje. Slino, ne vidim naina da odvojim naziv miljenje od onoga
to se deava u opaanju. Po svoj prilici, ne postoji nijedan misaoni
proces koji se ne bi mogao nai kako dejstvuje, bar naelno, i u
opaanju. Vizuelno opaanje je vizuelno miljenje.
Ima valjanih razloga za tradicionalni rascep izmeu vienja i
miljenja. U interesu istog teoretskog modela, prirodno je da se
jasno pravi razlika izmeu informacija koje ovek ili ivotinja prima
posredstvom oiju i obrade kojoj se takve informacije podvrgavaju.
Spoljni svet baca svoj odraz na um, a taj odraz slui kao sirovina
koju treba ispitati, prosejati, reorganizovati i sauvati. Padamo u
iskuenje da kaemo da organizam dopunjuje pasivnu sposobnost
primanja jednom posebnom aktivnom moi razrade.
Takvo gledite kao da dobro podravaju elementarne injenice.
Kada se ispituje izvaeno ljudsko ili ivotinjsko oko, moe se na
pozadini njegove mrenjae videti siuan, ali potpun i veran lik
sveta prema kome je oko okrenuto. Ispostavlja se da taj lik nije
fiziki ekvivalenat onoga to opaanje doprinosi saznavanju. Poznato
20

je da se mentalni lik spoljnjeg sveta znaajno razlikuje od projekcije

na mrenjai. Stoga se ini dosta prirodnim da se te razlike pripiu
manipulacijama koje se obavljaju tek poto je ulo vida zavrilo
svoj posao.
Meutim, razlika izmeu pasivnog primanja i aktivnog opaanja
sadrana je ak i u elementarnom vizuelnom doivljaju. Kada otvorim
oi, naem se okruen datim svetom: nebom sa oblacima, u s t a la s a n im
vodama jezera, obduvanim dunama, prozorom, mojom radnom sobom,
pisaim stolom, mojim telom i sve to u izvesnom s m is lu lii na
projekciju na mrenjai, naime, sve je to dato. Sve to postoji po
sebi, a da ja nisam uinio nita primetno da bih ga stvorio. Ali da
li je ova svesnost o svetu sve to daje opaanje? Da li je to ak i
njegova sutina? Nipoto. Taj dati svet je samo pozornica na kojoj
se odigrava najkarakteristiniji vid opaanja. Kroz taj svet kree
se pogled, voen panjom, skupljajui uski opseg najotrijeg vienja
as na ovu, as na onu taku, pratei let dalekog galeba, ispitujui
drvo da bi mu istraio oblik. Ova izvanredno aktivna delatnost je
ono to se zaista podrazumeva pod vizuelnim opaanjem. Ono moe
da se odnosi na mali deo vizuelnog sveta ili na celokupni vizuelni
okvir prostora, u kome svi predmeti koji se trenutno vide imaju
svoje mesto. Svet koji izbija iz ovog opaajnog istraivanja nije ne
posredno dat. Neki njegovi vidovi izgrauju se brzo, neki sporo, i
svi oni su izloeni stalnom potvrivanju, ponovnom ocenjivanju, promeni, popunjavanju, ispravkama, produbljivanju razumevanja.

TA ZNAI OPAANJE
Da li se gledite ovde izloeno stvarno razlikuje od onoga to
veina ljudi prihvata kao istinu? Mali broj e se suprotstaviti ili
iznenaditi kad uju da se ve pobrojane saznajne radnje odnose na
opaajni materijal. Pa ipak, oni bi mogli da nastoje da miljenje,
koje obrauje proizvod opaanja, nije opaajno po sebi. Miljenje,
mogu da kau, sastoji se od intelektualnih radnji izvrenih na saznajnom materijalu. Ovaj materijal postaje neopaajan od trenutka
u kome je miljenje preobrazilo sirove opaaje u pojmove. Pretpo
stavlja se da ih apstraktnost tih pojmova na neki nain potpuno
razgoliuje, da ih oslobaa njihovog vizuelnog karaktera, i da ih
time ini pogodnim za intelektualne radnje. Prihvata se da opaanje
i miljenje, iako se odvojeno prouavaju da bi se teoretski razumeli,
meusobno dejstvuju u praksi: nae misli utiu na ono to vidimo
i obrnuto. . . Ali, da li je zaista toliko oigledno da takvo meusobno
dejstvo moe da se vri izmeu dva medijuma koja su navodno toliko
razliita jedan od drugog?
Osvrt na predmet koji e se uskoro podrobnije razmatrati moe
da ilustruje ono to hou da kaem. Veliina jednog predmeta kako
je ovek vidi obino ne odgovara relativnoj veliini projekcije tog
predmeta na mrenjai tako da, na primer, daleka kola ija je
projekcija na mrenjai manja od projekcije potanskog sandueta
blizu posmatraa, izgledaju kao da imaju normalnu veliinu kola.
Ovo moe da se objasni time to e se rei, kao to je to Helmholc
(Helmholtz) kazao u devetnaestom veku, da se pogreni lik ispravlja
21

nesvesnim sudom zasnovanim na injenicama dostupnim posmatrau.

Ovde se sada radi o tome da li takva teorija treba da sugerie da
je opaaj dobiven od projekcije na mrenjai isto toliko izmenjen
koliko i sama ta projekcija i da je ta varljiva opaajna sirovina
protumaena na nain koji bolje odgovara injenicama na osnovu
zakljuaka izvuenih iz posmatraevog znanja; ili, pak, da li ta teo
rija kae da sama data opaajna situacija sadri inioce koji liku
kola dodeljuju neku drugu relativnu veliinu razliitu od one koja
odgovara projekciji na mrenjai. U ovom drugom sluaju, saznajni
zadatak obavljen je u okviru samog opaanja; u prvom sluaju, on
je preduzet tek poto je opaanje prenelo skoro krnju poruku.
Razlika o kojoj se ovde raspravlja ne moe lako da se objasni
recima zato to opaanje isto kao i percepcija, razne stvari znai
raznim ljudima. Neki ovaj izraz shvataju vrlo usko, tako da im on
opisuje samo ono to ula primaju u vreme kada su podstaknuta
spoljnom okolinom. Ova definicija je suvie uska za svrhu ove knjige,
poto iskljuuje sve likove koji su prisutni dok ovek, kada su mu
oi zatvorene ili kada ne paze, misli o onome to jeste ili Ito bi
moglo da bude. Drugi proiruju izraz toliko da on ukljuuje svako
vrsno znanje koje se moe stei o nekom predmetu iz spoljnjeg
sveta. Na primer, runi izraz opaanje linosti moe da se shvati
tako da obuhvata sve sloene procese pomou kojih jedna linost
upoznaje drugu, to jest, ne samo ono to vidi, uje, mirie, itd., nego
i ono to ustanovi o naelima druge linosti, o navikama, imovini,
i delovanju i na osnovu zakljuivanja koje izvlai iz posrednih do
kaza. Neki od tih naina sticanja znanja mogu da se ne smatraju
radnjama koje se deavaju u okviru opaajne oblasti, pa ipak se
stavljaju u opaanje rasporedom koji im ne pogoduje. Onaj ko upo
trebljava ovaj izraz u ovom irem smislu moe naravno, da tvrdi
kako u opaanju ukljuuje miljenje, i time moe da prikriva itav
problem vizuelnog miljenja za sebe i za druge.
Kao jo jednu taku opte strategije, pomenuo bih da je za sledee razmatranje saznajnih procesa naelno svejedno da li se oni
izvode svesno ili nesvesno, voljno ili automatski, viim modanim
centrima ili prosto refleksima. Oni mogu da budu radnje koje je
pokrenuo neki odreen ivi stvor ili, pak, mogu da lee u biti grae
nekog organa, i kao takvi su ishod bioloke evolucije a ne neke
jedinke. Ovde imam u vidu sposobnosti koje nisu pozni proizvod
istananog ljudskog uma, ve su stalne crte organizma u njegovom
traganju za informacijama o spoljnjem i unutranjem svetu, prisutne
u niim poecima ivotinjskog ivota i nipoto zavisne od svesnosti
pa ak ni od prisustva mozga.
Govoriti o inteligenciji s obzirom na elementarne bioloke
reakcije bez sumnje je opasno, naroito kada se ne daje neka vrsta
definicija inteligencije. ak i tada, bilo bi dopustivo rei, na primer,
da primena informacija o okolini doprinosi inteligentnijem ponaanju
od potpune neosetljivosti. U ovom najjednostavnijem smislu, ugraen
tropizam pomou koga insekat trai ili izbegava svetlost ima neto
zajedniko sa ovekom koji pomno posmatra zbivanja u svetlu oko
sebe. Budna panja ivahnog ljudskog uma je krajnje ispoljavanje
borbe za opstanak, koja je primitivne organizme uinila osetljivim
na promene u okolini.
22

ISTRAIVANJE UDALJENOG
Moe se, stoga, rei da je ulna osetljivost kao takva inteli
gentna. Odreenije crte odlikuju inteligenciju raznih ula. Jedna od
njih je sposobnost pribavljanja informacija o onome to se dogaa
na udaljenosti. Sluh, vid, miris spadaju u ta daljinska ula. an
Pjae (Jean Piaget) rekao je da
... itav razvoj mentalne delatnosti, od opaanja i navike do predstav
ljanja i pamenja, kao i do viih radnji umovanja i formalnog miljenja
jeste funkcija postepeno sve vee udaljenosti promena, to jest, ravnotee
izmeu asimilacije sve udaljenijih stvarnosti u odgovarajuu akciju i prilagoavanja te akcije na te stvarnosti.

Nije nategnuto ako se sposobnost opaanja na daljinu povezuje

sa onim to zovemo dalekovidou inteligentnog oveka. Daljinska
ula ne samo to daju irok opseg onome to je poznato, nego isto
tako uklanjaju posmatraa od neposrednog dejstva istraivanog do
gaaja. Sposobnost da se prevazie trenutni uticaj onoga to deluje
na posmatraa i to on sam ini omoguuje mu da objektivnije pro
nikne u postojee stvari. To mu prua mogunost da se bavi onim
to jeste, a ne prosto onim to dejstvuje na njega ili to on sam ini.
Vienje je, naroito, kao to je to istakao Hans Jonas, prototip a
moda i poreklo onoga to se zove teoria, znaenje odvojeno od posmatranja i razmatranja.

ULA SU RAZNOLIKA
Inteligentno ponaanje u odreenoj ulnoj oblasti zavisi od
toga kako su artikulisani podaci u tom medijumu. Nuno je ali ne
i dovoljno da podaci pruaju bogatu raznolikost svojstava. Moe se
rei da sva ula to ine, ali ako ta svojstva ne mogu da se organizuju u odreene sisteme oblika, ona daju mravo preimustvo inte
ligenciji. Kako su ula mirisa i ukusa, na primer, bogata u nijansama,
itavo to bogatstvo stvara bar za ljudski um samo vrlo primi
tivan red. Stoga, ovek moe da se upusti u mirise i ukuse, ali teko
da moe da misli pomou njih. Kod vida i sluha, oblici, boje, pokreti,
zvuci podaju se odreenoj i visoko sloenoj organizaciji u vremenu
i prostoru. Ova dva ula su stoga medijumi par excellence za upo
trebu inteligencije. Vidu pomau ulo pipanja i miina osetljivost,
ali ulo pipanja samo ne moe da se takmii sa vidom, uglavnom
zato to ono nije daljinsko ulo. Zavisno od neposrednog dodira, ono
mora da istrauje oblike santimetar po santimetar, korak po korak;
ono mora s naporom da izgrauje neku ideju o onom sveukupnom
trodimenzionalnom prostoru koji oko shvati u jednom mahu; i, ono
mora zauvek da se odrekne onih mnogobrojnih promena veliine i
izgleda, kao i onih preklapanja i perspektivnih veza koji toliko iroko
obogauju svet vienja i koji su dostupni samo zato to se vizuelni
likovi udaljenih predmeta dobijaju optikom projekcijom.
U svetu ujnih zvukova, svakom tonu moe da se dodeli odre
eno mesto i funkcija s obzirom na nekoliko dimenzija u celokupnom
sistemu. Muzika je, stoga, jedna od najmonijih oduki ljudske inte
23

ligencije. Ali, iako se u muzici obavlja miljenje najvieg reda, ono

je miljenje o muzikom univerzumu i u okviru njega. Ono moe
da ukazuje na fiziki svet ljudske egzistencije samo posredno i jedva
bez pomoi drugih ula. Ovo stoga to su ujne informacije o tom
svetu prilino ograniene. O ptici, ono nam daje tek neto malo vie
od ,njene pesme. Ono je ogranieno prema umovima koje stvari
proizvode. U njih spadaju zvuci jezika, ali oni dobijaju znaenje tek
povezivanjem sa drugim ulnim podacima. Tako, muzika po sebi
jedva da je miljenje o svetu. Velika vrlina vienja je u tome to
je ono ne samo visoko artikulisan medijum nego to njegov univer
zum prua neiscrpno bogate informacije o predmetima i dogaajima
spoljnjega sveta. Stoga, vienje je medijum misli prvoga reda.
Pogodnosti ula vida nisu samo dostupne umu; one su neophod
ne za njegovo funkcionisanje. Kad opaanje ne bi bilo nita bolje
nego to je pasivno primanje informacija, oekivalo bi se da se um
ne bi uznemiravao ako bi se za trenutak ostavio bez takvog uloga
i da bi zaista mogao da pozdravi taj predah. Ogledi o lienosti ulnih
utisaka pokazali su, meutim, da to nije tako. Kada se ula vida,
sluha, pipanja i kretanja podvrgnu jednolinoj drai samo difuzna
svetlost za oi i ujednaeno zujanje za ui poremeeno je itavo
mentalno funkcionisanje linosti. Drutveno prilagoavanje, smirenost
i sposobnost miljenja duboko se oteuju. Za vreme monotonih a
sova ogleda, ispitanik, utvrdivi da nije sposoban da misli, zamenjuje
spoljnu dra ula priseanjima i izmiljanjem likova, koji ubrzo
postaju uporni i izmiu se kontroli, nezavisni od ovekove volje kao
neto nametnuto spolja. Ti likovi mogu da se pretvore u pravu halu
cinaciju; (u duevnim bolnicama, utvreno je da bolesnici vie haluciniu u goloj sredini sa malo drai). Toliko su stvarna ta vienja
da posle ogleda neki ispitanici izjavljuju da su sada skloni da vie
veruju u natprirodna privianja. Ovi oajniki pokuaji uma da
zameni dra koja mu nedostaje pokazuju da je umesto proste spo
sobnosti za primanje, aktivnost ula neophodan uslov za funkcioni
sanje uma uopte. Neprekidno reagovanje na okolinu je osnova za
rad ivanog sistema.

VIENJE JE PROBIRLJIVO
Da bi se funkcionisanje ula valjano tumailo, treba imati na
umu da ona nisu nastala kao orua saznavanja radi saznavanja, nego
su se razvila kao bioloka pomagala za opstanak. Otpoetka su bila
usmerena i usredsreena na one odlike okoline koje su pravile raz
liku izmeu onoga to poboljava i onoga to sputava ivot. To znai
da je opaanje svrsishodno i probirljivo. Ve sam istakao da se
vienje doivljava kao veoma iva delatnost. Da navedem formula
ciju koju sam dao na drugom mestu:
... gledajui neki predmet, maamo se za njega. Nevidljivim prstom
kreemo kroz prostor oko sebe, dolazimo do dalekih mesta gde se nalaze
stvari, dotiemo ih, hvatamo, ispitujemo im povrinu, opipavamo ivice,
istraujemo teksturu. To je izvanredno aktivno zanimanje. Zadivljeni ovim
doivljajem, stari mislioci su opisivali fiziki proces sagledavanja u skladu
sa njim. Na primer, Platon, u svome delu Timaj, tvrdi da plemenita vatra
koja zagreva ljudsko telo struji kroz oi u glatkom i gustom mlazu

24

svetlosti. Na taj nain uspostavljen je jedan opipljiv most izmeu posmatraa i posmatrane stvari, d preko tog mosta impulsi svetlosti to zrai
sa predmeta putuju do oiju, a odatle do due.

Ovo gledite poteklo je od spontanog doivljaja. Meutim, kada

je postalo jasno da je optiko beleenje u oku uglavnom pasivan
proces, proirivanjem se pretpostavilo da isto to vai i za psihofiziki
proces vienja kao celinu. Ova promena gledita bila je spora i
oprezna. Oko 500 godine n.e., rimski filozof Betijus (Boethius) napisao
je: jer vid je zajedniki svim smrtnicima, ali potie li on od likova
koji dospevaju u oko ili od zrakova upuenih ka predmetu vienja,
sumnjam da se moe saznati, mada obini ljudi nisu svesni da takva
sumnja postoji. A hiljadu godina kasnije, Leonardo da Vini (Vinci)
napisao je utuku protiv
... tih matematiara, koji kau da oko nema duhovne moi koja se iri
na daljinu od njega, poto, kad bi to bilo tako, to ne bi moglo da bude
bez velikog smanjenja u upotrebi moi vienja, i da, kad bi oko bilo
veliko kao itava zemlja, ono bi se istroilo u posmatranju zvezda: s toga
razloga, oni tvrde da oko prima ali ne alje nita od sebe.

Bilo je mnogo dokaza protiv:

... seljaci svakodnevno viaju kako zmija zvana lamija ukoenim po
gledom privlai kao magnet gvoe slavuja, koji uz alosnu pesmu
hita svojoj smrti. . . kau da noj i pauk legu svoja jaja pogledom upe
renim u njih.

A da ne pominjemo device, za koje vele da u svojim oima

imaju imo da privuku sebi ljubav mukaraca.
Aktivna selektivnost je osnovna crta vienja, kao to je i crta
svake druge inteligentne radnje; i, zapaeno je da se u prvom redu
najradije odabiraju promene u okolini. Organizam, za ije potrebe
je vid podeen, prirodno je zainteresovaniji za promene nego za nepokretnost. Kada se neto pojavljuje ili iezava, kree se sa jednog
mesta na drugo, menja oblik ili boju ili svetlinu, ovek ili ivotinja
koji to posmatraju mogu da ustanove da se i njihovo sopstveno stanje
menja: neprijatelj se pribliava, zgodna prilika izmie, nuda treba
da se zadovolji, znak opomene da se poslua. Najprimitivniji organ
vida, taka ili ivano vlakno osetljivo na svetlost u mekuaca, ograniie obavetenja na promene svetline i time omoguiti ivotinji
da se povue u ljusku im neka senka prekine sunevu svetlost
Posmatrati nepokretne delove okoline gotovo da je luksuz, koristan
najvie za to da se odrede mesta buduih promena ili da se sagleda
kontekst u kome se dogaaji zbivaju.
Promena je odsutna u nepokretnim stvarima, ali i u stvarima
koje neprestano ponavljaju jednu te istu radnju ili je stalno odra
vaju. Psiholozi koji razmatraju zasienost i prilagoenost istiu da
e ivotinje, ak i najprimitivnije, prestati da reaguju ako odreena
dra dopire do njih neprestano. Stalni inioci vizuelne sredine, na
primer, odreena boja trajno prisutne suneve svetlosti ieznue
iz svesti, ba kao to e nestati i stalna buka ili miris. Kada je neko
prisiljen da netremice gleda datu figuru, on e se koristiti svakom
zgodnom prilikom da je variranjem menja: razaznae da su joj delovi
25

gnipisani ili e uiniti da preobratna figura svaki as menja izgled.

Kad se neka boja netremice gleda, ona tei da izbledi, a ako se oko
prisili da ukoeno gleda neku aru bez malih ispitivakih pokreta,
koji inae nikada nisu odsutni, ta ara e posle kratkog vremena
ieznuti iz vida. Ove reakcije na monotoniju kreu se od svesne
odbrane do isto psiholokog slabljenja impulsa stvorenih u mozgu
jednom statinom situacijom. One su elementarna forma inteligent
nog prezira prema nepodeljenoj panji. Jedino je vano da se neto
zapazi i prati. ovek odbija da se dosauje.
Iako je ova selektivna panja korisna, ona ima i svoje mane.
Ona oteava dopiranje do svesti stalnih inilaca koji dejstvuju u
ivotu. Ova slabost se pokazuje kada mislilac ili naunik treba da
posmatra agense koji lee s onu stranu onih koji ispoljavaju vidne
promene. U fizikim, kao i u psiholokim ili drutvenim stvarima,
ti stalni vidovi neke situacije najlake se previaju, najtee mogu
da se razumeju. Karakteristike opaanja ne samo da pomau mudro
sti, one je i ograniavaju.
Oi se kreu u svojim dupljama, i njihovo selektivno istrai
vanje se pojaava pokretima glave i itavog posmatraevog tela. ak
i procesi beleenja koji se odvijaju u onoj jabuici veoma su selek
tivni. Na primer, od prvih godina prologa veka ima valjanih razloga
za pretpostavku da mrenjaa, obavetavajui mozak o boji, ne belei
svaki od bezbrojnih preliva tonova posebnom vrstom poruke, nego
se ograniava na nekoliko osnovnih boja, ili opsega boja, iz kojih
se sve ostale izvode. Ova postavka, sada potvrena eksperimentalno
i analitiki, znai za nas da fotohemija oka primenjuje slinu vrstu
apstrakcije kojom, na nivou svesnog opaanja, vidimo boje kao vari
jacije i kombinacije nekoliko primarnih boja. Pomou ovog duhovi
tog pojednostavljenja vienje izvrava sa nekoliko vrsta prenosnika
zadatak koji bi inae zahtevao nesavladljivo veliki broj njih. Moglo
bi se rei da ak i psiholoki vienje namee konceptualni red
materijalu koji belei.
Ono to je poznato o boji lako moe da vai i za oblik. Poinje
da se ini kao da se munjevita brzina kojom ivotinje i ljudi reaguju
na pokret, bio on sasvim mali ili sasvim udaljen od sredita panje,
omoguuje preicom koja razluuje kretanje od nepokretnosti ak
i na nivou mrenjae. Navikli smo da verujemo da prijemnici u
mrenjai ne znaju za takvo razluivanje. Smatralo se da oni mogu
da belee svojstva boje i oblika, tako da se ostavljalo mozgu da on
zakljui da se radi o pokretu na osnovu preraunavanja promena
koje se deavaju u masama sitnih taaka. Danas se zna da mrenjaa
abljeg oka sadri bar etiri tipa prijemnika, od kojih svaki reaguje
za posebnu vrstu drai i na koji svi ostali ne utiu. Meu njima su
i otkrivai buba, koji smesta i iskljuivo reaguju na sve sitno to
gamie, to je, prirodno, od posebnog interesa za abe. Drugi su tako
podeeni da reaguju samo na kretanje ili pojavu ivica ili poetak
ili kraj osvetljenja. Da bi se obavile sve te reakcije, velike grupe
prijemnika moraju da sarauju kao tim, jer samo na taj nain mogu
da se shvate oblici i pokreti irokih drai. To znai da ak ni na
nivou mrenjae nema mehanikog beleenja elemenata. U svom
istraivakom spisu ta ablje oko kazuje abljem mozgu, Letvin,
Maturana, Makkaloh i Pits (Lettvin, McCulloch, Pitts), zakljuuju:
26

Te radnje na taj nain vie podseaju na opaanje nego na osete

ako ta razlika ima sada neko znaenje. To e rei da jezik kojim one
najbolje mogu da se opiu jeste jezik sloenih apstrakcija iz vizuelnog
lika.

Tano je, meutim, da kao i svako prosejavanje, i ovo ubrzava

obradu materijala, ali i ograniava radnje prema onome to ostane
posle prosejavanja. Kada aba gladuje u prisustvu mrtvih, nepomi
nih muva, koje bi joj bile savreno dobra hrana, ona nas podsea
na slepilo oveka iji je um obraen i stoga nesposoban da reaguje
na nepredviene okolnosti. To je cena ekonominosti.
Takva ugraena selektivnost je korisna ne samo zato to izbegava uzaludno troenje napora >nego i zato to, suavajui izbor,
obavlja reakcije bre i sigurnije. Stoga, kod srazmerno jednostavnih
stvorenja, koja imaju nepromenljive potrebe i mogu da se oslanjaju
na boravak u prilino nepromenljivoj okolini, ivotne funkcije odr
anja, razmnoavanja i odbrane pokazuju tendenciju da budu ogranie
ne na standardizovane reakcije, koje su podeene prema fiksnim signa
lima. Upeatljive primere takvog visoko selektivnog ponaanja opisali
su etolozi, naroito Konrad Lorenc (Lorenz) i N. Tinbergen. Poto ivo
tinje ne mogu da nam kau ta vide, ne moemo biti sigurni do koje
mere se obavlja selekcija u samom njihovom opaanju ili pak u
njihovim reakcijama na ono to opaaju. U svakom sluaju, ni na
jednu dra ne moe da se reaguje, ukoliko nije razluena u opaanju.
Najverovatnije, ovo razluivanje nije stvar specifino pripremljenih
kategorija prijemnika u mrenjai kao to su oni koji teraju abu
da reaguje na bube to gamiu, ve je selektivna reakcija ivanog
sistema na posebne odlike vidnog polja prenesene oima. Reakcije
na ove signale, ili pobuivae, uroene su vrstama. uti kljun
jedne vrste galeba dobio je tokom razvitka jednu crvenu taku na
kraju donje vilice. Ova crvena taka tera novoizleeno galepe da
kljuca vrh roditeljskog kljuna. Kada crvene take nema, mali galeb
ne kljuca; kada pile ne kljuca, roditelj ne daje hranu. Signali ove
vrste zadovoljavaju dva osnovna zahteva: jasno se raspoznaju po
svojoj istoj boji i jednostavnom obliku, i dovoljno se istiu u odnosu
na sve ostalo to se obino vidi u okolini.
Opaanje tih ivotinja mora da bude podeeno prema njihovim
visoko selektivnim reakcijama. Njihova vidna polja su verovatnije
hijerarhijska a ne homogena, u tom smislu da se izvesne opaajne
odlike istiu zbog potreba s kojima stoje u vezi. ivotinje ne mogu
da reaguju na njih ukoliko nisu opaajno razluene. Ovo je jedan
od prvih primera apstrakcije, ukoliko je ivotinja uklopljena u tip
ili kategoriju bitnih signala npr. svih sluajeva crvene take na
pravom mestu ali tu apstrakciju obavlja vrsta a ne jedinka; ona
je uroena.

FIKSACIJA REAVA PROBLEM

Sve dok su takvi mehanizmi ugraeni nasledstvom, oni se kruto
primenjuju na vrstu kao celinu. Na viim biolokim nivoima, jedinka
sve vie kontrolie izbor drai i reakcije na njih. Pokreti oka koji
pomau da se odaberu mete vienja nalaze se negde izmeu auto
27

matizma i voljnog reagovanja. Oni moraju da usmere oko na taj

nain da oblast vidnog polja koje treba da se ispita doe u uski
opseg najotrijeg vienja. Otrina opada toliko brzo da pri odstu
panju od deset stepeni od osovine fiksacije, gde je maksimalna, ona
je ve svedena na petinu. Poto je osetljivost mrenjae toliko ogra
niena, oko moe i mora da izdvoji neku odreenu taku, koja po
staje izolovana, dominantna, sredina. To znai da se uzima jedna
po jedna stvar i da se primarni cilj razluuje od svoje okoline. Jedan
predmet moe da se odabere da bi mu se poklonila panja zato to
se istie u odnosu na ostali deo vizuelnog sveta i, odnosno ili, zato
to odgovara potrebama samog posmatraa. Na ranim organskim
nivoima, dra namee reakciju. Kada jaka svetlost ue u vidno
polje, novoroene se okree prema njoj kao da je usmereno nekom
spolj nom kontrolnom silom, ba kao to se biljka okree svetlosti ili
maka prema najslabijem pokretu odnekud. Ovo je prototip saznajnog reagovanja bezuslovno predatog predmetu panje. Beagovanjem
upravlja dra, a ne inicijativa posmatraa.
Kako se obavlja okularna fiksacija? in fiksacije moe da se
opie kao kretanje od napetosti ka smanjivanju napetosti. Dra ulazi
u vidno polje ekscentrino i time se suprotstavlja sreditu polja
novim i stranim sreditem. Ovaj sukob izmeu nametljivog spoljnjeg
sveta i reda unutranjeg sveta stvara napetost, koja se uklanja kada
pokret one jabuice uini da se ta dva sredita poklope, prilagoavajui na taj nain unutranji svet spoljanjem. Odgovarajui deo
spoljnjeg reda sada je sredino smeten u unutranjem.
Ovde imamo elementarni primer jo jednog vida saznajnog
ponaanja, naime, reavanja problema. Celokupno reavanje proble
ma zahteva preureivanje date problemske situacije. U okularnoj
fiksaciji, nuno preureivanje spada u najjednostavniju vrstu; ono
je tek samo pomeranje sredita orijentacije, koje ne zahteva nikakvu
reorganizaciju samog opaajnog sklopa.
Uskoro u dati primere reavanja problema mnogo sloenijim
preureivanjem. Ali ak i ovaj jednostavni primer pokazuje zato
ne treba prihvatiti da reavanje problema predstavlja saznajni nivo
na kome opaanje i miljenje raskidaju druenje. Takvo razluivanje,
zasnovano na vrlo tanom kriterijumu, bilo bi prijatno teoretiaru.
Opaanje je, moglo bi se lako rei, neposredno istraivanje onoga
to postoji napolju. Miljenje, naprotiv, poinje sa, u naelu razli
itim zadatkom menjanja datog reda da bi se on uklopio u zahteve
reavanja datog problema. Keler (Khler) definie inteligentno pona
anje na ovaj nain, ali kao da nije sklon da prihvati primere za
njega u elementarnim mehanizmima opaanja. On tvrdi da mi ne
govorimo da je ponaanje inteligentno kada ljudska bia ili ivotinje
postiu svoj cilj neposrednim putem koji prirodno potie od njihove
sopstvene opaajne organizacije. Ali smo skloni da govorimo o inte
ligenciji kada, poto su okolnosti zapreile oigledni tok, ljudsko
bie ili ivotinja kreu zaobilaznim putem, i na taj nain prilaze
situaciji. Mehanizam fiksacije zaista proistie prirodno iz organiza
cije ljudskog bia ili ivotinje. Pa ipak, ini mi se da pomeranje
sredita vienja u sredite interesovanja ukljuuje, na elementarnom
nivou, istu vrstu preureivanja koja, u Kelerovim primerima, otkriva
da se eljeni cilj moe postii i zaobilazno. U oba sluaja, struktu28

raine veze u okviru odreenog opaajnog sklopa promenjene su na

nain koji daje reenje problema.
Jednostavni primer okularne fiksacije slui takoe da ilustruje
jo jednu taku optije vanosti. On pokazuje da posmatraeva pa
nja tei da pronae svoj cilj u opaajnom polju koje ima svoj sopstveni red. Svetlosna dra koja ulazi u novoroenetov opseg vienja
daje odreenu, objektivnu strukturu tome polju. To polje ima sre
dite, oko kojeg se ekscentrino orijentie novoroenetova ia panje.
Ovaj raskorak stvara napetost na koju dete reaguje prilagoavanjem
svoje fiksacije strukturi spoljne situacije. Takvo meusobno dejstvo
izmeu strukture datog polja i zahteva posmatraevih potreba i
interesa karakteristino je za psihologiju panje. Vilijam Dems
(William James), piui o panji, ukazao je na suprotno kada je
izjavio da bi bez selektivnog interesa iskustvo bilo krajnji haos. Ali
istinski haotine ili inae nestrukturisane situacije nisu tipine, a
kada preovladavaju, one gotovo onemoguuju selektivni interes da
zadri svoj cilj. Kada je polje homogeno, kao u potpunom mraku,
ili kada nita drugo ne moe da se vidi nego samo ara koja se po
navlja, recimo, povrine sa crno-belim kvadratima, pogled e da
bludi besciljno, pokuavajui da nametne kakav-takav oblik neemu
to je bez ikakvog oblika. Ova vrsta situacije nije karakteristina
za saznajne procese.
Pokazao sam ve da potreba i prilika da se odabere meta po
stoji u saznavanju jo na nivou mrenjae. Poto je otro vienje
ogranieno na usku oblast, jedan cilj mora da se odabere iz itavog
opsega datog polja. Ovo ogranienje, daleko od toga da bude smetnja,
titi um da ne bude zapljusnut sa vie podataka nego to moe, ili
to mu je potrebno, da obradi u jedan mah. Ono olakava inteli
gentnu praksu usredsreivanja na neku zanimljivu stvar i zanema
rivanja onoga to je van predmeta panje.

OPAANJE DUBINE
Selektivnost se odraava i u dubinskoj dimenziji. Samo jedna
uska oblast je u ii u svakom pojedinom trenutku. Ako je krupni
plan otar, pozadina je zamagljena, i obrnuto. Ovu selektivnost daju
kristalna soiva oiju, a vizuelno saznanje ima koristi od nje na
isti nain na koji fotografija ili slika mogu da vode posmatraevu
panju time to izvesne ograniene opsege dubine stavljaju u otru
iu. Prilagoavanje onih soiva je osnovni vid selektivne panje.
Ono daje vizuelnu strogost posmatraevom usredsreivanju na ono
to se deava na odreenoj daljini.
Dubinska dimenzija, uz to, daje svoj doprinos saznajnim inio
cima sasvim drukije prirode. Ona ini da se veliina predmeta
menja i da usled toga moe da se prilagouje potrebama posmatraa.
Ovo je tako zato to predmet opaanja ne ulazi u oko odistinski,
mada se ba to verovalo u ranim fazama teorije vienja. Demokrit
je, na primer, smatrao da u opaanju neka vrsta odslikavanja spoljne
povrine predmeta ulazi u oko kroz otvor enice to je postavljalo
problem kako neki veliki predmet moe dovoljno da se skupi da
bi obavio taj podvig. Danas znamo da ono to oko prima nije deo
29

samog predmeta nego njegov ekvivalenat. Veliina projektivnog lika

zavisi od udaljenosti fizikog predmeta od oka. Stoga, odabirajui
pogodnu udaljenost, posmatra moe prema svojim potrebama da
povea ili smanji lik. Da bi mogao nesmetano da se vidi, odgova
rajui deo vidnog polja mora da bude dovoljno veliki da bi se razaznavao u pojedinostima i dovoljno mali da bi se uklopio u polje.
Stavie, veliina kritine povrine takoe odreuje koliko e njene
okoline biti sadrano u vizuelnom polju u isto vreme. to je manja
povrina, to e se vie okoline pojaviti, to jest, to e se predmet vie
pokazati u kontekstu. Obrnuto, sa poveanjem predmeta, njegov
kontekst e izlaziti iz vida. Pravi izbor zavisi od prirode saznajnog
zadatka. Koliko je pojedinosti vano? Koja je udaljenost potrebna
da bi se istakle strukturalne odlike, koje su inae skrivene mnotvom
pojedinosti? Koliko je konteksta bitno za razumevanje stvari koja se
ispituje? Ovde je, opet, taan izbor osnovnog opaajnog nivoa vaan
deo i odraz ire saznajne strategije. Pronai odgovarajui opseg
problema gotovo je jednako pronalaenju njegovog reenja. Ova
strategija misli moe da bude sputana u samoj svojoj osnovi kada
je vizuelni opseg situacije koja treba da se razmatra pogreno oda
bran. U praksi, to znai, na primer, da vizuelna pomo koju prua
neka ilustracija ili televizijska slika moe ozbiljno da se oteti prosto
zato to veliina i opseg prikazanih predmeta nisu pogodni. Poto
umovanje o nekom predmetu poinje nainom na koji se predmet
opaa, jedan nepodoban opaaj moe da poremeti itavi tok misli
koji iz toga proistie.

OBLICI SU POJMOVI
U opaanju oblika lee poeci obrazovanja pojmova. Dok optiki
lik projektovan na mrenjau jeste mehaniki potpuna zabeleka
njegovog fizikog parnjaka, odgovarajui vizuelni opaaj to nije.
Opaanje oblika je poimanje strukturalnih odlika koje su naene u
nadraajnom materijalu, ili su mu nametnute. Retko kad se ovaj
materijal tano poklapa sa oblicima koje dobija u opaanju. Pun
mesec je zaista okrugao, koliko nam to nae moi sagledavanja do
putaju. Ali veina stvari koje vidimo kao okrugle ne ovaplouju
okruglost bukvalno; one su samo priblino takve. Pa ipak, posmatra
ne samo da ih uporeuje sa okruglou nego i zaista vidi okruglost
u njima. Opaanje se sastoji od poklapanja materijala drai sa ablonima relativno jednostavnog oblika, to u da nazovem vizuelnim
pojmovima ili vizuelnim kategorijama. Jednostavnost ovih vizuelnih
pojmova je relativna, po tome to sloen nadraajni sklop gledan
istananim vidom moe da proizvede prilino zamren oblik, koji
se kao najjednostavniji moe dobiti u datim okolnostima. Vano je
da za predmet. koji neko posmatra moe da se kae da je zaista
opaen samo onoliko 'koje se uklapa iu neki organizovan oblik. Uz to,
uglavnom se javlja izvesna koliina vizuelne buke, koja prati i menja
opaeni oblik manje-vie nejasnim pojedinostima i nijansama, ali to
malo doprinosi vizuelnom razumevanju.
Ne elim da kaem da um, pa prema tome i mozak, sadri niz
unapred odreenih oblika koji se prenose nasleem i lee u zasedi
ekajui da naie drani materijal. Poznato je da ima uroenih
30

reakcija na izvesne oblike, boje ili pokrete, kao to su na primer,

takozvani vizuelni pobuivai, koji reguliu dobar deo nagonskog
ponaanja u ivotinja. Ali ti mehanizmi pretpostavljaju a ne obja
njavaju opaanje oblika. Crvena taka na kljunu morskog galeba
mora da se shvati kao takva pre nego to moe na nju da se reaguje.
Isto bi moglo da vai i za jungovske arhetipove, koji su navodno
usklaeni sa izvesnim geometrijskim figurama. Tano je da navedena
otkria o abljem ulu vida ukazuju na to da neko organizovanje
u ,vee jedinice postoji ak i na nivou mrenjae. Ako najmanji
pokreta drai nije taka nego predmet, kao to je gmizava buba
ili pokretna ivica, onda velika grupa prijemnika mora da sarauje
u identifikovanju drai i da mobilie sva odgovarajua pojedinana
ivana vlakna. Taka ne moe da prui obavetenja o proirenom pred
metu. Drugim recima, po svoj prilici postoje reakcije na oblik a
ne prosta beleenja elemenata. Ali reakcije na oblik ne podrazumevaju njihovo svesno opaanje; a ak i kod viih kimenjaka, slini
mehanizmi lako mogu da budu suvie kruti da bi bili neto vie
od neke vrste stenografskih skraenica ulnih zabeleaka. Da bi se
objasnila sloenost i gipkost opaanja oblika, bie da je bolje pret
postaviti da se odlune radnje obavljaju u mozgu, u procesima u
polju, koji organizuju drani materijal po njegovom priseanju u
skladu sa najjednostavnijim sklopom koji mu odgovara.
Oblikovani sklopovi opaeni na ovaj nain imaju dve osobine
koje jm omoguuju da igraju ulogu vizuelnih pojmova: imaju uoptenost i lako se identifikuju. Strogo govorei, nijedan opaaj se ne
odnosi na neki jedinstven, pojedinaan oblik, nego na vrstu sklopa
od koga se opaaj sastoji. Moe da bude samo jedan jedini predmet
koji se uklapa u taj sklop ili, pak, moe da ih bude bezbroj. ak
i lik jedne odreene linosti je izgled odreenog sklopa svojstava,
te vrste linosti. Stoga, nema razlike u naelu izmeu opaaja i
pojma, sasvim u skladu sa biolokom funkcijom opaanja. Da bi bilo
korisno, opaanje mora da prui obavetenja o vrstama stvari; inae,
organizmi ne bi mogli da imaju nikakve koristi od iskustva.
Ako je opaaj ni sklop jednostavno organizovan i jasno se raz
likuje ,od svoje okoline on, prema tome, ima sve uslove da se lako
raspoznaje. Bioloki pobuivai ovde ponovo mogu da poslue kao
ilustracija. Oni tee da budu jednostavni, odreeni oblici, pokreti
ili boje, razvijeni u evoluciji kao znaci, na ijem jasno datom iden
titetu mogu da se grade instinktualne reakcije ivotinja. Identifika
cija, dakle, pretpostavlja sklop koji se moe identifikovati. Ne moe
se prepoznati neto kao stvar poznata, oekivana ili na koju e se
reagovati ako se ne izdvaja svojim otro odreenim karakterom.
Opaanje oblika ja opisujem kao poimanje optih strukturalnih
odlika. Ovaj pristup potie od getaltne psihologije. Postoje i druge
teorije, meu kojima se istie tradicionalno gledite da ulo vida
mehaniki belei elemente nadraaja, koji se zatim na pogodan nain
zgunjavaju u oblike na osnovu posmatraevog prethodnog iskustva.
Nije ovde nuno ponovo objanjavati zato takva teorija ne odgo
vara; ali jedna od njenih posledica je znaajna. Da je teorija tana,
opaanje oblika bilo bi u saznaj nom smislu loe. Bilo bi ogranieno
na automatsko prikupljanje dolazeeg materijala. Ako je, s druge
strane, gledite koje ja iznosim ispravno, opaanje oblika dejstvuje
na visokom saznajnom nivou obrazovanja pojmova.
31

OPAANJU TREBA VREMENA

Dobar deo novijih razmatranja opaanja oblika mogao bi da
dovede do uverenja da je za njegovo objanjenje veoma vano da
li se dogaa spontano, bez priprema, ili se, pak, omoguuje poste
penim procesom uenja. U stvari, ne radi se uopte o tome, jer je
za prirodu saznajnog procesa koji se ovde opisuje malo vano da li
se on dogaa brzo ili polako. Veina organskih postupaka prolazi
kroz fazu uenja i biolokog sazrevanja. Vano je o kakvoj se vrsti
uenja radi. Da li poetna nesposobnost da se vidi oblik nastaje
usled nedostataka slinog iskustva sa kojim sadanji nadraaj moe
da se uporedi? Ili je pak vetini poimanja strukture jednog vizuelnog
sklopa potrebno vreme da bi se usavrila? Sticanje opaaj a u ovom
drugom smislu bilo je predmet studija nemakih psihologa o onome
to oni zovu Aktualgenese. Oni su ovom problemu izmeu ostalog
prilazili i tako to su rekonstruisali neuhvatljivi i esto suvie brzi
proces na taj nain to su jedan sklop pokazivali nedovoljno, tj. samo
za deli sekunde, tako da je posmatra dolazio do potpunog poimanja
samo postepeno, posle viestrukog pokazivanja. Pod takvim uslovima,
opaanje ima tendenciju da poinje difuznom, nediferentovanom celinom, koja se progresivno menja i razrauje. Da bih pokazao koliko
malo ti procesi lie na mehaniko beleenje drai, preveu jezgroviti
tekst jednog od tih istraivaa, Gotfrida Hausmana (Gottfried Hausmann):
Eksperimentalna situacija jasno je ubedila ispitivae da se za ono
to popularno zovemo opaajnim saznanjem ne moe rei da je jedno
stavno, neposredno, isto ulno odraavanje. Naprotiv, ono se raa u
procesu viestrukih, uzajamno isprepletenih, selektivnih, apstrahujuih pa
ak i stvaralakih inova obrazovanja. Tok kojim se takav proces odvija
moe da bude ili organski dosledan ili zamren, dvosmislen i vijugav.
Ponekad e mata izostaviti date podatke, ali kada proces tee organski,
on kroz niz faza i svojstava, koji potiu jedni iz drugih, ali su istovre
meno specifini i organizovani u svom okviru, vodi ka cilju to ga je
zadatak postavio.

Slino tome, u najranijem tekstu o getaltnoj psihologiji, fon

Erenfelz (von Ehrenfels) je nastojao na naporu koji je potreban
da bi se jedan getalt sklopio. Istiui da se sposobnost vienja oblika
ne postie prosto ponavljanim izlaganjem nadraajima, getaltni psi
holozi nemaju u isti mah razloga da sugeriu kako se getalt pojav
ljuje sa automatskom spontanou.
Ono to vai za oblik, vredi i za boju. Pomenuo sam ranije da
se u fiziolokom smislu ono mnotvo svetlosnih talasnih duina koje
odgovaraju raznim nijansama tonova obrauje u nekoliko tipova
prijemnika, pojedinano osetljivih na jednu boju ili opseg boja, od
kojih se kombinovanjem dobijaju odreene nijanse. U psiholokoj
oblasti, vienje boja zasniva se na nekoliko istih, elementarnih
svojstava, koja nipoto nisu nuno ili jednostavno vezani za fizio
loke tipove prijemnika. Kao to su opaeni oblici manje-vie slo
ene razrade jednostavnih oblika, tako se i sklopovi boja sagledavaju
kao razrade elementarnih, istih svojstava ute, crvene, plave. Tu
i tamo, ta svojstva se sreu u svojoj istoti, ali najee su to meavine, koje se opaajno shvataju kao kombinacije primarnih boja, koje
32

im lee u osnovi. Neke od tih kombinacija su same po sebi dovoljno

precizne da bi same za sebe funkcionisale kao vizuelni pojmovi, npr.
narandasta, zelena ili purpurna. U sistemu boja, koji nalazimo, na
primer, u jednoj slici, ti sekundarni pojmovi slue kao prelazne veze
izmeu primarnih boja, koje predstavljaju osnovu sistema. To je
hijerarhijski sistem, slian sistemu tradicionalne logike, u kojoj
mnotvo odreenijih pojmova potie od nekoliko osnovnih, ime se
stvara red, koji definie prirodu svakog elementa njegovim mestom
u celini.
Ima prilino podataka o tome da se shvatljivost oblika i boja
menja, zavisno od vrste, kulturne grupe, obrazovanja posmatraa.
Ono to je racionalno za jednu grupu bie iracionalno za drugu,
to jest, ne moe da se poimi, razume, uporedi ili upamti. Ima razlika
u ovom pogledu izmeu razliitih ivotinjskih vrsta, izmeu oveka
i ivotinje i izmeu razliitih vrsta ljudi. Pacov po svoj prilici ne
opaa razliku izmeu kruga i kvadrata. Za neke ljude, petougaonik
je savreno shvatljiva vizuelna figura, dok je za druge on neto
okruglasto ija uglastost nije izvesna. Deca teko raspoznaju neke
boje koje za odrasle imaju jasno odreen karakter. Neke kulture ne
stavljaju zeleno i plavo pod zasebna opaajna poglavlja. U okviru
granica, obrazovanje e tanije odrediti kategorije pristupane po
jedincu.

KAKO MAINE ITAJU OBLIK

Moda posebna priroda opaanja oblika najbolje moe da se
objasni kada se uporedi sa nedavnim istraivanjima o tome kako
maina raspoznaje pojedinane sklopove. Zadatak se sastoji u tome
da se naprave ureaji koji mogu da itaju takve oblike kao to su
slova ili brojevi, ali ne samo u standardizovanim verzijama nego i u
irokom opsegu varijacija koje se sreu kada razni ljudi piu iste
brojeve ili kada se tampa raznim tipovima slova. Ono to je nepromenljivo kod brojke 3 ili slova B mora da se izdvoji, bez obzira
kakav poseban oblik ono dobije. Maina poinje na taj nain to
postupa tano kao oko: razbija neprekidni sklop drai u mozaik
isprekidanih delia, od kojih se svaki belei odvojenom fotoelektrinom elijom. Ovo je postupak takozvanog digitalnog kodovanja,
koje pretvara nadraaj u skup diskretnih jedinica, od kojih svaka
saoptava prisustvo ili odsustvo odreenog opaajnog svojstva. Mozaik
ne uva i ne pokazuje nikakav poseban sklop, sa izuzetkom to takice nisu nasumce ratrkane ve zadravaju svoje odreeno mesto
u odnosu na susedne takice. Moe se pokuati da se oblik izvede iz
takvog mozaika stapanjem grupa susednih pozitivnih impulsa u ne
prekidne mase ili sainjavanjem neprekidnih linija od neisprekidanih
lanaca impulsa. Sastavljajui sve sline elemente i odvajajui ih od
drukijih, maina dobija grub sklop, koji zatim moe po zahtevu da
proiava uklanjanjem malih nepravilnosti, isputanjem izdvojenih
delia, ispravljanjem gotovo pravih linija, itd. Ovo je ona vrsta slepog uklapanja komada koje ne ide dalje od otkrivanja slinosti ili
neslinosti izmeu susednih elemenata i u kome dobiveni oblik dolazi
kao iznenaenje otprilike kao kad dete linijom spaja takice i
na kraju shvati da je nacrtalo zeku.
33

U ovom postupku oblik se dobij a iz analize drai. Ali, maini

takoe mogu da se daju izvesni oblici celih ili deliminih figura i
da joj se kao zadatak postavi da pronae koji od njih odgovara
nadraaju. Ova vrsta kodifikacije radi pomou analogije, tojest, uporeuje oblik sa oblikom. Ovde se unapred postavljen pojam kruto
identifikuje sa jednim odreenim rezultatom; na primer, pojam slova
A identifikuje se sa jednim pojedinanim uzorkom slova A odreene
veliine, oblika ili razmere. Ovaj metod dobro radi kada je zadatak
ogranien na itanje standardizovanog niza oblika, recimo, brojeva
tampanih jednim te istim tipom samo u jednoj veliini. Sistem
doputa izvesnu irinu u tom smislu to se maina moe podesiti da
belei do koje mere data dra ima zajedniku oblast sa datim uzor
kom. Na taj nain, izvesna odstupanja od norme mogu da se uzmu
u obzir.
Opaajni pojam maine moe da se uini inteligentnijim kada
se ne ogranii na jedan odreeni oblik nego pokriva celokupan opseg
varijacija u okviru izvesnih dimenzija. Promena veliine je jedna
takva dimenzija; a druga je promena razmere, to jest, odnosa
izmeu horizontale i vertikale. Kada se uzme u obzir obrtanje u
prostoru, maina moe romb da shvati kao kvadrat okrenut za 45.
Korenitiji preobraaj je nagib koji menja uglove, ili nagib koji do
puta savijanje, istezanje i uvrtanje. Takva gipkost omoguuje maini
da izdvaja topoloka svojstva kao to su ukrtanje, dodirivanje
ili okruavanje koja deformacije nisu izmenile.
Doputajui raznolikost u okviru takvih dimenzija, maina moe
da se usredsredi na zadatak identifikovanja strukturalnih odlika,
koje nisu vezane ni za koji pojedinani rezultat nego su zajednike
za veliki niz moguih sluajeva. Takve strukturalne odlike mogu
da se odnose na opte karakteristike, na primer, simetriju ili asime
triju jednog sklopa, koji e odlikovati slova kao to su A, H, V od
B, G ili R ili glavu spreda od glave u profilu na slici nekog oveka
ili ivotinje.
Kada zadatak ne zahteva nita bolje od identifikacije bilo na
koji nain, njega moe da obavi maina ili organizam koji je potpuno
lep za pravi karakter predmeta. Moemo da identifikujemo neku
linost samo po prstenu koji nosi na prstu ili, pak, po imenu. Pacovi
kao da identifikuju neke sklopove jednostavno time to otkrivaju
izvestan ugao na odreenom mestu. Ispitivaka maina moe da
proeta jedan uzan prorez preko nekog crnog oblika i da ga tako iden
tifikuje pomou redosleda iseaka promenljive duine, ne shvatajui
uopte da taj sklop predstavlja profilnu siluetu ljudske glave, ovek
oteena mozga koji pati od agnozije moe da identifikuje neki pravougaonik brojanjem njegovih uglova. Za veinu praktinih zada
taka, meutim, potrebno je razumeti optu vizuelnu strukturu pred
meta koji treba da se razmotri, a za svrhe naunika ili umetnika
bitno je da se shvati vizuelni karakter predmeta.
U naelu, raspoznavanje sklopova moe da se primeni na veoma
sloene i razuzdane oblike, ali to je sklop jednostavniji, to je zadatak
laki. Kineski ideografi su vei izazov nego rimski alfabet. U praksi,
meutim, figure koje treba da se proitaju imaju tendenciju da
budu jednostavne. Brojevi i slova, na primer, razvili su se istorijski
kao rezultat traganja za nizom oblika dovoljno jednostavnih da se
lako piu, opaaju i pamte, a ipak da se to jasnije meusobno raz
34

likuju. Priroda ovu potrebu za jednostavnim oblicima zadovoljava

u sutini na dva naina. Oni nastaju u evoluciji kao signali za orga
nizme obdarene ulom vida. Sasvim nezavisno od vida, tendencija
ka smanjenju napetosti u fizikom svetu proizvee najjednostavnije
mogue oblike u datim okolnostima i time e uzgredno da pomogne
i vienju. Cak i u tom sluaju, veina oblika i kombinacija oblika
koje priroda prua oima mnogo su sloeniji od slova, brojeva i
drugih znakova to ih je ljudski vid pronaao za ljudski vid.

UPOTPUNJAVANJE NEPOTPUNOG
Jedna od komplikacija koje nastaju u prirodnim uslovima jeste
preklapanje kojim neki predmet spreava da se predmet iza njega
vidi potpuno. U mnogim takvim sluajevima, vienje umesto da se
zadovolji vidljivim odsekom, upotpunjava predmet. Kutija delimino
pokrivena saksijom vidi se kao potpuna, delimino sakrivena kocka.
To znai da se opaajna organizacija ne ograniava na neposredno
dat materijal nego ukljuuje nevidljive produetke kao stvarne
delove vidljivog. Na slian nain, predmeti se esto opaaju kao
predimenzionalno potpuni iako je samo frontalni deo njihove povr
ine neposredno dat. Ovde se ne dogaa da posmatra upotpunjuje
nevizuelnim znanjem odlomak koji odista vidi. Ne, valjkasta saksija
se sagledava kao potpuna, cela stvar: nepotpun valjak izgleda sasvim
drukije. Ovde, opet, nevidljivi delovi predmeta dopunjuju vidljive
da bi se proizveo potpun oblik. Razluivanje izmeu potpunog i ne
potpunog predmeta, kao i odgovarajue zaokruavanje, deavaju se
u samom opaanju.
Saznajna radnja obuhvaena tim procesom sastoji se u odba
civanju celovitosti oblika koji se pojavljuje i umesto toga, u nje
govom novom tumaenju kao del vee i strukturalno bolje celine.
Primeri slinih postupaka u naunom reavanju problema i u sva
kodnevnom razmiljanju veoma su esti.

Naroito upeatljiv primer mudrog restrukturisanja upotpunja

vanjem u opaanju moe da se nae u fenomenu providnosti. Pret
3*

35

postavimo da se jedan sklop sastoji od tri oblika, crvenog, plavog

i ljubiastog izmeu njih (si. 35). Ako su oblici takvi da se jednostav
niji opti oblik dobija kada se vide dva oblika koji se uzajamno
preklapaju oval i kvadrat a ne tri oblika jedan uz drugi, javlja
se sledea opaajna problemska situacija. Raspored boja ukazuje na
jedan red koji se zasniva na tri odvojene, dodirne jedinice. Karakter
oblika sugerie dve jedinice koje se preklapaju. Kako ovaj sutinski
sukob moe da se dovede do zadovoljavajueg reenja? Ako se boja
srednje jedinice uglavnom usklauje, to jest predstavlja priblinu
meavinu drugih dveju boja, sjedinjujui oset ljubiaste rascepie
se na svoje sastavnice, crvenu i plavu. Videe se kao dve boje, jedna
iza druge, ime se dobija utisak providnosti. Uoavajui i upotreb
ljavajui odreeni odnos izmeu te tri boje, naime, P = LJ + C,
opaanje restrukturie sjedinjujuu srednju boju na taj nain to
se vidi superpozicija dveju boja tamo gde bi se inae videla jedna
boja. Ovo duhovito reenje prilagouje red boja redu oblika. U tak
vim sluajevima, opaajno reenje problema tei da se prikae veoma
brzo, te se postavlja samo pitanje da se preureenje nezadovoljava
jue organizacije drai obavi u inu samog opaanja, a ne u nekoj
drugostepenoj razradi opaaj nog proizvoda.
U prirodnim uslovima, ulo vida mora da savlada vie od jednog
ili dva predmeta u isto vreme. Najee, vidno polje je pretrpano
i ne podaje se integrisanoj organizaciji celine. U tipinoj ivotnoj
situaciji, ovek se usredsreuje na neke odabrane oblasti ili pred
mete ili na neke opte crte dok je struktura preostalog del neod
reena i labava. U takvim okolnostima, opaanje oblika dejstvuje
samo delimino.
U umetnikim delima, na primer u slikama, moe se zapaziti
kako se ulo vida koristi svojom organizacionom moi u najveoj
moguoj meri. Kada, recimo, slikar pejzaista odabere neki odreen
predeo da bi naslikao jedan od svojih pejzaa, on ne samo da odabira
i preureuje ono to nalazi u prirodi; on mora da reorganizuje itavu
vidljivu materiju da bi se uklopila u poredak koji je on otkrio,
izumeo, proistio. I ba kao to je izumevanje i razrada takvog jednog
lika dugaak i esto tegoban proces, tako se i opaanje umetnikog
del ne postie iznenada. Najee, posmatra poinje odnegde, po
kuava da se orijentie u odnosu na glavni skelet del, trai akcente,
eksperimentie probnom formalnom shemom da bi video da li odgo
vara celokupnom sadraju, i tako dalje. Kada je istraivanje uspeno,
vidi se da delo lepo lei u odgovarajuoj strukturi, to posmatrau
ujedno osvetljava znaenje del.
Jasnije nego bilo koja druga primena oiju, hvatanje u kotac
sa umetnikim elom otkriva koliko je aktivno zadatak graenja
oblika ukljuen u ono to se podrazumeva pod jednostavnim nazi
vima vienje ili gledanje. Doivljaj prilino bespomonog tra
ganja za datim likom, a zatim iznenadnog nalaenja kljua za ono
to je u poetku izgledalo kao prosto nagomilavanje oblika uobiajen
je u dobro obavljenom poslu procenjivanja umetnikog del. Takav
doivljaj je najjasniji i najupeatljiviji primer onog aktivnog istra
ivanja oblika i vizuelnog reda o kojem se uvek radi kad god neko
posmatra neto.

36

3. INTELIGENCIJA VIZUELNOG
OPAANJA (II)

Nastojao sam da pokaem da vizuelno opaanje nije pasivno

beleenje materijala drai ve aktivna delatnost uma. ulo vida dejstvuje selektivno. Opaanje oblika sastoji se u primeni formalnih
kategorija, koje mogu da se nazovu vizuelnim pojmovima zbog svoje
jednostavnosti i optosti. Opaanje ukljuuje i reavanje problema.
Kao sledee, razmatrau jednu neto tananiju opaajnu radnju.
Veliina projekcije na mrenjai menja se, kao to sam napo
menuo ranije, sa udaljenou fizikog predmeta drai od posmatraa. Stoga, bar to se tie samog predmeta, dubinska dimenzija
iskrivljuje obavetenje. Na primer, za jedan predmet koji stvarno
zadrava svoju veliinu, moe oku da se saopti da se za vreme kre
tanja smanjuje ili poveava. Isto to vai i za oblik. Projekcija jednog
predmeta na mrenjai menja se zavisno od njegovog mesta u odnosu
na posmatraa. Postoje i druge takve opaajne promene. Svetlina i
boja nekog predmeta zavise delom od svetline i boje izvora koji ga
osvetljuje, kao i od prostorne lokacije predmeta u odnosu na svetlosni
izvor i posmatraa.

ODUZIMANJE KONTEKSTA
Um se ovde sree, na elementarnom nivou, sa prvim primerom
opteg saznajnog problema koji nastaje zato to se sve u ovom svetu
javlja u kontekstu i trpi dejstvo tog konteksta. Kada se lik nekog
predmeta menja, posmatra mora da zna da li je razlog promeni
sam predmet, ili okolina ili i jedno i drugo, inae nee razumeti ni
predmet ni njegovu okolinu. Iako to dvoje izgledaju isprepleteni, moe
se pokuati da se razdvoje, naroito na taj nain to bi se jedan te isti
predmet posmatrao u razliitim kontekstima i jedan te isti kontekst
kako deluje na razliite predmete.
Predmet koji se posmatra mora, dakle, da se izdvoji iz svog
konteksta. Ovo moe da se uradi na dva u osnovi razliita naina.
Posmatra moe da poeli da ukloni kontekst da bi se doprlo do
predmeta kakav on jeste i kako se ponaa sam po sebi, kao da
postoji u potpunoj izdvojenosti. Ovo moe da se uini kao jedini
mogui nain da se ostvari apstrahovanje. Meutim, posmatra moe
takoe da poeli da posmatranjem iznae sve promene kojima pred
met podlee i koje pobuuje usled mesta i funkcije u svojoj sredini.
Ovde apstrahovanje, izdvajajui predmet, ne ostavlja po strani dej37

stva konteksta, nego se oslanja na njih kao na neophodan deo obavetenja. Ova dva postupka slue razliitim svrhama, ali i za jedan
i za drugi nuno je da razlue predmet od konteksta.
U psihologiji opaanja opteprihvaeno gledite je da um ima
za cilj apstrahovanje, koje i postie, u prvom od ova dva znaenja.
On eli da ukloni sve uticaje konteksta, i uspeva u tome. Uprkos
varijacijama na mrenjai i uticajima okoline, lik predmeta obra
zovan u umu je stalan, ili je bar priblino takav: predmet ima i
.zadrava svoju sopstvenu i jedinu veliinu, oblik, svetlinu,
boju. Izgleda da postoji iroka usaglaenost u vezi sa ovim, mada
ima nekih neslaganja o tome kako se to postie. Pa ipak, ovo gledite
je sasvim ogranieno i jednostrano.
Dopustimo da je od najvee praktine vanosti da stalne stvari
treba da se sagledavaju kao stalne i da promena treba da im se
pripie samo kada one same obavljaju tu promenu. Ovo je oigledno
tano za veliinu predmeta. Poto bioloka orijentacija zahteva sta
bilan svet u kome predmeti uvaju svoj identitet, organizmu je od
velike koristi odvajanje prave ili stalne veliine od zbunjujue raz
nolikosti projektovanih veliina. Ima, meutim, vie nego jedan nain
da se zadovolji ova potreba.
Veina psiholokih razmatranja poinjala su od ideje o onome
to sam i ja maloas nazvao .zbunjujuom raznolikou projektovanih
veliina1. Ovo je, meutim, rasparano prilaenje, prema kome tako
izgleda kao da se svaki fiziki predmet pojavljuje u vizuelnom svetu
kao mnotvo odvojenih i statinih likova, razliite veliine. Ako se
pretpostavi da opaanje poinje takvim arenilom posebnosti, kako
se, onda, .stalna veliina* izdvaja iz njega? Da li um statistiki stvara
proek svih projekcija i onda se zadri na srednjoj veliini? Sigurno
da ne, jer bi se u tom sluaju ris pisae hartije video otprilike velik
kao zgrada poto projekcije obeju vrsta predmeta zauzimaju u pro
eku slinu koliinu prostora u vidnom polju. U stvari, svi predmeti
bi se sticali u jednoj prosenoj veliini zato to, kako sam ve ranije
napomenuo, ovek pokuava da svaku stvar gleda sa udaljenosti na
kojoj ona daje lik pogodne veliine, ni suvie veliki a ne ni odve
mali.
Opaena veliina stoji u vezi sa opaenom udaljenou. Bez
obzira kolika je fizika projekcija na mrenjai, velika ili mala, pred
met e se opaati kao relativno veliki kada se sagledava daleko u
vidnom prostoru, a mali kada se sagledava izbliza. Meutim, kada
ispituje predmete u njihovoj okolini, ovek nije svestan nikakvog
takvog prilagoavanja projektovane veliine udaljenosti, i stoga pro
cesi koji uspostavljaju takozvanu stalnost veliine moraju samo da
se pretpostavljaju. Helmholc (Helmholtz) je tvrdio da se taj efekat
stvara onim to je on zvao nesvesnim sudom. Primarni opaaj,
pretpostavljao je on, sadri sve deformacije projekcije, ali sud se
mea i ispravlja ih. Ova teorija je napadana po tri osnova. Prvo,
Helmholc je pretpostavljao da se te ispravke zasnivaju uglavnom
na prethodno steenom znanju i da ih u opaajnu situaciju unosi
posmatra. Meni se ini da je ova pretpostavka neodriva, ali nema
potrebe da se o tome ovde raspravlja. Drugo, Helmholc je napadan
to je tvrdio da postoje primarni opaaji koje niko nije nikada
doiveo. Ovo tvrenje je izgubilo u snazi otkako smo shvatili koliko

se opaanja deava ispod nivoa svesnosti. Ona vrsta reaktivnog pre

raunavanja i ispravljanja potrebna za popravljanje deformacija na
mrenjai podosta se nalazi u moi ivanog sistema i prilino je
slina mnogim drugim mehanizmima koji odravaju funkcionisanje
organizma bez svesnog znanja i meanja.
Tree, Helmholcovo pribegavanje sudu izgledalo je podlono
zamerkama. Da li je bilo dopustivo pretpostaviti da najvii mentalni
procesi uestvuju u elementarnom opaanju? U stvari, Helmholc nije
uopte imao nameru da intelektualizuje opaanje. Naprotiv, on je
verovao, prilino u skladu sa onim to i ja ovde hou da pokaem,
da se ona vrsta procesa zapaenog u logikom miljenju dogaa i na
opaajnom nivou. ini mi se rekao je on da u stvarnosti
postoji samo povrna razlika izmeu .zakljuaka* logiara i onih
induktivnih zakljuaka iji rezultat raspoznajemo u predstavama koje
dobijamo o spoljnjem svetu preko naih oseta.

SVETLINA I OBLIK KAO TAKVI

Veoma je znaajna strahovita sloenost saznajnih procesa koji
moraju da se obave da bi se omoguilo adekvatno opaanje. Osobine
bilo kog del vidnog polja moraju da se sagledavaju u stalnom
odnosu sa odgovarajuim osobinama polja kao celine. Opaena svet
ima, recimo, komada hartije potie od njegovog mesta na svetlinskoj
lestvici koja dosee od najsvetlije do najtamnije vrednosti vidljive
u polju. Ono to se opaa nije apsolutna nego relativna vrednost.
Moram ovde da ponovim ono to sam rekao prilikom razmatranja
opaanja oblika: ini mi se da nije mnogo vano koliko se tog sloe
nog organizacionog posla moe spontano obaviti rano u ivotu na
osnovu uroenih mehanizama. Sasvim je verovatno da je potrebno
izvesno vreme da bi se nauilo da se stvari sagledavaju u odnosu.
Vano je da saznajni proces koji stvara takozvane stalnosti opaaja
spada u vrlo visoki red inteligencije poto mora da procenjuje svaki
pojedini predmet u odnosu na jedan sloen kontekst, kao i to da
se ta radnja obavlja kao integralan deo tekueg opaanja.
Postignuti rezultat je prilino spektakularan kada dati opseg
svetline vai za itavo polje i odreuje izgled svakog predmeta bez
obzira gde je on u polju smeten. Vrlo esto, meutim, ovaj opseg
se menja u skladu sa prostornim gradijentom tako da se ista koliina
odraene svetlosti opaa kao relativno svetao predmet u tamnoj sre
dini u jednom uglu polja, a kao relativno taman predmet u svetloj
sredini u drugom uglu. Ovu vrstu situacije stvara neujednaeno
osvetljenje, na primer, u sobi koja je na jednoj strani jarko osvetljena
svetlou od prozora ili lampe i koja je sve tamnija na mestima
udaljenim od svetlosnog izvora. Opaanje ovde mora, reklo bi se, da
savladava relativnost drugog stepena.
Opaena veliina, takoe, zavisi od svog mesta na lestvici, u
ovom sluaju lestvici udaljenosti. to je jedan predmet udaljeniji,
to je vanija njegova veliina. U isto vreme, opseg daljinskog gra
dijenta kao celina odredie veliinsku vrednost svakog mesta. Ovaj
opseg ne mora da bude jednak sa objektivnim i fizikim; pokazalo
se, na primer, da posmatrai procenjuju veliinu kao da je horizonat
udaljen samo nekih dvadeset do sto metara. Ali, da li je rezultat
39

ispravan jeste pitanje koje ne utie na inteligenciju opaanja. Ovde

treba uoiti i to da kao to udaljenost odreuje veliinu, tako i veli
ina odreuje udaljenost. Udaljenost u dubinu nema neposredan
ekvivalenat u dvodimenzionalnoj projekciji lika na mrenjai. Lik
belei samo gradijenat sve manjih veliina, a veliina je jedan od
inilaca koji odreuju opaanje dubine. Takvo posredno zapaanje
je duhovita zamisao, koja se primenjuje i svesnije da bi se i ono to
je nedostupno izmerilo pomou neke korelisane varijable, kao na
primer u fizici, kada se temperatura meri visinom ivinog stuba.
U projekciji na mrenjai, dakle, lik nekog predmeta potie
od onoga to daje sam fiziki predmet, kao i od onoga to doprinosi
predmetova okolina, iji je vaan deo posmatra. Ta dva sastavna
del, sjedinjena u liku, mogu da se razdvoje u opaanju zato to
su, i u meri do koje su, kontekst i predmet organizovane celine,
a ne proste konglomeracije delova. Samo zato to se svetlinske i
bojene vrednosti datog konteksta opaaju kao organizovana lestvica,
moe svetlini ili boji nekog predmeta da se dodeli mesto u njemu,
a isto vai i za prostorne gradijente. Slino, samo zato to jedan
predmet ima shvatljiv oblik po sebi, moe taj oblik da se razluuje
od deformacija koje mu jedan podjednako organizovan sistem per
spektive namee. to su kontekst i predmet po sebi manje jasno
organizovani, to manje jasno mogu da se opaajno razlikuju.
Drugim reima, opaanje moe da izvue predmete iz njihovog kon
teksta samo zato to shvata oblik kao organizovanu strukturu, a ne
belei je kao mozaik elemenata.
Rekao sam ranije da se na dva naina moe opisati rezultat
opaajnog izdvajanja. Dosad sam takozvane stalnosti opaaja posmatrao u tom smislu kao da opaanje isti predmet od zagadenj
kojima ga podvrgava njegova okolina i prikazivao sam ga izolovano.
Prema ovakvom opisu, predmet se svodi na svoje invarijante, kon
tekst i njegovo dejstvo gube se iz vida, a stalnost znai nepromenljivost izgleda. Velika raznolikost oblika, veliina, svetHnskih i bojenih vrednosti i tako dalje, koju pokazuje lik u projekciji na mre
njai toboe se zamenjuje zaleenom, nepromenljivom stvari.
Sigurno da svaka teorija mora da prizna da organizam najpre
prima potpuna obavetenja o kontekstualnim raznolikostima drai
poto ono to nije primljeno ne moe da se obradi; ali, prema udbe
nicima psihologije, ta bogata obavetenja se prevladavaju i zanema
ruju u svesnom iskustvu u najveoj moguoj meri, u interesu stabil
nog sveta nastanjenog stabilnim predmetima. Ja smatram da se takva
stabilnost slae sa mnogo bogatijim opaajnim doivljajem od onoga
to ga predvia kruta stalnost. Za ovaj trenutak upotrebiu veli
inu kao primer za ono to takoe vai za druge vidove opaanja.
Pre svega, raznolikost projektivnih predmetnih veliina nije
nezakonomeran skup odvojenih delova, nasumce ratrkanih u pro
storu i vremenu. Naprotiv, kako se predmet i posmatra kreu po
prostoru, tako i projekcija na mrenjai prolazi kroz postepene,
savreno organizovane promene veliine, a kontinuitet ovog procesa
uva identitet predmeta, uprkos promeni veliine. Dems D. Gipson
(James J. Gibson) je vano naglaavao ovu injenicu, a Vilijam H.
Itelson (William H. Ittelson), sledei Kofku (Koffka), isticao je da
u stvarnom doivljaju kontinuitet je pravilo, a stalnost, ispitivana
na uobiajeni nain, jednostavno predstavlja uzorak koji je radi prou40

iavanja iz optijeg doivljenog kontinuiteta. Drugim reima, pri

marne fizike injenice, od kojih ulo vida polazi, nisu zbrkani niz
nasumce uzetih primera nego predstavljaju veoma dosledne procese
promene. Stavie, veliinske varijacije svakog predmeta nisu organizovane samo u svom okviru nego su usklaene na jedan sreen
nain i sa drugim slinim varijacijama koje u isto vreme nastaju
na nekom drugom mestu u polju. Na primer, kada se posmatra
kree kroz neku okolinu, skladno se menjaju i projektivne veliine
svih njenih sastavnih delova. Sredina kao celina podvrgava se obje
dinjenom i doslednom menjanju veliine.
Identitet jednog predmeta, dakle, ne mora da se izvodi iz na
sumce nabaenih izgleda. Naprotiv, stalni karakter predmeta moe
da se ustanovi kada je, i zato to je, sredina proeta sreenim opaajnim gradijentima, kojima se predmet povinuje. Dakle, sasvim je
tano da u obinim ivotnim uslovima kontekstualne promene pred
meta ostaju uglavnom nezapaene: njegova veliina, oblik i boja su
stalni. Ovaj tipian nedostatak svesnosti, meutim, ne treba da se
smatra optom crtom sutinskom za prirodu opaanja. Naprotiv, uveren sam da je on poseban sluaj ireg pravila saznanja, prema kome
optost pojmova nije diferentovana vie nego to je nuno, to jest
pojmovi ostaju onoliko opti koliko im to njihova primena doputa.
Opaati jedan predmet kao nepromenljiv znai apstrahovati ga na
najviem nivou optosti, a taj nivo je prikladan za sve one mnoge
situacije u kojima se vienje primenjuje u svrhu fizike obrade
predmeta. U fizikom svetu, promene u opaanju koje bi poticale
iz okoline ili uopte ne postoje ili nisu vane. Ali, onaj kome je po
trebno da bude svestan razlika u veliini slikar, na primer
smesta e napustiti nivo najvee optosti i prei e na potrebnu
istananost opaanja.

TRI STAVA
Eksperimentalni nalazi o stalnosti opaaj a nisu toliko jasno
odreeni koliko bi to uobiajena obrada tog predmeta zahtevala.
Proseni rezultat za veliki broj posmatraa e zaista pokazati pri
lino visok stepen stalnosti, ali pojedinane reakcije kreu se od
potpune, ili vie nego potpune, stalnosti, sve do jedva ikakve. Isto
tako, kada se od nekoga zatrai da promeni svoj stav prema onome
to vidi, on je sklon da daje sasvim drukije rezultate. ini se da
postoje tri stava. Jedna vrsta posmatraa opaa doprinos konteksta
kao atribut samog predmeta. On vidi, manje-vie, ono to kamera
belei, bilo zato to ogranieno i neinteligentno bulji u odreen pred
met, bilo zato to ini smiljen napor da zanemari kontekst i da se
usredsredi na lokalni efekat. Primer za to je obuavanje potrebno
za realistiko slikarstvo. Ono zahteva da uenik naui da primenjuje
svoenje, to jest, da vidi datu bojenu vrednost kako bi ona izgle
dala kroz usku rupicu, ili veliinu i oblik nekog predmeta kao da
je spljoten na dvodimenzionalnoj ravni. Tekoe na koje se nailazi
u takvom obuavanju pokazuju koliko je neprirodno ako se gleda
van konteksta. Meutim, ako se takav reduktivni stav postigne, on
pokazuje da dati predmet menja svoj karakter kada se kontekst
menja. Impresionisti su pokuali da lokalnu boju zamene bojom koju
41

je stvorio kontekst, tako da je jedan te isti predmet, na primer

Katedrala u Rensu (Reims), izgledao sasvim drukije zavisno od
pravca, jaine i boje suneve svetlosti. Pod izvesnim uslovima, takvo
svoenje na izgled moe da otea identifikaciju. Ako mogu da upotrebim primer iz sasvim drukijeg polja saznanja: posmatra koji
prouava neku linost u razliitim drutvenim situacijama moda
nee moi da shvati karakter te linosti kao takve zato to ona stalno
menja svoje ponaanje. On ne moe da apstrahuje lokalnu boju
linosti od uticaja koji se vre na tu linost.
Ta nesposobnost ili nehtenje da se karakter odreenoga pred
meta sagledava kao proizvod dvaju odvojenih dejstava mora se
jasno razlikovati od druga dva stava koji potpuno priznaju tu odvo
jenost. Jedan od njih, koji sam ve pomenuo, nastoji da ukloni uticaj
konteksta da bi lokalni predmet dobio u istom, neiskvarenom stanju.
Dobiveni predmet je stalan, sa izuzetkom promena koje sam izaziva.
Posmatra opaa smetenost u prostoru, osvetljenje, i tako dalje,
predmeta i koristi se tim obavetenjima da bi dejstvo konteksta
oduzeo od karaktera predmeta kao takvog. Ovo je .praktini* stav
svakodnevnog ivota. Jedini razlog to se domaica interesuje za
zelenu svetlost koja oivljava izlog sa povrem jeste taj to ona
mora da zna da salata i kupus kao takvi izgledaju prilino bez
bojni. Naunik takoe trai da ustanovi prirodu svakog fenomena
po sebi da bi ga razlikovao u svakom praktinom sluaju od uslova
koji ga okruuju.
Uostalom, ovde je znaajno da u ovim sluajevima apstrahovanja predmeta ,kao takvog* ne moe da se predstavi nijednim prak
tinim ostvarenjem. Nijedan predmet ne moe da pokae svoju lo
kalnu boju a da ne bude osvetljen nekim svetlosnim izvorom, koji
takoe ima sopstvenu boju. Fiziki, teina nekog predmeta kao takva
nikad ne postoji bez prisustva nekog gravitacionog stanja. Samo u
okviru ovekovog sveta mate koji je on sam stvorio, smiljenom
tako da se ukloni meusobno dejstvo - na primer u udbenikim
ilustracijama, formulama ili opisnom tekstu naunik moe da
prikae kako sile izbijaju iz okoline odvojeno od sila svojstvenih
samom predmetu. I u dejem crteu drvee moe da bude blistavo
zeleno, sasvim nezavisno od bilo kakvog uticaja utog sunca koje ija
negde na drugom mestu u slici. Potpuna stalnost, stvorena odsustvom
uzajamnog dejstva, karakteristina je za izvesne umetnike stilove,
neke ranije, neke kasnije, ije interesovanje lei u nepromenljivome
predmetu kao takvom. To je takoe karakteristino i za apsolutistiki
pristup nauci. Uzajamno dejstvo predstavlja se kao susret odvojenih,
neokrnjenih celina.
Ali, ima jo jedan nain raspoznavanja razlike izmeu kon
teksta i predmeta, koji nema za cilj da Ukloni dejstvo okoline na
predmet. Naprotiv, ovaj trei pristup u punoj meri uvaava i ceni
beskrajne i esto duboke i zagonetne promene kroz koje predmet
prolazi idui iz situacije u situaciju. U opaanju, najbolji primer
nalazimo u estetskom stavu. Promenljivi izgled jednog predela ili
zgrade ujutru, uvee pod elektrinom svetlou, pri razliitom vre
menu i u razna godinja doba prua dva preimustva. On nudi oku
izvanredno bogatstvo i proverav prirodu predmeta izlaui ga raz
nim uslovima. Covek koji se opaa kao dominantna figura u svom
domu, okruen podreenim nametajem, prua sasvim drukiju sliku
42

0 ljudskom rodu nego mala stvorenja koja gamiu u dnu gradske

ulice. U filmu, mogu se videti automobil ili grupa ljudi kako jure
kroz snopove promenljivih svetlosti, jarko osvetljeni jednog trenutka
a obavijeni mrakom sekundu kasnije. Takva promena okolnosti nije
samo umetniki dobrodola. Ba kao to meseeve planine mogu da
se vide tek kada suneva svetlost pada sa strane i baca senke, tako
1 naunik stalno osmatra hoe li se pojaviti nove situacije, ne zato
to sakupljanje novih sluajeva vredi samo po sebi nego zato to
oni mogu da otkriju svee podatke.
ime se ovaj trei stav razlikuje od prvoopisanog? Kod prvog
gledita, uticaji okoline skrivaju identitet predmeta u itavoj maskaradi neprekidnih promena; kod treeg, naprotiv, predmet razotkriva
svoj identitet u mnotvu izgleda. Stalnost predmeta, u njegovom neo
krnjenom identitetu, posmatra treeg tipa shvata sa nita manjom
izvesnou nego posmatra drugog tipa, ali njegov pristup stvara
pojmove koji su sasvim razliiti od pojmova sagledavanih u tradicio
nalnoj logici. Pojam od koga je oduzeto sve sem njegovih invarijanata ostavlja nas sa netaknutim utiskom visoke uoptenosti. Takav
pojam veoma je koristan zato to olakava definisanje, klasifikaciju,
uenje i primenu uenja. Predmet izgleda isto kad god naiemo na
njega. Ironino je, meutim, to ovaj prevashodno praktini stav
ostavlja oveka bez podrke bilo kakvog opipljivog iskustva poto
.istinski* oblik, veliina i boja koje on opaa nikada, strogo uzev,
nisu potkrepljeni onim to mu oi pokazuju. Takoe, krutost takve
stalnosti moe da posmatraa uini neosetljivim za otkria koja mu
prua odreen kontekst i da ga sprei da reaguje na nain koji bi
bio pogodan za tu odreenu priliku. Najea forma neinteligentnog
ponaanja sastoji se upravo u zloupotrebi stalnosti, to jest u pretpo
stavci da ono to je bilo tano ranije mora da bude tano i ovog puta.

OUVANJE KONTEKSTA
Pojam stvoren treim stavom najbolje odgovara produktivnom
miljenju. Takav pojam ne potiskuje razlike izmeu raznih vrsta kojima
upravlja kao rod, nego ih obuhvata sve i uva ih u evidenciji. Sasvim
odvojeno od prijatnog bogatstva koje takvo shvatanje daje ivotu,
ono i umetniku i nauniku obezbeuje stalnu vezu sa konkretnim
manifestacijama fenomena koji ih zanimaju. Opaalac i mislilac iji
su pojmovi ogranieni na onu vrstu koju predvia tradicionalna
logika izlae se opasnosti da dejstvuje u svetu paralizovanih kon
strukcija.
Svakako, bilo bi nemogue sauvati veliko mnotvo raznih
manifestacija pod jednim zaglavljem ukoliko ih ne dri na okupu
neka vrsta reda. Ovde treba zapamtiti da u opaanju, kako sam ve
rekao, razliiti izgledi jednog predmeta ne sainjavaju .zbunjujuu
raznolikost*, ve dolaze u neprekidnim redosledima. Oni se javljaju
kao postepene transformacije a ne kao divlje ratrkano mnotvo
raznih sluajeva.
Ovde imamo dobar primer one vrste reda koji organizuje mo
gune manifestacije u pojmovima tipinim za svaku oblast produk
tivnog miljenja. Da upotrebimo ilustraciju iz knjievnosti: ekspirov
43

Antonije ispoljava protivreno ponaanje disciplinovanog ratnika i

bezvoljnog ljubavnika. Meutim, ta protivrenost postoji samo na
povrini, sve dok kontekst i .predmet' nisu razdvojeni. Sekspir prua
stalno prisustvo jedne figure iji se identitet ne naruava ve ra
zotkriva urednim redosledom okolnosti. Dok posmatramo Antonija
kako se kree meu silama koje su ovaploene u Cezaru i Kleopatri,
on se postepeno otkriva preko svojih reakcija, tako da je trenutak
njegove smrti istovremeno trenutak njegovog potpunog otkrovenja.
Pa ipak, nijednog trenutka mi zaista ne vidimo Antonija ,kao takvog*.
U slikarstvu, impresionizam prua, kao to sam to ve rekao,
krajnji primer naputene stalnosti. On pokazuje lokalnu boju i lo
kalnu svetlinu izmenjene iniocima boje i svetline koji preovladavaju u .atoj situaciji. Meutim, ovo ne znai da slikar prihvata stav
zanemarivanja konteksta, koji je kao prvi pomenut, i prisiljavanja
uma da prikuje svaku taku na slici u njenoj izolovanoj bojenoj
vrednosti. Slikar nikada ne bi mogao da proizvede lik pun znaenja
prihvatajui mehaniki postupak fotografije u boji. Istina, impre
sionisti su morali da se oslobode dejstva stalnosti .praktinog' vie
nja, ali ne zato da bi reprodukovali boju svake take mehanikom
vernou. Naprotiv, ta sloboda omoguavala je slikaru kao to je
Sezan da prikae identitet jedne planine ili drveta kao zakonitu,
iako bogatu modulaciju bojenih vrednosti nastalu usled meusobnog
dejstva izmeu predmeta i njegovog sveta. Takvo prikazivanje je
isto toliko udaljeno od previanja dejstva konteksta koliko je daleko
od uklanjanja tog dejstva u korist jednoobraznog i moda stereotip
nog lika.
Razliku koju imam na umu ilustruje istoriar umetnosti Kurt
Bat (Badt), koji sueljava naturalizam impresionista sa realizmom
simbolista, kao to su Gogen i Moris Deni (Gauguin, Maurice Denis):
Simbolisti su izvukli svoj nain prikazivanja sveta iz pojedinanih
predmeta; oni su gradili oko jedinstvenih figura, sastavljali ga od pred
meta, na latinskom: res. Njihova namera bila je ista kao i u realista, bez
obzira na znaenje koje su pridavali predmetima. Impresionisti su polazili
od impresija o celini, od veze sa stvarima, u koju su te stvari urastale
i koju su stvorile svojim prirodnim izrastanjem. . . Po svom shvatanju
sveta i po nameni svoje umetnosti, koja je imala kao zadatak da pokae
to shvatanje, impresionisti su bili naturalisti (kad se re natura upotrebi
u svom prvobitnom smislu nasct: koji se raa, koji eli da postane, koji
izrasta). To znai da je u stvari postojala duboka razlika izmeu te dve
umetnike tendencije. Ali, nema nikakve razlike u vanosti ili vrednosti
izmeu ta dva shvatanja stvarnosti. Ona su dva podjednako ,dobra* vida
iste stvari. Jer ta stvarnost sveta postoji, u ovekovom shvatanju, kao
veza ali i kao odvijanje zato to to dvoje mogu da se zamisle i prikau
samo u uzajamnom odnosu.

APSTRAHOVANI OBLIK
Na vie naina a ne samo na jedan, opaajno apstrahovanje
moe da se razlikuje od apstrahovanja o kome govori tradicionalna
logika. Ovde se ne radi ba o tome da se zajednika svojstva izvuku
iz izvesnog broja odreenih sluajeva. Ni .prava' veliina ni ,prava'
svetlina ili boja opaenog predmeta ne sreu se ni u jednom njegovom
44

stvarnom izgledu. Opaanje ukazuje na jedno drukije shvatanje

apstrakcije, na mnogo vispreniju saznajnu radnju. Opaanje oblika
u trodimenzionalnom prostoru ilustruje ovo jo upeatljivije.
Dokle god se nita drugo ne menja nego samo razdaljina jednog
predmeta od posmatraa, promena deluje samo na veliinu predmeta:
on se smanjuje ili raste ali inae ostaje isti. Meutim, nije tako ako
se menja ugao pod kojim se predmet opaa. U tom sluaju, na oblik
utiu preobraaji, koji su uglavnom sloeniji od preobraaja to ih
prua euklidovska geometrija, to jest, prosta translacija, obrtanje
ili odravanje u prostoru. Promena ugla dovodi nas u oblast projektivne geometrije. Ona utie na veliinu uglova predmeta i odnose
duina; ona menja sve proporcije. Nastala deformacija je dosta gruba
kada je predmet dvodimenzionalan, kao to je pljosnata slika na
zidu. Jo je gore kada promenljive projekcije trodimenzionalnog
predmeta, recimo, obine kocke izlau pogledu promenljiv broj bonih
strana. Ravna slika na zidu uva bar svoju etvorostranost kao nepromenljivo svojstvo kroz sve projektivne transformacije. U sluaju
kocke, trodimenzionalan predmet sa osam uglova predstavlja se na
mrenjai kao dvodimenzionalan predmet sa etiri ili est uglova.
Uprkos ovoj transformaciji, telo stalnog oblika opaa se u vie svojih
individualnih projekcija i kad se kocka obre u prostoru ili se posmatra kree oko nje. Ovde, dakle, imamo ak i radikalniji primer
apstrakcije u kojoj se apstrahovane komponente ne sadre u odre
enim predmetima iz kojih su izvuene. Nijedna projekcija kocke
nije kocka niti je sadri kao deo svojih osobina. (Projekcije kocke
zadravaju bar pravost svojih ivica kao nepromenljivi elemenat; kod
manje jednostavnih tela ak se i oblik ivica menja).
Kako je apstrakcija uopte mogua pod takvim uslovima, isprva
je teko zamisliti. Ali, tekoa se smanjuje kada se setimo da ovde
ponovo razne projekcije tela nisu nasumce ratrkane u prostoru i
vremenu nego se javljaju kao zakonomerni redosledi postepene pro
men. Fenomenolog Aron Gurvi (Gunvitsch) tvrdi da su harmo
nija i usklaenost raznih vidova u okviru redosleda dovoljni da
objasne opaenu stalnost oblika. On ukazuje na getaltni princip
Mikelanelovu primedbu da figura uvek treba da bude zmijasta,
to jest, spiralno uvijena. Ali drugi stilovi, naroito arhaiki, nastoje
da se svaka figura komponuje od nezavisnih izgleda, pri emu je
svaki potpun za sebe. Slina razlika postoji u slikarstvu, recimo, iz
meu jedne egipatske zidne slike, ograniene na pravi profil i fron
talne izglede, i uvrtanja jednog Tintoreta.
Meutim, takve perspektivne reference ograniavaju se na to
da izgled jednog predmeta ine dinaminijim time to nastoje na
nastavljanju s onu stranu datog izgleda. One potpomau stvaranje
koherentnog redosleda izgled, ali nisu dovoljne da iz tog redosleda
izvuku nepromenljivi trodimenzionalni oblik fizikog predmeta. Iz
gledi koji slede jedan drugi u nizu stapaju se na takav nain da
se javljaju kao stanja jedne te iste postojee stvari, ali opaaj ne
zadrava nuno svoj nepromenljivi oblik, niti pak on obavezno odgo
vara obliku fizikog predmeta. Ovo se moe videti u Valahovim i
Okonelovim (Wallach, OConnel) eksperimentima o takozvanom kine
tikom dubinskom efektu. Senka jednog predmeta koji se obre projektovana na platno opaa se u nekim sluajevima .ispravno' kac
lik krupnog predmeta u kretanju. Ali kada se, na primer, pravou45

gaoni kvadar obre oko vertikalne osovine, ispitanici vide na platnu

tamnu, pljosnatu, pravougaonu figuru koja se periodino iri i skup
lja. Ovde zakonomerni redosled vidova zadrava identitet opaaj a,
koji, meutim, trpi raznolike preobraaje. Nema stalnosti, jer oblik
projektovanog fizikog predmeta nije sauvan.
Stalnost oblika zaista se dobij a kada razni vidovi jednog pred
meta mogu da se vide kao skretanja ili deformacije jednostavnijeg
oblika. Razne dvodimenzionalne projekcije kocke vide se kao kocka
zato to je to trodimenzionalno geometrijsko telo najjednostavniji,
simetrini, pravougaoni oblik za koji sve one mogu da se veu. Ovaj
utisak postaje ubedljiviji usled vremenskog redosleda, koji iznosi
pogledu postepeno menjanje osnovne nepromenljive forme. Govoriti
o menjanju nepromenljivog ne znai ovde nikakav paradoks. Forma
podvrgnuta deformaciji ostaje stalna iako deformacija moe da se
menja.
Kako je, onda moguno da se apstrakcija izvodi a da se ne
izvlae zajedniki elementi istovetno sadrani u svim odreenim slu
ajevima? Ona moe da se ostvari kada se izvesni vidovi posebnih
sluajeva opaaju kao skretanja ili deformacije osnovne strukture
koja je vidljiva u njima. U opaanju prostora, ne ispunjava svaka
projekcija po sebi ovaj uslov. Kvadrat koji se vidi kada se gleda
tano spreda u kocku ne opaa se kao deformacija kocke; on ne
sadri renvois. Meutim, kada se takav izgled uklopi u redosled drugih
izgleda, on e stei karakter deformacije usled konteksta i odnosa
sa susedima u redosledu. Na isti nain, ponaanje nekog lica u odre
enoj situaciji ne mora, samo po sebi, da izgleda kao deformacija
jednostavnije, osnovne strukture; ovde, opet, moe da bude nuan
kontekst drugih situacija da bi se otkrio karakter tog odreenog
konteksta. Ne treba posebno isticati da je ovaj tip apstrakcije saznajna radnja visoke sloenosti. Ona zahteva um koji se, opaajui stvar,
ne ograniava na izgled koji prima u datom trenutku nego je spo
soban da ono to je trenutno sagleda kao integralan deo vee celine,
koji se razotkriva u redosledu. Vilijam Hogart (William Hogarth)
zapazio je da prilikom uobiajenog naina na koji posmatramo neki
neprovidan predmet, onaj deo njegove povrine koji nam je eono
pred oima lako moe sam da obuzme na um, a na suprotni, pa
ni na bilo koji drugi deo, uopte i ne pomiljamo u tom trenutku:
a najmanji pokret koji nainimo da bismo ispitali bilo koju drugu
stranu tog predmeta dovodi u zabunu nau prvu misao, usled nedo
statka veze izmeu te dve misli, koju bi nam potpuno znanje o celini
naravno dale da smo ranije o njemu razmiljali na drugi nain. U
stvari, ova smetnja sree se ne toliko u .uobiajenom nainu* ve
kod slikara pogreno uenih da svoju panju ogranie na ono to
im oi vide sa jedne odreene take gledanja. Ali, mada je prilino
obina stvar da se shvati kako jedan predmet ima mnogo strana,
kao i da se svaki delimini vid opaa kao izgled celine, ne srne se
propustiti injenica koliko je prave inteligencije potrebno za to
inteligencije kojoj esto na viim nivoima mentalnog funkcionisanja
nema nieg ravnog.
Stalnost oblika, ba kao i stalnost veliine, boje itd., moe takoe da se opaa bilo na koji od dva gore opisana naina. Stona
ploa vidi se kao pravougaonik, ali prosean ovek nije svestan
perspektivnih odstupanja od kojih apstrahuje. Ovo nastaje zbog toga
46

to prvobitna opta svojstva vizuelnog pojma mogu da se diferentuju

samo do one mere do koje to zahtevaju svrhe posmatraa. U praksi
svakodnevnog ivota korisno je da se to sagledava kao nezavisna
celina i da se perspektivni vidovi lika .upotrebljavaju samo kao
oznake za mesto na kome se predmet nalazi u odnosu na posmatraa.
Ova praksa se ogleda u ranim fazama umetnosti, koja reprodukuje
objektivni, stalni oblik predmeta onoliko verno koliko to odreeni
medijum doputa; kocka moe da se nacrta kao kvadrat ili pak sa
kosim ali paralelnim ivicama takozvane izometrijske perspektive.
Jedno bogatije opaanje belei i uiva arobnu i pounu razno
likost projektivno beskrajno promenljivog oblika. Vizuelni pojam
kocke obuhvata mnogostrukost njenih izgleda, skraenja, nagibe, si
metrije i asimetrije, delimino skrivena mesta i razotkrivanja, fron
talnu pljosnatost i istaknute volumene. Ovaj sloeniji doivljaj odr
ava se i u umetnosti, bilo u prilino vernim predstavama perspek
tivnih efekata ili u slobodnijim tumaenjima oblika stolova, stolica
ili zgrada, na primer u kubistikom slikarstvu. Ovde prikazivanje
predmeta slui da opie takve vidove ljudskog iskustva kao to su
raznolikosti karaktera koje otkriva kontekst, drai prolaznog tre
nutka, ili, pak, deformacije pod pritiskom.

DEFORMACIJA TRAI APSTRAKCIJU

Dva dopunska zapaanja mogu posluiti da se u neto irem
smislu ilustruju neke odlike apstrakcije. Prvo, projektivne deforma
cije ne samo to doputaju da se otkrije prototip koji im lei u osnovi
nego ga ak aktivno zahtevaju. Projekcija ne stvara statino odstu
panje nego dinaminu deformaciju, koja se opaa kao puna napetosti
usmerene ka jednostavnijoj formi od koje odstupa. Projekcija izgleda
kao izobliena. U optijem smislu, ovo znai da jedna apstrakcija
nije prosto izvedena iz nekog predmeta koji joj se moda opire nego
se nalazi u samom predmetu, koji sam po sebi trai apstrakciju.
Jedan romb se sagledava kao nagnut pravougaonik. Apstrahovati
pravougaonik iz njega znai udovoljiti zahtevu predmeta, koji tei
da se ispravi; meutim, ako se pravougaonik ostavi u tom svom
nesigurnom poloaju, moe se zadovoljiti potreba za napetou, de
formacijom, dramom.
Drugo, deformacije se ne opaaju samo negativno kao neistota,
koja ometa pravu formu nepromenljivoga predmeta; one se takoe
sagledavaju i pozitivno, kao dejstvo odreenog stanja koje prekriva
pravi oblik predmeta. Ovo dejstvo se shvata kao logina posledica
poloaja predmeta u prostoru u odnosu na posmatraa. Perspektivna
deformacija kocke sagledava se kao geometrijski jednostavna nagnutost ili konvergencija njenog nepromenljivog oblika; a zakonitost
ove nametnute promene omoguuje opaanju da pravi razliku izmeu
onoga to pripada obliku per se i onoga to je prouzrokovano projektivnom deformacijom. Na slian nain, deformacije koje lee u
samom predmetu ponekad se opaaju kao nosioci znaenja. Odstu
panje od simetrije kojeg ima u obliku nekog drveta moe da se ne
sagledava jednostavno kao sluajno nesavrenstvo ve kao vidljivo
dejstvo okoline na drvo. Poremeena simetrija vizuelno se ita kao
delo stranog uljeza, a vidljiva zakonitost nametnutog doputa da se
47

ono razluuje od podjednako zakonomerne simetrije, koja 9e opaa

kao potencijalni, namerni oblik drveta. Slino tome, pokvaren ovek moe da izgleda neljudski. Da bi se takva linost razumela,
potrebna je, pre svega, sposobnost da se ona ne sagledava kao ne
kakva udna nakaza ve kao deformacija ljudske prirode. Apstrak
cija nuna za otkrivanje ljudske prirode u ovome preruenom obliku
olakava se, a razumevanje poveava, kada se deformacija sagledava
pozitivno kao dejstvo odredljivih uticaja, kao to su drutvene sile
liavanja i poniavanja. Isto tako, u ovakvim sluajevima apstrahovati ne znai jednostavno otkriti i izdvojiti, u pokvarenome primerku,
nepromenljivu stvar, ljudsku prirodu. Svi vidovi te prirode
ljubav, saaljenje, nada, odanost mogu da budu sasvim pokvareni.
Oni ne mogu jednostavno da se iskljue. Naprotiv, ponaanje ovog
oveka mora da se opaa kao deformacija ustaljenog takozvanog
normalnog ljudskog ponaanja. I ovde, opet, opaanje deformacije
nije statino. Tenja za ispravljanjem, to jest, zahtev da se uini neto
za poboljanje odreenog stanja, jeste, moe se rei, sutinski sa
stavni deo same pojave deformacije.

STALNOST I PROMENA
Nadam se da sam uspeo da pokaem da razlikovanje predmeta
od njegovih izgleda predstavlja saznajni podvig dostojan potovanja.
Pa ipak, primeri koje sam naveo, spadaju u najjednostavniju vrstu.
to je sloeniji oblik predmeta, to je tei zadatak opaanja da se
on izdvoji, a to isto vai kada su uticaji inilaca okoline manje
jednostavni od uticaja o kojima sam govorio. Jedna veoma velika
komplikacija mora ovde bar da se pomene. Predmeti opaanja nisu
nuno kruti; oni se kreu, savijaju, uvru, okreu, nadimaju, skup
ljaju, osvetljavaju se ili menjaju boju. Ovde se zadatak opaanja
proiruje na vie nego jedan nain. Cesto je nuno, pre svega, da
se fizike promene predmeta sagledaju kao odstupanja od ustaljenog
oblika, npr. kada se razni pokreti ljudske ake i njeni pokretni prsti
opaajno shvate kao varijacije tog zvezdastog organa koji oi po
znaju kao aku. Moe takoe podjednako nuno da bude da se jedan
predmet sagleda kao koherentno zbivanje ili proces, na primer kada
se raenje jedne biljke posmatra u usporenom filmu ili kada se
mehur nadima i rasprsne.
Naravno, ove objektivne, sutinske promene veliine, oblika i
tako dalje, u ogromnoj meri oteavaju zadatak da se one vizuelno
razlikuju od promena nastalih usled posmatraevog mesta ili drugih
uticaja konteksta. Iako se u svakodnevnom ivotu izvode veoma lako,
opaajne apstrakcije potrebne za ove zadatke pokazuju se kao izne
naujue sloene kada se njihove sastavnice analizuju.
Trudovi vienja stvaraju sliku sveta u kome trajnost i promena
dejstvuju kao veni protivnici. Promene se opaaju prosto kao slu
ajnosti osnovnog trajnog identiteta; ali, opaanje isto tako ispoljava
stalnost kao prolaznu fazu promene. Vilhelm Vindelband (Wilhelm
Windelband), u svom uvodu u razmatranje grke misli, kae: Zapa
anje da se iskustvene stvari menjaju jedna u drugu podstaklo je
najranija filozofska razmiljanja. Vizuelno opaanje je filozofe koji
su tragali za trajnou uputilo na yzrche, supstancu sveta koja lei
48

u osnovi promenljivosti materijalnih stvari, koja trpi te promene

i koja je ishodite svih pojedinih stvari i u koju se one ponovo
preobraaju. Opaanje je, opet, pruilo vidljive dokaze da se sve
stvari nalaze u toku stalne promene. Nijedno od pvih gledita ne
bi se pojavilo da um nije bio dovoljno mudar da razluuje trajno
od promenljivog i da opaa nepokretno kao fazu kretanja.

49

4. DVA I DVA ZAJEDNO

Videti predmet u prostoru znai videti ga u kontekstu. Pret

hodna glava ukazala je na sloenost zadatka koji se izvrava kad
god ulo vida odreuje veliinu, oblik, mesto, boju, svetlinu i kre
tanje nekog predmeta. Videti predmet znai razluiti njegova sopstvena svojstva od svojstava koja mu nameu okolina i posmatra.

ODNOSI ZAVISE OD STRUKTURE

Uoptenije govorei, videti znai videti u odnosima; a odnosi
koji se stvarno sreu u opaajima nisu jednostavni. Ovo moe da
bude kao i neko iznenaenje, jer mehanizmi odnosa kako se opisuju
u psiholokoj teoriji esto bivaju sasvim elementarni. Setimo se
starih zakona asocijacije: elementi e se povezivati kada se esto
pojavljuju zajedno, ili kada lie jedan na drugi. Ti zakoni tvrde
da odnosi povezuju pojedinane komade i da se komadi povezivanjem
ne menjaju.
Nita se tako zgodno jednostavno ne deava u vrsti primera
koji sam naveo. Pokazalo se da izgled neke stvari u vidnom polju
zavisi od njenog mesta i funkcije u ukupnoj strukturi i da se on
korenito menja pod njihovim uticajem. Ako se vizuelni elemenat
iupa iz svog konteksta, on postaje drukiji predmet. Slino tome,
nastaju sloene situacije u drugim oblastima opaanja kad god se
dva i dva stave zajedno u neki odnos, tojest, kada se nekoliko
elemenata sagledavaju kao jedinstven sklop.
Kako jedan vizuelni predmet nastaje od elemenata koje prua
projekcija na mrenjai? Kako se sklapa lik od njenih delova? Naj
jednostavnije pravilo koje, izmeu ostalih, upravlja tim odnosima
jeste pravilo o slinosti, a koje zaista potvruje jednu od najstarijih
postavki teorije asocijacije: stvari koje lie jedna na drugu u vienju
se povezuju. Mnogi predmeti izgledaju jednobojni zato to e se takasti nadraaji koji lee jedan uz drugi stopiti ujedno kada su im svetlina i boja dovoljno slini. Mi, na primer, vidimo ujednaeno plavo
nebo. Ujednaenost je najjednostavniji proizvod opaajnih odnosa. Isto
tako je tano da ako se gomilica pojedinanih elemenata vidi na do
voljno drukijoj pozadini i dovoljno udaljeno od sledee gomilice, ona
e se sagledati kao jedinstvena celina. Ovde slinost mesta u prostoru
stvara odgovarajuu vezu. Ali, te veoma primitivne veze deluju samo
kada su izdvojenou ili udaljenou zatiene od snanijih struk
turalnih inilaca. Meu sazveima na nonom nebu neka sazvea
jedva da predstavlja neto vie od gomilice svetlucavih taaka slu
50

ajnog oblika i teko raspoznatljive. Njihovo jedinstvo nastaje samo

usled praznog prostora oko njih. Druga se mnogo bolje dre zajedno
i odlikuju se jasno odreenim sopstvenim oblikom zato to im se
pojedinani elementi uklapaju u neki red. Sedam najsvetlijih zvezda
Velikog medveda ili Velikih kola vide se kao etvorougao sa repom,
odnosno rudom na jednom uglu. Ovde opaajni odnosi uveliko prevazilaze vezu samo po slinosti. Ono to se vidi zaista je konstelacija,
u kojoj svaki pojedinani elemenat ima jasno odreenu i jedinstvenu
ulogu. I, zato to njen oblik moe ulno da se shvati, ova konstelacija
takoe moe da se uporedi sa poznatim predmetima sline vizuelne
strukture, kao to su, na primer, kutlaa, kola ili plug ili, pak, repata
ivotinja. Njen odnos prema susednim konstelacijama uspostavlja se
daljim strukturalnim vezama, poto dve njene zvezde ukazuju na
Polarnu zvezdu a njen rep vodi ka Arkturusu, mekaru.
U veini primera koji su imali za cilj da pokau kako slinost
stvara opaajne grupacije, to dejstvo ne postie se samo slinou.
Postavite nasumice izvestan broj etona, belih i crnih, na neku ravnu
povrinu, i videete da se grupiu dosta labavi prema boji: crni se
istiu u odnosu na bele; povrina je samo ujednaeno pegava. Ali,
im beli etoni obrazuju pravu liniju ili krug, oni se odmah i vrsto
izdvajaju od crnih. To jest, slinost e delovati ujedinjujue samo
ako struktura itavog sklopa upuuje na odgovarajui odnos. Za
potrebe naeg istraivanja to znai da saznajne radnje koje lee u
osnovi opaanja vizuelnih sklopova tipino spadaju u mnogo vii
red nego to je prosta veza po slinosti. One zahtevaju vie opaajne
inteligencije.
Treba samo pogledati na ulogu koju slinosti meu elementima
igraju u jednom umetnikom delu. Umetnici se esto njima koriste
da bi postigli ono to je Pikaso (Picasso) nazvao sazvujem. Slike
su poezija i uvek su pisane u stihu sa plastinim rimama, nikad u
prozi, rekao je on Fransoazi ilo (Franoise Gilot). Plastine rime
su forme koje se meusobno rimuju ili stvaraju sazvuja bilo sa
drugim formama bilo sa prostorom koji ih okruuje... Kada posmatra otkrije takva sazvuja u slici, on e pomou njih otkriti veze
koje mogu da budu bitne za njenu optu strukturu. Tako se, na
primer, na Matisovoj (Matisse) slici Tabac Royal, vidi na levoj strani
jedna ena kako sedi prilino uglasto postavljena na uglastoj stolici,
a na desnoj strani smetena je krukasta mandolina na zaobljenoj
stolici (si. 52). Ova duhovita paralela bitna je za formalnu kompo
ziciju kao i za izraz i znaenje slike. Posmatra se navodi da spoji
ta dva motiva zato to oni preovladavaju slikom i smeteni su na
simetrino odgovarajuim mestima. Ali, u takvom delu postoje mnoge
druge slinosti koje bi ako im posmatra d slinu vanost razorile
strukturu celine stvaranjem lanih veza. Studenti se esto pogreno
navode da analizuju kompozicije lovei nasumce slinosti oblika,
boje ili prostorne orijentacije, a ne poklanjajui pravu panju teini
odnosa u okviru celine. Kada se ima na umu beskrajno veliki broj
mogunih odnosa u okviru prilino sloenog vizuelnog sklopa, onda
je krajnje delikatan saznajni zadatak da se bilo kom odreenom
sluaju odredi njegovo pravo mesto u hijerarhiji celokupne strukture.
Na primer, jedan student istorije umetnosti jednom prilikom je u
mom razredu nastojao na tome da za tano opaanje fasade Paladijeve (Palladio) crkve II Redentore treba da se razmotri trougao
4*

51

Slika 52 Anri Matis, Tabac Royal, 1943. Zbirka Albert D. Lasker

Slika 52A
dopunjen takastim crtama na slici 52A. Videe se da taj odnos, iako
postoji, mora da ostane podreen da se ne bi naruila opta simet
rija dvaju zabata, koji se preklapaju.

52

Slika 53 Katedrala San Rutino u Asiziju

Hijerarhija kompozicijskog poretka odreuje koji delovi opteg
sklopa treba da se sagledavaju zajedno, a koji nemaju nikakve meu
sobne veze. Romanska fasada, kao na katedrali San Rufino u Asiziju,
moe da se potpodeli na gornjem nivou hijerarhije u tri horizontalna
sloja, naime prizemlje, prvi sprat i trougaoni zabat krova (si. 53).
Svaka od ovih glavnih jedinica sadri dalju, drugorazrednu potpodelu:
grupu od troja vrata u prizemlju, tri prozora na prvom spratu. Sva
vrata i prozori dele se, opet, na dalje sklopove, koji mogu da se
prate sve do najsitnijih pojedinosti. Ovo raslojavanje strukturalnih
nivoa ukazuje na izvesne odnose a onemoguuje druge. Jedinstvo
celine nije postignuto naglim povezivanjem slinosti izmeu, recimo,
velikih i dominantnih i malih i beznaajnih formi; jedino postepeno
silaenje sa nivoa na nivo vodi od jednog do drugog, tako da samo
pomou ove posredne, stepenaste lestvice moe slinost meu hije
rarhijski udaljenim elementima da doprinese jedinstvu celine.
Prilikom reavanja problema, esto je nuno da se potrai istovetnost elemenata iji je oblik rasturen preovladavajuom struktu
rom celine. Ilustraciju za ovo nalazimo u dobro poznatim ogledima
u kojima ovek ili ivotinja moraju da pronau odreenu figuru u
veem kontekstu. Opti sklop moe da bude tako organizovan da
kida osnovne veze u figuri koju sadri, a povezuje neke elemente
figure sa drugima koji pripadaju okolnim formama. Takve opaajne
odnose esto pojaavaju funkcionalne veze uspostavljene u prolosti.
Te veze, takoe, ine deo vizuelnog lika sa kojim se suoava reavalac problema. Tako je, na primer, Volfgang Keler (Kohler) poka
zao da impanzo nije morao da uspe da u grani drveta vidi tap
koji mu je potreban da bi pribavio sebi hranu. Ovde se opaajna

53

veza izmeu grane i drveta, sadrana u fizikom predmetu, verovatno pojaava prethodnim iskustvom ivotinje, koje ga tera
da grane sagledava kao delove postupka veranja po drveu, dok
tapovi upotrebljeni kao orua predstavljaju posebne predmete. Ova
iskustva, meutim, ne pridodaju se vizuelnom liku, nego deluju kao
njegovi delovi. Kada se grana drveta sagleda kao orue, to je u
opaaj nom smislu neto sasvim drugo kad se ta ista grana sagleda
kao deo drveta.
Kako se postie takva promena odnosa? ivotinji nije dovoljno
da gleda problemsku situaciju zato to jednostavno ispitivanje onoga
to je pred njom nee uvesti u dejstvo inioce koji daju reenje.
Niti se pak problem reava misaonim radnjama koje se obavljaju
odvojeno od opaajnog pomnog ispitivanja. Pre e biti da je nuno
meusobno dejstvo izmeu lika naumljenog cilja (Treba mi neto
nalik na tap) i lika neposredno date situacije. Pod pritiskom lika
zamiljenoga cilja, problemska situacija se opoajno preobraa u:
grana manje drvo jednako je tap.
Kasnije imau prilike da pokaem koliko mnogo tako neznatno
vizuelno miljenje lii na onu vrstu reavanja problema koja dovodi
do naunih otkria. Ovde bi sledei primer mogao da bude dovoljan.
Mi predmete na zemlji doivljavamo kao da aktivno streme nadole
zbog sile koju nose u sebi a koju oseamo kao ono to zovemo
njihovom teinom. Teko je opaati ih tako da ih zemlja privlai,
zato to nikakav ulni doivljaj ne upuuje na takvo tumaenje.
(U svojim ogledima o opaanju uzronosti, Miot (Michotte) nije uspeo
da stvori raspored predmeta u kretanju koji bi tako izgledali da
jednu stvar privlai druga!) Pa ipak, moguno je da se opaajni
doivljaj jedne teine koja aktivno gura nadole i kree se pretvori
u podjednak opaajni doivljaj predmeta koji pasivno biva vuen
nadole. Da bi se postiglo ovo prestrukturisanje, nuno je da se ciljna
slika privlaenja opaanja povee sa datom situacijom. Ovaj opa
ajni preobraaj lei u korenu Njutonovog tvrenja da je teina dej
stvo zemljine tee; i, ni za jednog aka ne moe da se kae da je
zaista shvatio ovu teoriju ako se taj peobraaj nije obavio u njegovim
sopstvenim ulima.

PAROVI DELUJU NA PARTNERE

Odnosi izmeu stvari u opaajnom polju retko su kad, ili pak
nikad, tako jedinstveni kao to to hoe da nas ubede modeli aso
cijacije u tradicionalnoj teoriji. Prosta slinost, kao to smo ve rekli,
dovodi do vrste veze samo ako joj podrku daje struktura okoline;
a odnos ne ostavlja stvari netaknute, nego ih esto temeljno modi
fikuje. Ono to vai za slinost vai i za kontrast. Ovde odnosi
izmeu boja mogu da poslue kao primer. Susedne boje tee da se
stave u meusobni odnos. Kada su sline, one tee da se asimiliu,
toj est da umanje ili uklone razliku. Moda emo stoga da vidimo
jednu homogenu boju umesto dve gotovo istovetne. Kada asimilacija
nije moguna, boje e se menjati u pravcu najjednostavnijeg odnosa
koji njihova razlika prua. Tenja ka komplementarnosti uglavnom
se opisuje kao fenomen kontrasta boja. Komplementarne boje se
uzajamno dopunjuju u celovitu belu svetlost i, u isto vreme, uza
54

jamno se iskljuuju i time razlikuju onoliko koliko to tonovi mogu.

Ovde, opet kao u asimilaciji, partneri mogu da promene svoj izgled
radi odnosa, pa je pouno obratiti panju na to da oni mogu da
umanje svoju jednostavnost da bi poveali jednostavnost odnosa
meu sobom. Pod pritiskom ka kontrastu, ista crvena uz istu utu
moe da bude purpurasta dok uta postaje zelenkasta. istota, koja
spreava dve boje da se dre jedna za drugu, rtvuje se da bi se
omoguio odnos suprotstavljanja i upotpunjavanja..
Sueljavanja moe da izdvoji, istakne i proisti neko odreeno
svojstvo. Dve uvene haiku pesmice japanskog pesnika Baoa (Basho)
govore o tome kako se tiina izotrava suprotstavljanjem zvuka.
Jedna od njih moe da se prevede ovako:
Drevni ribnjak:

aba skoi
pljusnu voda.
Pesmica kazuje da se karakter ribnjaka istinski otkriva ulima samo
kada se na trenutak prekine njegov drevni mir. Druga pesmica
kae:
Muk:
stenu dubi
cvraka cvr.
Do koje mere opaanje jednog sloenog vizuelnog sklopa moe
da se izmeni prisustvom drugog sklopa, pokazali su neobjavljeni
ogledi jedne moje studentkinje, Ane Gelen Bruk (Anne Gaelen Brooke).
Od ispitanika se trailo da opiu svoje utiske o dvema slikama stil
ski sasvim razliitim koje su im pokazane jedna uz drugu. Zatim
je jedna slika iz para zamenjena drugom nekom slikom, i odmah
su zapaene promene u preostaloj slici nastale usled nove kombi
nacije. Te promene mogu da budu znatno vee, a esto dovode do
deformacija, poto te dve slike nisu pravljene jedna za drugu. U
jednom sluaju, Eembrantovoj slici Poljski jaha na belom konju
ispred pozadine od mrkih stena kao parnjak je stavljen Predeo sa
jarebicom Zana Dibifea (Jean Dubuffet). Na Dibifeovoj slici, masa
sline mrke boje i sline teksture ispunjava vei deo platna, izuzev
gornjeg del, u kome stoji jedna ptica. Slinost tih dveju velikih,
mrkih povrina dala je pozadini Rembrantove slike novu i nepri
kladnu vanost. U isto vreme, sam taj odnos poveao je dubinu
izmeu figure jahaa u prednjem planu i pozadine, koja je izgle
dala suvie udaljena nasuprot svom parnjaku na Dibifeovoj slici,
na kojoj teksturisana masa ujednaeno ispunjava frontalnu ravan.
Kada je Dibifeova slika zamenjena velikim agalovim (Chagall) piletom koje tri, smesta se pojavio naglasak na kretanju konja u
kasu na Rembrantovoj slici i odgovarajua izbledelost pozadine.
Slino tome, jedna veoma stilizovana slika od Karela Apela (Appel)
uinila je da jedna Modiljanijeva figura (Modigliani) izgleda rea
listika, dok je ista ta Modiljanijeva slika iznenada izgledala veoma
pljosnata kada je postavljena uz jedan Sezanov portret (Czanne).
Ovi potonji primeri pokazuju da su ogledi takoe prikazali defor55

miue dejstvo istorijske perspektive u umetnostima, kojom se jedno

umetniko delo prolosti posmatra sa gledita stila dananjice, ili
obrnuto.
U ovim primerima, proizvoljno sueljavanje deformisalo je dve
komponente para. Obrnuto, moe da se pokae kako se jedan deo
slike deformie kada se odvoji od celine i kako stie svoju pravu
formu kada se kontekst ponovo uspostavi.
U stvari, ogledi Ane Bruk imali su za cilj da ilustruju psiho
loki mehanizam na kome se zasnivaju metafore u knjievnosti. Tamo,
sparivanje dvaju likova reljefno istie zajedniko svojstvo i time
ostvaruje opaajnu apstrakciju a da ne naruava kontekst iz koga
izdvojeno svojstvo izvlai svoju ivotnost. Na primer, amerika pesnikinja Deniza Levertov kae svom itaocu:
i dok ti ita
more obre svoje tamne stranice
obre
svoje tamne stranice.
Kretanje talasa i obrtanje stranica ne mogu da se uklope u jedin
stvenu opaajnu situaciju. Sueljavanje, meutim, neumitno zahteva
odnos, pa pod pritiskom toga zahteva, zajedniki elemenat, ritmiko
obrtanje, dolazi u prvi plan u svojoj istoti, dajui smisao elemen
tarne prirode stranicama knjige a itljivost talasima okeana.
Dakle, daleko od toga da jedinice koje se nalaze u odreenom
spoju ostavlja netaknute, odnos deluje kao uslov itavog konteksta
ije delove te jedinice predstavljaju i stvara promene koje su u
skladu sa strukturom toga konteksta. Boje, naroito, nikada se ne
vide izdvojeno; one su toliko zagonetno promenljive da opravdavaju
udnu primedbu koju je napisao Gete (Goethe) dok se bavio teo
rijom boje:
Hromatsko ima neku neobinu dvojnost i, ako meu nama moe da
mi se dopusti da tako govorim: neku vrstu dvostrukog hermafroditizma,
udno traenje, spajanje, meanje, neutralisanje, ponitavanje itd., i ta
vi e zahtev postavljen fiziolokim, patolokim i estetikim dejstvima, koji
ostaje zastraujui uprkos dugom poznanstvu. Pa ipak, ona je uvek toliko
sups tancijalna, toliko materijalna da ovek ne zna ta da misli o njoj.

Ova neodreenost nije toliko svojstvena opaanju koliko je

karakteristina za saznanje uopte. Privilegija da se sve posmatra
u odnosu podie razumevanje na vie nivoe sloenosti i validnosti,
ali istovremeno izlae posmatraa bezbrojnim mogunim vezama. Ona
mu stavlja u zadatak da razlikuje prikladne odnose od neprikladnih
i da budno motri kakva dejstva stvari imaju jedne na druge. Isku
stvo pokazuje da je lake opisivati pojedine jedinice u poreenju sa
drugima nego samim sobom. Ovo je zbog toga to sueljavanje istie
dimenzije po kojima te jedinice mogu da se uporeuju i time izo
trava opaanje tih odreenih svojstava. Meutim, ovaj postupak ima
svoje opasnosti. Lake je opisati Sjedinjene Amerike Drave uporedivi ih sa Kinom nego njima samima bez takvog poreenja; ali,
ovo uporeenje osvetljava karakteristike sasvim drukije od onih koje
bi se dobile uporeivanjem sa, recimo, Francuskom, pa je stoga
proizvoljno.
56

Neki od modifikujuih efekata odnosa mogu da se ostvare na

vrlo elementarnom fiziolokom nivou. Ovo moe da vai, na primer,
za kontrast boja. Ali, kao to sam istakao na poetku ove knjige,
za ono to tvrdim nije vano na kom se nivou opaajnog procesa
neka operacija dogaa. Na svakom nivou, opaanje ukljuuje opera
cije koje su po strukturalnoj sloenosti sline operaciji saznajnog
ponaanja u irem smislu.
Sada u da pokaem nekoliko primera iz odnosa meu oblicima,
naroito simetrinim oblicima. Jaka veza koja sjedinjuje odgovara
jue delove jednog simetrinog sklopa nastaje zbog toga to su ti
delovi istovetni po obliku ali suprotni po prostornoj organizaciji. Po
mou svoje suprotnosti, oni narastaju u visoko sjedinjenu celinu.
Koherentnost takve jedne celine naroito je jaka kada se dobija
ogledalskom slikom jedinica koje su nepravilne i nestabilne po sebi
ba kao to dve komplementarne meavine boja daju snanu
sjedinjenost. Dve nagnute linije (slika 57a) podravaju jedna
drugu u stabilnoj celini kada se postave simetrino. Takoe,
slino onome to sam istakao za boju, jedan oblik moe da napusti
sopstvenu stabilnost da bi se prilagodio stabilnoj celini: na si. 57b,

Slika 57

linija na desnoj strani sklona je da se odrekne svoje vertikalnosti

u korist poloaja koji je simetrian poloaju leve linije. Slina voljnost da se napusti jednostavan oblik radi vee konfiguracije oi
gledna je u ogledima u kojima se oblici prilagoavaju jedan drugom
kada se opaaju jedan za drugim (figuralno padejstvo) ili istovreme
no. Na primer, na si. 58, uzetoj od Kelera i Valaha leva polovina pravougaonika skuplja se i time nadoknauje svoj asimetrini odnos prema
krugu. Ovo kao rezultat daje bolju ravnoteu dveju masa. Slino
tome, na si. 58A, kvadrat naputa svoj pravilni oblik i skuplja se na
levoj strani, pa time dri protivteu kosini dvaju krakova ugla; ova
deformacija pribliava se simetriji celine onoliko koliko to prilino
vrsta dra doputa. Efekti ove prirode mogu da se vide u mnogim
drugim takozvanim optikim varkama.
U irem smislu, simetrija je samo poseban sluaj uklopljenosti,
uzajamnog dopunjavanja dobivenog sparivanjem stvari koje zajedno
daju dobro organizovanu celinu. Konveksnost se uklapa u konkavnost, klju se uklapa u kljuaonicu, a u prii koju kazuje Aristofan
muko i ensko eznu da ponovo uspostave sferinu celovitost prvo
bitnog ljudskog tela. esto se neki problem predstavlja opaajno u
formi neega to izgleda nepotpuno, te reenje moe da se nae
57

kada situacija ukazuje na upotpunjavanje. Na primer, u Kelerovim

ogledima, impanzo vidi da se dva uplja bambusova tapa razliitog
prenika uklapaju jedan u drugi, im njihov poloaj ukazuje na ne
posredan vizuelni odnos (si. 58B).

Slika 58B

U osnovi, dakle, stvari se stavljaju u odnos asimilacijom ili kon

trastom a esto i kombinacijom to dvoje. Asimilacija je verovatno
prvobitan odnos. Homogenost preovladava sve dok dovoljno jaka dra
ne razbije polje u odvojene jedinice, kao kada se neki crven predmet
vidi na zelenoj osnovi ili kada su delovi polja odvojeni prostornom
razdaljinom ili, pak, kada se predmet kree kroz nepokretnu okolinu.
Izdvajanje po razlici namee se i onda kada se od ispitanika trai
da naini izbor meu datim predmetima. Psiholozi su prouavali ovo
stanje u takozvanim diskriminacionim ogledima.
58

OPAANJE PRAVI RAZLIKU

U tim ogledima, neka ivotinja ili ovek primoravaju se da
naue koje je od dve jednostavne drai. tj. dva geometrijska sklopa,
vezana za nagradu. Poto nema primetne veze izmeu vizuelnog
znaka i nagrade, zadatak je intelektualno neprivlaan, iako je prak
tino probitaan. Najbolje to pacov, ili majmun ili, pak, ovek mogu
da uine jeste da ponavljanim pokuajima iznau koja slika dobija.
Ovi ogledi pokazuju koliko se opaajne inteligencije ispoljava ak i
pod nepovoljnim uslovima.
ta ivotinje vide moe da se zakljui samo na osnovu onoga
to one ine ili, pak, analogijom sa ljudskim iskustvom. Kada se
prviput suoi sa dve drai nekog diskriminacionog ogleda, ispitanik
e verovatno da vidi prilino jedinstven sklop, manje vie jasno podeljen u priblino simetrian par. Ovaj nedostatak naglaska na raz
lici izmeu to dvoje naroito je verovatan kada ta dva oblika nisu
inspunjena nekim odreenim znaenjem iz minulog iskustva, te se
stoga sjedinjuju time to su oba nova. Probni sklopovi mogu manje-vie jasno da se istiu na osnovi. Zna se da je razluivanje izmeu
figure i osnove bazina pojava; ono je elementarnije od opaanja
oblika. Koliko e dva sklopa izgledati da su u bliskom odnosu zavisi
od toga koliko su oni meusobno blizu, koliko lie jedan na drugi
objektivno, i koliko se od te slinosti opaa.
Da li ispitanik obraa panju na celinu a ne na delove sklopa
zavisi od okolnosti, koje jedva mogu da se uoptavaju. Takoe, na
to koliko se vidova forme i boje poimaju i koliku teinu svaki vid
nosi u celini, uticae pojedinane razlike. Poznato je da razliite
vrste ivotinja u ovom smislu vie vole jedno nego drugo, a proua
vanja dece pokazuju da ona snanije reaguju na boju u jednom
uzrastu a na oblik u drugom. Zna se da odojad razlikuju oblike
prilino dobro ak i u prvim mesecima ivota i da se vie zanimaju
za izvesne vrste figura nego za druge; na primer, due e gledati
arene nego one koje nisu arene. Ono to mi je za sadanju svrhu
vano jeste da ni u prvim sueljavanjima na poetku ogled ni u
poznijim fazama vienje se ni malo ne sastoji od mehanikog beleenja oblika i boja iznesenih pred oi ispitanika.

OPAANJE UPOREUJE
Opta jednoobraznost parnih sklopova lako moe da preovlauje
sve dok situacija ne zatrai razlikovanje. Ovo se dogaa kada ispi
tanik shvata da je jedna od dveju figura ispravna a druga po
grena, na primer, kada se izbor jedne od njih nagrauje. Pod
pritiskom nagrade, izgled sklopa kao jedinstvene celine ustupa mesto
izgledu jednog para alternativa. Opaanje prelazi sa slinosti na raz
luivanje. Diferencijacija nastaje zato to situacija to zahteva.
Za vreme uenja, u prvi plan izbijaju one crte probnih sklo
pova koji dovode do razluivanja. Razlika moe da bude bilo u vrsti
bilo u stepenu. Ako je razlika u stepenu, kao to je veliina ili
jaina, uenje se tipino bavi odnosom izmeu drai a ne njihovim
apsolutnim veliinama. Ispitanik, ivotinja ili ovek, naui da oda
bira veu od dve veliine ili tamniju od dve sive boje. U izvesnim
59

granicama, na njega ne utie premetanje para vrednosti na vie

ili nie mesto na lestvici; a razmak izmeu dve vrednosti moe da
se suzi ili proiri. Slino tome, kada je razlika jedne vrste crveno
prema zelenom ili trougao prema krugu uenje se nee uputati
usko i mehaniki u specifinu nijansu zelenog ili poseban oblik
trougla. Naui se samo razlika izmeu crvenila i zelenila, izmeu
trouglosti i krunosti. U saznajnom smislu, ovo znai da se razlui
vanje koje je zadatak traio dri na optem nivou grupe onoliko
visoko koliko to zadatak doputa. Ovo je suta suprotnost mehani
kom beleenju vrednosti drai.
Podaci o ovoj inteligentnoj ekonomiji u opaajnom uenju po
tiu iz ogleda o ekvivalenciji drai ili uoptavanju drai. Ovde
uenje mora da se prenese na drukiji skup oblika ili boja, koji je
na neki nain slian prvobitnom. Ako su, na primer, ovek ili ivo
tinja koji se ispituju nauili da odaberu krug a ne neku drugu sliku,
da li e ispitanik preneti taj nauk na elipsu? Ako to uini, on poka
zuje da je sposoban da apstrahuje odlike koje okrugli oblici imaju
kao zajednike od ovih po kojima se razlikuju. Ovo zahteva dvo
struku sposobnost da se otkriju kljuna zajednika svojstva a da se
odbace ona koja ne odgovaraju. Ne videti slinost izmeu dveju
stvari i ne prihvatiti ih zato to one nisu potpuno istovetne moe
da bude znak ograniene pameti.
Razliita bia razliito su sposobna i voljna da neto prihvate
kao slino. Ako se pacov obui da raspoznaje pun crn trougao, pa
se suoi samo sa konturom trougla istovetnog oblika, on e najpre
da okleva, pokazujui da u stvari opaa razliku izmeu onoga to je
nauio i onoga to sada vidi. Ali, slinost oblika navodie na uspean
prenos.
Konano, kontura trougla istovetno postoji u oba sluaja. Ovaj
primer, meutim, ne srne da se shvati kao da znai da je prenos
nuno najlaki kada dva data sklopa sadre odluujuu odliku u
sasvim istoj formi. Vanije je koliko je lako ili teko da se uoi
odluujua odlika u svom kontekstu. Ve sam ranije pomenuo oglede
koji dokazuju ono to svaki umetnik zna iz praktinog iskustva,
naime, da dati oblik moe da se apsorbuje ili ralani strukturom
okolnoga sklopa na takav nain da samo uz veliku tekou moe da
se raspoznaje, dok lako moe da se izdvoji iz svoje okoline kada mu
je struktura relativno nezavisna od strukture sredine u kojoj se na
lazi. Takoe, kada kljuna zajednika odlika ima veoma razliito
mesto i funkciju u dvama kontekstima koji treba da se uporede
kada vlada jednim a potinjava se u drugom moe da bude teko
da se otkrije ak iako je tano istog oblika i prilino dobro se izdvaja
iz svoje okoline. Oklevanje ivotinje podsea nas da se za jednu istu
stvar u dvama razliitim kontekstima ne moe rei da je psiholoki
istovetna.
U mnogim ogledima, elementi na kojima se apstrakcija zasniva
znatno se razlikuju jedan od drugog. Kada se pacov uvebava da
razluuje horizontalne pruge od vertikalnih, on e reagovati na
razliku izmeu horizontalnosti i vertikalnosti ak i ako su prostorni
pravci predstavljeni samo sa po dve-tri takice. Po reima Karla
Lelija (Lashley): Diferentujui karakteri uvek su apstrakcije optih
odnosa koji postoje izmeu figura, te ne mogu da se opisuju nikak
vim konkretnim objektivnim elementima situacija drai. Kako se
60

opaa jedan apstraktan odnos? Ovo je pitanje zaista zbunjujue uko

liko se ne pretpostavi, kao to sam ja uinio prilikom razmatranja
opaanja oblika, da videti jedan predmet uvek znai obavljati apstrahovanje zato to se vienje sastoji od poimanja strukturalnih odlika
a ne od ravnodunog beleenja pojedinosti. Koje e se odlike poimati,
zavisie od ispitanika, ali i od celokupne drane situacije. Jedna figura
opaena u poreenju sa nekom drugom, na primer, moe da izgleda
drukije nego to bi izgledala sama za sebe.
ta biva sa svojstvima najpre nauenog sklopa koja nisu upo
trebljiva, ili se ne upotrebe za apstrahovanje? U svojim reagovanjima, ivotinja moe da se ponaa kao da ona uopte nisu postojala.
Uzmimo sledea dva primera iz Lelijevih ogleda. Pacov naui da
uvek odabere vei od dva kruga. Kada se testira parovima drugih
oblika, sa dva trougla na primer, on e dosledno opet da odabira
vei oblik. Ovo ukazuje na to da je pacov uio razumno. Da je uio
mehaniki, smatrajui da su svi atributi dvaju sklopova podjednako
nuni za reenje zadatka u obuci, prenos bi bio nemogu. Umesto
toga, on se usredsredio na odliku veliine, koja je odredila razlu
ivanje. Ako posle perioda obuke doe test u kome pacov mora
da pravi razliku izmeu kruga i nekog drugog oblika jednake povr
ine, on ne pokazuje prvobitnu sklonost ka krugu. On se ponaa
kao da pre toga nije imao nikakve veze sa krugovima.
U drugom jednom ogledu, jedna grupa pacova obuavana je
da odabere beo krug prenika od 5 cm na crnom kartonu i da ga
razluuje od istog crnog kartona. Druga grupa dobija istu obuku
sa krugom od 8 cm. Ako se, posle obuke, zatrai od ivotinja da
odaberu krug od 8 cm a da odbace onaj od 5 cm, ivotinje iz druge
grupe lake bi se snale da su se koristile iskustvom stalnog odabi
ranja te apsolutne veliine. Takva razlika izmeu grupa uopte nije
pronaena.
Moda su ivotinje stvarno zapazile samo odlike potrebne za
razluivanje ili su, pak, zaboravile sve druge. Ali, ovo nije jedino
moguno reenje. ovek kao ispitanik, reagujui na slian nain,
mogao bi ipak da upamti okruglinu slika u prvom ogledu i priblinu
veliinu kruga u drugom. Zadatak u obuci moe da uspostavi opaajnu hijerarhiju odlika, pravei razliku izmeu onoga to preovladava i onoga to je neophodno. Neke odlike poseduju svojstvo nepo
dobnosti, te stoga ne mogu doi u obzir za primenu u ispitivakim
zadacima.
Kada vie odlika mogu da se upotrebe za reenje zadatka, ivo
tinja moe da postupi u skladu sa sklonostima svoje vrste. Ako je
majmun obuen da odabira veliki crven krug a da izbegava mali
zeleni, on e obino da odabere svaki crveni predmet a da izbegne
svaki zelen, ali e nasumce da bira kada mu se podnesu isto obojeni
veliki i mali krugovi iako je savreno sposoban da naui da izmeu
krugova pravi razliku po veliini.

TA IZGLEDA SLINO
Postoje granice preko kojih opseg apstrakcije odbija da se
protegne. Simpanzo, nauen da odabira beli trougao na crnoj osnovi,
nee reagovati pozitivno na trougaoni raspored est belih taaka na
61

crnoj osnovi iako je veliina tih dveju slika ista (si. 62). Dvogodinje
dete, meutim, nainie prenos. Lako se moe razumeti zato je
impanzu zadatak teak. Trougao nije izriito prikazan konturom
nego je oznaen samo nizom belih taaka. Razmaci izmeu taaka
moraju da se premoste. U naelu, ovo ne prevazilazi mogunosti
ivotinja. Pomenuo sam ve da e ak i pacov da reaguje na horizontalnost ili vertikalnost para taaka. Ali, oigledno, kada je est
taaka ravnomerno rasporeeno tako da su razmaci du kontura jed
naki sa unutranjima, trouglast karakter celine ne moe impanzu
dovoljno da se nametne zatvoreni oblik svakog belog koturia daje
celini karakter labave gomilice. Odrastao ovek mogao bi da se nae
u slinoj situaciji kada bi, nauen da trai trouglove, bio suoen sa
slikom koja pokazuje trougaonu grupu figura u renesansnom stilu.
Ukoliko nije dobro upoznat sa istananostima umetnikog procenjivanja, moda mu nagomilane renesansne figure nee dati trougaonu
celinu. A sigurno nee dvogodinjem detetu.

Slika 62

Podvig izdvajanja odreenog elementa iz sklopa pokazuje inte

ligenciju na delu u okviru samog opaanja. Sasvim uopteno, inte
ligencija je esto sposobnost da se skrivena odlika ili maskiran odnos
iupaju iz tetnog konteksta. To je sposobnost koja moe da dovede
do vanih otkria. U isto vreme, otpor konteksta takvoj operaciji
postavlja neobian problem. Konano, ima puno smisla u opomeni da
nikad stvari ne treba da se falsifikuju, izvru, pa ak i unitavaju
izdvajanjem. U najmanju ruku, mogu da se promene. Zanimljivo
pitanje se postavlja: koliko je poeljna sposobnost da se obavi takvo
izdvajanje?
Pogledajmo tekoe koje nastaju za ispitanike u ogledima o
ekvivalentnosti drai kada se sklop upotrebljen u ispitivanju od
sklopa promenjenog u obuci razlikuje po svojoj orijentaciji u pro
storu. Trougao koji stoji na jednom svom uglu prihvataju kao ekvi
valent trougla koji lei na svojoj osnovi i impanzo i dvogodinje
dete, ali ne i pacov ili pile. ak i odrastao ovek, sposoban da
naini takav prenos, ipak e zapaziti odreenu promenu karaktera
i strukture kada slika promeni svoj poloaj u prostoru. S druge
strane, dobro je poznato da deca u uzrastu manjem od pet godina
ne obru slike koje sluajno dre naopake i lake nego odrasli
62

prepoznaju predmete u nenormalnom poloaju. Keler o tome kae:

U tom smislu, ona su bez daljega bar jo jedanput sposobnija za
via dostignua od nas. Ali, nekoliko stranica kasnije on stavlja
zamerku gleditu da jedna od nunih komponenti opaanja forme
jeste sposobnost da se raspozna neka figura nezavisno od svoje ori
jentacije u prostoru: Oigledno da bi sa ove take gledita opaanje
forme u odraslih bilo veoma mnogo slabije nego u dece.
Verovatno da malo dete u stvari ne apstrahuje nita iz konteksa prostorne orijentacije. Ovaj kontekst, bilo da je on psiloloki
ili fizioloki po svojoj prirodi, moda mu jo nije dostupan u slikama.
U tom smislu, ono je inferiornije od zrelog pacova ili goluba, koji
je stekao taj kontekst ali ne moe nita da apstrahuje iz njega.
Prostorna orijentacija je stvar od osnovne bioloke vanosti. Poto
ivimo u snanom gravitacionom polju, mi odnos nekog predmeta
prema dimenziji gore-dole smatramo za veoma vaan vid njegove
prirode. ovek koji stoji na glavi sasvim je drukije bie od oveka
u obinijem poloaju; i, ako ne bi mogao da pravi razliku, on bi bio
ozbiljno ometen. Besteinsko stanje opaa se kao ugroavanje bezbednosti uobiajene orijentacije; i, moda iri znaaj ima ogled koji
je pokazao da oktopod ivotinja prilagoena vodi, to jest sredini
smanjenog gravitacionog dejstva prihvata trouglove kao trouglove
iako se obru u prostoru.
Izvui neto iz svog konteksta znai zanemariti vaan vid nje
gove prirode. U tom smislu, nesposobnost goluba ili pacova, ili da
kaemo odbijanje, da zanemare promenu prostorne orijentacije ima
svoje saznajne vrednosti. S druge strane, napredak i korist mogu da
proisteknu iz sposobnosti da se uoe slinosti uprkos razlikama kon
teksta.

UM I KOMPJUTER
Problemi analogije esto se upotrebljavaju u testovima inteli
gencije zato to saznajne operacije koje se ispoljavaju u vizuelnom
opaanju kada ovek otkriva analogije meu sklopovima svakako
predstavljaju inteligentno ponaanje. Ovo postaje naroito jasno ako
se usporedi postupak prosene linosti u takvom testu sa nainom
na koji se maina ponaa u vezi sa istim testom. Problemi analogije
imaju sledeu formu: kada su data dva sklopa, A i B, moete li da
iz grupe sklopova Di, D2, Ds odaberete jedan koji se odnosi prema C
kao to se B odnosi prema A? Poto kompjuteri mogu da se podese
da reavaju takve probleme, njima se uveliko pripisuje vetaka
inteligencija. Ali, ne moe svaki problem koji je reiv inteligencijom
da se reava samo inteligencijom. Inteligencija je svojstvo mentalnog
procesa, te kada jedno otkrie zovemo inteligentnim, mi to opravdano
inimo ako imamo razloga da verujemo da je ono uinjeno naroitom
vrstom postupka, naime razumevanjem odgovarajuih strukturalnih
odlika problemske situacije. Kompjuterov postupak ne moe da se
nazove inteligentnim sem ako nismo voljni, uz nehajan operacionalizam, da mentalne procese odreujemo njihovim spoljnim uinkom
ili ako toliko mehaniki zamiljamo kako inteligencija funkcionie da
se ponaanje kompjutera u stvari poklapa sa opisom.
63

udno je saznanje da je postupak reavanja problema koji se

danas kod kompjutera naziva inteligentnim u sutini isti onaj koji
je psiholog Edvard L. Torndajk (Edward Thorndike) pripisivao ivo
tinjama godine 1890. da bi dokazao da one ne mogu da razmiljaju.
ivotinje, tvrdio je Torndajk, samo slepo prolaze kroz itav niz
mogunih reakcija dok ne nabasaju na jednu koja je uspena. Sto
ee dolazi do uspene reakcije, to e se ona lake povezivati, u ivotinjinom mozgu, sa problemskom situacijom. Ova asocijacija nije nita
inteligentnija od ponaanja kinice koja sve sigurnije tee kroz sve
dublju jarugu. Tu nema razumevanja, govorio je Torndajk. Kompjuter
se razlikuje od Tomdajkovih hipotetinih ivotinja po tome to meha
niki prelazi kroz itav niz sluajeva kojima je izloen, dok se ivo
tinje ograniavaju na nasumine pokuaje i dejstvuju sporije. Ali,
sud je isti.
Nema potrebe da se ovde naglaava ogromna praktina koris
nost kompjutera. Ali, pripisivati maini inteligenciju znai nezaslu
eno je poraziti u takmienju za koje ona nije nainjena. U emu
je, dakle, osnovna razlika izmeu dananjeg kompjutera i inteli
gentnog bia? Ona je u tome to kompjuter moe da vidi ali ne i
da opaa. Ovde nije vano to to je kompjuter bez svesti nego to
zasad nema sposobnosti za sopstveno poimanje sklopa, sposobnosti
bitne za opaanje i inteligenciju.
Geometrijska slika kakva se upotrebljava u testovima analo
gije moe da se podnese kompjuteru, na primer, pomou tablice na
kojoj pisaljka stvara odgovarajui crte. Da bi taj crte bio pogodan
za dalju obradu, on se ralanjuje u mozaik takastih delia. Ovo
veoma mnogo lii na ono to mrenjaa oka ini sa materijalom
drai. Ali, analogija prestaje ovde zato to se odluna faza vizuelne
obrade dogaa na nivou ivanog sistema koji, bez obzira kakva mu
je tano fizioloka priroda, mora da funkcionie kao polje, to jest,
mora da dopusti slobodno meusobno dejstvo izmeu sila koje situa
cija raa i mobilie. Pod takvim uslovima, materijal drai organizovae se spontano prema najjednostavnijem optem sklopu koji moe
da primeni na njega, a to poimanje strukturalnih odlika predstavlja
osnovni preduslov opaanja i svakog drugog intelektualnog ponaanja.
Getaltna psihologija naziva ovaj postupak pristupom odozgo, to
jest, od celine ka njenim sastavnim delovima.
Dananji kompjuter, naprotiv, polazi odozdo. On poinje ele
mentima i, pored svih kombinacija koje moe da naini, nikada ih
ne prevazilazi. Stavie, on o svakom elementu moe da prui obavetenja u binarnom obliku. On moe da kae da ili ne, prisutno ili
odsutno, crno ili belo, ili, pak, bilo koje drugo znaenje odaberemo
za njegove alternacije. Koliko lako moe ovo ogranienje da se
previdi, objasnie primer koji daje Marvin L. Minski (Minsky) i koji
eli da pokae da kompjuter ima mo razmiljanja, koja ga ospo
sobljava da raspoznaje globalni vid situacije. Kompjuter moe da
sliku 65a opie kao kombinaciju kvadrata i trougla. Ovo zaista
izgleda kao da je maina sposobna za opaajnu organizaciju, isto
mehaniko beleenje moglo bi da opie tu sliku kao grupu od deset
pravih linija, a podjednako mehanika obrada proizvee svaku kom
binaciju tih elemenata koja se zatrai. SI. 65b je jedna takva mo
guna kombinacija; si. 65c je jo jedna. Meutim, maina ne pravi
nikakav odbir meu ovim verzijama materijala ukoliko se ne pro
64

gramira na odgovarajui nain. Na primer, maini se moe dati uputstvo da sklop rastavi na najmanji broj zatvorenih oblika, u kom e
sluaju ona da proizvede sliku 65c. Ako se od nje zatrai da razloi
kompoziciju na zatvorene slike sastavljene od najmanjeg broja pra
vih linija, ona e opet da istupi sa si. 65c. A isto to e se dogoditi
kada joj se zada mnogo primitivniji zadatak, kao u Minskijevom
primeru, da u a trai oblike sadrane u c.

&
Slika 65

Kvalitativna razlika izmeu geometrijski najjednostavnijeg ras

poreda i bilo kog drugog, nepravilnijeg, postoji u mozgu programera,
a ne u njegovoj maini. Kompjuter e izdvojiti globalne vidove
situacije ako mu se kae da to uradi i ako mu se ti globalni vidovi
ponovo definiu deo po deo kao naroite kombinacije elemenata. Sa
takvim uputstvima, on e bez greke da resi svaki zadatak u kome
strukturalno naelo koje treba da se primeni moe da se svede na
mehanistiko merilo.
Ispostavlja se da je razlika izmeu inteligentnog opaanja i
ponaanja kompjutera jo temeljnija ako shvatimo da ak i takva
svojstva forme kao to su pravolinijski karakter ili zatvorenost ne
mogu da se shvate neposredno mainom, ve moraju da se svedu na
kombinacije takastih jedinica. Da bih ovo ilustrovao, jo jednom
u da govorim o tome kako maina raspoznaje sklopove. Kompjuter
moe da se podesi da reaguje na osnovne strukturalne odlike slova
ili brojeva a da zanemaruje druga nebitna svojstva pojedinanih
oblika. Ali, on ne ini to polazei odozgo, to jest, time to uporeuje strukturalni skelet datog slova sa skeletom njegovog normativnog oblika i to utvruje da su dovoljno slini. On polazi odozdo
brojei koliko elementarnih mesta u ravni slike zauzimaju oba oblika.
On postupa na slian nain kada naporedni proces postaje gipkiji
time to uzima u obzir naginjanje, irenje ili uvrtanje oblika.
65

Sada smo spremni da uporedimo naine na koje ljudski mozak

i maina pristupaju reavanju problema analogije. ta se dogaa
kada ovek pogleda si. 66a. Reakcija e se u izvesnoj meri menjati
od pojedinca do pojedinca sve dok nikakav naroiti kontekst ne zahteva usredsreenost na posebne strukturalne oblike. Meutim, ispita
nik e najverovatnije da zapazi vertikalan raspored, sastavljen od dve
jedinice, od kojih je gornja vea i sloenija nego donja; moda e takoe
da zapazi razliku u obliku. Drugim reima, zapazie kvalitativne ka
rakteristike poloaja u prostoru, relativnu veliinu, oblik, dok nije
verovatno da e zapaziti mnogo od isto metrikih svojstava od kojih
kompjuter pri itanju sklopa mora da poe, naime, apsolutnu veli
inu i razliite duine i udaljenosti pomou kojih je konstruisana ova
posebna slika. Ako se od ispitanika zatrai da kopiraju takvu sliku,
njihovi crtei e pokazati usredsreenost na topoloke karakteristike
a zanemarie specifine mere.
Slika 66

Sueljen zatim sa parom a i b, ispitivani ovek moda e imati

prilino bogat i zbunjujui doivljaj. Moda e, najpre, da vidi lelu
ja vu, ovlanu slinost izmeu u osnovi razliitih sklopova. Celokupna
slika, nainjena sparivanjem tih dveju, moda e izgledati nestabilna,
neuhvatljiva, iracionalna. Tu su dva vertikalna rasporeda, spojena u
neku vrstu simetrije; ali se sa ta dva stuba ukrtaju i remete ih
dijagonalni odnosi izmeu dva ispunjena velika kruga i dva manja
neispunjena oblika. Razliite strukturalne odlike ne daju kao zbir
sjedinjenu, stabilnu, razumljivu celinu. Iznenada, meutim, ispitaniku
moe da padne u oi jednostavni pravougaoni raspored etiri manje
slike: dva jednaka kruga gore, dva jednaka kvadrata dole. im ova
grupa postane preovlaujua tema ili strukturalni skelet celine, osta
tak dva velika kruga pridruuju se osnovnome sklopu kao
drugorazredni, dijagonalni ukras. Uspostavljena je strukturalna hije
rarhija. Sada je dvojna slika stabilna, pregledna, razumljiva i stoga
spremna za uporeivanje sa drugim slikama. Odigrao se prvi in
reavanja problema.
Ako ispitanik pogleda si. c, njegovo vienje ovog novog sklopa
odreeno je od samog poetka njegovim prethodnim bavljenjem sli

kama a i b. Opaena sa take gledita slike a, slika c otkriva slinu

vertikalnu strukturu, koja se razlikuje od a uglavnom drugorazrednim
kontrastom oblika. Porodina slinost je velika, odnos se lako pojav
ljuje. Ali, ako se c sada spari sa i, slinost izgleda preterana, simet
rija suvie potpuna. Nasuprot tome, uporeenje sa da prua isuvie
malo slinosti. Pravi partner, ds, prepoznaje se odmah kao nedostajui
etvrti elemenat analogije, ako je prethodno odnos izmeu a i b
shvaen kako valja.
Ova epizoda opaaj nog reavanja problema ima sve vidove istin
skog miljenja: izazov, stvaralaku zbunjenost, otkria koja mnogo obe
avaju, delimina reenja, uznemiravajue protivrenosti, nagla pojava
vrstog reenja ija je prikladnost sama po sebi oigledna, strukturalne
promene izazvane pritiskom usled promene svih situacija, slinost
otkrivenu meu razliitim sklopovima. To je, u skromnom obimu,
uzbudljiv doivljaj, dostojan bia obdarenog razumom; a kada se reenje pronae, nastaje oseanje oputenosti, zadovoljstva, mira.
Nita od ovoga ne vai za kompjuter ne zato to on nema
svesti, nego zato to radi na temeljno drukiji nain. Zapanjimo se
kad saznamo da je eksperimentator da bi podesio mainu da reava
analogijski problem morao da razradi jedan od najsloenijih pro
grama koji su ikada napisani. Za nas taj problem nije teak; on
je pristupaan ak i mozgu svakog osnovca. Razliku stvara to to
ovaj zadatak zahteva obradu topologijskih odnosa, koji trae da se
zanemare isto metriki odnosi. Mozak jc podeen ba za takve topologijske oblike. One obavetavaju organizam o tipinom karakteru
stvari a ne o njihovim posebnim merama. Kazujui eksperimentatoru
koji se kvantitativni inioci odnose na reenje a koji ne, maina
moe da ga navede da pomisli da topologijska merila pruaju odgo
vor; ali, maina kakvu danas imamo ni sama ne moe da se ponaa
topologijski. Topologijski nain miljenja otkrile su opaajne moi,
na koje se on i oslanja, a ne na brojanje i merenje. Obrnuto, maina
moe takoe da prui kvantitativne podatke koji oznaavaju pri
sustvo ili odsustvo topologijskog stanja, ako je ovek snabde potreb
nim merilima. Ona eksperimentatoru moe da kae da se sve takice
koje obrazuju odreenu petlju nalaze meu takicama smetenim u
prostoru omeenom drugom petljom takica. Na osnovu ovog obavetenja, eksperimentator moe da zakljui da prva petlja lei u drugoj,
ali nezgrapnost kvantitativnog obavetenja nunog za pruanje poda
taka za jednostavan topologijski zakljuak objanjava zato je programisanje za ovaj zadatak toliko naporno.
Samo u mozgu programera postoje topologijski pojmovi kao to
su unutra i spolja, gore i dole, desno i levo, itd, i on je taj koji mora
da razradi kvantitativna, netopologijska merila o njihovoj prisutnosti
ili odsutnosti. On je taj koji mora da odlui na prvom mestu da su
topologijska merila nuna za reenje, te da bi to znao, on je morao
da naui kako da reava takve zadatke pre nego to bi ih ikada
podneo maini. Da ga nije unapred obavestila sopstvena ljudska dis
pozicija, on nikako ne bi mogao da iskljui mogunost da se analo
gija zasniva na isto kvantitativnim merilima. Analogija bi mogla da
se zasniva, na primer, na broju istovetno smetenih takica u paro
vima sklopova. U tom sluaju, nijedno ljudsko oko ne bi moglo da
se nada da e reiti problem dok bi kompjuter to uradio sa zado
voljstvom.
67

Utvrdivi da je zadatak topologijski, eksperimentator je napra

vio odluni intelektualni korak ka reenju pre nego to je uopte
mogao da prie kompjuteru. On je time uinio izlinim da maina
prolazi kroz bezbroj neprikladnih odnosa, kao to bi morala da ini
da je radila po svome a moralo bi da bude po njenome da je
njeno takmienje sa mozgom trebalo odistinski da se izvede. Ostav
ljena sa drugorazrednim zadatkom da pronae koja od datih grupa
odnosa odgovara sklopovima koji se ispituju, ona svoj posao obavlja
na isto mehaniki nain. Ona prolazi kroz sva merila za sve date
parove sklopova i izlazi sa tanim odgovorom pouzdanije i moda
bre od ljudskog mozga, ali bez trunke inteligencije. Praktina efi
kasnost kompjutacije obavljene elektronskom brzinom lako moe da
navede posmatraa da previdi intelektualnu inferiornost upotrebijenog postupka.
Mozak bi bio u istom nezgodnom poloaju ako ne bi mogao da
se oslanja na opaanje. Samo opaanje moe da reava organizacione
probleme pomou dovoljno slobodnog uzajamnog dejstva meu svim
silama u polju koje sainjavaju sklopove to treba da se obrauju.
U naelu, naravno, obrada organizacionih problema pomou proces u
polju nije nepristupana mainama. Malo naunika jo veruje da or
ganski mehanizmi poseduju fizika svojstva koja sprave to ih je
ovek nainio konano ne mogu da replikuju. Ako se jednoga dana
ta replika naini, moe se oekivati da e maina pokazati onu vrstu
inteligencije koja se sree u opaajnome ponaanju oveka i ivotinje.
To bi podralo a ne bi opovrglo ono to ja tvrdim.
Neko e moda biti voljan da se sloi da postoji razlika koju
sam pokuao da opiem, ali moda nee biti ubeen da je ona
poem vana: Najzad, problemi mogu da se ree i jednim i drugim
postupkom, a vi se slaete da maina moe da radi pouzdanije i
bre! Taj neko e moda takoe da istakne da se opaanje, konano,
zasniva i na obradi elemenata, tavie da su injeni pokuaji da se
naelo jednostavnosti, na kome se zasniva opaaj na organizacija, svede
na kvantitativan metod. Julijan E. Hohberg (Julian Hochberg), na
primer, izneo je miljenje da strukturalno najjednostavnija verzija
opaajnog sklopa jeste verzija koja moe da se opie ili sagradi sa
najmanjom merom podataka. On je dao primere kako bi pokazao da
to je manji broj uglova, linijskih segmenata, taaka preseka, itd,
koji sainjavaju sliku, to je jednostavnija njena opaajna organiza
cija. Pretpostavimo da bi, uz izvesno poboljanje merila, ovaj metod
zaista mogao da dejstvuje. U tom sluaju, kompjuter bi mogao da
odredi kvalitativnu strukturu nekog sklopa kvantitativnim merilima.
Meutim, Hohberg je oprezno za rezultat svog postupka rekao da je
on prosto jedan kvantitativan indeks, grupa paralela uz naela
vizuelne organizacije. On nije tvrdio da je otkrio kako se oblik opaa.
U sutini, jedna je stvar da se sagradi i predvidi odreena organi
zacija sklopa drai a sasvim druga da se ona postigne pomou naela
na kome se zasniva opaajno poimanje. Da je Hohbergov metod ispra
van, on bi mogao da veoma korisno poslui kao kvantitativni poka
zatelj strukturalne jednostavnosti, ba kao to irenje i skupljanje i
vinog stuba omoguuje da se izmeri koliina toplote. Ali, ivin stub
ne kazuje nita o prirodi toplote, a brojanje linija i uglova nita o
vizuelnoj strukturi koju sainjavaju. Analitika formula jedne geo
metrijske slike, na primer kruga, daje mesto svih taaka od kojih

se krug sastoji. Ona ne opisuje njegov poseban karakter, njegovu

centrinu simetriju, njegovu krutu krivinu, itd.
Meutim, ba na toj sposobnosti da se shvati karakter datog
fenomena zasniva se produktivno miljenje. Podsetimo se zato se
analogije upotrebljavaju za testove inteligencije na prvome mestu.
Analogije najbolje prati onaj ko moe da shvati slinost karaktera u
jedinicama koje uporeuje. On se slui odgovarajuim apstrakcijama
kada ima pred sobom opaajne sklopove, a ispitivai inteligencije
rade uz pretpostavku da je ta sposobnost karakteristina za njegovo
miljenje uoptenije. Njegova se inteligencija otkriva nainom na
koji opaa.

5. PROLOST U SADANJOSTI

Dosad smo vizuelno miljenje razmatrali samo u vezi sa nepo

srednim opaanjem. Cak i u okviru te ograniene oblasti, isposta
vilo se da su saznajne operacije veoma bogate. Meutim, opaanje
ne moe da se ogranii na ono to oi belee o spoljanjem svetu.
Opaajni in nikad nije izdvojen; on je samo najnovija faza jednog
toka od bezbroj slinih inova, izvedenih u prolosti a preivelih u seanju. Slino tome, iskustva sadanjosti, uskladitena i stopljena sa dankom
prolosti, predodreuju opaanje budunosti. Stoga, opaanje u irem
smislu mora da ukljuuje mentalne likove i njihov odnos prema ne
posrednom ulnom posmatranju.
Psiholozi su veliku panju poklanjali dejstvu minulog iskustva
na opaanje. U stvari, svako ko nije voljan da samom neposrednom
opaanju pripisuje oblikovanje ulnog materijala pokazivao je ten
denciju da tu vanu funkciju dodeli prolosti. Prema tom shvatanju,
gledalac jednostavno primenjuje na sadanjost ono to je o stvarima
nauio u prolosti; ili, pak, kako se o ovom tvrenju ponekad govori,
mi vidimo stvari onako kako oekujemo da izgledaju. Ve sam ranije
pomenuo da ovaj jednostrani pristup dovodi do beskonanog vraanja
i nikada ne odgovara na pitanje o tome kako su opaaj i prvobitno bili
organizovani.
Uticaj pamenja na opaanje sadanjosti zaista je snaan. Ali,
nikakav oblik steen u prolosti ne moe da se primeni na ono to
se vidi u sadanjosti ukoliko opaaj nema oblik sam po sebi. Opaaj
ne Imoe da se identifikuje ukoliko nema neki svoj sopstven iden
titet. Koliko je nuno da se nastoji na ovoj stvari, moe da se vidi,
na primer, u jednom lanku psihologa Deroma S. Brunera (Jerome
Bruner), koji se pribliava stavu zauzetom u ovoj knjizi kada tvrdi
da svaki opaajni doivljaj nuno predstavlja konani proizvod pro
cesa kategorizacije. Meutim, kada se lanak pomnije pogleda, videe
se da se, prema Bruneru, ta kategorizacija ograniava na to da opa
aj e sadanjosti stavlja u tesne odeljke izgraene u prolosti. Iako
priznaje da izvesna primitivna jedinstva .ili identiteti u okviru opa
anja moraju biti uroeni ili autohtoni a ne naueni, on te nenauene
kategorije ne vidi na delu u okviru samog neposrednog opaanja.
Ali, kako moe opaajni materijal sadanjosti da se svrsta u katego
rije prolosti ukoliko sam nije ve kategorizovan? Bruner daje onakakav pristup kakav Volfgang Mecger (Wolfgang Metzger) ima na umu
kada kae da se psiholozi esto suoavaju sa problemom opaajne orga
nizacije prvo na nivou sledeeg vieg prata, to jest, suvie kasno.
Svako drugostepeno manipulisanje opaajnim materijalom pretpo
stavlja prvostepeno oblikovanje tog materijala u samome neposred
nom opaanju.
70

SILE KOJE DEJSTVUJU U PAMENJU

Ako je svaki opaaj kategorijska forma a ne mehaniki verna
zabeleka odreene drai, onda i njegov trag u pamenju mora da
ima podjednako opti karakter. Nije verovatno da e taj oblik ostati
nepromenjen. Sile koje nerazdvojivo lee u samom obliku ili vre
pritisak na njega iz okolnog polja tragova teie da ga izmene u dva
suprotna pravca. Postojae, s jedne strane, tendencija ka najjedno
stavnijoj strukturi ili smanjenju napetosti. Sklop traga odbacie po
jedinosti i istananosti, a poveae simetriju i pravilnost. Ova pro
mena traga na jednostavniju figuru kontrolisae se suprotnom ten
dencijom da se sauvaju i zaista izotre osobena obeleja sklopa.
Ogledi su pokazali da kada se pred ispitanike iznese neka slika uz
uputstvo da je to vernije upamte zato to e im se proveravati
pamenje, oni su, pre svega, pazili na karakteristike slike. U takvim
okolnostima, oni e se, na primer, seati da je krug imao mali procep,
koji je inae mogao da se ispusti iz pamenja ili da se ne opaa
aktivno na prvom mestu.
Izrazite karakteristike sauvae se i preterano uveati i kada
izazivaju reakcije kao to su strahopotovanje, uenje, prezir, podsmevanje, divljenje i tako dalje. Stvari se upamte kao vee, bre,
runije, bolnije nego to su stvarno bile.
Obe tendencije dejstvovae u razradi svakog traga u pamenju,
svodei ga na veu jednostavnost a istovremeno uvajui ga i izotra
vajui njegove osobene crte onoliko koliko je to potrebno. Obe mogu
da dejstvuju u svakom odnosu snaga. Ponekad, jedna od njih e
jasno da preovlada, ali nema razloga verovanju da e u svakom
sluaju trag da pokae jasno odreenu modifikaciju samo u jednom
od tih pravaca, kao to se esto smatralo u psiholokoj literaturi.
Na si. 72 prikazani su nasumce uzeti crtei koje su nainili studenti
od kojih se trailo da po seanju nacrtaju ameriki kontinenat. Jaka
tendencija da se dve mase zemlje svrstaju simetrinije i jednostavnije
prema zajednikoj vertikalnoj osi obuzdava se manje-vie primetno,
ve prema tome koliko su ispitanici verno uoili injenino stanje
i zadrali ga u seanju, kao i time to aktivno reaguju na prilino
snano skretanje ka istoku, kojim se odlikuje geografski poloaj June
Amerike na mapi.
Paralela sa dvema antagonistikim tendencijama u opaanju i
pamenju, a sigurno u izvesnoj meri i njihova manifestacija, moe
da se nae u vizuelnim umetnostima. Stremljenje ka lepoti u kla
sinom smislu rei tei ka pojednostavljenom obliku i smanjenju
napetosti u kompozicijskim odnosima. Ekspresionistike sklonosti, s
jedne strane, vode ka deformaciji i visokoj napetosti stvorenim uza
jamnim ometanjem, izbegavanjem jednostavnog reda i tako dalje. Te
stilske forme odreene su delimino temom, delimino svrhom likov
nog predstavljanja, ali isto tako i optim pogledom na svet i stavom
umetnika ili razdoblja. Ovde opet, prostor izmeu ekstremnijih ma
nifestacija klasicistikih i ekspresionistikih tendencija ispunjen je
delima koja ispoljavaju sve nijanse izmeu te dve krajnje tendencije.
Iako su tendencije poravnavanja i izotravanja antagonistike,
one dejstvuju zajedno. One razjanjavaju i pojaavaju vizuelni pojam.
One zaokruuju lik u seanju i daju mu karakter. Ovaj se proces
dalje pojaava, ali i ometa injenicom to se nijedan trag u seanju
71

ne preputa sam sebi. Svaki od njih podloan je stalnom uticaju

drugih tragova. Tako, ponovljena iskustva sa istim fizikim predme
tom stvaraju nove tragove, koji prosto ne pojaavaju postojee, nego
ih podvrgavaju neprestanim modifikacijama, kao to jedan umetnik
moe stalno da menja svoje delo godinama dok mu je u ateljeu.
Na lik o odreenom oveku jeste kvintesencija mnogih vidova i
72

situacija koji ga izotravaju, poveavaju, menjaju. Tragovi koji lie

jedan na drugi stupae u uzajamnu vezu, pojaavae se, oslabljivati
ili zamenjivati. Da kaemo to recima Kurta Levina (Lewin): pam
enje je mnogo fluidniji medijum od opaanja zato to je udaljenije
od provera stvarnosti.
Rezultat je itavo skladite vizuelnih pojmova, nekih jasno odre
enih i jednostavnih, nekih nestalnih i neopipljivih, koji pokrivaju
itav predmet ili prizivaju u seanje samo njegove delove. Predstave
o nekim stvarima kruto su stereotipne, druge su bogate promenama,
a o nekim moemo da imamo nekoliko predstava koje ne mogu da
se stope u jednu jedinstvenu koncepciju, npr. kada se izgledi s pro
fila nekih ljudi ne slau sa izgledima s lica. Raznovrsne veze spajaju
te predstave. Iako ukupni sadraj pamenja nekog oveka teko moe
da se nazove integrisanom celinom, on sadri organizovane grupe
malog ili velikog opsega, porodice pojmova povezanih slinou, raz
noraznim asocijacijama, zemljopisnim i istorijskim kontekstima koji
stvaraju prostorne jedinice i vremenske redoslede.

DOPUNJAVANJE OPAAJA
Likovi u seanju slue da identifikuju, tumae i dopunjuju opa
anje. Nema nikakve jasne granine linije koja isto opaajni lik
ako tako neto uopte i postoji odvaja od lika dopunjenog seanjem
ili, pak, od lika koji nipoto nije neposredno opaen nego je u pot
punosti stvoren ostacima u seanju. Bilo bi, stoga, korisno da ovde
najpre dam nekoliko primera u kojima se jedna nepotpuna dra
opaajno dopunjuje bez ikakvog nunog pribegavanja seanju, to jest
minulom iskustvu. Pisaljka postavljena tako da njena projekcija na
mrenjai prolazi kroz lepu mrlju oka izgledae neprekinuta. Slino
tome, kada povrede na mozgu oslepe oveku neke delove vidnog
polja (hemianopsia), krug upola sakriven lepom povrinom, izgle
dae potpun. Takav e biti i nepotpun krug izloen ispitanicima za
deli sekunde ili vrlo slabo osvetljen. Ovo su primeri onoga to je
Miot nazvao modalnim dopunama zato to su praznine dopunjene
u samom opaaju. Upotpunjavanja ove vrste lako mogu da se prouzrokuju tendencijom ka jednostavnoj strukturi, koja je sutastveno
svojstvena samom opaaj nom procesu.
Podjednako opaajni po prirodi jesu mnogi sluajevi u kojima
ispitanici saoptavaju da je dopuna zaista tu iako je viena kao
skrivena. Miot je ispitivao takozvani tunelski efekat. Kada voz
prolazi kroz kratak tunel, njegovo kretanje se opaajno doivljava
kao neprekinuto. Ovaj utisak moe da se proizvede eksperimentalno
ak i na ravnoj povrini, na primer, kada se udesi da se jedna
taka ili traka kree ka nekoj prepreci, iza koje prividno iezava, da bi
se pojavila na drugoj strani trenutak kasnije. Pod povoljnim uslovima, ispitanici vide kako se predmet u pokretu i dalje kree iza
prepreke iako objektivno takvo iza ne postoji. Opaaj se doiv
ljava kao potpun, utoliko pre to ispitanici esto nisu voljni da veruju da u stvari i nije ni bilo takvog neprekidnog kretanja. Potpu
nost opaaja ostaje neokrnjena ak i kada se ispitanik obavesti o
fizikoj situaciji. Psiholog mora stoga da pretpostavi da se oba ob
jektivno data kretanja, naime kretanja pre i posle prepreke, pro
73

storno i vremenski uzajamno tako prisno uklapaju da zaista upot

punjuju utisak kretanja na nekom fiziolokom nivou. Prekida se
redosled drai, ali ne i modani proces koji on izaziva.
To mora da bude tako i u mnogim sluajevima opaajne induk
cije u kojoj se ogranienja drai jasno vide, pa ipak se opaaj upot
punjuje pod dejstvom toga ogranienog draenja. Kada gledamo ske
let kocke, savreno smo svesni da kocka nema zidova, pa ipak opa
amo te zidove podjednako jasno kao staklaste, nematerijalne povr
ine koje obavijaju kocku. (Miot je ukazao na to da kada se iana
kocka okree, ima se utisak da se sa njom okree i njen prazni
sadraj). Netelesnost zidova rezultat je kompromisa koji razreava
jedan paradoks: oni se vide kao fiziki odsutni, a opaajno ipak
prisutni. Svi konturni crtei uspeni su zato to efekat upotpunja
vanja ispunjava supstancom konturisane oblike.
Moda emo nerado priznati da jedinstvo dvaju delova vidljivog
kretanja u ogledu sa tunelom moe zaista opaajno da se postigne.
Zar nije ve Pjae (Piaget) pokazao da malo dete videi kako neko
nestaje iza zaklona, netremice gleda mesto gde je nestao taj ovek,
pa se neobuzdano udi kada se taj neko iznenada pojavi na drugoj
strani. Zar to ne pokazuje da opaanje daje samo vidljive komade,
a da njihova inteligentna integracija predstavlja drugostepenu raz
radu izvedenu na viim nivoima na osnovu dueg iskustva? Sasvim
je moguno da je potrebno izvesno vreme da bi dolo da tunelskog
efekta, iako Pjaeov odreeni poredak ne zadovoljava obavezno
uslove od kojih ovaj fenomen zavisi ak i kod odraslih. Ali, takav
jedan postepen razvoj nije prepreka da konani rezultat bude istin
ski opaaj. Tunelski efekat, kao i toliki drugi opaajni fenomeni,
pretpostavlja da stanje drai treba da se posmatra kao celina, a
taj se obuhvatni nain gledanja, u mnogim sluajevima, razvija
postepenim irenjem jednog prvobitno ogranienog naina gledanja.
Jedinice opaajnog polja koje su dovoljno samostalne vide se najpre
pojedinano, a tek kada se opseg pregleda dovoljno povea, celina
e spontano da se integrie u opaanju. Ovo se dogaa u dimenziji
prostora, ali i u dimenziji vremena. Samostalno kretanje pre prep
reke postepeno se integrie sa poznijim kretanjima posle prepreke
sve dok ta dva kretanja ne obrazuju jedan neprekinut opaajni
dogaaj.
Ono to se ovde postie mentalnim razvojem nije sposobnost
da se opaaji spoje nekom drugorazrednom radnjom nego stanje koje
doputa opaanju da postepeno u veoj meri primenjuje svoju pri
rodnu inteligenciju. Razlika e biti oigledna svakome ko iole ima
veze sa umetnostima. Poetnik e moda da vidi svoje sopstveno
delo, ili delo drugih, rasparano, poimajui izvesne odeljke, ali ne
i celinu. Poto prevazie to ogranienje, on delo vidi kao istinsko
opaajno jedinstvo, to je vie nego zbir prvobitno opaenih komada.
Rezultat tunelske situacije sasvim je drukiji kada je dopuna
posledica injenice to ispitanik zna kakvo je fiziko stanje stvari
ili moe da se pretpostavi. Recimo, gledam neku staricu koja, etajui psa, zamie iza kue, to skriva deo njenog puta. Iako mogu
da pretpostavim da ona nastavlja da hoda, ja je gubim dok je
iza kue. Nov opaaj poinje kada se ona ponovo pojavljuje iako
mi ono to ve znam kazuje: Eto je tu! Slino tome, u ogledu sa
tunelom, predmet koji se kree postepeno se zamagljuje i ponovo
74

oivljava posle nekog vremena kada su tunel ili vreme suvie dugi.
Drugim recima, upotpunjavanje nepotpunog jedno od osnovnih
dostignua inteligentnog ponaanja sasvim je opaajno kada je
struktura konteksta dovoljno jaka da odredi prirodu del koji
nedostaje.
Ovaj efekat je manje ubedljiv kada vidimo skrivenu zadnju
stranu predmeta upotpunjenu u skladu sa oblikom vidljivoga del.
Produavanje preko granica vidljivog zaista spada u oblast opaanja,
ali stvarna priroda produenoga del ostaje neodreena. Na primer,
oblik jedne lopte, zbog svoje vidljive nepotpunosti, primorava nas
da njen volumen vidimo kao neprekinut, dok njena boja ne nastoji
ni na kakvom takvom upotpunjavanju, nego mu se prosto preputa.
Kada je kotur ili pravougaonik delimino skriven od pogleda, struk
tura vidljivoga del esto nije dovoljno jaka da ostatak slike izra
zito dopuni. Nastavljanje kao takvo zaista je ubedljivo, a tano je
i to da bismo se iznenadili kada bismo videli da se iza prepreke po
javljuje neto drugo a ne ostatak kotura ili pravougaonika. Ali,
stvarna vizualizacija je prilino slaba i postaje sve slabija to je
manje skriveni deo odreen karakterom onoga to moe da se vidi.
Glava i grudi oveka koji posmatra preko zida sagledavaju se kao
nepotpune i kao da se nastavljaju iza zida; ali, skriveni trup i noge
nisu neposredne opaajne dopune vidljivih delova. Oni se dopunjuju
vizuelnim iskustvima iz prolosti, pa su stoga mnogo manje ubedljivi.
Miot dopune zove amodalnim kada nisu dovoljno jake da
tako zamene odsutne delove da slika izgleda kao da nita nije bilo
skriveno niti, pak, da nedostaje. Ono malo primera koje sam naveo
pokazuju da se amodalne dopune javljaju u svim stepenima jaine
od tunelskog efekta, koji pod najboljim uslovima najubedljivije
odreuje skriveni deo, do sluajeva dopunjavanja koje se u velikoj
meri oslanja na ono to je opaeno u prolosti. Iako ovi potonji
mogu da budu opaajno slabi, oni su ipak veoma dragoceno oboga
enje vizuelnog doivljaja. Oni nas zanimaju zato to pokazuju preplitanje podataka iz sadanjosti sa podacima prolosti, to je toliko
tipino za svako istinsko miljenje.

UNUTRANJOST JE VIDLJIVA
Dobar deo onoga to se zna o skrivenoj unutranjosti stvari pot
puno je prisutan kao vid njihovog spoljanjeg izgleda. Ja vidim da
se ispod poklopca moje pisae maine nalazi pisaa maina; vidim
da je peruanski glineni krag na polici prazan. To to znam potpuno
je vizuelno. Vizuelne prinove iz prolosti smetene su na odgovarajua
mesta moga sadanjeg opaajnog polja i vrlo korisno ga dopunjavaju.
Ne samo da znam da se pisaa maina nalazi ispod poklopca nego i
vidim da je ona tamo, zaista je vidim u odgovarajuem poloaju kojeg
odreuje prostorna orijentacija poklopca. (Ponekad, spoljni izgled
navodi nas da skrivene predmete vidimo u poloaju za koji moda
znamo da je pogrean; na primer, iza sklopljenih onih kapaka oi
nam se ine kao da su oborene nadole iako u stvari gledaju pravo
napred). Inteligencija ovih opaajnih dopuna postaje naroito jasna
kada se podsetimo da sve to ispitanik zna ne postaje automatski
75

deo njegovog vidnog polja. Dopunjavanje je odbirljivo. ovek moe

izvesnu mladu devojku da vidi kao ensko telo pokriveno haljinama,
dok e majinu figuru moda iskljuivo da odreuje njen spoljanji
odeveni oblik. U uniformi konduktera niko ne vidi golog oveka, a
tek pod naroitim uslovima glava mlade devojke izgledae kao spoljna
obloga lobanje, u kojoj se nalazi onakav mozak kakav nam je poznat
iz mesarnice ili anatomskog udbenika. Miloska Venera nema utrobe,
a telefon ne mora vizuelno da sadri zvonce i sve one ice za koje
znamo da ih ima. U stvari, mnogi predmeti za praktinu upotrebu
tako su napravljeni da ne otkrivaju nikakvu unutranju tehnologiju.
Pod takvim uslovima, opaajnu unutranjost ne trai spoljanjost,
kao to zadnju stranu lopte iziskuje njena prednja strana. Ona je
prosto tu. Ona e u vizuelnome da uestvuje samo ako je nuna u
odnosu na ispitanika.
Poto se ovde radi o vizuelnoj prirodi takvoga znanja, nema
prekida izmeu onoga to se zna i onoga to se vidi. Unutranjost
se bez ikakvog zazora uklapa u spoljanjost. Ovaj kontinuitet proi
ruje opaanje preko onoga to se odslikava na mrenjai. Posmatranje se ne zadovoljava spoljnim izgledom stvari. One se vide bilo kao
posude, ili se, pak, njihova unutranjost pojavljuje jednostavno kao
homogeno nastavljanje spoljanjosti. Samo pod naroitim uslovima
se spoljanjost doivljava kao prepreka, koja ometa slobodu prodi
ranja, na primer, kada nas neki zid spreava da saznamo ono to
elimo da znamo ili kada se on pojavljuje kao smetnja neemu to
eli da izae iznutra. U jednom sluaju izofrenije koji je objavila
Margerita Zehehaj (Marguerite Sechehaye), bolesnica je doivela prve
znakove bolesnog zastranjivanja kada joj je bilo pet godina i kada je
ula glasove uenika kako vebaju neku pesmu dok je prolazila pored
kole. inilo mi se da vie ne prepoznajem kolu; ona mi je postala
velika kao neka kasarna; deca koja pevaju bila su zarobljenici prisi
ljeni da pevaju. Bilo je to kao da su kola i deja pesma odvojeni od
ostalog del sveta.

VIDLJIVE PRAZNINE
Vizuelno znanje esto dovodi do toga da odsustvo neega dejstvuje kao aktivni sastavni deo opaanja. Pisac Dems Lord (James
Lord) saoprtava sledei doivljaj sa Albertom akometijem (Giaco
metti):
Poeo je ponovo da slika, ali se posle nekoliko trenutaka okrenuo
prema mestu gde je stajalo poprsje, kao da je eleo da ga jo jedanput
osmotri, i uzviknuo: Oh, nestalo je! Mislio sam da je jo tamo, ali ga
nema vie! Iako sam ga podsetio da ga je Dijego sklonio, rekao je
Jeste, ali mislio sam da je tamo. Pogledao sam i iznenada video praz
ninu. Video sam prazninu. To mi se prvi put desilo u ivotu.

Videti prazninu znai smestiti u opaaj neto to pripada tamo,

ali je odsutno, tako da uoavanje njegovog odsustva predstavlja svoj
stvo sadanjosti. Mesto gde se iva radnja deavala ili se oekuje
da se dogodi izgleda udno bespokretna; praznina moe da deluje
kao bremenita dogaajima. Jedna bolesnica Margerite Zehehaj saop76

stava: U beskrajnoj tiini i napetoj nepominosti, imala sam utisak

da e neto strano, neminovno, razbiti mir, neto uasno, porazno.
Retko kad ono to prolost doiprinosi sadanjosti pokuava ili
uspeva da odista promeni dati materijal drai. Naprotiv, ti doprinosi
koriste se onim to taj materijal prua. Takvu jednu priliku prua
neko prazno mesto. Jezikom psihologije opaanja moe se rei da
materijal drai moe da se opaa kao osnova za neku odsutnu figuru.
Takvo dejstvo moe svesno da se proizvede. Zigfrid Krakauer (Sieg
fried Krakauer) navodi filmskog reisera Karla Drajera (Cari Dre
yer), ilustrujui raspoloenje koje je on hteo da postigne u svom
Vampiru: Zamislite da sedimo u nekoj obinoj sobi. Iznenada kau
nam da se iza vrata nalazi le. Za tren oka, soba u kojoj sedimo
potpuno se promenila: sve je u njoj dobilo drugi izgled; svetlost i
vazduh su se promenili iako su fiziki ostali isti. .. Takav efekat
elim da postignem u svom filmu.
Ovde moe da se ukae na mnogo sluajeva u kojima predmet
vizuelno poseduje ono za ta e da se upotrebi. Psihijatar Van den
Berg priao je jednom o tome kako je izgledala boca vina koju je
bio stavio na pod pored kamina da bi se malo zagrejala za prija
telja koji je trebalo da mu doe u goste. Kada je prijatelj otkazao
posetu, soba je izgledala mirnija, a boca je stajala kao izgubljena.
U jednom mnogo irem smislu, svi upotrebni predmeti imaju ten
denciju da u svoj izgled ukljue nevidljivo prisustvo onoga to je
nuno da bi se ispunila njihova namena. Most se opaa kao neto
preko ega se ide, a eki kao neto to se hvata i ime se zamahuje. Ovo proirenje stvari mnogo je opipljivije nego to bi bila
prosta asocijacija izmeu predmeta i njegove primene, ili, pak, prosto
razumevanje onoga emu taj predmet moe da poslui. Upravo, ne
posredna opaajna dopuna jednog predmeta izgleda nepotpuno kada
se on ne upotrebljava. Ovo postaje oigledno kada takve predmete
vidimo izloene u nekom umetnikom muzeju ili na izlobi. U drutvu
umetnikih del, oni se sada preobraaju u ist oblik, a odsustvo
njihove vidljive funkcije moe prilino neobino da im izmeni
izgled. Naoare, na primer, liene svog uobiajenog znaenja takvim
izlaganjem, postaju duh nalik na pauka upljih oiju. Neki moderni
umetnici uspeli su da otue ono to je prisno poznato na taj nain
to su prosto stvari iz svakidanjeg ivota iznosili pogledima gleda
laca kao predmete za isto posmatranje.

PREPOZNAVANJE
Najkorisnije i najee uzajamno dejstvo izmeu opaanja i pam
enja dogaa se u prepoznavanju ve vienih stvari. Vizuelno zna
nje steeno u prolosti ne pomae nam samo da otkrivamo prirodu
nekog predmeta ili dogaaja koji se pojavljuju u vidnom polju; ono
takoe dodeljuje odreenom predmetu njegovo mesto u sistemu stvari
koji sainjava nau celokupnu sliku o svetu. Tako, gotovo svaki opaajni in ukljuuje podvoenje datih fenomena pod neki vizuelni
pojam to je takoe tipina misaona delatnost.
Kao to sam ve istakao, ovo podvoenje moe da se dogodi
ako opaanje takoe ukljuuje pre svega obrazovanje pojma o pred
metu koji treba da se klasifikuje. Predmet klasifikacije nije prosto
77

ulni materijal od koga su opaaji napravljeni, kako je to Bruner

rekao u lanku koji sam pomenuo ranije. Um ne moe da podari
oblik onome to oblika nema. To se pokazalo, na primer, u razvoju
takozvanih projektivnih tehnika u psihologiji. Moglo bi se oekivati
da amorfni materijal prui posmatrau najveu slobodu da ulnom
materijalu nametne svoje shvatanje. Umesto toga, reagovanja na pot
puno bojenim draima, iako je reagovanje na njih steeno uenjem. Taj
je bogat izbor jasno izraenih ali dvosmislenih sklopova, kao to su
Rorahove mastiljave mrlje (Rorschach), da bi se um naterao da reaguje prepoznavanjem. Prepoznavanje pretpostavlja prisustvo neega
to treba da se prepozna.
Tano je da su opaanje i prepoznavanje nerazdvojno ispre
pleteni. Pa ipak, ako se smatra da je primarna organizacija drai
suvie elementarna da bi zasluila mnogo panje, propustie se vaan
i zanimljiv prizor uzajamnog dejstva izmeu strukture koju sugerie
oblikovanje konfiguracije drai i komponenata koje u radnju unosi
znanje, oekivanje, elje i strahovanja posmatraa. U nekim slua
jevima, veoma je mali takav uticaj posmatraevog stava. Izgled crve
nih i zelenih saobraajnih svetlosnih znakova odreen je gotovo pot
puno bojenim draima, iako je reagovanje na njih steeno uenjem. Taj
uticaj je najjai u halucinacijama poto snana potreba moe i u
najoskudnijim objektivnim uslovima da nametne ono to posmatra
uobraava. Kada izgladneli kopa zlata u Caplinovom filmu Potera
za zlatom vidi svog drugara kao ogromno ukusno pile, on ni od ega
objektivnog ne moe da poe, nego samo od aljkavog izgleda i tra
pavog hoda oveka u debeloj krznenoj bundi.
Opaaj e smesta da se klasifikuje samo kada se steknu dva
uslova. Opaaj mora jasno da definie predmet i mora dovoljno da
lii na lik u seanju odgovarajue kategorije. Kada su ti uslovi ispu
njeni, onda se Ja vidim auto potpuno poklapa sa Ja to vidim
kao auto. esto, meutim, ima dovoljno dvosmislenosti u drai da
bi se posmatrau omoguilo da u njoj pronae drukiji sklop oblika
u traganju za modelom koji e najbolje da odgovara u mnotvu onih
to naviru iz skladita seanja. Pojmovi u pamenju pomau ovom
traganju time to nisu manje prilagodljivi nego opaaji. Pod pri
tiskom nude da se otkrije pogodno izjednaenje (Ovo je auto!),
raznorazni vidovi takvog jednog pojma moraju da se pregledaju dok
se ne pojavi onaj pravi. U tekim sluajevima, um pribegava duho
vitim akrobacijama da bi te dve strukture prilagodio jednu drugoj.
Meutim, opaaji su dovoljno tvrdoglavi da bi modifikacije prepu
stili tek do oblasti dvosmislenosti koje oni sadre. Psiholozi koji
prouavaju mehanizme projekcije nisu poklonili nunu panju ovoj
injenici. Oni su istraivali ono to se videlo i iz kojih se linih
razloga to videlo, ali malo govore o uslovima drai upotrebljenih
u tu svrhu. Iako su impulsi u takvim opaajnim radnjama veoma
subjektivni, oni su ipak vezani dubokim potovanjem prema onome
to je dato oima, sa izuzetkom krajnje nenormalnog ponaanja.
Nauna otkria esto se zasnivaju na tome to neko pomou
duhovitog prestrukturisanja datog stanja stvari pronae dotad skri
veno slaganje injenica. Tako je Kopernik uspeo da zamrena obr
tanja zvezda vidi kao vrlo jednostavna kretanja tih nebeskih tela
zamagljena podjednako jednostavnim kretanjem mesta na kome se
nalazi posmatra. SI. 79 shematski pokazuje kako neujednaeno kre
78

tanje jedne planete napred i nazad moe da se vidi kao kruno i

ujednaeno kada se pretpostavi da se obre i mesto na kome se
nalazi posmatra. Da bi prestrukturisao problemsku situaciju na ovaj
nain, Kopernik je morao da se oslobodi onoga to mu je nametao
neposredno dati astronomski lik. Bila mu je takoe potrebna i znatna
vizuelna mata, koja mu je omoguila da doe na misao da model
mnogo drukijeg izgleda moe da se primeni na situaciju koju je
video, aljivi primeri duhovito primenienih paradoksa nalaze se u
takozvanim drudlima (droodles) crtarijama amerikog karikatu
riste Rodera Prajsa (Roger Price). Oni kao dobar materijal za pro
uavanje mogu toplo da se preporue svakome istraivau vizuelnog
opaanja. Na si. 80 prikazana je jedna crtarija, koju je, nadam se
samostalno, nainila jedna moja studentkinja, i ispod koje se nalazi
sledei potpis: Maslina koja pada u au martinija ili krupni plan
devojke u mini kupaim gaicama.

ZEMLJINA PUTANJA
Slika 79
Vilijam Dems (William James) upotrebljava izraz predopaanje
za sluajeve u kojima uskladiteni vizuelni pojmovi pomau da se
prepoznaju nedovoljno izraeni opaaj ni sklopovi. Meutim, Dems
pokazuje tradicionalno nepoverenje nepotpomognutog opaanja kada
tvrdi da samo stvari koje obino vidimo jesu one koje predopaamo,
a jedine stvari koje predopaamo jesu one koje su nam obeleene,
pa su nam ta obeleja utuvljena u mozak. Kada bismo izgubili tu
svoju zalihu obeleja, mi bismo se intelektualno izgubili u ovome
svetu.
'
79

Slika 80
Tano je da e vizuelno znanje i tano oekivanje da olakaju
opaanje, dok e ga neodgovarajui vizuelni pojmovi odloiti ili
spreiti. Dems ukazuje na rane Vuntove (Wundt) oglede, u kojima
se pokazalo da se vreme reagovanja skrauje ili produuje zavisno
od toga da li se izgled odreene drai oekivao ili nije u odreenom
trenutku redosleda u kome se javlja. Bruner navodi sline rezultate
u novijim istraivanjima, kao i jedan svoj rad u kojem se jedna te
ista figura ita i kao broj i kao slovo, zavisno od okolnosti. Japanac
bez tekoa ita ideografe i kad su toliko sitno natampani da je
oveku sa Zapada potrebno uveliavajue staklo da bi ih razaznao,
i to ne zato to Japanci imaju otriji vid, nego zato to oni te svoje
znake takozvane kandi (kanji), dre u svom vizuelnom skladitu.
Iz slinih razloga, esto nam se ini da su ljubitelji i posmatrai
ptica, lovci, pomorci, lekari ili mikrobiolozi obdareni natprirodnom
otrinom vida. Takoe, dananji proseni laik bez po muke u impresionistikim slikama opaa ljudske figure koje su jo pre osamdeset
godina izgledale kao besmislene mrlje boja.
Dejstvo prolosti na sadanjost posebno je dramatino kada se
prvi put posle nekoliko desetina godina sretne neki poznanik i kada
se vidi kako mu se lice najedanput smeura i zbrka kao slika
Dorijana Greja (Gray). Lice sauvano u seanju pretvara se vid
ljivo u lice koje se sada opaa. Ili, pak, navedimo jo jedan primer:
na izvesnoj udaljenosti vidimo nekog oveka koga prepoznajemo kao
svog poznanika. Znana figura izgleda udno neobina: hod je
nekako mlitav a vidi se i neprijatna zgrbljenost sve dok ne otkri
jemo da to uopte nije na prijatelj nego neki stranac, i u tom tre
nutku iezavaju i mlitavost i zgrbljenost zato to vie ne postoji
osnova od koje one odstupaju. Ono to je izgledalo nenormalno kod
prijatelja postalo je normalan hod i normalno dranje nepoznatog
oveka.
Ovde treba napomenuti da dejstvo takvih predopaenih
likova ne zavisi prosto samo od toga koliko se esto u prolosti
nailazilo na njihove prototipove nego i od toga, a to je veoma vano,
80

ta priroda datog konteksta po svoj prilici zahteva. ta se oekuje

da e se videti zavisi u znatnoj meri od toga ta spada u to odre
eno mesto.
Opaanje poznatih vrsta predmeta neodvojivo je, dakle, pove
zana sa normativnim likovima koje posmatra uva u svom mozgu.
Na primer, normativni lik ljudske figure je simetrian, uspravan,
frontalan, to nam je poznato iz dejih crtea i drugih radnih faza
likovnog predstavljanja. Da li e neka odreena figura, viena u
svakodnevnom ivotu ili na slici, da se prepozna i prihvati kao ljud
ska, zavisi od toga da li posmatra moe da je sagleda kao izve
denicu svoje normativne figure. On e moda isto tako da prepozna
ljudski lik na slici u raznim vidovima, kao to se u opaanju tro
dimenzionalnih predmeta perspektivne promene sagledavaju kao od
stupanja od normativnog oblika. Figura moe da se nagne i savije u
mnogo poloaja koje zglobovi tela mogu da izvedu, a da se ipak pre
pozna kao promena poznate norme.
Do kojih e krajnosti jedan odreen posmatra da prati takvo
odstupanje, zavisi od obima njegovog vizuelnog iskustva, od panje
koju mu poklanja i njegove gipkosti u rukovanju osnovnim merilima.

Slika 81. or Sera, Nedeljno popodne na Grand 2atu, 188486, detalj.

Umetniki institut u Cikagu
to se tie likovnih umetnosti, psihologija prepoznavanja mora
da istakne dve stvari. Prvo, ono to je prepoznatljivo u svakodnev
nome ivotu nije nuno prihvatljivo i u likovnom predstavljanju.
Likovno prepoznavanje uzima podatke iz ogranienije grupe promena
dopustivih u odreenom stilu predstavljanja, a ne iz bogatije riznice

81

iskustva koja u istom tom posmatrau stoji na raspolaganju za borbu

sa fizikim svetom. Drugo, mora da se pravi razlika izmeu opaaj a
koji moe prosto da se razume kao verzija odreenog normativnog
lika i opaaj a koji moe da se vidi kao takav. Kada ve pomenuti
karikaturista Roder Prajs kae za jednu obinu pravu crnu crtu da
je boni izgled nepristojne francuske razglednice, on se koristi
nepostojanjem vidljivog prelaza izmeu vienog i nameravanog sklopa.
Prava crta sama po sebi ne moe da se sagleda kao odstupanje od
pravougaone slike; ona sa njom moe samo da se dovede u vezu na
osnovu ranijeg vizuelnog iskustva o tome ta ide jedno uz drugo.
Uspela aljivost crtea je ba u tome to je on toliko nedovoljan.
Uopte uzev, umetnici se oslanjaju na verzije predmeta koje pri
prvom sagledavanju mogu da se svedu na svoje norme. Ipak, neki
stilovi trpe vie nego drugi paradoksalne prikaze, a umetniku moe
ba zgodno da odgovara protivrenost izmeu onoga to se vidi i
onoga to se imalo na umu. Na primer, uvena sedea dadilja na
Seraovoj slici Grand at (Seurat, Grande Jatte) u stvari je otuen
ljudski lik zato to taj odreeni zadnji izgled nije povezan nepo
srednim prelazom sa karakteristinij im prednjim izgledom (si. 81).
Osim toga, izgled koji je Sera odabrao ima jaku sopstvenu strukturu,
te stoga protivrei ljudskoj figuri gotovo isto tako estoko kao Prajsova prava linija. Ili, pak, kada Andreja Mantenja (Mantegna) ogra
niava svoj prikaz mrtvog Holoferna na taban golog stopala koje
viri kroz mraan ulaz u generalov ator, on upotrebljava mali deo
da bi prikazao celinu, koja moe da se upotpuni samo iskustvom.
Svaki prekid vizuelnog prelaza izmeu opaaja i lika u seanju
prekida i dinamini odnos izmeu njih. Jedna sagnuta figura dobija
svoj karakteristini izraz pre svega od vidljivog privlaenja ka normi
ili udaljavanja od te norme, od koje se figura opaa kao odstupanje.
Stoga, odreeni primer ne sagledava se prosto, nestrastveno i nedinamiki, kao da spada pod zaglavlje poznate vrste. On, naprotiv,
izgleda kao odreena tvorevina neke matrice koja je proizvela vari
jacije pod pritiskom datih uslova. Sile ovog tvorakog procesa vidljivo
oivljavaju opaanje, kad god opaena stvar pobuuje svoj praoblik.

82

6. SLIKE MISLI

Mnogo tota moe da se kae o odnosu izmeu pamenja i

opaanja a da se dotakne nezgodno pitanje ta je to u stvari pam
enje. Kaemo da posetilac u zoolokom vrtu, prilazi kavezu sa
slonovima, uporeuje izgled ovih ivotinja sa sopstvenom vizuelnom
predstavom o slonu, i na taj nain identifikuje ono to vidi. U pret
hodnim poglavljima ja sam malo opirnije govorio o prirodi opaaja
koji potie od fizikog predmeta, naglaavajui naroito da se pri
tom ne radi o mehanikom beleenju nego o aktivnom poimanju
strukturalnih oblika. Kako, onda, izgleda predmet opaanja u seanju? Da li je to nekakva unutranja slika koja omoguuje da se
zatvorenih oiju posmatra lik odreenog slona ili neega to lii
na slona?
Doklegod prouava odnose izmeu tragova seanja i neposred
nog opaanja, ovek moe da se usredsredi na dejstvo koje se vri
na opaaj i da se pri tom ne pita odmah ta vri to dejstvo. Ova
situacija moe da se ilustruje primerom umetnika koji crta neto
po seanju. On sedi u ateljeu i crta slona. Ako ga upitate po kak
vom modelu crta, on e moda ubedljivo da porie da ima na umu
bilo kakvu odreenu sliku ivotinje. Pa ipak, u toku rada, on stalno
proverava koliko je tano ono to stvara na hartiji, te u skladu sa
tim utvruje i poboljava oblike. Sa ime ih uporeuje? ta je ta
unutranja forma, taj disegno interno, kako je to Federiko Cukari
(Zuccari) nazvao godine 1607. da bi nainio razliku od disegno estemo
na platnu? ta je bila certa idea koju je Rafal imao na umu kada
je u uvenom pismu kontu Baldasaru Kastiljonu (Baldassare Castiglione) pisao: Da bih naslikao jednu lepu enu, morao bih da vidim
vie zgodnih, i to pod uslovom da mi vi pomognete pri izboru; ali;
poto lepih ena i sposobnih sudija ima tako malo, ja se koristim
izvesnom idejom koja mi u pamet doe.
Ovo pitanje moe lako da se izbegne zato to se itava radnja
po svoj prilici odigrava u opaenome spoljanjem svetu, na crtaoj
tabli: kako se linije i boje pojavljuju, one izgledaju kao da su tane
ili pogrene, te one same kao da odreuju ta umetnik s njima
mora da radi. Neki vidovi njegovog suda mogu zaista da ostave
utisak kao da zavise samo od opaaja, na primer, u odnosu na
formalne inioce ravnotee i dobre proporcije. U stvari, meutim,
ak i oni su neodvojivi od pitanja: Da li je ovo moja predstava
o slonu?; a na ovo pitanje moe da se odgovori samo ako se upo
trebe neka merila koja umetnik nosi u sebi.
6

83

NA TA LIE MENTALNE SLIKE

Kada se unutranji parnjak opaaja ne primenjuje ni na jedan
spoljanji lik nego stoji sam za sebe, pitanje n ta on lii postaje
utoliko hitnije. Miljenje, naroito, moe da se bavi predmetima i
dogaajima samo ako su mu oni bilo na koji nain dati. Inae, oni
se predstavljaju posredno onim to je upameno i to se zna o njima.
Objanjavajui zato nam je potrebno pamenje, Aristotel kae da
bez slike u predstavi nije moguno razmiljati, pri emu se poslu
io reju phantasia. Ali, on je takoe smesta naiao na tekou koja
odonda stalno mui filozofe i psihologe. Miljenje se nuno bavi
optostima. Kako, onda, moe da se zasniva na pojedinanim likovima
u seanju?
Don Lok (John Locke) upotrebio je re ideje da opie opaajni materijal, kao i materijal pamenja i posebno isto kao i opte.
On definie ideje kao sve to je predmet razumevanja kada ovek
misli i kao ekvivalenat svega to se podrazumeva pod fantazmom,
predstavom, vrstom ili svega ime um moe da se pozabavi mis
lei .... Ova definicija zanemaruje razluivanje, uobiajeno danas,
izmeu opaaja i pojma. Lok je primenio svoj termin na osete
(proste ideje), ali i na opaaje predmeta (sloene ideje) i konano
na pojmove (apstraktne ideje). Da li je nameravao da sve ove razne
mentalne fenomene opie kao jednu te istu stvar ili je, pak, itav
problem ostavio u neizvesnosti? Verovatno je ovo drugo hteo, jer su
ga isto tako uznemiravali priroda i status pojmova kao fenomena
uma. Pisao je:
Prve ideje koje se nalaze u umu, oigledno jesu ideje o posebnim
stvarima, od kojih, lagano i postepeno, razumevanje napreduje ka izvesnom broju optih; koji budui da potiu od obinih i poznatih ulnih
predmeta, smetaju se, sa optim nazivima, u umu. Tako se te posebne
ideje kao prve primaju i odlikuju, i tako se o njima stie znanje. A, mada
uz njih dolaze manje opte ili specifine, koje najblie stoje uz posebne.
Naime, apstraktne ideje nisu toliko oigledne i jasne za decu ili za jo
neiskusan um, kao to su to posebne. Ako one i odraslim ljudima tako
izgledaju, znai da su one postale takve usled stalnog i prisnog optenja.
Jer, kada lepo promislimo, videemo da su opte ideje samo funkcije i
izmiljotine uma koje sobom donose tekoe, i da se ne nude tako lako
kako smo to skloni da zamiljamo. Na primer, zar nisu potrebni izvestan
napor i vetina da se obrazuje opta ideja o trouglu (koja uopte jo ne
spada u najapstraktnije, najsveobuhvatnije i najtee), jer ona ne srne da
bude ni kosa, ni pravougaona, ni ravnostrana, ni ravnokraka ni nejed
naka nego sve to i nita od toga, u isti mah. U stvari, to je neto
to je nezavreno, to ne moe da postoji; ideja u kojoj su sklopljeni
neki delovi nekolikih razliitih i neusaglaljivih ideja.

Lok je smatrao da su opti pojmovi u stvari pomagala nuna

umu, zato to je isuvie nesavren da nad itavim opsegom jednog
pojma ima pregled, te stoga mora da se, iz praktinih razloga, ogra
niava na saimanje. Ali, on nije uspevao da sagleda kakav bi
konkretan oblik te konglomeracije uzajamno iskljuivih svojstava
mogle da imaju u umu. Tvrenjem da opte ideje ne mogu da
postoje ovaj problem se ne reava. Kad bi se miljenje zasnivalo
84

na njima, one bi morale da postoje u nekoj formi. Berkli (Berkeley)

je to vrlo jasno sagledavao, te su njegove zamerke Loku, o kojima
e kasnije biti rei, zaista opravdane.
Dilema je bila veoma stvarna. Vizuelno prisustvo je na izgled
bilo prepreka optosti, te je stoga isto to miljenje, kojemu je ono
bilo potrebno, moralo da ga se odrekne. Ako se, meutim, vizuelno
prisustvo napusti, gde se, onda, nalazi neka druga neopaajna oblast
postojanja u kojoj bi miljenje moglo da se smesti? Problem je jo
pred nama. Nedavno je ameriki psiholog Robert H. Holt u lanku
koji nosi simptomatian naslov Likovi: Povratak prognanih opisao
razne vrste likova. Za lik misli on kae da je jedna slaba sub
jektivna predstava oseta ili opaanja bez odgovarajueg ulnog ma
terijala, koja se u budnoj svesti nalazi kao deo ina misli. Sadri
likove iz seanja i likove iz uobrazilje; oni mogu da pripadaju vidu,
sluhu ili bilo kojoj drugoj ulnoj oblasti, a mogu da se iskau i
isto reima.
Jo se osea lokovski prizvuk neodobravanja. Misleni lik
je /slab zato to ne poseduje dovoljno onoga to treba da ima. On
nije toliko dobar kao to je to opaanje. Na jednom drugom mestu
svoga napisa, Holt u izvesnoj meri razaznaje pozitivnu ulogu koju
bi likovi mogli da igraju ba zbog svoje osobenosti. Ali, u emu se
sastoji ta osobenost?

MOE LI DA SE MISLI BEZ SLIKA

Na prekretnici naeg stolea, psiholozi su odgovor traili po
mou ogleda. Oni su svojim ispitanicima postavljali pitanja koja su
ih terala da misle, kao na primer: Treba li ovek da ima pravo
da se oeni sestrom svoje udovice? Zatim su pitali: Sta se doga
alo u vama? Na osnovu rezultata svojih ogleda, Karl Biler (Bhler)
je godine 1908. zakljuio da u naelu moe o svaemu potpuno i
jasno da se razmilja i izjanjava bez ikakve pomoi likova (Anschauungshilfen). Otprilike u isto vreme, Robert S. Vudvort (Woodworth)
u Americi osetio je potrebu da tvrdi kako postoji nekakav neulni
sadraj svesti i da se po njegovom iskustvu, nevizuelno miljenje
utoliko verovatnije konstatuje ukoliko misaoni proces bolje funkcionie u svakom trenutku.
Doktrina nevizuelnog miljenja nije tvrdila da se nita opaljivo ne pojavljuje dok ovek misli. Ogledi nisu pokazali da plodovi
misli padaju ni iz ega. Naprotiv, svi se slau da se miljenje esto
dogaa svesno; ali, to svesno dogaanje navodno nije slikovito. ak
i iskusni posmatrai nisu umeli da opiu ta se dogaa u njihovim
mozgovima dok razmiljaju. Da bi pozitivno definisao takvo nevizu
elno prisustvo, Ah (Ach) ga je nazvao Bewusstheit (svesnost). Karl
Marbe ga je zvao Bewusstseinslagen (poredak svesnosti). Ali, sami
nazivi bili su od male koristi.
Danas se ne uje mnogo o ovoj zbunjujuoj situaciji. U jed
nom nedavnom istraivanju o mentalnim slikama, an Pjae se
bavi pamenjem iscrpno ali posredno, radnjama za koje ono decu
osposobljava. Nasuprot tome, Holt se, u gore pomenutom napisu,
zalae da psihologe, koji tvrde da priroda miljenja treba da se
odreuje onim to postie, treba ubediti da mentalne slike zasluuju
85

novo i ne posrednije razmatranje, ovek moe 6amo da se sloi s njim.

Ogledi o reavanju problema podrobno su nas obavestili o vrstama
zadataka koje dete ili ivotinja moe da izvri i o uslovima koji
potpomau ili ometaju da se oni izvre. Ali, ogledi su takoe po
kazali da ako neko eli da razume zato ispitanici u jednoj situa
ciji uspevaju a u drugoj ne, on mora da pravi zakljuke o vrsti
procesa koji se odigravaju u njihovim ivanim sistemima ili svesti.
Na primer, priroda reavanja problema pomou uvida moe da
se opie samo ako se zna koje mehanizme on obuhvata. Uvid
potie od rei vid, pa se odmah postavlja pitanje koliko doprinosi
da se problemska situacija opaajno shvati. Ako ovek kao psiholog
pojma nema o tome kakva se vrsta procesa tu odvija, kako e on
da razume zato izvesni uslovi pojaavaju poimanje dok ga drugi
ometaju? I, kako treba da se otkriju najbolji metodi za obuku duha
za ono to ima da ini?
Osvrnemo li se na spor o ulozi slika, tj. likova u miljenju,
videemo da su njegovi zakljuci ostali nezadovoljavajui, pre svega
zato su se izgleda obe zavaene strane preutno sloile da bi likovi
mogli da uestvuju u miljenju samo ako su se pojavili u svesti.
Ako samoposmatranje nije otkrilo i najmanje tragove likova u sva
kom misaonom procesu, onda nema naina da se utvrdi da su takvi
likovi neophodni. Takozvani senzacionalisti pokuavali su da izau
na kraj sa negativnim rezultatima mnogih ogleda time to su tvr
dili da automatizam ili mehanizacija mogu da svedu vizuelnu kom
ponentu misli na slabu iskru svesnog ivota, te da se pod takvim
uslovima ne srne oekivati da e ispitanici krljavka koji se ne
moe analizovati (Tiener, Titchener) raspoznati onakvog kakav on
stvarno jeste.
I danas bi se psiholozi sloili da bi pokazivanje prisustva jed
nog fenomena u svesti uveliko pomoglo da se oni ubede da taj
fenomen postoji u umu. Ali, ako se mentalna injenica ne nae u
svesti, ne moe se vie zakljuivati da ona ne postoji. Sasvim odvo
jeno od dosta posebnih mehanizama potiskivanja koje su opisali psi
hoanalitiari, za mnoge procese moda za veinu danas se zna
da se dogaaju ispod praga svesti. U to spada veliki deo svako
dnevnog ulnog materijala. Dobar deo onoga to zapaamo i na ta
reagujemo oima i uima, ulom dodira i miiima ne ukljuuje svest
uopte ili tek toliko malo da esto ne moemo da se setimo da li
smo videli svoje lice dok smo se eljali ujutru, da li smo osetili
pritisak stolice kada smo seli da dorukujemo, ili, pak, da li smo
videli postariju enu na koju umalo nismo naleteli kada smo urili
na posao. ulni doivljaj, dakle, nije nuno svestan. Najtanije jeste
to da ga se svesno ne seamo uvek.
U miljenju, mnogi odgovori daju se potpuno ili gotovo auto
matski zato to. ih ve ima ili zato to su potrebne radnje toliko
jednostavne da su maltene trenutne. Od njih emo malo saznati o
prirodi miljenja. Verovatno su zbog toga istraivai koje sam malo
as pomenuo zahtevali od svojih ispitanika da se bore sa zadacima
koji stavljaju u pokret svu njihovu mo razmiljanja.
Ako se ak i pod tim okolnostima saoptava da misli teku
bez slika, onda se u sutini na tri naina moemo boriti sa tim
nalazima. Poto miljenje mora da se obavlja u nekom medijumu,
moe se utvrditi da ljudska bia misle recima. Ova teorija nije

odriva, kao to u pokuati da pokaem u jednoj od sledeih glava.

Ili, pak, moe se dokazivati, kao to ja to dosad inim da likovi mogu
da igraju svoju ulogu ispod nivoa svesti. Ovo e sasvim verovatno
biti tano u mnogim sluajevima, ali nam ne kazuje nita o tome
kakvi su ti likovi i kako oni funkcioniu. Postoji i trei prilaz.
Moda misleni likovi jesu a moda su i bili dostupni svesti, ali u
danima prvih ogleda ispitanici nisu bili usmeravani na to da o njima
vode rauna. Moda oni nisu saoptavali da su likovi prisutni zato
to ono to su doivljavali nije odgovaralo njihovoj predstavi o tome
ta jedan lik jeste.

POJEDINANI I OPTI LIKOVI

Kakve su mentalne slike? Prema najosnovnijem gleditu, men
talne slike su verne replike fizikih predmeta od kojih potiu. U
grkoj filozofiji, Leukipova i Demokritova kola pripisivala je vie
nje izvesnim likovima, istog oblika kao to je predmet, koji su nepre
stano tekli iz predmeta koji se gleda i utiskivali se u oko. Te
eidola ili replike, isto tako fizike kao to su i predmeti od kojih
su se otkaile, ostale su u dui kao upameni likovi. Oni su isto
tako potpuni kao i originalni predmeti. Najpribliniji likovi koje su
ovim replikama moderni psiholozi mogli da otkriju jesu takozvane
ejdetske slike neka vrsta fotografskog pamenja, koje se prema
psihologu Erihu Jenu (Erich Jaensch) iz Marburga, nalazi kod etr
deset procenata sve dece, a takoe, i kod nekih odraslih. Covek
obdaren ejdetskim pamenjem, mogao je, na primer, da upamti zem
ljopisnu mapu tako da je sa te slike mogao da ita imena gradova
ili reka koje nije znao ili ih je zaboravio. U jednom ogledu o ejdet-

Slika 87
skim slikama koji je oko 1920. izveo August Rikel (Riekel), od jednog
desetogodinjeg deaka zatraeno je da sliku koja je ovde data pod
br. 87 posmatra devet sekundi. On je zatim uperio pogled u prazan
beo zastor i mogao je da do tanina opie pojedinosti slike kao da

87

je ona jo pred njim. Mogao je da izbroji koliko ima prozora na

kui u pozadini i koliko kanti za mleko na kolicima. Kada je zatra
eno da proita kuni broj iznad vrata, odgovorio je: Teko moe
da se proita. . . pie (ita polako), broj, a zatim doe jedna trojka, a
potom osmica ili devetka. Mogao je takoe da odgonetne ime vlas
nice mlekare, kao i da razazna crte krave ispod reci Milchhandlung
(mlekara).
Posle 1920. nije se mnogo ulo o ejdetici. U novije vreme, za
panjujui izvetaji o ivom pamenju likova potiu iz laboratorije
Vajldera Penfilda u Kanadi (Wilder Penfield), postignutom elektri
nim draenjem izvesnih mesta u slepoonim renjevima mozga. Doivljajne reakcije (experiential responses), kako ih Penfild naziva,
bolesnici opisuju kao oivljavanje prizora koje su znali u prolosti.
Jedna bolesnica ula je pevanje boine pesme u crkvi u starom
kraju, u Holandiji. inilo joj se da je tamo u crkvi, pa ju je ponovo
uzbudila lepota sveanosti, kao kad je bila na tom badnjem veeru
pre nekoliko godina. Svi bolesnici su se sloili da je ovaj doivljaj
ivlji od svega to su svesno mogli da prizovu u seamje; to nije
nikakvo priseanje, nego ponovno doivljavanje. Doivljavani prizor
tee svojom prirodnom brzinom sve dok su elektrode povezane; on
bolesnikovom voljom ne moe ni da se zaustavi ni da se vrati na
neki drugi vremenski trenutak. U isto vreme, doivljaj ne lii ni
na san ni na halucinaciju. Ispitanik zna da lei na operacionom
stolu i ne pada u iskuenje da razgovara sa ljudima u svojoj viziji.
Takvi likovi se izgleda pribliavaju potpunosti prizora opaenih
neposredno u fizikoj okolini; kao i spoljni vizuelni svet, oni kao da
imaju karakter neega objektivno datog, to moe da se istrauje
aktivnim opaanjem na nain kako se prouava jedan slikan ili
stvaran predeo. U ovom pogledu, oni mogu takoe da se uporeuju
sa paslikama. Kada se jedan crn kvadrat netremice gleda izvesno
vreme, pojavljuje se avetinjski beo kvadrat, a da pritom nita niti
mora niti moe da se ini. Ispitanik ne moe ni da ga kontrolie
niti da ga menja, ako moe da ga upotrebi kao metu za aktivno
opaanje. Ejdetske slike po svoj prilici spadaju u tu vrstu. One se
ponaaju kao projekcije drai a ne kao proizvodi uma koji moe da
raspoznaje. Stoga, one mogu da slue kao materijal za misao, ali
nije verovatno da mogu da budu orue misli.
Mentalne slike potrebne za miljenje verovatno nee biti ni
potrebne, ni verne u boji i izgledu u odnosu na stvarni vidljivi
prizor. Ali, pamenje moe da izvue stvari iz njihovog konteksta
i da ih prikae izdvojeno. Berkli, koji je uporno tvrdio da su opte
mentalne slike nezamiljive, ipak je priznao da u izvesnom smislu
moe da apstrahuje, kao kada posmatram neke odreene delove ili
svojstva odvojene od drugih, sa kojima, iako sjedinjeni u nekom
predmetu, ipak mogu da postoje i bez njih. On je, na primer mogao
da zamisli trup ljudskog tela bez udova. Ova vrsta koliinske raz
like izmeu slike u seanju i potpunog skupa drai, teoretski naj
lake moe da se zamisli. Time se netaknutom ostavlja ideja da je
opaanje mehanika kopija onoga to spoljni svet sadri i da pam
enje jednostavno takvu kopiju verno uva. Um, kau, moe da
odseca komade od tkiva seanja, a da pri tom tkivo ostavi nepromenjeno. On isto tako moe da skrpi te komade materijala seanja,
i da na taj nain zamisli kentaure ili grifone. Ovo je najgrublji
88

pojam o mati ili uobrazilji pojam koji ljudskom umu ne prizna

je nita stvaralakije od sposobnosti da se kombinuju mehaniki
reprodukovani komadi stvarnosti.
Da slike u seanju mogu da budu nepotpune, esto se poka
zalo u ogledima. Kurt Kofka saoptava u jednoj oglednoj studiji iz
1912. da je jedan od njegovih ispitanika, zamoljen da reaguje na
dranu re pravnik, izjavio: Video sam jedino neku torbu za spise
pod nekakvom rukom! Jo ee, u seanju se jedan predmet ili
grupa predmeta pojavljuju na praznoj osnovi, potpuno lieni svoje
prirodne okoline. Uskoro u pokazati da se istanane apstrakcije koje
se obino sreu u mentalnim slikama ne mogu objasniti time to e
se jednostavno tvrditi da slike u seanju esto ne uspeju da reprodukuju neke delove celog predmeta. ak i ovaj primitivni postupak
apstrahovanja odabiranjem ne moe na zadovoljavajui nain da se
objasni teorijom koju sadri Berklijev primer.
Postoji sutinska razlika izmeu Berklijevog ljudskog tela bez
udova i pravnikove ruke koja dri torbu za spise. Berkli govori
o fiziki nepotpunom predmetu osakaenom trupu ili vajanom
torzu koji je potpuno opaen. U Kofkinom primeru, potpun pred
met je nepotpuno opaen. Pravnik nije nikakav anatomski odlomak,
nego se vidi samo jedan njegov znaajan detalj. Razlika je otpri
like kao izmeu mermernog torza vidljivog pri punoj dnevnoj svetlosti i potpunog tela delimino otkrivenog baterijskom svetiljkom.
Ova vrsta nepotpunosti tipina je za mentalne slike. Ona je proiz
vod selektivnosti uma, koji je sposoban za neto bolje nego to je
razmatranje verno zabeleenih odlomaka.
Paradoks da se jedna stvar vidi kao potpuna, ali nepotpuno,
poznat je iz svakodnevnog ivota. ak i u neposrednom opaanju,
ako jedan posmatra baci pogled na advokata ili sudiju, on e
moda da vidi jedva neto vie od glavnih odlika ruke koja nosi
torbu za spise. Meutim, poto se neposredno opaanje uvek dogaa
na pozadini celokupnog vidljivog sveta, njegov selektivni karakter
nije oigledan. Lik u seanju, s druge strane, ne poseduje takvu
pozadinu to je ine drai. Stoga se ono oiglednije ograniava na
nekoliko glavnih odlika, koje odgovaraju moda svemu od ega je
prvobitni vizuelni doivljaj dopro na prvom mestu ili sainjava delimine sastojke koje je ispitanik izvukao iz potpunijeg traga u sea
nju kada se od njega zatrailo da zamisli jednog pravnika. To je
kao da, radi likova, ovek moe da se poslui tragovima u seanju
onako kako moe da se poslui materijalom drai u neposrednom
opaanju. Ali, poto mentalni likovi mogu da se ogranie na ono
to um aktivno i probiraki trai, njihove dopune esto su amodalne, to jest, opaene su kao prisutne, ali nisu vidljive.
Sposobnost uma da delove tragova u seanju uzdigne iznad
praga vidljivosti pomae da se odgovori na pitanje: kako pojmovno
miljenje moe da poiva na likovima ako se osobenost likova ne
slae sa optou misli? Na prvi odgovor jeste da mentalni likovi
mogu da budu selektivni. Prilikom miljenja, ovek moe da se
usredsredi na ono to je bitno, a da iz vidljivosti ukloni ono to
nije. Meutim, ovaj odgovor uzima u obzir samo najgrublju defini
ciju apstrakcije, naime, uoptavanje pomou izdvajanja pojedinih
elemenata. Ako malo podrobnije razmotrimo podatke dobivene ogle-

dima, moraemo da se pripitamo da li su u stvari mentalni likovi

mnogo tananije orue, sposobno da poslui manje primitivnoj vrsti
apstrakcije.
Berkli se nije libio da prizna da postoje fragmentarni mentalni
likovi. Ali, shvatio je da takvo rasparavanje nije dovoljno da se
proizvede vizuelni ekvivalenat jednog pojma. Da bi se predoio
pojam o konju, bilo je potrebno neto vie nego to je sposobnost
da se zamisli konj bez glave ili bez nogu. Taj lik morao je da
izostavi sve one osobine po kojima se konji meusobno razlikuju; a
to je, po Berklijevom miljenju, bilo neizvodljivo.
Kada je, na poetku naega veka, ovaj ogled stvarno izveden,
nekoliko pouzdanih istraivaa, koji su radili nezavisno, ustanovili
su da je optost ba ono to su ispitanici pripisivali likovima koje
su videli. Alfred Bine (Binet) podvrgao je bio svoje dve erice,
Armamdu i Margaritu, dugom i iscrpnom ispitivanju. Jednom pri
likom, zatraio je od Armande da posmatra ta se dogaa kada
izgovori re eir. Zatim ju je upitao da li je tada zamiljala neki
poseban eir ili uopte eir. Odgovor njegove erice predstavlja
klasian primer samoposmatranja: Cest mal dit: en gnral je
cherche me reprsenter un de tous ces objets que le mot rassemble,
mais je ne men reprsente aucun. (Izraz ,uopte nije dobar izraz
ja pokuavam da predstavim sebi jedan od onih mnogih pred
meta koji re eir okuplja pod sobom, ali ne uspevam da pred
stavim ni jedan). Kada se od Margarite zatrailo da reaguje na
re sndg, njoj je prvo pala na pamet neka fotografija, a onda je
rekla: Videla sam sneg kako pada. . . uopte. .. ne mnogo jasno.
Bine ukazuje na to da je Berkli opovrgnut kada je jedna od devojica saoptila: Vidim jednu enu koja je obuena, ali ne moe se
rei da li joj je haljina bela ili crna, svetla ili tamna.
I Kofka je, koristei se slinim postupkom, dobio mnogo Allgemeinvorstellungen (opte likove) koji su esto bili sasvim nejasni
uzlepralu trobojnicu, prilino tamnu, tako da se ne zna da li
su boje vodoravne ili uspravne; voz za koji ne moe da se razazna
da li je teretni ili putniki; novi na kome se ne vidi kolika mu
je otisnuta vrednost; shematsku figuru koja moe da bude i enska
i muka. (U jednoj novijoj studiji, O emu ljudi sanjaju, amerikanac Kelvin S. Hol (Calvin, Hali) utvrdio je da u od deset hiljada
snova koje je prikupio od mukaraca i ena, dvadeset i jedan procenat linosti koje se u njima sreu nemaju odreen pol.)
Kada se itaju izvetaji o ovim ogledima, primeuje se u for
mulaciji i ispitivaa i ispitanika tenja da se paradoks likova koji
su istovremeno posebni i opti zaobie na taj nain to e se rei
da su ti doivljaji neodreeni ili nejasni: ne moe se utvrditi da li
je predmet plav ili crven zato to lik nije dovoljno otar! Takav
opis ima tendenciju da ovaj fenomen predstavi kao isto negativan,
pri emu se podrazumeva da bi ispitanik, kada bi samo mogao da
predmet razazna malo bolje, bio u stanju i da kae da li je on
crven ili plav. Ali, negativni fenomeni uopte ne postoje. Doivljava
se nepotpuni lik ili se ne doivljava, a ako se doivljava, onda je
Berklijev problem jo i sada na.
00

VIZUELNI NAGOVETAJI I BLESAK OTKRIA

Meu psiholozima, Edvard B. Tiener (Titchener) imao je dara
i hrabrosti da tano kae ono to je video, bez obzira da li je to
odgovaralo vaeoj teoriji opaanja. U svojim Predavanjima o ogled
noj psihologiji misaonih procesa, iz 1909, on kae:
Moj um, kada uobiajeno radi, prilino je potpuna galerija slika
i to, ne zavrenih slika nego impresionistikih zabeleki. Kad god
proitam ili ujem da je neko uinio neto skromno, ili dostojanstveno,
ili ponosno, ili ponizno ili utivo, ja vidim vizuelan nagovetaj skromnosti,
ili dostojanstva, ili ponosa, ili poniznosti ili utivosti. Velianstvena juna
kinja prie otkriva mi se kao visoka figura, iji jedini vidljivi deo jeste
ruka koja pridrava elino sivu suknju; ponizni molilac otkriva mi
jednu pognutu figuru, iji su jedini jasan deo pognuta lea, a ponekad
i ruke u omalovaavanju uzdignute ispred nepostojeeg lica. .. Svi ovi
opisi mora da su ili sasvim oigledni ili nestvarni kao bajke.

Ovo je bio glas novog doba. Onoliko jasno koliko se to recima

moe, Tiener je ukazao na to da nepotpunost mentalnog lika nije
prosto stvar rasparavanja ili nedovoljnog poimanja, nego je pozi
tivno svojstvo, koje pravi razliku izmeu mentalnog pojma jednog
predmeta od fizike prirode samog tog predmeta. On na taj nain
izbegava greku drai ili kako to on opravdano predlae da se
zove greku stvari ili greku predmeta, to jest, pretpostavku da
je slika stvari u mozgu istovetna sa svim ili sa veinom objektivnih
svojstava te stvari.
Znaajno je ovde pozivanje na slikarstvo i impresionizam. Tienerov opis vizuelnog doivljaja razlikuje se sutinski od opisa dru
gih psihologa kao to su se razlikovale slike impresionista od slika
njihovih prethodnika. Iako su umetnici pre generacije Eduara Manea (Edouard Manet) u stvari doputali sebi znatne slobode u odnosu
na predmete koje su slikali, vladalo je opteprihvaeno uverenje da
slika mora imati za cilj da verno lii na prirodu. Tek sa impresio
nistima estetika teorija je odista poela da prihvata gledite da
je slika proizvod duha a ne talog fizike stvarnosti. Na shvatanju
da se lik naelno razlikuje od fizikog predmeta zasniva se moderna
nauka o umetnosti. Slian temeljan raskid sa tradicijom dogodie
se u psihologiji vizuelnog doivljaja nekoliko desetina godina kasnije.
Poreenje s impresionistikim slikarstvom moe isto tako da
nam pomogne da razumemo prirodu Tienerovih vizuelnih nagovetaja i otkria. Umesto da oblik ljudske figure ili drveta izvedu
do tanina, impresionisti su ga nagovestili samo sa nekoliko poteza
etkom, koji nisu imali za cilj da stvore iluziju potpuno izvedene
figure ili drveta. Naprotiv, da bi posluio kao podstrek eljenom
dejstvu, svedeni sklop poteza trebalo je opaati takvim kakav on
jeste. Meutim, ponovo bi se nainila greka drai ako bi se pro
istekli doivljaj poistovetio sa potezima koji su ga izazvali. eljeno
dejstvo u stvari bili su nagovetaji i trenutna otkria kao blesak,
pokazivai pravca i boje a ne odreenih obrisa i povrina boje.
Na tkivo poteza bojom na platnu posmatra ie reagovao onim to
najbolje moe da se opie izrazom sklop vizuelnih sila.
91

Neuhvatljivo svojstvo takvih ulnih doivljaja teko moe da

se izrazi reima, zato to je jezik tako podeen da stvari opisuje
njihovim opipljivim, materijalnim dimenzijama. Ali, to svojstvo je
neprocenjivo za apstraktnu misao zato to prua mogunost da se
neka tema vizuelno svede na skelet sutinskih, dinamikih odlika,
od kojih nijedna nije opipljivi deo stvarnoga predmeta. Ponizni molilac apstrahuje se u tek nabaenu pognutu figuru. A ovo opaajno
apstrahovanje nastaje bez uklanjanja iz konkretnog doivljaja, poto
se ponizni naklon ne razume samo kao naklon poniznoga molioca
nego se sagledava kao sam molilac.
Obratite panju da ti likovi, iako neodreeni u svojim obrisima,
povrinama i bojama, mogu veoma tano da u posmatrau ovaplote
sklopove sila koje su pobudili. Prema jednoj rairenoj predrasudi,
ono to nije otro opcrtano, to nije potpuno i to nema sve poje
dinosti, mora obavezno da bude i neodreeno. Ali u slikarstvu, na
primer, jedan otro opcrtan Holbajnov ili Direrov portret (Holbein,
Drer) nije opaajno odreeniji od tkiva to ga ine potezi etkom
kojima jedan Frans Hals ili Oskar Kokoka odreuju ljudsko lice.
U matematici, topoloki iskaz ili crte oznaava prostorni odnos kao
sadranost u neemu ili preklapanje, sa krajnjom preciznou iako
stvarne oblike ostavlja sasvim neodreene. U logici, niko ne tvrdi
da optost jednog pojma ini taj pojam neodreenim zato to mu
nedostaju osobene pojedinosti; nasuprot tome, usredsreivanje na ne
koliko bitnih oblika smatra se kao nain za izotravanje pojma. Zato
nismo voljni da prihvatimo da isto to moe da vai i za mentalni
lik? U umetnostima, svoenje ljudske figure na jednostavnu geo
metriju izraajnog pokreta ili stava moe da izotri lik ba na taj
nain. Zato to ne bi bilo isto tako i u mentalnim slikama? I ovde
Tienerova zapaanja mogu da nam budu od pomoi. On je pozvao
svoje studente da uporede istinsko klimanje glavom sa mentalnim
klimanjem, koje oznaava slaganje sa nekim tvrenjem, ili istinsko
nabiranje obrva i ela sa mentalnim nabiranjem, koje izraava iuavanje. Opaeno klimanje i mrgoenje je grubo i sirovo u obrisu;
zamiljeno klimanje i mrgoenje ocrtano je jasno i istanano.
Svakako, jedan skicuozan lik, naslikan na platnu ili vien okom
posmatraa, moe da bude neotar i zbrkan, ali takva ista moe da
bude i veoma briljivo uraena slika. Ovde se radi o bezoblinosti,
a ne o nedostatku pojedinosti ili otrine. Ona zavisi od toga da li
je strukturalni skelet lika organizovan i sreen. Slaganje slika zdrav
lja, bolesti, zloinstva ili porodinog oveka, koje je Fransis Golton (Francis Galton) dobio na taj nain to je slagao, kopirao jednu
preko druge, portretne fotografije vie linosti nejasne su i malo
kazuju zato to su bezobline a ne zato to nisu otre.

KOLIKO JEDAN LIK MOE DA BUDE

APSTRAKTAN
Dosad sam govorio o mentalnim slikama ili likovima fizikih
predmeta, kao to su ljudske figure ili predeli. Neki od tih likova
bili su podstaknti apstraktnim pojmovima kao to su smernost, ili
ozbiljnost ili, pak, ponos. Takoe, vizuelni sadraj nekih od tih
likova bio je sveden na iste bleske oblika ili pravca, tako da za
92

ono to se stvarno videlo jedva da se moglo rei da lii na odreeni

predmet. Postavlja se, dakle, pitanje: koliko jedan takav lik moe
da bude apstraktan?
Sinestezije padaju na um zato to one obino ukljuuju nemimetske likove. U sluajevima audition colore ili obojenog sluha,
ovek e videti boje kada uje zvukove, naroito muziku. Uopte
uzev, ovi vizuelni oseti ne ine muziku prijatnijom ili razumljivijom
ak i ako tonovi u izvesnoj meri izazivaju iste boje. S druge strane,
pokuaji da se muzika prati pokretnim obojenim oblikom na film
skom platnu (Oskar Fischinger, Walter Ruttmann, Norman McLaren)
bili su veoma uspeni kada su se uobiajene izraajne odlike kre
tanja, ritma, boje, oblika, visine tona, meusobno pojaavale u dvema
ulnim oblastima. Da li su takve kombinacije povoljne ili nepovoljne,
zavisi u velikoj meri od toga da li strukturalni odnosi izmeu njih
mogu da se opaze.
Isto ovo vai kada se teoretski pojmovi, kao to su nizovi
brojeva ili redosled od dvanaest meseci prate asocijacijama sa bo
jama ili prostornim rasporedima. Ta praenja se, takoe, javljaju
sasvim spontano kod nekih ljudi, kao to je Fransis Golton utvrdio
svojim uvenim istraivanjima likova, o emu se uzorak daje na
si. 94. Ona isto tako mogu da budu sasvim stabilna. Ali, iako se
ponekad upotrebljavaju kao mnemotika pomagala, nita ne ukazuje
na to da su ona od pomoi u aktivnom baratanju pojmovima. Ovo
nastaje zbog toga to strukturalni odnosi izmeu vizuelnih parnjaka
po svoj iprilici ne ilustruju odnose meu pojmovima. Jedan od la
nova Kraljevskog drutva koga je Golton ispitivao video je niz
brojeva od nule do sto obino poredane u obliku konjske potkovice
koja lei na neto malo nagnutoj ravni, sa otvorenim krajem okre
nutim prema meni, pri emu je brojka 50 bila na vrhu. Bie da
profesor pri raunanju nije imao neke vajde od ovakve predstave.
Teoretski pojmovi se ne razmatraju u praznom prostoru. Oni
mogu da se povezuju sa nekom vizuelnom sredinom. Likovi koji
nastaju iz tih veza mogu da izgledaju sluajniji nego to stvarno
jesu. Tiener, poto je sedeo na podijumu iz jednog u izvesnoj
meri usplahirenog predavaa, koji ie svakias upotrebljavao kratku
re ali, uvek je posle toga svoje oseanje za ali povezivao sa
trenutnom slikom elavog temena, obrubljenog vencem kose u do
njem delu, i sa masivnim crnim pleima, pri emu je sve to brzo
prolazilo niz vidno polje, sa severoistoka ka jugoistoku. Iiako sm
Tiener navodi ovaj sluaj kao primer asocijacije prema okolnosti,
taj lik u seanju mogao je da se tako uporno vee za pojam ba
zato to je postojala neka unutranja slinost ograniavajueg karak
tera rece ali i karaktera okrenutog govornika i njegovih masiv
nih crnih plea. I, mada taj lik verovatno nije mnogo pomogao Tienerovom razmiljanju, mogao je da mu izotri oseanje za dina
miko svojstvo reenica sa ali tj. za onu vrstu koenja koju takve
reenice nameu potvrdnim iskazima.
Za neke vizualizacije teoretskih pojmova moe se rei da su
iste rutinske metafore. Herbert Silberer pominjao je hipnagogika
stanja, koja je esto doivljavao dok se naprezao da misli a pospanost mu smetala. Jednom prilikom, poto se uzalud muio da naini
poreenje izmeu Kantovog i openhauerovog shvatanja vremena,
neuspeh mu se spontano iirazio likom mrzovoljnog sekretara koji
93

Slika 94 Iz Goltonovih Inquiries into Human Faculty and Its Development

nije raspoloen da prui bilo kakvo obavetenje. Drugi put, meutim,

kada je eleo da jednu misao koja mu je pala na um ponovo raz
motri da je ne bi zaboravio, on je, tonui u san, video livrejisanog
slugu kako stoji pred njim oekujui nareenja. Ili, pak, poto se
namuio oko toga kako da pobolja neko rogobatno mesto u svom
rukopisu, video je sebe kako rendie komad drveta. Ovde likovi
odravaju jednu gotovo automatsku naprednost izmeu stavova
duha i zbivanja u fizikome svetu. Veoma slini primeri navode se
u Darvinovim (Darwin) studijama o izraavanju emocija. Kada se
94

ovek bori sa nekim razdraujuim problemom, on e moda da se

eka po glavi kao da hoe da ublai fiziko nadraivanje. Orga
nizam funkcionie kao celina, te zato telo stvara fiziki ekvivalenat
onome ime se um bavi. U Silbererovim hipnagogikim staniima,
spontane slike proizvode fiziki pandan.
Ova vrsta prostodune ilustracije moe prilikom miljenja pre
da odvrati .panju nego da pomogne. Kada je Golton otkrio, na
svoje uenje, da je velika veina ljudi od nauke kojima sam se
najpre obratio branila od toga da su im mentalne slike uopte poz
nate, on je konano zakljuio da isuvie spremno opaanje otrih
mentalnih slika u stvari spreava sticanje navika visoko uoptenog
i apstraktnog miljenja, naroito kada misaoni postupci upotreblja
vaju rei kao simbole, tako da ako su sposobnost vienja slika ikada
posedovali ljudi koji intenzivno misle, ona je vrlo lako mogla da
se izgubi zbog neupotrebljavanja.
Izmeu dosadne izriitosti ilustrativnog lika i snage jednog
dobro odabranog primera jedva da se moe povui jedna tanka gra
nina linija. Odgovarajui primeri doputaju da se priroda i konsekvence jedne ideje provere nekom vrstom misaonog ogleda. Hekao
sam ranije da miljenje moe da se bavi neposredno opaenim pred
metima, kojima esto i fiziki moe da se rukuje. Kada predmeti
nisu prisutni, zamenjuju se nekom vrstom likova. Ti likovi ne moraju
da budu veme replike fizikog sveta. Pogledajmo sledei primer iz
Silbererovih polusnova. U polutami dremea on razmilja o transsubjektivno valjanim sudovima: Da li sudovi mogu za svakoga da budu
valjani? Ima li nekih koji jesu? Pod kojim uslovima? Oigledno ne
postoji neki drugi nain da se traga za odgovorima nego da se ispi
taju pripadajue probne situacije. U pospanome mozgu tokom mi
ljenja iznenada se pojavljuje slika velikog kruga ili providne lopte
u vazduhu okruene ljudima, ije glave prodiru unutra. Ovo je pri
lino shematska vizualizacija ideje koja se ispituje, ali ona isto tako
ini svoju strukturalnu temu metaforiki pristupanom: sve glave
nalaze se u jednoj zajednikoj oblasti, dok su tela iskljuena iz te
zajednice, itd. To je neka vrsta radnog modela. Slika sadri pred
mete iz prirode ljudske figure, loptu ali u potpuno neprirod
nom poretku, koji ne moe da se ostvari u uslovima zemljine tee.
Taj poredak odreuje dominantna ideja u mozgu pospanog miljenja.
Centrina simetrija konvergentnih figura je jednostavna, jasna, veo
ma ekonomina predstava zajednikog suda* koji se ostvaruje bez
obzira na ono to je izvodljivo u praktinom prostoru. Takoe i pro
vidnost lopte, tog paradoksalnog vrstog tela u koje glave mogu da
dopru, ukazuje na to da je njegova slika fiziki opipljiva samo
onoliko koliko to odgovara misli i koliko se slae sa njom. Iako je
potpuno fantastina kao fiziki dogaaj, ta slika je strogo funkcio
nalna u odnosu na ideju koju ovaplouje.
Iako je kritikovao isuvie spremno opaanje otrih mentalnih
slika, Golton je shvatio da nema razloga da se potiskuje sposobnost
vizualizacije. On je primetio da bi ta sposobnost kada je slobodna u
svom dejstvu i kada nije ograniena da reprodukuje tvrde i posto
jane forme, mogla sasvim automatski da proizvodi uoptene slike
na osnovu svog ranijeg iskustva.
Ako predmeti mogu da se svode na nekoliko bitnih nagovetaja
pravca ili oblika, ini se verodostojnim da mogu da se predstave
95

ak i apstraktniji sklopovi, naime konfiguracije ili zbivanja koji ne

odslikavaju ba nita iz inventara fizikog sveta. U umetnosti, nae
stolee donelo je nepredmetno slikarstvo i vajarstvo. Ukazao sam na
impresionizam kada sam govorio o Tienerovim slikama predstava;
i, zaista, prilino precizno moe da se odredi koja faza modernog
slikarstva odgovara nekim njegovim primerima: Konj je za mene
dvostruka krivina i propetost sa neto grive; krava je duguljast pravougaonik sa izvesnim izrazom lica, nekom vrstom preteranog puenja. Ali Tiener moe da zvui ak i jo modernije. On opisuje
sklopove koje u njemu izazivaju neki odreen pisac ili knjiga:
Preda mnom kao da je neko prigueno crvenilo. . . uglova a ne
krivine; privida mi se, prilino jasno, slika kretanja du linija, slika
jasnoe ili pometnje tamo gde se stiu linije u pokretu. Ali, to je
sve sve, bar, to uobiajeno samoposmatranje otkriva. Dok je
Tiener beleio svoja samoposmatranja, umetnici kao to je Vasili
Kandinski (Kandinsky) istraivali su tajanstvenu oblast izmeu pred
stavljanja i apstrakcije. Tiener vizualizuje pojam ,znaenja' ili
smisla: Znaenje vidim kao plavosivi vrh nekakve kutlae, koji
gore ima malo utog (verovatno deo drke), i koja uranja u neku
tamnu masu, oigledno neki mekan materijal to je slika koja
bi lepo mogla da stoji na izlobi Kandinskovog Plavog jahaa.
Koliko je moderne umetnosti Tiener video i apsorbovao? Ja
to ne znam, ali u primerima koje sam naveo on je sigurno bio spo
soban da spoljanji i unutranji svet uma gleda u duhu modernog
slikarstva. To nije vailo za prosenog oveka, ukljuujui prosenog psihologa. Sve do naih dana, nije neobino da psiholozi, naro
ito kada se radi o opaanju, govore o umetnicima kao da se oni
bave stvaranjem varljivo slinih kopija fizike stvarnosti. Za psi
hologe koji su vodili oglede o miljenju bez slika, kao i za njihove
ispitanike, slika je verovatno bila ona vrsta stvari koju su poznavali
sa realistikih ilustracija ili plakata. Ako su gledali uvene slike iz
prolosti jednog Rafaela, jednog Rembranta ili ak Kurbea
sa uobiajenom predrasudom i bez neke naroite panje, oni su izri
ito videli potpune kopije prirode, predela i enterijera, mrtvih pri
roda i ljudskih figura. Da li se od njih moglo oekivati da priznaju
postojanje krajne apstraktnih sklopova u svojim mozgovima ako pod
slikama podrazumevaju neto potpuno drukije? Teodil Ribo (Thodule Ribot), koji je prikupio devet stotina odgovora, daje samo
jedan sluajan primer nepredmetnih formi; jedan njegov ispitanik
video je beskraj kao crnu rupu. Nije nikakvo uda to emo uzalud
traiti podatke i u najnovijoj psihologiji miljenja, koja se bihevorizmom deli naklonost ka spoljanjim, vidljivim manifestacijama.
U ogledima koji su doveli do doktrine o miljenju bez slika,
bez likova, nije verovatno da likova nije bilo. Ali, opaanje forme
o kojima se tu radilo mogle su lako da budu apstraktnije od onih
koje su Kofka i Bine opisali. Ova druga prouavanja jedva i da su
zahtevala miljenje. Slike izazvane reima kao to su eir ili zastava
mogu da budu zaista konkretne, dok se pri reavanju teoretskih
problema najee radi o veoma apstraktnim konfiguracijama, koje
se u mentalnom prostoru predstavljaju kao topoloke i esto kao
geometrijske figure. Te nemimetike slike, esto do te mere slabe
da se jedva razaznaju, verovatno su bile onaj .neulni sadraj4, ona
.neopaanja oseanja odnosa' koji su zadavali toliko glavobolje zbog
96

svog paradoksalnog statusa. One mogu da budu sasvim normalne,

sasvim obine i ak neophodne kada ovek misli u optim pojmo
vima i kada mu je zbog toga za razmiljanje potrebna optost istih
formi. Sklon sam da verujem, priznao je Ribo, da je logika slika
osnovni pokreta konstruktivne uobrazilje.

97

7. POJMOVI STIU OBLIK

Ako se miljenje dogaa u oblasti slika, odnosno likova, mnogi

od tih likova moraju da budu veoma apstraktni, poto um esto deluje
na visokim nivoima apstrakcije. Ali, dospeti do tih likova nije lako.
Pamenuo sam ve da dobar deo likova moe da ostane ispod svesti
i da ak i ako su svesni, takvi likovi mogu ljudima koji nisu navikli
da se bave nezgodnim poslom samoposmatranja i da ne budu bez da
ljega dostupni. I pod najpovoljnijim uslovima, mentalne slike se teko
opisuju i lako se poremete. Stoga su dobrodoao materijal crtei za
koje se moe oekivati da se odnose na takve likove.
Crtei se esto upotrebljavaju u ogledima o pamenju. Oni ne
mogu da budu verne kopije mentalnih slika, ali verovatno imaju
neke zajednike osobine. Stoga, ono malo primera koje u izneti u
ovoj glavi nemaju za cilj da dokau kako izgledaju likovi na kojima
se zasnivaju, nego da ukau na neke strukturalne odlike koje oni
moda imaju. Pokazau da takve slikovne predstave mogu da budu
dobar pribor za apstraktno miljenje i kakve dimenzije misli one
mogu da predstavljaju.
Prototip crtea koji imam na umu jesu oni dijagramski brzopo
tezni crtei to ih nastavnici i predavai crtaju na tabli da bi opisali
konstelacije ove ili one vrste fizike ili socijalne, psiholoke ili
isto logike. Poto su takvi crtei esto nemimetiki, to jest ne sadre
nikakvu slinost sa predmetima ili dogaajima, sta oni u stvari pred
stavljaju? U kakvoj se vezi nalaze sa pojmovima koje prikazuju?
Kakva im sredstva predstavljanja stoje na raspolaganju? Kako po
mau miljenju? Koji inioci odreuju koliko takvi crtei dobro slue
svojoj svrsi?

APSTRAKTNI GESTOVI
Razlika izmeu mimetskih i nemimetskih oblika na prvi pogled
je isasvim verodostojna; pa ipak, radi se u stvari o razlici u stepenu.
Ovo je oigledno, na primer, u opisnim gestovima, tim preteama
linijskog crtea. I tu se dolazi u iskuenje da se pravi razlika izmeu
gestova koji su piktografski i onih koji to nisu. U stvari, prikazivanje
gestom retko kad obuhvata vie od jednog svojstva ili dimenzije,
recimo veu ili manju veliinu stvari, zoljin struk zgodne ene,
otrinu ili neodreenost neke konture. Po samoj prirodi gestovnog
medijuma, ovaj prikaz je veoma apstraktan. Za nas je ovde vano
koliko je ipak ova vrsta vizuelnog opisivanja uobiajena, koliko za
dovoljavajua i korisna. U stvari, ona je korisna ne uprkos svojoj
98

ekonominosti nego ba zbog nje. esto je neki gest toliko ubeljiv

zato to izdvaja i istie jednu odliku bitnu za razgovor. Kontekstu
se ostavlja zadatak da odredi na ta se gest naroito odnosi: veliina
prikazana gestom moe da bude veliina poklona ko]i je doneo bogati
ujak ili pak ribe upecane prole nedelje. Gest se na inteligentan
nain ograniava da istakne ono to je vano.
Apstraktnost gestova je jo oiglednija kada predstavljaju neko
zbivanje. eoni sudar automobila opisuje se sam za sebe, bez prika
zivanja onoga to se sudara. Pokazuje se pravolinijska ili krivudava
putanja nekog kretanja, njegova glatka brzina ili naporno zapinjanje.
Gestovi prikazuju guranje i vuenje, prodiranje i prepreku, lepljivost
i tvrdou, ali ne oznaavaju predmete koji se na taj nain opisuju.
Svojstva fizikih predmeta i zbivanja, ljudi irom sveta primenjuju bez dvoumljenja i na nefizike, iako ne uvek ba na isti nain.
Veliina iznenaenja opisuje se istim gestom kao i veliina ribe, a sudar
miljenja prikazuje se na isti nain kao i sudar automobila. Dejvid
Efron, ispitujui gestove dveju manjinskih grupa u Njujork Sitiju,
pokazao je da se karakter pokreta menja sa nainom miljenja. Ge
stovi Jevreja iz geta, ije je mozgove formirala tradicionalna sofistika
talmudskog miljenja, ispoljavaju uglastu promenu pravca, tako da
se dobija niz cik-cak pokreta, koji izgleda kao nekakav komplikovan
vez kada se prenese na hartiju. Nasuprot tome, gestovi italijanskih
doseljenika, koji uglavnom potiu iz zemljoradnike sredine niskog
obrazovanja, odraavaju mnogo jednostavniji nain miljenja zadr
avajui isti pravac sve dok se forma gesta ne zavri.
Gestovima moe da se predstavi tok neke rasprave, kao da se
radi o boks-meu: odmeravanje mogunosti za napad, poskakivanje,
vet boni nasrtaj, porazni pobedniki udarac. Ova spontana upo
treba metafore pokazuje ne samo da su ljudska bia prirodno svesna
strukturalne slinosti koja povezuje fizike i nefizike predmete i
dogaaje; mora se ii dalje i potvrditi da su opaajna svojstva oblika
i kretanja prisutna u samome inu miljenja prikazanog gestovima
i da su u stvari medijum u kome se i samo miijenje odigrava. Ta
opaajna svojstva nisu uvek vizuelna i samo vizuelna. U gestovima,
konestetiki doivljaji guranja, vuenja, napredovanja, ometanja po
svoj prilici igraju vanu ulogu.

PRIMER JEDNE SLIKE

Slike koje nisu ispisane u vazduhu kao gestovi, ve ostavljaju tra
jan trag pokazuju nam jasnije nego gestovi kakve bi mogle da budu
mislene slike. I ovde slinost jedva da moe da bude bukvalna. Ne
uzimajui u obzir druge inioce, odreeni oblik datog misaonog sklopa
e ak i u likovnoj predstavi zavisiti od toga da li je proizveden na
ravnoj povrini ili u tri dimenzije, linijom ili irokim masama boje,
itd., dok se mentalne slike ne odreuju nijednim od tih uslova.
Poeu jednim primerom koji lei otprilike negde na sredini izmeu
sposobnosti prosenog oveka da daje vizuelni oblik pojmovima i
kontrole, preciznosti i snanog izraza karakteristinih za del umetnik. SI. 100 reprodukovana je prema jednom drvorezu u boji koji
je studentkinja Rona Votkins (Rhona Watkins) nainila pred sam
diplomski ispit. Otisak predstavlja budunost koja mnogo obeava,
7*

99

Slika 100 Rona Votkins, Drvorez, 1966 (Pozadina: neno ruiasto; srednja
povrina: crveno; klin koji prodire zdesna: ukasto crveno; savijene pruge:
crno, trake u prednjem planu i levo ispod horizontala crnih pruga: maslinasto zeleno)

ali je ometena postojeim preprekama. On je potpuno nepredmetan,

ali ipak sadri jasne odjeke doivljenog u vidljivom spoljanjem sve
tu. Ba kao to se fiziki predmeti ili zbivanja esto predstavljaju
apstraktnim svojstvima oblika, tako mogu i apstraktni prikazi ideja
da se manje-vie otvoreno odnose na stvari iz prirode. I ovde, opet,
nema neke naelne razlike izmeu predmetnog i nepredmetnog pri
kazivanja, nego se radi o kontinuiranoj lestvici, koja se kree od
najrealistikijih slika do najiih elemenata oblika i boje.
Pejzana razdeljenost izmeu tla na kome se nalaze predmeti
i neke vrste praznog neba u gornjem delu stvara u drvorezu osnovnu
razliku izmeu vrste sadanjosti i pogleda u daleku budunost, sa
danjosti ispunjene opipljivim stvarima, krajnje budunosti jo praz
ne. Vreme je prevedeno u prostom u dubinsku dimenziju. Najblie u
vrem enu i prostoru nalaze se tamne, jasno odreene prepreke; u
daljini, jo nediferentovane i podreene jednom opstem raspoloenju
oseajne boje, lee obeanja sutranjice. Ujednaenost mase u daljini
prekida se jednim klinom koji bono prodire i koji otvara, ali i
ugroava kompaktnost izgleda, pri emu preuzima njegovu osnovnu
boju, ali istovremeno i stvara nesklad izmeu svoje sopstvene u
100

kaste verzije crvenog i plavkaste nijanse crvene u velikoj povrini.

Slino tome, oblik klina razbija konturu mase, ali i potuje njene
granice.
Ti nagovetaji budunosti nisu direktno povezani sa sadanjim.
Nikakav most ne vodi iz prednjeg u zadnji plan. Neposredno prisustvo
tamnih prepreka opstoji za sebe, nezavisno je, ono je neto to mora
0 sebi smo da se stara, ne utie na budunost, a ipak zatvara put
ka njoj. Razluenost je jasna, ali se u isti mah vidi odreen uznemiravajui nagovetaj da te prepreke ipak dotiu budunost zato to
se vodoravna ipka na levoj strani poklapa sa horizontom, a ipka
na desnoj strani sa gornjom granicom udaljene crvene povrine. Iako
se ovo zastraujue meanje prepoznaje kao iluzija izazvana isto
subjektivnom perspektivom, ono je za trenutak vidljiva stvarnost, a
tamne ipke, metalne i tvrde, prekrivaju vidik kao reetke na zatvor
skom prozoru.
U isti mah, to ometanje ne preovladava. Prepreke, iako neorganski tvrde, pravolinijske su samo delimino. One se savijaju u gor
njem i donjem delu, ime pokazuju da su u izvesnoj meri savitljive
1 slabe, a i najtanje su tamo gde bi trebalo da su najjae. Ni para
lelizam ni simetrija dveju tamnih formi u prednjem planu nisu kruto
savreni, te taj nedostatak krutosti daje itavoj strukturi prepreke
neto sluajno, pa stoga ranjivo i promenljivo.
Apstraktnost ovog vizuelnog iskaza oigledna je kada se uporedi
sa temom koju predstavlja. Ni sadanjost ni budunost nisu ni naj
manje predmetno naslikani, pa ipak je sutina teme prikazana pot
puno vizuelnim vidovima oblika, boje i prostornih odnosa. Iako su
jednostavniji i manje oigledni nego u delu nekog zrelog umetnika,
svi kljuni inioci dati su sa vie tanosti nego to emo je nai u
veini brzih amaterskih crtea koje emo sada da razmotrimo. Drvo
rez Rone Votkins bio je konani rezultat zamanog traenja i pokuavanja, pa je traganje za ,tanom formom istovremeno bilo i sredstvo
da se istrai situacija koju je elela da prikae i savlada. Kao to su
zapaanja u terapiji pomou umetnosti pokazala, jedna od glavnih
pobuda za takav rad jeste potreba da se promisli neto vano. Zavr
etak slike takoe je reenje misaonog problema, iako moda ishod
ne moe recima da se izrazi.

OGLEDI SA CRTEIMA
Crtei koji su imali za cilj da predstave specifine pojmove
dobiveni su u prethodnim ogledima koje su obavile moje studentkinje. To su spontana vrljanja, sa malo ili nimalo elje da se
postigne neka estetika vrednost. Studentkinja Ebigejl Angel (Abigail
Angell) zatraila je od svojih ispitanica, uglavnom kolskih druga
rica, da apstraktnim crteima predstave pojmove kao to su pro
lost, sadanjost i budunost, demokratija i dobar i rav brak; stu
dentkinja Brajna Kaplan (Brina Caplan) radila je na slian nain
sa pojmom mladost Usmena objanjenja, spontana ili na podstrek ispi*
tivaice, dobivena su za vreme ili posle crtanja.
Priroda zadatka izazvala je malo oklevanja u ovoj grupi ispi
tanica. Prirodno, crtaka sposobnost kretala se iroko od nekoliko
shematskih, bojaljivih linija do razraenijih kompozicija, a podjed
101

nako je bila vidljiva i velika razlika u matovitosti. Ponekad su se

upotrebljavali konvencionalni znaci kao olakica: znak plus i minus
da bi se prikazao dobar i rav brak; zvezde i pruge amerike
zastave kao simbol demokratije; ili je, pak, bujno drvo oznaavalo
mladost. Ali, retko kad su ispitanice osporavale mogunost da takvi
nevizuelni pojmovi mogu da se prikau u crteima. Linosti druk
ijeg obrazovnog nivoa i manje upuene u umetnosti moda bi reagovale manje dobro; to nam, meutim, ne bi nita reklo o prirodi
ili bogatstvu likova u njihovom miljenju.

Slika 102

Osnovna odluka koju su ispitanice morale da donesu bila je

da se dati pojam predstavi kao jedna celina ili kao spoj vie njih.
Uputstvo da se nacrta prolost, sadanjost i budunost verbalno je
ukazivalo na trojstvo, pa je u stvari nekoliko ispitanica crtalo tri
odvojene jedinice, nepovezane u prostoru ili moda rasporeene u
labav redosled. Ovo, meutim, nije vailo za sve. Iako niko nije
celinu ivota nacrtao kao jednu nediferentovanu jedinicu, neprekidna
crta nije bila neuobiajena. SI. 102 prikazuje pravolinijsku i moda
praznu prolost, velike i izraajne oblike za sadanjost, a neke manje
i neodreenije za budunost. Ovde se takoe celina ivota pred
stavlja kao neprekidan vremenski tok, to je shvatanje u osnovi
drukije od shvatanja jednog drugog tipa ispitanice koja ivi u
sadanjosti i koja o njoj misli kao o stanju postojanja a ne kao
o fazi neprestanog izrastanja (si. 102A).

Slika 102A Prolost je bila jedno nita zaboravljena je i pretvara se u

iluziju kada se na nju ponovo misli; popala je praina po njoj. Sada
njost je sve kretanje, radost, oaj, nada, sumnja ona je ono sada
u kome se ivi. Budunost je nepoznata.
102

Prosto povezivanje te tri jedinice, naravno ne ispoljava samo

po sebi mnogo razmiljanja o posebnoj prirodi njihovog odnosa.
SI. 103 daje vie nego jedan redosled raznih celina. Ona pokazuje
postepeno rasprostiranje, poev od trenutka roenja. Odrava se
prekid izmeu prolosti i sadanjosti, ali veliki opseg sadanjosti
shvata se delimino kao rezultat prethodnog raenja. Neusmerena
okruglost sadanjosti prekida kanalisanje vremena, pa ipak sa ovom
statikom situacijom u sredini crtea amodalno se ukrta jedna
struja kretanja zapoeta u prolosti i sprovedena dalje u otvorenu
budunost, kao to reka tee kroz jezero.

Slika 103A Prolost je kompaktna i zavrena, ali jo utie na sadanjost i bu

dunost. Sadanjost je sloena, te nije samo rezultat prolosti i pristup
budunosti, a preseca ih dakle obe, nego poseduje i sopstveno bie (crna
mrlja). Budunost je najmanje ograniena, ali se ipak nalazi pod uticajem prolosti i sadanjosti. Jedna linija prolazi kroz celinu, jer sve tri
imaju jedan zajedniki elemenat: vreme.

Strukturna sloenost sadanjosti, koja se doivljava kao bez

vremeno stanje stvari ali koju razboritiji opaaju prosto kao fazu
u ivotnom toku, moe da se predstavi kao superpozicija dvaju
struktura. Na si. 103A ispitanica vidi ivot kao proizvod vrste i pot
pune prolosti, koja isputa tri snana, tvoraka zraka. Ali, sada
njost nije u potpunosti odreena prolou. Ona ima svoje sopstveno
jezgro i oblik. Proizala komplikacija predstavljena je generiki kao
uskomeana tekstura. Specifini efekat uzajamnog dejstva nije raz
raen. Sile koje dejstvuju na drugu u prolosti i sadanjosti susreu
103

se u prostornom preklopu, ali se uzajamno ne menjaju. Problem je

vien, ali nije reen. Stepen do koga je mlada crtaica dovela svoju
misao ili, bar, njen prikaz jasno moe da se dijagnostikuje iz
njenog crtea.
Jezik prikazuje pojam braka jednom jedinom rei; on ne uka
zuje na slikovnu dvojnost. Ali, sam pojam neposredno se odnosi na
dve fizike linosti. Mnoge ispitanice su stoga u svojim crteima
opisale brak kao odnos izmeu dve jedinice. Ali, poto je trebalo
da se prikau i dobar i rav brak, te dve vrste braka prikazane
su prosto kao meusobno razliite, ili inteligentnije, kao razliite
s obzirom na neku zajedniku dimenziju, te stoga mogu da se uporeuju. Ponekad je odnos prikazan sam za sebe, bez ikakvog poku
aja da se izvede iz prirode partnera stavljenih u takav odnos. Dva
odvojena kruga mogla su da prikazuju jedan odnos, dva koja se
preklapaju drugi, a preklop imao je za cilj da ukae bilo na
poeljnu bliskost ili nepoeljno meanje. U drugim, pak, reenjima
poivao je uspeh braka na prirodi partnera, a ne na vrsti njihovog
odnosa: dva glatka kruga u jednom sluaju, dva bodljikava u dru
gom, postavljena jedan prema drugom na isti nain. Znatna je raz
lika u tome da li se sagledavanje karaktera braka izvodi iz odnosa
kao takvog ili iz linosti partnera; a posmatranje jednog stanja bez
drugog nuno dovodi do ogranienog tumaenja.
Slika 104

Slika 104A To su mi majka (gore) i otac (dole). Pojedinano, ni jedna ni

druga forma nije posebno odbojna, ali veza ih obe pojaava, tako da
gornja preovladava, dok je donja u poreenju suvie jadna. Pih, doavola!

Na si. 104, prikazano je da rav odnos proistie iz razliitosti

partnera. Jedna agresivna bodljikava kontura oznaava jednog, dok
glatki krugovi opisuju drugog. Uz to, agresivni partner ima napetou nabiveni oblik spirale, a drugi je predstavljen skladnijim,
koncentrinim krugovima. Agresivni partner, naravno, ne mora da
104

bude mukarac. Crtei, sa malo izuzetaka, prikazuju mentalne, a ne

fizike sile. Na si. 104A, snani blok to lei u gornjem delu opisuje
linost ispitaniine majke, a takica to kaplje njenog oca, pa neprikladnost tog odnosa ima za cilj da se odrazi na karakteru branih
partnera, koji, po erkinim reima, sami po sebi nisu naroito
odvratni.

"vrstina braka moe da se oznai jednostavno meroih dodirnih

povrina izmeu partnera: u dobrom odnosu, oni naleu jedan na
drugog, u ravom jedva se i dodiruju. Istananiji su pokuaji
da se pokae da li veza dvaju partnera gradi dobru celinu ili ne
gradi, bilo da se njihovi karakteri ne uklapaju, bilo da nisu spojeni
na pogodan nain. SI. 105 predstavlja dobar brak kao to simetrian
sklop, u kome dva partnera, slina ili nediferentovana u svojim li
nostima, ispunjavaju istu funkciju. Crte pokazuje da opti sklop
braka treba da bude jedinstven i dobro strukturisan, ali da partneri
zadravaju svoj integritet time to se samo delimino stapaju. U
ravome braku, oblici dvaju sastavnih delova ne daju jedinstvenu
celinu; njihov kontakt je sluajan i nesiguran, a oni ostaju u su
tini nezavisni jedan od drugog. Na si. 105A, eljeni opti oblik je manje
jednostavan iako je zatvoren i objedinjen. Ovde razlike u linosti
nisu prepreka za vezu, nego verovatno preimustvo; uloge partnera
nisu istovetne, a u izvesnoj meri sluajni oblik celine ukazuje
na to da razliito oblikovane celine mogu da dejstvuju podjednako
dobro. U ravome braku, delovi ne mogu dobro da se uklope. Mnogo
105

Slika 106A Dobar brak: neometan sklad; lak, prijatan ivot. Rav brak:
dombast, neprijatan ivotni put; teak ivot.
Slika 106B Levo: dobar brak; desno: rav brak.

bogatiju celinu predstavlja nam dobar brak na si. 106, koja podsea
na predstavu biljke, ali je upotrebljena slobodno da bi se pokazala
veza dveju jedinica koje izrastaju jedna iz druge u meusobnoj igri
podrke i dominacije i koje se uklapaju u zajedniko uvis usmereno
stremljenje.
U ovim poslednjim primerima nije se jasno ukazalo na to da
je zamisao poela dvema odvojenim jedinicama koje pokuavaju
da uspostave brani odnos. Delovi u celina bili su prilino u ravno
tei, i niko nije traio prvenstvo. Ovo nas dovodi do primera u
kojima se jasno poinjalo celinom, podeljenom manje-vie sreno na
dva sastavna del. U krajnjim sluajevima, oznaen je samo opti
utisak (si. 106A): nean sklad jednog, grubost drugog. Potreba za meu
sobnim dejstvom iskazana je jednostavno na si. 106B, a dinaminije u
jin-jangu crteu na si. 107.
Zadatak da se nacrta Prolost, sadanjost i budunost ukazivao
je na zbivanje u vremenu, dok se pojam Brak vie odnosio na
jedno stanje ili stvar. Meutim, nisu se svi crtei povinovali ovoj
razlici. Dok su neke ispitanice prikazale tri ivotna stadijuma kao
odvojene celine, si. 107A predstavlja ivot kao statian predmet, u
kome sadanji trenutak u vidu jedne vertikalne linije razdvaja
mranu prolost od vee i svetlije budunosti. Uporedite ovu nedinaminu raspodelu sa si. 107B, koja je sva nainjena od razuenog
kretanja. Parabola prolosti prodire napred i produava u budunost.
U trenutku sadanjosti, meutim, konvergenciji prolosti stavlja se
protivtea otpoinjanjem novog prostiranja ako treu parabolu
106

Slika 107 Levo: dobar brak; desno: rav brak.

Slika 107B Prolost je minula i jasno je odreena, te otud tamnija linija.

Sadanjost lei tamo gde se preklapaju prolost i budunost. Budunost
nastaje od prolosti i neodreena je, te otud tanja linija. Prolost deluje
trajno na budunost, te otud isprekidana linija.

Slika 107C U dobrom braku (gore) dve su linosti jedna pored druge, ali
kao pojedinci. Jedna potuje samostalnost druge, a ipak su meusobno
isprepletene. U ravom braku (dole) podupiru se i proimaju. Kada doe
do sukoba, jedna drugoj ne mogu da pomognu.

107

shvatamo kao otvorenu udesno; u suprotnom sluaju, budunost,

ogledajui se u prolosti, takoe se stie u ii sadanjosti, ali u
obrnutom pravcu, ime ukazuje na iskustvo koje zanemaruje preobratni tok vremena.
Dok ivot i njegovi stadijumi mogu da se predstavljaju kao
predmeti, brak moe da se prikae kao povest. U dobrome braku
na si. 107C, partneri se kreu naporednirn putanjama kao dva muzika
instrumenta koji sviraju istu melodiju u stalnom intervalu, a kada
im se putanje ukrste, oni se dodirnu, ali se ne ometaju. U ravome
braku, jedan partner stalno stoji drugome na putu. Potpis za si. 106a
pokazuje da se karakteristine konture brakova zamiljenih kao stvari
opaaju istovremeno kao ravan ili dombast put.

Slika 108 Jednakost meu individuama.

Slika 18A Raznoliki tipovi mogu skladno da se uklope u celinu, a da pri

toni ne gube osobenosti kao pojedinci. To vai i za ljude i za ideje. Sve
doprinose celini.

Slika 108B

Slika 108C Miljenje pojedinca je slobodnije, ali se sputava kada doe u

dodir sa oblau drugoga.

U prikazivanju Demokratije, neke ispitanice vide jasno odre

ene pojedince koji ulaze u odnos, dok je za druge celovitost zajed
nice od prvostepene vanosti. Na si. 108, drutvo je labava aglome
racija razliitih karaktera, poredanih bez ikakvog meusobnog odnosa,
ako se izuzme zajednika osnova na kojoj stoje. Na drugom kraju su
primeri u kojima se drava vidi kao jednostavno oblikovan pred
met, bez ikakvog izriitog ukazivanja na ljudske elemente od kojih
se sastoji. Na si. 108A, ona je prosto jedna vrea pojedinaca, meu
sobno razliitih, ali koji nikakav odnos nemaju ni meu sobom ni
prema drutvu kao celini. Ovo amorfno stanje stvari u crteu u
skladu je sa vrlo primitivnim gledanjem na zajedniki drutveni
108

ivot. SI. 108B je razraenija po tome to dinamino opisuje deformacije

pojedinaca koje nastaju od nesputanog komeanja ljudskog optenja.
Pojedinane razlike oblika sagledavaju se ovde kao rezultat slobod
nog meusobnog dejstva, a Drava nije nita drugo do zbir onoga
to susedi ine jedni drugima. Ima malo organizacije i nimalo vlade.
Crte, je raen od spolja prema unutra: sredite je ono to ostaje
poto su pojedinane snage obavile svoj posao.
Nasuprot tome, piramide razliitih oblika opisuju hijerarhijsku
strukturu demokratskog drutva (si. 108C). One stoje na svojoj osnovi
ili na vrhu, zavisno od toga da li se narodne mase ili ef drave
shvataju kao vlast. Meutim, one su statino ograniene na oblik
zato to hijerarhiju definiu samo smanjivanjem koliine: mnoinom
vlada manjina. Vektori se esto dodaju u sklopovima mandale ili
sunca, koji pokazuju centrinu organizaciju demokratije. Na si. 109,
od periferno smetenih graana, od kojih svaki ima svoj poseban
oblik, polaze strele ka sreditu i time se oznaava doprinos graana
vladi. To sredite je, meutim, prazno. Vlada je niko, i nikakve
strele kontrole ne vode od sredita ka onima kojima se vlada. Poje
dincima je dato pravo na vlast, ali joj nisu podreeni.

Slika 109 Svako je slobodan da uestvuje u vlasti Vrlo razliito prethodno

obrazovanje.

Iako su ovi ogledi bili nesistematski, oni pokazuju da obrazo

vani mladi ljudi bez mnogo tekoa pristupaju zadatku predstav
ljanja apstraktnih pojmova pomou nepredmetnih crtea. Sasvim je
jasno, takoe, da te apstrakcije idu do sri predstavljenih tema. Na
ravno, razmiljajui o prirodi pojmova koji treba da se crteom pred
stave, ispitanice su esto imale na umu specifine primere: sopstvena
iskustva u prolosti ili sadanjosti, karakter odreene demokratije,
zbivanja u ovom ili onom braku. U stvari, one su morale tako da
postupaju zato to apstraktne forme odraene u crteima ne pruaju
dovoljno podataka da bi se definisali pojmovi; one predstavljaju
samo isto strukturne oblike koji proizlaze iz tih podataka. Uslovi
ogleda nisu doputali ispitanicima da se koriste bilo kakvim, nara
tivnim elementima. Iako su od velike pomoi pri razjanjavanju teo
retskih pojmova, nepredmetni sklopovi moraju stalno da izvlae svoje
znaenje iz ive supstance dogaaja i stvari koje prikazuju.
Glavni razlog zato ti netelesni oblici mogu da budu od tolike
pomoi jeste u tome to se miljenje ne bavi prosto materijom ili
substratumom stvari nego samo njihovom strukturom. Osnovna svoj
stva odreene crvene boje ili odreenog zvuka daju ula, ali mi
ljenje ne moe ni da ih prikazuje ni da ih prenosi ljudi koji
109

nisu slepi ili gluvi mogu samo da ukau prstom na njih i da ih

imenuju. Opaajne odlike pristupane misli isto su strukturalne,
npr. ekspanzivnost one crvene, agresivnost onog zvuka, ili centrinost i kompaktnost neega okruglog. Miljenje tretira prostor i
vreme, koji su nosioci svega Sto se zbiva, kao strukturalne kategorije
koegzistencije i redosleda. Obe te kategorije mogu da se predstave
prostornim sredstvima vizuelnih sklopova.

MILJENJE POSTAJE VIDLJIVO

Kao to sam ve pomenuo, crte, slikarstvo i druga slina sred
stva prikazivanja ne slue prosto za to da razraene misli prevedu
u vidljive modele nego i potpomau prilikom reavanja problema.
To se jedva primeuje ako se ispitanicima doputa da urade samo
po jedan crte za svaki zadatak. Stoga, u ogledima Brajne Kaplan,
ispitanice su podstrekivane da upotrebe koliko god im je listova
hartije potrebno: Novi list za svaku novu ideju! Novi list kad god
poelite da poboljate neku staru ideju! Samo nastavite tako dok
ne budete zadovoljni svojim crteom! Mislite naglas dok crtate, a
za vreme rada objanjavajte ta radite! Jedanaest ispitanica napra
vile su u proeku po devet crtea, jedna je nainila trinaest, a ni
jedna manje od est.

Slika 110

Slika 110A

Lini crtaki stil svake ispitanice bivao je sve jasniji, sve odre
eniji i individualizovaniji to je ogled dalje odmicao. To je bilo
oigledno kada su uporeeni prvi i poslednji crte iz serije. Po
pravilu, sloenost se poveavala, forme su bivale komplikovanije ili
povezanije, ili su se, pak, preklapale, a javljali su se i novi ele
menti, kao senenje ili rafiranje. Takvo poveanje sloenosti nije
obavezno znailo da se prvi korak i konani ishod raspoznaju kao
110

sukcesivne faze jasnog i doslednog razvoja. Kontinuitet jeune osnovne

ideje bio je ponekad oigledan, ali ponekad i ne, a ni u jednom slu
aju nije itava serija crtea bila posveena postepenoj razradi samo
jedne specifine likovne teme. Meutim, esto se zapaalo postepeno
istanavanje crtea u progresivnim promenama koje su nastajale od
crtea do crtea, tu i tamo u seriji.
Zadatak se sastojao u tome da se naini nepredmetni crte
Mladosti. Jedna ispitanica poela je nekom vrstom uvis ustremljenog rasta, zamiljajui pri tom mladost kako je okrenuta sebi
u procesu otkrivanja same sebe. Prvi list (si. 110) pokriven je spi
ralama, sve manjim to su blie ivicama Usta i poredanim otpriUke
simetrino. Na drugom crteu (si. 110A), ti elementi povezani su u
drvoliki sklop, koji zamisao objedinjuje i razjanjava. Slike 111 i 111A
prikazuju sedmi i osmi crte jedne ispitanice koja je mladost zami
ljala kao okruglu ili amebastu grudvu koja se postepeno preobra
ava u vrst pravougaonik zrelog doba. Sedmi crte (si. 111) pokazuje
tri faze: mladost tei ka zrelosti, ui od nje i prilagoava joj se, i
najzad je prerasta. U osmom crteu (si. 111A), te tri faze su proirene
na est. Prva od njih je u sutini nepromenjena, sem to je tenja
izriito prikazana dinaminijim oblikom grudve, pri emu je poetak
njenog amebastog reagovanja na zrelost spoj napredovanja i vra
anja. Monolitska zrelost sada se istananije predstavlja: ona je otvo

rena, pristupana i moda aktivno angaovana. Za vreme pretapanja,

zrelost je ve u opadanju, a konano predavanje vlasti ide sada
dotle da obuhvata ne samo veliinu nego i promenu od grudve u
blok, ime se dovrava novo zrelo doba.
111

Postepeno obogaivanje pojma moe da se prati u radu jedne

uesnice kojoj je bilo potrebno trinaest crtea da bi dola do zado
voljavajueg reenja. Kratak opis bie dovoljan da bi se stekao
utisak o sve veoj sloenosti. Najpre, tu je kretanje uvis jednog
jedinog oblika, koji se spiralno uvija u prvome crteu a ispunjava
drugi list kao veliki otar klin. Taj jednostavni klin sada se prekida
negde na pola puta nagore to su zastoji izazvani nesigurnou i
sloenou mladosti. Na etvrtom crteu, klin se preobraa u kupu
koja se iri iz svog vrha: prosto napredovanje sada se objanjava
kao izrastanje. Kupa postaje tamno i trodimenzionalno geometrijsko
telo, pri emu polazna taka u donjem delu sada slui da se njome
izrazi nepostojanje vrste osnove. Crte br. 7 vraa se na prvobitnu
spiralu, ali je sada itav list ispunjen spiralama koje se uzdiu i
divlje preklapaju. Pojedinac se sada umnoava da bi predstavio dru
tvo, te je to proirenje izgleda odbacilo zamisao <na poetni oblik. Na
crteu 8, meusobno dejstvo izmeu pojedinaca koji rastu odreeno
je na izriitiji nain, pa su u tu svrhu spiralni oblici pojednostav
ljeni do pravih linija, koje se jasnije ukrtaju ili teku naporedo.
Crte 9 pokazuje vraanje ka individualnosti: broj vertikala svodi
se na tri, zatim na dve, pokazujui pravo optenje i sklad dveju
talasastih paralela. Na crteu 11, drutveni kontekst se uz osvetu
vraa u obliku dvaju mranih vrstih tela steui ih u mengele,
zbog ega ona prilino snano trepere. Na poslednjim crteima, ona
prerastaju pritisak okoline i uzdiu se u konanom skladu.
Ispitanica se posluila svojim redosledom crtea da bi hronoloki ispriala priu o mladosti. Meutim, ona u isto vreme okuplja
odgovarajue inioce jedan po jedan i objedinjuje ih u slici koja ih
sadri sve to ona vidi kao njihov prikladan karakter, ulogu i odnos.
Naveu ukratko jo tri primera da bih ilustrovao vidove ovog tra
ganja za razjanjenjem. Upotreba spirale i klina u jednom te istom
nizu crtea ve je pokazala kako potpuna promena slikovnog sklopa
moe ipak da ostavi osnovnu temu netaknutom. Isto to vai za drugi
jedan primer u kome ispitanica opisuje kako mlada linost prerasta
iz bezbrinih radosti ranih godina u sloeno isprepletena tkiva
mladosti. Ispitanica ilustruje ovu promenu time to na jednostavne
talase detinjstva polae gusti od koturova i cik-cak oblika. U sledeem crteu, isto stanje stvari prikazuje se kao geometrijski lavirint prividno potpun prekid likovnog kontinuiteta, a u stvari
jo pronicljivije tumaenje sloenosti, koja trenutak ranije nije bila
nita drugo do ista zbrka.
Drugi primeri potvruju zapaanje da likovni prekidi nastaju
kada crta uvede nov saznajni inilac. Jedna ispitanica upotrebila
je izvestan broj krugova da bi prikazala potpunost i nepostojanje
grubosti u detinjstvu. U sledeem crteu, prikazala je dve grupe
dugakih linija kao pritiske koji se vre na mladost, da bi zatim
ta dva sasvim razliita sklopa sjedinila u svom sledeem i poslednjem
crteu, u kome krugove, tesno stisnute u izvesnoj meri izobliene,
zatvaraju, odvajaju jedne od drugih i precrtavaju prave linije, koje
oznaavaju odgovornost i dunost.
Na kraju, jedan primer u kome se dva vida istoga pojma pri
kazuju najpre odvojeno a zatim spojeno. Ispitanica poinje time
to u poetku mladost zamilja kao neto to je otro iljasto, neto to
neskladno iskae sa osnove (si. 113). Iznenada, u njenom petom crteu,.
112

Slika 113

Slika 113A

mladost se javlja kao bezoblina grudva ali grudva koju, tri

crtea kasnije, mue urasli bolovi, pa ti bolovi, upereni prema
unutra du konture grudve, dobijaju u poslednjem crteu istu onu
otrinu iljka koja je na poetku predstavljala pojam kao celinu. Na
si. 113 i 113A dati su prvi i poslednji crte iz serije.
Sline odlike mogu se nai i u radu umetnika, kao na primer
u Pikasovim skicama za njegovu sliku Gernika. U knjizi o ovoj slici
(vidi sh prevod Rudolf Arnhajm, Pikasova Gernika, Geneza jedne
slike, prevod V.S., izd. Zamak kulture, Vmjaka Banja, 1974. prim,
prev.) prikazao sam kontinuitet i logiku koji lee u osnovi razvoja
od prve skice do gotovog del. Meutim, ti crtei i slike takoe,
mogu u prvi mah da se ine kao niz neobuzdanih skokova od optih
pogleda do detalja i natrag, kao nemirna igra kombinovanja osnov
nih elemenata na sve noviji i noviji nain, pri emu se uvode mnoge
promene u stilu i sadraju. Pa ipak, konana slika je sinteza proverenih otkria i do te mere je bez ostatka odreena i potpuna da
nikakve dalje promene ne mogu da se zamisle.
Naravno delo jednog umetnika duboko se razlikuje od krabanja nekog amatera. Ovo bi bilo jo oiglednije da sam umesto
to sam odabrao odgovarajue primerke iz ogleda, reprodukovao
ovde nasumian odbir crtea ili, pak, sve njih. Bilo je mnogo mah
nito nagomilanih vrljanja, koja nisu pokazivala nimalo paljive
usredsreenosti na zadatak, ili bar, sposobnost da se naine crtei
koji jasno odraavaju takav stav. Pa ipak, namera i prikazivaka
sredstva u osnovi su slina umetnikom radu. Amaterski crtei su
nekakva popularna verzija bogatog i istananog renika kojim se
umetnik slui.
Crtei su imali za cilj da prue taan vizuelni prikaz pojma.
Kao takvi, bili su isto saznajni, u naelu nimalo drukiji od onoga
to naunici prikazuju u svojim shematskim crteima. Meutim, esto
su bili skloni da prevazilaze vizuelno nabrajanje sila koje sainja
vaju sklopove. Crtaice su pokuale da izazovu, manje-vie uspeno,
iv odjek tih sila, te su stoga pribegle sredstvima umetnikog izraza.
113

Estetiki elemenat prisutan je u svim vizuelnim prikazima koje

su ljudi pokuavali da naine. U naunim dijagramima, on je odgo
voran za takva nuna svojstva kao to su red, jasnoa, slaganje
znaenja i forme, dinamiki izraz sila, itd. Vrednost vizuelnog prika
zivanja vie niko ne osporava. Pa ipak, jo nije dovoljno priznato
da opaajni i likovni oblici nisu prosto prevodi misaonih proizvoda
nego su krv i meso samog miljenja i da jedan neprekidan niz vizu
elnog tumaenja vodi od skromnih gestova u svakodnevnom optenju
do velikih umetnikih del.

114

8. SLIKE, SIMBOLI I ZNACI

Jednostavni linijski crtei mogu da daju vidljiv oblik sklo

povima sila ili drugim strukturalnim svojstvima. Crtei u prethod
noj glavi opisivali su prirodu dobrog ili ravog braka, ili demokratije, ili, pak mladosti onako kako ih zamilja lice koje ih je
nacrtalo. Veoma apstraktne drutvene ili psiholoke konfiguracije
pojavile su se u vidljivom obliku. Naravno, likovno mogu da se
prikau i stvari iz svakodnevnog ivota, na primer, mu i ena ili
zbor graana u nekoj demokratiji. Stil takvih likova esto je ap
straktniji od naina na koji bi ta lica, predmeti ili dogaaji bili
zabeleeni na fotografskoj ploi; a i fotografije su u mnogo emu
apstraktne. Moe, dakle da se kae da likovi posmatraju svet u dva
suprotna pravca. One lebde negde iznad oblasti praktinih stvari
a ispod netelesnih sila koje se nalaze u biti tih stvari.

TRI FUNKCIJE LIKOVA

Da bih razjasnio i uporedio razliite odnose likova prema onome
to oni oznaavaju, napraviu razliku izmeu tri funkcije koje likovi
vre. Likovi mogu da slue kao slike i kao simboli; mogu da se
upotrebe prosto kao znaci. Ova vrsta razlikovanja dobro je poznata
u strunoj literaturi. Neki autori upotrebljavali su iste ili sline
termine, ali su se znaenja koja su im davali u velikoj meri pokla
pala sa razlikama koje su mi nune za ovo nae istraivanje. Umesto
da analizujem te slinosti i razlike, pokuau da ova tri pojma definiem tako jasno da italac zna ta njima hou da kaem.
Ta tri termina slika, simbol, znak ne oznaavaju razliite
vrste likova. Oni, naprotiv, opisuju tri funkcije koje vre likovi.
Jedan te isti lik moe da poslui svakoj od te tri funkcije i esto
e da slui vie nego jednoj u isto vreme. Po pravilu, sam lik ne
kazuje koja se funkcija imala na umu. Trougao moe da bude znak
opasnosti, ili slika planine ili simbol hijerarhije. Nuno je da znamo
koliko dobro ili loe razliite vrste likova ispunjavaju te funkcije.
Jedan lik slui prosto kao znak ukoliko se odnosi na odreeni
sadraj ne odraavajui vizuelno njegove odlike. U najstroijem
smislu, moda jedna vizuelna stvar nikada ne moe da bude samo
znak. Neto portretsko uvek se uunja. Slova azbuke upotrebijena
u algebri pribliavaju se istim znacima. Ali, ak i ona prikazuje
pojedinane celine time to jesu pojedhiane celine: a i b portretiu
dvojnost. Oni, meutim, inae ni na koji nain ne lie na stvari koje
predstavljaju, zato to bi svako blie oznaavanje odvuklo panju
8*

115

od optosti iskaza. S druge strane, znaci poseduju vizuelne odlike

koje zadovoljavaju druge zahteve a ne portretisanje, to jest, oni
s valjanim razlogom izgledaju tako kako izgledaju. Godine 1926.
odluila je meunarodna konvencija o saobraajnim znacima da se
svim znacima koji ukazuju na opasnost da oblik trougla. Moda trougao zbog svoje otrine lii na opasnost vie nego, recimo, krug,
ali je njegov oblik odabran uglavnom zbog toga to se lako raspoznaje
sam po sebi a i razlikuje od drugih znakova. U pisanom
jeziku, jasno raznolike slovne grupe upotrebljene da se oznae
rei slue u sline svrhe raspoznavanja i razluivanja, pa
su stoga slova i rei, u ovom smislu, prosto znaci. Mnoge rei ne
uspevaju da svoj zadatak obave dobro zato to se jezici nisu stva
rali racionalno, nego rastu neusiljeno, te stoga proizvode sluajne,
proizvoljne i iskvarene oblike. Rei mogu da budu dvosmislene; na
primer, u engleskom jeziku, re pupil oznaava uenika i enicu
poto se prvobitno latinsko znaenje malenkosti rascepilo na vie
razliitih znaenja. Bez obzira na takve nesavrenosti, meutim, ka
rakteristike znakova veinom se tako odabiraju da zadovolje svoju
funkciju. U ovom smislu, oni su proizvoljni. Ve pomenuti uroeni
pobudni mehanizmi u biologiji jesu znaci. Konrad Lorenc kae za
te vizuelne pobuivae da su oni zbog svoje jednostavnosti oblika
i boje jedinstveni po izgledu bez verovatnoe da e neto slino da
se pojavi u okolini, te zato ne mogu lako da se pobrkaju.
Ukoliko su likovi znaci, oni mogu da poslue samo kao posredni
medijumi zato to dejstvuju prosto kao ukazivai na stvari koje pri
kazuju. Oni nisu analozi, te stoga ne mogu da se sami za sebe upo
trebe kao medijumi za misao. Ovo e se razjasniti kada budemo
razmatrali brojeve i verbalne jezike, koji su znaci par excellence.
Likovi su slike onoliko koliko portretiu stvari smetene na
niem nivou apstraktnosti nego to su oni sami. Oni izvravaju svoj
zadatak shvatanjem i predstavljanjem bitnih svojstava oblika, boje,
kretanja predmeta ili zbivanja koje prikazuju. Slike ne mogu da
budu prosto replike, to jest verne kopije koje se od originala razlikuju
samo sluajnim odstupanjima.
Slika ima na svim moguim nivoima apstrakcije. Jedna foto
grafija ili holandski predeo iz sedamnaestog veka mogu da budu
sasvim verni prirodi pa da ipak pomou odbira i rasporeda gotovo
neprimetno stilizuju svoj predmet tako da se usredsrede na sutinu
onoga to je predstavljeno. S druge strane, jedan potpuno nepredmetan sklop, recimo neka Mondrijanova slika, moe da bude zami
ljena kao slika saobraajne guve na njujorkom Brodveju. Dete
moe da uhvati karakter ljudske figure ili drveta pomou nekoliko
krajnje apstraktnih krugova, ovala ili pravih linija.
Apstraktnost je sredstvo pomou koga slika tumai ono to
prikazuje. Ova dragocena sposobnost se zanemaruje kada se tvrdi
da skraen prikaz poziva posmatraa da dopuni realistike pojedi
nosti koje nedostaju. Kad bi to bilo tano, jedna jednostavno nacr
tana karikatura izazvala bi naroito ivu reakciju te vrste. Ovo tvr
enje se ne zasniva ni na kakvim dokazima; ovde se radi prosto o
jednom shvatanju iz tradicionalne psihologije prema kome se opa
anje sastoji u potpunom odslikavanju vidnog polja, te da stoga opa
aj nepotpunog materijala mora da se dopuni iz zaliha prolih
iskustava. Kad bi to bilo tako, posmatra bi sve slike subjektivno
116

preobraavao u mehaniki verne replike. Nepotpunost bi se odstra

nila. Ali, apstraktnost nije nepotpunost. Slika je kazivanje o vizuelnim svojstvima, a takvo kazivanje moe da bude potpuno na sva
kom nivou apstraktnosti. Kada je slika nepotpuna, nejasna ili dvo
smislena s obzirom na ta apstraktna svojstva, onda posmatra ima
sam da donosi odluke o prirodi onoga to vidi. (Ovo, na primer, vai
za mastiljave mrlje u Rorahovom testu ili za slike u testu tematske
apercepcije, koje psiholozi upotrebljavaju da bi izazvali subjektivna
tumaenja; Rorschach).
Sreom, gotovo uopte nije moguno da se slika dopuni ma
tom, a i elja da se to pokua prilino je retka. Crtana ala se vidi
tano na onom nivou na kome je i nacrtana. Njena ubedljiva ivost
ne potie od onoga to dodaje posmatra, nego je, naprotiv, omo
guuje snana vizuelna dinamika njenih pojednostavljenih linija i
boja. Tano je da apstraktni stil takvih slika udaljava predmet od
fizike realnosti. Ludske karakterne crte i nagoni pojavljuju se ovde
neoptereeni materijom i osloboeni tiranije zemljine tee i telesne
slabosti. Udarac vrljikom po glavi je apstraktan napad, a isto tako
je apstraktan i njime izazvan oseaj bola. Drugim reima, slikovno
prikazivanje naglaava ovde opta svojstva. Te slike su u sasvim
drukijem smislu nestvarne nego fantastine prie o udima u kojima
se nadljudsko veinom predstavlja sa realistikom vemou. U njima
se nepostojeim silama pridaju materijalna tela, dok se u crtanim
alama sutinske sile destiliu iz fizike supstance.
Lik dejstvuje kao simbol onoliko koliko portretie stvari koje
su na viem nivou apstraktnosti nego to je sam simbol. Simbol daje
odreen oblik tipovima stvari ili konstelacijama sila. Svaki lik je,
naravno, odreena stvar te time to prikazuje neku vrstu stvari on
slui kao simbol, npr. kada se pojam psa objanjava slikom psa. U
naelu, svaka pojedinana stvar ili njena replika moe da slui kao
simbol ako neko poeli da je upotrebi na taj nain. Ali, u takvim
sluajevima, lik potpuno preputa gledaocu napor apstrahovanja. On
ne pomae usredsreivanjem na bitne odlike. Umetnika del to ine
bolje. Na primer, zidne slike Ambroa Lorencetija (Ambrogio Lorenzetti) u gradskoj kui u Sijeni simbolizuju ideje dobre i rave
vlade time to prikazuju prizore borbe i harmoninog napretka; poto
su umetnika del, ona to ine pronalaenjem, odabiranjem i obliko
vanjem tih prizora tako da ono to je bitno iznose pred oi u ioj
formi nego to bi to mogli sluajni pogledi na ivot u gradu i selu.
Hi, da upotrebim drugi primer: Holbajnov portret Henrija VIII jeste
slika kralja, ali ona takoe slui kao simbol svega to kralja ini
kraljem i svojstava kao to brutalnost, snaga, vitalnost, koji su
smeteni na viem nivou apstrakcije nego to je slika. Slika, pak,
apstraktnija je od istinske pojave kralja od krvi i mesa zato to ona
izotrava formalne odlike oblika i boje, koji su, opet, analogije simbolizovanih svojstava.
Cak i krajnje apstraktni likovi mogu da slue kao simboli.
Amaterski crtei, o kojima sam govorio u prethodnoj glavi, dali su
vidljiv geometrijski oblik dinamikim sklopovima koji karakteriu
ideje ili institucije. Strelice kojima fiziari oznaavaju vektore poka
zuju bitna svojstva sila, naime njihovu snagu, pravac, smer i taku
dejstva. Notno pismo delimino je simbolino; tj. kada, recimo, pri
kazuje visinu tona odgovarajuim smetajem u notnom sistemu. Na
1X7

slian nain, shematski crtei mogu da simbolizuju stanje uma pre

vodei neke njegove dinamike osobine u vidljive sklopove. Linijski
crtei na stranicama iz Sternovog Tristrama endija (Lawrence Ster
ne), prikazanim na si. 118 simbolizuju dobre, iskrene namere pripovedaa, koje ometa manje-vie nastran duh.

KAKO LIKOVI ISPUNJAVAJU SVOJU SVRHU

Poto likova ima na svakom nivou apstrakcije, vredi ispitati u
kojoj meri razliiti stepeni apstraktnosti dobro odgovaraju trima
funkcijama koje ovde razmatramo. Ograniiu se na nekoliko pri
mera uzetih sa oba kraja apstrakcione lestvice. Sta biva sa veoma
realistikim likovima? Kao to sam ve rekao, proste replike mogu
da budu korisne kao sirovina za saznanje, ali njih proizvode saznajni
inovi najnieg reda, te one, po sebi, ne doprinose razumevanju.
Paradoksalno je to one mogu ak i da oteaju raspoznavanje
sadraja zato to raspoznavanje nekog predmeta znai shvatiti neke
od njegovih bitnih odlika. Mehaniki stvorena replika moe da prikrije ili izoblii te odlike. Jedan od razloga to ljudi vaspitani u kul
turama u kojima se jo ne zna za fotografiju teko itaju nae tre
nutne snimke lei u tome to realistike i sluajne pojedinosti i delimina bezoblinost takvih slika nisu ni od kakve pomoi opaanju.
Sa ovim problemom sreemo se ponovo kada u poslednjoj glavi
budemo govorili o takozvanim vizuelnim uilima u nastavi. Vernost
118

i realizam su izrazi koji treba oprezno da se upotrebljavaju zato

to mehanika slinost moe nehotice da omane ba u bitnim odli
kama prikazanoga predmeta.
Ljudski um moe da se natera da proizvede mehaniki verne
duplikate stvari, ali on nije od prirode podeen za to. Poto se opa
anje bavi poimanjem znaajne forme, umu je teko da stvori likove
koji tu vrlinu nemaju. U stvari, strukturalnim svojstvima linija i
boja ak se i neke materijalne elje najbolje zadovoljavaju. Na
primer, mehaniki vemo nainjene fotografije u boji ili slike nipoto
nisu najpodesnije za izazivanje seksualnog uzbuenja pomou ula
vida. ulno zadovoljstvo se uspenije izaziva apstraktnom glatkoom
bujnih oblina, napetou koja oivljava stilizovane oblike grudi i
bedara. Kada ne preovlauju ove izraajne sile, slika se svodi na
prosto prikazivanje materije. Nuditi materiju bez forme, koja je opa
aj ni nosilac znaenja, u stvari je pornografija u jedinom valjanom
smislu rei, to e rei krenje ovekove dunosti da svet opaa
inteligentno. Kurva (grki pom) je linost koja nudi telo bez duha.
Kao simboli, prilino realistiki likovi imaju to preimustvo
da strukturalnim skeletima ideja daju krv i meso. Oni ostavljaju
utisak ivotnosti, to je esto poeljno. Ali, to ima i svoje nedo
statke, poto su predmeti koje oni prikazuju samo uzgredni simboli.
Jedne novine donele su vest da je jednog dana pre izvesnog vre
mena asni Denjuari iz baptistike crkve Dion-Hil u Detroitu
odveo svog etvorogodinjeg sina Stenlija da vidi veliku zidnu sliku
koja je tih dana naslikana u auli jedne tamonje kole. Vidim voz,
rekao je Stenli. Ta pruga, rekao je asni Denjuari, jeste budu
nost koja ide prema nama. Voz je jedinstvo ove zemlje, dodue da
leka, ali nam se pribliava. Ne, veli Stenli, to je voz.
Ovo neslaganje izmeu oca i sina nastalo je zbog toga to voz
nije potpun simbol, s punim radnim vremenom, to bi se reklo. On
prvenstveno radi za eleznicu, a simbolizovanje mu je samo uzgre
dan, honoraran posao, oko koga se ne die velika galama, i koga
zato ne moraju da budu svesni ni dananji etvorogodinjaci ni
mnogi odrasli. to je jedno umetniko delo, skulptura ili slika, vernije prirodi, to je umetniku tee da mu prui simboliko znaenje.
Kurbeova slika U Atelier (Courbet) iz 1855. prikazuje grupu realis
tiki naslikanih ljudi koji okruuju smog umetnika dok radi u svom
ateljeu. Slika nosi podnaslov Une allgorie relle i imala je za cilj
da pokae, s jedne strane, ljude iz svakodnevnog ivota, a s druge,
ljude oseanja i misli, i jedne i druge podjednako ukoene u nekom
stanju snene omamljenosti, dok samo slikar, snano obuzet radom
na platnu, zauzima sredite kao jedina linost koja se aktivno bavi
stvarnou. Istoriar umetnosti Verner Hofman (Werner Hofmann),
u jednoj opsenoj analizi ove slike, napominje da su realisti oseali
alegorijske implikacije kao suvine, dok su simbolisti smatrali da
se one ne slau sa samom robustnou stila. Samo kada sliku posmatra paljivo i bez predrasuda, gledalac e moi da shvati da, na
primer, gola ena koja gleda umetnika dok radi u svom ateljeu
nije samo njegov model, na realistikom nivou prikazivanja, nego
je i muza, tradicionalna alegorija istine, punoe ivota, sve u
isti mah.
Dilema postaje naroito otra kada umetnik cilja na fantaziju
i dublje znaenje, ali nema slikarske uobrazilje da bi ta svojstva
119

uinio vidljivim. Primeri za to mogu da se nau kod pedantnih

nadrealista. Ima jedna slika od Renea Magrita (Ren Magniitte) na
kojoj je briljivo naslikana duvanska lula na praznoj pozadini i
sa potpisom: Ceci nest pas une pipe (Ovo nije lula). Na alost, to
je ipak samo lula. Slian problem nastaje kada se u kolaima ili
skulpturama nedarovito upotrebljavaju takozvani objets trouvs.
Posmatra vidi samo nepreobraen otpadak. Ono to vidi moe da
ga podstakne da misli, ali misli nema u samom umetnikom delu.
Pa ipak, Pikaso moe vrlo ivo da izrazi samu sutinu bikovske
glave prosto time to kombinuje upravlja i sedite nekog starog
bicikla.
to je jedan pojam odreeniji, to se vie njegove odlike tak
mie oko posmatraeve panje. To se vidi u saobraajnim znacima,
plakatima i slinim likovnim obavestima kada pokuavaju da sadr
ajno ogranien smisao simbolizuju jednim sloenim likom. Martin
Krampen ukazao je na primer pua, koji je u jednom starom piktografskom saobraajnom znaku upotrebljen da vozae opomene da
smanje brzinu. Prilino vem a slika pua moe zaista da okupi voza
evu panju ivlje nego naredba usporite!, ali Krampen primeuje
da pu nije samo spor nego je i ljigav i veoma straljiv, itd. Na
ravno, okolnost to se radi o autoputu pomae da se izdvoji odgo
varajue znaenje, ali sama slika nije tu ni od kakve pomoi.
Specifinost jednog lika zahteva odgovarajue specifino znanje
u oveku koji treba da ga razume. Rudolf Modli (Modley) primeuje
da saobraajni znak koji prikazuje peaka u zapadnjakom odelu
moe da deluje zbunjujue ili odbojno u nekoj istonjakoj ili afri
koj zemlji i da slika starovremenske lokomotive moe kod vozaa
mlae generacije da stvori utisak da se radi o istorijskom muzeju
eleznikih lokomotiva a ne o ukrtanju sa eleznikom prugom.
Specifina karakterizacija moe da olaka identifikaciju odreene
vrste stvari ako je ona poznata posmatrau, ali i da otea izvlaenje
apstraktnijeg znaenja.
Na drugom kraju lestvice apstraktnosti nalaze se veoma stilizovani, esto sasvim geometrijski oblici. Oni imaju to preimustvo to
veoma jasno istiu odreene osobine. Jedna jednostavna strelica
usredsreuje se ubedljivije na pokazivanje nego realistiki nacrtana
viktorijanska aka sa noktima, rukavom, manetom i dugmadima.
Strelica je takoe gotovo potpun simbol, te stoga poziva posmatraa
da s njom postupa kao sa iskazom a ne kao sa slikom predmeta
iz svakodnevnog ivota. Meutim, veoma apstraktni pojmovi su sa
drajno otro ogranieni ali po opsegu veoma iroki, toj est mogu
da se odnose na mnoge stvari. Crte dva kruga koji se preklapaju
moe da bude slika nekog fizikog predmeta, recimo nove vrste
pereca ili naoara. Moe da bude i crte osnove nekog cirkusa sa
dve arene. Moe takoe da bude simbol dobrog braka ili bratstva
meu narodima. U jo optijem smislu, moe da pokazuje logini
odnos izmeu neka dva pojma koji se delimino poklapaju. Koje
se od ovih znaenja imalo na umu, moe samo kontekst da otkrije.
Ovo dovodi do tekoa u civilizaciji koja stalno trpa stvari
zajedno koje ne idu jedna uz drugu ili oh stavlja na mesta koja
protivree njihovoj funkciji. Celokupna pokretljivost, transport, trans
misija i komunikacija u naem veku uklanja stvari iz njihovog pri
rodnog mesta i time ide na utrb njihovom identitetu i efikasnosti.
120

Jabuka se lake opravdava kada se vidi u vonjaku ili piljarnici.

Smetena u drutvo stotina drugih potreptina za domainstvo, ili
reklamirana zajedno sa mnotvom raznorodnih stvari ili, pak, raz
matrana na mestima koja nemaju veze sa voem, jabuka mora da
uini mnogo vei napor da bi se prepoznala ili da bi izazvala ne
kakvu reakciju. Palatu ili crkvu koji stoje na najvioj taki grada
na brdu ili se uzdiu na kraju impozantne aleje, trijumfalnu kapiju
postavljenu na raskrsnici avenija odreuje i istie njihova lokacija;
dok tradicionalna crkva ukopana izmeu njujorkih oblakodera ne
samo to ne dobij a nikakvu pomo od svoje okoline nego je i odba
ena i poniena. Nedostatak redundancije u okolini plaamo time to
ulaemo vei napor da bismo identifikovali odreenu stvar ili da
bismo omoguili da se ona identifikuje.
Jedna veoma apstraktna forma koja ima malo ili nema nimalo
slinosti sa predmetom na koji se odnosi mora da se ogranii na
jednu jedinu primenu ili da se u velikoj meri oslanja na kontekst
koji e je objanjavati. Od konteksta zavisi da li e krst da se shvati
kao verski ili aritmetiki znak ili simbol ili, pak, nee imati nikakvu
semantiku funkciju, kao ukrtene prozorske preke. Cesto je potre
ban veliki i trajan napor da se nekom jednostavnom znaku utisne
odreeno znaenje, pa se ak ni uz najtemeljniju indoktrinaciju ne
mogu da iskljue nepoeljne asocijacije. Kada je Hitler posetio Rim
za vreme Musolinija, i kada je itav grad odjedanput bio preplavljen
nacistikim zastavama, seam se da je jedna mlada Italijanka sva
uasnuta uzviknula: Rimom gamiu crni pauci!
Jednostavni oblik kukastog krsta bio je toliko malo optereen
drugim asocijacijama da je mogao da se upotrebi kao nosilac novog
znaenja. Ovo nametanje bilo je toliko uspeno da je vremenom znak
vizuelno sadravao i isputao iz sebe veoma emocionalno znaenje
koje ranije nije imao. Zaista, znak je bio veoma dobro odabran. On
je zadovoljavao etoloke zahteve raspoznatljivosti i upadljive jedno
stavnosti. On je prenosio dinamiku Pokreta svojom nagnutom ori
jentacijom u prostoru. Kao crna figura na beloj i crvenoj podlozi,
on je pomagao da se oivi stara zastava nemakog carstva, pa je
time apelovao na nacionalizam. U nacistikoj zastavi, crveno je postalo
boja revolucije, a crno je ulivalo strah kao koulje jurinih odreda.
Kukasti krst je imao odsenost i otrinu pruske discipline, a njegova
ista geometrija slagala se ironino sa bauhausovski modernim uku
som funkcionalnog oblikovanja. Obrazovani ljudi videli su u ovom
indijskom simbolu i ukazivanje na arijevsku rasu. Pritisci drutve
nog konteksta uinili su ostalo. Nije nimalo udno to je nedavno
ameriki pisac Dej Doblin (Jay) rekao za Hitlera da je propali
umetnik postao najvei dizajner zatitnih znakova u ovom stoleu.

TA ROBNI ZATITNI ZNACI MOGU DA KAU

Dizajneri trgovakih zatitnih znakova ne mogu da se osla
njaju na mone drutvene snage kojima je Hitler raspolagao. Njihov
zadatak je utoliko tei to oni u veini sluajeva ne mogu svoje
projekte tako da prave da sami u sebi nose svoj smisao. Ukus i stil
naeg vremena povezuje uspean posao sa jasno odreenim, potpuno
svedenim oblikom, a nesreenost i uurbanost modernog ivota zahte121

vaju drai koje dejstvuju u deliu sekunde. Problem se sastoji u

tome to jedan veoma apstraktan sklop ne uspeva da specifikuje
predmet na koji se odnosi, dok reklama ima za cilj da identifikuje
odreeno preduzee, marku, ustanovu ili, pak, ideju. Doblin navodi
oglede da bi pokazao da potroai lake identifikuju logotip, to
jest ime ili parolu nekog proizvoda nego zatitni znak. U stvari, pri
sustvo zatitnog znaka moe ak i da smanji broj tanih reagovanja
na logotip. Doblin zakljuuje da sa stanovita komunikacija, robni
znak, za veinu preduzea, nije samo gubljenje vremena nego moe
u stvari da bude ista teta. Bilo kakva da je valjanost ovog tvr
enja, ono ilustruje posebni karakter visoko apstraktnih sklopova.
Nesposobnost takvih sklopova da specifikuju odreenu primenu
podsea na sline nalaze u ogledima o znaenju muzike. Na primer,
da bi utvrdio da li .kompozitorove namere mogu da se saznaju iz
njegovih del, Melvin G. Rig (Rigg) je svojim ispitanicima putao
snimljene delove, uglavnom klasine operske muzike, a onda je tra
io da ih spare sa opisima datim u jednom upitniku, imajui u vidu
njihovo opte raspoloenje (tuno, veselo), optu kategoriju sadraja
(smrt, religija, ljubav itd.) i specifian program (oprotajni pozdrav,
molitva, crkvena muzika, pesma sa prela, meseina itd.). Sluaoci su
na najviem nivou apstrakcije postigli dobre rezultate, a na najniem
slabe. Iz toga ne srne da se zakljuuje, kao to je to Rig uradio,
da kompozitorove namere obino ne .prelaze ni na koji poseban
nain u kulturne slojeve nae populacije; to bi znailo pogreno
tumaiti prirodu muzike i njen odnos prema specifinom program
skom sadraju. Saznaj na vrednost muzike potie upravo od visokog
nivoa apstrakcije na kome ona prikazuje spregove sila. Ti spregovi
sami ,po sebi ne ukazuju ni na jednu odreenu .primenu, ali do
putaju da se odnose na takve posebne teme. Programska muzika,
u kojoj se narativni sadraj prikazuje tonovima, ostaje uvek samo
neprijatan kuriozitet, ba zato to pokuava da jedan odreen sadraj
izrazi optim formama. Obrnuto, u operi ili kao pratnja uz pozorini komad ili uz film, muzika slui da ovaploti opte sadrano u
posebnom. Prema openhauerovim reima, muzika pokazuje ovde
svoju mo i viu sposobnost pruajui najdublja, poslednja, najtajnija
otkrovenja o oseanjima izraenim pomou rei ili radnju prikazanu
u operi, te otkriva njihovu pravu i istinsku sutinu. Muzika nas upoz
naje sa najintimnijom duom zbivanja i dogaaja o kojima nam
pozornica nudi tek samo ljusku i telo.
Vizuelni likovi imaju sline vrednosti i slabosti. Ba kao to
Sen-Sansova muzika (Saint-Sans) ne moe da rauna na to da se
poistoveti sa Omfalinom preslicom, ni trgovaki znaci i slini amblemi
ne mogu da se poistovete sa odreenim proizvodom ili proizvoaem.
Poistoveivanje moe da se postigne samo onim to ljudi iz struke
zovu .snanim prodiranjem, to jest, upornim pojaavanjem veze iz
meu oznaitelja i oznaenog, kao na primer kod verskih znakova
(krst, Davidova zvezda), simbola na zastavama (list kanadske topole
na kanadskoj zastavi, izlazee sunce na japanskoj) ili, pak, kod Cr
venog krsta. Stoga, ako bi se vrednost zatitnih znakova proveravala
nezavisno od konteksta koji ih povezuje sa njihovim vlasnicima, bilo
bi to kao kada bi se dijagrami na kolskoj tabli procenjivali a da se
pri tom ne uzima u obzir profesorovo usmeno objanjenje.
122

Plavu boju koju neka dama nosi moe posmatra da doivljava

kao sutinsku odliku njene linosti; ali, ta boja sama po sebi moe
i da ne izaziva pomisao na damu. Isto tako, dobar robni znak moe
da pojaa individualni karakter svog nosioca, a da pri tom sam po
sebi ne ukazuje na njega. Kada naiem na zatitni znak koji je izra
dio Franesko Sarolja (Francesco Saroglia) za Meunarodni sekreta
rijat za vunu (si. 123), mogu i da mu ne shvatim smisao odmah zato
to njegovi neni, savitljivi, glatki oblici nose neke veoma opte
odlike. On ima jednu namerno odabranu eleganciju da bi se suprot
stavio podseanju na grube tvidove, ali nije specifian za vunu. U
odgovarajuem kontekstu, ova jednostavna figura usredsreuje se
jasno na bitne i eljene osobine, i tako slui svojoj svrsi.

Slika 123

Slika 123A

Dobar, moderan zatitni znak tumai karakter svog nosioca po

vezujui sa otro definisanim sklopovima vidljivih sila. Dobropoznati
amblem ajs Menhetn banke (Chase Manhattan), kojeg su izradili
Cermajev i Gejsmar (Chermayeff, Geismar, si. 123A) moe da poslui
kao primer. Unutranji kvadrat i spoljanji osmougao stvaraju centrino simetrinu figuru, ostavljajui utisak mira, vrstine, solidnosti.
Od prodora zatien kao tvrava i netaknut promenama i nevoljama
vremena, taj mali spomenik sagraen je od snanih blokova, koje
odlikuju paralelne prave ivice i jednostavni uglovi. U isto vreme, on
ima potrebnu ivotnost i usmerenost ka cilju. Zailjeni delovi uvode
dinamine sile, koje, meutim, ne pokreu figuru kao celinu, nego
su uklopljene u stabilan, neusmeren sklop forme. Antagonistika kre
tanja jedinica, koje streme u etiri razliita pravca, izjednauju se u
jednu optu ivahnu smirenost celine, ili, pak, zajedniki stvaraju
jedno ustaljeno, zatvoreno obrtanje kao kod nekog motora. tavie,
etiri komponente se potpuno uklapaju u celinu, ali istovremeno u
vaju svoj posebni karakter, i time ukazuju na mnogostrukost inicija
tive koju ostvaruju elementi, ija je individualnost, meutim ogra
niena na razliku poloaja u okviru celine. Figura je, uz to, korisno
dvosmislena u spoju ta etiri elementa. Kada se sagledavaju kao
pravougaoni blokovi odseenih uglova, etiri elementa naleu jedan
na drugi kao opeke u zidu. Kada se vide kao simetrine prizme, oni
se meusobno preklapaju i na taj nain ukopavaju. Istanana rav
notea izmeu meusobnog granienja i uzajamnog dejstvovanja u
zdruenom radu govori o prirodi unutranje organizacije.
123

U izvesnoj meri, jedan toliko apstraktan lik uvek e biti hladan

i udaljen. On ne moe da prui onu ulnu mekotu vune koju daje
dobra fotografija u boji ili realistika slika. On ne moe da pokae
vrevu u banci, njene ljude, velianstvene dvorane. S druge strane,
on ne treba da se ograniava na prosto nabrajanje odgovarajuih
strukturalnih svojstava. Svaka forma ima dinamike osobine koje
daju svoj doprinos tumaenju stvari. Jednostavni oblici mogu da
izazovu izraajna oseanja gipkosti ili vitalnosti, ili, pak, harmonije.
Ova vrsta izazivanja neophodna je u umetnosti. Amblemi o kojima
smo ovde govorili dre na neki udan nain sredinu izmeu umet
nosti i saznajnih funkcija proste identifikacije i razluivanja. Jedan
amblem moe da bude savreno prihvatljiv parnjak stvari na koju
se odnosi, a da ipak nema nameru da izazove njena dinamina svoj
stva, niti, pak, u tome uspeva.

Slika 124

Slika 124A

Ovo je naroito jasno kada se radi o jako emocionalno oboje

nim temama. SI. 124 i 124A daju dva primera o tome; jedan je predlog
Ernsta Roha (Roch) za zatitni znak Kanadske svetske izlobe iz
1967, a drugu je izradio Sol Bes (Saul Bass) za Komitet za zdravu
nuklearnu energiju, jednu politiku organizaciju koja se bori protiv
razvoja nuklearnog oruja. Obe su veoma karakteristine i na inteli
gentan nain svode svoju temu na nekoliko jednostavno datih vizuelnih sklopova. Rohov nacrt, u kome se osea odjek Leonardovog u
venog crtea Vitruvijevskog oveka, trebalo je da ilustruje temu iz
lobe: ovek i njegov svet. Na Besovom crteu vide se zatitnike
ruke, koje pokuavaju da zaustave atomsku eksploziju. Iako oba rada
veoma precizno daju bitne elemente svojih tema, Rohova zemljina
lopta ne pokuava da prenese oseanje astronomskog prostranstva,
a u rukama nema pravog pruanja, obuhvatanja ili noenja, kao ni
snage u raskoraenim nogama. Slino tome, u Besovom znaku odlomljeni komadii eksplozije imaju malo razorne snage, a ake mogu
ponekom posmatrau i da ne ostavljaju utisak aktivne zatite.
Ovo svoenje izraajne dinamike samo na nagovetaj moe da
bude sasvim prikladno. Glavna funkcija jednog amblema nije da
bude umetniko delo. Slika ili skulptura treba da u posmatrau
izazove odjek konfiguracije sila, te upravo sam predstavljeni sadraj
slui tom cilju. Obrnuto, jedna primenjena grafika, koja treba da
slui identifikaciji i razluivanju, koristi se dinamikim izrazom
uglavnom da bi postigla tu osnovnu svrhu; ba kao to tri poteza
124

kineskog znaka za planinu ukazuju ne samo na visove nego i na nji

hovo uzdizanje, te time taj nagovetaj ine malo ivljim. Naravno,
ak i najsuvoparniji i najneutralniji nacrt moe da raspali estoku
starost pomou znaenja koje se vezuje za njega. Ali, jedna stvar je
dinamika koja se nalazi u vizuelnom predmetu na primer u jednoj
baroknoj slici a sasvim su drugo oseanja koja on izaziva kao
u sluaju srpa i ekia.

ISKUSTVA I IDEJE
Na poetku ove glave napomenuo sam da likovni analozi mogu
da slue kao posrednici izmeu ulnih iskustava i netelesnih sila koje
lee u osnovi predmeta i zbivanja tih iskustava. Jedan Rembrantov
portret je slika i ona tumai odreenog stanovnika Amsterdama kao
ljudski tip, koga karakterie odreen sklop fizikih i psihikih si
la oveka slamanog ali uspravnog, uvek budnog ali zamiljenog.
U isto vreme, taj nepoznati ovek iz prolog veka trajno je vaan za
nas kao simbol zato to njegov lik oivotvoruje ona apstraktnija
svojstva tlaenja i otpora, usmerenost i prema spoljanjem i prema
unutranjem. To vai i za dobro .apstraktno, tj. nepredmetno umetniko delo. Poto ono ne prikazuje spoljanji oblik fizikih predmeta,
ono je blie istim silama koje predstavlja simboliki; ali, ono isto
vremeno prikazuje unutranju prirodu stvari i dogaaja ovoga sveta,
te stoga zadrava svoj odnos prema ljudskom ivotu na zemlji.
Ukupno uzev, svaki, likovni analog izvrava zadatak rasuivanja
time to stapa ulni izgled i opte pojmove u jedan jedinstven saz
naj ni iskaz.
Koliko je bitno da se ta dva vida lika stalno dopunjuju, ne
samo u umetnostima nego svugde u ljudskom miljenju, upeatljivo
je istakao Gete na jednom mestu u svojoj Teoriji boje:
S obzirom na slikovit jezik i posredan izraz, pesnitvo ima veliko
preimustvo nad svim drugim nainima govora. Ono moe da upotrebi
svaku sliku, svaki odnos koji mu odgovara po svom karakteru i pogodnos
ti. Ono uporeuje duhovno sa telesnim i obrnuto: misao sa munjom, munju
sa misli, i time se meusobna zavisnost stvari naega sveta (das Wechselleben der Weltgegenstnde) izraava na najbolji nain. Filozofija, takoe,
u svojim vrhunskim trenucima, zahteva posebne izraze i slikovit jezik,
kao to to potvruje upotreba simbolike, koju smo esto pominjali, bilo
da smo joj prigovarali ili je uzimali u zatitu.
Na alost, istorija nam kazuje da filozofske kole, zavisno od naina
i pristupa svojih osnivaa i glavnih uitelja, pati od upotrebe jednostra
nih simbola da bi izrazila celinu i ovladala njome. Naroito, neke od njih
nastoje na opisivanju fizikog duhovnim simbolima, dok druge ele fizi
ke simbole za duhovno. Na taj nain, stvari nisu nikada da kraja proraene; umesto toga, dolazi do razdvojenosti u onome to treba da se pred
stavi i odredi, a takoe i do raskoraka meu onima koje se time bave.
Sledstveno tome, stvara se zla volja na obe strane i uspostavlja se duh
pristrasnosti.

Ima slika i skulptura koje ljudske figure, predmete i radnje

prikazuju manje-vie realistiki, ali pri tom stavljaju do znanja da ne
125

treba bukvalno da se shvataju. One nemaju nikakvog smisla kao opi

si onoga to se deava u ivotu na zemlji, ve su pre svega zamiljene
kao simboliki nosioci ideja. Posmatraa obuzima neobino oseanje
o kome Hegel govori u vezi sa simbolizmom drevne istonjake umetnosti: Wir fhlen, dass wir unter Aufgaben wamdeln (Imamo ose
anje da hodamo meu zadacima). Poto slika prosto ne tumai ivot,
posmatra se suoava sa zadatkom da izmudri ta ona simbolizuje.
Pikasovu ranu sliku La Vie, Vilhelm Bek ( Wilhelm Boeck) je na
zvao posvetovljenim filozofskim simbolizmom umetnosti na prekret
nici stolea. Bek opisuje ovaj prikaz ivota na sledei nain:
Bosonoga ena stoji na desnoj strani, ozbiljna lica u profilu, sa
zaspalim detetom u naborima haljine. Levo stoji jedan ljubak nag par,
uzajamno traei zatitu kao pri iznenadnom strahu. Mukarac je vei, sa
visokim elom produhovljenog oveka, blaga ena je suta odanost. Gleda
ju u majku, ali pogled im je okrenut ka sebi; toliko su zaokupljeni svojom
sudbinom da majku ne vide, iako mukarac kaiprstom nene leve ruke
upadljivo pokazuje na dete. Iza figura u prednjem planu vide se dve na
slikane studije: donja prikazuje uurenu nagu figuru utonulu u sanja
renje; a gornja sedei par, koji je kao odjek para to stoji u prednjem
planu.

Jasno je da je slikar eleo da izrazi onakvu misao kakva se kao

sistematska shema nalazi u sonetu Dona Kitsa (John Keats)
The Human Seasons ili u Sfinginoj zagoneci (Koje to bie ide ujutru
na etiri noge, u podne na dve, a uvee na tri?) . Isto tako je oigled
no da slikar hoda po opasnom tlu. Izriito simboline predstave uobi
ajene su u svim kulturama. Ali, poto one glavni smisao dobijaju od
ideje, stil prikaza mora da opomene posmatraa da se ne nalazi u
oblasti zemaljskih zbivanja. S druge strane, u ovom meuprostoru
izmeu dijagrama i umetnosti, uvek postoji opasnost da ideje zaokupe
ivot lika. O takozvanim alegorijama moe se rei da one parodiraju
zadatak simbola ilustrujui ideje standardizovanim kliejima. Takve
pojmovne forme pretvaraju se u osiromaenje mate. Zbog toga hlad
no deluju preterano intelektualno koncipovani romani u kojima se nerazraene teorije nabacuju preko linosti kao da su krojake lutke.
Ovamo spada i smeno shematska simbolika u amaterskoj umetnosti,
jevtinoj govoranciji ili, pak, u nekim snovima. Engleski istoriar umet
nosti Roder Fraj (Roger Fry) zbijao je alu sa umetniki oskudnim
snovima koje je psihoanalitiar Oskar Pfister navodio da bi pokazao
kako pesniko nadahnue potie iz istog izvora kao smovi. Evo jednog
Pfisterovog primera:
Mladi se sprema da sa jednog enskog lea skoi na most obavijen
morem magle, usred koga stoji Smrt. Iza njega raa se sunce u krvavo
crvenom sjaju. Na desnoj ivici dva para ruku pokuavaju da odvrate ili
zadre usplahirenog mladia.

Po svoj prilici, odvratnost amaterske fantazije, o kojoj Frojd

govori u vezi sa sanjarenjem i jevtinim romanima, ne nastaje toliko
zbog toga to se elje i strahovanja otkrivaju u svoj svojoj golotinji,
ve zato to se doputa da unapred smiljene ideje i otrcani likovi
remete istinitost kazivanja. Ti proizvodi duha saznajno su neisti.
126

DVE LESTVICE APSTRAKCIJE

Ono to sam pokuao da kaem o funkcijama likovnih analoga
saeto je na slici 127. Ono to je doivljeno slike i simboli prikazuju
pomou likova na dva komplementarna naina. Na slici, nivo aps
trakcije lika vii je od doivljaja koji predstavlja; za simbol vai
obrnuto.

SOK

"K

NIZAK

SILE
IDEJE
NEPREDMETNE
FORME

\ /

STILIZOVANI
PREDMETI 4 /
MEHANIKO
PONAVLJANJE

\
\

predstavljaju

SLIKE

NOSIOCI
SIMBOLA
RODOVI
POJEDINANI
SLUAJEVI

DOIVLJAJ
Slika 127

Iako svaki lik spaja dva specifina nivoa dveju lestvica, veoma
je poeljno naroito za svrhe umetnosti da itav opseg obeju lestvica
odzvanja u svakom primeru likovnog prikazivanja. To za lestvicu
likova, koja se nalazi na levoj strani, znai da iako jedna slika moe
da bude potpuno apstraktna (nemimetika), ona treba da odraava
neto od sloenosti forme kojom realistika del prikazuju bogatstvo
ljudskog iskustva. Obrnuto, jedna realistika slika, da bi bila itljiva,
optevaea i izraajna, mora da svoj prikaz predmeta uklopi u iste
forme, koje neposrednije mogu da se ovaplote u .apstraktnoj umet
nosti.
Za lestvicu iskustva, ovaj uslov zahteva da um, iako se usredsreuje na krajnje sile koje dejstvuju u bivstvovanju, on te sile posmatra kao izvor bogatstva ulnih pojava; i, obrnuto, beskrajnu raz
nolikost posebnih fenomena mora tako da se sagledava organizuju opta naela koja joj lee u osnovi.
Ovaj doktrinerski zahtev izgledae opravdan ako se pomisli ta
se deava kada ove dve lestvice nisu rastegnute do svojih krajnjih
granica ili kada razliiti stepeni apstrakcije nisu potpuno usaglaeni.
Pod takvim patolokim uslovima, lestvica se smanjuje ili, pak, na
nekom njenom nivou nastaje pregrada, usled ega nastaje duhovno
osiromaenje. Ogranienost na najniu stepenicu lestvice likova moe
da dovede do nepromiljenog podraavanja predmeta iz prirode.
Na gornjem kraju, izdvojenost dovodi do krute geometrije, dosta
sreene, ali suvie oskudne da bi zauzimala ljudski mozak, tu najis
127

tananiju tvorevinu prirode. Na lestvici iskustva, ogranienost na naj

nie stepenice izaziva materijalno-praktini stav, kome nedostaju
vodee ideje. Na gornjoj stepenici dobijamo beskrvno mudrovanje,
isto formalno baratanje teoretskim propozicijama ili normama.
Svaka takva ogranienost misli i izraza oslabljuje valjanost
umetnikog kazivanja. U idealnoj civilizaciji, nijedan predmet se ne
opaa, nijedna radnja se ne obavlja bez otvorene perspektive analoga,
koji ukazuju na sasvim apstraktna vodea naela; i, obrnuto, kada se
radi o istim, optim oblicima, opti pojmovi su obogaeni ulnim
doivljajem, koji u misao unosi sadraj.

9. TA APSTRAKCIJA NIJE

Potrebno je, a to i elimo, da se iznova sagradi most izmeu

opaanja i miljenja. Trudio sam se da pokaem da se opaanje
sastoji u poimanju sutinskih optih odlika predmeta; i, obrnuto, da
bi imalo neto o emu e da misli, miljenje mora da se zasniva na
predstavama o svetu u kome ivimo. Misaoni elementi u opaanju i
opaajni elementi u miljenju uzajamno se dopunjuju. Oni od ljud
skog saznanja ine jedan jedinstven proces, koji bez prekida vodi od
najelementarnijeg sticanja ulnih informacija do najoptijih teoret
skih ideja. Bitna odlika ovog jedinstvenog saznajnog procesa jeste to
to on na svakom nivou ukljuuje apstrakciju. Stoga, priroda i zna
enje apstrakcije moraju briljivo da se ispitaju.
Naa teza je dosta jednostavna. Ali, jedva moemo da se na
damo da e njeni pozitivni aspekti da se razumeju i prihvate ukoliko
se ne opie i odbaci izvestan broj shvatanja o apstrakciji koja mogu
da odvedu na pogrean put.
U bukvalnom smislu, re apstrakcija znai neto negativno. Ona
govori o uklanjanju poto glagol abstrahere znai, aktivno, izvui
neto iz neega i, pasivno, biti izvuen iz neega. Ovo je bilo i jo
je sasvim vidljivo u engleskom jeziku, koji ima obiaj da ovu re,
nastalu od latinskog korena, upotrebljava i u neprenosnom smislu.
Tako se, kako navodi Oksfordski renik, u sedamnaestom veku govo
rilo: to smo apstraktniji od svog tela, to emo sposobniji biti da
gledamo boansku svetlost. Za rasejanog oveka govorilo se da je
apstrahovan, a i danas se veli da je neko sa siromatvom samo u
apstraktnom smislu upoznat kada hoe da se kae da ga on u stvar
nosti nije na svojoj koi osetio. Slino tome, apstrahovati neto zna
ilo je u engleskom jeziku uzeti iz neega ili od nekoga, kao to
kazuje ovaj primer iz godine 1387: ---- imena pisara od kojih je
ovaj letopis apstrahovan.

TETNO RAZDVAJANJE
Ovo oseanje uklanjanja i odvajanja stavlja zlokoban teret na
operaciju apstrahovanja. U psihologiji se esto izraz apstrakcija upo
trebljava da oznai proces koji se dodue zasniva na ulnim poda
cima, ali ih potpuno zaboravlja i odbacuje. Don Lok (John Locke)
kae da mi, radi apstrahovanja, uzimamo posebne ideje primljene
od posebnih predmeta i odvajamo ih od svih drugih egzistencija i
okolnosti stvarne egzistencije, kao to su vreme, mesto ili bilo koje
druge ideje koje od toga zavise. I dalje:
129

Ne uzimajui u obzir odakle dolaze, kako su dospele tamo i sa

kojima drugima su bile zajedno, razum takve jasne 1 gole pojave (kojima
obino i nazive daje) upotrebljava kao norme da bi ono to stvarno postoji
rasporedio u vrste, ve prema tome kako to odgovara tim formama i da
bi ga u skladu sa njima imenovao.

Cak i u ovo nae vreme jo nailazimo na verovanje da je jedan

pojam samo onda zaista apstraktan kada je osloboen svih opaajnih
primesa, jer bi se na njih gledalo kao na neistote. Tako, na primer,
Rene Pele (Ren Pellet), u knjizi kojom je hteo da opie razvoj od
opaanja konkretnog do poimanja apstraktnog, kae: Razumeemo re ,apstrakcija u njenom najuzvienijem smislu kada je um
sposoban da poima van konkretnih predstava, to jest, da stvara bez
ikakve podrke zasnovane na onome to je opaajno dato ili upam
eno. Apstrakcija, veli on, jeste organizacija uma koji prevazilazi
konkretno i koji ga se oslobodio.
Pretpostavljalo se da se apstraktno miljenje ne oslanja na ulno
iskustvo, nego da se odigrava u recima. Verovalo se, na primer, da
bie lieno govora ne bi moglo da apstrahuje. U gore navedenome
odeljku Lok je za ivotinje rekao da u njima uopte nema moi
apstrahovanja, te da posedovanje optih ideja jeste ono po emu se
savreno razlikuje ovek od ivotinje. Pele takoe kae: Poto su
gluvonemi ljudi ogranieni na svoj jezik gestova, koji je opisan i
hronoloki, i koji se primenjuje samo na konkretne injenice ili rad
nje, oni nikada ne dostiu proces apstrakcije ili uoptavanja.
Varljivo razdvajanje opaanja i miljenja odraava se u uobi
ajenom razlikovanju ,apstraktnih' od .konkretnih* stvari kao da one
pripadaju dvema grupama koje se uzajamno iskljuuju; dakle, kao
da jedna apstraktna stvar ne moe istovremeno da bude i konkretna,
i obrnuto. Ovo stanje stvari lepo se ogleda u priici o detetu koje
pita oca ta je to apstraktno. Otac odgovara posle malo premiljanja:
Apstraktno je ono to ne moe da se dodirne. Na to e dete:
A, tako, sad znam: kao bog i otrovni brljan! Najgrublja greka
u upotrebi ova dva izraza jeste u tome to se kae .konkretno* kada
se misli .opaljivo* i .apstraktno* ono to ulima nije dostupno.
Isto tako je pogreno da se konkretnim zove ono to je fiziko,
u apstraktnim ono to je mentalno. Poznata drutvena igra .Dva
deset pitanja* obino poinje pitanjem: Da li je to konkretno ili
apstraktno? Sto je konkretan, a sloboda je toboe apstraktna. Moj
prijatelj je konkretan, ali prijateljstvo nije. Ova prividno jednostavna
razlika sadri pre svega jednu antologijsku zbrku poto sto moe da
bude materijalni predmet ili, pak, predmet koji je opaen, upamen
ili o kome se razmiljalo. Ako se radi o tome da se materijalne
stvari razluuju od ulnih doivljaja, onda nema nikakvog opravdanja
da se jasni izrazi zamenjuju onima koji samo stvaraju zabunu. Ako
se, meutim, pretpostavlja da neko zna samo ono to je u njegovoj
glavi, onda se radi o razlikovanju izmeu vanmodanih opaaja, koji
nastaju usled predmeta i zbivanja smetenih van mozga (sto, pomra
enje sunca, bol u stomaku) i opaaja koji nastaju u mozgu, izazvani
procesima u samome mozgu (upameni likovi, misli, pojmovi, oseanja). U ovom sluaju, nuno je shvatiti da su ovi drugi isto tako
konkretni kao i oni prvi. Videti jedan sto ili osetiti bol negde u telu
isto je toliko konkretno kao kada se ovek priseti nekog lika ili kada
130

mu neka misao padne na pamet. Svaki takav doivljaj moe dodue

biti otar ili neotar, taan ili netaan, ali konkretni su svi do
jednog.
Svi mentalni sadraji su posebnosti ak i kada su u isti mah i
univerzalije, to jest, ak i kada su pojmovi koji se odnose na jednu
vrstu predmeta ili ideje. Ovo zapaanje prvi je veoma jasno izrazio
Berkli (Berkeley), a Hjum (Hume) ga pozdravio kao jedno od naj
veih i najdragocenijih otkria koja su poslednjih godina uinjena
u naunom svetu. Berkli je shvatio da jedna ideja koja posmatrana
za sebe jeste posebna postaje opta time to joj se omoguuje da
predstavlja ili zastupa sve druge posebne ideje iste vrste; i, dalje:
. . . Univerzalnost, koliko ja to mogu da razumem, ne sastoji se u
apsolutnoj, pozitivnoj prirodi ili koncepciji bilo koje stvari, nego u od
nosu prema posebnostima koje oznaava ili predstavlja: time se stvari,
imena ili pojmovi koji su po svojoj prirodi posebnosti pretvaraju u uni
verzalije.

Drugim recima, pojam sto je isto tako konkretan i individualan

mentalan sadraj kao i upameni lik stola ili opaaj fizikog stola
koji se nalazi pred posmatraem. Prijateljstvo je isto tako konkretno
kao i svaki poseban prijatelj. Bog i pojam boga su isto tako kon
kretni kao pojam otrovnog brljana ili svaki pojedinani primerak
te biljke. Ali, svaki predmet, dogaaj ili ideja postaje neto opte
kada stoji umesto itavog niza pojedinanih sluajeva. Jedna stvar
postaje apstrakcija kada se posmatra kao destilat neke sloenije stvari
ili mnotva takvih stvari.
Nipoto ne mogu izrazi konkretno i apstraktno da slue tome
da se sadraj doivljaja raspodeli u dve posude. Oni nisu ni antonimi, niti se odnose na grupe koje se meusobno iskljuuju. Kon
kretnost je svojstvo svih stvari, fizikih ili mentalnih, te mnoge
od tih istih stvari mogu da se upotrebe i kao apstrakcije.
Koliko je nuno da se raisti zbrka koja vlada u ovoj oblasti
postaje oigledno kada se, kao u jednom dobro poznatom i tipinom
uvodu u logiku, naie na sledeu reenicu: Priznajmo, stoga, kao
to to svi moemo, da apstrakcije nisu stvarne, ako se stvarno definiu kao ono to je konkretno a ne apstraktno. Ovde se dva prideva tretiraju kao neto to je opreno, kao da jedna stvar ne bi
mogla da bude i apstraktna i konkretna u isto vreme; a konkret
nost se poistoveuje sa materijalnim postojanjem. Neto kasnije, ista
ta knjiga nas upozorava da shvatimo da apstraktni predmeti misli,
kao to su brojevi, zakon ili savreno prave linije, jesu stvarni delovi
prirode (iako ne postoje kao posebne stvari, ve kao odnosi ili transformacije takvih posebnosti)... Ova formulacija brka ono to jedna
stvar jeste sa onim to bi ona mogla da oznaava, te tvrdi da neto
moe da postoji a da ne bude posebno.
Svaki misaoni fenomen moe da stekne apstraktnost ako se
sagledava kao ekstrakt neega sloenijeg. Takav jedan fenomen moe
da bude krajnje netelesan spreg sila ili, pak, dogaaj ili predmet
u kome se bitna svojstva neke vrste dogaaja ili predmeta ubedljivo
ovaplouju. Koristei se terminologijom uvedenom u prethodnoj glavi,
moemo da kaemo da jedan fenomen jeste apstrakcija kada slui
kao slika. On ovu funkciju moe da ispunjava za jednog oveka, ali
9*

131

ne i za nekog drugog, za pripadnike jedne kulture, ali ne i za la

nove neke druge; takoe, nekome ko dotad nije tako gledao iznenada
moe da sine kako jedna odreena stvar ukazuje na neto van sebe.

DA LI SE APSTRAKCIJA ZASNIVA NA
UOPTAVANJU
Apstrakcija se tradicionalno definie kao zbir svojstava koja
su zajednika izvesnom broju posebnih sluajeva. Lok nam pokazuje
da ula najpre putaju da uu posebne ideje a zatim njima snabdevaju dotle prazan kovei. On objanjava da um prirodno tei ka
znanju, ali mu je odmah jasno da mu predstoji beskrajan posao da
e vrlo sporo da napreduje ako se bude bavio samo posebnostima.
Stoga, da bi skratio put ka znanju i da bi svako opaanje uinio
obuhvatnijim, on ih pre svega povezuje u svenjeve i svrstava ih
tako da sve to sazna o jednome moe bez dvoumljenja da proiri
na sve druge od iste vrste.
Dakle, prema tradicionalnom nainu miljenja, svaka apstrak
cija se zasniva na uoptavanju. Toliko smo navikli na ovo shvatanje
i toliko ono ubedljivo zvui da vie i ne primeujemo koliko je ono
u raskoraku sa onim to se odista deava i kakvu tekou pred
stavlja ak i u teoriji. Naravno, uoptavanje postoji, i ja u kasnije
govoriti o tome na koji nain ono slui apstrakciji. Ali, teko je
videti kako bi ono moglo da bude prvi korak ka znanju, kako se
to stalno tvrdi od Loka naovamo.
U svojim Naelima psihologije, Vilijam Dems uvodi ono to on
naziva zakon disocijacije promenljivim prateim okolnostima, po
kome promenljive veze vode razdvajanju. Taj zakon kae: Ono to
se povezuje as sa jednom as sa drugom stvari ima tendenciju da
se odvoji i od jedne i od druge i da se, u umu, pretvori u pred
met apstraktnog posmatranja. Dems je urno dodao: Zato pove
zivanje sa razliitim celinama jednu stvar navodi na to da se od
svih njih odvoji i da se sama takorei otkotrlja na sto svesti to je
mala tajna. To je zaista tajna, ali problem nije toliko u pitanju
zato nego kako. Zato je umu zgodno da uoptava, Lok je to vrlo
lepo objasnio. Ali, kako um moe da doe do optosti, ako su mu
date samo posebnosti, to teko moe da se zamisli.
Verovatno da nema dve stvari na ovom svetu koje nemaju
nita zajedniko, a veina stvari ima veoma mnogo zajednikog.
Pretpostavimo sada da nas svako zajednitvo odlika navodi da odgo
varajue stvari grupiemo pod jedan pojam. Oigledno, rezultat bi
bio bezbroj grupisanja. Svaka pojedinana stvar bi se izriito dodeljivala onolikom broju grupa koliko ima mogunih kombinacija od
lika. Maku bismo, na primer, ubrojali u materijalne stvari, kao i
u organizme, ivotinje, sisare, make i tako dalje, sve do one eks
kluzivne grupe kojoj niko sem ove odreene make ne pripada. tavie, naa maka bi spadala i u crne stvari, dlakave stvari, domae
ivotinje, teme za likovne umetnosti i pesnitvo, egipatska boanstva,
muterije industrije mesa i konzervi, simbole u snovima, potroae
kiseonika i tako dalje u nedogled. U oblasti teorijske logike sva ta
pripadnitva su u stvari stalno prisutna kad god se radi o pojmu
maka. Ali, stvarna primena itavog tog beskonanog broja grupi132

sanja zasnovanih na razliitim odlikama, razliitim grupama odlika i

razliitih po broju svojih lanova ne bi dovela ni do kakve razumne
orijentacije. Naprotiv, ona bi izazvala katastrofalnu poplavu infor
macija.
Poto je to sumorna perspektiva, nuno je, pre svega, neko
merilo pri odabiranju. Kad bi apstrakcija odista bila sredstvo za
ekonomino miljenje svoenjem mnoine na manjinu, logian postu
pak bio bi da se pone onim svojstvima ili grupama svojstava koja
se zasnivaju na najveem broju pojedinanih sluajeva, pa da se
onda postepeno probije do sluajeva koji predstavljaju sve manji i
manji broj. Da li mi to zaista i radimo? Dovoljno da se baci samo
jedan pogled na pojmove u dejem miljenju da bi se videlo da to
ne moe tako da bude. U detinjem svetu moe da bude samo jedan
pas ali od poetka taj e pas da sainjava jasno odreenu kategoriju,
dok drvee, ili kue ili oblaci, iako ih toliko mnogo ima, najee
imaju mnogo manje prvenstvo u poretku dejeg sveta. Grupisanje kao
da nema nikakve veze sa tim koliko lanova jedna grupa obuhvata.
Druga mogunost bila bi da se mi ne upravljamo prema broju
pripadnika, ve po broju odlika, grupiui one pojedinane sluajeve
koji imaju najvie zajednikih crta. To nas odista podsea na neto
to ve inimo. Mi grupiemo oveka sa ovekom, pticu sa pticom,
ibicu sa ibicom. Da li to inimo na taj nain to brojimo zajed
nike odlike, neka zasad ostane po strani. U meuvremenu, zapaziemo da bi takav postupak takoe patio od neekonominosti. Ako
se, naime poveava broj zajednikih crta, esto e utoliko manji biti
broj pripadnika koje grupa obuhvata, ak i u doba masovne proiz
vodnje, i time se smanjuje praktina vrednost postupka. U krajnjem
sluaju, imamo toliko klasa koliko i pripadnika. Vraamo se tamo
odakle smo poeli, te uopte nemamo nikakvu klasifikaciju. Dodajmo
ovome injenicu da veoma esto grupiemo na osnovu jedne jedine
odlike. Zapaljivo ili nezapaljivo nita drugo ne mora da bude
vano.
Cimi se da bi zakljuak bio da iako ponekad klasifikujemo
na osnovu broja primeraka koje jedan pojam obuhvata, kao i prema
broju odlika koje on sadri, brojanje nam ne daje ono merilo koje
nam je potrebno. Bie da je uverljivije ako se kae da ljudi grupiu
stvari prema svojim posebnim potrebama. Na primer, ima sluajeva
u kojima se ljudi klasifikuju po veliini, teini, prihodu, boji koe,
broju zlatnih zuba ili, pak, prema svojim idejama o natprirodnom
nijedno merilo za odbir u osnovi nije nemoguno, svako moe da se
opravda odgovarajuom prilikom, te ono to se u jednom sluaju
ini bitnim, moe u drugom da bude potpuno besmisleno. Antropolozi
i psiholozi su pokazali da ak i s obzirom na veoma elementarne
pojmove, klasifikaciona merila mogu potpuno da se razlikuju, ali da
se u svakom posebnom sluaju izvode iz jedne razborite svrhe.
Meutim, iako nam daju merilo za odbir, svrha i interesi ne
reavaju osnovni saznajni problem. Pogledajmo jedan primer. Prema
Frojdu (Freude), ljudski um grupie, na nivou snova, tapove, kio
brane, noeve, crkvene tornjeve, kante za zalivanje, zmije, ribe, tur
pijice za nokte, ekie, cepeline i broj tri. Druga grupa stavki koje
ulaze u sastav snova obuhvata rupe, upljine, peine, boce, kutije,
sanduke, depove, lae, kapije i usta. Ova grupisanja nastaju iz
ivotno vanog znaenja organa za reprodukciju. Tanije gledano,
133

to grupisanje ne zasniva se prosto bilo na kojim odlikama koje druge

stvari imaju zajednike sa polnim organima, nego na specifino sek
sualnim osobinama, naime zailjenost i sposobnost da se diu i tr
caju, a nasuprot njima konkavnost, sposobnost za primanje itd.
Ako je to tako, zar to ne znai da svakom grupisanju mora
da prethodi jedna apstrakcija? Maloas pomenute presudne odlike
morale su najpre da se destiliu iz oblika i funkcije polnih organa.
Bez takve jedne prethodne apstrakcije ne bi mogao ni da se izvri
odbir predmeta koji slue kao likovi u snovima. To znai da jedan
apstraktan pojam, za koji se pretpostavljalo da je plod uoptavanja,
u stvari jeste njen nuan prethodni uslov. Upetljali smo se u ono
to su an Pjae i Berbel Inhelder (Barbel) nazvali zaaranim kru
gom koji moe da se resi samo genetskom analizom. S jedne strane,
objanjavaju oni, ne moemo da odredimo koja su svojstva zajed
nika jednoj grupi elemenata, time to emo da prouimo pojedi
nane lanove jedan za drugim zato to ne moemo biti sigurni da
apstrahujemo kako valja sve dok ne ispitamo sve lanove grupe, to
je najee nepraktino ili nemoguno. S druge strane, mi moemo
da izdvojimo posebnosti a da pre svega ne utvrdimo neko zajed
niko svojstvo pomou kojega emo da ih odabiramo. Drugim reima,
opseg jednog pojma pretpostavlja njegov sadraj, i obrnuto.
Jo godine 1896, Anri Bergson (Henri) je jasno dijagnostikovao
taj zaarani krug: Da bi se uoptavalo, mora najpre da se apstrahuje; ali, da bi se apstrahovalo mora ve da se zna kako se uoptava. Isto tako, ukazao je i na to da ova nevolja proistie iz po
grene pretpostavke da se opaanje ograniava na mehaniko beleenje pojedinanih sluajeva. Ovo je bila veoma korisna primedba.
Bergson je nainio jo jedan odluan korak napred ukazavi na ono
to je on nazvao svrsishodnim poreklom ulnog opaanja. Moglo bi
se rei, u daljoj razradi njegove misli, da je opaanje orue orga
nizma, stvoreno za vreme filogenetske evolucije kao sredstvo za
otkrivanje onoga to je potrebno za opstanak i onoga to je opasno
u spoljnjem svetu. Te bioloke potrebe, kae Bergson, odnose se na
vrste stvari, na svojstva, a ne na odreene pojedinosti. Ono to
privlai biljodere jeste biljka uopte, biljni mirisi i boja, koji se
doivljavaju kao sile kojima se pokorava ... . Tano razluivanje
pojedinanih predmeta jeste, kako on kae, un luxe de la percep
tion luksuz opaanja.
Bergson je ovde sigurno u pravu. Meutim, ne moemo se
s njim sloiti kada porie da je takva opaajna selektivnost u ivo
tinja rana forma apstrahovanja. On svoju tvrdnju zasniva na
poreenjima sa drugim procesima u prirodi koji nisu apstrakcije.
Da li emo govoriti o apstrakciji kada recimo sona kiselina stalno
otkriva soli krea u raznim svojim jedinjenjima i uvek na njih
slino reaguje, bilo da je to mermer ili kreda; ili, pak, kada biljka
uvek istu supstancu izvlai iz zemlje? Verovatno neemo, zato to
se tu ne radi o odabiranju nekih svojstava iz datog konteksta. Po
samoj svojoj prirodi, te hemikalije ili biljke mogu da reaguju samo
na ovaj odreen nain. Ostala svojstva okoline su im nedohvatljiva,
te stoga nema potrebe za apstrahovanjem, niti, pak, prilike. Slino
tome, ne moe se rei da lep ovek zvuke koje uje apstrahuje
iz njihovog prirodnog konteksta ula zato to mu taj kontekst uopte
nije bio dat. Niti ulo vida apstrahuje, iz elektromagnetskog spek
134

tra talasa, onu usku traku talasnih duina od 380 do 760 milionitih
delova milimetra, na koju ono jedino moe da reaguje. Filter ne
apstrahuje, a to ne ini ni maina za sortiranje kovanog novca.
Meutim, ljudski i ivotinjski mozak najee nije u ovoj situ
aciji kada prikuplja osnovne optosti iz sveta vizuelnog iskustva.
Bergson smatra da se u opaanju ne dogaa nikakva apstrakcija.
Kao opaaji, tvrdi on, svi posebni sluajevi koji se sreu u iskustvu
potpuno se meusobno razlikuju; ali, na neke od njih organizam
reaguje na isti nain i istu korist izvlai iz njih; na primer, svi oni
oznaavaju stvari koje su dobre za jelo. Stoga, neto to im je
zajedniko izdvojie se od njih. Raspiavljati na ovaj nain znai
izvrtati injenice na glavu. Na opaaje reaguje se slino zato to su u
njima otkrivene slinosti. Mehanizam ovog otkria slinosti zahteva
da se objasni.
Apsurdnost Bergsonove tvrdnje trebalo bi da je oigledna, pa
ipak je ta ideja privlana za teoretiare koji nisu voljni da prihvate
apstrakciju u opaanju. Na primer, an Laport (Jean Laporte) je
tvrdio da se apstrakcije izvlae iz opaajnog materijala pomou imitativnih gestova, koji su ve bili razraeni na drugim slinim pred
metima, pa se sada ponovo primenjuju. Na primer, kruni pokret
opcrtavanja bie reakcija na neto okruglo, pa se na taj nain pred
met uklapa u neku ve postojeu shemu (quelque schme prexi
stant), kao to su okruglost ili pravougaonost. Laport upotrebljava
apstraktnost opisnih pokreta, o kojima sam ve govorio, a da ne
ukazuje na to da ona pretpostavlja prethodno opaanje apstraktnog
oblika.
Ne moe se zaobii injenica da apstraktivno poimanje struk
turalnih odlika sainjava samu osnovu opaanja i poetak svakog
saznanja. Grupisanju posebnih sluajeva, to je navodno nuna prip
rema za apstrakciju, mora da prethodi apstrakcija, jer, inae, odakle
bi dolazila merila za odbir? Pre nego to moe da se uoptava,
moraju da se izdvoje karakteristike koje e posluiti za to da se
odredi koje stvari treba da pripadnu pod koji imenitelj. To e rei;
uoptavanje pretpostavlja apstrakciju.
Filozof Suzana K. Langer (Susanne) tretira te osnovne apstrak
cije kao princip automatski apstrahujueg vienja i uvenja. Ona
pie:
Ovde postignuta apstrakcija forme verovatno se ne zasniva na
poreenju nekoliko primera, kao to su to pretpostavljali klasini bri
tanski empiristi, niti na ponavljanim utiscima koji pojaavaju tragove
seanja, kako predlae novija psihologija, ve potie od nekog jedinstve
nog sluaja pod povoljnim uslovima koje stvara spremnost uobrazilje; im
se vizuelna forma apstrahuje na ovaj nain, ona se namee drugim da
tostima, to jest, upotrebljava se interpretativno, gde god bude odgovarala
i dokle god je od koristi. Postepeno, pod uticajem drugih interpretativnih
mogunosti, ona moe da se pretapa i menja, ili iznenada odbacuje i
zamenjuje drugim getaltom koji je ubedljiviji ili vie obeava.
Na alost, vrednost ovog veoma korisnog opisa se u velikoj meri
ponitava kada Suzana Langer tvrdi da se takva prikazivaka ap
strakcija ograniava na umetnosti i da je treba razlikovati od uoptavajue apstrakcije, koju ona smatra za nauni metod: U nau135

nome miljenju, pojmovi se itavim nizom sve irih uoptavanja

apstrahuju od konkretno opisanih injenica; sistematska primena pro
gresivnog uoptavanja daje sve one mone i razreene apstrakcije u
fizici, matematici i logici. Ovo je nesreno i varljivo ogranienje.
U naukama i drugde, ima sluajeva u kojima se za grupu pojedina
nih primeraka istrauju zajednika svojstva, ali oni nisu tipini za
nain na koji se apstrakcija obavlja. Na osnovu neke zajednike
karakteristike, naunik zaista moe da za grupu sluajeva istrauje
druge osobine koje mogu da im budu zajednike kao to je odre
eni virus u krvi svih bolesnika od raka ali, on nee da pribegne takvom mehanikom ispitivanju samo zato to mu za neki bolji
postupak privremeno nedostaju potrebni podaci. I ovde, takoe, pre
no to je poeo da istrauje, grupa sluajeva koji e se prouavati
bila je odabrana apstrakcijom. Niko ne analizuje grupe pojedinanih
sluajeva a da ih prethodno ne odabere prema odreenim osobinama.
Um se uvek upravlja nekom svrhom.
Odnos izmeu apstrakcije i uoptavanja odraava se u staroj
raspravi o prirodi i vrednosti indukcije. Indukcija, koja se obino
definie kao postupak otkrivanja optih naela posmatranja i po
vezivanjem pojedinanih sluajeva, sastoji se u izvlaenju optih
zakljuaka iz onoga to se zapazilo u jednom broju sluajeva. Danas
bi se veina teoretiara sloila sa filozofom Morisom R. Koenom
(Morris Cohen) da nauka nikada ne izvlai nikakve zakljuke iz
ulnih podataka sem ako se u njima ve ne vidi ovaploenje ili
ilustracija izvesnih optih pojmova. To, dakle, znai da nauka u
punoj meri primenjuje prikazivaku apstrakciju, koju Suzana Lan
ger smatra za privilegiju umetnosti. U jednom vrlo informativnom
predavanju na radiju pod naslovom Da li su naune publikacije
prevara?, britanski fiziolog i medicinski naunik P. B. Medavor (Me
dawar) alio se da ak i danas uobiajeno prikazivanje naunih
nalaza ima tendenciju da se dri pogrenog uverenja kako se inje
nice prikupljaju bez ikakve prethodne pretpostavke o tome ta bi
one mogle da znae. Treba se tako ponaati kao da vam je mozak,
takorei, devianski sud, prazna posuda, u koji se slivaju informacije
iz spoljanjeg sveta bez ikakvog razloga koji ste vi sami otkrili.
Prihvaeni stil pisanja, objanjava on, potie otud to se indukcija
tradicionalno smatra za jedini zaista injenini nauni postupak, ne
zagaen unapred stvorenim miljenjem:
Nauni nain pisanja poiva na pretpostavci da su nauna otkria
induktivan proces. Ono to indukcija podrazumeva u svojoj sirovijoj formi
jeste, grubo reeno, ovo: nauno otkrie, ili formuMsanje naune teorije,
poinje nelabovanim i neobrubljenim podacima ula. Ono poinje jedno
stavnim posmatranjem jednostavnim, nepristrasnim, bez predrasuda,
naivnim ili nevinim posmatranj em pa iz tih ulnih podataka, ovaploenih u formi jednostavnih predloga ili objava o injenicama, izrastaju i
uobliuju se uoptavanja, gotovo kao da se dogaa nekakav proces kri
stalizacije ili kondenzacije. Iz neuredne gomile injenica, izronie nekako
jedna sreena teorija, jedan sreen opti iskaz. Ovo shvatanje naunog
otkria, u kome inicijativa dolazi od neobrubljenog ulnog materijala, u
sutini je delo jednog jedinog velikog i mudrog, ali u ovom sluaju, po
mom miljenju, veoma zabludelog oveka Dona Stjuarta Mila (John
Stuart Mill).
186

Pre no to indukcija moe da se obavi, moraju da se odaberu

sluajevi na koje e se primeniti. Poto sama ideja indukcije podrazumeva da sluajevi koji e se ispitivati nisu svi istovetni, ovaj odbir
zahteva merilo, to jest, prethodno apstrahovanje izvesnih svojstava
koja moraju da budu prisutna u pojedincima koji e se odabrati.
Postavi se recimo uslov da svi moraju da imaju srednjokolsku dip
lomu ili visok krvni pritisak. Takoe, svako razumno istraivanje
unapred ograniava vrstu svojstava koja e da trai. Specijalista za
rak moda nee da gubi vreme traei kojim slovom azbuke poinju
imena njegovih bolesnika, ali e razumljivo moda hteti da zna gde
su se rodili. Dakle, indukcija pretpostavlja apstrakciju. Uoptavanje
pretpostavlja optost.

NA POETKU BI OPTE
Kada se povrno pogledaju koreni znanja, moe se uiniti da
injenice protivree ovom tvrenju. Uzmimo ponaanje Pavlovljevih
pasa u njegovim ogledima u uslovljavanju. Kada je Pavlov poeo
da radi, on je na svoje nezadovoljstvo otkrio da ivotinje reaguju
ne samo na odreene drai na kojima se poduavanje zasnivalo nego
i na svaku drugu promenu u laboratoriji. I najmanji pokreti eksperimentatora treptanje ili pokretanje oiju, mrdanje telom, disanje
izazivali su uslovljenu reakciju. ak i kad je eksperimentator
ostajao napolju, problem se nije reavao.
Koraci prolaznika, sluajni razgovori u susednim sobama, lupa vra
tima ili podrhtavanja od teretnjaka u prolazu, ulina graja, ak i senke
baene kroz prozore u sobu, svaka od tih neoekivanih i nekontrolisanih
drai kad bi doprla do prijemnih organa pasa izazivala bi poremeaj u
hemisferama velikog mozga i ogled bi bio upropaen.
Zar ovo ponaanje ne ukazuje na to da su psi bili potpuno
nesposobni da apstrahuju, da iz okoline izdvajaju presudne inioce.
I sam Pavlov izjasnio se za ovakvo gledite kada je objanjavao da
je modana kora strahovito sloen i izvanredno osetljiv signalni
aparat, kroz koji na ivotinju utie beskrajan broj drai iz spoljnjeg
sveta. Svaka od tih drai proizvodi izvesno dejstvo na ivotinju, a
sve one uzete zajedno mogu da se sudaraju, kode jedna drugoj ili,
pak, da se meusobno pojaavaju. Dobijamo sliku pasivne rtve
koja je bespomono izloena svemu to nadire na nju i koja na sve
automatski reaguje. Pavlov je video samo dva naina za popravku
takvoga stanja. Mogao je da uini apstrakciju izlinom uklanjanjem
svih zbivanja u okolini izuzev odreenog metronomskog zvuka ili
elektrinog udara na koji je trebalo da se ivotinja navikne. U stvari,
on je pronaao jednog ivo zainteresovanog i javno nastrojenog mos
kovskog poslovnog oveka, spremnog da plati trokove za izgradnju
jedne laboratorije u koju nee prodirati ni zvuk ni svetlost i u kojoj
bi ogledi mogli da se izvode pomou daljinske kontrole.
Pavlov je smislio jo jedan nain. ivotinja je mogla koenjem
da se sprei da reaguje na drai na koje je najpre i automatski reagovala. Ovo je moglo da se uini tako to se reakcije na neeljene
drai ne bi nagraivale ili to bi se ivotinja kanjavala za te reak137

ije. Na taj nain moglo je da se doe do razluivanja drai na

koje treba i na koje ne treba da se reaguje. Ovo je bio koristan
postupak, koji je ukazao na jedan vaan psiholoki mehanizam. Ali,
bilo bi pogreno iz toga izvlaiti zakljuak da organizam auto
matski reaguje na svaku dra sve dok se reakcija ne zaustavi nekim
suprotnim uticajem.
Treba, pre svega, primetiti da se u oglednom uslovljavanju po
etno reagovanje na svaku promenu u okolini sree ne samo kod ivo
tinja nego i kod odraslih ljudi. Karl Leli saoptio je da je kod
ljudi koje je uslovljavao na zvuk zvona dobio bez daljeg vebanja
uslovni refleks i na zvuk elektrinog zvonceta, lom stakla, pljesak
ruku, zraak svetlosti, pritisak ili ubod u ruku ili lice. Jedina
.dimenzija* zajednika za sve takve drai jeste ona koja proizvodi
iznenadnu promenu u okolini. Takvi ogledi pokazuju da je uslovljeno reagovanje u poetku nediferentovano ...
Ako se potrae sluajevi u kojima se ini da ljudi i ivotinje
reaguju neprobirljivo, otkriva se da se to deava samo kada su razne
drai na koje se reaguje, u stvari od istog znaaja i za reagujui
organizam i za njegovu odreenu svrhu. Make, a i svi mi, smesta
reaguju na svaku iznenadnu promenu. Ta promena moe da bude
beznaajna, ali moe da bude i od ivotnog znaaja. Da li je neki
dogaaj vaan ili nije, moe da se sazna samo ako mu se pokloni
panja. Brzo skretanje pogleda na svakoj taki na kojoj se promena
deava slui kao prosejavanje, za koje su sve promene podjednako
vane, te obavezno zasluuju panju. Drugim reima, ono to ovde
imamo nije automatsko i neprobirljivo reagovanje stvorenja bespo
mono ostavljenog na milost i nemilost svake pojedinane drai, nego
naprotiv, veoma prikladna reakcija, iju veliku optost zahteva ve
lika raznolikost drai vanih za odreenu svrhu. One su znaajne
zato to su sve promene. Na sve njih se reaguje, ne zato to je orga
nizam nesposoban da apstrahuje, nego zato to je merilo za apstrahovanje koje odgovara situaciji toliko opte i obuhvatno da svako
zbivanje spada u njegov delokrug. iroko reagovanje nije neuspeh
u razluivanju, nego je preimustvo.
Jedna reakcija moe, objektivno gledano, i da ne odgovara, pa
ipak da bude svrsishodna s obzirom na situaciju kako je ovek ili
ivotinja doivljava. Novoroenad esto pokretima sisanja reaguju
na svetlost, zvuke ili mirise. Pjae navodi jednu studiju od Rubinova
i jFrankla, prema kojoj svaki vrst predmet koji se pribliava licu
tera dete da reaguje sisanjem, iako mesec dana kasnije samo iljasti
predmeti izazivaju isto ponaanje. Te reakcije dogaaju se u svetu
kojim vladaju nekoliko jakih potreba i u koji prodiru spoljne drai
koje mogu ali ne moraju da odgovaraju tim potrebama o kojima
dete ne zna nita ili tek malo. Pritisak svake potrebe ima ten
denciju da proiri opseg drai na koje jedinka reaguje, ali nedosta
tak znanja o tim dogaajima opravdava proirenje. Ovde se opet radi
o reakciji na odgovarajuem nivou apstrakcije. Situacija sa psom u
moskovskoj laboratoriji vrlo je slina. Zavezana, preplaena, gladna
ivotinja koja ui da je neki udan i besmislen signal uvek vesnik
hrane prirodno i opravdano e sva druga besmislena zbivanja da
smesti u kategoriju najavljivaa hrane sve dok ne naui neto bolje.
Mi ne znamo ta novoroene ili ogledni pas opaa; moramo
da se oslanjamo na njihovo spoljanje ponaanje. Ali, svaki odrastao
138

ovek moe da navede bezbroj primera koji pokazuju da e u

jednoj nepoznatoj oblasti doivljaja zajednike osobine sastavnih
delova preovlaivati do te mere da razlike postaju nevidljive. Ljudi
druge rase, izgledaju svi isti dok ovek ne naui da ih razlikuje.
Zemljoradnik, pastir, uvar u zoolokom vrtu na svaku ivotinju
gledaju kao na jasno odreenu jedinku. Za nekoga sa strane, sve
su ovce i svi majmuni isti. Vojnici u uniformi i kalueri u mantiji
kao i da nemaju neku svoju linost. Konobara, prodavaicu, berberina, esto muterija razlikuje samo na nivou njihovog zanimanja,
ali u okviru tog zanimanja ne zapaa se differentia specifica. Obim
diferencije zavisie od toga koliko je odreena linost ili kulturna
grupa zainteresovana za istanavanje poetne apstrakcije. Za prosenog posetioca muzeja, moda e sve slike kvatroenta i sve egi
patske skulpture da izgledaju isto. Prirodnjak Edvin Vej Til (Edwin
Way Teale) govori o tome koliko je njegovoj eni bilo teko da raz
likuje razne marke automobila:
Na ovom delu puta Neli je poela da obraa panju na ,beleg
automobila. Bilo je to tajna za mene, rekao sam joj, kako neko ko
moe da uoi i najmanje razlike u perju kod vrabaca, zeba ili morskih
ptica jedva da razlikuje forda od remblera ili krajslera od buika. Njeno
objanjenje, ne bez logike, bilo je: .Nevolja je u tome to automobili
stalno menjaju perje.4

Menjaju ili ne menjaju, svejedno, prosean desetogodinji deak

koji se zanima za automobile nema takvih tekoa. Razliiti stepen
opaajne diferencijacije odraava se u izvesnoj meri u naelima kla
sifikacije koja se sreu u jezicima. Antropolog Franc Boas ukazao
je na to da svaki jezik, sa stanovita drugog jezika, moe da izgleda
proizvoljan u svojim klasifikacijama. Ono to u jednom jeziku iz
gleda kao jedna jednostavna ideja, u drugome moe da bude ozna
eno drukijim fonetskim grupama.
Prve mentalne radnje u novim situacijama nisu inovi uoptavanja, zato to uoptavanju uvek mora da prethodi razluivanje
pojedinano opaenih sluajeva. tavie, visoka optost je poetno
stanje opaanja. Radi se o optosti izazvanoj primarnom apstrakcijom,
u smislu da se razlike koje ona krije nalaze prilino iznad praga
ula vida. Pojedinosti koje su dostupne oima, um jo ne razlikuje.
Vratimo se za trenutak na najranije, nediferentovano stanje
doivljaja u novoroeneta. Otru napomenu Vilijama Demsa o
tome da novoroene sagledava ulni svet kao jednu veliku, bujnu
i bunu zbrku navodili su do iznemoglosti oni koji uivaju u tome
da veruju kako ula pruaju samo amorfan haos, koji mogu da
srede samo vie sposobnosti uma. Ali, zbrka nije normalna reak
cija organizma ni na jednom stepenu razvitka. Zbrka nastaje u po
sebnim uslovima, koji su ponekad patoloki, a nekad imaju veze sa
umorom ili pasivnou, ili, pak, kada na ulni sistem nagrne prekomerna koliina drai. To se dogaa kada je priliv suvie jak, a
mo obrade suvie slaba. I sama Dems opisuje zbrku kao upadanje
u stanje nerazluivanja, suprotno od usredsreene panje, kao ne
kakvo sveano predavanje praznom proticanju vremena. U stvari,
Demsova napomena o novoroenetu nalazi se na jednom mestu
kada govori o razluivanju i uporeivanju i kada istie vanu
139

konstataciju da e se bilo koji broj utisaka, iz bilo kog broja ulnih

izvora, kada istovremeno dopru do uma koji ih jo nije odvojeno
doiveo, stopiti, za taj um, u jednu jedinstvenu, nepodeljenu celinu:
Zakon glasi da se stapaju sve stvari koje mogu da se stope, i nita
se ne izdvaja sem onoga to mora.
Dems ovde upotrebljava re fuzija. A, fuzija nije ikonfuzija.
Tekstura homogenog polja jeste stanje reda nieg stepena, veoma
pogodnog da slui kao pozadina za istaknute drai. Bie najverovatnije
da to, a ne konfuzija, jeste prvobitno iskustvo koje pruaju neraz
vijena novoroenetova ula. Paljivi posmatra dece Arnold Gezel
(Gesell) odbacio je uvenu Demsovu opasku i ukazao na to da je
mnogo verovatnije da malo dete doivljava vidljivi svet najpre kao
letimine i kolebljive mrlje na neutralnoj pozadini. Dodue, ni Gezel
kao ni Dems, nije mogao da zaviri u deji mozak, ali posmatranja
spoljanjeg ponaanja govore Gezelu u prilog.
Oi novoroeneta esto kolutaju l kad ima i kad nema drai.
Posle nekoliko dana, pa i asova, dete uspeva da na kratko vreme smiri
one jabuice. Kasnije, ono na due vreme pomno zuri u svoju okolinu.
Kada mu etiri medelje po roenju zanjihamo prsten pred oima, ono
ga posmatra. Ako prsten lagano pokreemo kroz njegovo vidno polje, ono
ga prati oima u luku od oko 90 stepeni.

Moe se pretpostaviti da dobro organizovanom reagovanju fik

sacijom odgovara podjednako dobro sreena organizacija vidnog polja,
jednostavno razluivanje istaknute figure na neutralnoj osnovi. Dakle,
ovaj prvi doivljaj je veoma jako apstrahovan. Polje se svodi na
um, tj. na nediferentovanu podlogu na kojoj se istie pozitivna
poruka. Ta poruka, svetlost, zvuk, oblik u pokretu, verovatno je
sasvim opte prirode. To je pozitivno neto u dotad nepojmlji
vom svetu.
Ako neko uporno hoe da tvrdi da se opaanje sastoji samo u
beleenju pojedinanih pojava, on moe da nam kao dokaz navedi
da elementarni opti sadraji ne nastaju uopte usled apstrakcije, negc
prosto od netanog posmatranja. On e moda da ukae na to da
kada posmatrai uhvate samo nekoliko grubih optih osobina neke
stvari, propustie da zapaze razlike koje ih odlikuju ako su sline.
Oigledno je da neotra slika kod kratkovidih nije proizvod apstrak
cije. Tu se ne radi ni o kakvom odabiranju. Loe fokusovano oko
prosto hvata sve to moe. Po svoj prilici je to bio obrazac za ono
to je 2an Pjae imao na umu kada je usvojio izraz sinkretistiko
opaanje. Sledei navod govori u emu je stvar.
Deca, dakle, ne samo da opaaju pomou optih shema, nego njima
upravo zamenjuju opaanje pojedinosti. Ovde se radi o nekoj vrsti zbrka
nog opaanja, koje se razlikuje od opaanja sloenijih formi kod odraslil
i koje mu prethodi. Ovoj dejoj formi opaanja Klapared (Claparde) je
dao ime sinkretistiko opaanje, izraz koji je Henan odabrao da oznai
onu prvu ,iroku i obuhvatnu* delatnost duha gde se ,ne pravi nikakva
razlika i gde su sve stvari natrpane jedna na drugu' (Renan). Sinkre
tistiko opaanje iskljuuje, dakle, analizu, ali se od naih optih shema
razlikuje po tome to je bogatije i zbrkanije od njih.

140

Naravno, odista ima mranih i netanih opaaja. Oni se jav

ljaju kada se neto gleda pod nepovoljnim uslovima, recimo, kada
ovek nepaljivo, urno ili sporo shvata, ili, pak, kada je konfigu
racija drai dezorganizovana ili isuvie sloena. Meutim, uopte
uzev, ak i kada dra nije jasna, um nastoji da je artikulie u neki
jednostavan, pravilan i odreen oblik. Kada oi daju optiki otru
sliku a ovek je donekle budan i paljiv, sigurno nema razloga da
doe do zamagljene slike. Opaajna apstrakcija ne moe prosto da
se odbaci kao nesposobnost. Radi se o pozitivnom dostignuu, tipino
velike preciznosti zbog relativne jednostavnosti formi izvuenih iz
dranog materijala.
Srednjovekovni filozofi znali su da opaanje pojedinanih stvar,
u strogom smislu, uopte nije moguno. Mens nostra singulare directe
cognoscere non potest, tvrdi Toma Akvinski, tj. na um ne moe
da saznaje pojedinano i neposredno. Celokupna forma je univer
zalna. Samo priznavanjem apstrakcije u opaanju moe da se prevazie teoretska dilema, koju Rene Buisu (Ren Bouissou) reitc
opisuje: Nous sommes contraints de choisir entre labstrait vide et
le singulier impensable. (Prisiljeni smo da biramo izmeu prazne
apstrakcije i nezamislivih posebnosti.) Jo odreenije, Buisu kae:
U stvari, ako je tano da se jedan pojam ostvaruje time to st
svest prazni od svih konkretnih elemenata i svih odnosa prema kon*
kretnom, onda su mostovi izmeu opaljivog i razumljivog konano poru
eni a jedinstvo i kontinuitet znanja postaju ista varka.

UZORAK I APSTRAKCIJA
Samjuel Donson je ishod apstrakcije definisao kao manju ko
liinu koja sadri sposobnosti i snagu vee. Ova definicija kao da
ukazuje na puniji, prikladniji vid apstrakcije od onog to nam ga
pruaju tradicionalni logiari, a da mu, meutim, izriito ne protivree.
Ako apstrakcija uzima manju koliinu iz vee, kakva je prirod;,
te manje koliine? Moda moe da se kae da, poto jedan ap
straktan pojam esto obuhvata itav niz sluajeva, onda bi jedan
od tih sluajeva mogao da poslui kao pojam koji bi predstavljao
celinu. Dord Berkli ukazao je na to da jedan odreen trougao moe
da predstavlja sve druge; a to i jeste sluaj. Meutim, pojedinani
trougao je samo primerak svoje grupe, te iako na njemu moe da
se obavi apstrakcija, nije svaki primerak podoban da sam po sebi
slui kao apstrakcija celine. Primerak je pre svega samo uzorak.
Uzorak tkanine nije nikakva njena apstrakcija. Niti je, pak, uzorak
neijeg ponaanja apstrakcija njegovih sposobnosti. Kad bi svi ljudi
bili jednaki, niko od njih ne bi mogao da slui kao apstrakcija oveanstva. On bi mogao da bude samo uzorak. Meutim, poto su ljud
ska bia toliko raznolika, oveanstvo moe da se apstraktno prikae
pomou odreenih linosti koje ovaplouju prirodu mnogih ili svih
ljudi u bitnim crtama. Iako se radi o pojedincima od krvi i mesa,
takve linosti mogu, ko glumci u Hamletu, da budu ogledalo i
skraeni letopis svoga vremena. Slino tome, lanovi amerikog
Kongresa ne zamiljaju se kao uzorci amerikog naroda nego kao nje
141

gova apstrakcija. Smatra se, a i sami sebe moraju tako da smatraju,

da oni poseduju sposobnosti koje amerikom narodu omoguuju da
stvara sebi zakone; i, samo u odnosu na te sposobnosti oni vae kao
predstavnici apstrakcija naroda.
Apstrakcija, dakle, nije prosto uzorak sluajeva koje zastupa.
Ona takoe nije prosto uzorak odlika. Na primer, jedan atribut moe
da razlikuje jednu vrstu predmeta od drugih pa da opet ne bude
podobna apstrakcija te vrste predmeta. Ako plava i uta boja odli
kuju avione jedne kompanije od aviona druge, te dve boje slue
kao znak ili obeleje te avionske linije, ali ni na koji nain ne odslikavaju njen karakter ili prirodu. Slino tome, jedan znak ili neka
indikacija nisu apstrakcija. Nekoliko vlasi koje je prikupio detektiv
nisu apstrakcija zloinca. Meutim, krvave mrlje na Josifovom are
nom ogrtau vie su nego prosto posredni dokazi o onome to se
dogodilo. Za itaoca Biblije, kao i za Josifovog oca i brau, skupoceni ogrta, oev dar, predstavlja Jakovljevu pristrasnost, a krvavt
mrlje znae napad na ljubimca. Izbor izdajnikog znaka nije sluajan.
To je snana vizuelna apstrakcija porodine drame.
Izgubljen runi sat nije apstrakcija vlasnika koji ga je zaturio.
Ali, raznorazni starinski, unakaeni asovnici izloeni u malome mu
zeju u Nagasakiju, na brdu iznad kojeg je eksplodirala atomska
bomba, deluju kao apstrakcija od koje posetiocima srce prestaje da
kuca. Svi asovnici stali su u jedanaest asova i dva minuta, i taj
iznenadni, opti zastoj vremena, zamrlost nevinih svakodnevnih pos
lova izaziva takav jedan neposredan doivljaj koji je gotovo snaniji
od fotografija uasa prikazanih u istome muzeju. Bitan vid dogaaja
budi i sam dogaaj.
Bilo bi prijatno jednostavno da se razume priroda apstrakcije
kada bi ona obuhvatala samo izdvajanje jednog ili vie elemenata
iz neke celine. Ovaj pristup, meutim, nailazi bar na tri tekoe.
Prvo, strogo uzev, jedan te isti elemenat ne moe da se nae u
vie od jednog primerka. Drugo, proizvoljan odbir crta ne dovodi do
apstrakcije koja ima neko znaenje. Tree, ak i kada takav odbir
izdvoji bitne crte, prosto sabiranje crta ne stvara integrisan pojam.
Ukratko u da ilustrujem te tri tekoe.
Mogao bi, bar teorijski, da se izdvoji izvestan broj elemenata
iz jednog odreenog primerka recimo obrisi lica, boja oiju, oblik
nosa da bi se sainio najjednostavniji portret. Takav postupak,
iako teak, bio bi sasvim mehaniki. Ali, itava grupa primeraka,
na primer, dvadeset lica, teko da e imati potpuno istu boju ili oblik,
ukoliko nisu mainski nainjeni. Stoga, da bi se izdvojio elemenat
koji bi bio zajedniki za sve njih, mora se, u veini sluajeva, poseovati istananija sposobnost da bi se otkrili dovoljno slini oblici
odreenih osobina. Ovaj zadatak, iako nije mehaniki, sasvim je lak.
Jedinstvenost svakog odreenog, stvarnog primerka postavlja mehanistikoj teoriji apstrakcije jedan problem koji je jedan od ranih
nominalistikih filozofa, Betijus, izloio na sledei nain. On ui da
nita to je zajedniko mnoini stvari ne moe da bude celina po
sebi zato to svaka stvar postoji samo na osnovu toga to je jedna
stvar. Kada jednu stvar zajedniki poseduje vie vlasnika, svaki od
njih ima samo jedan njen deo; ili je, pak, upotrebljavaju jedan za
drugim, kao to se dogaa recimo sa bunarom ili konjem. Inae,
delie je a da je stvarno ne poseduju, kao na primer kada izvestan
142

broj gledalaca prisustvuje istoj predstavi. Korisno je da se na stvar

gleda tako opipljivo zato to se odmah vidi da o jednom zajednikom
elementu samo onda moe biti govora kada se svaki pojedinani
primerak oisti od individualnih osobenosti, kao i od razliitih pri
zvuka i nijansi koje dobij a pod uticajem raznih konteksta. Van
Gogova uta nije u svakom pogledu isto to i Vermerova uta.
Druga tekoa koju sam pomenuo sastoji se u tome to proiz
voljan odbir zajednikih crta esto nije koristan. Maina za sortiranje
moe da se podesi tako da izdvoji zajednika svojstva bdio kog niza slu
ajeva. Ona moe da nam kae da neki pas ima isto onoliko zuba
koliko neka drava ima pokrajina. Cisto logiki, to bi bila jedna
apstrakcija; ali, produktivnome miljenju malo moe da koristi.
Tree, prosto nabrajanje crta, iako moe da bude sutinsko, ne
stvara integrisan pojam. Na primer, kada psiholog eli da opie ne
iju linost, on e moda da se poslui tradicionalnom tehnikom
uspostavljanja profila linosti utvrujui do kog stepena jedan
ovek poseduje odreene karakterne crte; za to se jedan test koristi
sledeim spiskom: inteligencija, govorna spretnost, autoritet, samopoznavanje, trpeljivost, izraajnost oseanja, konvencionalnost, dru
tvenost. Do koje mere neko poseduje svaku od ovih crta, moglo bi
da sainjava upotrebljivu apstrakciju same linosti recimo: on
je ponosan ovek ali zbir svih tih merenja sigurno nije takva
jedna apstrakcija. Psiholog sainjava profil spajajui osam taaka
dijagrama, ali taj se profil sastoji samo od linija na hartiji. Da bi
dobio pravu sliku o oveku, morao bi da tih osam njegovih osobina
povee u organizovanu celinu. Jo jedan primer moda bi ovo bolje
objasnio. Pre nekoliko godina jedan ameriki esejist, Don A. Kauvenhoven (John Kouwenhoven) napisao je knjigu o tome ta je
ameriko u Americi; u njoj se pitao ta imaju zajednikog sledei
simptomi: obris Manhatana na horizontu, pravougaoni raspored ulica,
oblakoder, rani modeli Fordovih automobila, dez, ameriki ustav,
spisi Marka Tvena, Vitmenove Vlati trave, stripovi serijske drame
na radiju, beskrajna traka, vakaa guma. U ovom profilu linosti,
svaki lan bi mogao da bude vaea apstrakcija (zemlja Marka
Tvena, zemlja oblakodera), ali zajedno oni su samo gomila poda
nika sve dok se ne poveu u jedinstvenu celinu. U ovom sluaju,
to je postignuto daljom apstrakcijom, koja je istakla crtu zajedniku
za svih dvanaest simptoma, naime zanimanje za proces a ne za
proizvod. Ako je ova dijagnoza dobra, apstrakcija je pruila jedan
upotrebljiv pojam koji otkriva neto sutinsko o apstrahovanoj stvari.

143

10. TA APSTRAKCIJA JESTE

O sutini jedne stvari moe da se govori samo kada se radi o

organizovanoj celini u kojoj neke osobine imaju kljuna mesta dok
su ostale drugorazredne ili sluajne. Malo emo saznati o takvim
organizovanim celinama ako se apstrakcija sastoji u izvlaenju nasuminih crta. Getaltni psiholozi ukazali su na to da nas tradicionalna
logika ovde ostavlja na cedilu zato to ono to nam ona prua jesu,
kako to Maks Verthajmer kae, pojmovi koji, kada se strogo pogle
daju, predstavljaju zbir obeleja; klase koje, kada se strogo pogle
daju u svetlosti onoga to je tradicionalna logika konkretno postigla,
predstavljaju vree pune tih pojmova; silogizme koji se sastoje od
bilo kojih dveju pretpostavki nasumce nabaenih samo ako sadre
tu osobinu da ... .
Ipak, sreom moemo primetiti da se logike operacije uglavnom
ne primenjuju isto mehaniki. Tradicionalni postupak da se jedan
pojam definie pomou najblieg roda i specifine razlike moe ovde da
poslui kao primer. Rod je grupa obeleja kojom se odreena vrsta
stvari razlikuje od svojih suseda; a razlika je ono obeleje kojom se
odreena vrsta rada odlikuje od drugih. U naelu, svaka crta ili grupa
crta moe da se upotrebi za takvu definiciju, bez obzira da li se te crte
odnose na sutinu ili ne. U stvari, ljudski um se trudi da stvari definie
po onome to je vano u vezi sa njima. Ako se, na primer, ovek defi
nie kao mislea ivotinja ili, prema Hansu Jonasu, kao bie koje stvara
likove, osobine po kojima se razlikuje jasno imaju za cilj da opiu su
tinu ljudske prirode. Ako se, pak, definie kao dvonoac bez perja, to
moe da ga odvoji podjednako dobro ili bolje od drugih ivotinja,
ali takva definicija vara ili deluje prosto smeno ba zato to zanema
ruje ono to je najvanije. Spinoza je rekao da ako jedna defini
cija treba da se nazove savrenom, ona mora da izraava najdublju
sutinu stvari i mora da nas spreava da odreene osobine smatramo
kao samu stvar.
Ovo moe da se izrazi i time to e se rei da radi stvaranja
razumne apstrakcije, pojam treba da bude generativan. On treba
da nam omogui da razvijemo potpuniju sliku od one koju prua
sam pojam. S.E. A (Asch) pokazao je u svojim psiholokim ogledima
da kada se ispitanicima podnese kratak spisak dobro odabranih ka
rakternih osobina, oni na osnovu njega mogu da naine potpuni opis
linosti. On je takoe utvrdio da se izvesni pridevi, kao topao i
hladan, odnose na kljune atribute, koji e uticati na druge oso
bine pojedinaca, dok e, na primer, utiv ili nabusit imati manje
odluujuu snagu. Ako se za nekoga kae da je hladan ovek, onda
144

se iz te jedne osobine moe dobiti prilino potpuna slika o njego

vom ponaanju, tako da, u okviru odreenih granica, moemo rei
kako e se ta vrsta ljudi ponaati u izvesnim okolnostima. Ova gene
rativna mo apstrakcija podsea na Aristotelovu ideju o entelehiji,
naelu po kome univerzalije proizvode posebnosti.

TIPOVI I OPTI POJMOVI

Razlika izmeu generativnih ili sredinih osobina s jedne strane
i sluajnih ili perifernih s druge objanjava prirodu produktivne
apstrakcije. Ali, nuno je da idemo dalje, van tradicionalnog pri
stupa, i da se podsetimo da se ne radi o izvlaenju posebnih osobina,
nego o opisivanju strukturalnih svojstava. Hladnoa neke linosti
nije nikakva samostalna osobina kao recimo hladnoa pei ili meseca.
Ona je opti kvalitet, koji viestruko utie na ovekovo ponaanje.
Da bismo ovu osobenost apstrakcije objasnili, praviemo razliku iz
meu optih pojmova i tipova.
Opti pojam je grupa obeleja pomou kojih moe da se oznai
jedna vrsta stvari. Pojam tipa se nasuprot tome odnosi na sutinsku
strukturu. Apstrakcije karakteristine za produktivno miljenje jesu
tipovi a ne opti pojmovi kako u nauci tako i u umetnosti. Istrai
vanje telesnih tipova koje je obavio psihijatar Ernst Kremer (Kret
schmer) moe ovde da poslui kao primer. Ovde se ne radi o valja
nosti istraivanja, u kome je Kremer vrio poreenja izmeu telesne
grae i karaktera, nego o tipu kao o formi saznanja, kao i o meto
dama koje je Kremer primenio.
Da bi odbio mogune prigovore da su njegovi tipovi proizvoljno
zamiljeni i nametnuti telima njegovih pacijenata, Kremer je tvrdio
da je upotrebio metod slian kompozitnim fotografijama Fransisa
Gol tona. Postupamo tako kao da smo na istom komadu hartije isto
vremeno kopirali slike stotinu linosti, pri emu bi se sline crte
meusobno pojaavale, a uzajamno potirale one koje se ne pokla
paju. U stvari, Goltonove fotografije pokazale su da su rezultati
takvog superponovanja gotovo beskorisni zato to razliitosti izmeu
pojedinanih slika ne briu samo atipine crte nego i tipine. To se
dogaa zato to veina pojedinanih sluajeva ne ovaplouju tip
verno, te se razne njihove priblinosti tipu uzajamno ponitavaju
umesto da uklanjaju sluajna odstupanja.
U stvari, Kremer gotovo u istome dahu tvrdi da se njegov
opis tipova ne zasniva na onome to se vidi u najveem broju slu
ajeva nego na onome to se ispoljava u najlepim primercima.
Oni najjasnije prikazuju opte crte, dok veina sluajeva daje samo
maglovitu sliku. Klasini sluajevi su sreni nalazi, na koje se
ne nailazi esto u svakodnevnom opticaju.
Tanosti radi, Kremer nastoji na fotografijama i merenjima,
ali ih posmatra samo kao pomoni materijal koji ne moe da zameni
neposredni vizuelni utisak. Razlozi za to su oigledni: merenja se
ograniavaju na pojedinane duine ili oblike i njihove brojane
odnose, te stoga proputaju meusobno dejstvo crta u okviru celokupnog sklopa; fotografije skuavaju posmatranje time to izdvajaju
sluajnosti isto tako spremno kao i bitnosti. Metar ne vidi nita,
kae Kremer. Sve zavisi od savreno umetnike, sigurne uveba10

145

nosti naih oiju. On, stoga, savetuje posmatrau da odmah posle

pregleda pacijenta stavi na hartiju svoj sve utisak o bitnim crtama.
Kremer ovde takoe pokuava da pomiri dva oprena zahteva.
Konflikt koji iz toga nastaje zasniva se na tome to je posmatraka
misao kod naunika, umetnika i svakog drugog usmerena
na prirodu ili princip stvari, na sile koje lee u osnovi njihovog
izgleda i ponaanja. U praktinom ivotu, radi se preteno o odlu
kama o pojedinanim sluajevima.
Klasifikacija takvih pojedinanih sluajeva ne postavlja nika
kav naelni problem ako se zasniva na optem pojmu. Prihvata se
svaki pojedinani sluaj koji, u razumnoj priblinoj meri, ima ono
to sainjava pojam. Ta obeleja, pak, moraju jasno da se raspoz
naju. Na primer, tano moemo da odredimo da li neko jeste ili nije
graanin neke zemlje. Ako, meutim, ne moe da se razazna da
li nekih obeleja ili grupe obeleja ima ili nema, ipak moe da se
naini spisak predmeta koji potpadaju pod odreeni pojam. Na pri
mer, pod antikvitetima mogu, recimo, u carinske svrhe, da se podrazumevaju: bakarni ajnici, brueno staklo, stolice iz odreenog vre
mena proizvodnje, svenjaci itd. U drugim sluajevima, samo datum
proizvodnje moe da bude dovoljan.
Kremer, kao naunik, nije se u prvom redu bavio rasporei
vanjem pojedinaca. On se zanimao za apstraktne telesne forme, sasvim
jasno odreene u izvesnom broju strukturalnih odlika, ali kod poje
dinanih ljudi ostvarene manje vie nepotpuno; uz to, eleo je da
te fizike tipove dovede u vezu sa podjednako apstraktnim tipovima
linosti. Meutim, da bi svoje hipoteze kvantitativno proverio i teo
riju praktino primenio na dijagnozu, morao je pacijente da smesti
u ovaj ili onaj od svojih tipova. Nema idealnog naina za kombinovanje ta dva merila. Tip nije grupa crta, bilo prisutnih ili odsutnih
u nekoj odreenoj linosti. U praksi, gradijenti se kreu od relativno
istih ovaploenja do sve slabijih manifestacija, ili do onoga to se
u filmskom jeziku zove pretapanje izmeu jednog i drugog tipa.
Povlaenje granine linije kroz neki gradijent uvek je proizvoljno,
a opti pojmovi dobiveni na taj nain predstavljaju samo neprijatno
nuno pomagalo za svakog istraivaa koji radi na identifikaciji i
razjanjenju tipova.
Pa ipak, jedan od najnezgodnijih i najneprijatnijih naina na
koji praktini um intervenie u traganju za istinom sastoji se tano
u zamenjivanju tipova optim pojmovima zasnovanim na razgraniavanju teritorije. U istoriji umetnosti, na primer, moe da se stekne
istinsko razumevanje to e se stilovi, kao ekspresionizam i kubizam,
definisati kao tipovi stava i prikazivanja i to e se pokazati kako
se u datom umetniku takvi sastojci kombinuju u odreenu meavinu.
Na taj nain, ovek poinje da shvata istoriju umetnosti kao promenljivo uzajamno dejstvo raznih osnovnih tipova prilaenja, koji u
neko odreeno vreme, na nekom mestu ili u nekoj linosti dou
do izraaja samo da bi se pretopili u neto drugo. Ali, svaki pokuaj
da se obelei istorijska teritorija time to bi se odredilo kada je
renesansa poela ili se zavrila ili, pak, da li Sezan spada u impre
sioniste ili kubiste, predstavlja apsurdan i beznadean poduhvat.
U ovoj oblasti ne postoji nikakva praktina nunost da se trai kom
promis izmeu tipova i optih pojmova. U istoriji umetnosti, kao i
u drugim oblastima nauke, moe povremeno da se naie na Gliicksfall
146

(srean sluaj), to jest na ba dobro ovaploenje itavog tipa, ali

usled jednostranosti optih tipova, takva istota je u umetnosti ea
kod manjih talenata nego kod onih koji eu bogato obdareni. Najtipiniji kubista nije i najvei.
Prema merilima optih pojmova, tipovi mogu pogreno da se
tumae kao manje vrsti, a gipkiji. Na primer, August Zajfert (Se
if fert), u svojoj knjizi o ovom predmetu izraava se dvosmisleno.
S jedne strane, on opominje na mogunost pogrenog shvatanja da
se priroda tipa iscrpljuje u prostom pribliavanju otrije profilisanoj
formi. S druge strane, on tipove naziva gipkim, prilagodljivim, ela
stinim, difuzno ogranienim, nasuprot krutim definicijama koje se
drugde primenjuju. Meutim, tipovi tee ka preciznosti isto onoliko
koliko i tradicionalni opti pojmovi. Kremerovi opisi asteninih,
atletskih i pikninih telesnih tipova razraeni su isto onoliko precizno
koliko i, recimo, tipovi u knjievnosti kao to su Don Kihot ili Ser
Don Falstaf; ali, da li jedan odreen ovek spada u ovu ili onu
kategoriju nije stvar odluivanja po naelu ili-ili, to je karakte
ristino za opte pojmove. Naprotiv, lestvice postepene razlike vode
od najistijih ovaploenja jednoga tipa do najslabijih. Potpuno je
pogreno tvrditi, kao to to ini Zajfert, da u nauci o tipovima
nita nije manje dobrodolo nego to je pojava meuformi zato to
one remete koncepciju. Materijal dobiven iz prakse sigurno moe
da pokae da je jednom odreenom tipu potrebna korektura; prelazne forme kao takve ne utiu na pojam, nego samo na njegovu
primenu. Dodue, moe biti sasvim sporno kome e od dva granina
tipa jedan ovek da pripadne (Da li je on introvertan?), ali ova
vrsta tekoe ni na koji nain ne utie na same tipove. Ona zaista
dovodi da neprijatne situacije kada se pojmovi kruto primenjuju
jer se tada otkriva koliko su oni proizvoljno razgranieni.
Opti pojmovi mogu i tako da se definiu to e da se protegnu na iroku oblast primene, ali to ne menja njihov osnovni
karakter. ini mi se da su to u svojim istraivanjima prevideli
Hempel i Openhajm (Oppenheim), koji kau da se tipovi dobijaju
kada se kruti kriterijum svrstavanja po naelu ili-ili zameni postepenou. Psiholoki pojam inteligencije, na primer, zaista postaje
upotrebljiviji ako se umesto podele oveanstva na dve vrste ljudi,
inteligentnih i neinteligentnih, uvede lestvica koja odreuje stepene
inteligencije. Meutim, ovde se opet radi o primeni pojma, a ne o
prirodi samoga pojma. Time se nikako ne zamenjuje opti pojam
inteligencije, koji poiva na sposobnosti da se odgovori na izvesna
probna pitanja. U smislu tipa, inteligencija je odreena strukturalna
forma duhovnog ponaanja.

STATIKI I DINAMIKI POJMOVI

Pojmovi tee da se kristalizuju u jednostavne, pravilne forme.
Na probu ih stavlja platonovska krutost. Time se stvaraju nezgode
kada oblast koju treba da obuhvate sadri vane kvalitativne raz
like. Moe se, na primer, dogoditi da pojam kretanja zanemaruje
razlike u brzini. Meutim, za odreene se svrhe sporo kretanje bitno
razlikuje od brzog. U opaajnom kao i u umetnikom smislu, raz
likuje se leerni, otegnuti, tromi karakter sporog kretanja od estoke
10

147

siline brzog. Takve kvalitativne razlike su skrivene kada se pojam

kretanja odnosi jednostavno na pomeranje kao takvo, na onaj nain
na koji se ljudska ili ivotinjska figura jednostavno kree, bez
ikakvog ukazivanja na kvalitet jedne odreene brzine.
Isti takav problem moe da nastane kada se razliite faze kre
tanja kvalitativno razlikuju. Za odreene potrebe, vano je da se
pravi razlika izmeu visokog stepena napetosti pri najveem odstu
panju klatna od vertikale i drugih faza istog kretanja. Kad se pri
blii najveem odstojanju od sredine, klatno okleva, zaustavlja se,
a onda kree u obrnutom pravcu; kasnije, bez kolebanja prelazi ver
tikalnu osu simetrije, na kojoj je napetost ravna nuli. Kad bi se
pojam njihanja ograniavao na prosto kretanje tamo-amo, te razlike
bi se prikrivale. Stoga bismo ovde mogli da govorimo o statikim
pojmovima.
U ljudskom umu postoji udesno meusobno dejstvo izmeu
elje, a svakako i potrebe, da se obuhvati celokupan opseg jednog
fenomena i privlane jednostavnosti statikih pojmova, koji izdvajaju
jedno odreeno karakteristino stanje predmeta ili kretanja i putaju
ga da predstavlja celinu. Na ranim stepenima saznanja um jo nije
sposoban za neku veliku sloenost, te stoga u svojim pojmovima
upotrebljava jednostavne oblike i jednoline pokrete. Takvi statiki
pojmovi olakavaju prvi pristup fenomenu time to mu tako rei
zamrzavaju strukturu, ali oni e isto tako i da suvie uproste, ukrute
i izoluju fenomen, a to ne doprinosi produbljivanju saznanja.
Ta neadekvatnost statikih pojmova zapaena je s nelagodnou
jo u prolosti. Don Lok nas zapanjuje svojom primedbom da mi
pojedinane sluajeve okupljamo pod jedan rod, i to ne iz nude,
ve samo zato da se utedi trud nabrajanja nekoliko jednostavnih
ideja koje obuhvata prva opta re ili rod; ponekad to inimo moda
i zato to se stidimo to zadatku nismo dorasli. A li. . . iako je definisanje pomou roda najkrai put, ipak moe da se sumnja da li
je on i najbolji. Ubeen sam da on nije jedini, pa stoga ne i apso
lutno nuan. Poto definicija nema za cilj nita drugo nego da dru
gim ljudima reima omogui da shvate kakvu ideju jedan odreen
izraz oznaava, a to se najbolje obavlja kada se nabroje sve one
najjednostavnije ideje koje se objedinjuju u znaenju definisanoga
izraza...
U jednom drukijem kontekstu, piui o normalnoj varijabil
nosti, Fransis Golton uzvikuje:
Teko je razumeti zato statistiari svoja istraivanja obino ogra
niavaju na prosene vrednosti umesto da uivaju u obuhvatnijim gle
ditima. Njihove due kao da su isto tako neosetljive za dra raznolikosti
kao to je i dua onog ravniarskog Engleza, koji je posle jednog puto
vanja u Svajcarsku izjavio da kada bi se planine bacile u jezera, ovek
bi se u jedan mah otarasio dveju neprijatnosti.

Ova napomena treba da natera da se zamisle oni koji se ko

riste Goltonovim metodom fotografija kopiranih jedna preko druge
kao uzorom za obrazovanje pojmova pomou superponovanja poje
dinanih primera.
Ranije sam pomenuo Berklijevu sugestiju da se opti iskaz pri
kazuje pojedinanim primerkom. On je dokazivao da zapaanja mogu
148

da se prave na osnovu jednog odreenog primera, pri emu se upo

trebljavaju neke njegove odlike dok se druge ostavljaju neiskoriene, te da moemo biti sigurni da e zapaanja vaiti za sve poje
dinane sluajeve koji poseduju te kritine odlike bez obzira da li
imaju i ostale. Na primer, ako utvrdimo da je zbir uglova jednog
odreenog trougla jednak zbiru dva prava, moemo sa poverenjem
smatrati da to otkrie vai za sve druge trouglove zato to na dokaz
ne mora uopte da ukazuje na veliinu uglova. Berkli se ovde
koristi sredstvom za nudu koje nalazimo jo u Aristotelovom trak
tatu o pamenju i seanju. Aristotel kae tamo o geometrijskim
demonstracijama da iako se u svrhu dokaza uopte ne koristimo
injenicom to je kvantitet u trouglu odreen, mi mu ipak u crteu
dajemo odreen kvalitet. Slino se dogaa kada se intelekat bavi
neim to nije kvantitativno: On ga predoava kao kvantitativno
iako ga pri razmiljanju apstrahuje od kvantiteta.

Moemo ovaj opti pojam trougla da zamenimo njegovim struk

turalnim tipom, pa opet da budemo nezadovoljni njegovim statinim
karakterom. Za istinsko razumevanje potrebno je neto bolje. Ako
Euklidovu trideset drugu teoremu demonstriram na taj nain to u
da povuem paralelu sa jednom stranom nekog trougla (si. 149a) i
to u da pokaem da ekvivalenat ta tri ugla kao zbir daje polo
vinu kruga, mogu da istaknem, zajedno sa Berklijem, da veliinu
uglova ne treba uzimati u obzir, te da time dokaem da ova teorema
vai za svaki trougao. Dokazivanje tanosti jedne teoreme ima prak
tinu vrednost; ali, za miljenje je vano da opseg teoreme postane
oigledan. Slika koju sam upotrebio pokazuje da tri ugla kao zbir
daju 180 u ovom sluaju. Ali, da bi se odista razumelo da je to
tako u svim trouglovima i zbog ega je tako, moram da preko ove
odreene slike preem na celokupnu oblast trouglova. Ako dve
strane trouglova zamislim kao krakove neograniene duine koji
mogu da se okreu u taki osovine, nezavisno preko itave polovine
kruga (si. 149b), videu da e oni, bez obzira na svoje poloaje, obra
zovati tri odseka koji kao zbir daju istu polukrunu celinu. Kada
se jedan ugao poveava, njegov sused se automatski u odgovarajuoj
meri smanjuje. Na taj nain, ne zanemarujemo veliinu uglova
kako to od nas trai Berkli, po cenu da gubimo vizuelno poimanje
situacije nego je opaamo u itavom njenom opsegu. Statian
pojam zamenili smo dinaminim. Teorema nije samo zamiljena kao
opta, nego se sada kao opta i opaa.
Drugi jedan primer ove vrste daje an Viktor Ponsle (Jean
Victor Poncelet) u svojoj raspravi o projektivnim svojstvima geomet
rijskih slika. Neko dokazuje da su dva trougla geometrijski slina
149

kada se tri para odgovarajuih strana ukrtaju pod pravim uglom

(si. 150a). Ovaj dokaz moe da se uopti kako bi pokazao da uglovi
na mestima ukrtanja ne moraju da budu 90; oni mogu da budu
bilo koje veliine, samo moraju da su jednaki. Moemo to sebi da
predoimo, kae Ponsle, ako jedan od trouglova obremo. Ugao na
sva tri mesta ukrtanja menjae se istom merom. U stvari, sada
shvatamo da ako teoremu okrenemo i ponemo sa dva slina trougla
u istom poloaju (si. 150b), lako emo sebi da predstavimo kako se
ta tri para strana uvek seku pod istim uglovima za vreme dok trouglovi menjaju svoj poloaj jedan prema drugom.

Uobiajene ilustracije po udbenicima i na kolskoj tabli omo

guuju nam dodue da ovaj problem uinimo vidljivim, ali ga one
isto tako okamenjuju u jednoj fazi od bezbroj mogunih na koje se
teorema u stvarnosti odnosi. Stoga, one navode uenika da sluajne
okolnosti pogreno prihvati kao sutinske. Reenje nije u tome da
se ilustracije izostave, nego da se, recimo pomou filmske animacije,
naine pokretni modeli, ili bar da se nepokretne ilustracije tako cr
taju da uenik shvati koje su njihove dimenzije varijabilne.
Kada se radi o definiciji ili klasifikaciji, moda je dovoljno da
se jedan pojam svede na najmanji broj odlika potrebnih da se odredi
kom rodu on pripada i po kom obeleju moe da se razlikuje od
drugih lanova u grupi. Ali, ako pojmovi treba da se upotrebe za
produktivno miljenje, onda treba da se predstavi pun opseg njiho
vog sadraja. U nastavi, ovaj drugi pristup zasluuje prevashodnu
panju zato to je za uenike mnogo vanije da se vebaju u pro
duktivnom miljenju nego da poseduju sposobnost za obavljanje logi
kih operacija.
150

POJMOVI KAO VRHUNCI

Statiki gledano, pojam predstavlja ono to je zajedniko ita
vom broju pojedinanih sluajeva. Prilino esto, meutim, pojam je
neka vrsta vrhunca u bujici neprekidnih promena. U japanskom
pozoritu kabuki iznenada se igra glavnoga glumca okamenjuje u
jednu nepokretnu, monumentalnu pozu, takozvanu mi-e, koja ozna
ava vrhunac neke vane scene i zgusnuto prikazuje njen karakter.
Manje oigledno, balet i muzike sekvence, sasvim uopteno, esto
se organizuju oko takvih jednostavno oblikovanih vrhunaca, koji
saimaju stanje radnje u izvesnim trenucima i slue kao belezi za
usmeravanje gledaoca ili sluaoca na njegovom putu kroz delo koje
se pred njim izvodi.
U slikarstvu i vajarstvu, bezvremenski lik esto je apstrakcija
nekog kretanja ili radnje. Takav statian lik kristalizuje prirodu
sloenijeg zbivanja u jednu konanu formu; ali, on isto tako potis
kuje radnju i svodi raznolikost faza i izgleda na jedan jedini koji
e ih sve predstavljati. Ranije sam pokazao kako perspektivne pro
jekcije nekog predmeta u opaanju izgledaju kao deformacije pred
meta kao takvog. Kada se takva proforma ne shvata kao izdvojena
od svojih pojedinanih pojava, nego kao sredite oko koga se one
okupljaju, onda se dobij a dinamian pojam.

Ovo poimanje sutine apstrakcije moe da se izrazi jezikom getaltne psihologije tako to e se rei da se mnogi fenomeni iskustva
grupiu kao varijacije oko Prgnanzstufen, tj. oko faza jasne pregnantne strukture. Verthajmer je ukazao na to da se ugao od 93
ne sagledava kao samostalan entitet, nego kao lo pravi ugao.
Kada strune neke violine nisu podeene, one proizvode neiste ili netane svinte, koje se uju kao suvie visoke ili suvie niske, a ne
kao drukiji interval sa sopstvenim karakterom. Jasno odreene faze
jednog tonskog niza spontano slue kao osnovna merila od kojih
meuvrednosti odstupaju ili ka kojima vode, kao vodei tonovi u
dijatonskoj lestvici. Psiholog Edvin Rau (Edwin Rausch), u jednom
sistematskom razmatranju ove pojave analizuje kvalitativne promene
koje nastaju kada se neki ugao poveava od 0 do 180 (slika 151).
Najpre se prava upravna linija epa na nultoj taki u jedan strelasti
iljak, koji se jo razlikuje od tipinog otrog ugla; izmeu obeju jasno
odreenih formi lei jedna od etiri strukturalno niih meuformi,
koje su neodreene, nekarakteristine i dvosmislene. Druga jedna tak151

va meuzona lei izmeu oblasti tipinog otrog ugla i oreola oko pra
vog ugla. Slina organizacija nalazi se u drugom kvadrantu, kojim
preovladava oblast tipinog tupog ugla. U neposrednoj blizini 180
mi vie ne vidimo istinski ugao, nego pre neku povijenu
pravu liniju. Razume se da nagla podela izmeu zona na Rauovom
crteu odgovara postepenim prelazima, a da vrednosti u okviru svake
zone nisu stalne nego se postepeno menjaju.
Ponekad, varijacije toliko odstupaju od Prgnanzstufen da se
vie i ne prihvata lako da njima pripadaju. U opaajnom smislu, je
dan pravougaonik nije prosto rod svih etvorougaonih geometrijskih
slika sa pravim uglovima, nego se odnosi na tipinu strukturu tog
oblika. Stoga e neko ko vrlo dobro zna ta je pravougaonik da se
zaudi kada doe na pomisao da neto to je dugako jedan metar
a iroko jedan centimetar ima pravo da se zove pravougaonikom.
Vizuelno, ono je tap ili traka. Za izvesne potrebe, opaajne, umetnike ili naune, nuna je sposobnost da se pojmovi rastegnu i preko ono
ga na ta ukazuje prvo vienje. U jednoj ranijoj glavi, pomenuo sam
normativni lik ljudske figure i tekoe u raspoznavanju koje nastaju
u vizuelnom opaanju i u umetnosti kada likovna predstava suvie
radikalno odstupa od norme.
Dinamini pojmovi ne zahtevaju stvaran fiziki kontinuitet fe
nomena na koji se odnose. Ljudski um je sposoban da organizuje ta
kav jedan kontinuum od odvojenih, iroko rasprostranjenih celina
ako one dovoljno lie jedna na drugu. U prirodoslovnom muzeju u
Vaingtonu ima jedna grupa punjenih pasa, vukova, lisica i dr., koji
su tako poredani da razliite nijanse pojma pas sjedinjuju u jednu
koherentnu sliku. Drugi jedan, lep primer, moemo da uzmemo od
Sopenhauera:
Tako, na primer, da bi se potpuno shvatile ideje koje se izraavaju
u vodi, nije dovoljno da se ona vidi u mirnom jezercetu ili u ujednaenom
potoku; nego, te ideje se potpuno otkrivaju tek kada se voda pojavi u
svim okolnostima i sa svim preprekama. Usled njihovog dejstva na nju.
ona potpuno ispoljava sve svoje osobine. Stoga smatramo da je ona lepa
kada se obruava, urla ili penua, skae uvis, ili kada se rasprava u
padu, ili konano, kada vetaki prisiljena, buja kao mlaz. Tako, izlaui
se razliito u razliitim okolnostima, ona uvek vemo potvruje svoj ka
rakter; za nju je isto tako prirodno da iklja nagore kao i da miruje na
lik na ogledalo; ona je podjednako spremna i za jedno i za drugo, im
nastupe okolnosti.

Slino tome, i u umetnosti jedna grupa figura ili predmeta esto

predstavlja razne vidove jedne te iste teme. Graani Kalea od Ogista
Roena (Auguste Rodin) prikazuju est varijacija reagovanja na muni
zadatak predaje neprijatelju.
U nekim sluajevima, varijacije jedne pojmovne teme organizuju
se oko jednog jedinog vrhunca, dovoljno snanog da ujedini drugo
razredne pojmove pod zajednikom apstrakcijom. U drugim, pak,
sluajevima ima vie takvih vrhunaca sline snage. Oni mogu da
se toliko meusobno razlikuju da samo jedno zrelo razumevanje moe
da ih sagleda kao pripadnike jedne porodice fenomena. Za neis
kusnog posmatraa, oni izgledaju toliko razliito koliko su drevnim
narodima bile razliite zvezde zornjaa od veernjae. U geometriji,
152

istorija o presecima kupe prua nam reit primer. Kazni oblici koje
danas moemo da smatramo za lanove jedne geometrijske porodice
prvobitno nisu pokazivali takvo sredstvo. Zbog svoje velike jedno
stavnosti i samostalne strukture, krug, elipsa, parabola itd., smatrani
su kao nezavisni entiteti koji podleu sasvim drukijim naelima
konstrukcije. Vilijem M. Ajvinz (William Ivins), u vrlo ivo pisanoj
iako svojeglavoj knjizi, otro je zamerio starim Grcima to su tako
postupili. Pretpostavljajui da su stari Grci po duhu bili taktilno a
ne vizuelno usmereni, on je njihov geometrijski postupak smatrao za
manu, umesto da shvati da je istraivanje osnovnih oblika pozitivan
i nuan prvi korak, bez koga je dalji napredak nemogu. Rano opa
anje jasno odreenih, jednostavnih oblika isto je tako potpuno vizu
elno kao i poznije gledite, po kome se oni stapaju jedan u drugi
kao faze jednog jedinstvenog niza.
Ako, s druge strane, presecamo kupu tako da preseci budu
paralelni ili da postepeno menjaJu orijentaciju, onda emo moda
jedva da zapazimo vrhunce kruga, elipse itd. kada prolazimo kroz
njih. Glatki prelazi prikrivaju kvalitativne promene. Pretpostavimo
da preseena ravan prilazi kupi paralelno sa osovinom kupe: ovde
presek daje najpre jednu hiperbolinu krivu koja raste i postepeno
biva sve iljastija dok se ne preobrazi u dve prave linije koje se
seku u vrhu kupe. Hiperbola i ovaj ugao, iako su deo jednog nepre
kidnog redosleda, kvalitativno se razlikuju. Slino tome, ako presena
ravan lei vodoravno i sputa se odozgo na kupu, preseci e poeti
takom, koja se iri u krug, koji, opet, sve vie raste ne menjajui
oblik. Situacija je drukija ako ravan promeni ugao i nagne se. Sada
kruni presek poinje da se iri, postaje elipsa, koja se sve vie
izduuje, dok se ne otvori na jednoj strani da bi se pojavila kao
parabola im presena ravan bude paralelna sa jednom konturom
kupe. I ovde su, opet, krug, elipsa i parabola samo faze jednog ne
prekidnog redosleda, i pri tom samostalne, kvalitativno drukije
forme.
Poto su ove geometrijske slike najpre bile tretirane kao odvo
jeni, statini pojmovi, one su morale da se restrukturiu da bi se
pojavile kao vidovi jednog jedinstvenog dinaminog pojma. To opaajno restrukturisanje, obavljeno nasuprot prvobitnim podacima, dalo
je elipsu kao deformisan krug, a pravu liniju kao granini sluaj
parabole. Ovo otkrie posluilo je, kako se Ponsle izrazio, da se pro
ire ideje, da se neprekidnim lancem poveu istine koje su na izgled
bile meusobno udaljene i da se omogui da se jednom jedinstvenom
teoremom obuhvati mnotvo pojedinanih istina.
Pria o presecima kupe pokazuje koliko je obrazovanje pojmova
blisko povezano sa opaanjem strukturalne jednostavnosti. Ponsle,
matematiar devetnaestog veka, sagledao je razliku izmeu oblika
koji su strukturalno jasno odreeni i onih koji to nisu. U pomenutoj
raspravi o projektivnim svojstvima figura, on jasne oblike naziva
posebnim stanjima za razliku od optih ili neodreenih stanja.
Jedina tekoa, kae on, sastoji se oigledno u tome da se razjasni
ta se podrazumeva pod tim nazivima. U svakom pojedinanom slu
aju, razluivanje je lako: na primer, prava linija koja se sa drugom
see u ravni nalazi se u optem stanju, za razliku od sluaja u kome
obe linije stoje okomito jedna prema drugoj ili paralelno teku.
Svojim jezikom i za svoje svrhe moemo da zakljuimo da statini
153

pojam nastaje kada se strukturalno jednostavni sklopovi izdvajaju

iz kontinuuma preobraaja, a da dinamini pojmovi, kada hoe da
obuhvate itavu oblast kontinuuma, esto moraju da savladaju kon
zervativnu mo jednostavnih oblika.

0 UOPTAVANJU
Otkrie teorije o presecima kupe lep je primer uoptavanja u
produktivnom miljenju. Dosad je uoptavanje slabo prolazilo u ono
me to sam govorio o obrazovanju pojmova. Pokazao sam da se ne
moe rei da primarna apstrakcija pretpostavlja in uoptavanja.
Naprotiv, opaaji su optosti od samog poetka, a miljenje se istanava postepenim diferentovanjem tih ranih opaajnih pojmova. Me
utim, sada je vreme da se ukae na to da je miljenju isto toliko
potrebna obrnuta radnja. U aktivneme miljenju, naroito kod umetnika ili naunika, mudrost stalno napreduje kreui se od pojedina
nij eg ka optijem.
Do takvog uoptavanja dolazilo je u Keplerovom, Desargovom
1 Ponsleovom matematikom razmiljanju dok su razraivali teoriju
o presecima kupe. Oni su otkrili da itava grupa posebnih geometrij
skih oblika moe da se podvede pod zajedniki imenitelj. Ali, kako
su oni pri tom postupali? Da li su se posluili indukcijom? Da li su
traili zajednike crte kod kruga, elipse, hiperbole; i, da li se novi,
optiji pojam sastojao od tih zajednikih crta?
Ne, dogodilo se neto sasvim drukije. Te osnovne geometrijske
slike jo od drevnih vremena slue na zadovoljavajui nain kao
samostalne jedinice. Sada se jedna nova opaajna jedinica, kupa sa
svojim presecima, ponudila kao nova celina u koju dotad nepovezane
slike mogu da se uklope kao delovi. Jedno novo razumevanje za
strukturalnu prirodu tih geometrijskih slika dobiveno je iz odnosa
koje su imale prema, kako se sad otkrilo, svojim susedima u nepre
kidnom nizu oblika, kao i iz njihovog poloaja u celokupnom opaajnom sistemu kupe. Uoptavanje se, dakle, sastojalo u restrukturisanju proizalom iz otkria jedne obuhvatnije celine.
Ti strukturalni procesi nisu uvek tako dramatini. Oni su esto
ba postepeni. U ljudskom miljenju, svaki pojam je privremen, i na
taj nain se razvija. Ovo moe da se, recimo, vidi po tome kako se
neije miljenje o nekom drugom, ili psiholoka teorija o tipu li
nosti, menja na osnovu novih podataka. Petar je stekao neku pred
stavu o tome kakav je Pavle ovek. To ubeenje ne potvruje se
automatski, niti se menja prosto time koliko puta je Petar imao pri
like da posmatra Pavla. Izvesne situacije, meutim, posluie kao
provera koja e ili da potvrdi pojam u njegovom sadanjem obliku
ili e zahtevati promenu. Ponekad predstava usled toga biva bogatija,
ili se, pak, ispostavi da su neke odlike prosto obmane. Novi podaci
mogu da utiu na celokupnu strukturu pojma na taj nain to razmetaju akcente, otkrivaju kao bitno ono to je bilo sluajno, ili,
pak, menjaju izvesne odnose snaga. Dogaa se, takoe, da se neki
prvobitno jedinstven pojam epa na dva ili tri.
Uoptavanje nije stvar prikupljanja jednog beskonanog, ili
velikog, ili potpunog ili proizvoljnog broja sluajeva. Naprotiv, mis
lilac naunik, umetnik, obian ovek pristupa zadatku sa ve
154

gotovom zamisli o tome kako bi pojam mogao da izgleda. On trai

primere, ali ih ne bira proizvoljno. Upravlja se prema predoseanju
o tome gde bi karakteristini vidovi fenomena mogli da se otkriju.
Odbacuje slabe, nejasne sluajeve i zanemaruje nepotrebna ponav
ljanja. Uporeuje svaki primer sa privremenim pojmom koji je sebi
izgradio i time ga upotpunjuje, ispravlja, doteruje. Teorija uoptavanja indukcijom je jalova parodija upravo ovog postepenog obliko
vanja apstrakcije. Pravo uoptavanje je nain na koji naunik usa
vrava svoje pojmove a umetnik svoje likovne predstave. To je skroz
nemehaniki postupak, koji ne zahteva toliko revnost jednog popisivaa, knjigovoe ili maine za sortiranje, koliko pre svega budnost i
inteligenciju mozga koji dobro funkcionie.

11. NA VRSTOM TLU

Dosadanje razmatranje pokazalo je da se apstrakcija moe opi

sivati na dva suprotna naina. Prema tradicionalnom uenju, apstrak
cija je povlaenje od neposrednog iskustva. Ovo gledite pretpostavlja
rascep izmeu opaanja i miljenja. Navodno, opaaju se samo poje
dinosti, dok se miljenje bavi optostima, te stoga, da bi razmiljao,
ovek mora svoj um da oisti od svega to je opaajno. Od apstrakcije
se oekuje da obavlja taj zadatak.

APSTRAKCIJA KAO POVLAENJE

Ve smo govorili o isto saznajnim tekoama koje se suprot
stavljaju ovakvom pristupu. Ukazao sam na to da opaanje i mi
ljenje ne mogu jedno bez drugog. Apstrakcija je neophodna veza
izmeu njih, a i najvanija zajednika odlika. Moemo da parafrazi
ramo uvene Kantove rei: vienje bez apstrakcije slepo je; apstrak
cija bez vienja prazna je. Ovo je ozbiljna opomena. Ali, opasnost
se ne ograniava na saznajno funkcionisanje po sebi. Uverenje da
svako apstrahovanje pretpostavlja povlaenje od neposrednog isku
stva lako moe da izazove opasnost da se pogreno prikazuje stav
produktivnog miljenja prema stvarnosti. Ono tvrdi da ovek ako
eli da pokae kako je sposoban da odista apstraktno misli, mora da
zanemaruje ivotnu situaciju u kojoj se nalazi, kao i da joj protivrei.
Opisivati apstrakciju kao povlaenje znai davati lanu sliku
ne samo o postupcima filozofa i naunika nego i o ponaanju umetnika. U oblasti estetike, ova doktrina moe da se llustruje pokuajem
Vilhelma Voringera (Wilhelm Worringer) da se veoma stilizovana
(apstraktna) umetnost shvati kao izraz bekstva od spoljne stvar
nosti. Na jednom drugom mestu pokazao sam kako je Voringer, u
knjizi Apstrakcija i empatija: Prilog psihologiji stila, napisanoj 1906,
nastojao da formulie osnove modeme umetnosti na taj nain to
e da pravi naelnu razliku izmeu naturalistiki i geometrijski stilizovane umetnosti. Voringerov dragocen doprinos sastojao se u tome
to je odbijao tvrenje da su rani umetniki stilovi, egipatski, arhaiki
grki ili, pak, dalekoistoni, pa ak i moderna evropska umetnost, u
stvari nesavreni pokuaj da se preslikava priroda. Naprotiv, on je
smatrao da imaju pozitivne, sopstvene estetike ciljeve. Ovo veoma
korisno priznanje, meutim, zasnivalo se na razlikovanju dvaju su
protnih stavova: za jedan je Voringer govorio da je veran pristup
prirodi, to je dalo naturalistiku umetnost, dok jc drugi bekstvo od
zastraujue iracionalnosti prirode, to je dalo pojednostavljene oblike
stilizovane umetnosti. Znai, Voringer je apstraktno svojstvo umet156

nike forme povezivao sa stavom povlaenja. Apstrakcija je postala

pribeite od sloenosti koju pruaju ula i kojoj se naturalistika
umetnost radovala. To je dovelo do tetnog teoretskog rascepa izmeu
umetnosti koja je ukljuivala u sebe apstrakciju i umetnosti koja to
nije inila. Kako je Voringer priznao apstrakciju kao legitimni deo
umetnosti, on nije uspeo da sagleda injenicu da je ona neophodna
svakoj vrsti umetnosti bez obzira na njen odnos prema prirodi.
Svakako postoji vana veza izmeu povlaenja i apstrakcije.
Kada se um sklanja od sloenosti ivota, on tei da ih zameni jedno
stavnim, veoma stilizovanim formama. Ovo se isFoljava u nerealistikim spekulacijama usamljenih mislilaca ili u ornamentalizmu
umetnika bez ikakve veze sa neposrednim izazovima stvarnosti.
Ekstremni primer! za to mogu se nai u govoru i crteima izofreniara. Ali, iako povlaenje esto vodi u apstrakciju, suprotno od toga
nipoto nije tano. Ako neko tvrdi da apstrakcija zahteva povlaenje,
on se izlae opasnosti da um podvrgne uslovima pod kojima miljenje
ne moe da radi; isto tako, on nee moi da raspozna istinsko milje
nje kada se ono bavi problemima koje postavlja neposredno iskustvo.
Zlatan rudnik primera je monografija Kurta Goldtajna i Mar
tina Serera (Goldstein, Scheerer) o apstraktnom i konkretnom pona
anju psihijatrijskih bolesnika. Objavljena 1941, ona je duboko uti
cala na psihologiju saznajnih procesa. Goldtajn i Serer tvrde da se
izvesni duevni bolesnici, od kojih je veina imala povrede na mozgu,
razlikuju od normalnih ljudi po svojoj nesposobnosti da apstrahuju.
Oni su smatrali da se sposobnost za apstrahovanje u naelu razlikuje
od onoga to su zvali konkretnim ponaanjem. Apstrakcija nije po
stepen uspon od jednostavnijih ka sloenijim mentalnim spregovima,
nego novonastajue svojstvo, po svemu drukije od konkretnog.
Goldtajnova i Sererova klinika tumaenja bila su kritikovana,
ali zasluuju da se ovde malo podrobnije ispitaju zato to jasno po
kazuju ta moe da se dogodi kada se apstrakcija definie kao povla
enje. Takoe, apstraktnost i konkretnost se u njihovoj monografiji
upotrebljavaju ne samo kao dijagnostiki simptomi nego se za kon
kretno ponaanje jasno kae da je manje vredno od apstraktnog.
Odreeni nedostaci bolesnika preutno su upotrebljeni da se jedan
mnogo optiji duevni stav prikae manje vrednim stav koji se
ograniava na neposredno poimanje date stvari ili situacije u nji
hovoj posebnoj jedinstvenosti. Stoga, ova studija moe da poslui
kao reita ilustracija predrasude protiv opaajnoga saznanja.
Ranije jo ukazao sam na to da se ve i kod uobiajene upotrebe
pojmova konkretno i apstraktno radi o razdvajanju koje moe da
zavede na pogrean put. Norman Kameron (Cameron) slino kazuje
nedvosmislenim recima.
Ima dobrih razloga za sumnju u korisnost, a da ne govorimo
o valjanosti, ovih odreenih napora da se odre odvojene kategorije
konkretnog i apstraktnog ponaanja. Ovo razdvajanje zasniva se na
isto tako hipotetinom razluivanju izmeu opaajnog i pojmovnog
miljenja; a, kada se dobro pogleda, videe se da se to svodi na
neto malo vie nego to je staro narcistiko laskanje, koje je racio
nalnost priznavalo samo miljenju odraslih, a poricalo je miljenju
dece i ivotinja a ponekad ak i miljenju ena. Dananja forma
ovog razdvajanja zasniva se na izvesnim teorijama razvitka iz de
vetnaestog veka o ontogenezi i filogenezi koje, to je dosta paradok
157

salno, prvobitno uopte nisu bile namenjene stvaranju takvih prekida

ili rascepa izmeu vrsta, nego su naglaavale sutinski kontinuitet
izmeu strukturnih funkcija ljudskih bia i drugih ivotinja.
Goldtajnovi i Sererovi opisi sadre jasna ukazivanja da su
njihovi pacijenti bili u stvari sposobni za opaajne apstrakcije. Na
primer, ako se pod apstrakcijom podrazumeva samo sposobnost da
se izvlae zajedniki elementi ili svojstva, moe se ukazati na to da
su svi ispitanici bili sposobni da razliite date predmete grupiu prema
boji ili primeni. Ako apstrakcija znai izdvajati sastavne delove
nekoga sklopa, moe se rei da je jedan pacijenat mogao da razlikuje
geometrijske figure u nekoj kompoziciji u kojoj se preklapaju. Ili,
pak, ako apstrakcija znai poimanje strukturalnih odlika sloenog
tipa stvari i njihovo prepoznavanje u nekom pojednostavljenom pri
kazu, saznajemo da pacijenat razume sliku kue nainjenu od desetak
ili dvanaestak tapia i da moe ponovo da je sastavi. Za to je bez
Gumnje potrebna apstrakcija; jer, kako je to 'istakao Anatol Pikas,
jedan trougao samo onda moe da se vidi kao krov kada se zanemare
sve druge posebne odlike koje stvarni krovovi sadre u pacijentovom
seanju.
Goldtajn i erer u takvim opaajnim dostignuima ne vide
apstrakciju zato to pacijenti ovde hvataju odlike iz situacije pred
kojom se nalaze, a to, prema reima autor, sainjava isto kon
kretno ponaanje. Konkretno ponaanje, koje preovladava ak i kod
normalnih ljudi, ali se smatra jedinim za koje su bolesnici sposobni,
naziva se pasivnim zato to reaguje na neposredne zahteve odre
ene spoljne situacije, nametnute kao opipljive konfiguracije ili
opipljivi konteksti u iskustvenoj oblasti fenomena. Sta, onda, nedo
staje? Nedostaju, kau nam, sposobnosti da se reima iskae princip
koji lei u osnovi datog praktinog ponaanja, da se svoja linost
odvoji od zahteva date situacije i da se obave radnje koje su protiv
te situacije.

IZVLAENJE NAELA
Postoji obilje injenica koje govore o tome da pacijentima teko
pada da zadovolje takve zahteve. Na primer, neko moda moe da
ubaci lopte u tri kutije postavljene na razliitim udaljenostima od
seb e. . . On nikad ne promai. Ali ako ga pitaju koja kutija je dalja
a koja blia, on ne moe da d nikakvo objanjenje ili da neto kae
o tome kakav postupak primenjuje pri ciljanju. Prosean normalan
ovek odgovara na takva pitanja bez ikakve muke, ali moe da se
splete kada mu se postave slini zahtevi na njegovom, viem nivou.
Sasvim uopteno, ljudima je teko i esto nemoguno da teoretski,
apstraktno, obrazloe neki princip koji u praksi bez po muke primenjuju. Uitelji i roditelji dobro poznaju ovaj problem zato to se
od njih esto zahteva da reima obrazloe neki postupak ili ponaanje.
Oni znaju da stvari treba da se urade na izvestan nain, ali ne znaju
da sasvim objasne zato. Nauno istraivanje stalno se suoava sa
ovim zadatkom. U svakodnevnom ivotu, mi savreno drimo u rav
notei svoja tela dok stojimo, hodamo, vozimo bicikl, ali se naemo
u nedoumici kad treba da kaemo kako to radimo. Vidimo da je
neka reenica nelogino sklopljena ili da neka likovna ili muzika
158

kompozicija nije uravnoteena; ali, moda emo uzalud nastojati da

ueniku objasnimo naelo koje on kri. Ameriki pilot upravlja avio
nom by the seat of his pants, tj. po pritisku na tur svojih pantalona, nemaki fotograf razvija negativ nach Schnauze po njuhu,
a italijanski kuvar kuva a lume di naso po nosu. Takvo maj
storstvo se ui, usavrava praksom a esto i prenosi sa jedne vrste
zadatka na druge. Ali, da bi se taj princip teoretski izvukao, ovek
mora da bude u stanju da poimi odluujue inioce time to e ih
izdvojiti iz konteksta celokupnog fenomena; on takoe mora da otkri
je ta ti inioci pruaju i zato ti njihovi doprinosi stvaraju takvo
dejstvo. Naravno, izvlaenje principa zahteva vii nivo intelektualne
sposobnosti nego to je njegova prosta primena. Meutim, vanost
koja se pripisuje toj sposobnosti zavisi od toga kakve se vrednosti
i ciljevi imaju. Ako neko procenjuje ljude uglavnom po njihovoj
sposobnosti za teoretsko formulisanje, onda e on moda smatrati da
su ljudi sa povredama na mozgu tee oteeni nego kada bi uglavnom
uzimao u obzir koliko se inteligentno i uspeno ponaaju. To nema
nikakve veze sa pragmatizmom, nego sa tim koja se vrsta mentalnog
ponaanja smatra za najproduktivniju. Naroito, moramo da se zapi
tamo da li proseni ovek kao i proseni psihijatrijski bolesnik, treba
da se procenjuje prema svojoj sposobnosti da izdvaja opte principe
iz konteksta njihove primene ili, pak, prema inteligenciji koju poka
zuje kada je implicitno upotrebljava pri reavanju zadataka.
ovek moe i da se omete kada mu se ukae na princip koji
lei u osnovi onoga to radi. Ovo se dogaa pri uenju gotovo svake
vetine i moe da postane nesavladiva prepreka. U umetnostima, na
primer, uenje nekog opteg pravila za koje uenik nije intuitivno
spreman moe da bude tetno. To je problem koji se javlja u celokupnom znanju. Psiholoke teorije mogu da naude osetljivosti nekog
oveka za ono to se dogaa u drugima, pa i u njemu samom. Ili,
kako je to Pol Valeri rekao u svom Uvodu u poetiku (Paul Valry,
Introduction la potique): Ahil ne moe da pobedi kornjau ako
razmilja o prostoru i vremenu.
Meutim, takoe je tano da vrhunsko majstorstvo moe da se
postigne ako shvate se naela koja mu lee u osnovi a zatim ponovo
upiju u intuitivnoj primeni. Profesionalne vetine, naroito u fizikim
aktivnostima, zahtevaju ovu vrstu pripreme. Stavie, ovek se koristi
svojim mentalnim obdarenostima potpunije ne samo ako dejstvuje
intelektom nego ako intelektom shvata zato primenjuje neki odreen
postupak i zato on vodi ka cilju.
Naunik je prevashodni strunjak za izluivanje principa iz
posebnih sluajeva. Meutim, za svrhu naeg istraivanja bitno je da
se vidi da je on za takve poduhvate sposoban ne pre svega zato to
moe da odvoji teoretske pojmove od sluajeva na koje se odnose,
nego zato to moe da ih prati u okviru tih sluajeva. Nauno razumeti neki sluaj ili stanje stvari znai pronai u njemu spreg sila koji
objanjava bitne odlike sistema koji se ispituje. Ba kao to kompozicioni sklop jednog slikarskog ili arhitektonskog del ima smisla
samo u primeni na to delo a ne odvojeno od njega, lako i gotovo ita
vo produktivno razmiljanje o teorijskim iskazima zahteva stalno
oslanjanje na fenomene koje oni opisuju. Samo jedan dobro poznat
primer moe ovde da bude dovoljan. Njutonovo otkrie da je zemljina
tea jedna opta prirodna pojava impresivno je kao intelektualan pod
159

vig zato to je on bio sposoban da kretanja planeta dovede u vezu sa

uvenom jabukom koja je pala sa voke u Vulztorpu. Ali, slinost
koju je on zapazio imala je trajnu vrednost samo zato to privlana
sila igra istu ulogu u kontekstu sunevog sistema kao i u sluaju ja
buke koja pada. Kada se taj uslov ispuni, apstrakcija ne naputa
kontekst iz koga je izvuena. Naprotiv, ona uva sutinu opaljive
valjanosti time to u svakom trenutku moe da se dovede u vezu sa
onim vrstama stvarnih sluajeva od kojih je izvedena i na koje se
primenjuje. Iz toga moemo da zakljuimo da najproduktivniji uinak
apstrakcije ne postiu oni koji najblistavije prevazilaze, a u stvari
zanemaruju, kontekste nego oni ija je smelost u izdvajanju slinog
od neslinog ravna njihovom potovanju konteksta u kojima su slino
sti otkrivene.
Psihijatrijski bolesnik koji ne moe da odgovori na pitanja koja
se bave teorijskim pojmovima kao to su udaljenost ne izneverava
zato to nije sposoban da se odvoji od date situacije to on svakako
jeste ve u prvom redu zato to ne moe da pronae opti pojam
udaljenosti u toj situaciji. On moe da apstrahuje do te mere da od
nosom izmeu udaljenosti kutija i napora za bacanje lopte barata
u okviru konteksta same radnje, ali tu apstrakciju ne moe eksplicitno da odredi time to e da je izdvoji iz konteksta. Normalan i
intelektualno obrazovan ovek vidi da vea udaljenost zahteva vei
napor; bolesnik, koga sem njegove povrede na mozgu moda ometa
i nedostatak intelektualnog kolovanja, moe da primenjuje isti taj
princip, ali ne moe da ga izdvoji. Stoga, kada se suoi sa verbalnim
pojmovima kao to su blizu ili daleko, on ne moe da ih povee
sa svojim iskustvom. Ali, ne moe se osporavati da bolesnik vrlo do
bro zna ta radi. Otud, moe da doe do pogrenih tumaenja ako se
veruje, kao to to Vitgentajn ini, da 'znati neto znai samo: moi
to neto opisati.

UZ DLAKU
Za bolesnika se takoe kae da nije sposoban da apstrahuje kada
ne moe da ponovi reenice kao to su Sneg je cm, ili da kae
Sunce ija kada kia pada. On se ne moe navesti da pokae kako
se pije iz prazne ae iako moe da pije iz pune. Moe da napie svoje
ime na hartiji, ali ne i u vazduhu. Da li ova vrsta neuspeha znai da
on ne moe da apstrahuje? Crni sneg nije apstrakcija belog snega,
a zadatak pijenja se odbija ba zato to se prazna aa raspoznaje kao
stanje stvari u kome nedostaje bitni elemenat. Sta uopte znai kada
se kae da bolesnik te zadatke ne moe da obavi? Oigledno, on ili
nije voljan da se povinuje ili, pak, ne zna u posebnim okolnostima
da radi neto to inae normalno moe da ini sasvim dobro. Sta ga,
onda, spreava? Da li je on saznajno nesposoban? Nesposoban da
misli? Ili, pak, da li bolesnik ne uspeva zato to ne moe ili nee da
radi neto to situacija ne zahteva ili mu protivrei? Ono to ispitiva
od njega hoe protivno je i njemu i pravom stanju stvari.
Uprkos onome to sam rekao o stavu oveka koji misli prema
predmetu o kome misli, moe se uiniti da nesposobnost da se ovek
oslobodi date situacije predstavlja kobnu smetnju. Konano, da bi se
reio neki problem, ovek mora biti sposoban da menja strukturu koju
160

mu situacija spontano podastire. Opaanje se sastoji u poimanju sutin

skih odlika datog stanja stvari; ali, reavanje problema sastoji se
u tome da se, u tom stanju stvari, pronau naini za promenu odnosa,
akcenata, grupisanja, odabiranja itd., tako da novi sklop daje eljeno
reenje. Sasvim je verovatno da je ova sloboda uma umanjena kod
nekih bolesnika sa oteenjima na mozgu. Meutim, jedva da se
mogu oceniti obim i priroda tog oteenja ako se ne uzme u obzir
da ak i normalna osoba upotrebljava ovu duhovnu nezavisnost samo
kada to okolnosti zahtevaju. Daleko od toga da bude proizvoljna ili
besmislena nova, prikladnija struktura se otkriva u samoj situ
aciji. Kada reava problem, ovek ne reorganizuje bez razloga ono
to vidi. Njega goni potreba da iz date situacije postigne neto to ona
kao da nije spremna da prui. Psiholog Karl Dunkcr (Duncker) ovako
je to formulisao: Ako se neka situacija uvede u izvesnu opaajnu
strukturu i, ako je ta struktura jo stvarna ili iva, miljenje po
stie suprotnu strukturaciju samo uz otpor prethodne strukture.
U svesti oveka koji reava problem predstava o cilju vri pritisak
na trenutno datu opaajnu strukturu i pokuava da nametne preo
braaj u pravcu koji je potreban za reenje zadatka. Zahtevi pred
stave o cilju opravdavaju reorganizaciju postojee strukture.
Prilikom reavanja problema, moramo, dakle, pre svega da se
pozabavimo onim to je tog trenutka pred nama. U jednom novin
skom stripu amerikog crtaa Henka Keama (Hank Ketcham),
dovitljivi ali straobalni klinac Denis Vragolan stepenasto izvlai fioke iz ormana da bi napravio stepenice koje e mu omoguiti da se
popne i dohvati kutiju sa kolaima na vrhu ormana. Uobiajena pred
stava o ormanu sa fiokama protivi se ideji da ga sagledavamo kao
neko stepenite, ali predstava o cilju (moram da se popnem!) izvlai
dovitljivo otkrie stepenica iz mogunosti onoga to se nalo pri ruci.
Prestrukturisanje moe da bude zabavno, neka vrsta igre, kao
kada Pikaso, da bi zabavio filmske gledaoce, smeei se pretvara
crte ribe u crte pileta. Slino tome dogaa se u alama i igrama
rei. Ali, da bi se igrao, ovek mora da se osea sigurnim, a stvari
kojima se igra ne smeju da pruaju neki ozbiljan otpor. Najzad, pre
strukturisanje moe da nastane i kada je neija veza sa stvarnou
toliko ozbiljno oslabela da je od njene strukture i znaenja ostala
samo prazna spoljanja ljudska povrinska graa, koja moe da se
preobraava po volji. Ova vrsta neodgovorne slobode esto se nalazi
u crteima izofreniara.
Ljudi sa povredama na mozgu verovatno imaju suprotni pro
blem. Oni ne mogu da se odvoje od zahteva sadanjice. Ali, zar nema
vrlo normalnih razloga za neko od ovih abnormalnih ponaanja?
Psihijatar trai od pacijenta da uini neto apsurdno: da kae da je
sneg crn, da pije vodu koje nema, da pie po vazduhu. Lekareva
soba za preglede u bolnici nije pogodno mesto za igru; a i bolesniku
nee biti da je mnogo stalo do igranja. Zbog svog strahovitog otee
nja, on se kako su se to Goldtajn i Serer izrazili nalazi u sta
nju opravdane katastrofalne reakcije. Ako se, prilikom lekarskog
pregleda, od njega zatrai da uini neto besmisleno, on e najverovatnije pretpostaviti da e, bude li tako postupio, to biti dokaz da
je zaista lud. Da li je to pogodna situacija za prcveravanje njegove
saznajne gipkosti? Bilo bi zanimljivo znati ta bi se desilo, na pri
mer, ako bi se pacijentu reklo: Zamislite da ste u stranoj zemlji, gde
u

161

ljudi ne govore vaim jezikom. Kako ete im staviti do znanja da ste

edni? Ili, da su vam potrebne makaze? Ili, pak, ta bi se dogodilo
kada bi se sa pacijentima improvizovala pozorina predstava bez
rekvizita? Sedei za stolom, treba da se prave kao da jedu i piju, bez
pribora za jelo i bez aa.
Ova klinika tumaenja razmatram toliko iscrpno zato to mogu
da poslue kao tragikomian primer za ono to se isuvie esto
smatra za karakteristian vid dobrog funkcdonisanja intelekta. Ideja
da miljenje zahteva odvajanje od neposrednog iskustva postala je
toliko dominantna da se dolo do toga da se razum koji dobro funkcionie raspoznaje po sposobnosti da zanemaruje date okolnosti. Ironija
je u tome to se bolesnik stavlja u poloaj da brani razumno ponaa
nje od zahteva neopravdane besmislenosti. I samo zato to je odvaja
nje od datih okolnosti oznaeno kao prevashodno obeleje miljenja,
moe izraz apstraktan da se primeni ma ponaanje koje nema
nikakve veze sa apstrakcijom kao saznajnom radnjom.

KJ

r> A
D v
ou

A
V
A

Slika 162

Ovaj pristup takoe objanjava zato eksperunentatori ne primeuju impresivna prestrukturisanja koja njihovi ispitanici spontano
obavljaju. Evo jednog primera. Pacijentu je dato etrdeset osam fi
gura: esnaest trouglova, esnaest kvadrata, esnaest koturova. U
svakoj grupi etiri figure su crvene, etiri zelene, etiri ute i etiri
plave. Uputstvo je glasilo: Postavite zajedno one figure za koje
mislite da mogu da se grupiu! U jednom sluaju, jedna pacijentkinja
je izdvojila sve crvene figure i poredala ih kao na si. 162a. Sluajno
je nedostajao crveni disk: bio je pao pod sto. Zapazivi to, pacijentkinja
je spontano raspored pramenila u smislu si. 162b. Ovo je tipian primer
162

inteligentnog prestmkturisanja. Pacijentkinja shvata princip figura

koje su joj nasumce date na gomilu: ima etiri grupe, koje se raz
likuju po boji! U crvenoj grupi ima etiri od svakog oblika. Na
osnovu ovog apstrahovanja, ona moe da primeti: mora da ima jo
jedna! U toj neprilici, ona pronalazi potpuno nov raspored, uklju
ujui nove sklopove i nove odnose da bi zadovoljila svoju elju za
simetrijom. Ovo je zaista produktivna nezavisnost miljenja, kojom
se ona oslobaa od date strukture.
Pacijentkinja je ovde razbila datu celinu na dolove da bi je
reorganizovala tano ono to, prema Goldtajnu i ereru, bolesnici
sa povredama na mozgu ne mogu da ine. Ali, pacijenti zaista imaju
tekoe kada treba kockicama u boji da kopiraju figure kao na si.
163a. Moda e da upotrebe prave boje, ali e promeniti oblike i ras
pored (si. 163bj. Dosta esto, pogreno reenje, kao u ovom sluaju,
ide dotle da relativno sloen uzor predstavlja strukturalno uproenije organizovanim sklopom to je prilagoavanje nivou vizuelnog

PLAVO

CRVENO CRVENO

BELO

Slika 163

poimanja pristupanog toj linosti. Ova vrsta pojednostavljenja, koja

nam je dobro poznata iz dejih crtea, ne dokazuje nuno da ta
linost nije bila sposobna da shvati sklop uzora. Stavie, ona pred
stavlja opaajnu apstrakciju, koja ukazuje na elementarni stepen
poimanja, a ne na saznajni nedostatak.
Jedan od razloga za netano reprodukovanje lei u tome to
ako neko ko nije nauio da mehaniki tano kopira, on e pre da
obraa panju na optu strukturu uzora, nego da ga komad po komad
mehaniki imitira. Gustav Jahoda opisuje ovaj pristup u svojim
ogledima sa nigerijskim deacima, kojima je dao neke Goldtajn-Sererove testove. Umesto da sistematski slau jedan blok za drugim,
deaci bi na trenutak pogledali uzor, onda se usredsredili na repro
dukovanje, pri emu su najvie jedanput bacili ovlaan, brz pogled
na uzor.
Na isti nain e postupiti i umetnik ako nema za cilj da napravi
naturalistiki vemu kopiju. Veoma je poeljno i ak neophodno za
inteligentno reavanje mnogih zadataka da se traga za optom truk
li

163

turom date situacije a ne da se ona ispituje i reprodukuje mehaniki,

komad po komad. Nastavnici umetnosti odvraaju uenike da na
pare kopiraju ili zanemaruju optu strukturu kompozicije. Poimanje
opte strukture je podjednako bitno za inteligentno procenjivanje
drutvene situacije ili za reavanje naunih problema. Naravno, me
haniko kopiranje moe da bude poeljna vetina, ali ako neko nije
sposoban ili nije voljan da to radi, ne smemo mu to olako pripisivati
u greh. Moda se kod njega ne radi toliko o nedostatku koliko o
veoma pozitivnoj ljudskoj crti spontanoj apstrakciji. Prirodno,
neprisiljeno opaanje ne sastoji se u sistematskom ispitivanju svih
pojedinosti. Vienje nije katodni zrak usmeren mainom.
Ljudi se uopte ne slau u shvatanjima o tome ta sainjava
zadovoljavajuu kopiju. U Goldtajn-Sererovom testu, mnogi ispita
nici su omanuli zato to su zanemarili prostornu orijentaciju ili
veliinu uzora. I ovde se, opet, radi vie o tome da je sloboda u
odnosu na uzor vrlina a ne mana. Sposobnost da se identifikuju tipovi
predmeta uprkos razliitoj orijentaciji i izmenjenom obliku jeste
pozitivno dostignue provereno u ogledima o ekvivalentnosti drai
kod male dece i ivotinja. Zanemarivanje razlike u veliini bitno
je takoe i za opaanje predmeta na razliitoj udaljenosti i neophodno
je za razumevanje slika. Neki posebni zadaci odista zahtevaju da se
strogo potuje orijentacija ili veliina; ali u osnovi, inteligentno i
korisno ponaanje ne zahteva nikakvu pedantnu tanost. Svakako,
kada ispitiva kae: Molim vas, iskopirajte mi ovu aru pomou
ovih kockica!, time se ni na koji nain ne ukazuje na kakvu se
vrstu kopije tano misli.
S
druge strane, kada pacijent, na zahtev da spoji nijanse odre
ene boje, odbija da grupie datu nijansu sa svakom koja nije pot
puno istovetna, proglaava se da je nesposoban da apstrahuje. Zar
je trebalo da drukije postupi? Pretpostavimo za trenutak da smo
suoeni sa takvim zadatkom i da nam ivot zavisi od tanog odgovora.
Kako bismo se mi ponaali? Ispitiva nam pokazuje izvesnu nijansu
zelenog i pita: Koja od ovih drugih moe da se grupie sa ovom?,
ili pripada ovoj? ili moe da ide uz ovu? Vi vidite da su sve
one zelene, ali poto se radi o ivotu i smrti, zar ne biste ili nasigurno i odbili da poveete svake dve nijanse ukoliko nisu praktino
istovetne? Moda je pacijentova sposobnost da grupie sline stvari
zaista bila umanjena; ali, test kao to je ovaj to ne dokazuje.
Veoma informativna tekoa nastaje kada se pacijentu prue,
recimo, povesma vune obojena u razliite nijanse zelenog, a pitanje
sada glasi Zar sva ova povesma ne pripadaju jedno uz drugo, zar
ne idu jedno uz drugo? U jednom sluaju koji saoptavaju Goldtajn
i Serer, pacijent odbija ovakvo sugestivno pitanje; on pokazuje na
jednu odreenu nijansu u gomili i kae Zelena!, ali, uporno tvrdi
da nijedno drugo povesmo ne moe da se grupie sa ovim. Ovde
prevaziena tehnika graenja pojmova dolazi u sudar sa intuitivnim
postupkom apstrahovanja tipom, o emu sam ranije govorio. Eksperimentator primenjuje merila tradicionalne logike: svaki primerak
koji sadri zelenilo spada u kategoriju zeleno. Ali, pacijent, kao
i svako ko se slui oima, ne vidi prosto niz boja sjedinjenih zajed
nikom osobinom, nego istu, pravu zelenu boju sa mnogo priblinih
boja oko nje. U poreenju sa ovom jednom istinskom zelenom
Kremerov Gliicksfall tj. sa ovim ovaploenjem istoga tipa, one
164

blede, ukaste ili plavkaste boje nisu uopte nikakve prave zelene.
Jasno je da pacijent ne omanjuje zato to ne moe da apstrahuje
nego zato to se njegov postupak apstrahovanja razlikuje od postupka
koji ispitiva smatra za jedini mogu. Nipoto se ne moe zakljuiti
da on ne vidi odnos izmeu svih tonova boje koji mu se podnesu.

ZALJUBLJENOST U KLASIFIKACIJU
Neprikladno uska shvatanja o tome ta sainjava apstraktno
ponaanje takoe potie od predanosti takozvanom kategorinom stavu,
tj. sposobnosti da se vre logine klasifikacije i da se one objanjavaju
teoretskom terminologijom. Ovoj zanimaciji jedne odreene intelek
tualne kulture ne treba dopustiti da omalovaava druge, podjednako
produktivne naine miljenja, koji sreom jo ive u naoj sredini.
Dobri primeri mogu da se nau u merilima za procenjivanje u tako
zvanim testovima slinosti, koji predstavljaju pododeljak Veksler-Belvijevog testa inteligencije za odrasle (Wechsler-Bellevue). Ovde
ispitanik, na zahtev da kae na koji su nain pomorande i banane
sline, moe da omane pa da ne odgovori da su obe vee, iako se
moe oekivati da on u svom svakodnevnom ivotu zna za tu slinost
i da se njome koristi. On se nije navikao da ono to zna zaogre
u opte reenice kao to su voe se razlikuje od povra zato to
ne osea potrebu za njima i zato to one mogu da zahtevaju opte
rei koje njemu nisu bliske. Ovde se opet radi o tome da ispitanik
nije nesposoban da obavi eljene apstrakcije, nego da barata njima
odvojeno od konteksta kome pripadaju.
U drugim sluajevima su apstrakcije na koje test cilja zaista
strane miljenju izvesnih ljudi. Kako da se prema tome psiholoki
postavimo? Evo jo jednog primera iz testa slinosti. Ispitanik, na
pitanje na koji su nain drvo i alkohol slini, dobija ocenu nula ako
odgovori: Pada na zemlju i od jednog i od drugog. Bez sumnje, ovaj
odgovor svedoi i bistroj pameti. On dolazi od prisebnog i duhovitog
oveka sposobnog da iz mesta pronae upadljivu zajedniku odliku
dveju stvari koje nisu oigledno sline. U ivotu, nagradili bismo
ga osmehom punim priznanja. Ako on i pored svega zbog svoje bi
strine promai u testu, razlog e biti u tome to ispitiva vie voli
logike kategorije naune klasifikacije. On opravdano postupa tako
ako eli da pronae da li je ispitanikov mozak dorastao onoj vrsti
logike koja se praktikuje u akademskim krugovima. Ali, ako se radi
o tome da li on poseduje produktivnu inteligenciju, negativna ocena
u testu je pogrena. Da bi postupio kako valja, od ispitanika se
oekuje da odgovori: I drvo i alkohol su organske supstance ili
oboje su ugljovodonici. Ovi odgovori zadiru dublje; ali, isto tako
je tano da samo temeljno obrazovan ovek raspolae poznavanjem
injenica koje daju smisla ovakvim odgovorima. Klasifikacija pomou
loginog podvoenja pod iru kategoriju, na koje se u naem kolstvu
obuka intelekta toliko usredsreuje, nije naunikova glavna briga,
nego je samo spoljanji proizvod njegovog rada. Podela ivotinja na
sisane, ptice, vodozemce itd. samo je talog otkria koja su pokazala
zadivljujue funkcionalne slinosti u spolja veoma raznolikim ivo
tinjskim vrstama. Ova otkria su iva u svesti biologa kada prime165

njuje lineovske kategorije (Linn), koje su za prosenog oveka jedva

neto vie od obinih etiketa, a da li on ume da ih upotrebi, malo
nam govori o kvalitetu njegovog miljenja.
Kada neko svoje apstrakcije izvlai spontano iz oblasti injenica,
koja za njega ima sutinsko znaenje, treba mu odati priznanje za
dobro miljenje. Jedna Goldtajnova i Sererova pacijentkinja, na
zahtev da navede imena ivotinja, poredala ih je onako kako stoje
kavezi u zoolokom vrtu u njenom rodnom gradu. Svakako, pacijent
kinja se drala konkretnog sluaja; ali, ako bi se to isticalo, znailo
bi da se njeno ponaanje karakterie na nezadovoljavajui nain.
Mora se dodati da je ona svoju apstrakciju inteligentno izvlaila iz
jednog pravog znanja o redosledu ivotinja koji je mogla da ima.
Slino tome dogaa se kada nekoga upitamo koje boje u nekoj grupi
uzoraka pripadaju zajedno. Moe biti da ga njtgovo obrazovanje
nije pripremilo da ovo pitanje povezuje sa kategorijama opaajnog
reda. Umesto da stavi sve zelene ili sve crvene zajedno, jedna paci
jentkinja, poto je paljivo odabirala, spojila je jednu jarko zelenu
sa tamno plavom, a belu i jarko utu sa tamno mrkom i tamno utom.
Ovde treba imati u vidu da je ogled vren pomou uzoraka raznoboj
ne vunice. Pacijentkinja je svoj izbor ovako objasnila: Ovo su dem
per i suknja, a ovo drugo je bluza. Sigurno da se moe razgovarati
o tome da njeno merilo ta ide jedno uz drugo manje odgovara nego
klasifikacija prema zajednikim obelejima, sem ako se automatski
ne daje prednost ongliranju logikim odnosima nasuprot nainu mi
ljenja koji trai vrsto tie u iskustvu.
Prethodna razmatranja zasnivala su se veinom na specijalizovanom klinikom istraivakom materijalu. On, meutim, osvetijava
jednu teoretsku predrasudu koja je ak i danas veoma rairena meu
psiholozima i nastavnicima uopte. Oni znaju da ljudski um razvija
svoju sposobnost za miljenje na taj nain to obrauje situacije koje
mu saopte ula; oni takoe znaju da su apstraktni pojmovi aka
demskog naina igre kasni proizvodi posebnih kulturnih uslova. Pa
ipak, kada ove posebne vrste pojmova kod nekoga nema, onda postoji
sklonost da se pretpostavlja kako apstraktnog miljenja u irem i
vanijem smislu rei takoe nema. Otuda i verovanje da se apstraktno
miljenje ne sree kod primitivaca, kako ih mi zovemo, ili prirod
njaka naroda prirode, kako ih je lepe i tanije zvao Don Lok.
Vredi da ovde navedemo njegove rei kojima tvrdi da se apstraktne
maksime ne mogu oekivati od dece i divljih stanovnika uma:
U kolibama Indijanaca retko se uju takve opte reenice: jo
manje se nalaze u mislima dece, a kod prirodnih ljudi jedva da ima i
njihovih tragova. Ovde se radi o jeziku i poslu kola i akademija uenih
nacija, naviknutih na takvu vrstu razgovora i uenja u kome su raspre
este; poto takve maksime odgovaraju vetakom dokazivanju i ubeivanju, malo mogu da koriste otkrivanju -istine i napretku znanja.

Bez obzira kakva su mu gledita o miljenju kod ljudi prirode,

Lok je dobro znao koliko je ograniena vrednost misaonih radnji koje
su im, kako je on smatrao, nedostajali. Time je on pomogao da se
nagovesti preocenjivanje, sa kojim se ak i danas veoma sporo na
preduje. Naini miljenja koji se razlikuju od naeg, ali ne moraju
da budu nie vrednosti, lako se osuuju kao posledice kulturne zao
166

stalosti ili oskudice. Cesto se pripisuje i nedostatku prirodne obdare

nosti. U stvari, studije ranih stepena intelektualnog razvoja otkrivaju
nam jedan duhovni stav koji na svoju tetu zanemarujemo u sebi
samima.

MILJENJE BLISKO IVOTU

U naoj sopstvenoj sredini, ljudi sa malo kole esto misle na
nain koji je Frank Risman (Riessman), govorei o stilu takozvanog
ometenog deteta, ukratko ovako izloio: To dete je:
1.
!.
3.
4.
5.
6.
7.

Telesno i vizuelno, a ne akustino.

Usredsreeno na sadraj, a ne na formu.
Orijentisano prema spolja a ne prema unutra.
Orijentisano na problem, a ne na apstraktno.
Indukativno, a ne deduktivno.
Prostorno, a ne vremensko.
Sporo, briljivo, strpljivo, istrajno (u za njega vanim oblastima), a ne
brzo, razborito, spretno, prilagodljivo.

Jasno je da ometeno dete na koje se ove crte odnose nije ni ti

pino duhovno osakaeno dete iz velikovarokih jatagan-mala niti
pak rtva zaglupljenosti po prigradskim vilama, jer njima esto ne
dostaju osobine koje su ovde opisane. Ta deca nisu ni radoznala ni
paljiva, ne mogu da se usredsrede i nesposobna su da svoje misli i
oseanja spontano izraze. Pre nego to govorimo o njima, nuno je
da pomenemo da se ovde radi o ljudima koji su saznajno i motivaciono dovoljno opremljeni, ali su ometeni u tom smislu to im nedostaje
obrazovanje potrebno za uspeh u koli, testovima inteligencije i u
izvesnim strukama tipinim za velike gradove.
Ovde se delimino radi o jezikim tekoama. Reci i reeniki
oblici jezika koji upotrebljava obrazovana srednja klasa, pa se stoga
neguje i u kolama, esto se odnose na predmete, obiaje, ureaje i
misaone radnje strane niim klasama. Elison Dejvis (Allison Davis)
ukazala je na to da u testovima inteligencije poneki ispitanik ne moe
da se snae sa takozvanim verbalnim analogijama zato to ne razume
znaenje izraza kao to su . . . je prema . . . kao ...: Glasno je pre
ma zvuku, kao to je jarko prema emu? On je poraen pre nego
to je i poeo. Pa ipak, ona kae:
Gotovo u svim testovima inteligencije, autori su uglavnom primenjivali dva tipa verbalnih pitanja da bi svoje testove snabdeli najteim
problemima i da bi prosejali .osrednje4 i .prosene4 od .odlinih4. Ta dva
tipa pitanja zasnivaju se na (1) verbalnom odnosu i sloenoj akademskoj
frazeologiji (kao to su analogije4, ili suprotnosti4 ili .silogizmi4); i (2) retkim reima (koje se esto pojavljuju u testovima poznavanja renikog
blaga i .definicijama4).

Verbalne tekoe, iako esto odluujue u praksi, tiu nas se ovde

samo onoliko koliko odraavaju razlike u miljenju. Do sri problema
stiemo kada ujemo ta strunjak kae: Ono to svi testovi inteli
gencije mere jeste sposobnost da se barata simbolima. to je ovek
inteligentniji, to sloeniji i apstraktniji ti simboli mogu da budu.
167

Izraz simbol moe da znai mnoge stvari. U jednom ranijem pogla

vlju govorio sam o simbolima u kojima se opaaji i pojmovi sjedinju
ju. Ovde se, meutim, simboli shvataju kao neto sasvim suprotno,
naime, kao misaoni predmeti odvojeni od neposrednog iskustva. Jo
jedan navod posluie kao ilustracija za ovo. Srednja klasa bavi se
uglavnom simbolima da bi ivela, a radnika klasa bavi se uglavnom
stvarima. Kada se te dve izjave spoje, ispae da je inteligencija
privilegija srednje klase.
U danas uobiajenoj upotrebi, re simbol obuhvata itavu oblast
likova i znakova ne pravei nikakvu razliku. Ona i najmehanikijim
i najposrednijim odnosima izmeu oznaivanja i oznaenog poklanja
nezasluni oreol pozajmljen od najproduktivnije vrste znaenja.
Ono to je gornjom izjavom zaista htelo da se kae jeste da otprilike
polovina stanovnitva, poslovni ljudi i kancelarijski slubenici, nas
tavnici, advokati, dravni inovnici i prodavci provode radno vreme
u pukom ukazivanju na prave predmete, prave proizvode i prave us
luge umesto da te stvari sami proizvode ili upotrebljavaju. Posrednost
ovog odnosa dosta lako dovodi do deliminog ili potpunog odvajanja
od predmeta tih delatnosti. Prodavaica moe dodue, da dri robu
u rukama, ali e o njoj da misli samo kao o sredstvu kojim se obavlja
prodaja; advokat moe da bude obuzet isto formalnom igrom kako
da odreen sluaj uklopi u njegove zakonske presedane; nastavniku se
dogaa da prilikom prenoenja podataka iz udbenika izgubi smisao
onoga o emu ti podaci govore. Do ovog tetnog otuenja lako dolazi
kada se neko bavi samo stvarima koje stoje umesto drugih stvari.
To je jedno bolesno odvajanje. Ali, ono se izjednaava sa najviim
oblikom ljudske inteligencije ako se apstrakcija shvata kao povlae
nje od neposrednog iskustva.
Stoga, kada se za ljude na ranim kulturnim stepenima, decu
i neobrazovane kae da imaju tekoa sa simbolima, nuno je da
se ispita ta to znai. Jesu li oni nesposobni da misle apstraktno? Ili,
pak, nisu sposobni ili nemaju volje da se upuste u misaone radnje
koje su bez veze sa datim zadatkom? Prvi nedostatak bio bi koban
po njih i znaio bi da nisu sposobni da se inteligentno ponaaju; u
drugom sluaju, radi se o nedostatku koji treba briljivo da se odmeri
prema velikoj osnovnoj vrednosti mentalnog stava koji odbija da
dejstvuje van konteksta.
Ponovo itamo u strunoj literaturi da ima dva stila izraava
nja, i to motorni i pojmovni; ili, da su deca niih klasa orijentisana
na stvari dok su deca srednje klase orijentisana na ideje. Ovakvo
pravljenje razlike moe da ima neku vrednost kao opis tipinog pona
anja; ali, mora se imati na umu da se ta dva stava meusobno ne
iskljuuju. Kada neko ko je motorni tip veoma mnogo upotrebljava
voljne, a naroito velike miie tela, to ne znai nuno da se on ko
risti telom, a ne umom. Daleko od toga da je atleta bez mozga, on
moda spada u onu vrstu ljudi koji najbolje misle kada neto rade,
bilo snano i grubo kao manuelni radnici ili delikatno kao asovniari. Ono to je vano nije da on vie voli fiziku aktivnost nego manipulisanje idejama, nego za kakvu aktivnost on upotrebljava svoje
telo. Motorna linost mora da bude i opaajno orijentisana linost,
poto da bi delovala na svet, ona mora da bude svesna situacije na
koju treba da reaguje. Opseg i dubina njenog opaanja odredie nivo
inteligencije njenog ponaanja. Oigledno ne postoji plafon inteligen168

ije do koga takvi motorni ljudi kao to su hirurzi, mehaniari ili

vajari mogu da obavljaju svoj posao; s druge strane, ovek koji se
strogo ograniio na manipulisanje idejama nije imun na alosnu
tupoglavost.
Podsetimo se ovde i na vanost manipulisanja za sve vrste
reavanja problema, bez obzira da li ono ukljuuje telesno izvoenje
ili je samo u mislima provereno. U produktivnom miljenju esto se
proverava da li jedan sistem funkcionie ili da li je neko reenje
ispravno. Fizika verzija takve eksperimentalne radnje ostvaruje se
kao motorno ponaanje. E. Pol Torens (Paul Torrance), piui o Ulo
zi manipulisanja u stvaralakom miljenju, navodi studije o prona
lazaima koje pokazuju da su manipulativne tendencije vane za
pronalazatvo. U svojim sopstvenim ogledima sa decom, Torens je
zapazio da postoji pouzdan odnos izmeu fizikog manipulisanja kao
podstreka stvaralakom miljenju, ili pronalazatvu, s jedne strane,
i kvantiteta i kvaliteta reagovanja, s druge strane. Kada se dete po
naa motorno, ono moe da barata idejama.
To, dakle, znai da se pri vaspitanju oveka koji najbolje funk
cionie u telesnoj delatnosti ne radi o tome da se motorna aktivnost
zamem idejama. Risman (Riessman) tvrdi da ometena deca koju
on ima na umu, ne oseaju nikakvu odbojnost prema apstraktnom
miljenju; ona, samo drukije pristupaju tome. Za njih apstraktno
mora stalno i prisno da bude povezano sa neposrednim, ulnim, aktuelnim. Poto steknu izvesno oseanje za iroka uoptavanja kada
vide da se ona izvode i primenjuju u praksi, ona mogu, do izvesnog
stepena, da procenjuju i isto apstraktna formulisanja. U ovoj svetlosti, mogu da se stave pod izvesnu sumnju Rismanova tvrenja da bi
maine za uenje bile naroito pogodne za takvu decu, zato to ona
imaju tendenciju da motorno ue i to vole maine. Svakojake sprave
mogu da se upotrebe kao mamac, koji e uenje uiniti prihvatljivim,
ali, ako se programirana nastava zasniva na formalistikim misaonim
radnjama, koje su strane detetu, teko da se podsticaj na majstorisanje
moe prevesti u elju da se ui na duu stazu; niti e, pak, postupak
uenja vie da odgovara duhovnom sklopu deteta.
U novije vreme, mnogi vaspitai doli su do uverenja da deca
moraju oko sebe da imaju mnotvo raznolikih predmeta, jasno izra
enog oblika, veliine i boje. Svaki predmet artikulisanog izgleda
saoptava opaajne principe ivahnome duhu, a svaki ueni opaajni
princip pomae da se sagrade osnove miljenja. Na isti nain, princi
pi akcije, kao na primer odnos izmeu uzroka i posledice, moraju da
se uine vidljivim pomou jednostavnih upeatljivih sredstava. Skloni
smo da mislimo kako deca koja rastu u sutinski praktinoj okolini
imaju iroke mogunosti za takvo uenje iako moda i ne poseduju od
govarajue igrake. Ovo moe da bude sasvim tano za onu decu koja
ive na selu ili se igraju u oevoj radionici ili duanu. To, meutim, ne
vai za decu u gradskim sirotinjskim etvrtima. Kao to je Martin Doj
(Deutsch) zapazio, u vizuelnom smislu, gradska sirotinjska etvrt i
njeni prenaseljeni stanovi pruaju detetu najmanju mogunu meru
drai. Obino ima malo ili nimalo slika na zidu, a stvari u domain
stvu, bilo da su to igrake, nametaj ili aparati, uglavnom su oskudne,
istovetne, bez ikakvih razlika u formi i boji. Nasuprot tome, privilegovano dete srednje klase u svojoj opaajnoj okolini od samog
roenja uiva u obilju drai neophodnih za njegov duhovni razvoj.
169

Njemu e po svoj prilici koristiti jo od ranih dana duhovite i lepe,

ali i skupe igrake, koje praktine funkcije graenja, uravnoteavanja,
uklapanja, grupisanja itd. primenjuju na lepo oblikovane i viebojne
predmete, i koje su nainjene od izdrljivog materijala, za razliku
od aljkavih i zbrkanih imitacija raznih kolica, alatki ili ljudskih fi
gura izraenih od plastike i jevtinog metalnog lima. Siromatvo i po
metnja ulne okoline odraava se u siromatvu i smetenosti duha. U
koli, deca iz sirotinjskih etvrti su bar u poetku slabija ne samo u
sluenju jezikom i optim pojmovima nego i u manuelnoj vetini i
poimanju opaajnih odnosa. Ovo je utoliko alosnije pogoranje to
podriva same temelje miljenja.
Treba li da dodam da se nain miljenja usmeren na predmet
sree ne samo kod vaspitno i socijalno ometenih ljudi, nego se jav
lja i kao karakteristian nain saznaj nog funkcionisanja i pod vrlo
povoljnim uslovima! U jednom eseju napisanom pre vie godina o nas
tavi psihologije, opisao sam dva tipa studenata jedne koji su empi
riste po tome to se njihovo ponaanje prema svetu zasniva u sutini
na konkretnim, ivotnim iskustvima; i druge koji streme ka znanju
uglavnom baratajui apstraktnim optim pojmovima.
Jedna krajnost susree se kod studenata i studentkinja koji se rado
bave decom, posmatraju ivotinje, prisustvuju sudskim raspravama ili
anketiraju susede. Oni su obuzeti onim to moe da se posmatra i dodi
ruje. Oni opte sa ljudima sa uroenom mudrou. Ali, oseaju se nela
godno kada se od njih zatrai da izvuku opte zakljuke, da uporede jednu
teoriju sa drugom ili da procene valjanost nekog dokaza. Nauni pojmovi,
kojima se oni slue oprezno ili pak sasvim bezbrino, dobijaju udnu, poe
tinu aromu. Kada se od njih zatrai da definiu uslovni refleks, oni odgo
varaju: .Stavili su jednog psa na sto, i napravili mu bezopasnu operaciju
na donjoj vilici da bi mogli da mu broje kapi pljuvake, a zatim su
zazvonili zvoncetom. . ..
Na drugom kraju, nalaze se veti ongleri pojmovima. Oni su zaljub
ljeni u terminologiju i hitro otkrivaju veze meu idejama koje potiu iz
razliitih oblasti. Ali, njihovi blistavi kratki spojevi esto su potpuno for
malni i stoga neproduktivni. Odvojeni od injenica na koje se odnose,
pojmovi se nasumce pomeraju i meaju. Briljivo prikazivanje dokaznog
materijala ini takve studente nestrpljivim: .Zato mora da nabroji sve
te sluajeve kada je glavna misao bila jasna jo na prvoj strani?

Ovo su prirodno jednostrani ekstremni tipovi. Meutim, odvo

jeno od toga ta pojedini uitelj lino vie voli, sigurno je da se ovde
ne tvrdi da preovladavanje prvog stava obeava manje nego preovladavanje drugog. Mnogi vaspita, kada proita o sedam Rismanovih
karakteristika ometenog deteta, po svoj prilici e priznati da je takav
uenik, iako u mnogo emu postavlja teke zahteve pred nastavnika,
ba ona vrsta aka koja najvie zasluuje njegov trud. U stvari, im
je saoptio svoj spisak osobina, Risman napominje da, prema drugom
jednom psihologu, Ervingu Tejloru (Irving Taylor), slian tip moe
da se nae kod veoma stvaralakih linosti.
Ta slinost nije sluajna. U jednoj kasnijoj glavi imau prilike
da iznesem primere o inteligenciji koju veliki umetnici pokazuju u
rukovanju vizuelnim problemima. Iako brzo razmiljanje moe da
bude preimustvo, inteligencija takvog jednog umetnika odrava se
tipino na polaganom i snanom upijanju onoga to oi sagledavaju
170

u njegovom radu i okolnom svetu. Da je to podjednako tano i za

produktivnog mislioca i naunika, moe da se ini manje oiglednim.
Pa ipak, velike ideje poleu iz neumorne predanosti svetu ula.
Na obrazovni sistem, ukljuujui testove inteligencije, poznat
je po tome to izlae diskriminaciji ne samo siromane i ometene
nego u istoj meri i najdarovitije. Meu onima koji su sposobni da
postanu veoma produktivni u umetnostima i naukama nalaze se
mnogi koji e imati velike muke sa formalistikim misaonim opera
cijama na kojima se zasniva veliki deo naeg kolstva, te e se veoma
uporno boriti protiv njih. U kojoj meri nae kole i univerziteti slue
da istrebe i uspore najmatovitije umove? Statistika korelacija iz
meu testova inteligencije i stvaralake obdarenosti pokazala se do
sad veoma niskom, a duhovno ivlja deca esto idu na ivce i nastav
nicima i drugovima, te ometaju i redovnu nastavu. To su vrlo zlo
kobni znaci.

171

12. MILJENJE ISTIM OBLICIMA

ovek pri miljenju mora istanano da kontrolie odnose svojih

pojmova prema injenicama na koje se ti pojmovi odnose. Da bi se
postigla dovoljna optost, ti pojmovi moraju da prevaziu posebne
vidove iskustava iz kojih su uzeti. Ali, uprkos svojoj apstraktnosti,
oni moraju i dalje da odravaju bitne odlike stvari na koje se odnose.
Opasnost zanemarivanja ove obaveze naroito je velika u pojmovima
koji svoje primene ne predoavaju neposredno, nego ih zamenjuju
drugim likovima na apstraktnijem nivou. To naroito vai za brojeve
i naune i filozofske teorije. Iako se pri tom ne odvajaju od opaajnosti, pojmovi esto operiu likovima optije prirode. Te likove u da
nazovem istim oblicima. Oni imaju preimustvo to su jednostavni,
a ipak imaju svoje posebne osobine, koje ne moraju obavezno da su
primenljive na injenice na koje se pojmovi odnose. Matematiki
pojmovi, na primer, primenjuju se nezavisno od praktinih situacija.
Ovim se postavlja pitanje koja je vrsta opaajnog modela najpogod
nija da ih odri na njihovom apstraktnijem nivou. To isto tako znai
da su oni skloni da zanemare vidove kvantitativnih ili prostornih
odnosa koji se smatraju ivotno vanim u izvesmm kulturnim uslovima. O tome u ovde najpre da govorim.

BROJEVI ODRAAVAJU IVOT

Kada se neka situacija obrauje samo na osnovu isto kvantita
tivnih podataka koje sadri, onda moe da doe do nepromiljenog
i neprikladnog ponaanja. Na primer, da bi se odluilo koliko ljudi
moe da se postavi na izvesno mesto, treba da se uzmu u obzir neki
drugi inioci a ne isto brojani odnos izmeu kupaca i kapaciteta.
Dva uitelja sa pola radnog vremena ne daju jednog uitelja sa punim
radnim vremenom. Radno! vreme od osam do dva ne moe da se iz
jednai sa radnim vremenom od dva do osam. etvrta prostorna
dimenzija ne odnosi se prema treoj kao to se trea odnosi prema
drugoj. I tako dalje.
Maks Verthajmer, u jednoj studiji o brojevima i brojanim sklo
povima, ilustrovao je razlike izmeu kvantiteta u praktinom iskustvu
i njihovih korelata u istoj aritmetici. Jedna porodica, jedan tim,
ili krdo ne zamiljaju se kao zbir u kome svaki elemenat moe da
zauzme mesto drugog ili koji se menja samo u koliini ako se neki
lan oduzme ili doda. Svaki lan ima svoju posebnu ulogu u celini.
172

Ova uloga menja se kada se menja broj itave grupe i zavisi od toga
koji je broj izgubljen ili dodat. Svaka brojana promena menja struk
turu grupe. Stoga, jednaina 5 1 = 4 ne odnosi se na istovetne
situacije kada u jednoj porodici umre otac, a u drugoj novoroene.
Jedan par (oiju, cipela ili mladenaca) nije prosto koliina od
dva, nego je simetrina struktura koja se naruava kada se broj
smanji, i propada kada se broj povea. Lice sa tri oka nije, prosto,
lice koje ima vie od dva oka. Jedan konj + 1 konj = 2 konja; 1
ovek + 1 ovek = 2 oveka; ali, 1 konj + 1 ovek = konjanik.
U nekim takozvanim primitivnim jezicima nije moguno da se re
majka upotrebi u mnoini. Moe da bude same jedna majka; dve
majke ne daju nikakav zbir. Slino tome, pod izvesnim uslovima
nije moguno da se sabiraju neistorodni predmeti ili raznorodni ljudi;
moja dva deteta i njegova tri deteta ne ine pet.
Naroito na ranim stepenima saznajnog razvoja, um se bavi
koliinama u njihovoj prirodnoj zavisnosti od konteksta iz koga su
uzete. Da li je psiholoki opravdano da se aci u niim razredima
upoznaju sa matematikim pojmom skupova, pri emu im se kazuje
da svakojake bezvezne stvari mogu da se grupiu u skupove? Na pri
mer, Prosvetni istraivaki savet kolske oblasti Klivlend, SAD, u
svom uputstvu za uitelje niih razreda, naglaava da bitka kod
Vaterloa, sunce i broj dvadeset dva ine savreno dobar skup. Edvina
Dinz (Edwina Deans), u knjiici o matematici za osnovne kole, kae:
Skup je dovoljno dobro definisana grupa predmeta koji ne moraju
obavezno da budu slini bilo na koji nain; na primer, trougao, kvadrat i
krug; balon, kolica i konopac za preskakanje. U svakom primeru ima po
tri stvari. Predmeti jednog skupa mogu da se stave u pojedinani odnos
sa predmetima drugoga. Troiugao moe da se svrsta sa balonom, kvadrat
sa kolicima, a krug sa konopcem za preskakanje da bi se pokazalo da se
radi o ekvivalentnim skupovima. Oba imaju isti osnovni broj.

Moe biti tano da se isti kvantitet najdrastinije ilustruje kada

se grupiu stvari koje nita zajednikog nemaju sem kvantiteta. U
primerima maloas navedenim, meutim, deci se ne daju isti kvan
titeti, koji im, kao to u odmah da pokaem, ne bi zadavali nikakve
muke. Umesto toga, ona se suoavaju sa grupama u kojima odnosi iz
svakodnevnog praktinog ivota nisu odsutni ali su apsurdno pore
meeni, tako da ak i za odrasle imaju nadrealistiku aromu one
uvene Lotreamonove reenice: Beaux comme la rencontre fortuite
dun parapluie et dune machine coudre sur une table de dissection
(Lautramont; Lepo kao sluajan susret kiobrana i ivae maine na
stolu za seciranje). Ovde ponovo nailazimo na tendenciju da se ap
strakcija definie kao sposobnost da se remeti prirodni red stvari.
Da li su posledice vaspitno tetne? Dete saznaje iz usta jednog auto
riteta, i to svog uitelja, da prirodne veze i znaenja svakodnevnog
ivota ne treba potovati. Sistematska obuka u otuivanju ba za
vreme prvih kolskih godina moda e neku decu da pripremi za duh
vie matematike, s kojom e da se sretnu, moda, u dalekoj budu
nosti; to im nee obavezno pomoi da pomire kolu za ivotom spolja.
Apsurdnost odnosa istog, kvantiteta moe da bude podstrek u
pesnitvu. Evo jednog odeljka iz pesme aka Prevera Popis (Jacques
Prvert, Inventaire):
173

dve katolike sestre tri dimenzije

dvanaest apostola hiljadu i jedna no
trideset i dva poloaja est delova
sveta pet kardinalnih taaka deset godina
dobre i verne slube sedam smrtnih grehova
dva prsta ake deset kapi pre svakog jela
trideset dana zatvora od ega petnaest
u samici pet minuta pauze.

U praktinom ivotu, broj ljudi ili predmeta obino je stvar

stalne panje. Jedno vajkadanje drutveno pravilo nalae da broj
lica pozvanih na veeru bude manji od broja Muza, a vei od broja
Gracija. I u umetnikom delu broj nije proizvoljan. Sonata od tri
stava ili fasada hrama sa sedam stubova imaju srednji komad, koji
paran broj delova ne daje. Dva sveca, po jedan sa obe strane uz
Bogorodicu, sainjavaju formalnu grupu koja odraava hijerarhijski
princip, dok neparan broj prateih figura stvara ivotniji utisak sva
kodnevnog okupljanja. Broj slogova 5-7-5 u trorednim japanskim
pesmama haiku ini da drugi red bude sredina osovina vertikalne
simetrije, a istovremeno stvara i otvoreniju, dinaminiju zvunu
strukturu nego to bi to bio sluaj kod redova sa parnim brojem
slogova. U bajkama u kojima je najmlai sin najuspeniji uvek ima
tri brata, zato to je ponavljano ponaanje dvojice starijih najmanji
broj potreban da bi se pokazao prosean nain ponaanja, iz koga
se mladi junak kao izuzetak izdvaja. etiri brata bilo bi suvie. Dva
bi stvarala zatvorenu, simetrinu grupu, u kojoj bi dobro i zlo, glupo
i pametno meusobno drali ravnoteu kao dvojstva. Kralj Lir morao
je da ima tri keri, ni manje ni vie; a Trojstvu su potrebna tri ele
menta da bi predstavljalo jedinstvo a ne suprotnost.
Ovi nasumini primeri imaju za cilj da pokau kako nesposob
nost ili nevoljnost ljudi da kvantitativne vidove situacije tretiraju
samo kao brojeve nisu prosto naprosto znak zaostalosti. Najee, takvi
kvantiteti su neodvojivi od svoje uloge i funkcije u celini iji su deo.

OPAANJE KOLIINA
Brojevi su srazmerno poznata tekovina uma. Oni nisu obavezno
najbolje orue za opisivanje i razumevanje predmeta ili drugih situ
acija kod kojih se radi o kvantitetu. Brojanju prethodi opaajno poi
manje grupa, koje za izvesne svrhe ostaje kao jedini prikladan pri
stup. Slikar moda nikad ne broji figure ili oblike koje nanosi u
neko svoje delo; koliko njih mu je potrebno, on odreuje na osnovu
vizuelnih zahteva kompozicije. Dete e aku ili stopalo da nacrta sa
onoliko prstiju koliko je potrebno da mu forma izgleda ispravno. ak
i kada dete zna da broji, taan broj u njegovom crteu uopte nije
vaan ili e i da smeta vizuelnom redu oblika. Verthajmer primeuje
da broj konopaca potrebnih za uvrivanje jarbola ili broj stubova
za postavljanje kostura kue pri graenju ne mora da bude poznat
na osnovu brojanja, nego, kod primitivnih naroda, najee na osnovu
vizuelne predstave o konstelaciji i njenim funkcijama. Pastir ili voa
grupe moe da zna kada mu je grupa potpuna a da mu nije poznat
broj lanova od kojih se ona sastoji. Oblik neke geometrijske slike
174

ili raspored njenih taaka moe da se zna, raspoznaje ili nacrta a da

se uopte u svesti nema podatak o broju uglova, strana ili taaka
koje ona sadri.
U mnogim sluajevima i za mnoge svrhe, tana koliina eleme
nata nije vana. an Pjae pokazao je da kada se od male dece
zatrai da kopiraju neku figuru nainjenu etonima, tano pogode
oblike figure i ne vodei brigu o broju elemenata. U prethodnoj glavi
napomenuo sam da ne postoje jednostavna merila o tome ta je
prihvatljivo kao tana kopija. Nema nikakvog smisla, rekao je Martin
Hajdeger (Heidegger) jednom prilikom, smatrati da je dananja
nauka tanija od antike, ali, pak, da njen nain poimanja egzisten
cije vie odgovara. Grka re, kae on, od koje potie naa mate
matika, znai ono to ovek unapred zna o entitetima koje posmatra
i stvarima kojima se bavi. Samo kada broj spada u te unapred poz
nate osobine stvari, numerika matematika se primenjuje na njih.
Ovaj preduslov ne postoji za izvesne pristupe znanju koji moraju da
odbace brojanu tanost u interesu sopstvene vrste stroge tanosti.
etiri pitolja su znatan broj, ali etiri zrna pirina moda nisu
uopte etiri, nego gotovo nita, jedva neto preostalog pirina.
Smejemo se kada neki pedant ili priprost ovek koji ceni stvari prema
koliini upotrebi tane brojeve tamo gde im nije mesto, kao kada
recimo Don uanov sluga Leporelo ljubavne uspehe svog gospodara
nabraja u hvalisavom popisu:
In Italia sei cento quaranta
In Almagna due cento e trentuna
Cento in Francia, in Turchia novantuna
Ma, ma, in Ispagna sono gi mille e tre.

Meutim, kada u Matejinom jevanelju Isus pita Simona Petra:

Ili misli da ti ja ne mogu sad umoliti oca svojega da mi poalje
vie od dvanaest legeona anela?, navoenje odreenog broja daje.
pitanju izvesnu pesniku, opaajnu boju, te se podrazumeva da ne
treba bukvalno da se shvati.
Ima, dakle, dva sasvim razliita naina da se neki kvantitet
dokui brojanjem, ili merenjem i poimanjem opaajne strukture.
Naravno, brojanje i merenje su takoe opaajne radnje, ali oni raz
bijaju strukturu sklopa na pojedinane jedinice tako da se vizuelni
deo radnje svodi na prepoznavanje tih jedinica jednu po jednu; ili,
pak, oni uporeuju datu koliinu sa nekim spolja uvedenim merilom.
Drugi metod sastoji se u tome to se koliine procenjuju i uporeuju
prema njihovoj opaajnoj formi. Ponekad, ovaj metod utvruje tane
brojeve, kao kada se, recimo, takice na ploicama domina raspoznaju
kao jedinice, dvojke ili petice; ee se dogaa da ovaj metod daje
samo procenu veliina. Samo se po sebi razume da su oba postupka
na svoj nain korisna.

BROJEVI KAO VIDLJIVI OBLICI

Odnosi izmeu brojeva su naroito isti i jasno odreeni. Stoga
nas isti brojevi dovode u veliko iskuenje. Jo otkad su pitagorejci
pronali jednostavne brojane odnose za tonske intervale na flauti i
175

gudakim instrumentima, pa ih primenili na prostorne razdaljine planetnog sistema, mislioci i naunici nalaze se u opasnosti da prirodne
injenice sabijaju u brojane sheme. Franesko Sii (Francesco Sizi),
firentinski astronom iz sedamnaestog veka suprotstavlja se na sledei
nain Galilejovom otkriu Jupiterovih meseca:
Covekova glava ima sedam prozora, dve nozdrve, dva oka, dva uveta
i jedna usta; tako, i na nebu ima dve povoljne zvezde, dve nepovoljne,
dve svetiljke, i samo Merkur neodluen i neuvren. Iz toga i mnogih
drugih slinih prirodnih pojava, kao to su sedam metala itd., koje bi
bilo teko nabrajati, zakljuujemo da broj planeta nuno iznosi sedam__
Sem toga, Jevreji i drugi drevni narodi, kao i dananji Evropljani
prihvatili su podelu nedelje na sedam dana i nazvali ih prema imenima
sedam planeta. Ako sada poveamo broj planeta, itav sistem se raspada.
U takvim sluajevima, um ne moe ili nije voljan da se suoi
sa injenicom primarne situacije zato to model istih koliina po
stavlja drukije zahteve. Taj model privlai um svojom elegantnom
jednostavnou. On je dodue vizuelan i opaajan, ali na jednom idealizovanom nivou.
Brojevi su opaaj ne celine, vizuelne, a esto taktilne i auditivne.
Ova injenica je od odluujue vanosti za nastavu i uenje aritme
tike. Nastavnici koji ne shvataju da brojevi imaju svoju sopstvenu
opaajnu oblast povezuju aritmetiku sa ivotnim situacijama da bi
prevazili apstraktnost, koja je toboe toliko teka za neobrazovan
mozak. Tako se, u Specijalnoj jedinici za obrazovanje, koja u ame
rikoj vojsci postoji za regrute sa malo kole, jedna izmiljena linost,
redov Pit, prati kroz njegovu vojniku karijeru, pa je itav teaj
postavljen na fnkcionalan nivo. Utvreno je da e ljudi da upamte
mnogo vie ako im se kae da jedan ovek ima etiri jabuke a drugi
mu da jo etiri, tako da prvi ovek ima osam jabuka, a ne da su
4 + 4 jednako 8.
Da li je ovaj metod prihvatljiviji, zavisi od toga kako bi se
drukije predavalo. Ako bi se inae nastava aritmetike oslanjala
prosto na govorne glasove i pisane brojane znakove, koji se nabubaju
i kojima se izvode nerazumljive i besmislene operacije, onda e reg
ruti, kao i svaki drugi razumni ljudi, zaista sa lakoom da pozdrave
svako ukazivanje na razumljivu ivotnu situaciju. Ali, praktini primeri u nastavi aritmetike, imaju svoje dve strane. Ovo je jasno
istaknuto u nekim novijim istraivanjima o ovoj temi. Margerita Ler
(Marguerite Lehr), u svom uvodu knjizi Katarine Stem (Catherine
Stern) o strukturalnoj aritmetici, odbija da prihvati tvrenje da je
stvarni pojam broja ,ua tea apstrakcija nego ,crveno1 ili ,stolica<c.
Ona dalje kae:
Kada se ovek toliko uporno trudio da se, pomou tako mnogo ne
adekvatnih jezikih formi, oslobodi sputavajue veze: dve noge, dva ka
mena, kada je razmiljao o dva lava, o paru cipela, prvom oveku, drugom
oveku i na kraju prepoznao dvojku u svom njenom bogatstvu i jedno
stavnosti sa njenim konotacijama reda, veliine, forme i njenom potpunom
ravnodunou prema svemu: dva od ega? zato bismo namemo putali
svoju decu da poinju kao da su savremenici onih prvih divljih plemena?
176

Tradicionalni pristup nastave aritmetike da se zadaci iz rauna

nakite kao situacije iz svakodnevnog ivota zamagljuje injenice na
koje uenik treba da se usredsredi. Ali, on bar ne brka oblast prirode
sa oblau istih koliina. On se ograniava na situaciju iz svako
dnevnog ivota i preputa ueniku da otkriva brojeve skrivene u njoj
a da zanemaruje sve drugo, sem brojeva. Do veih tekoa dolazi
kada se oblast prirode i podjednako opaajna oblast kvantiteta strpaju
u isti ko. To dovodi do predstava sastavljenih od neodgovarajuih
elemenata, koji ometaju jedan drugog. Na primer, prema Projektu za
aritmetiku Ilinojskog univerziteta u SAD, deca moraju da ue mate
matiku pomou igara sa brojanim nizovima. Brojani niz je vodo
ravna decimalna skala, nacrtana na hartiji i obeleena brojevima
poev od 0 na levoj strani, pa idui do 25 na desnoj. Detetu se kae
da tu ima plusnih cvraka, koji skau po nizu sleva nadesno, i
minusnih cvraka, koji skau ulevo. Jedan + 4 cvrak pravi sko
kove od po etiri jedinice udesno; jedan 3 cvrak pravi skokove
od po tri jedinice ulevo. U tipinom primeru kae se: + Jedan + 4
cvrak poinje da skae kod 2 i napravi pet skokova; gde da zavri?
To je u stvari (4 X 5) + 2 = 22, prevedeno na novi slikovni jezik.
Detetu moda i nee biti isuvie teko da zamisli nepostojeeg
cvrka na vidljivoj mernoj skali. Moda e ak uspeti i da pravi
razliku izmeu cvrkova od tri skoka i cvrkova od etiri skoka. Ali,
do prave prepone stie kada se od njega zatrai da razume samu
injenicu za koju je i izmiljen itavi taj sistem, naime, odnos izmeu
plus i minus. Od njega se oekuje da i aurne plus i minus pomou
analogije desno i levo; ali, ta analogija je pogrena. Vizuelni prostor
u svetu cvrka i ljudi je izotropan, nautralan, to se smerova tie
kada se radi o horizontalama, tj. jedno kretanje ulevo prosto je
ogledalska slika kretanja udesno. Ova simetrija postoji u aritmetici
samo ako se zanemari znaenje izraza sabiranje i oduzimanje.
U oblasti isto formalnog manipulisanja, ova transpozicija moe zaista
da bude prostorno simetrina:
3+4=7

7 - 4 = 3

Meutim, ovo je tako sve dok se zanemaruje bitna injenica

koju dete treba da razume, naime, da plus nije na ime cvraka ni
putokaz, nego znai sabiranje neega, dok minus znai oduzimanje
neega. Takva razlika ne postoji kada neko pravi skokove u suprot
nim smerovima; a, ukloniti tu razliku znai svesti osmiljeno barata
nje koliinama na prosto ongliranje brojevima. Zadatak je dodeljen
neodgovarajuoj opaajnoj oblasti.

N {SD } *N {0} N {@D }

Slika 177

Jo jedan primer, jednostavniji i drastiniji, moe da doprinese

ilustrovanju ovog problema. U projektu koji je Stenfordov univer
zitet (Stanford) izradio za nastavu matematike u prvom i drugom
razredu osnovne kole, stvarne slike predmeta lopte, doboi, kocke
stavljene su u zagrade u formule iz teorije skupova (si. 177). Od
12

177

rasli e, dodue, moda moi da crte lopte ili doboa protumae kao
slikovni znak i da ga stoga uklope sa slovima, brojevima i drugim
znacima u jedinstven iskaz. Za dete, meutim, takav crte predstavlja
deli stvarnosti i zato ne treba da stoji izmeu zagrada jednaine nego
mu je mesto u slici police sa igrakama. Jedna stvar je kad se pojam
skupa ilustruje grupisanjem stvarnih predmeta, a sasvim druga kada
se ti predmeti stavljaju u formule.
Bie da je krajnje vreme da vaspitai prevaziu shvatanje da
kvantitativni odnosi mogu da se stave u dodir sa neposrednim opa
aj nim iskustvom samo ako se predstave praktinim stvarima iz ovekove okoline. Kvantitativni odnosi imaju svoj sopstveni opaajni
svet, koji ne moe da se zanemaruje nekanjivo; isto tako nekanjivo
ne moe ni da mu se protivrei. Oni se najbolje predstavljaju siste
mom istih oblika, npr. u formi dobropoznatih Kuizenerovih tapia
za raunanje (Cuisenaire) i mentalnih slika koje tapii ostavljaju.
Naravno, ti tapii i slike veoma su apstraktni kada se uporede
sa praktinim situacijama na koje aritmetika moe da se primeni.
Ali, deca nemaju tekoa u zamiljanju i predstavljanju apstraktnih
svojstava. Na primer, ona u svojim crteima predstavljaju pravolinijski karakter nogu pomou pravih, paralelnih linija, koje fiziki ne
postoje u ljudskim i ivotinjskim telima. Ba kao to te linije prika
zuju apstraktnu prirodu ispravnosti neposredno, spontano i naivno,
tako i drveni tapii mogu opaajno da prikau apstraktnost koliina.
ovek prilikom opaanja sloenih oblika u prirodi, stvara za sebe
jednostavne oblike, lake za ula i shvatljive za um. Uz pomo tih
oblika moguno je da se opipljivo grade nepredmetne predstave
kao npr. u apstraktnim slikama, naunim dijagramima ili aritmeti
kim formulama. Iako apstraktni s obzirom na sloenije situacije koje
predstavljaju, ti predmeti i slike su opaljive, naroite celine, savr
eno pristupane dejem umu. Kuizener reporter (Cuisenaire Reporter)
moda nije mnogo promaio ovakvom primedbom: Sposobnost za
apstrahovanje dostie vrhunac kod dece od est do devet godina.
Odrasli, ije se miljenje itavog ivota u potpunosti bavilo
praktinim situacijama, moda se oseaju bespomoni kada se suoe
sa istim oblicima, zato to uprkos svojoj opaajnoj neposrednosti, te
stvari nisu nita za njih. Oni isto imaju tekoa i sa nepredmetnom
modernom umetnou. Kod dece se to rede deava. Ona sa lakoom
prihvataju iste oblike, u umetnosti i drugde.
Kvantiteti su posebna vrsta opaajnih oblika. Oni su jednostav
niji od krugova i kvadrata zato to imaju samo jednu dimenziju,
irenje; ali, u okviru te jedne dimenzije, oni mogu neogranieno da
se menjaju i povezuju. Ti beskrajni preobraaji uzbuuju matu dece
i stavljaju na proveru njihovu otroumnost.

BESMISLENI OBLICI STVARAJU TEKOE

Zato, onda, toliko dece ima tekoa sa brojevima? Zato, onda
kod studenata na univerzitetu toliki strah od matematike, prema kojoj
zadravaju odvratnost tokom itavog ivota? Katerina Stern odgovara
na ta pitanja u svojoj knjizi poglavljem sa razornim naslovom Varvarski metod nastave aritmetike, u kome podsea odrasle na to kako
bi se oseali kada bi se pred njih izneo izvestan broj besmislenih
178

slogova kakve su psiholozi upotrebljavali u ogledima o pamenju

ili, pak, isto tako besmisleni vizuelni znaci, i kada bi ih neko
naterao da pomou njih vre sabiranja i oduzimanja. Da budemo
taniji, i same rei sabiranje i oduzimanje, kao i radnje koje one
oznaavaju, bile bi isto tako nepoznate, te bi se stoga zadatak sasto
jao u tome da se naui ako se ti tajanstveni znaci kombinuju na
odreene naine, iz toga treba da proizau neki drugi znaci. Poto
nema naina da se sazna zato je to tako, mora mehanikim vebanjem da se upamti koji znak treba da se pojavi kada se neki znaci
spoje. Kombinacija ima mnogo, pa je posao pamenja takav da se
uenje kineskog slikovnog pisma ini lakim.
Pa ipak, konvencionalna nastava osnova aritmetike podvrgava
uenika ba toj disciplini. Dete se prisiljava da ui besmislene kom
binacije besmislenih brojeva. Poto su brojevi vidljivi i ujni oblici,
moe se nauiti da se ritmiki recituju otprilike kao to nacionalna
himna ili pesma na stranom jeziku mogu da se ponove a da se ne
zna o emu se radi, tako moe da se naui i da tri i etiri jesu
sedam, a da se pojma nema ta to znai. Ali, takvo uenje je sporo
i zamorno; ono ne doprinosi ni radosti ivljenja niti veba inteligen
ciju, a greke se lako prave.
Dete koje u raunskom zadatku napie 71 umesto 17 pravi lou
greku, kako to Katerina Stern s pravom kae, izraavajui se renikom getaltne psihologije, greku koja nastaje usled nedostatka
razmiljanja. Zbog toga je moda dete krivo, ili, pak, sistem po kome
su ga uili. Jasno je zato dolazi do takve greke. Kao vizuelni znaci,
brojevi 71 i 17 lako mogu da se zamene, kao predmet i njegova slika
u ogledalu. Malo razlike ima izmeu njih, naroito za dete, koje treba
da prevazie opaajnu simetriju levog i desnog.

Deca ine takve greke kada ih ue na pogrenom opaajnom

nivou. Dobro poreenje moe ovde da se napravi sa tonovima tonske
lestvice, koji se nazivaju slovima c, , e, f, g, a, h. ovek bez ikakvog
iskustva u muzici lako moe da naui ovaj niz slova. On takoe moe
12*

179

da naui da se c, e, g zove trostrukim akordom i da zvui dobro i

solidno, dok spoj a i b zvui skueno i otro. On sve ovo moe da
veruje uitelju na re, pa ak moe i da upamti ono to je uio. Ali,
niz slova od a do h je potpuno bez strukture, sem to se radi o lancu
pojedinanih elemenata. U tome ne moe da se otkrije nikakav smi
sao: jedan lan je isto tako dobar kao i drugi, pa je zato redosled
proizvoljan kao u azbuci. Ovo ne vai za tonove na koje se slova
odnose (si. 179). ujna tonska lestvica ima uzlaznu putanju koja sva
kom tonu dodeljuje drukiju visinu. Te razlike u visini nisu jednake.
Lestvica je podeljena na dva tetrakorda od po dva puna tona i jed
nog polutona, od c do f i od g do c, sa jednom pauzom izmeu njih.
Ova potpodela prekrivena je drukijom strukturom, naime, trostrukim
akordom c, e, g, na koji se tonska lestvica oslanja kao na skelet.
U okviru ovog vrlo sloenog sklopa opaajnih sila, svaki ton ima svoj
sopstveni karakter, a odnos izmeu bilo koja dva ili tri tona jedin
stven je. Sloena struktura dijatonske lestvice preduslov je za muziku
Zapada.

Slika 180

Situacija u aritmetici je sasvim slina (si. 180). I ovde se oima

i uima prua grupa znakova potpuno nepovezanih sa strukturom
istih koliina koje obeleavaju. Lestvica tih koliina sastoji se od
180

deset jedinica, i one se takoe stepenasto penju. Celina moe da se

podeli na dva jednaka del od po pet. Smenjuju se dve vrste koliina,
parne i neparne. Neki brojevi su nedeljivi, a drugi su deljivi na vie
od jednog naina. Nita od ovoga se ne pokazuje u nizu brojeva, koji
nisu slike koliina, a nipoto ni simboli, nego samo znaci. Neki pri
mitivni jezici imaju naine brojanja koji odraavaju odnose koje
prikazuju. Na primer, Andamanci upotrebljavaju petostepeni sistem:
jedan, drugi, srednji, pretposlednji, poslednji.
Metod koji je prva uvela Marija Montesori (Montessori), a koji
je posle nje znatno izmenjen i razvijen, upoznaje decu sa opaajnim
svojstvima samih istih kvantiteta. Brojevi su stupci razliitih du
ina. Vodoravna prostorna dimenzija slui za uporeivanje i redosled
stubaca. Sabiranje i oduzimanje su komplementarne radnje pomou
kojih se neto dodaje i uklanja. Anatomija svakog broja ne prikriva
se nazivom broja nego se najpre razjanjava oku i akama deteta.
Deset je 1 + 2 + 3 + 4 taj lepi red tetraktisa ili etvorobroja,
kojim su jo pitagorejci bili oarani; ali, deset je i 5 + 5, pa se te
dve strukture uzajamno ukrtaju kao to to ine tetrakordi i tro
struki akordi u dijatonskoj lestvici. Parni brojevi mogu da se lome
na dve polovine, dok neparni imaju srednje komade ili ostatke. Raz
like izmeu ispravnog i pogrenog postaju vidljive. Svaka greka
remeti jednostavni sklop itavog sistema. Brojanje, ukoliko je potreb
no, slui vidljivom cilju, a nazivi brojeva su sekundarna imena za
ve poznate kvantitete i radnje na koje se odnose.
Za normalno bistro dete, igra kvantiteta ima veliku dra; ona
mu prua izazov, iznenaenja i zadovoljstva. Treba samo pogledati
malog raundiju, pa se uveriti da ga zadatak ba ulno uzbuuje.
To e uivanje samo da mu se pokvari ako se uopte i pokua da
mu se raun vizualizuje. Ako se detetu ispria pria o zekama i
glavicama kupusa, pomisao na te zanimljive ivotinje i povre oteae mu izvlaenje kvantiteta. Ali, kada jednom stekne aritmetiku
vetinu, ono e rado i ponosno da je primeni kad god mu se ukae
neka praktina prilika. Katerina Stern pie: Ne ispunjavamo situ
acije brojevima, nego brojeve ivotom.
Brojevi ispunjeni ivotom mogu bez daljega da se primene na
svaku situaciju u kojoj kvantitativni odnosi treba da se objasne. esto
su brojevi besprekoran model tih odnosa. Ako poljoprivrednik hoe
da zna koliko e glavica kupusa etiri zeca da pojedu ako svaki
pojede po dve, on bez brige moe praktino stanje stvari da svede
na iste kvantitete i da problem rei na njihovom opaajnom nivou.
Struktura te apstraktnije predstave dovoljno lii na strukturu manje
apstraktne predstave.
S druge strane, ve sam pomenuo primere u kojima isti brojevi
zanemaruju bitne osobine situacija na koje se odnose. Takve tekoe
mogu da nastanu kada aritmetika ili algebra slue kao modeli za
geometriju. Brojani odnosi mogu da navedu na netane analogije.
U Platonovom Menonu, Sokrat pita deaka: Ako su strane kvadrata
sa povrinom od etiri kvadratne stope dugake po dve stope, koliko
treba da su dugake strane ako bi povrina bila dvostruka? Deak
odgovara da svaka strana treba da bude dvostruko dua zato to
dvostruki kvadrat dolazi od dvostruke linije. Ovde vizuelni model
kvantiteta, koji ima samo jednu dimenziju i to dimenziju vee ili
181

manje koliine blokira predstavu dvodimenzionalne situacije. Deak

je omanuo, ne zato to misli apstraktno, nego zato to apstrahuje od
drukije opaajne situacije.
Algebra, ba kao i aritmetika, ima potpuno opaajnu osnovu.
U stvari, sugestija K. Gatenja da se algebra ui pre aritmetike psiho
loki je ispravna (C. Gattegno). Opaanje preteno poiva na odnosima
a ne na apsolutnim vrednostima, a optosti prethode posebnostima u
ulnom doivljaju. Obojeni Kuizenerovi tapii predstavljaju odnose
meu kvantitetima, pri emu njihova apsolutna duina ne igra ni
kakvu ulogu i lako se transponuje.
Meutim, kada se primeni prosto kao formula, algebra, ba kao
i aritmetika, moe da sprei razumevanje geometrije. Ko se ne bi od
srca sloio sa sledeom napomenom an-aka Rusoa u njegovim Ispovestima (Jean-Jacques Rousseau, Confessions):
Nikada nisam dospeo toliko daleko da istinski shvatim primenu
algebre na geometriju. Nije mi se svialo kada se neto radi a ne zna se
ta se ini, dok mi je reavanje geometrijskog problema jednadnama liilo
na sviranje neke melodije okretanjem ruice. Kada sam prvi puit raunski
utvrdio da se kvadrat binoma sastoji od kvadrata njegova dva del plus
njegov dvostruki proizvod, odbijao sam da u to poverujem sve dok nisam
nacrtao sliku. Algebra kao isto apstraktna koliina mnogo mi se sviala;
ali, kada se primenjivala na iri pojam, eleo sam da vidim kako izlazi
na kraj sa linijama; inae, nita vie nisam razumevao.

0?

Xr

oJSr

oA
Slika 182

Dovoljan je samo jedan pogled na si. 182, da bi se videlo zato

je kvadrat od (a + h) jednak kvadratu od a plus kvadrat od b plus
dvostruki pravougaonik ab. Uprkos tome, itave generacije uenika
uile su formulu bez slike, jer je u nastavnom planu bila predviena
algebra a ne geometrija.

182

OIGLEDNA GEOMETRIJA
Ovde nije re o razlici izmeu brojeva i linijskih slika. Radi
se o tome da li se matematika radnja izriito odnosi na opaajnu
konfiguraciju koja kazuje zato je rezultat zadatka takav kakav jeste.
Geometrija moe da ne zadovolji ovaj zahtev ba kao i aritmetika i
algebra. Jo je openhauer estoko osuivao ono to je on zvao maioniar9kim trikovima euklidovskog tipa geometrijskog dokaza, u kome,
kako je on govorio, istina gotovo uvek ulazi na zadnja vrata i proistie iz sluajnih a ne bitnih okolnosti. Zamerao je pomonim lini
jama, koje su se upotrebljavale za dokazivanje Pitagorine teoreme:
ne zna se zato se crtaju i tek posle se sazna da su to klopke koje
se neoekivano a vrsto zatvore i ulove pristanak uenika zbunjenog
to mora da se sloi sa neim to mu ostaje potpuno neshvatljivo u
svom unutranjem kontekstu.
Ovde se radi o obrazovnoj stvari od prvostepene vanosti. Istorijski, moda kao najbolja ilustracija moe da poslui razlika izmeu
grkog i indijskog pristupa geometrijskom dokazivanju. Herman Hankel, u svojoj istoriji matematike, ukazao je na to da je jo u petom
veku pre n.e. grka geometrija odbijala da se oslanja na neposredno
vizuelno poimanje. Umesto toga, svaki dokaz se izvodi korak po karak
iz nekoliko aksioma nizom logino povezanih propozicija. Geometriari
stare Indije, s druge strane, oslanjaju se izriito na jednu teoremu,
naime, na teoremu kvadrata nad hipotenuzom. Inae, svaka propozi
cija predstavlja se kao samostalna injenica, koja se oslanja na sopstvenu sutinsku ispravnost. Umesto da prikazuje redosled koraka,
indijski matematiar pokazuje odgovarajuu sliku, upotpunjenu, ako
je potrebno, pomonim linijama i iznosi je ne izgovarajui nikakav
drugi komentar sem reci Pogledaj! Dokaz se sastoji jednostavno u
onome to je oigledno u datoj slici.

Slika 183

Uopte uzev rana geometrija oslanjala se uglavnom na opaajnu

jednostavnost, npr. simetriju. Sledei primer, uzet iz Hankela, moe
da poslui kao ilustracija. Kada su Indijci hteli da dokau da e trougao ija je osnovica prenik kruga uvek biti pravougaon si. 183a),
povlaili su liniju od vrha trougla kroz sredite kruga. Time su dobijali simetrino u krug upisan pravougaonik. Po poloaju u ovom pravougaoniku, vidi se da vrh trougla ima 90. Pogledaj!
183

I kod Grka, oslanjanje na jednostavnost simetrinih slika moe

da se vidi u redosledu kojim su neka geometrijska saznanja otkri
vana. Pitagorina teorema bila je dokazana najpre za ravnokrake trouglove, a kasnije i za druge pravougle trouglove manje pravilnog
oblika. Da zbir uglova u trouglu iznosi 180 prikazano je najpre za
ravnostrane, zatim za ravnokrake i naposletku za raznostrane. Euklidove aksiome zasnivaju se na intuiciji; a ve sam ranije pomenuo
da prvobitno sagledavanje preseka kupe kao zasebnih, nezavisnih slika
odgovara opaajnoj tendenciji ka jednostavnom obliku.
Moda vredi da se ovde izriito istakne zato matematika moe
da se oslanja na ulna iskustva. Ovo se ponekad smatralo nemoguim
zato to se matematika bavi idealno savrenim oblicima. Opaanje,
s druge strane, nije pouzdano, kao to pokazuju mnoge optike varke,
te moe da se odnosi samo na stvarne, fiziki date predmete, koji
su uvek nesavreni. Meutim, fiziki predmeti ne smeju da se brkaju
sa opaaj ima dobivenim od njih. Njihova deformisanost i nesavrenost
ne moraju nuno da utiu na opaaje. Kada neko kae da vidi kvad
rat, on nema na umu fiziki nepotpun primerak, nego isti oblik
savrenog kvadrata, kojim se bavi geometrija. On vidi sliku sa odista
pravim uglovima i odista jednakim stranama. Da li njegov opaaj
veroo govori o odreenom fizikom predmetu koji ga je izazvao ako
on uopte posmatra neki predmet dok vidi kvadrat nije nimalo
vano, ba kao to ni nesavrenosti geometrijske slike koju na tabli
crta matematiar nisu vane za iste oblike o kojima govori. Mate
matiar radi sa propozicijama ako-onda: Ako je ovo pravougli trougao i ako su ovo kvadrati na njegovim stranama, onda... Ako neko
vidi linijski crte kao to je Pitagorina geometrijska slika, on moe
vizuelnom analizom da odredi da je kvadrat nad hipotenuzom jednak
zbiru kvadrata nad katetama.
openhauer je pobrkao opaajnu istinu sa ontolokom istinom
zato to je, sledei Kanta, smatrao prostor kao a priori dat uslov
celokupnog vizuelnog saznanja. Ali, on je sigurno bio u pravu kada
je nastojao na tome da geometrijsko dokazivanje mora da pone od
neposredne vizuelne svesti o injenici koja treba da se dokazuje. Pot
rebno prestrukturisanje pri dokazivanju ne sme da ralani datu sliku
oslanjajui se na elemente koji nisu njeni pravi sastavni delovi. Ko
nano, trai se objanjenje polazne slike, a ne neke nezavisne druge
slike koju ona sluajno sadri kao strano telo u svojoj utrobi. Gore
navedena indijska demonstracija prestrukturie sliku time to hipotenuzu na preniku preobraava u dijagonalu pravougaonika. Ali, na
kraju je prvobitni trougao jo vidljiv u krugu.
Zahtev za opaajnom osnovom teko moe da se obesnai sve
veim uklanjanjem matematike iz svakodnevnog opaanja, isti oblici
koji sainjavaju opaajnu osnovu operacija mogu da budu sve ap
straktniji, ali e produktivni rad matematiara i dalje da se odnosi
na tu osnovu iako formalne radnje potrebne za izvoenje mogu to i
da ne ine.
Poto je matematika toliko blisko povezana sa opaajnim izgle
dom, ona moe da izazove ivo interesovanje kod neiskvarenih ljudi.
Ovo se zapaa u reagovanju male dece na strukturalnu algebru i arit
metiku. Isto to vai i za zrelog oveka. Ako se on prisiljava da radi
184

na nivou na kome zadatak moe da se reava samo bubanj em, razum

e da se buni ili da zakrlja. Ako, naprotiv, on moe da dejstvuje
na takav nain da opaanje priziva u pomo razumevanje, on e na
osnovu sopstvenog iskustva da shvati zato Bert Breht (Brecht) svom
Galileju stavlja u usta sledee rei: Miljenje spada u najvea zado
voljstva ljudske rase.

185

13. REI NA PRAVOM MESTU

Mislima je potreban oblik, a oblik mora da potie od neeg

materijalnog, od medijuma. Kao to fiziar ili hemiar ne moe da
zamisli neko zbivanje ako mu u osnovi ne lei materija ili energija,
tako i psiholog mora da pronae oblast u kojoj e miljenje da ivi.
Ta oblast ne mora nuno da bude svest. Miljenje moe da bude isto
fizioloka delatnost mozga. U stvari, ako se pretpostavi da sve u umu
mora da ima svoj parnjak u ivanom sistemu, mora se oekivati da
mozak sadri telesni ekvivalenat svih pojmova koji miljenju stoje
na raspolaganju, kao i sve radnje kojima pojmovi mogu da budu
podvrgnuti.
isto teoretski, moe se zamisliti da svest sva reavanja prob
lema ili zadatke miljenja raspoeljuje na mehanizme u mozgu koji
nisu predstavljeni u svesti, ba kao to izvesne radnje mogu da se
povere elektronskom kompjuteru, pa da se rezultati vrate u svest.
Takva teorija morala bi ozbiljno da se razmotri ako zaista nikakvi
tragovi miljenja ne bi mogli da se otkriju u svesti. To bi znailo da
je itavo miljenje nesvesno.
Meutim, kada se neto naziva nesvesnim, onda se daje isto
negativan iskaz. On kazuje samo ta i gde neega nema. Ako, na
primer, psihoanaliza ne bi o izvesnim procesima mogla da kae nita
vie nego da su nesvesni, ona bi malo postigla. U stvari, psiholozi
su razmiljali o takvim procesima, bilo tretirajui ih kao analogije
za moguna svesna zbivanja ili uporeujui ih metaforiki sa fizikim
dogaajima. Isto tako, u naelu su moguni i fizioloki opisi, pa e
jednoga dana biti neophodni.
Ovo vai i za psihologiju miljenja. Postoje, dodue, fizioloki
opisi misaonih procesa, ali zasad mehanizmi sa kojima te teorije rade
jedva da su razraeniji od skretnica na eleznici. Kada se pronau
prikladnija objanjenja o tome kako se pojmovi obrazuju i povezuju
u mozgu, ostae zadatak da se pokae ta fizioloki odgovara sadraju
samih pojmova sa svim njihovim pojedinanim odlikama i raznoli
kostima. To znai takoe da nee biti dovoljno da se pokae kojim
fiziolokim mehanizmima se pojmovi pas i maka povezuju u mozgu;
bie takoe potrebno da se pronau svojstva modanog tkiva koja
predstavljaju odreene crte make i psa to se kao zadaci ostav
ljaju neurologiji daleke budunosti.
Poto na fizioloko objanjenje ima da se poprieka, psiholozi
koji se zanimaju za prirodu misli suoavaju se sa problemom slinim
problemu elektriciteta u fizici. Oni znaju dosta o tome ta miljenje
ini, ali malo o tome ta ono jeste. Mnogi od njih prihvatili su ovu
situaciju tvrdei da je miljenje ono to miljenje ini. Njihovi ogledi
186

veoma su dragoceni kada pokazuju kakve sve zadatke ivotinje i ljudi

mogu da obavljaju. Ali, za svakoga ko veruje da psihologija mora
da ini vie nego da samo predskazuje i usmerava, glavno pitanje
ostaje. Kakvi su mentalni oblici misli?

MOE LI DA SE MISLI REIMA

U glavi 4 predloio sam odgovor da su pojmovi opaaj ni likovi
a da se misaone radnje sastoje u obradi tih likova. Pokuao sam da
ukaem na to da se likovi javljaju na svakom nivou apstraktnosti.
Meutim, ak i apstraktniji meu njima moraju da ispune jedan
uslov. Oni moraju da budu strukturalno slini (izomorfni) bitnim
situacijama na koje se miljenje odnosi. Postavlja se pitanje da li
je verbalni jezik takva jedna grupa opaajnih oblika. Da li su ulna
svojstva niza rei, vizuelna ili auditoma, takva da mogu da stvaraju
strukturalne odlike bitne za itavu oblast misaonih problema? Pitanje
glasi: Moe li da se misli reima, kao to moe da se misli krugovima,
ili pravougaonicima ili drugim takvim oblicima?
Uobiajeni odgovor je gotovo automatski pozitivan. U stvari,
smatra se uglavnom da je jezik mnogo bolje misaono sredstvo nego
to su drugi oblici ili tonovi. Najdalje je otilo tvrenje da je on
neophodan za misao i da je moda jedini medijum koji stoji na ras
polaganju. Tako, na primer, Edvard Sapir (Edward Sapir) kae u svo
joj uticajnoj knjizi o jeziku: Miljenje moda treba kao prirodnu
oblast razlikovati od vetake oblasti govora, ali ini se da je govor
jedini put za koji znamo da vodi ka njemu.
Niko ne porie da jezik pomae miljenju. Treba samo pitati
da li on tu uslugu vri sutinski, pomou osobina koje lee u osnovi
samog govornog medijuma ili, pak, funkcionie posredno, ukazivanjem
na ono to je reima oznaeno, tj. injenicama datim u sasvim druk
ijem medij umu. Takoe, treba da znamo da li je jezik neophodan
za miljenje.
Odgovor na ovo pitanje glasi ne. ivotinje, a naroito maj
muni, pruaju oigledne dokaze da su sposobne da misle produktivno.
Psiholog Roder Braun (Roger Brown) doao je do zakljuka da se
miljenje u ivotinja potpuno zasniva na apstrahovanju. ivotinje
mogu da reaguju na kategorije stvari i pri tom iznenaujue
malo panje poklanjaju pojedinanom predmetu kao takvom. Pomou
svojih opaajnih pojmova, ivotinje reavaju probleme koji izgledaju
elementarni ako se procenjuju ljudskim merilima, ali imaju izrazite
odlike istinskog produktivnog miljenja. ivotinje mogu da uspostav
ljaju veze meu predmetima u svojoj okolini koje vode reavanju
datog problema; one mogu svrsishodno da prestrukturiu situaciju
koja se nalazi pred njima; one mogu da prenesu reenje na drukiji,
ali strukturalno sline sluajeve. A sve to one ine bez pomoi rei.
Meutim, ivotinjsko miljenje moda je nie vrednosti od ljud
skog u jednom vanom pogledu. Ono se verovatno ograniava na
neposredno date situacije. impanza moe veto da upotrebi svoju
sposobnost za apstraktno miljenje da bi se oslobodio neke ograde
ili da bi napravio nekakvu alatku. Ali, nema dokaza da on moe da
razmilja o tome kako da kratak tap produi ako taj problem ne
stoji pred njim tog trenutka i na tom mestu. Ogledi dodue pokazuju
187

da se impanzovo razmiljanje ne ograniava strogo na ono to mu

je pred oima. On moe da se okrene i da iz prostora gde spava
uzme ebe ako njime eli da dohvati neto to se nalazi van kaveza.
Ali je sasvim moguno da on svoje miljenje ne moe da odvoji od
neposrednih praktinih potreba. Vitgentajn (Wittgenstein) pie: Ka
emo da se pas boji da e gazda da ga bije, a ne: boji se da e
gazda da ga bije sutra. Zato ne kaemo?
Kako je ovek uspeo da prevazie tu ogranienost na ono to
je neposredno dato, ovde nas ne zanima. Vano je, prvo, da ta neza
visnost ljudske misli nipoto nije obavezno dar jezika i, drugo, ona
nije po sebi vid razmiljanja. Nezavisno, teoretsko miljenje moe da
funkcionie bez rei, a sposobnost da se naknadno razmilja o nekom
problemu dok se sedi za pisaim stolom ili eta kroz umu ima veze
sa nainom na koji organizam upotrebljava svoje saznajne sposob
nosti, a ne sa prirodom samih tih sposobnosti. Sigurno da je u mno
gom pogledu lake da se o neemu razmilja kada se injenice imaju
pred oima, mada tvrdoglavo prisustvo tih injenica moe i da ometa
slobodu misli. Lake je igrati ah sa tablom pred sobom nego igrati
lepu partiju, ali je isto tako tano da ponekad panja mora da se
odvoji od datog sluaja da bi se pronalo reenje problema. Priroda
saznajnih radnji koje sainjavaju miljenje ne zavisi od toga da li je
predmet razmiljanja fiziki prisutan ili odsutan. Opseg, primena i
ciljevi razmiljanja u ivotinja svakako su strogo ogranieni; ali, do
stignua koja ivotinjski mozak postie, bez pomoi jezika, ima sve
odlike istinskog miljenja.

REI KAO LIKOVI

Jezik, dakle, nije neophodan za miljenje, ali je sigurno od velike
koristi. Pitanje je, na koji nain. Poto se jezik sastoji od vizuelnih,
akustinih, taktilnih opaajnih oblika, moemo da upitamo do koje
mere je on pogodan da se bavi strukturalnim svojstvima. Odgovor
mora da zanemari takozvano znaenje rei, to jest njihove oznaitelje.
Oni spadaju u drugu opaajnu oblast. A on mora da se ogranii na
jezike oblike.
Pretpostavimo da smo pitali da li moe da se razmilja muzi
kim oblicima. Ranije sam govorio o sloenim odnosima tonskih visina
u dijatonskoj lestvici zapadnjake muzike. Pentatonska lest vica, koja
se sastoji od pet jednakih intervala, ukazuje na jednostavniji nain
miljenja. Ali, ak i takozvana primitivna muzika postaje vrtoglavo
sloena usled meusobnog dejstva strukturalnih inilaca. Muzika ima
beskrajno mnogo srazmera trajanja, raznolikosti ritmova, odnosa iz
meu melodije i harmonije, intenziteta i zvuanja instrumenata. Da
bi se sva ta sloenost savladala i sredila, potrebno je miljenje koje
e napregnuti mozak do krajnjih granica. Muziko miljenje odigrava
se potpuno u okviru formalnih sredstava samog medijuma, iako sadr
aj muzikog kazivanja proistie iz ljudskog doivljaja s onu stranu
sveta tonova, doivljaja na koji takoe moe da se primeni.
Ako se na isti nain ispita verbalni jezik, ustanovie se da su
njegove opaajne dimenzije strogo ograniene. Sigurno da tu nema
nestaice tonova, umova ili ritmova; u stvari, ima ih vie u svakom
poznatom jeziku nego i u najiim muzikim sistemima. Ali, razno
188

likost ne garantuje strukturu, a strukturalne sposobnosti govornih

formi veoma su ograniene. Rei i nizovi rei mogu da budu razliite
duine i razliitog ritma; i, svi su oni sastavljeni od ogranienog
broja elemenata, te mogu da proizvode asonance i primenjuju i druge
akustine i vizuelne slinosti. Meutim, te opaajne dimenzije jezika
su strukturalno toliko amorfne da nita iole sloeno ne moe da se
izradi od njih. U poreenju sa najjednostavnijom muzikom melo
dijom, zvuni sklop jedne pesme je u sutini iracionalni niz umova
koji se odrava pravilnim metrom i izraajnim formama naglaska i
ritma. Ovo to kaem zvuae besmisleno ako italac nema na umu
da ja ovde govorim iskljuivo o jeziku, dakle o opaajnom obliku,
kao i o onome to slualac prima kada od zvukova ili pisanih zna
kova jednog jezika ne razume ni re. Radi se o tome to zvuci i
vidljive forme jezika dostiu svoju tananu lepotu, red i znaenje
samo s obzirom na eljeni smisao rei.
Slinost rei koje se zasnivaju na zajednikim elementima moe da
se upotrebi za grupisanje. Slik povezuje sline rei; istovetni prefiksi i
sufiksi stvaraju kategorije rei. Ali, prosto grupisanje zvunih sklopova
koji inae ne mogu da se povezuju daje u strukturalnom pogledu
vrlo malo. Na primer, osnovnu gramatiku razliku izmeu stvari i
radnji ne izraavaju zvuci jezika, iako zvuci jezika mogu, naravno,
da po karakteru budu ili statini ili dinamini. Naravno, postoje
zvune razlike izmeu imenica i glagola, ili te razlike stvaraju samo
dve gomile zvukova bez ikakvog daljeg zajednikog ili drukijeg zna
enja. Slino tome, linijski redosled rei u reenici je jasno odreena
strukturalna odlika, ali jezik se njome malo koristi ako se uporedi
sa muzikom strukturom melodije. U nekim jezicima, imenice mogu
da se razlikuju od glagola po mestu u reenici. Ali, poto imenice
i glagoli nisu nita drugo do dve neodreene gomile zvukova, isto
ulni dobitak je zanemarijiv.
Poto je govor jedan toliko amorfan medijum, nemoguno je
misliti reima, ukoliko se ovek ne zadovoljava takvim jednostavnim
iskazima kao to su: a zvui kao b; a uvek dolazi pre b; ili a traje
due od b. Ljudskom umu potreban je bolji alat od toga.
Tano je da izvesna vrsta saznajne radnje moe da se obavlja
u okviru samog jezikog medijuma, ali, iako je korisna, teko da se
moe obeleiti kao produktivno miljenje. ovek moe da naui da
rei oznaavaju izvesne pojmove i da na odreen nain stoje u meu
sobnom odnosu. Naui se, na primer, da deset manje sedam jeste tri.
Uenje moe da se obavi rutinskim bubanjem, te znaenje koje se
pridaje pojmovima moe da se zanemari ili odista ne zna. Kad god
se iskaz deset manje sedam ubaci u sistem, tri e automatski da
se pojavi. Ova vrsta asocijacije ne zahteva nikakvo ukazivanje bilo
na ta van verbalnog materijala. Ona dovodi do sistema uskladitenja
i iskladitenja, koji omoguuje informaciju. Ali, taj posao moe da
uradi maina, te to sa istinskim miljenjem nema nikakve veze.
Jezik moe da prua informaciju pomou onoga to Kant naziva
analitikim sudovima. U takvim sudovima, predikat je samo jedno ve
poznato svojstvo subjekta, te stoga prosto objanjava jedan vid subjekta.
Iskaz Sva fizika tela se ire je analitian ako je irenje jedno od
svojstava kojima se fizika tela definiu. U vezi sa tim nije potrebno
da se zalazi u svet iskustva. Takvi analitiki sudovi mogu da se proizvedu na isto verbalan nain ako se re koja stoji kao subjekat

povezuje verbalnim uenjem sa recima koja stoje kao predikati. Pret

postavimo da mi neko kae da g-a X, koja ivi u Kanzas Sitiju,
trai psihijatra. Ja poznajem nekog Dr Y, ije mi je ime u seanju
povezano sa podatkom da on ivi u Kanzas Sitiju. Stoga mogu da
g-i X pruim obavetenje a da bitno ne napustim oblast jezika. Ali,
ista pomo moe da se dobije i od, na odgovarajui nain programi
rane maine za sortiranje, koja bi munjevito izdvojila sve buene
kartice koje se odnose na psihijatre u Kanzas Sitiju. Pretpostavimo
sada da mi je postavljeno pitanje da li je Dr Y takva linost koja
bi bila podesna da sa g-om X uspostavi dobar odnos. Ovo pitanje
verovatno e zahtevati ono to Kant zove sintetikim sudom, u kome
predikat dodaje subjektu neto to jo nije sadrano u verbalnoj defi
niciji. Rei ovde nisu dovoljne; moram da posegnem za onim to
znam o obema linostima i da iz toga izvuem neku vezu koja ranije
nije postojala. Za to je potrebno neto od istinskog miljenja.
isto verbalno miljenje je prototip miljenja bez misli, auto
matsko pribegavanje iskladitenim vezama. Ono je korisno, ali ne
plodno. Vrednost jezika za miljenje ne moe, dakle, da bude u mi
ljenju recima. Ona mora da bude pomo koju rei pruaju miljenju
dok ono radi u prikladnijem medijumu, kao to su vizuelni likovi.

REI UKAZUJU NA OPAAJE

Vizuelni medijum je toliko nadmoan zato to prua struktu
ralne ekvivalente svim karakteristikama predmeta, dogaaja, odnosa.
Raznovrsnost mogunih vizuelnih oblika je isto toliko velika kao i
raznovrsnost govornih zvukova, ali vano je da oni budu organizovani
u skladu sa lako shvatljivim sklopovima, za ta su geometrijski oblici
najopipljivija ilustracija. Glavna vrednost vizuelnog medijuma sastoji
se u predstavljanju oblika u dvodimenzionalnom i trodimenzionalnom
prostoru, u poreenju sa jednodimenzionalnim nizom verbalnog jezika.
Ovaj polidimenzionalni prostor ne samo to prua dobar misaoni mo
del fizikih predmeta ili dogaaja nego isto tako predstavlja izomorfno dimenzije koje su potrebne za teoretsko razmiljanje.
Istorije raznih jezika pokazuju da su se rei koje sada ne izgle
daju tako prvobitno odnosile na neposredno opaajno iskustvo. Mnoge
od njih su jo prepoznatljivo slikovne. Tako, u nekim dananjim
evropskim jezicima, izraz za dubokoumnost sadri latinsku re fun
dus, to znai dno. Dubina bunara i dubina misli iskazuje se istom
rei ak i danas, a S.E. A pokazuje u jednoj studiji o metafori da
se ova vrsta naivne fizike nalazi u slikovitom govoru najrazliitijih
jezika. Ova sveopta jezika navika odraava, naravno, psiholoki pro
ces pomou koga se pojmovi za neopaajne injenice izvode iz opa
aj nih. Pojam dubine misli potie od fizika dubine; tavie, dubina
nije prosto zgodna metafora za opisivanje mentalnog fenomena nego
je jedini nain na koji taj fenomen moe da se predstavi. Mentalna
dubina ne moe da se zamisli bez svesti o fizikoj dubini. Otuda sli
kovitost svakog teoretskog jezika, o emu je recite primere dao Bendamin Li Vorf (Benjamin Lee Whorf):
Hvatam konce njegovih dokaza, ali, ako mi je njegov nivo
suvie visok, moja panja moe da odluta i izgubi vezu sa tokom
10

njegovih
iroko
stvari
gomila

misli, tako da kada on doe na ono o emu se radi, mi se

razlikujemo, a naa su gledita odista toliko udaljena da
koje kazuju izgledaju mi mnogo proizvoljne, ili ak i kao
gluposti!

U stvari, Vorf je isuvie tedljiv sa svojim navodnicima, zato

to i ostale njegove rei, ukljuujui predloge i sveze, izvode svoja
znaenja iz opaajnih izvora. Naravno, i nevizuelna ula daju svoj
udeo da bi i o neopaajnim stvarima moglo da se razmilja. ovek
moe da bude otrouman ili neprobojan; teorije mogu da budu uskla
ene ili da meusobno nisu u skladu; politika situacija moe da
bude napeta; a zadah korupcije moe da karakterie neki lo reim.
Covek moe sa poverenjem da se osloni na ula da e ga snabdevati opaajnim ekvivalentima svih teoretskih pojmova prosto zato
to ti pojmovi potiu od ulnog iskustva u prvom redu. Jo otrije
reeno: ljudsko miljenje ne moe da prevazilazi sklopove koje mu
pruaju ljudska ula.
Jezik, dakle, reito svedoi da se miljenje odigrava u oblasti
ula. Ako je tako, ta same rei imaju da priloe? Odgovor na ovo
pitanje zahteva kratku raspravu o optijem problemu saznanja.

INTUITIVNO I INTELEKTUALNO SAZNANJE

Ima dve vrste opaajnog miljenja, koje u ja razlikovati kao
intuitivno i intelektualno. Intuitivno saznanje odigrava se u polju
opaajnih sila koje se nalaze u slobodnom meusobnom dejstvu. Kao
primer neka poslui nain na koji neko procenjuje slikarsko delo.
Dok mu se pogled kree po itavoj uokvirenoj povrini, posmatra
opaa razne sastavne delove slike, oblike i boje i njihove meusobne
odnose. Ti sastavni delovi utiu jedni na druge tako to posmatra
prima itavu sliku kao rezultat meusobnog dejstva sastavnih delova.
To meusobno dejstvo opaajnih sila je veoma sloen proces u polju,
od koga, po pravilu vrlo malo dopire u svest. Konani ishod zaista
postaje svestan kao opaaj slike, organizovan na izvestan nain i
sastavljen od oblika i boja iji se posebni karakter odreuje njihovim
mestom i funkcijom u celini.
Veliki deo miljenja i reavanja problema deava se u intui
tivnom saznanju i pomou njega. Misaoni mehanizmi u opaanju
koji, kao to sam opisao na poetku ove knjige, odreuju veliinu,
oblik, boju, i tako dalje, vizuelnih predmeta jesu uzajamna dejstva
izmeu procesa u polju. Kompozicioni poredak umetnikog del stvara
se i kontrolie na isti nain. Produktivno reavanje problema u naukama takoe se oslanja na prestrukturisanje opaajnih situacija, na
sinoptiko miljenje, kako ga je nazvao nemaki nastavnik umetnosti Volfgang Klafki.
Ali, postoji i drugi saznajni postupak, naime, intelektualni. Pret
postavimo da neki posmatra, umesto da intuitivno apsorbuje celokupnu sutinu slike, eli da identifikuje razliite komponente i od
nose od kojih se delo sastoji. On opisuje svaki oblik, utvruje svaku
boju i priprema spisak svih tih elemenata. Zatim, prelazi na ispiti
vanje odnosa izmeu pojedinih elemenata, na primer, uzajamno dej191

stvo kontrasta ili asimilacije. Kada jednom prikupi sve te podatke,

on trai da ih kombinuje i na taj nain ponovo sagradi celinu.
Sta je ovaj posmatra uinio? On je izdvojio delove i odnose
izmeu delova iz opaajnog polja da bi odredio posebnu prirodu sva
koga od njih. Na taj nain, vrsti i nezavisni pojmovi razvijaju se
od manje-vie stabilnih i manje-vie opcrtanih celina koje sainjavaju
opaajno polje. Postepenim konsolidovanjem opaajnih pojmova dobi
venih iz neposrednog iskustva, um stie postojane oblike, koji su
neophodni za miljenje.
Komponente intuitivnih misaonih procesa nalaze se u stalnom
meusobnom dejstvu u okviru neprekidnog polja. Ovi intelektualni
procesi niu se jedan za drugim u linearnom redosledu. Kada neko
pokuava da intelektom ue u trag pojedinanim odnosima koji us
postavljaju umetniko delo, on mora pojedinano da ih ispita i povee
jedan za drugim. Tipini primeri intelektualnih misaonih procesa jesu
nizanje pojmova u verbalnim iskazima, brojanje ili sabiranje delova,
lanano povezivanje logikih propozicija u silogizmima ili matemati
kim dokazima.
Ne mogu da odolim a da ovde ne navedem citat koji je N.E. Han
son pronaao u jednoj latinskoj raspravi iz osamnaestog veka o bilj
kama u vajcarskoj koju je napisao anatom, fiziolog i pesnik Albreht
fon Haler (Albrecht von Haller). Na kraju odeljka u kome se opisuju
razne vrste ljiljana, Haler objanjava da bi odatle mogao prirodnim
redom da pree na strelastu travu, rogoz i sline biljke, upotreblja
vajui pranicu kao zajedniko obeleje; ali da bi ga prirodni red
podjednako dobro odveo od ljiljana do orhideja, koje imaju sline
korene, lie, cvetove i plodove, ali sasvim drukije pranike. Na to,
on dodaje:
Natura in reticulum sua genera connexit, non in catenam: homines
non possunt nisi catenam sequi, cum non plura simul possint sermone
exponere.
(Priroda svoje rodove spaja mreasto, a ne lanano; nasuprot tome,
ljudi mogu da prate samo lanac, zato to u svom govoru ne mogu da
izloe vie stvari odjednom.)

Intelektualne radnje su stepenaste veze izmeu vrstih jedinica.

Uporedimo ovo sa onim to se dogaa kada neko intuitivno odreuje
odnose veliina izmeu tri oveka na si. 193. On to ini na taj nain
to ispituje koje mesto svaki od te trojice zauzima u okviru celokupnog sklopa. Ako mu se sada umesto crtea pokau sledee re
enice:
A je vii od B
B je vii od C
Stoga je A vii od C,

on mora da se pozabavi sa dve samostalne predstave i da ih nekako

spoji sa treom.
Umetnici sa neodobravanjem govore o intelektualnom postup
ku kada primete da je neko u svoju kompoziciju uveo elemente koji
svoj izgled duguju radnjama obavljenim van opaajnog polja samog
del. Geometrijske konstrukcije, imitacije, trikovi i raznorazne for192

Slika 193
mule mogu da proizvedu strana tela, koja se ne uklapaju intuitivno
u celinu. Meutim, nema nunog sukoba izmeu intuitivnog i inte
lektualnog saznanja. U stvari, produktivno miljenje se odlikuje, kako
u umetnostima tako i u naukama, sadejstvom izmeu slobodnog dejstva sila u opaajnom polju i manje-vie konsolidovanih jedinica koje
traju kao invarijante u promenljiviim kontekstima.
Jezik pomae umu da stabilizuje i ouva intelektualne entitete.
On to ini, na primer, sa opaajnim pojmovima koji proistiu iz nepo
srednog iskustva. Optosti steene u opaanju ugraene su u konti
nuum vizuelnog sveta. Pojam drveta poiva na beskrajnoj raznolikosti
drvea razliite boje, oblika i veliine; on se sadri u svakom drvetu,
ali nije istovetan ni sa jednim primerkom. tavie, oblast na koju se
takav tipski pojam primenjuje nije jasno omeena, nego prelazi i u
susedne pojmove. Drvee se granii sa bunjem, povre se mea sa
voem, viole sa violinama, romansko sa gotskim, devojka A sa devojkom B. Misao trai jasno opisane tipove, a opaanje je tako podeeno
da ih daje, ali struktura sirovine iskustva ne prua otre razlike,
jednostavno ili-ili; ona se sastoji od opsega, nijansi, promenljivih
lestvica.
Ovde jezik pomae. On prua jasno odreen, izrazit znak za
svaki tip, i time podstie opaajni materijal na stvaranje odgovara
juih vrstih vizuelnih pojmova. Oblast zvuka idealno odgovara za
stvaranje tih verbalnih etiketa. Ona je mnogo manje kontinuum nego
svet vida. Na pozadini umova ili tiine, ona moe da prui lepo iz
dvojene jedinice. Znaajne zvune forme pojavljuju se na takvoj poza
dini, kao to se pisane ili tampane rei jasno itaju na praznoj
hartiji.
Svet ujnog prua beskrajne zalihe besmislenih oblika, koji se
lako proizvode i podraavaju u svakodnevnom ivotu. Poto ih ne
prua priroda nego ih je stvorio ovek, zvuni oblici rei zadovolja
vaju, bar priblino, uslove koji pogoduju disciplinovanom miljenju.
13

193

Svaki tip prima svoj jedinstveni, raspoznatljivi znak. Iako su opaajne varijable verbalnog medijuma, primitivne, one su dovoljne da
pomognu u odravanju reda koji postoji u ulnom svetu. Rei su kao
strelice koje izdvajaju znaajne vrhove iz neprekidne konturne linije
planinskog lanca na horizontu. Sigurno da te vrhove ne stvaraju stre
lice. Oni su objektivno dati; ali, strelice pojaavaju posmatraevu
elju da ih razlikuje.
Tanani uticaj jezika na opaajno miljenje pretvoren je u kari
katuru jednostranim pristupom nekih pristalica takozvanog lingvisti
kog determinizma. Oni ulno iskustvo opisuju kao bezoblinu sirovinu,
kao nesreenu gomilu pojedinanih sluajeva. Kau da u okviru samog
opaanja nije moguno uoptavanje. U besmislenom izvrtanju onoga
to se stvarno dogaa, oni verbalne pojmove opisuju kao grupu datih
kalupa u koje mora da se uklapa bezoblina sirovina i koji time
nameu red haotinoj stvarnosti, s kojom bismo inae morali da se
suoimo. Rei, toboe, odvajaju jednu stvar od druge, otkrivaju sli
nosti i razlike, uspostavljaju rodove.
Rani pobornici ovog neobino uvrnutog tvrenja su Johan Gotfrid fon Herder i Vilhelm fon Humbolt u osamnaestom veku (Johann
Gottfried, Wilhelm von Humboldt). U nae vreme, Ernst Kasirer
(Cassirer), lingvista Edvard Sapir i Bendamin Vorf izloili su ovu
teoriju manje-vie radikalno. Doivljaj vienja, kae Herder u svom
eseju o poreklu jezika toliko je svetao i preterano blistav te prua
takvu koliinu osobenosti da dua podlee toj raznovrsnosti. Vizuelni
svet je ratrkan u beskrajnoj sloenosti. On ulo vida zove suvie
tananim, jer to nam ono kae zbunjuje nas i prazni nam glave.
Vienje, prema Herderu, iznosi pred nas sve odjedanput, te stoga
plai poetnika beskrajnom irinom svoje istovremenosti. Nekih sto
i pedeset godina kasnije, Kasirer kao odjek ponavlja to gledite kada
govori o rapsodiji opaanja. Vorf, opet, kazuje: svet nam se pred
stavlja kao kaleidoskopski tok utisaka koji na um mora da organizuje a to uglavnom znai: lingvistikim sistemom u naim umo
vima. Vidljivi svet izgleda kao arena nona mora, svakako prona
lazak ljudi koji se bave recima.
Prema Herderu, ljudska bia se razlikuju od nagonskih ivotinja
onim to on naziva Besonnenheit (razboritost):
Covek daje dokaza o razboritosti kada mo njegove due dejstvuje
tako slobodno da on moe da izdvaja, ako mogu tako da kaem, jedan
talas u itavom okeanu oseaja koji zapljuskuje kroz sva njegova ula
da ga izdvaja, zaustavlja, usmerava svoju panju na njega i bude svestan svoje panje. On daje dokaza o razboritosti kada iz itavog lebdeeg
sna od likova koji prolazi kraj njegovih ula moe da se pribere u jednom
trenutku budnosti, da se dobrovoljno zadri na jednom liku, osmotri ga
razumno i smirenije, a onda odabere za sebe odlike koje pokazuju da je
to taj predmet a ne neki drugi.
A razboritost, tvrdi Herder, omoguena je govorom. Nai savremenici izlau stvar jo otvorenije. Snaga jezikog formiranja kae
Kasirer moda se ovde najjasnije i najupeatljivije ispoljava ne
samo u organizaciji i artikulaciji pojmovnog sveta nego i u fenome
nalnoj strukturi samog opaanja. A Vorf: Segmentacija prirode
je jedan vid gramatike. Mi rasecamo i organizujemo irinu i tok
dogaaja na svoj nain uglavnom zato to smo preko svog maternjeg
194

jezika i jednog sporazuma obavezni da to inimo, a ne zato to je

priroda za sve na vidljiv nain tano tako izdeljena.
Da bi ilustrovao ovu teoriju, Herder opisuje kako primitivan
ovek kada pred sobom vidi jagnje belo, mekano, vunasto
primenjuje svoju sposobnost za razmiljanje traei oblike te ivotinje.
Iznenada, jagnje zableji, i gle! odlika je pronaena. To blejanje, koje
je ostavilo najivlji utisak na njegov um i koje se oslobodilo od svih
drugih svojstava vida i dodira, izbilo je napred i najdublje prodrlo u
njegovo iskustvo Ah! Ti si ono to bleji! i ono je ostalo sa njim.
Tu misao da vizuelne odlike nekog predmeta ne mogu da se ra
zlikuju i pamte ako se ne povezuju sa zvukom, a time i sa jezikom,
ja sam nazvao mitom o jagnjetu koje bleji.

TA REI INE ZA LIKOVE

Iako nema razloga da se, zajedno sa ovim istraivaima, pret
postavlja kako je jezik potreban da bi obavljao posao opaanja, rei
odista pruaju vrste etikete, koje pomau ulnom iskustvu prilikom
potvrivanja izvesnih tipova fenomena. Ali, jezik ini i vie. Psiholo
zi su ukazali na to da rei kojima se stvari imenuju jesu kategorije.
Takvo imenovanje, stoga, oznaava do izvesne mere nivo apstraktnosti na kome se neki predmet opaa i treba da se opaa. ovek moe da
ima na umu jedno te isto stvorenje kada govori o ivotinji, sisani,
maki, domaoj maki, maki zvanoj Joi. Nivo apstraktnosti ne bira
se proizvoljno, nego zavisi bar u govoru odraslih koji vladaju jezi
kom od stepena optosti koji odgovara datoj situaciji. Ako ima
mieva u kui, potrebna je maka, nije vano koja; ali, ako se eli
Joi, onda ni jedna druga ne moe da je zameni.
Tano je da se nivo apstrakcije na kome se neki predmet ili
dogaaj posmatra jo u opaanju ispoljava. Ima vidljive razlike u
tome da li se kofer gleda kao neto to je zakrilo prolaz ili se radi
kupovine pomno ispituje sa svih strana. Meutim, te razlike nivoa
u opaanju prilino su tanane, a postoji i tendencija da ih zamuti i
njenica to se sve odnose na jedan te isti predmet. Ako se nivo aps
traktnosti obelei reima, miljenje e vre da ga zadri.
Rei su naroito dobrodole kada iskaz primenjuje nekoliko ni
voa apstraktnosti na jednu te istu stvar. Lavovi su make ovo
zahteva ud mene da jednu istu stvar vidim na dva nivoa, to je mo
guna misaona, radnja, ali je zametna. Verbalni iskaz pomae na taj
nain to daje dva razliita imena dvama nivoima. Tano je, s druge
strane, da zbog proizvoljnosti govornih zvukova ta dva izraza lavovi
i make ne odraavaju blisko srodstvo, nego su prosto dva razlii
ta uma. Ovde priskae u pomo vizuelni lik, te oba izraajna medijuma, verbalni jezik i likovi, uspeno sarauju ba zato to uzajamno
izjednaavaju svoje slabosti.
Jezik esto ini vie nego da prosto stavi nalepnicu na neku
vrstu predmeta. On moe da jedinici ili vrsti dodeli ime koje oznaava
da pripadaju iroj kategoriji. Na primer, kada se neka grupa ivoti
nja nazove insektima, to znai da se one definiu kao insecta, od
nosno kao bia sastavljena od segmenata. U Platonovoj parodiji ne
marne etimologije, Kratilusu (Cratylus), Sokrat daje mnoge primere.
13*

195

Sokrat tvrdi da se, na primer, heroji tako zovu zato to su roeni iz lju
bavi, poto se eros sadri u hros. Da navedemo jedan ozbiljniji, ali
isto tako izmiljen primer: da se u antici smatralo da je mesec otki
nuto pare zemlje, on je mogao da se nazove Perdita, a ne Luna, pa
bi se time jeziki svrstao u izgubljene stvari a ne u svetlee.
Pomou takvih kategorijskih naziva, jezik moe da kodifikuje
promene u klasifikaciji koje se kod jednog predmeta praktino doga
aju same od sebe. Slikar 2or Brak (Georges Braque) primetio je
jednom prilikom:
Kafena kaika pored olje dobija odjedanput sasvim drukiju
funkciju kada je uguram izmeu pete i cipele. Postaje kaika za
obuvanje. Takvu promenu funkcije prati odreeno opaajno prestrukturisanje; na primer, drka kaike pretvara se od ruice u polu
gu. Ali, identitetu predmeta, koji ipak ostaje, suprotstavlja se verbalno
razluivanje kafene kaike od kaike za obuvanje. U optijem smislu,
jezik pomae da se neutralise tendencija u opaanju da se stvari vide
kao isti oblici. Poto je nastao iz praktinih potreba, jezik nastoji da
ukae na funkcionalne, a ne na formalne kategorije, te tako prevazilazi puki izgled. Obrnuto, kada se nastavnik umetnosti trudi da mu
studenti vide iste oblike a ne upotrebne predmete, on moda poku
ava da oslabi uticaj jezikih naziva na ono to vide.
Reenica lavovi su make posluila je kao primer za to kako
jezika formulisanja mogu da ojaaju opaajnu stvarnost odnosa koji
su teoretski a ne empirijski. Ta reenica postavlja dve jasno odvojene
smisaone jedinice i spaja ih prostornim odnosom ukljuivanja: lavovi
spadaju u make. Ona time pomae da se pripremi opaajna pozorni
ca za isto logika povezivanja. Ta pomo je od velike vrednosti zato
to razmiljanje stalno dovodi u meusoban odnos stvari koje u fizikome svetu vremena i prostora ne nastupaju zajedno. Iskaz Alek
sandar je bio vei od Napoleona posmatra ta dva oveka kao kolii
ne, jednu veu a drugu manju. Te rei odraavaju psiholoki proces
koji je veoma teko opisati zato to on povezuje opaajne likove na
dva razliita nivoa apstraktnosti. Aleksandrov i Napoleonov lik su
kao takvi nepovezani, bez obzira na to kakvu formu mogu da imaju
u svesti onoga ko o njima razmilja. Sem toga, taj odnos predstavie
se likom, kao npr. likom onoga to je vee, koji pomae da se velianstvenost prevede u opaljivo poreenje veliine to je veoma
apstraktan opaaj, sasvim drukiji od oba ta oveka, a ipak povezan
sa njima u misli o kojoj ona reenica govori. Nadreeni lik isto
formalnog odnosa razlike u veliini jeste neto to se teko odrava
uz empirijske koncepcije o Aleksandru i Napoleonu kao organski vr
stim i empirijski samosvojnim, nezavisnim entitetima. Verbalni iskaz
uvruje nepouzdaniji, apstraktniji deo lika. Vitgentajn je jednom
rekao: U reenici se svet sastavlja provere radi (probeweise zusammengestellt), kao to se u parikom sudu saobraajna nesrea pred
stavlja lutkama i dr. Ova igra lutkama podstie se kada se teoretski
odnos predstavlja opipljivim medijumom jezika.

LIKOVNE PREDSTAVE LOGINIH VEZA

Jezik je, dakle, opaajni medijum zvukova i znakova koji, sam
po sebi, moe da uoblii vrlo malo elemenata misli. Za ostatak, on
196

mora da se obrati likovima u nekom drugom medijumu. Oigledno

je da ovo mora da vai za sve delove verbalnih iskaza, a ne samo za
neke; svima njima potrebna je neka mentalna oblast u kojoj e da
postoje. A ta biva sa pojmovima koji ne oznaavaju fiziki opipljive
stvari? Lako je da se razmilja o likovima koji predstavljaju kuu,
ili borbu ili ak i odnose izmeu fizikih predmeta, kao to su ve
i ili svrstan. Ali, kako izgledaju vizuelne predstave rei ako, zato
to, kao, mada, ili-ili? Ovo su sveze i predloi koje je Frojd pominjao
iz veoma slinih razloga. Bavei se takozvanim radom sna, Frojd po
stavlja pitanje kako vane logike veze razmiljanja mogu da se pred
stave likovima. Slian problem, kae on, postoji u likovnim umetnostima. Zaista ima neke srodnosti izmeu slika u snovima i slika stvore
nih u umetnosti, s jedne strane, i mentalnih slika koje slue kao nosi
oci misli, s druge; ali, uoavanjem slinosti, ovek postaje svestan i
razlika, a one, opet, pomau da se istananije karakteriu misleni li
kovi.
Glavna razlika sastoji se u tome to misleni likovi, da bi izvrili
svoj zadatak, moraju da ovaplote sve vidove jednog razmiljanja zato
to su ti likovi medij um u kome se misao uobliuje. San ili umetnika
slika, s jedne strane, proizvod je misli, koje posmatra moe pokua
ti tumaenjem da rekonstruie iz lika. San moe da sugerie, kazuje
nam Frojd, da je jedna injenica uzrok nekoj drugoj prosto time to
e uiniti da se te dve epizode niu jedna za drugom u vremenu. Po
stupajui tako, meutim, san ne izraava uzroni odnos izriito; on
ga samo nagovetava kao to se u jeziku esto izostavljaju logike ve
ze, a na odnos se ukazuje jednostavno redosledom, dok se itaocu pre
puta zadatak da dopuni odgovarajue veze na osnovu svog razumevanja. Tako neto nije moguno u vizuelnom miljenju. Ono to nije
dobilo nikakav oblik toga nema, te ne moe da se dobavi s neke druge
strane. Te druge strane nema.
Ako san prikazuje slinost, istovetnost ili poreenje na taj nain
to stapa likove nekoliko stvari u jedan, on stvara protivrenost iz
meu onoga to se pokazalo i onoga to se htelo rei, a time postavlja
zagonetku. U mislenim likovima, takva protivrenost bi onemoguila
miljenje. Ili, uzmimo primer slike Stanza della Segnatura, koji je
Frojd navodio. Rafael je na jednom brdu ili u jednoj dvorani okupio
filozofe ili pesnike koji su u razliita vremena i na razliitim mestima iveli, a ostavlja posmatrau da shvati da ti ljudi pripadaju jedan
uz drugog samo u misli, a ne i ti prostoru i vremenu. Minotaur i
kentaur simbolizuju susret ivotinjske i ljudske prirode samo za posmatraa koji ih tumai; kao likovi, oni prikazuju dve vrste iz fanta
stine zoologije i nita vie.
Misleni likovi postiu ono to snovi i umetnike slike ne mogu,
zato to oni spajaju razliite i odvojene nivoe apstrakcije u jednu ul
nu situaciju. Da ponovimo svoj primer, ja mogu likove empirijskih
figura Aleksandra Velikog i Napoleona da ostavim nepovezane u
vremenu i prostoru, kako to istorijske injenice zahtevaju, i da taj
nivo likova prekrijem apstraktnijim odnosom uporeivanja veliina,
spajajui time dve komponente misli, ali ne doputajui im da jedna
drugu zamagljuju.
Nije teko da ovek bude svestan one vrste prostornih pred
stava kojima odgovaraju sveze i predloi. Poto su to teoretski odno
si, oni se najbolje predstavljaju veoma apstraktnim, topolokim obli
197

cima. U jednoj ranijoj glavi napomenuo sam da se ograniavajui ka

rakter sveze ali sasvim razlikuje od mada, koje ne zaustavlja tok
radnje, nego ga samo optereuje komplikacijom. Uzroni odnosi, kao
to su pokazali Miotovi ogledi, jesu neposredno opaljiva zbivanja;
zato re jer uvodi u igru jedan uticajan inilac, koji gura stvari napred. Koliko se pobedniko savladavanje prepreke koju je smislio
uprkos razlikuje od klackalice premetanja u ili-ili odnosno u
umesto; a, koliko se, pak, stabilna veza sveze sa ili od razlikuje
od ratobornog protiv!

PRECENJENI JEZIK
Jezik se nalazi u uzajamnoj vezi sa drugim opaajnim oblastima
koje miljenju slue kao najvanije sredstvo; jezik nije prosto ko
nana etiketa prikaena na zavrenu misao gledite koje je Sapir
nazvao naivnim. Jezik utie na organizaciju misli, pri emu potvruje
i uva pojmove koje obrazuje opaajni doivljaj. Ovaj uticaj su
radikalnije formulacije lingvistikog determinizma prikazale na gru
bo jednostavan nain. One tvrde da reniko blago i gramatiki sklop
jezika stvaraju pogled na svet naroda koji se njime slui. Humbolt o
tome kae:
Covek ivi sa predmetima oko sebe uglavnom, a, u stvari poto
mu oseanje i ponaanje zavise od opaanja moe se rei iskljuivo ona
ko kako mu ih jezik podastire. Istim onim postupkom kojim ispreda jezik iz
sebe on se u njega upreda; a, svaki jezik povlai aroban krug oko naroda
kome pripada, krug iz koga se ne moe utei sem ako se ne zakorai u
neki drugi.

U takvim iskazima, ovo uenje kao da izvlai podstrek iz introvertovane potrebe da na ljudski um gleda kao na tvorca spoljanjeg
sveta. Ono inae ne bi moglo da zanemaruje pitanje kako to da je
jezik najpre izgradio poseban renik i gramatiku; takoe, ne bi na
mentalitet naroda koji ga govori prenosio odlike jezika tako uvereno
bez i najmanjeg dokaza da nejeziko ponaanje stanovnitva zaista
odgovara jezikim osobenostima. Vrlo je moguno da Indijanci iz
plemena Vintun (Wintun), koji, kako saoptava Doroti Li (Dorothy
Lee), ne prave nikakvu razliku izmeu jednine i mnoine, prepoznaju
pre svega ono to je opteljudsko, ljudskost, pa tek u drugoj liniji
odreenu linost. Konano, sve vie ima dokaza o tome da ljudsko
saznanje poinje od opteg, pa se tek tokom svog razvoja diferentuje;
meutim, to isto tako vai i za narode iji jezici vrlo paljivo razli
kuju jedninu i mnoinu. Sasvim je druga stvar kada se (kao to to
ini Doroti Li) na osnovu jednodimenzionalnog karaktera medijuma
kao to je jezik zakljuuje da oni koji se njime slue gledaju na svet
j ednodimenzionalno :
Uroenici sa ostrva Trobriand kodifikuju, a verovatno i sagledavaju
stvarnost nelinearno nasuprot naem linearnom nainu izraavanja. Ono
to je osnovno u mom istraivanju kodifikacije stvarnosti u ovim dvama
drutvima jeste pretpostavka da lan datog drutva ne samo to kodifiku198

je doivljenu stvarnost kroz primenu odreenog jezika i drugih uklopljenih

karakteristika ponaanja u svojoj kulturi nego i zaista poima stvarnost
samo onako kako mu se ona nudi u njegovom kodu.
U ovakvom gleditu, opaanje i miljenje pasivno se uklapaju u
unapred odreene kodifikacione formule. Pri tom se, takoe, pret
postavlja da se sve mentalne reakcije jednog oveka ili jedne grupe
skrojene po istom uzorku strukture. U stvari, um nije tako jedno
obrazan; injenice su manje jednostavne. Jedan jedini primer iz antro
pologije bie ovde dovoljan. Marsel Mos (Marcel Mauss) primeuje da
u Polineziji i Kini stroga podela polova regulie sve vidove drutve
nog ivota, kao to je dodeljivanje poslova ili posedovanje imovine;
pa ipak, jezici ovih kultura ne prave nikakvu razliku meu rodovima.
S druge strane, moe da se odraste sa jezikom koji razlikuje tri roda,
a da se ipak ni na koji nain svet ne sagledava kao da je proet od
govarajuom tropolnou. Jedan sto ne izgleda muki, niti pak stolica
enski; a ni devoje ne deluje kao da je srednjeg pola. A kada se
pree u zemlju u kojoj se govori engleski, ni na koji pomena vredan
nain, ne menja se slika o svetu usled jezikog svoenja na jedan je
dini rod.
Da bi se prikladnije procenila vana uloga jezika, ini mi se da
se mora priznati da on prosto slui kao pomono orue primarnim
medijumima misli, koji su neizmerno bolje opremljeni da artikulisanim oblikom prikazuju odgovarajue predmete i odnose. Jezik pre
svega slui ouvanju i stabilizovanju, pa stoga takoe tei, negativno,
da saznanje uini statinim i nepokretnim. U jednoj ranijoj glavi
napomenuo sam da ima dve vrste tipskih pojmova. Oni se ili kristalizuju u jednu odreenu, jednostavnu i dobro oblikovanu formu ili,
pak, okupljaju oko ovog sredita itav niz raznovrsnih odlika koje
potpadaju pod taj pojam. Prvi postupak je pogodniji za rasporei
vanje, raspoznavanje i saoptavanje, dok je drugi neophodan za iroko,
gipko, zaista produktivno miljenje. Jezik, meutim, daje podrku
prvom postupku zato to je verbalno ime stalna etiketa, pa stoga tei
da ojaa podjednako krut pojam. Re trougao sugerie podjednako
utvrenu predstavu.
Sreom, stereotipno miljenje za koje se imena stvari zalau ne
preovladava uvek. Ali, rei mogu da pomognu da se predstave zamrznu. Vorf, koji je radio u Osiguranju, pokazao je svojim uvenim
primerima kako jedno takvo okorelo miljenje moe da dovede do
opasnih nezgoda. Njegova tumaenja tih primera mogu psiholoki da
stvore zabunu kada on tvrdi da je smisao naziva kriv za nepromiIjenost sa kojom se esto barata tako nazvanim stvarima. Ako, na
primer, re prazan ima dva znaenja, jedno koje se odnosi na sud
koji vie nije ispunjen onim to je trebalo da dri, a drugo na od
sustvo bilo kakve sadrine, ta razlika u znaenju jasno nastaje i traje
u opaajnoj predstavi o sudu. Koja predstava preovladava, zavisi od
konteksta u kome se upotrebi. Na primer, neko ko mora da vodi brigu
o iscrpenim zalihama gledae na prazninu u prvom smislu, dok e
neko ko se stara o istoi, tj. odsustvu neeljenih supstanci, gledati
na nju u ovom drugom smislu. Nita od svega ovog ne zahteva pomo
rei, ali ako se neka od tih predstava uvruje pomou odreeno
definisane rei, ona moe upornije da ustraje u nepovoljnoj situaciji.
199

Psiholog Dems Diz (James Deese) sastavio je spisak pojmova

za koje u engleskom jeziku ne postoje optepoznate i razumljive
rei. Naveu nekoliko:
Izvori osvetljenja
Stvari koje menjaju svoju veliinu i oblik
Delovi tela (ukljuujui organe, udove itd.)
Leevi biljaka
Sve povrine sobe
2iva bia sa nogama
Neivi predmeti sa nogama
Stvari za sedenje

Ako ove kategorije italac proveri na sebi, utvrdie da neke od

njih imaju vrstu opaajnu osnovu iako mu za to u govornom jeziku
na raspolaganju stoje samo opisi a ne posebni nazivi. Uzmimo poslednji primer: Stvari za sedenje. Pre vie godina, E.G. Saris (Sarris)
vrio je oglede o tome ta stolica znai za psa. Jedan pas veban
je da na zapovest Na stolicu! skoi na jednu odreenu, svakodnevnu
stolicu. Ispostavilo se da je pas izvravao zapovest za svaki predmet
na koji je mogao da skoi, da lei na njemu i posmatra sa njega,
bez obzira ta taj predmet znai za ljudska bia. U sluajevima kao
to je ovaj, opta opaajna osnova ove kategorije pojaava se funkci
onalnim srodstvima (stvari na koje moe da se skoi) i olakava time
to kod psa nema nekih pojmovnih kategorija koje bi oveku sme
tale pri uoptavanju (kofer bi za psa bio prihvatljiviji kao stolica
nego za oveka). Kategorija kao to je ona koja obuhvata delove
tela ne obrazuje se lako zato je funkcionalna razlika izmeu udova
i unutranjih organa toliko nametljiva. Isto to vai za razliku izmeu
zidova, tavanice i poda. Ako se kategorijska slika teko ostvaruje,
to ne moe prosto da se pripie nepostojanju verbalnog naziva; na
protiv, verovatnije e biti da rei nema zato to se pojam nije obra
zovao u iskustvu. Tano je, meutim, da e neko lake da izvue
pojam iz svog iskustva ako njegov jezik ve ima re za to.
U svakom sluaju, kakljiv je odnos izmeu rei i njihovog zna
enja. Poto su rei stalni i trajni znaci, one ostavljaju utisak da su
im i znaenja isto tako trajna. Ovo, meutim, oigledno nije tako,
mada Suzana K. Langer tvrdi da jedna od bitnih odlika pravog jezika
jeste to to se on sastoji od rei sa vrstim znaenjima. U stvari, rei
imaju sasvim drukija znaenja u razliitim kontekstima i za raz
liite pojedince ili grupe. Kao orue za razmenu misli, one jedva da
su pouzdanije od novca kome bi se vrednost nepredvidljivo menjala
iz asa u as, od oveka do oveka. Filozofi i naunici stalno se bore
sa verbalnim ljuturama, koje moraju da upotrebljavaju da bi u njih
spakovali svoje misli kada ele da ih sauvaju ili saopte drugima.
Treba li da zadre poznati izraz i da ak pokuaju da u njega unesu
novo znaenje, po cenu utiska da upotrebljavaju pojam koji su na
pustili? Treba li da saine novu kovanicu i da se izloe opasnosti
da budu nerazumljivi? Sve ove tekoe nastaju zato to rei, kao
puke nalepnice, pokuavaju da dre korak sa ivom radnjom mi
ljenja, koja se odigrava u jednoj drugoj sferi svesti. Raanje novog
pojma, kae Sapir, obavezno se najavljuje manje-vie natezanjem
i irenjem starog jezikog materijala. Ti poroajni bolovi postoje u
200

prvom redu u samom miljenju. Oni nastaju zato to strukturu stvari

koja se ispituje pritiska nova, pogodnija struktura, koja se namee,
od ega se um brani. Borba protiv stare terminologije samo je odraz
prave drame koja se odigrava u miljenju. Sagledavanje stvari u
novoj svetlosti pravi je saznajni izazov; a, prilagoavanje jezika no
vom saznanju samo je jedna neprijatna formalnost. Psiholog Erik
Leneberg (Eric Lenneberg) istakao je ovu sutinu time to je utvrdio
da se rei nadovezuju na procese pomou kojih vrsta saznajno opti
sa svojom okolinom. Poto ti procesi ukljuuju u sebe neprestanu
promenu, ne moe se rei ni da je stalan smisao rei koje se odnose
na njih.

UTICAJ LINEARNOSTI
Kao to sam ve napomenuo, intelektualno miljenje nie opaajne pojmove u linearnom redosledu. Uhvaen u etvorodimenzionalnom svetu niza i prostorne jednovremenosti, um operie s jedne
strane, intuitivno time to prihvata proizvode sila u polju koje slo
bodno dejstvuju jedna na drugu; s druge strane, on intelektualno
kri sebi jednodimenzionalan put kroz prostorni predeo. Intelektualno
miljenje razgrauje jednovremenost prostorne strukture. Ono takoe
preobraava sve linearne odnose u jednosmerne nizove, to je ona
vrsta zbivanja koje predstavljamo strelicom. Jednakost, na primer,
koja za oko moe da bude stanje simetrinog uzajamnog dejstva
dveju celina recimo blizanci na klupi preobraava se intelektu
alnim miljenjem u usmereno nizanje u kome se jedna stvar aktivno
izjednauje sa drugom, koja za njom sledi.
Verbalni jezik je jednodimenzionalan niz rei zato to ga inte
lektualno miljenje upotrebljava za oznaavanje redosleda pojmova.
Verbalni medijum kao takav nije nuno linearan. U umetnike svrhe,
nekoliko nizova rei mogu da se upotrebe u isto vreme, na primer,
u duetima ili kvartetima u operi. U stvari, verbalni redosledi mogu
da se uine potpuno nelinearnim kada grupa ljudi, govorei istovre
meno, uzvikuje izdvojene rei u nepravilnim razmacima. Rei mogu
takoe da se slobodno rasporede po povrini slike ili stranici u knjizi,
kao recimo u takozvanoj konkretnoj poeziji.
Jezik se upotrebljava linearno zato to svaka re ili grupa rei
oznaava jedan intelektualan pojam, a takvi pojmovi mogu da se
povezuju samo u nizu. Poto rei nisu slike nego samo znaci, pro
storni odnos ukljuen u iskaz trenje na drveu ne moe da se
izrazi u verbalnoj frazi, koja je puko nabrajanje tri pojma: trenje,
na, i drvee. Slino tome, jezik moe da opie radnju samo neradnjom. Suzana K. Langer je to vrlo jasno opisala:
Preobraaj kome se injenice podvrgavaju kada se prikazuju kao
propozicije sastoji se u tome to se odnosi u njima pretvaraju u neto
nalik na predmete. Tako, injenica A je ubio B govori o nainu na
koji su se A i B nesreno susreli; ali, mi taj nain moemo da izrazimo
samo ako ga imenujemo, i gle! kao da se nova stvar, ubijanje
jednostavno dodala kompleksu A i B. Dogaaj koji je naslikan u ree
nici nesumnjivo je obuhvatao redosled radnji od strane A i B, ali ne
reosled koji je, ini se, niz rei nudio, naime prvo A, zatim ubijanje,

201

pa onda . Sigurno je da su A i B bili istovremeno jedan s drugim, kao

i sa ubijanjem. Ali, rei imaju linearan, odeljen, uzastopan poredak: one
se niu jedna za drugom kao zrna u brojanici...

Primeri pokazuju da su nizovi intelektualnih pojmova koje nam

jezik prua esto iskazi o intuitivno opaenoj situaciji, te mogu da
poslue da se rekonstruie ta situacija. Reenica trenje na drveu
izgovorena je ili napisana na osnovu predstave o vonjaku, pa moe
u sluaocu ili itaocu da izazove slian prizor. A je ubio B moe
da izazove prizor zloina. U takvim primerima, jezik slui kao most
izmeu slike i slike. Meutim, linearna priroda spojnog medijuma
nije bez uticaja na slike koje sugerie. Iako slika moe da prui
radnju koja ne moe da se neposredno iskae recima, ta izazvana
radnja ima tendenciju da ostane linearna. Na primer, jednovremeno
meusobno dejstvo ne moe jezikom da se opie neposredno, a posledice takvog meusobnog dejstva teko je saoptiti reima. Klasino
razmatranje ovog problema moe se nai u Lesingovom Laokoonu,
raspravi o ogranienosti slikarstva i pesnitva. Lesing (Lessing),
tvrdi da je slikarstvo, koje se bavi oblicima i bojama u prostoru,
opremljeno da obrauje predmete koji zajedno postoje u prostoru ili
iji delovi to ine; dok su radnje, redosledi u vremenu, prava stvar
kojom pesnitvo ima da se bavi. Slikarstvo moe da prikae radnje
posredno pomou tela, a pesnitvo moe da opie tela posredno po
mou radnji. Ako se pesnitvo a to ukljuuje sve jezike umesto
toga lati da opie neku vizuelnu situaciju nabrajanjem njenih delova,
um esto ne moe da sklopi te delove u nameravanu sliku. Umesto
da navodim Lesingove primere, uzeu jedan iz pisama Georga Kristofa Lihtenberga (Christoph Lichtenberg), koji je, otiavi u pozorite
u Londonu, pokuao da jednom prijatelju u Nemaikoj opie kako je
uveni glumac Dejvid Garik (David Garrick) odigrao Hamletovu reak
ciju na pojavu oevog duha:
Garik se, na te rei, naglo okree oko sebe i u isti mah sa pokleklim kolenima pada nauznak niz dve-tri stepenice. Kapa mu pada na pod;
obe ruke, naroito leva, gotovo su potpuno opruene, aka mu je u visini
glave, desna ruka mu je savijenija od leve, a desna aka nia; prsti su
mu raireni, a usta otvorena. Tako on ostaje, kao skamenjen, raskoraen,
ali ne preterano, uz podrku prijatelja, koji su bolje upoznati sa utvarom,
pa se boje da ne padne. Na licu mu je uas bio tako izraen da me jeza
obuzimala ak i pre nego to je poeo da govori.

Malo je verovatno da e ovo nabrajanje pojedinanih zapa

anja pobuditi kod mnogih italaca predstavu o prizoru koji je Lihtenberg video pred sobom u pozoritu. Stoga pisci, oslanjajui se
intuitivno na naelo koje je Lesing formulisao u teoriji, nastoje da
opisuju ono to jeste onim to se dogaa. Oni uvode statini inventar
prizora tako rei na krilima zbivanja. Ovaj postupak obavlja zadatak
opisivanja situacije pomou sredstva koje potpuno odgovara jeziku.
On sledi linearne veze kroz dato stanje stvari i prikazuje svaki od
tih deliminih odnosa kao jednodimenzionalni niz dogaanja. to je
jo vanije, on te nizove prikazuje u osmiljenom poretku, koji po
inje moda posebno znaajnom ili ivom pojedinou, a onda razvija
sve vidove situacije tako da oni slede jedan drugi kao da su faze
202

nekog dokazivanja. Opis prizora postaje tumaenje. Pisac upotreb

ljava osobenosti jezikog materijala da itaoca vodi kroz prizor, kao
to film moe da nosi gledaoca od pojedinosti do pojedinosti i time
otkriva situaciju kontrolisanim redosledom. Ova tehnika je naroito
oigledna i uspena u prvim reenicama neke pripovetke, u kojima
pripoveda uvodnu scenu priziva ni iz ega pomou nekoliko dobro
odabranih poteza. Prve reenice u Okretu zavrtnja od Henrija Dejmsa
(Henry James) majstorski su primer. Naveu ovde moda manje
poznati poetak prie Preljubnica od Albera Kamija (Albert Camus):
Jedna muva kruila je autobusom poslednjih nekoliko minuta iako
su prozori bili zatvoreni. Neobina na ovom mestu, letela je beumno
tamo amo umornih krila. Zanina ju je izgubila iz vida, a onda je ugleda
kako slee na nepokretnu aku njenoga mua. Vreme je bilo hladno.
Muva je drhtala pri svakom udaru peanog vetra, koji je grebao po
prozorima. U oskudnoj svetlosti zimskog jutra, uz veliku lupu lima i
osovina, vozilo se kotrljalo, klackalo i jedva odmicalo. Zanina pogleda u
mua. Sa pramenovima prosede kose, koja mu je rasla nad niskim elom,
iroka nosa, mlitavih usta, Marsel je liio na nadurenog fauna. Kod
svake rupe na kolovozu, oseala je kako ga truckanje nabacuje na nju.
Zatim se njegov teki trup ponovo skljokao na raskreene noge, a on bi
ponovo bio nepomian i odsutan, ukoena pogleda. Kao da nita na njemu
nije bilo ivo sem debelih golih aka, koje su se inile jo kraim zbog
toga to mu je flanelska koulja virila ispod rukava i pokrivala mu
zglavkove. Sake su tako vrsto stezale mali platneni koferi izmeu kolena da oigledno nisu oseale da se muva po njima kolebljivo etka.

Kao u praznoj Vilsonovoj maglenoj komori (Wilson), pojavljuje

se u itaoevoj svesti putanja insektovog leta; ona premerava teskobu
autobusa i oivljava radnjom statini uplji prostor. Vetar je uve
den ne kao neto to spada u scenu nego zbog svog dinaminog dejstva. Trajne odlike situacije, kao to su hladan vazduh, ulaze na
pozornicu u pogodnom trenutku redosleda, kao glumac prema svom
rasporedu. Neprekidna radnja, kao to je muvino tumaranje, moe
da se za tri razliite svrhe podeli na tri odvojena pojavljivanja:
lutanje po tesnom prostoru, pokazivanje ake, koja je nasuprot muvi
nepomina, ovekovu neosetljivost na dodir. Odabiranjem nekoliko
znaajnih odlika i opisujui ih uz namcrno naglaavanje nekih nji
hovih osobina, pisac iznosi na uvid apstraktne, dinamine sastojke
svoje radnje: oajniku borbu protiv zidova to se suavaju, eninu
otrovidnost, oveka koga pokree samo njegov nagon za posedovanjem, dodir bez optenja, hladnou, neprijatno truckanje bez napre
dovanja, tegoban teret. . . Ovde se, dakle, opaajno pobuivanje jedne
statine situacije kanalie u kontrolisano opipavanje. To se postie
tako to se dvodimenzionalnom ili trodimenzionalnom vizuelnom medijumu namee jednodimenzionalni jeziki medijum. Ovde se jezik
ponaa kao nekakav ablon koji u redosled sateruje verbalan iskaz.
Naravno, takav redosled iskaza moe u isto vreme da poslui
za to da se itava statina situacija gradi postepeno, kao to potezi
etke grade sliku. Ali, dovoljno je da se samo uporedi dejstvo jedne
slike sa donekle slinim sieom, moda Domijeove slike Vagon tree
klase (Daumier), sa vizuelnim doivljajem koji stvara Kamijevo pri
anje, pa da se shvati koliko je knjievni postupak u osnovi drukiji.
203

Slikarsko delo jednovremeno se daje u svojoj celovitosti. Uspeno knjievno slikanje izrasta kroz ono to bi moglo da se nazove
poveavanjem pomou postepenog dodavanja. Svaka re, svaka ree
nica dopunjuje se sledeom i time se pribliava eljenom ukupnom
znaenju. Ovo graenje pomou postepene promene lika oivljava
knjievno kazivanje. U stvari, ovde se ne radi o prostom odbiru i
reanju pojedinih odlika, kao to sam pokazao na primeru iz Kamija.
Prva strofa pesme Deviino venanje od Dilena Tomasa (The Marri
age of the Virgin, Dylan Thomas) moda e ovo jo vie da osvetli:
Walking alone in a multitude of loves when mornings light
Surprised in the opening of the nightlong eyes
His golden yesterday asleep upon the iris
And this days sun leapt up the sky out of her thighs
Was miraculous virginity old as loaves and fishes.
Though the moment of a miracle is unending lightning
And the shipyards of Galilees footprints hide a navy of doves
(Hodala je sama u mnoini ljubavi kad jutarnja svetlost
Iznenadi u otvoru njenih svunonih oiju
Njegovo zlatno jue usnulo na' enici
A jutronje sunce skoi u nebo iz njenih bedara
Ta udesna ednost drevna kao hlebovi i ribe
Iako je tren uda beskrajna munja
A brodogradilita podno Genizareta skrivaju brodovlje golubova).

Opis poinje glagolom hodala je (walking), istim, bestelesnim

koraanjem, pa tek u petom stihu italac stie do pripadajueg podmeta, udesna ednost; tek sada on saznaje ko je to hodao. Ova
otvorenost oblika koja trai dopunu stvara napetost iekivanja, pri
emu dinamika svojstvena ovoj slici nadoknauje nedostatak kohe
rentnosti kod reci na hartiji. U jednom neposredno ulnom izraaj
nom sredstvu kao to je muzika, ova vrsta napetosti lei u onome
to se uje a ne samo posredno u mentalnoj slici koju je dra pobu
dila. Walking, hodanje bez onoga koji hoda, blie se odreuje reju
alone (sama), a zatim i reima in a multitude of loves (u mno
ini ljubavi), ime se slika postepenim dodavanjem dopunjuje i obo
gauje. Obrnuto, u mornings light (jutarnja svetlost) imamo stvar
bez radnje, ali koja se pomou prve rei sledeeg stiha odmah blie
odreuje kao svetlost koja nekoga ili neto iznenauje. Ovo brzo
i naglo oivljavanje stvari glagolom koji sledi jeste specifino
jeziko dejstvo na lik, to ja ovde pokuavam da razjasnim. Prelazni glagol surprised (iznenadi) otvara jo jednu dalekosenu
sinkopu, time to itaoca navodi na trag potrebnog predmeta,
koji se tek u sledeem stihu otkriva kao his golden yesterday
(njegovo zlatno jue). Te veze preko irokih raspona stvaraju nape
tost i spajaju mehaniki tok rei. U meuvremenu, i isto zvune
osobine doprinose strukturi pesme: asonanca povezuje sky (nebo)
sa thighs (bedara) ili, pak, old (drevna) sa loaves (hlebovi)
Paralela izmeu multitude of loves (mnoini ljubavi) u prvom stihu
i njegovog religioznog ekvivalenta, navy of doves (brodovlje golu
bova) u poslednjem uvruje jedinstvo strofe i znaenjski i zvuno.
Naravno, nita od svega ovog ne bi moglo da se dogodi da se zvuci
jezika ne stapaju neprestano sa likovima koje pobuuju.
204

VERBALNI I SLIKOVNI POJMOVI

Poto sva izraajna sredstva dostupna ljudskom umu moraju
da budu opaajna, onda je i jezik opaajni medijum. Stoga, nije ko
risno da se pravi razlika izmeu jezikih i nejezikih prikazivakih
sredstava, i to na taj nain to bi se tvrdilo da nejezici upotreblja
vaju likove a jezici ne. Verbalan jezik je sklop zvukova ili oblika, te
kao takav nije potpuno bez strukturalnih svojstava koja mogu da se
upotrebe za izomorfno prikazivanje. Na primer, jezik pripisuje poje
dinane znakove pojedinanim pojmovima i opisuje misli i doivljaje
u njihovom redosledu. Ti odnosi su tano onako likovni u naelu kao
to je injenica da dva psa mogu da se u crteu prikau kao dva
odvojena linijska sklopa ili da se faze nekog dogaaja predstavljaju
u svom pravom redosledu u nekom filmu ili pozorinom komadu.
S druge strane, verbalan jezik je isuvie slabo strukturisan da bi
dopustio neku veliku primenu takvih neposredno ulnih odnosa. Stoga,
on svoj posao obavlja uglavnom tako to lepi etikete na iskustvene
injenice. Te etikete su proizvoljne, u onom smislu kako je crvena
svetlost proizvoljan saobraajni znak za zaustavljanje.
Za sva sredstva izraavanja, ne samo za jezik, karakteristino
je da ona s jedne strane primenjuju izomorfne a s druge, neizomorfne odnose. Ona su delimino analogna, a delimino su znakovi.
U naelu, nema u ovom smislu nikakve razlike izmeu verbalnih i
neverbalnih izraajnih sredstava. Najvanija razlika u praksi jeste
razlika u proporciji. U vizuelnim umetnostima ili u muzici, na pri
mer, strogo neizomorfni odnosi veoma su retki. U verbalnom jeziku,
oni svravaju najvei deo posla. Neprekidna lestvica izraajnih sred
stava vodi od onih koja su preteno izomorfna do drugih koja su to
mnogo manje; ona obuhvata takve prelazne odlike kao to su onomatopejski zvuci u pesmi, ideografi, alegorije i drugi konvencionalni
simboli. Pogreno je da se verbalni jezik razvrstava u neku posebnu
kategoriju.
Nije tano, kao to sam ve ranije istakao, da verbalni jezik
upotrebljava stalne, standardizovane oblike dok likovni jezik kao to
je slikarstvo upotrebljava oblike beskrajne pojedinane raznolikosti.
Naravno, nema ni dve potpuno iste slike cvea, dok re cvee traje
nepromenjena. Meutim, verbalni jezik ne sastoji se prosto od rei,
nego, pre svega, od njihovih znaenja. Jo Sapir je ukazao na to da
re kua, kao isto akustian, kinestetiki ili vizuelan pojam, nije
jezika injenica; tek kada se ti, a moguno i jo neki, doivljaji
automatski poveu sa likom kue, oni poinju da stiu prirodu sim
bola, rei, jezikog elementa. Iako je siandardizovani zvuk deo ver
balnog pojma, on nipoto nije njegovo vrsto jezgro. On nema naina
da sprei ogromnu raznolikost znaenja i opsega, koja je toliko tipina
za pojmove. Jezik ne prua nikakvo jemstvo da e pojmovi imati
stabilnost poeljnu za miljenje i sporazumevanje.
Roder Braun tvrdio je da e ona vrsta mentalne slike koju je
Tiener opisao kao vizuelnu komponentu svojih verbalnih pojmova
jedva odgovarati za pristojno razmiljanje zato to su to udljive,
individualne, zatvorene i sluajne komponente, koje se nepredvid
ljivo menjaju. Tienerova predstava o kravi duguljasti pravougaonik sa posebnim izrazom lica, nekom vrstom preteranog puenja
zasniva se na crtama koje se nikad ne pominju u definiciji krave.
205

To je tano, ali udljivosti takvih predstava nai e se u svim poj

movima pod slinim uslovima. Pojam o kome neko misli nema onu rela
tivno vrstu postojanost predmeta koji on fiziki vidi pred sobom.
Kita utih hrizantema koje posmatram podlona je svim menama
poimanja, panje, odnosa; ali, vrsta osnova koju prua fizika dra
ostaje doklegod ja gledam. Mentalna slika nije ukotvljena ni u kakvu
nezavisnu, objektivnu osnovu; ona potie samo iz seanja. Izloena je
navali iskustava itavog jednog ivota. Stoga, svaka komponenta mi
ljenja mora da se oslanja na kontekst da bi se tano raspoznavala.
Kada eksperimentator pita nekoga, ili samog sebe, ta mu se deava
u mozgu kada razmilja o kravi, pojam lebdi u praznom prostoru
isto sluajnog konteksta, a rezultat e biti odgovarajue udljiv. Ali,
ako se isti taj ovek upita kakva je razlika izmeu domae krave i
slonice ili, pak, kako krave mogu da utiu na automobilski saobraaj
u Indiji, slika poinje da se izotrava.
Promenljivost znaenja rei postaje neprijatno jasna kada re
cimo nesnalaljiv nastavnik zada uenicima da potrae neke izraze
u reniku, pa da onda sastave reenice koje e sadrati te rei. Dems
Diz navodi kakve je rezultate postigao jedan uitelj primenjujui ovaj
postupak u radu sa dvanaestogodinjim uenicima na asu engleskog
jezika. On im je zadao da upotrebe englesku re chaste (estit). Jedan
uenik pronaao je da chaste znai jednostavan, pa je sastavio ree
nicu The amoeba is a chaste animal, to u normalnoj jezikoj upo
trebi moe da znai samo Ameba je estita ivotinja. Drugi su,
opet, upotrebili re kao sinonim za neuprljan ili ist, pa su napisali:
The milk was chaste (mleko je bilo estito) ili The plates were
still chaste after much use (Tanjiri su bili estiti i posle duge upo
trebe). Ove zanimljive besmislice nastale su zato to je uitelj pri
silio uenike da uzmu neka znaenja jednog pojma bez ikakvog kon
teksta. Rei u reniku upuuju prosto na zbir znaenja, koja ne mogu
tano da se upotrebe ako se ne zna kontekst u koji spadaju. im
se pojam stavi u iskaz koji ima smisla, kontekst e se usredsrediti
na odgovarajua znaenja. Definicije su naroito korisne pri utvri
vanju znaenja jednog pojma tako to se uvruju za mreu odnosa.
Svakako, ak ni definicije ne uvruju znaenje pojma kao takvog
ve samo u odnosu na odreen pojmovni okvir. Zooloka definicija
krave ima malo veze sa boginjom Hator ili sa slikom ana Dibifea,
Krava sa nenim nosem.
Poto se svaki verbalni pojam vezuje za jedno od svojih poseb
nih znaenja pomou iskaza, definicije ili nekog drugog konteksta u
kome je upotrebljen, njegova vizuelna priroda ne razlikuje se u na
elu od likovnog prikaza u crteu ili slici. Istina, deo pojma koji oko
neposredno moe da vidi ograniava se u verbalnom prikazu na go
tovo potpuno proizvoljan znak ili splet znakova dok vidljiva slika
sadri vie elemenata likovnog. Ali, radi se samo o razlici u stepenu
izmeu verbalnog pojma leei akt i vajarskog del koje predstavlja
taj sie. Oba opaaj a, i rei i bronza, zastrta su mentalnim asocija
cijama koje prevazilaze ono to se neposredno opaa. Bronzana figura
je naravno mnogo specifinija, te mnogo jae ograniava oblast mo
gunih znaenja. Ona je mnogo manje prilagodljiva. Slike i skulpture
ne mogu tek tako lako da se stope u novu celinu kao to to moe
da se radi sa reima ili ideogramima. Na slikovnim montaama vide
206

se avovi, dok se likovi proizvedeni reima slivaju u jedinstvene

celine. Oblici i boje u likovnoj umetnosti obrazuju naroite kompo
zicije, koje sainjavaju umetniko kazivanje. Nasuprot tome, oblici
verbalnog jezika napravljeni su za masovno pobuivanje likova, ija
osobenost posredno nastaje kombinovanjem standardizovanih naziva.

207

14. UMETNOST I MILJENJE

Miljenje poiva na likovima, a likovi sadre misao. Stoga, vizuelne umetnosti su pravo mesto za vizuelno miljenje. Ovo treba da
se pokae na nekoliko primera.
Moda e se initi prekomemo jednostranim ako se umetnost
posmatra kao forma vizuelnog miljenja. Umetnost ispunjava druge
zadatke, koji se esto smatraju kao najvaniji. Ona stvara lepotu,
savrenstvo, sklad, red. Ona ini vidljivim stvari koje su nevidljive,
ili nepristupane ili su, pak, roene od mate. Ona daje oduka zado
voljstvu ili nezadovoljstvu. Nita se od toga ovde ne porie; ali, da
bi se ispunili takvi zadaci, mora da se obavi podosta vizuelnog mi
ljenja. Stvaranje lepote postavlja probleme odbira i organizacije.
Slino tome, uiniti jedan predmet vadljivim znai zhvatiti njegove
sutinske crte; ne moe se naslikati ni mir, ni neki egzotian predeo
niti pak neki bog, a da se karakter teme likovno ne razjasni. A kada
Paul Kle (Klee) pie u svom dnevniku: Stvaram pour ne pas pleurer
(da ne bih plakao); to je prvi i poslednji razlog, oigledno je da
su Kleovi crtei i slike mogli da poslue tako vtelikom umetniku i
mudrom oveku kao zamena za plakanje samo time to su mu raz
jasnili ta to u ovom ivotu ima da se oplakuje i kako sa tim stanjem
stvari i uprkos tome moe da se ivi.
Obrnuto, neki ciljevi koji se pripisuju umetnosti jesu sredstva
koja omoguuju vizuelno miljenje. Lepota, savrenstvo, harmonija,
red, zaista slue za to da nam podare oseanje prijatnosti na taj nain
to nas premetaju u svet koji odgovara ljudskim potrebama; ali, oni
su takoe neophodni uslovi da bi se saznajno kazivanje izrazilo jasno,
koherentno, shvatljivo. Estetska lepota je izomorfna usaglaenost iz
meu onoga to je reeno i kako je reeno.

MILJENJE U DEJIM CRTEIMA

Ako elimo da pratimo vizuelno miljenje u likovnim prikazi
vanjima, moramo da potraimo dobro strukturisane oblike i odnose
koji karakteriu pojmove i njihove primene. Oni se mogu nai u ra
nim fazama duhovnog razvitka, na primer u dejim crteima. Ovo
je stoga to mladi um barata jednostavnim formama, koje se lako
razlikuju od sloenosti predmeta koji prikazuju. Svakako, deca esto
daju samo grubo pribline oblike i prostorne odnose koje nameravaju
da prikau, zato to im posao tehniki jo ne ide od ruke kako valja
ili to jo nisu isprobala izraajne mogunosti dobro graenih formi.
Takoe, deca crtaju i slikaju i modeluju ne samo iz razloga koji
nas ovde posebno zanimaju. Ona vole da napreu i vebaju miie,
208

Slika 209
ritmiki ili divlje; vole da vide kako se neto pojavljuje tamo gde
niega pre nije bilo, naroito ako jake boje i uskomeani oblici uz
buuju ula; ona takoe vole da okaljaju, napadaju, razaraju. Ona
rado podraavaju ono to su videla na drugom mestu. Sve to ostavlja
tragove u njihovim slikama i ne doputa da one uvek budu ista
zabeleka njihovih misli.
Pa ipak, ne moramo daleko da traimo potvrde za ono to ovde
hoemo da pokaemo. SI. 209 je crte konjanika koji je nainila devojica od tri godine i devet meseci. Na njemu je konj prikazan kao
veliki oval, a vodoravna linija predstavlja ono na emu ovek sedi.
Crte je zaista veoma jednostavan kada se uporedi sa sloenou
predmeta koji prikazuje. Vanije, meutim, jeste to to crte nije
mehanika iako neveta kopija modela, nego sasvim jasno pokazuje
duh koji slobodno nastoji da otkrije za svoj predmet vane struktu
ralne odlike i da za njih pronae odgovarajue oblike u medijumu
linija na dvodimenzionalnoj povrini. Konj nije okarakterisan kao
takav, ve je apstrahovan do nivoa neega to slui za jahanje, do
proste osnove za isto tako apstraktno svedenog oveka. Jedna stvar
slui kao pozadina drugoj, koju obuhvata. Ali, ovaj odnos je suvie
labav: on doputa da oveuljak lebdi u ovalu. Da bi mu dalo po
stolje na koje e vrsto da se posadi, dete uvodi osnovnu liniju
koja nije slika konjskih lea, nego je apstraktan iako potpuno vizuelan oslonac.
Ono to je dete stavilo na hartiju, dakle, sastoji se od vizuelnih
pojmova koji proistiu iz neposrednog iskustva, ali pri tom apstraktno
odslikavaju predmet pomou znaajnih svojstava oblika, odnosa i
funkcije. Linije koje je dete pronalo srodnije su istim oblicima
optih vizuelnih pojmova nego prirodnom izgledu konja i jahaa.
Crte tim e pokazuje ta je detetu vano u vezi sa temom jahaa na
konju: on je ustolien zaokruen i zatien i bezbedno poduprt. Ali,
i pored toga to je crte toliko pojmovan, on u potpunosti proistie
14

209

Slika 210
iz in te n z iv n o g posm atranja u ln og sv e ta i tu m ai karakter m odela,
a da n i n a jm a n je n e od lu ta iz ob la sti v id ljiv o g .
P on ek ad se v iz u e ln i pojam zg u sn e u jed a n vrst, gotovo stereo
tip a n ob lik , k o ji se p o n a v lja sa m a lo izm en a uprkos tom e to se u
r a z li itim s lu a jev im a p rim e n ju je. N a si. 210 reprodukovani su crtei
je d n e esto g o d in je d ev o jice za dan sv. V a len tin a , kada se u A m e
rici dragim a i m ilim a a lju e stitk e, k oje su, p rem a tom e, u znaku
srca. D e v o j ic a je u po tr eb ila ob lik srca da bi p red sta v ila n oseve, broe v e , v e e r n ju h a ljin u , ruke, k rila (?), ukrase na kru ni itd. Iako je
u iz vesn oj m e r i k o n v e n c io n a la n , ovaj m o tiv slu i tom e da se istrae
ra z li ite p rim e n e jed n o g v iz u e ln o g pojm a. On je jed n o sta v n o struktu risan , la k o se sh vata. On slu i za to da se pom ou n jega v iz u e ln o
razum e ita v jed a n n iz ra z liitih p red m eta k oji dovoljno lie na njega
da b i s e pod n jeg a p o d v e li. O vo p o d v o en je pod jed a n optiji pojam
stv a r a zajed n i k u k ateg o riju za n o se v e, b ro ev e, ruke itd. T im e se
u sp o sta v lja n e to m alo reda u ob lik u fo rm i stvarn oga sveta.
O d ab iran je i s re iv a n je v iz u e ln ih p ojm ova za h tev a ju onu vrstu
re a v a n ja p rob lem a o k om e sam ra n ije govorio kao o in telig en ciji
op aan ja. O paati jed a n p red m et zn a i n a la ziti u n jem u dovoljno
jed n o sta v n u s h v a tljiv u form u. Isto to v a i i za p n k a z iv a k e pojm ove
p o treb n e za p r a v lje n je slik a. O ni p o tiu od sred sta v a izraavanja
(crtan je, slik a n je, m od elovan je) i sto je u u zajam nom d ejstvu sa opa
aj n im pojm ovim a. Za r e a v a n je ta k v ih p rob lem a potrebno je m nogo
d o v itljiv o sti. Gak i kod m a le d ece ono se v eo m a razlik u je od deteta
do d eteta . C ovek m oe da v id i i h ilja d e d ejih crtea, pa da se u v ek
iz n o v a d iv i n eiscrpn oj o r ig in a ln o sti s v e n o v ijih i n o v ijih reen ja za
p ro b lem k ak o da se sa n ek o lik o jed n o sta v n ih lin ija nacrta ljudska
fig u ra ili ivotin ja.
M iljen je z a h te v a n eto v i e n eg o to je u o blia v a n je i sre iva
n je pojm ova. O no trai o d g o n e ta n je odnosa od k o jih su sa sta v ljen e
k o m p lik o v a n e stru k tu re. S tv a ra n je lik o v a slu i da b i se u sv et u nelo

210

Slika 211
sm isla. N a si. 211 p rik azan je prodava balona koga je n acrtalo dete
od jed n o osam godina. N a stvarn o m va a ru ta k a v ovek p redstavlja
zbu nju ju i prizor. B alon i ga sa s v ih stran a lu p k a ju po g la v i, on se
p robija kroz gom ilu, m rda rukam a, n a g in je se ka n ekom d etetu,
o k ree se, od vezu je jed a n b alon , u zim a novac. N im a lo lak o n e m oe
da se sagled a osnovn a stru ktu ra ko ja u p r a v lja ovekom i njegovom
robom . P r e nego to se priroda o v e stv a r i razum e, potrebno je m nogo
a k tivn og istraivan ja, k oje e u k lju iv a ti n eto v i e nego sam o ulo
vid a. Istinsko m ilje n je je tak oe potrebno da bi se pronaao najbolji
ek v iv a le n a t ovom jed an p u t shvaen o m n a elu u dvodim enzionalnom
m ed iju m u crtea. U crteu ovog d eteta n estalo je sv a k e zbrke. P r o
storn i raspored je nep osred an prevod fu nkcionalnoga reda. ovek je
p red sta v ljen kao gla v n a li n o st tim e to je p o sta v ljen u sredinu. On
j e sred in a o sovin a jed n og sim etrin o g rasporeda, u kom e do izraaja
dolazi to to ov d e n em a fu n k cion a ln e razlik e izm eu onoga to se
d eava n a levoj i n a desnoj stra n i o v e sred in e o sovin e. K ao d v e geo
m etrijsk i p ra v iln e grupe rad ijalnih lin ija , konci b alon a ir e se iz
aka, k oje ih vrsto dre. B a lo n i su kruno p ored an i oko sadanje
figu re, p okazujui da su h om otip sk i, tj. da im aju isto m esto u fu nk cio
nalnoj sred in i. Pozadina je prazna, lie n a p ojed in osti k oje b i o d v la
ile panju. itava k om pozicija slu i ob jan javan ju tem e. To n ije
p rikaz n ek og prizora k oji j e d ete zaista v id e lo u n ek o m odreenom
tren u tk u, n ego je n ap r otiv n ajjasn ija p red stava h ijerarh ijskog reda.
To je plod d ugog p rocesa opaajnog od gonetanja i rvan ja pom ou
k o jih je d ete razm iljaju i p ronalo red u p osm atranom e neredu.
N a v ie m step en u duh ovn og razvoja, kom pozicioni red postaje
n aravn o sloeniji, a ta k v e su i k o n fig u ra cije s ila k oje se razaznaju
14*

211

Slika 212
u c r la ev o m s v e tu i tu m ae u n jeg o v o m crteu. G njurca na si. 212
n acrtalo je n eto starije, eg ip a tsk o d ete. I ovd e, opet, m oram o im ati
na u m u ta je d e te u stv a rn o sti m o g lo da v id i od ta k v ih prizora.
S am o on da m oe da se razum e sloboda sa kojom se podaci iz doiv
lja ja p reob raaju u n e z a v isn o v iz u e ln o tu m aen je, izved en o sred stv i
m a d v o d im en zio n a ln o g m ed iju m a. U stv a rn o m iv o tu m ogu da se v id e
g n ju r ci k ako iz la z e iz am aca i n esta ju u vod i. P odvodni film m oe
da ih p rik ae k ak o ton u, ob av lja ju svoj posao, pa ponovo izlaze na
p o v rin u . A li, s v e su to iz g le d i na pare. Crte je b o lji u tom e. On
n am p rik a zu je v e r tik a ln i k ontin uu m , n ep rek id n i odnos izm eu onoga
to s e dogaa gore u am cim a i d o le u dubinam a, jed n o jed in stv en o
zb iv a n je, u k om e se v id e s v e fu n k cije i v e z e ita v o g procesa. Iako
je u b u k v a ln o m sm islu potpu n o n ere a listik i, ovaj izgled nam prua
s v e je d n o sta v n e i n ep osred no v a n e p odatke. U sv e tu ravn og prostora
s lik e , n jeg o v a v iz u e ln a lo g ik a j e sm esta u b e d ljiv a i pogodna.
am ci ob u h v a ta ju i n ose sv o ju p osadu dvodim enzionalno, n e
s k r iv a ju i ih d elim in o od p ogled a kao to to in e u stvarnosti.
L ju di k oji d re k onop ce o b ra en i su jed n a ko , zato to su hom otipski,
to su i fu n k cio n a ln o jed n aki: s v i isto ine. K orm ilari, koji im aju
d ru k iju d unost, razlik u ju se i po o b lik u i po boji. K onopci su veze
k o je la k o m ogu da se p rate, oni se n e p rep liu sem u jednom sluaju
g d e j e u k r ta n je n eop hod n o zbog p r o sto m e rasp odele. R avnom erna,
p la v a p ozad in a vo d e isti e d ru ge b oje, k o je jasno slu e tom e da raz
lu e lju d e i am ce. N e p r a v iln i raspored gnjuraca pokazuje da oni

212

lebde u neogranienom prostoru, za razliku od statinije poredanih

ljudi u amcima. Figure gnjuraca sa svom jasnoom opisuje kako se
oni vrsto dre za konopce, kako su tegovi i korpe privezani, itd.
Ja o ovim dejim crteima govorim kao da su nastavni dijagra
mi, kao to su zemljopisne karte ili drugi vizuelni materijal, zato to
moj zadatak ba to i zahteva. U isto vreme, naravno, jedan takav
lep crte ima i druga umetnika svojstva. On ne govori samo o gnjuranju, nego saoptava i smisao, ivi doivljaj tog zbivanja. Ovaj
utisak dobiven je pomou estetskih svojstava ravnotee, reda i izraza,
dominantne kontrolne uloge amaca, crvenih figura koje se roje i
slobodno lebde u vodi i teine njihovih tela. Meutim, sve to nipoto
nije strano vizuelnoj lekciji koju je dete razradilo i koju nam saop
tava. Ovde, kao i inae svugde u umetnosti, lepota nije spolja
dodata dekoracija, puki dodatak posmatrau, ve je neodvojivi deo
kazivanja. Svaki vid slike, informacioni ili oseajni, u savrenom
je skladu sa onim to je dete razumelo, osetilo i to je elelo da saopti.
Situacije razjanjene vizuelnim miljenjem nikada se ne odnose
samo na spoljni svet. Dok dete shvata bitna obeleja situacije ronje
nja, ono isto tako pronalazi i razjanjava u njima elemente sopstvenog
iskustva: ta znai visiti, zavisiti u bukvalnom i prenosnom smislu
(ovisiti visiti), zaroniti u straobalnu dubinu, ali biti bezbedno
pridravan odozgo, izloen pustolovini i dunosti, u drutvu, a ipak
sam. Konano, mora biti da ova vrsta privlanosti tera oveka da se
saznajno zanima za ono to se deava van njegovih briga i obaveza
i to ga nagoni da poeli da to zadri i razjasni.

LINI PROBLEMI VIZUELNO PROMILJENI

esto se radi o mnogo linijim problemima. Na si. 213 i 214 prika
zana su dva crtea koje je u razmaku od osam nedelja nainila jedna
sedmogodinja devojica ija se porodica naravno pre toga preselila iz
Evrope u Ameriku. U Evropi, ona je bila u jednoj prilino strogoj
213

Slika 214

koli tako da se oseala izgubljenom u oputenijoj sredini amerike

osnovne kole; kui je dola sva uplakana: Ovde mi niko ne govori
ta treba da radim! Za vreme tih prvih nedelja ojaenosti, ona je
nacrtala prvi crte (si. 213). Sebe je predstavila dvaput, kao sredinu figuru u gornjem redu i kao devojicu dole desno. Okruuju je tri
devojice sa razbaruenom amerikanskom kosom: njena starija
sestra, koja voli ameriku kolu, jedna studentkinja koja joj je davala
asove violine i ije su je nedamske sportske pantalone zaprepastile,
i Nensi, jo jedna mala Amerikanka. Usred tih veselo nasmejanih fi
gura, predstavila je sebe, tunu i uplakanu, sa slabakom kosom, bez
ruku ili ograenu zatitnikim konopcem za preskakanje.
Drugi crte nastao je u vreme kada je poela da se sprijateljuje
najpre sa svojim kolskim drugaricama, a onda i sa Amerikom uopte.
Sada vie nema suprotnosti izmeu figura. Sve su iste i nasmejane.
Kosa je tako nacrtana da predstavlja kompromis izmeu doteranosti
i vragolanstva, a u tri do etiri sluaja, konopac vie ne okruuje gla
vu, koja sva zrai od radosti. Devojica nije mogla da napravi ove
crtee a da ne uoi razloge onome to je mui. Ona je zapazila u svo
joj okolini bolno odbijanje i neprijatnu razuzdanost, to se kasnije
lepo sredilo. Za te razliite teme, pronala je ubedljive likovne oblike.
Radei sve to, uinila je da razni vidovi njenih briga i radosti postanu
opipljivi i shvatljivi. Uz pomo ula vida, tano je svoj problem opisala
i oblikovala na hartiji.
U oblasti terapije pomou umetnosti, koja se u poslednje vreme
razvija, moe da se posmatra kako bolesnici umetnikim sredstvima
rade na svojim linim problemima. Studije pojedinih sluajeva, kao
to su one koje je objavila Amerikanka Margareta Naumburg, prua
ju primere o tome kako taj rad moe u svojim ranim fazama da odra
zi sirovu pretnju neusmerenog strahovanja, esto vrlo slabo definisanog, i kako se sa sve veom razradom pojavljuju nagovetaji uzroka
koji su doveli do krize. to se vie blii kraj terapije, ta neprijatelj
ska sila se ponekad svodi na pravu meru, postavlja na svoje mesto i
objanjava kontekstom. Po pravilu, terapija pomou umetnosti je samo
deo bolesnikovih usmeravanih napora da se oslobodi svojih tekoa.
Psihoterapija i duevna borba danonono traju, a crtei i slike su u
214

izvesnoj meri samo odraz tih borbi i njihov rezultat. Oigledno je,
meutim, da se ta borba vodi i u samom umetnikom radu. Ne radi se
prosto o tome da se zapaanja i saznanja stave na hartiju. Sile koji
ma je pacijent najpre nejasno izloen sada se pretvaraju u vidljivu
formu i na taj nain definiu, a odnosi izmeu njih se istrauju i
objanjavaju, im problem moe da se prikae, on se i razume i reava.
esto slike i skulpture odraslih pacijenata ne ispunjavaju svoj
zadatak u toj meri dobro kao deji crtei koje smo maloas razgledali.
Naravno, deca su isto tako amateri kao i odrasli. Ali, sa svojim
neiskvarenim smislom za formu, ona jo mogu da sve vidove oblika i
boje potpuno stave u slubu eljenog znaenja. U tom smislu, njihov
rad je slian radu pravog umetnika. Kod prosenog odraslog oveka
nae civilizacije, meutim, taj smisao za formu bledi umesto da dri
korak sa duhovnim razvojem. Njegov umetniki rad moe da sadri
elemente autentinog izraza ena koja privija dete na grudi, udo
vite koje prodorno bulji iz mraka a inae, on pria priu najbolje
to moe, ne saoptavajui njeno sutinsko znaenje pomou rasporeda
samih oblika i boja. Za oko, takvi crtei mogu da budu zbrkani, var
ljivi i slabaki iako svoju poruku saoptavaju ideografski, pomou
slikovnog jezika.
Da li je dopustivo da na osnovu onoga to znamo o dejstvu li
kovnog del zakljuujemo da e takva umetnika delatnost imati svoje
puno dejstvo samo ako opaajni sklop odraava spreg sila koje lee
u osnovi teme slike? Dolazim u iskuenje da tvrdim da je to tako.
Neposredno opaljivi podaci su na najubedljiviji izvor znanja i
zato moraju da se pokau u itavoj kompoziciji i u organizaciji poje
dinosti ako slika treba da deluje svojom punom terapeutskom snagom.
Kada to nije sluaj, po svoj prilici doi e samo do deliminog i pos
rednog dejstva. To znai da u idealnom smislu terapija pomou umetnosti treba da bude i umetniko obrazovanje. Samo kada slika jasno
govori oku, moe da oekuje da e i umu dobro da poslui. U ovom
smislu moe se rei da tehnika vrljanja koju primenjuje Margareta
Naumburg, a koja podstie pacijente da stvaraju spontane slobodno
razmahane forme krivim i cik-cak linijama na velikom listu hartije,
oslobaa ne samo tok nesvesnog sadraja nego isto tako pomae da se
spontani smisao za formu istrgne iz beivotnosti i ukoenosti uobia
jenog amaterskog crtanja.

MISAONI MEHANIZMI PRI CRTANJU

Istinski umetniki rad zahteva organizaciju koja obuhvata mno
ge, a moda i sve saznajne radnje poznate iz teoretskog miljenja.
Naveu nekoliko primera. Obino u filozofskim, naunim ili prakti
nim situacijama, problem se reava najpre u uskom, ogranienom opse
gu, to zahteva izmene kada situacija treba da se razmatra u irem
kontekstu. Evo jedne jednostavne ilustracije takvog ogranienog mi
ljenja u crtanju. Mala deca esto postavljaju dimnjak koso a ne ver
tikalno na krovu (si. 216). To ima svog smisla ako se na ovaj postupak
ne gleda prosto negativno kao na neto pogreno, nego pozitivno kao
na lokalno reenje jednog prostornog problema. Dimnjak poiva na
kosom krovu, pa u odnosu na tu kosinu on je u netanom crteu
postavljen vertikalno. Ovo je zaista jedini ispravan nain postavljanja
215

Slika 216

doklegod se problem ograniava na najui opseg. Samo u irem

okviru opte situacije otkriva se da je krov kos, to jest, da odstupa
od koordinatnog sistema celine. Krov nije vrsta platforma, kako se
to ini usko gledano. Stoga, da bi se dobio stabilan poloaj koji je
dete elelo da d dimnjaku postavljajui ga pod pravim uglom u od
nosu na krov, dimnjak mora da se saobrazi vertikali ireg prostora.
Ali, time se stvara jedan nespretan, na izgled pogrean odnos izmeu
ta dva suseda, dimnjaka i krova, odnosa koji je opravdan samo kada
se gleda u irem kontekstu.

Slika 216A

Drugi osnovni saznajni problem jeste problem uzajamnog dejstva. Na ranom stepenu miljenja, stvari se posmatraju kao meusob
no nezavisne jedinice. Ponekad, meu njima nema nikakvog odnosa.
Ba kao to e mala deca da se igraju jedna pored drugih a ne jedna s
drugima, tako i figure na njihovim crteima lebde u prostoru, bez
ikakve meusobne veze. ak i kada se odnos nagovesti, on u poetku
ne pokazuje da se i uesnici njime menjaju. U vrlo primitivnome crte
u na si. 209, ovalni oblik konja ne ukazuje na prisustvo jahaa, niti,
pak, in jahanja bilo ime utie na formu ljudske figure. Samo pros
torna uzajamnost govori o tome da je odnos izmeu to dvoje neto
vie nego nezavisno naporedo postojanje. Na sledeem koraku, oba
partnera rtvuju neto od svoje samostalnosti u interesu uzajamnog
dejstva. Na si. 216Aa i 216Ad, noge su izostavljene da bi se uvrstila gra
nina linija izmeu figure i sedla. Ali, ni jedan ni drugi partner jo ne
prodire u oblast onog drugog. SI. 216Ab i 216Ac pokazuju drukije reenje. Partneri su ostali eli, ali prodiru jedan u drugi. Oni obrazuju
prisnije vizuelno jedinstvo, ali ono na njih ne utie. Svaki je oblikovan
cnaiko kakav bi bio sam za sebe, bez prisustva onog drugog. Time se
216

stvaraju povrine koje pripadaju obojici partnera, pa mogu da se

pogreno tumae kao da se radi o providnosti. Naprotiv, ovde su posredi nebriljivo izvedena poklapanja. Ali, ovim se stvara vizuelno
suparnitvo, sukob, koji nagooni na dalje objedinjavanje.
Klaun na slonu (si. 216Ac) zauzeo je profilni poloaj isto kao i
slon, koga jae. Meutim, on se uz to odrekao i jedne noge. Da bi se ova
rtva prihvatila kao legitimna, potrebna je mnogo jaa izmena ranog
miljenja nego to je zahtevalo prosto izostavljanje nogu na si. 216Aa
i 216Ad. U ranim crteima, deca lako zanemaruju udove; ali, priznava
nje njihovog prisustva i slaganje sa amputacijom ipak trai korenitije odstupanje od osnovne predstave o ljudskoj figuri. Dete se ovde
suoava, u opaajno opipljivoj i srazmerno neutralnoj oblasti, sa esto
bolnim problemom meusobnog dejstva: deo mora da se izmeni u
interesu celine; a odreena forma i ponaanje del razumljivo je samo
pomou njegove funkcije u oelini. Kao saznajni problem, meusob
no dejstvo postavlja tekoe na svim nivoima teoretskog miljenja:
kao praktian problem meusobnih linih odnosa, mnogi ljudi itavog
ivota ne uspevaju da ga zaista ree.
U dva odmaklija crtea sedee figure (si. 216Af i 216Ag) meusob
no dejstvo dovodi do unutranje promene u samom telu. Kruta prvobitna
figura ranijih crtea sada se raspoznaje kao pokretljiva u zglobovima,
a i shvatljiva. Ukazivanje na jezik moe da pokae koliko ta razlika u
miljenju ima sveopti karakter. Neki jezici obrazuju reenice prostim
nizanjem nepromenjenih rei. Veze izmeu reci izraavaju se bilo
samim redosledom, kao u kineskom, ili pomonim reima kao to
su predloi, npr. prisvojni oblik u engleskom of ili u japanskom
no. Inflektivni metod, s druge strane, menja imenice, glagole i
druge elemente da bi meusobno dejstvo izmeu sastavnih delova jednog iskaza uinio izriito vidljivim i ujnim. Ovaj metod
javlja se u latinskom i nemakom jeziku. Izrazi infleksija, menjanje, i deklinacija, imenika promena, etimoloki vode poreklo od
rei savijanje, menjanje, te ukazuju na paralelu o kojoj se ovde radi.
Iako je jo Sapir opominjao da inflektivni jezici ne treba da se bez
daljega smatraju za vie i razvijenije, ipak moe da se primeti raz
voj od krutog do promenljivog oblika rei, na primer kod dece; a
Margareta Slauh (Schlauch) napominje da je inflektivni indoevrops
ki jezik mogao da se razvije od jedne ranije faze u kojoj su korenske
rei i rece bile labavo nanizane kao potpuno ili napola nezavisni
elementi.
Karakteristine su za misaone procese sasvim uopteno i zamre
ne ili rune prelazne forme, koje nastaju kada neko naputa neku
dobro organizovanu koncepciju da bi napredovao ka vioj, obuhvatnijoj
i prikladnijoj. To je reakcija na onu vrstu rizika koju preuzima planinar
kada naputa sigurno uporite da bi se uspeo na sledee vie mesto.
Na si. 218 data su shematski tri naina prikazivanja kue, koja se ti
pino sreu u dejim crteima. SI 218a jasno odreena i besprekorna
po sebi, ne uspeva da oznai trodimenzionalnost, te stoga ima tenden
ciju da izgleda nezadovoljavajua im se postave vei zahtevi. SI. 218c
je novo jasno reenje, isto tako savreno kao prvo, ali sa izvesnom raz
likom u prednjem i bonom izgledu. SI. 218b prikazuje jednu od mnogih
prelaznih formi dezorijentacije: dete je izgubilo sigurnu osnovu, pipa
jui trai novo reenje, dri se neodreenih nagovetaja, nedosledno
primenjuje strukturalne odlike i nasumce proveravajui nabada u
ovom ili onom pravcu.
217

DD
____ B _
(K

% A " \
L
&

Slika 218

Proistekli nered, iako moda neprivlaan sam po sebi, daje do

kaza o istraivakom duhu u dejstvu. Istraivanje je ovde svrsishodno
i produktivno, pa stoga nuno i u vaspitnom smislu dobrodolo. Ono
mora da se razluuje od mnogo drukije vrste zbrke koja nastaje kada
smisao za formu ometaju pogrena nastava ili drugi tetni uticaji. Ova
razlika izmeu produktivne i neproduktivne zbrke moe da se zapazi
i u drugim oblastima uenja.

Jednostavni oblici i sheme boja u ranim dejim crteima postaju

sloeniji u svim svojim vidovima. Prvih godina, oni odraavaju opaajni red koji ljudski um uspostavlja u ranoj fazi ispravljanjem defor
macija projekcije, sluajnih izgleda, preklapanja itd. Meutim, to
um postaje istananiji to je sposobniji da shvati sloenosti opaajnog
izgleda, ime se dobija bogatija slika stvarnosti, to odgovara diferen218

tovanijem miljenju razvijenog uma. Ta vea sloenost ispoljava se

u umetnikom radu starije dece.
U ranim crteima se geometrijski elementi krug, prava li
nija, oval, pravougaonik prikazuju direktno, iako retko kad savre
no izvedeni. Ove osnovne forme spajajui se obrazuju ljudske figure,
ivotinje, drvee, ali zadravaju svoje oblike. Krug, oval, etiri prave
linije, spojene kako valja, sainjavaju primitivnu figuru. Uskoro, me
utim, ove nezavisne jedinice tee da se stope u sloenije oblike. SI.
218A, praistorijska ivotinja, koju je nacrtao jedan jedva petogodinji
deak, predstavlja upeatljiv primer. Da bi opaao takav jedan sklop,
um primenjuje svoj uobiajeni postupak organizovanja pomou jed
nostavnijih elemenata, koje mu podastiru tog trenutka date pribline
forme. Te osnovne forme, kao i skelet koji ih strukturalno spaja, crte
ne daje izriito ali ih sadri u sebi, a i posmatra ih otkriva. Napor
vizuelnog miljenja, potreban je da bi se proitao takav sklop, u odgo
varajuoj meri je vei i istananiji.

APSTRAKTNE FORME U VIZUELNIM

UMETNOSTIMA
Od ovih poetaka vodi neprekidan razvoj ka dostignuima velike
umetnosti. Opaajno, zrelo delo odraava visoko diferentovan smisao
za formu, sposoban da razliite delove slike organizuje u jedinstven
kompozicioni red. Ali, umetnikova inteligencija vidljiva je ne samo
u strukturi formalnog sklopa nego isto tako i u dubini znaenja koje
taj sklop saoptava. U Rembrantovoj slici Hristos u Emavsu (si. 220),
religiozna sutina simbolizovana biblijskom priom predstavljena je
uzajamnim dejstvom dveju kompozicionih grupa (si. 220a). Jedna svoje
sredite i vrhunac ima u Hristosovoj figuri, koja je smetena sime
trino izmeu dva uenika. Taj trougaoni raspored pojaava se pod
jednako simetrinom arhitekturom pozadine i svetlou koja zrai
iz sredine. On pokazuje tradicionalnu hijerarhiju religioznih slika sa
vrhuncem u boanskoj figuri. Meutim, ovom sklopu nije doputeno
da zauzme sredite platna. Grupa figura pomerena je neto ulevo,
ime se ostavlja prostor za drugi vrhunac, koji stvara glava mladog
posluitelja. Drugi trougao je strmiji i dramatiniji i zbog nedostatka
simetrije. Hristosova glava nije vie dominantna, nego se uklapa, u
iskoenu ivicu trougla. Moe se rei da Rembrant u ovoj osnovnoj
strukturi svoje slike upeatljivo predstavlja protestantsko shvatanje
Novog zaveta. Skruenost Sina bojeg izraena je kompoziciono
ne samo u blagom otklonu glave od sredine osovine piramide tela,
koja je inae simetrina; Hristos se takoe potinjava jo jednoj
hijerarhiji, koja svoj vrhunac ima u najponiznijoj figuri u grupi, to
jest u posluitelju.
Nije potrebno da se kae da ova analiza obuhvata najogoljeniji
kostur Rembrantove slike. Ako bi se htelo da se pokloni vea panja
ovom umetnikom delu, moralo bi da se pokae kako je tema spro
vedena u svim pojedinostima. Ovde je, meutim, vano da osnovna
kompoziciona shema, nipoto nije prosto formalni aranman radi
prijatnosti, kako se esto smatra, nego je u stvari nosilac sutinske
zamisli del. Ona na apstraktno-simbolian nain u geometrijskoj
219

220

Slika 221 Jan Vermer van Delft, Meraica zlata, oko 1657. Nacionalna
umetnika galerija, Vaington.

form i p rikazuje d ub lji sm isao. B ez toga bi slik a m oda b ila prosto

jedno realistik i verno p rianje b ib lijsk e anegdote.
Priroda v iz u e ln o g m ilje n ja u u m etn o sti p ostaje naroito oi
gledn a kada se upored i sa elem en tim a in telek tualnog znanja, koji
su dodue sastavn i d elovi slik e, a li su u v iz u e ln o k a ziv a n je u n esen i
spolja. Za slik u Meraica zlata od J an a V erm era (V erm eer; si. 221)
k ae se u m u zejsk om v od iu va in g to n sk e N acion aln e g a le rije da je
alegorija. M lada ena m eri sv o ja zem a ljsk a dobra ispred slik e S tra
nog suda u kojoj H ristos m eri due. P a r a lela izm eu te d v e radnje
n eophodna je za razum evan je slik e. M eutim , to je in telek tu a ln a
veza, k oja kom poziciono n ije izloen a. A k o se n eto zna o Stranom
sud u , on da m oe da se upored i tem a prie u pozadini sa tem om u
pred n jem p lan u . S v e to j e slik a r u rad io da b i ukazao n a taj odnos
je s te to to je e n in u g lavu u ok v irio sm estiv i je neposredno ispod

221

Slika 222 Kamij Koro, Majka i dete na plai. Zbirka Dona Donsona,
Filadelfija.

Hristosove figure. Taj likovni odnos, iako pisan, nije specifian. Inte
lektualna tema, meutim, takoe je izraena vizueino. Najupadljivija
odlika slike u pozadini jeste tamna, kruta vertikalna ivica okvira,
koja se sputa u samo sredite Vermerove kompozicije. Ovaj veoma
snani oblik hvata eninu ruku i zadrava njeno kretanje. Time se
svetovni prizor u prednjem planu zaustavlja, dok svetlost odozgo,
jaa od ovozemaljskog bleska nakita, primorava enu da zatvori oi
i prestane da radi. I ovde, opet, osnovni kompozicioni sklop sasvim
neposredno saoptava najdublju i sredinu misao del. Ikonografski
podaci samo daju religiozno znaenje iroj ljudskoj temi.
222

Iz ovakvih primera vidi se kojim sredstvima jedno umetniko

delo moe da postigne vie nego to je prosto ilustrovanje nekog od
reenog dogaaja ili stvari. Sliku nosi apstraktan sklop formi, ili
tanije, vizuelnih sila. Zbog svoje apstraktnosti, takav sklop ukazuje
u stvari na neto opte. Svojim odreenim izgledom, on prikazuje
prirodu jedne vrste stvari. Ranije sam pokazao da ovo u neemu vai
za opaanje uopte; ali, poto predmeti u prirodi kao i u svakodnev
nom ivotu nisu nainjeni radi ispunjavanja ove opaajne funkcije,
oni vizuelnu formu prenose samo neisto i priblino. One dobar deo
ostavljaju stvaralakoj sposobnosti posmatraa. Del vizuelnih umetnosti, s druge strane, nainjena su iskljuivo da se opaaju, pa stoga
umetnik nastoji da stvara najjae, najee, najtanije ovaploenje
znaenja koje svesno ili nesvesno eli da saopti.

Slika 223 Henri Mur, Dve forme, 1934. Muzej moderne umetnosti, Njujork.
Nosioci neposredno opaljivog znaenja, koje tradicionalna, podraavalaka umetnost ugrauje u prikaze fizikih predmeta, otkrivaju
svoju apstraktnost upadljivije u uspenim delima nepodraavalake
moderne umetnosti. Pokuau da ovo ilustrujem poreenjem slike Kamija Koroa (Camille Corot, si. 222 Majka i dete na plai sa skulptu
rom Henrija Mura Dve forme (Henry Moore, si. 223). Kod Koroa, ba
kao i u dvema slikama koje smo maloas razmatrali, osnovna tema
del saoptava se strukturalnim skeletom kompozicije (si. 222a). Dete
sedi simetrino i frontalno kao neki u sebe zatvoren, zaseban mali
spomenik, dok se majina figura uklapa u luni, obuhvatni oblik
talasa, koji izraava zatitu i staranje. Murova skulptura u drvetu,
podjednako bogata i istanana, ovaplouje vrlo slinu temu. Manja
forma je kompaktna i sama sebi dovoljna kao i Koroovo dete, iako
takoe primetno tei ka svom parnjaku. Vea je sva obuzeta kreta
njem ka manjoj, nad koju se naginje, kojoj se namee, pridrava je,
titi, obgrljuje 1 prihvata. U ovom elu mogu, ako se hoe, da se
223

nau paralele sa ljudskim ili drugim situacijama iz prirode, kao to

je recimo odnos izmeu majke i deteta, kako je to Koro prikazao, ili
pak odnos mukog i enskog. Takve asocijacije poivaju na slinosti
sklopa sila koje im lee u osnovi; one ilustruju razloge zbog kojih
delo ima neto da nam kae to se tie nas; ali, one nisu sutinski deo
same slike ili skulpture.
Kao to hemiar oslobaa neku materiju neistoa, koje zamag
ljuju njenu prirodu i dejstvo, tako i umetniko delo isti znaajne
izglede. Ono prikazuje apstraktne teme u njihovoj optosti, ali ih ne
svodi na dijagrame. Raznolikost neposrednog doivljaja izraava se
u veoma sloenim formama. Umetniko delo je uzajamna igra izmeu
vienja i miljenja. Individualnost pojedinanog i optost tipova sje
dinjene su u jednom liku. Opaaj i pojam, koji se meusobno oiv
ljavaju i osvetljavaju, otkrivaju se kao dva vida jednog te istog do
ivljaja.

224

15. MODELI ZA TEORIJU

Naunik kao i umetnik, tumai svet oko sebe i u sebi gradei

likove. Stvaranje opaajnih modela, naravno, nije naunikov jedini
posao. Fiziar, biolog ili sociolog troi mnogo vremena na prikupljanje
podataka, brojanje i merenje; mora da proveri koliko su pouzdani i
da pretpostavke ogledima ispita. Ali, sve te radnje slue mu samo za
to da pripremi i potvrdi ono to je otkrio i objasnio. A, da bi se
neto otkrilo i objasnilo, nuni su opaajni modeli. Logikom doka
zujemo, kae Ami Poenkare (Henri Poincar), ali otkrivamo in
tuicijom.
Doklegod jedan lik nije organizovan u formama koje toliko
jednostavno i jasno stoje u odnosu jedna na drugu da um moe da
ih poimi, on ostaje neshvatljiv, pojedinaan sluaj. Tek kada u njemu
otkrijemo opte osobine, sagledaemo odslikanu stvar kao vrstu stvari,
pa emo je tako uiniti razumljivom. U prethodnoj glavi bilo je rei
o tome da u umetnosti, naroito u ranim fazama razvoja, te osnovne
strukture mogu veoma jasno da se raspoznaju. Isto to vai i za rane
modele u nauci. Uzimau stoga primere iz situacija kada se nauka
nalazila na svojim poecima ili kada se bavila veoma irokim optim
problemima.

KOSMOLOGIJSKI OBLICI
Teorije o prirodi i poreklu fizikog sveta pruaju pogodne pri
mere. One se bave predmetom koji obuzima panju oveanstva od
njegovih najranijih poetaka; one moraju da vode brigu o najirim
formama koje postoje, a predstave o njima moraju da imaju odgo
varajue opti karakter. ak i letimian pogled na rane kosmologije
otkriva odlike koje su nam poznate iz bavljenja umetnostima. Oblici
sugerisani neposrednim iskustvom stupaju u meusobno dejstvo sa
istim oblicima, koje um istura kao reakciju na to iskustvo. Iz neo
doljive potrebe za shvatljivim formama, oveanstvo vidi sebe u svetu
koji je pljosnat, iako posut planinama i drugim neravninama, i koji
je opkoljen krunim horizontom. Iznad ove jednostavne osnove uzdie
se poluloptasti zvezdani nebeski svod. Horizont je opasan krunim
jarkom homerovskog okeanos-a, na ije se vode nebeska olja tajan
stveno oslanja. Taj rani svet je zatvoren u sebe i toliko jednostavan
kako to pokazuje opaanje koje traga za razumljivom formom
toliko prost kao neki deji crte.
Meni je ovde stalo do psiholokog redosleda a ne do hronolokog. Psiholoki razvoj vodi od jednostavnog ka sloenom, pri emu
15

225

se duhovni aparat postepeno istanava a posmatranje spoljnjeg sveta

postaje na odgovarajui nain bogatije. S druge strane, poto misaoni
modeli proistiu iz sloenosti neposredno posmatranog sveta, oni takoe tee da budu jednostavniji ukoliko um biva nezavisniji. Ari
stotel je znao da laa postepeno tone iza horizonta dok se udaljava;
znao je da za vreme pomraenja Meseca Zemlja baca krunu senku
na Mesec i da se nova sazvea vide kada se putuje iz zemlje u
zemlju. Na taj nain, istanano posmatranje zahtevalo je da se Zemlja
predstavlja kao okrugla, pa je to dovelo do modela koji je bio jo
jednostavniji i elegantniji od prethodnog, naime do predstave sferinog sveta koncentrino okruenog ljuskom nebesa. Takvo odstupanje
od neposrednog opaanja ne prihvata se lako. Mora da se pribegava
posrednim modelima, uz pokuaje da se ine kompromisi. Anaksimander, na primer, govorio je da je Zemlja valjkastog oblika i da joj
dubina iznosi treinu irine; oblik joj je zakrivljen, okrugao, slian
dobou nekog stuba: mi hodamo na jednoj od njegovih ravnih povr
ina, dok je druga na suprotnoj strani.
Ba kao to se u dejim crteima prvobitni krug, posle kratkog
vremena, razdvaja u vie koncentrinih krugova, tako i astronomska
nebeska ljuska postaje sistem koncentrinih ljuski. Svaka ljuska nosi
po jednu planetu; krajnja ljuska sauvana je za zvezde stajaice te
sainjava granicu konanog svemira. Meutim, to se tie same Zem
lje, koncentrinost modela dosta dugo ostaje nepotpuna. Starije gle
dite nastojalo je na tome da postoji gornji i donji svet, jedan na
svetlosti dana nastanjen ivim smrtnicima, a drugi je tamni vilajet,
stanite zlih duhova i mrtvih. Saznajni nesklad izmeu opaene oko
line i podjednako opaajnog misaonog modela svemira razreava se
veoma polako.
Geometrijska stabilnost tih ranih modela navodi nas u iskuenje
da ih zamiljamo kao isto statine oblike. Meutim, svi se oblici
doivljavaju kao sklopovi sila, te samo kao takvi imaju znaenje.
U praktinom ivotu, zid se ne posmatra kao geometrijska ravan,
nego kao granica koja ljude i stvari obuhvata, brani i titi; i u dejem crteu pisaljkom nacrtana linija konopca za preskakanje koja
okruuje glavu moe da bude, kao to smo videli, ne prosto jedna
mrtva linija nego zatitnika tvrava. ovek u stvari oko sebe vidi
radnje koje su ih proizvele i koje oni mogu da vre. Ovo dinamiko
gledanje na svet odgovara onome to znamo o objektivnom stanju
prirode. Moderna fizika ide dotle da tvrdi kako materijalni oblici nisu
nita drugo do ovekovom umu dostupni naini ispoljavanja dejstva sila.
Od najranijih poetaka, na arhitekturu svemira gledalo se kao
na neto to je stvoreno dejstvovanjem. Kosmogonija poinje formom
koja se pomalja iz besformnosti. Zemlja, kae Biblija, bila je bez
forme i prazna, a rani grki filozofi govore o pramateriji kao bez
graninoj i uporeuju je sa pokretljivim i gipkim elementima vode
ili vazduha, koje kao da oivljuje neki neoblikovan ivot. Re chaos,
meutim, prvobitno znai, kao to je to F.M. Kornford (Cornford)
istakao, ne primitivan nered nego razjapljenu provaliju. Ona se stoga
odnosi na najranije stanje srednjeg oblika, naime, na raspravljanje
dva tvorbena naela. Moda to naelo, koje se sree u kosmogonijama m n o g ih kultura, jednostavno potie od bioloke polarnosti po
lova; ali, moda se ono takoe natura i kada kosmogonije ne obuhva226

taju misao o tvorcu odvojeno od stvorenog, te stoga mora oekivati

da se sam svet rascepio ve na poetku bar na dve sile, koje su
istovremeno i tvorac i tvorevina. Ovo gledite o meusobnom dejstvu
suprotnosti moe onda da se doepa polne dvojnosti kao svog pri
rodnog modela. U klasinoj kineskoj filozofiji, sve to postoji nastalo
je antagonistikom saradnjom oba velika naela Jin i Jang, koji se
tradicionalno predstavljaju kao dve meusobno upletene polovine jed
nog krunog simbola. U Bibliji, te dve praiskonske sile javljaju se
u obliku Neba i Zemlje. Prema vavilonskom mitu o Postanju, is
konski mulj, roen od slane i slatke vode u prvobitnom vode
nom haosu, nataloio se oko njega kao kruni bedem: horizont.
Iz tog bedema na horizontu izrastaju nebo i zemlja kao dva ogromna
kotura, koje je kasnije rasterao vetar, naduvao ih i pretvorio u
veliku vreu u kojoj ivimo, i ija je donja strana zemlja, a gornja
nebo.
U ovom vavilonskom modelu, razdaljina izmeu neba i zemlje
sagledava se dinamino kao ishod rastezanja, a nebeski svod se javlja
kao proizvod te sile od koje nastaje irenje. Tako, kosmogonija nije
samo pria o tome kako su stvari postale u prolosti nego ostaje kao
sutinsko svojstvo arhitekture svemira, njegov i danas vidljiv sklop
sila.
Po pravilu, kosmologijski oblici i radnje ovaplouju se u mito
lokim priama. Meutim, ba kao to je u umetnostima narativna
tema nosilac unutarnjih sila, tako je i brak Neba i Zemlje, izazvan
Erosovom privlanom snagom, u sutini simbolizacija osnovnih sklo
pova. Obrnuto, antropomorfne crte se naziru ak i kada su se mitovi
pretvorili u teorije o nebeskoj mehanici. U Aristotelovom verovanju
da se tela kreu usled nekog podstrcka koji kao sutinski lei u
njima ima neke analogije sa ovekovim stremljenjima. Zemaljske
stvari, kae on, kreu se u pravim linijama, bilo ustranu od sredita
zemlje, kao vatra, ili ka njemu zato to se telo prirodno kree ka
onom mestu gde poiva bez prinude, a loptasti oblik zemlje nastaje
dinamiki usled pritiska svih njenih delova u pravcu njenog sredita.
Za nebeska tela se kae da se kreu u krugovima zato to je
krug najjednostavniji prirodni oblik i zato to odgovara okruglosti
samih tih tela. Prvenstvo kruga i lopte ima isto opaajno poreklo,
kao to ga ima i misao da kretanje tela odgovara njegovom obliku.
Ljudski um nikada nije sasvim prestao da veruje da opaajno naj
jednostavniji oblik i u prirodi preovladava. On se protiv volje povlai
ak i onda kada ga izriita posmatranja drukije ue, kao kada je,
na primer, Galileo odbio da prihvati Keplerovo otkrie da se planete
kreu u elipsama oko Sunca, koje se nalazi u jednoj od ia. Ovo
otkrie nije Galileju bilo po volji zato to je za njega krug jo bio
jedino prirodno kretanje, dok je pravolinijsko kretanje nastajalo usled
meanja nekog uzroka sa strane. Sunce je stajalo u sreditu sistema
savrenih krugova, a brzina kretanja planeta morala je da bude
trajna. Dovde je, dakle, borba za nauni napredak bila porodina
razmirica u okviru opaajne oblasti: borba tanog posmatranja protiv
tendencije ka najjednostavnijem obliku. Ervin Panovski (Erwin Panofsky), razmatrajui Galilejevu predrasudu, istie da je elipsu, taj
deformisani krug, renesansna umetnost isto toliko nedvosmisleno od
bacivala koliko su je maniristi voleli.
U slikarstvu, kae on, ona se ne javlja sve do Korea (Correggio).
15*

227

Kepler je uspostavio prvenstvo pravolinijskog kretanja za ze

maljski svet i ukazao na primeru miinog kretanja u ljudskom telu
da se obrtanje stvara vetim zahvatom, posredno i nesavreno. Ali
tek jedno kasnije pokolenje uspelo je da kruno kretanje planets
shvati kao rezultantu dvaju pravolinijskih impulsa, naime jednog im
pulsa u samome telu i jedne privlane sile iz nekog spoljanjeg
sredita.
Godine 1692, Njuton je pisao Riardu Bentliju (Richard Bentley):
Na poslednji deo Vaeg pisma odgovaram, prvo: kad bi Zemlja
(bez Meseca) bila smetena sa sreditem bilo na kom mestu u orbis-u
magnus-u i tamo stajala bez ikakve gravitacije ili projekcije i kada bi se
u nju odmah ulila i gravitaciona energija i transverzalni impuls odgova
rajue veliine u pravcu tangente na orbis magnus, onda bi, prema mojoj
predstavi, zbir tog privlaenja i projekcije prouzrokovao kruno obrtanje
Zemlje oko Sunca.

Kruni oblik je tako ubedljivo jednostavan i nedeljiv za oko

da je potreban ogroman napor da bi mu se protivreilo na ovaj
nain. Ali, nipoto ne moe da se tvrdi da je Njuton do svog saznanja
doao na taj nain to se udaljio od oblasti ula. Dogodilo se samo
to da se jedan elementaran vizuelni model zameni sloenijim. Nate
zanje dveju sila koje vuku u dva razliita pravca, iz ega nastaje
kruno kretanje, nije samo manje jednostavno od starije predstave o
jednoj sili koja vitla ukrug; ono takoe moe da se vidi samo po
sredno, to jest, u svojoj rezultanti, te stoga zahteva pomo mentalnih
likova. Model, recimo, kamena vezanog za uzicu i zavitlanog ukrug
mora da se primeni i na kosmiko vitlanje, u kome se kanap ne vidi,
pa zato ni privlana sila nije vidljiva.
Primeri ove vrste pokazuju kako bi varljivo bilo kada bi se
tvrdilo da ula u nauci slue samo za to da se belee podaci onako
kako to ini fotografska kamera, a da se obrada podataka preputa
kasnijim i moda neulnim radnjama. Naprotiv, smatramo da nepo
sredno posmatranje nije puko pabirenjo, nego je aktivno istraivanje,
pri emu um formu trai i namee je. Potrebno mu je da razume,
ali to ne moe sve dok ono to vidi ne uklopi u upotrebljiv model. Naj
raniji modeli su nastali na osnovu samog ulnog iskustva. Ovde, kao
to sam ve pokazao, ulo vida trudi se da pronae najjednostavniji
sklop koji bi se slagao sa datom situacijom drai. To uzajamno dejstvo izmeu zahteva predmeta i tendencija u posmatrau ponavlja se
na viim stepenima razumevanja. Ipak, zahtevi predmeta ne ograni
avaju se vie na ono to dopire neposredno u oko, nego potie od
ireg opsega iskustva, sa kojim opaaj mora da se usaglasi. Ono to
Njuton vidi u kretanjima planeta mora da se slae sa svim onim to
je uopte znao o fenomenu kretanja.
O
tome da se ovde zaista radi o ulnim predstavama, mogu da
se navedu jo neki primeri iz iste oblasti problema. Pomenuo sam
ve da je Aristotel smatrao da sva kretanja u prirodi potiu od im
pulsa koji dejstvuju u samom predmetu. To nije bilo samo teorija o
kretanju. Bio je to, kao to znamo iz Miotovih ogleda o opaanju
uzronosti, neodvojiv deo onoga ta je Aristotel odista video. Sasvim
je neto drugo kada se vidi kako se neki predmet kree napred sopstvenom snagom, nego kada se vidi da ga gura ili privlai neki
228

spoljni impuls. Sile koje uestvuju u vidljivoj radnji jesu deo samog
opaaja, a nisu neto to se kasnije dodaje kao objanjenje, kao to
je to mislio Dejvid Hjum (Hume) kada je tvrdio da sva zbivanja
izgledaju labava i odvojena, te da mogu da se sagledaju kao susedna u vremenu i prostoru, a ne kao iznutra spojena. Psiholoki
ogledi pokazuju da ako, na primer, jedan predmet koji se kree naie
na predmet koji miruje i dodirne ga, pa na to taj drugi predmet
pone da se kree, onda e to drugo kretanje da se sagleda kao pro
uzrokovano dejstvom prvog, ili kao prosto pokrenuto na znak dodira.
Miot je tano opisao koji uslovi spontano stvaraju jedan a ne drugi
doivljaj, te su zato oba tipa opaaja bez sumnje u osnovi razliita.
Isto to vai i za odgovarajue mentalne slike. Kada je Galileo
tvrdio da se planete ne okreu sopstvenom snagom, nego da ih po
kree poetni impuls, ustaljen inercijom, on nije vie imao onakvu
opaajnu predstavu kakvu je imao Aristotel. I ba tu predstavu o
uzronom zbivanju opisao je u svojoj teoriji inercije. Promena do
koje je dolo bila je primer onoga to je u psihologiji miljenja poz
nato kao restrukturisanje problemske situacije. Sklop sila koji se vidi
u datoj situaciji menja se tako da proizvede reenje problema.
italac e moda hteti da prihvati moje tvrenje da se razmi
ljanje o prirodi fizikog sveta odigrava u okviru opaajnih predstava,
ali moda nee biti voljan da se sloi da isto to vai i za razmi
ljanje o neulnim problemima. U stvari, ova vrsta veoma apstraktnih
sklopova o kojoj je ovde bilo rei primenljiva je i na nefizike konfi
guracije isto tako dobro kao i na fizike, zato to se i kod njih radi
o sistemu sila, cilju koji se najbolje postie potpuno istim sredstvima.
injenica je da je pristup toliko slian da samo obraanjem izriite
panje na razliku u temi, ovek moe da bude svestan lakoe sa kojom
um prelazi s jednog na drugi.

NEVIZUELNO POSTAJE VIDLJIVO

Oblik lopte moe da poslui kao primer. On se stoleima upo
trebljava za opis fizikih, biolokih i filozofskih fenomena. I ovde
moe da se primeti kako se takve koncepcije razvijaju od jednostav
nih poetaka do sve istananijih pojmova. Okrugla forma se spon
tano i svugde na svetu upotrebljava da bi se prikazalo neto to
nema oblika, nema odreenog oblika ili pak ima sve oblike. U ovom
najelementarnijem smislu, Parmenid predstavlja celovitost i potpu
nost sveta pomou lopte, koja slui samo kao posuda za homogenu,
nedeljivu masu stalne gustine, nestrulcturisanu sa izuzetkom onoga
to je ogranienije. Prva strukturalna diferencijacija a ovde ja
ponovo razmatram psiholoke, ne istorijske faze uspostavlja odnos
izmeu sredita i omotaa. U svojoj najstatinijoj verziji, ovaj odnos
slui samo za to da ilustruje suprotnost izmeu vrlo velikog i vrlo
malog. Toma Akvinski (Aquinas), na primer, uporeuje Boga, sve
obuhvatnog, sa graninom, spoljnom povrinom lopte, dok sredina
taka predstavlja beznaajnost stvorenja. Nemaki mistik iz sedam
naestog veka Johanes efler (Johannes Scheffler) shvata odnos izmeu
toga dvoga kao dinamino uzajamno dejstvo: okrugla povrina omo
taa skuplja se ka sreditu kada ovek u sebi obuhvata Boga, i obr
229

nuto, sredite se iri ka omotau kada se ovek rastvara u bojoj

velianstvenosti:
Kada Bog u utrobi device leae,

Taka tada i krug bejae.

Tako je Sef1er pisao u jednom od svojih kupleta.
Dinamiki odnos izmeu sredita i omotaa izraava se esto u
pretpostavci da lopta nastaje izrastanjem od sredita, a da sredite
ostaje kao kontrolni inilac. Ovo je gledite Johanesa Keplera, koji
kae da je sredina taka poreklo kruga i da raa i oblikuje omota.
U skladu sa tim, za Keplera su sve pokretne sile planetarnog sistema
usredsreene u energiji sredino postavljenog Sunca, i one iz nje
izlaze.
Slian model u oblasti biologije moe da se nae u Aristotelovoj
predstavi srca kao sredinog organa ljudskog i ivotinjskog tela. Srce
se smatra za embrionalno jezgro iz koga ostatak tela raste i koji
nastavlja da radi kao sredini izvor svih ivotnih sila. To pokazuju
krvni sudovi, koji raznose krv u svim pravcima. Obrnuto, ulne po
ruke stiu se sa spoljne povrine tela ka sreditu.
Oblik lopte sluio je raznim hrianskim misliocima da razjasne
pojam Trojstva. Sredite lopte (ili kruga), njen omota i prostor iz
meu njih dovoljno su razliiti delovi pa ipak su tako stopljeni u
celinu da mogu da odslikaju jedinstvo trojstva. Primeri pokazuju
kako jedna te ista geometrijska forma moe sasvim razliito da se
strukturie zavisno od sklopa sila koje se vide u njoj. U petnaestom
veku, na primer, Nikola Kuzanski (Cusanus) postavlja Boga Oca, kao
tvorako naelo, u sredite iz koga proizlazi Sin, kao sila jednaka
sili bojoj. Sveti Duh objedinjuje obojicu i zaklapa celinu omotaem.
Otprilike jedno stolee kasnije, Kepler menja tu zamisao. Lik traj
nog Boga, pie on, jeste u povrini lopte, naime, Otac je u sreditu,
Sin u spoljnoj povrini, a Sveti Duh je u jednakosti odnosa izmeu
take i meuprostora (ili omotaa). I ovde takoe, predstava sadri
vie nego to je prosta raspodela mesta. Otac je istonik, iju silu,
preko Svetoga Duha kao posrednika, iri i otkriva Sin u svim prav
cima od omotaa lopte. Sa kolikom se lakoom znaenje vizuelnih
modela pomera tamo amo izmeu duhovnog i fizikog, vidi se na
Keplerovom shvatanju da se lik trojstva ispoljava i u astronomskom
kosmosu. Bog je olien u suncu, izvoru svetlosti, kretanja i ivota;
Sin se javlja u ljusci zvezda stajaica, koja odraava sunevu svetlost
kao izdubljeno ogledalo, a Sveti Duh obitava u prostoru ispunjenom
zraenjima sunca i vazduhom nebesa.
Kao trei primer, naveu jo jednog protestantskog mistika,
Jakoba Bemea (Jacob Boehme), koji takoe sjedinjuje svoja teoloka
i astronomska shvatanja u jedno jedinstveno vienje. Ovde se Sin
preselio na sredite kao usredsreena sila sunca; preko Svetoga Duha,
sredina sila zrai u svim pravcima; a Otac se javlja kao sveobuh
vatni nebeski svod.

MODELI IMAJU GRANICE

to se prirodne nauke sve vie i vie trude da svoja shvatanja
proveravaju tanim posmatranjem, sve se vie ograniava primena
modela lopte na one fizike strukture kojima to je mogue tanije
230

odgovara. Meutim, geometrijski oblik koji je vladao slikom prirode

od samog poetka zbog svoje ulne jednostavnosti ostaje i dalje primenljiv za takve osnovne sklopove fizikog sveta kao to su sunev
sistem ili model atoma.
Ovde se radi o neemu to je vie nego to je prosto srena
sluajnost. Ako se psiholoka tendencija ka najjednostavnijoj struk
turi vrati natrag na svoju fizioloku osnovu u ivanom sistemu, ona
moe da se shvati kao primena istog onog zakona prirode koji tei
ka ravnotei, redu i pravilnom obliku u itavom fizikom svetu. To
je tendencija ka stanju najmanje napetosti, koja se izriito izraava
u drugom zakonu termodinamike.
Opaajni modeli nauke samo su pojednostavljene priblinosti
pravih stanja stvari u fizikome svetu. To je u prirodi odnosa izmeu
koncepcija ljudskog uma i injenica iz prirode koje one opisuju. An
tiki model koncentrinog sferinog sistema nalazi se jo i u Dan
teovoj kosmologiji, koja povezuje sfere planeta sa sedam slobodnih
umetnosti, a ima ga ak i u Kopernikovoj; a u naem, dvadesetom
veku ponovo se javlja u Raderfordovom i Borovom modelu atoma
(Rutherford, Bohr).
Nekoliko brzih napomena bie dovoljno da bi se ilustrovao dina
miki karakter loptastih modela. Ve sam napomenuo da se ak i
u Galilejevo vreme jo smatralo da se planete okreu savreno kru
nom putanjom oko Zemlje ili Sunca, koji stoje u sredini. Prema
Njutonovom novom tumaenju, Sunce igra ulogu sredine privlane
sile, dok se na eliptine putanje planeta gleda kao na kompromis u
natezanju izmeu tenje satelita da se i dalje kreu svojom putanjom
i tenje Sunca da ih privue u sredite. U modelu atoma, negativni
naboj elektrona uravnoteuje se podjednako pozitivnim nabojem
jezgra.
Treba da bude jasno da se znaenje vizuelnih modela u nauci,
ba kao i znaenje kompozicionih formi u umetnosti u potpunosti
zasniva na opaajnim silama koje oni stvaraju. U isto vreme, me
utim, te sile ne mogu da se predstave neposredno slikama ili drugim
fizikim predmetima; oni njima mogu samo da se psiholoki izazovu.
Slika kruga i njegove sredine take objektivno ne sadri sile koje
ona moe da izazove u predstavi koju posmatra doivljava. Nikakav
fiziki predmet ne prua oku nita izvan oblika i boja, u mirovanju
ili kretanju. Svakako, nijanse tamnine i svetline u jednoj slici mogu
da prodzvedu takve sile uspenije nego to to ini jednostavan
linijski crte; a stvarno kretanje koje se dodaje slici u filmu,
igri ili pozoritu jo i ivlje doprinosi rezultatu. To su samo razlike
u stepenu, ali ostaje osnovna injenica da opaajne sile nastaju u
ivanom sistemu posmatraa a ne u slici kao predmetu iz spoljanjeg sveta. Stoga, sutinske odlike vizuelnih modela postoje samo u
opaajima ili mentalnim likovima. Ali, ak i ti dinamini proizvodi
uma ogranieni su u svojoj sposobnosti da prikau dinamina zbi
vanja. Vani vidovi ponaanja sila mogu da se predoe samo prib
lino. Neke od njih emo sada da razmotrimo zato to oni ilustruju
vie nivoe sloenosti i istananosti nego to ovekov um pokuava
da dosegne.
Na primer, ini se da proces uzajamnog dejstva nije neposredno
dostupan istraivakom umu. Njegovi rezultati mogu da se predosete
intuitivno, ili, pak, njegove komponente mogu intelektom da se pri
231

kau odvojeno. Loptasti modeli trojnog jedinstva esto se nude uz

napomenu da njegove tri komponente moraju da se shvate ne kao
odvojene jedinice nego kao delovi koji se sadre jedan u drugom.
Oni ine vie nego da prosto utiu jedan na drugog sa vrstih polo
aja; a, isto tako, nije tano da se oni prosto proizvode meusobno.
Naprotiv, pretpostavlja se da se sredina taka sadri, proirena, u
omotau, a omota lei skupljen u sreditu, dok je prostor izmeu
njih ispunjen njihovom koegzistencijom u razliitim srazmerama. Ova
vrsta uzajamnog dejstva, iako se sree svugde, moe da se shvati
umom samo u svojim odvojenim sastavnim delovima ili u konanom
rezultatu. Lajbnic (Leibniz) se suoio sa ovim problemom kada je
pojedinanu monadu sagledao kao matematiku sredinu taku u koju
se stiu svi radijusi. Iako bez prostornog irenja, to sredite ipak pri
kuplja beskonano mnogo ulnih poruka, koje odasvud stiu radijalno,
i ono ih tada u svom sopstvenom svem rasprostire. Ljudska misao
moe samo da ukae na tu viestrukost u jedinstvu, ali ne moe izri
ito da je predstavi zato to slika moe da pokae samo jednu stvar
u jednom trenutku.

FIGURA I OSNOVA I VIE OD TOGA

Panja koja se poklanja ponaanju sila i nagon da se one pri
kau zahtevaju slike koje mogu da pokau neprekidan tok ili, bar,
neprekidno irenje. Toj potrebi, meutim, opire se um, koji nastoji da
stvarnost shvati pomou zatvorenih pojedinanih formi.
Sve rane likovne predstave oslanjaju se na jednostavno raz
luivanje figure i osnove: jedan predmet, odreen i manjevie strukturisan, postavlja se na odvojenu osnovu, koja je bezgranina, bezob
lina, homogena, drugorazredna po vanosti, a esto ostaje potpuno
zanemarena. U psihologiji opaanja, ovaj elementarni nivo organiza
cije prouavao je Edgar Rubin (Rubin). Nezavisno od njega, to isto
je za umetnost opisao Gustaf Bri (Britsch); on je formulisao najra
niju formu vizuelnog miljenja na sledei nain: Jedna namerna
mrlja boje izdvaja se granicom od nenamerne okoline.
Bri je takoe predvideo poreenje koje ovde iznosim. Prema
reima Egona Kornmana (Kornmann)
on je shvatio da neposredno i specifino saznanje koje potie od
vizuelnih doivljaja prethodi pojmovnim odnosima; takoe, utvrdio je da
e se, u skladu sa tim, rane kosmologije, na primer kod presokratovaca,
videti u novoj svetlosti ako se razumeju vizuelni odnosi na kojima se
zasnivaju te koncepcije. Tako, rana faza jednog namemog entiteta viena
kao odvojena od nenamerne okoline (= apeiron) odgovara drukijoj kon
cepciji sveta nego faza u kojoj se namemi entitet sagledava kako bez gra
nice prelazi u nenamemu okolinu.

Ako pratimo Briovu misao, videemo u stvari da se opaajni

odnos figura-osnova neposredno odraava u razlici koju su filozofi iz
Milesa, naroito Anaksimander, videli izmeu geometrijski oblikova
nog sveta, sastavljenog od etiri elementa, i beskrajne, bezgranine,
neodreene materije (apeiron) koja ga stvara i okruuje. Opaajni
tipovi oblika i bezgraninosti smatrani su suprotnostima. Manke (Mah232

nke) je istakao da je Parmenid, a kasnije i Platon, jo smatrao da

je bezgraninost neto nesavreno pa prema tome neto to ne postoji
odistinski.
Neprekidna tradicija takoe prikazuje ljudski um kao zatvoren
entitet, koji prima poruke iz okoline i deluje na nju; ona je pri tom
odvojena i labavo odreena. Kepler pie da su funkcije due
um kao diskurzivno miljenje, pa ak i ulni oseti neka vrsta
sredita dok su motorne funkcije due periferija. Meu romanti
arskim misliocima, Fridrih fon Hardenberg (Friedrich von) vidi Ja
odvojeno od njegove okoline sferinom granicom, ija je spoljna povr
ina usmerena prema spolja dok je unutranja orijentisana prema Ja.
U naem stoleu, Frojdova koncepcija pojmova a i Ono (Ego, Id)
zadrava bitne odlike starog modela. Id je sredini izvor energije koja
slepo zrai. Pod dejstvom fizike okoline, spoljni sloj psihe razvija
organe ulnog opaanja i postaje zatitna kora protiv ozleda spolja.
Kao posrednik izmeu okoline i due, Ego reaguje na spoljni
svet, pa u interesu samoouvanja kontiolie libidinalnu agresivnost
koju ima Id. Tek noviji bioloki i psiholoki pristupi Jakoba fon
Ikskila (Uexkiill), Kurta Levina i drugih poeli su da na uzajamno
dejstvo izmeu organizma i okoline gledaju kao na procese u okviru
kontinuuma. Odmah e biti rei o slinom razvitku u fizikim naukama.

Slika 233

I
u ranim fazama likovne umetnosti vidimo takav jedan razvitak
(si. 233). Kada dete prvi put pokua da nacrta glavu u profilu (si. 233a),
ono tipino pone jednim nemodifikovanim krugom kao osnovom, pa
onda na njega dodaje nos, usta, kosu, vrat itd. Rezultat je, tako rei,
situacija figura osnova viena u preseku. Kruna linija glave slui
kao osnova, na kojoj dodati delovi stoje kao odvojene, samostalne
jedinice. Kasnije, ta dvojnost stapa se u neprekidan oblik, koji sadri
razne sekundarne oblike nosa, usta itd. kao modifikacije (slika 233b).
Primeri za ovo mogu da se nau i u slikarstvu i u vajarstvu.
Ista takva istananost shvatanja forme moe da promeni i odnos
itave figure prema okolini. 'Dosta dugo, figure i predmeti na crte
ima i slikama prikazivali su se kao odvojene celine na praznoj ili
nezavisno strukturisanoj ili obojenoj pozadini, kao to je zlatna osnova
233

srednjovekovnih slika. Pod izvesnim uslovima, ta dvojnost ponovo

ustupa mesto kontinuirano modulovanoj povrini slike. Umesto jasne
razlike izmeu prednjeg plana i pozadine, u Evropi imamo od rene
sanse naovamo jednu neprekidnu lestvicu oblika i boja. Bri, Kornman i efer-Simern (Schaefer-Simmern) potanko su analizovali primere iz raznih umetnikih stilova.
Zar nije prelaz sa korpuskularne teorije na teoriju polja u fizici
primer istog takvog opaajnog razvoja? Prema korpuskulamoj teoriji,
dobro odreeni, samostalni predmeti vide se kao figura u praznom
ili inae kvalitativno drukijem prostoru, koji slui kao osnova.
Tradicionalna predstava o planetarnom sistemu ima ovaj karakter,
kao to ga ima i Raderfordov i Borov model atoma. Takva jasno
odreena razluivanja lako se vizualizuju. Obratite panju sad na
posebnu meavinu nelagodnosti i ushienja koja se doivljava kada
se takav sistem predefinie kao kontinuirano elektromagnetsko polje,
u kome predmeti ili estice prema Ervinu redingeru (Erwin Schr
dinger) mogu da se zamiljaju kao manje-vie privremene jedinice
u talasnom polju iju formu i opte ponaanje ipak tako jasno i otro
odreuju zakoni o talasima da se mnogi procesi zbivaju kao da su
te privremene jedinice supstancijalne i trajne stvari. Ranija pred
stava promenjena je na nekoliko naina. Uklonjen je rascep izmeu
prazne osnove i aktivnih predmeta. Dems Klark Maksvel rekao je
o Majklu Faradeju, ocu teorije polja (James Clerk Maxwell, Michael
Faraday):
Faradej je okom svoga uma video linije sila u prostoru, tamo gde
su matematiari videli sredita sila koja su privlaila na daljinu; Faradej
je video medijum tamo gde su oni videli samo razdaljinu; Faradej je tra
io sedite fenomena u stvarnim zbivanjima koja su se odigravala u medijumu, dok su se oni drugi zadovoljavali to su ga pronali u moi za delanje koja je svoj uticaj na elektrine tokove vrila na daljinu.

Takoe, uklonjeno je i razdvajanje materije i sile. Dakle, pred

met je sveanj energije. A ta temeljna promena od stanja stvari u
dinamino zbivanje vodi dalje ka predstavi da situacije nisu nepromenljive, nego da su podlone promenama u vremenu.
Veliko zadovoljstvo prati ovo oivljavanje ranije statinog pojma.
Ali, taj prelaz na model vee sloenosti izaziva i zebnju. isto opcrtavanje predmeta izraeno u crteima odreenom konturnom lini
jom mora da se napusti, a stabilnost pojmova koju nije remetio
tok vremena i koja je bila toliko draga miljenju ne odgovara vie
stvarnosti.

BESKONANOST I LOPTA
Postoji i strah od beskrajnog. Protestujem protiv upotrebe bes
konanih veliina uzviknuo je matematiar Gaus (Gauss) u devet
naestom veku; one nikad nisu dopustive u matematici. Bie korisno
u okviru razmatranja u ovom poglavlju da se spomenu neki primeri
vizuelnih modela koji predstavljaju beskonano irenje zato to uka
zuju na granice ljudskog opaanja, pa stoga i na ljudsko razumevanje.
234

Matematiar ne moe nita vie od prosenog oveka da zamisli bes

konanost. On se ispomae dvema priblinostima. On moe da zapone
jedan niz brojeva, a onda da odredi da se veno nastavlja. Niz pozitivniz celih brojeva, 1, 2, 3, . . . je primer za to. Ne moemo da uklju
imo simbol oo u sistem prirodnih brojeva a da istovremeno zadrimo
osnovna pravila aritmetike, upozoravaju nas matematiari Kurant i
Robins (Courant, Robbins). S druge strane, matematiar moe da za
misli sud ispunjen beskrajnom koliinom jedinica, kao to je to uradio
Georg Kantor (Cantor) u svojoj teoriji skupova. Obe postavke vode
poreklo od opaajnih likova.
Kada deca ele da prikau sunce ili svetiljku kako zrae, ona
nacrtaju grupu radijusa koji izlaze iz jedne sredine take ili kotura.
Te radijalne linije, ograniene duine, ipak predstavljaju bezgranino
irenje. Tu se linije sila kreu u svim pravcima iz jedne odreene
baze. To je tako rei jednostrana beskonanost sa poetkom na jed
nom kraju, ba kao niz pozitivnih celih brojeva u aritmetici. Takva
jedna geometrijska slika sunca sa zracima posluila je Plotinu da
predstavi delatnost duha. Prema njegovoj filozofiji, Bog se u svojoj
jedinstvenosti odnosi prema mnotvu razumljivih ideja kao to se
sredite kruga odnosi prema poluprenieima, a tako se odnosi i svetska dua prema pojedinanim duama, i pojedinana dua prema
raznim svojim delatnostima u telu. Pa ipak, Plotinova duhovna sfera
nije ni konana kao loptasta forma fizikog univerzuma, niti je, pak,
prostorno beskonana. Tako, mada Plotin posmatra beskonanost kao
pozitivnu odliku postojanja, odnos izmeu oblika i beskonanosti jo
nije objanjen.
Prema Mankeovom temeljnom istorijskom istraivanju, u izvor
niku iz dvanaestog stolea, Knjizi dvadeset i etiri filozofa, prvi put
se javlja formulacija koja je kasnije postala uvena preko Nikole Kuzanskog i ordana Bruna (Giordano): Bog je jedna beskonana lopta,
ije sredite je svugde i iji omota nije nigde. Nikola Kuzanski
primenjuje ovaj model najpre na Boga, a onda i na univerzum kao
na boju tvorevinu; a u renesansi on se smatra pogodnim i za poje
dinani ljudski um, kao na primer kod Marsilija Fiina (Ficino). Ovde,
opet, slika ograniene posude dovodi se u izriitu vezu sa predstavom
o beskonanom, to je nagovetaj koraka koji je uinila egzaktna
matematika na prekretnici naeg stolea.
Beskonanost se odista javljala u klasinoj filozofiji prirode kao
pozitivna odlika to jest, ne prosto kao bezoblina pozadina u
pristupu koji ograniava oblik na najmanje jedinice materije. Atomisti
Leukip, Demokrit, Epikur a kasnije i Lukrecije posmatrali su
univerzum kao jednoobrazan i beskonaan, iako ga nisu zamiljali kao
kontinuum, nego kao mnotvo estica koje vrve kroz prazan prostor.
Prema shvatanju atomista, svet nije imao nikakvo sredite, pa su
zato jednostavno odbacivali uenje o svetu sa sreditem kao dokonu
izmiljotinu aknutih, kako se Lukrecije izrazio. Nikakvog sredita
ne moe biti u beskonanosti. Atomisti nisu uspeli da ree sukob
izmeu predstave o centrinom svetu, u ijem sreditu lei svedoanstvo o naem Ja, i predstave o beskrajnoj homogenosti. Tek se pred
stava o beskonanoj lopti suoila sa ovim problemom. Setimo se u
prolazu da su dva savremenika Nikole Kuzanskog, italijanski umetnici i arhitekti Alberti i Bruneleski (Brunelleschi), uveli beskona
nost u slikarstvo pomou geometrijske konstrukcije centralne per
235

spektive. Ta konstrukcija, meutim, sadrala je paradoks smetanja

beskonanog u jednu odreenu taku prostora slike. Ona je pred
stavljala beskonano veliko beskonano malim, pa je inila da se svet
skuplja a ne da se iri. Tek u poznije vreme pokuali su slikari da
prikau doivljavanje beskrajnog prostora, pre svega na tavanicama
baroknih zgrada.
Kuzanski je o sreditu u beskrajnom svetu govorio ne samo
negativno kao o neemu ega nema. On ga je video svugde i na
svakom mestu. On je shvatio da Zemlja ne moe da bude u sreditu
sveta i da je svako kretanje relativno. Moemo da prepoznamo kre
tanje, govorio je on, uporeivanjem sa neim to vrsto stoji, kao to
su polovi ili sredita, a njih unapred pretpostavljamo prilikom merenja kretanja. On je time udario temelje za relativizam dvadesetog
stolea. Relativizam kao konkretan postupak zahteva prilino sloen
skup predstava, naime koordinaciju bar dva sistema koji se uzajamno
ukljuuju jedan za koji je predmet u kretanju i drugi za koji se
taj isti predmet nalazi u mirovanju. Verovatno da to moe da se
vizualizuje samo razmenom tih dveju predstava, slino, na primer
onome to se dogaa prilikom obrtanja iigure i osnove ili, pak, koor
dinaciji unutranjeg i spoljanjeg izgleda neke zgrade. Samo osloba
anjem od oba ta merila, moe se dospeti do stava koji je van njih
i koji je pretpostavka za isti apsolut u Ajntajnovom smislu (Ein
stein).
Imamo li, zaista, prava da spekulacije iz prolosti stavljamo na
ravnu nogu sa modernim teorijama, zasnovanim na egzaktnom posmatranju i raunu? Imamo, bar za svrhe ove knjige, poto me ne
zanima pouzdanost pojmovnih konstrukcija nego njihov opaajni oblik
njihove themata, kako je fiziar Derald Holton (Gerald) nazvao
naela koja lee u osnovi naunih koncepcija. Imao je u vidu misaone
modele koji ne potiu ni od empirijskih iskaza, kao to je oitavanje
na metru, niti, pak, od analitikih, koji se oslanjaju na integralni
raun, logike ili matematike. Holton ne eli da se uputa u to da li
te themata treba da se povezuju bilo sa kojom od sledeih koncep
cija: platonovskim, keplerovskim ili jungovskim arhetipovima ili
predstavama; mitovima, u pozitivnom smislu rei, sintetikim apri
ornim znanjem; intuitivnim poimanjem ili .razumom* u Galilejevom
smislu; realistikom, ili apsolutikom ili, pak, bilo kojom filozofijom
nauke. Ja ove themata posmatram ovde kao mentalne slike, te mogu
da se nadam da e ak i onima koji vole da prave razliku izmeu
moderne nauke u naelu i onoga to joj je prethodilo pasti u oi for
malne slinosti koje sam ovde razmatrao.
Moderna kosmologija jo se koleba izmeu dve osnovne pred
stave koje su prvi izmislili Grci. U osamnaestom veku, takvi mislioci
kao to je Tomas Rajt (Thomas Wright) i Imanuel Kant izloili su
tvrenje da je sunev sistem deo neke galaksije i da je svemirski
prostor ispunjen veim brojem galaksija slinih naoj. Tako su oni
empirijskim uoptavanjem ostvarili novu vezu sa atomistikim shvatanjem o homogeno ispunjenim beskonanim prostranstvom. Kant je
sasvim jasno poimio koliko je taj pristup slian postupku koji se
primenjuje u aritmetikoj progresiji:
Mi vidimo prve lanove progresivnog odnosa svetova i sistema, a
prvi deo te beskonane progresije omoguuje nam ve da raspoznamo ta
treba da se pretpostavlja o celini. Nema kraja, nego samo bezdan istinske
236

neizmemosti (ein Abgrund einer wahren Unermesslichkeit), u ijem pri

sustvu sva sposobnost ljudskog poimanja tone iscrpena, iako joj pomo
prua nauka o brojevima.

(Uoptavanje koje su izneli ovi mislioci zahtevalo je da se nepo

sredni opaajni podaci smelo prestrukturiu, to im je omoguilo da
se uklope u sasvim drukiju predstavu. Bila je potrebna izvanredna
gipkost vizuelne uobrazilje da se sunev sistem sagleda kao utkan u
krunu zvezdanu traku koja na izgled opkoljuje Zemlju kao daleki
Mleni put, a zatim da se ta galaksija vidi kao pramenovi maglina
poput Andromedinih. Ovaj primer takoe ponovo pokazuje kako uda
ljavanje od prvobitnog izgleda ne znai udaljavanje od opaanja, nego,
naprotiv, prelazak sa jednog opaajnog modela na drugi.
Predstava o beskrajnom kontinuumu zamenjena je predstavom o
svemiru sa sreditem da bi se dolo do teorije o poreklu univerzuma.
Iako u jednom beskonanom prostoru nijedna taka ne moe odista
da ima tu povlasticu da se nazove sreditem, Kant je pretpostavio
da je jedna oblast najvee gustine posluila kao oslonac iz koga je
priroda praizala irei se u svim pravcima beskonanog prostora. Ovde se, opet, vraamo na Plotinov model zraenja iz jednog sredita
energije shvatanje koje se ponovo ogleda u nedavnoj teoriji o
irenju svemira, koji se, prema oru Lemetru (Georges Lematre)
razvio iz jednog atomskog jezgra. Takoe, ne moemo a da se ne setimo srednjovekovne beskonane lopte, ije je sredite bilo svugde i
nigde, kada gledamo kako astronom Fred Hojl (Hoyle), godine 1950,
ideju o univerzumu koji se iri, ilustruje poreenjem sa balonom na
ijoj se povrini nalazi veliki broj taaka, a koji se postepeno naduvava do beskonane veliine:
Poreenje sa balonom dovodi nas do jedne veoma vane take. Ono
nam pokazuje da ne smemo da zamiljamo kako smo smeteni u sreditu
svemira, samo zato to vidimo da se sve galaksije udaljavaju od nas. Jer,
bilo koju taku da se potrudite da odaberete na pavrini balona, videete
da se sve druge take udaljavaju od nje. Drugim reima, bilo u kojoj gala
ksiji da se nalazite, ustanoviete da druge galaksije bee od vas.

Nikoli Kuzanskom bi ovakvo razmiljanje bilo veoma blisko.

DOKLE DOPIRE UOBRAZILJA

Bilo bi dobro da se ovo poglavlje zakljui time to e se ukazati
na pojmove o etvrtoj prostornoj dimenziji i takozvanom zakrivlje
nom prostoru, koji se esto pominje u vezi sa Ajntajnovom optom
teorijom relativnosti. Ajntajnova predstava o konanom ali bezgra
ninom svetu koja kao da je danas naputena u korist otvorenog
univerzuma zasluuje da se pomene kao najistananiji pokuaj da
se pomiri loptasti oblik i beskonanost u fizici. etvrta prostorna di
menzija, s druge strane, isto je matematika konstrukcija, prvi korak
u matematici viih dimenzija. U strunoj literaturi ne postoji jedin
stveno miljenje o tome da li ovaj matematiki korak vodi do mode237

la koji mogu da se vizualizuju. Izgledi su da e on, ako je uopte

dostupan mentalnim predstavama, biti dostupan samo priblino ili,
verovatnije, samo preko svog dejstva i projekcija na treu dimenziju.
Ja neu da ulazim u ovaj problem.
Na drukiji nain se prevazilazi trea prostorna dimenzija kada
se radi o tome da se neeuklidovska geometrija uini verodostojnom.
Primenjen na astronomsku fiziku, ovaj pristup doveo je u popularnom
razmatranju do pogrenog miljenja da je teorija relativnosti predlo
ila postojanje etvrte prostorne dimenzije u naem univerzumu zato
to je ona toboe potrebna da bi napravila mesto za zakrivljeni pros
tor. Ovaj nesporazum doveo je do tvrenja da je moderna nauka
dostigla granicu preko koje su njene teoretske konstrukcije nedostup
ne vizuelnom poimanju, ne samo u praksi nego i naelno.
Moda je Helmholc (Helmholtz), u jednom od svojih Popularnonaunih predavanja, prvi ilustrovao svojstva neeuklidovskog prostora
uporeenjem sa izmiljenim stanovnitvom, koje ivi u dvodimenzionalnom svetu. Kad bi njihov svet bio povrina lopte, euklidovska geo
metrija ne bi vie vaila. Najkraa veza izmeu dve take ne bi bila
prava linija; zbir uglova u trouglu menjao bi se, pa bi uvek bio vei
od 180; odnos izmeu poluprenika i obima kruga takoe bi se me
njao, zavisno od veliine kruga. Pretpostavimo sad, tako se demon
stracija odvija, da se itava ta situacija transponuje za jednu dimen
ziju; dobili bismo trodimenzionalan svet zakrivljen u etvrtoj
dimenziji. Na ovom mestu, vizuelna uobrazilja kapitulira pred nau
nom fantastikom, zato to se kod ovde predloenog koraka u matema
tikom nizu ne radi prosto o tome da se jedna opaljiva dimenzija
isto kvantitativno proiri preko vizuelno opaljive mere kao kod
beskrajno velikog ili beskrajno malog nego o jednoj pretpostavci
koja je naelno nespojiva sa ljudskim doivljavanjem prostora. Helm
holc kae da smo mi na osnovu svoje telesne organizacije potpuno
nesposobni da sebi predstavimo etvrtu dimenziju. Da li je to tako,
ostaje, kao to sam ve napomenuo, jo nerazjanjeno. Ako, pak, jeste,
onda verovatno nije zbog toga to nai trodimenzionalni mozgovi nisu
sposobni da zamisle neki odista postojei etvorodimeDzionalni svet.
Kad bi takav svet postojao, moglo bi se oekivati i da nam mozgovi
budu takoe etvorodimenzionalni.
Poreenje sa dvodimenzionalnim svetom sadri pretpostavku da
mogu da postoje bia opremljena jednom dimenzijom manje nego pro
stor u kome je njihov svet postojao, pa bi prema tome oni bili ne
sposobni da zamisle bilo ta to je trodimenzionalno. To je, meutim,
besmislica. im preemo sa isto matematikog poreenja na fiziko,
moramo priznati da bi ta hipotetina bia i njihov svet samo onda
mogli da postoje kada bi posedovali makar i najmanju debljinu; to bi
isto vailo i za njihove mozgove. Ni fiziki ni duhovno, oni ne bi bili
dvodimenzionalni; bili bi samo zgnjeeni.
Ako etvrta prostorna dimenzija ne moe da se predstavi, to je
verovatno zato to se geometrija bavi odnosima za koje opaajni i
fiziki prostor moe da prui pogodnu predstavu samo do tree dimen
zije, ali dalje od nje ne. Preko te granice, geometrijske raunice
kao i svaka druga viedimenzionalna izraunavanja npr. analiza fak
tora u psihologiji moraju da se zadovolje fragmentarnom vizualiza238

ijom, ako ikakve i bude. To takoe verovatno znai prihvatanje deliminog razumevanja umesto da se dosegne istinsko poimanje celine.
Moderna fizika, meutim, nipoto ne tvrdi da postoji etvrta
prostorna dimenzija. Ona je, po reima Artura Edingtona (Arthur
Eddington), fiktivna konstrukcija. Da se vratimo jo jedanput na
poreenje sa hipotetinim dvodimenzionalnim svetom: doklegod se
zamilja da je taj svet odista zakrivljen u trodimenzionalnom prostoru,
nita u vezi sa njegovom geometrijom ne protivrei Euklidovim
Elementima u naelu, iako se, naravno, ne slae sa onim to on veli
o geometriji u ravnoj povrini. Neto zaista novo dogaa se samo
kada se na te geometrijske deformacije nailazi u svetu za koji se ne
zna da je zakrivljen ili, u stvari nije zakrivljen. U takvom svetu,
odstupanja od Euklida postaju nehomogenosti prostora. Vreme koje
je potrebno da se pree jedinica rastojanja moe da se povea sa du
inom puta; a, ako neko hoda dovoljno dugo u istom pravcu, moe da
se nae na mestu od koga je poao.
Ova vrsta stvari moe da se dogodi u trodimenzionalnom neeuklidovskom prostoru. Ako se za takav prostor kae da je zakrivljen,
to je samo slikovit izraz za nehomogenost; a nehomogenost se sree,
prema Ajntajnu, u trodimenzionalnom prostoru naeg svemira. On
kae da prema optoj teoriji relativnosti, geometrijska svojstva pros
tora nisu nezavisna nego su odreena materijom; geometriju univer
zuma deformiu gravitaciona polja. Laik ne moe da prosudi da li je
poreenje sa odgovarajue zakrivljenim rvetom dovoljno da matemati
aru ili fiziaru omogui da prorauna dejstvo odgovarajuih nehomo
genosti u trodimenzionalnom prostoru. On moe da kae samo da kada
se metafora upotrebi za bukvalan opis onoga to se dogaa u svemiru,
onda se uobrazilja odvede na stranputicu.
Ako, dakle, moderno poimanje fizikog prostora nije nedostup
no vizualizaciji u naelu, ostaje pitanje da li je dostupno praksi. Neeuklidovske situacije nisu, ini se, zauvek iskljuene iz vida. U jednoj
drugoj knjizi opisao sam perspektivu opaanja prostora kao primer
za to: predmeti se smanjuju sa sve veom udaljenou od posmatraa,
pa ipak se njihova veliina vidi kao nepromenjena; kretanje se ubrza
va sa udaljenou iako se istovremeno vidi da ostaje isto. U euklidovskom smislu to su protivrenosti, pa ipak se ti fenomeni uklapaju u
jednu dovoljno jedinstvenu sliku vizuelnog sveta zato to je nehomo
genost opaajnog prostora ugraena u doivljaj vienja kao stalno
stanje.
Teko je rei da li nehomogenost fizikog prostora moe da se
vizualizuje uobraziljom koja je razvijenija od uobrazilje prosenog
dananjeg oveka. H. P. Robertson upotrebljava primer metalne plo
e koja je neravnomemo zagrejana; kratak metalni lenjir, promenjene
duine usled temperature, dae mere koje otkrivaju nehomogenu geo
metriju. Moris Klajn (Morris Kline) uporeuje geodeziju stvorenu u
ajntajnovskom prostoru prisustvom mase sa geodezijom koju stvara
oblik planina na povrini zemlje. Praktino iskustvo rei e koliko
ta poreenja pomau. Moda, opet, i ovde mogu da se postignu samo
priblinosti.
Bez obzira kakav je odgovor, ini se da se sa sigurnou moe
rei da samo ono to je dostupno opaajnoj uobrazilji bar u naelu
moe se oekivati da bude otvoreno ljudskom razumevanju. Svakako,
postoje veoma korisna znanja koja nisu dostupna razumu i koja mo
239

da i ne treba da budu. Ima mnogih radnji koje moemo da vrimo,

mnogo injenica koje moemo da znamo, mnogo deliminih izgleda koje
moemo sasvim jasno da predoimo, ali bez punog razumevanja. Ba
kao to jednu sloenu sliku ili simfoniju moe da sastavi i shvati ak
i sam umetnik jedino deliminom organizacijom, tako je i svako veli
ko ovekovo delo verovatno vee nego to je um koji ga je nainio.

240

16. VIENJE U NASTAVI

Ova knjiga Imala je za cilj da se ponovo uspostave jedinstvo

opaanja i miljenja. Pokazalo se da se vizuelno opaanje nipoto
nije ograniavalo na to da prikuplja informacije o odreenim svoj
stvima, predmetima i zbivanjima nego se bavilo poimanjem optosti.
Pruajui predstave o vrstama svojstava, vrstama predmeta, vrstama
zbivanja, vizuelno opaanje polae osnove za obrazovanje pojmova.
Doseui daleko preko drai koje oi primaju neposredno i trenutno,
um radi sa irokim opsegom predstava to mu ih daje seanje i
organizuje celokupno ivotno iskustvo u sistem vizuelnih pojmova.
Misaoni mehanizmi kojima um manipulie tim pojmovima rade u
neposrednom opaanju, ali i u meusobnom dejstvu izmeu nepo
srednog opaanja i uskladitenog iskustva, kao i u uobrazilji umetnika, naunika, pa i svakog oveka koji se bavi problemima u
svojoj glavi.
Ako su ova tvrenja odriva, ona moraju duboko da utiu na na
stav prema umetnosti d nauci, kao i na sve ostale saznajne delatnosti
smetene izmeu tih polova. Umetnost se ovde razmatrala poglavito
kao osnovno sredstvo orijentacije, roena iz ovekove potrebe da
razume sebe i svet u kome ivi. Kao to sam ve pomenuo, moe
se pokazati da razliite druge svrhe kojima umetnost slui zavise od
te osnovne saznajne funkcije. Umetnost se, dakle, veoma mnogo pri
bliava sredstvima i ciljevima nauke, pa nam je sada vanije da
utvrdimo koliko imaju zajednikog nego da nastojimo na onome to
ih razlikuje. Neke od tih razlika, meutim, izai e na videlo tokom
ove poslednje glave.

EMU UMETNOST
Moda smo mi danas spreili umetnosti da vre svoj najvaniji
zadatak time to smo ih isuvie estvovali. Izvukli smo ih iz kon
teksta svakodnevnog ivota, proterali ih u izgnanstvo svojim oduevljavanjem, zatoili ih u straobalne riznice. kole i muzeji, naroito
u SAD, uinili su mnogo da se prevazie ta izdvojenost umetnosti.
Njihovom zaslugom, umetnika del su danas dostupnija i poznatija.
Ali, umetnika del nisu celina umetnosti; ona su samo retki vrhunci.
Da bi se ponovo stekle neophodne dobrobiti umetnosti, treba da
mislimo o onim delima koja su najoigledniji rezultati jednog sveoptijeg napora da se podari vidljiv oblik svim vidovima ivota.
Vie nije moguno da se na umetnosti gleda hijerarhijski, pri emu
iste umetnosti slikarstva i vajarstva aristokratski vladaju, dok se
i

241

takozvane primenjene umetnosti, arhitektura oblikovanje upotrebnih

predmeta, grafiki dizajn i dr. nipodatavaju kao neisti kompromisi
sa korisnou. Ono to mnogi umetnici danas rade ne moe da se
trpa u tradicionalne kategorije del raenih etkom i dletom; oni
stvaraju predmete i aranmane koji moraju da nadu svoje mesto
u svakodnevnom ivotu, ako uopte treba da imaju nekakav smisao.
Potreban je jo samo jedan korak pa da se naemo pred zadatkom
kada uobliena okolina celokupnog ljudskog postojanja postaje prva
briga umetnosti. U jednom tako uoblienom svetu mogu tada umetnika del u uem smislu reci da dobiju zaista osmiljeno mesto
i da zaista deluju kako valja.
Ovo ire gledite, koje je Ananda K. Kumarasvami (Coomaraswamy) tako razumno branio kao normalni izgled umetnosti,
mora da se dopuni psiholokim i obrazovnim pristupom koji umetnost priznaje kao vizuelnu formu, a vizuelnu formu kao glavno
sredstvo produktivnog miljenja. Samo tako moemo umetnost da
oslobodimo iz njene jalove izdvojenosti.
Jo na poetku ove knjige, govorio sam o tome koliko se mnogo
umetnost zanemaruje na svim nivoima obrazovnog sistema. Ovakva
situacija preovladava u velikoj meri zbog toga to se sami nastav
nici umetnosti nisu dovoljno ubedljivo zauzimali za svoju stvar. Ako
se pogleda kroz literaturu o nastavi umetnosti, esto e se naii na
to da se vrednosti umetnosti prihvataju kao neto to se samo po
sebi razume, pa se smatra da je dovoljno nekoliko uobiajenih fraza
da bi se objasnilo o emu se radi. esto se naginje tome da se umetnosti posmatraju kao nezavisna oblast prouavanja i da se pretpo
stavlja da intuicija i intelekat, oseanjs i razum, umetnost i nauka
naporedo postoje ali ne sarauju. Ako se ustanovi da srednjokolci
malo znaju o istoriji umetnosti ili da ne mogu da razlikuju bakropis
od litografije, ili uljanu sliku od akvarela, zakljuci koji treba da
se izvuku zavisie, rekao bih, od toga koliko je vana ta vrsta znanja
u obrazovnom smislu. Ako se tvrdi da se vrednost umetnosti sastoji
u razvijanju dobrog ukusa, teina takvog uverenja zavisie od toga
da li je ukus luksuz za bogate, ili je, pak, neophodan ivotno vaan
uslov. Ako se kae da je umetnost deo nae kulture, pa stoga spada
u opte obrazovanje svakog oveka, onda jedan odgovoran nastavnik
mora da se upita da li su svi delovi te kulture nuni za sve i svima
dostupni, i da li su za sve njih podjednako vani. Ako ujemo da
umetnosti razvijaju i obogauju ovekovu linost i neguju stvara
latvo, treba da znamo da li one to bolje ine od drugih oblasti ue
nja i zato. Bitka protiv jednostranog intelektualizma ne moe da
se bije pothranjivanjem romantiarske predrasude protiv nauke kao
orua mehanizovanja. Ako sadanja nauna praksa zaista osiroma
uje ovekov um, lek moda mora da se potrai u poboljanju nau
nog obrazovanja, a ne u beanju od nauka u umetnost kao u neko
sklonite. A nipoto se pedanterija, sterilnost i mehanizovanost ne
sreu samo u naukama; njih isto tako ima i u umetnostima.
im se shvati da produktivno miljenje bilo u kojoj oblasti sa
znanja jeste opaajno miljenje, bie odmah jasno zato umetnost
zauzima sredino mesto u optem obrazovanju. Najuspenije kolo
vanje u vizuelnom miljenju moe da se ponudi u nastavi umetnosti.
Naunik ili filozof moe da opominje svoje uenike da se klone samih
rei, nego da rade sa odgovarajuim i jasno organizovanim modelima.
242

Ali, on to ne treba da radi bez pomoi umetnika, koji je strunjak

za to kako se zaista organizuje jedan vizuelni sklop. Umetnik zna
kakvih sve formi i tehnika ima, a zna i kako se razvija vizuelna
mata. Nauio je da se bavi sloenim opaajnim situacijama i da
probleme vizuelno reava.

SLIKE KAO ISKAZI

Umetnici i nastavnici umetnici upotrebljavaju te svoje sposob
nosti na najbolji nain kada postupaju na osnovu implicitne pret
postavke da je svako umetniko delo iskaz o neemu. U najirem
smislu moe da se tvrdi da svaka vizuelna forma, bilo to slika, zgra
da, ornamenat ili stolica, kazuje neto, vie ili manje uspeno, o pri
rodi ovekovog postojanja. Svakako da takvo kazivanje ne mora
da bude svesno. Samo mali broj umetnika mogao bi da ubedljivo
hkae recima ono to eli kao to je to na primer mogao Van Gog.
Mnogi bi to i odbijali da ine, a iskustvo je pokazalo da umetnici
koje goni elja da saopte odreene poruke, kao to su poruke
moralne ili socijalne prirode, uglavnom omanjuju. Oni se na
laze u opasnosti da svoje predstave vezuju za stereotipne sim
bole. Isto tako, nastojanje na takvim izriitim znaenjima opasno
je u nastavi umetnosti. Meutim, onakve vebe kakve sam opisao
u sedmoj glavi mogle bi da budu sasvim korisne. Apstraktni pri
kazi pojmova kao to su Prolost, Sadanjost, Budunost, mogli bi da
ispune slinu svrhu kao portret, mrtva priroda ili predeo. Oni bi
kao metu mogli da postave odreen sklop sila. Ako neki uenik
hoe da razradi predstavu o izvesnom pojmu, on mora da bude
dovitljiv, disciplinovan, uporan; a, to su osobine bez kojih nije mo
guan nijedan umetniki rad i koje nastavu umetnosti ine obrazovno
dragocenom. Prilino teoretske teme upotrebljene u naim ogledima
mogu da se dopune temama koje podstiu matu, kao to je recimo
Paul Kle radio sa naslovima svojih slika: Od klizanja do ustajanja;
Podmlaivanje; Poetna hladnoa; Ponos; Uz bujicu; Traenje i na
laenje; Poslednja nada; Gadna muzika.
Takve vebe omoguuju ueniku da naui da iz isto formalnih
svojstava ne moe da se izvede nikakvo merilo o tome ta je isprav
no a ta pogreno. Harmonija, raznolikost, jedinstvo mogu da se primene samo kada, svesno ili nesvesno, neto odreeno ima da se izrazi.
Rad sa oblikom i bojom je isto toliko traganje za tim sadrajem i
njegovom kristalizacijom koliko i napor da se taj sadraj prikae
jasno, harmonino, na uravnoteen, objedinjen nain. Vebe ove
vrste pokazae ueniku isto tako da je svaki organizovani sklop no
silac znaenja, bilo namernog ili ne. Slino tome, iz ovakvog pri
stupa proizilazi da se nita ljudski ili umetniki upotrebljivo ne
dobij a ako se samo puta na volju oseanjima i daje oduka sebi.
Cisto dionizijska orgija, iako prijatna i katkad nuna kao reakcija
na sputavanje, zahteva svoju apolonsku protivteu. Utroak ener
gije usmeren je na stvaranje forme.
Izmeu tradicionalnog prikazivanja predmeta iz prirode i sim
bolinog predstavljanja pojmova nema neke sutinske razlike. Da
bi se naslikala ljudska figura ili kita cvea, mora da se shvati struk
turalni skelet forme. Takav postupak sa strukturama najbolja je
16

243

priprema za opaaj nu saznaj nu delatnost. Nikakvo uvebavanje uma

ne postie se mehanikim kopiranjem stvari, pri emu se zahteva
merljiva tanost a ulo vida upotrebljava kao merni alat. Mehaniki
iane reprodukcije korisne su za izvesnc praktine svrhe, ali ih ma
ine bolje rade, a duhovnom razvoju malo doprinose. Ljudski mozak
nije podeen za mehaniko reprodukovanje. On se tokom bioloke
evolucije razvio kao orue saznanja, pa je stoga usmeren iskljuivo
na izvoenje vrsta radnji i stvaranje i prepoznavanje vrsta stvari.
Pa ipak, dani u kojima se smatralo da je ropski verno kopira
nje glavni nastavni cilj slikanja i crtanja nisu ostali daleko za nama.
Jo poetkom ovog naeg veka, vodei prosvetni radnik u oblasti
umetnosti Georg Kerentajner (Kerschensteiner) govorio je da pri
kazivanje ljudske figure nije pogodan cilj za nastavu crtanja u os
novnim kolama zato to bi ono to deca mogu da reprodukuju
odgovaralo izgledu i obliku samo delimino i, u najboljem sluaju,
u optim crtama priblino. Nastava crtanja, meutim, kao i svaka
druga nastava ne srne da se zadovoljava priblinostima.
Ovo isto kvantitativno merilo o tome ta jedan lik ini uspenim potie, naravno, iz egzaktnih prirodnih nauka kako su se one
razvijale na Zapadu od renesanse na ovamo. Ali, treba imati na umu
da ak i u naukama merljiva tanost nije krajnja vrednost po sebi,
nego samo sredstvo za razumevanje prirode bitnih injenica. Stepen
tanosti koji se zahteva od merenja zavisi od prirode injenica koje
treba da se ustanove i izdvoje. Sa kvantitativnim dokazivanjem u
ogledima mora da se tera dosta daleko da bi se pokazalo kako re
zultati nisu nastali sluajno, to jest, usled umova svojstvenih sva
koj empirijskoj situaciji. Merenja koja je upotrebio Kepler da bi
odredio putanje planeta morala su da budu dosta tana da bi se sa
izvesnou ustanovila razlika izmeu elipse i kruga. Isto to vailo
je i za merenja Ivana Pavlova, koji je eleo da utvrdi da li psi
mogu da razlikuju elipse od krugova. Pavlov je podatke toliko usa
vravao dok nije ustanovio koliko su tanano psi razlikovali oblik
i koliko su oblici mogli da budu slini a da se ivotinje nisu zbu
njivale.
Stepen tolerancije u naunim i tehnolokim merenjima odreuju
se prirodom zadatka. Tanost preko potrebe je ista pedanterija, a ono
to naunik eli da zaista zna ne lei u brojevima. Kada otkrije da
elija ljudskog zametka sadri 46 hromozoma, on eli da zna zato
je to tako, a konaan odgovor ne moe da bude kvantitet. I nauka
i umetnost, dakle, tragaju za kvalitativnim injenicama, a merenja
su u obema oblastima samo sredstvo za postizanje cilja.

STANDARDNI LIKOVI I UMETNOST

Ako, dakle, sa mehanikim kopiranjem prirode ne moe nita
da se uradi, kako stvar stoji sa azbukom vizuelnog razumevanja
(Anschauung) Johana Pestalocija (Johann Pestalozzi), koju je on
stavljao ispred slovne azbuke zato se pojmovno miljenje oslanja
na Anschauung? Ono to je Pestaloci imao na umu tih ranih go
dina devetnaestog stolea zasluuje nau panju:
Moram ovde da istaknem da je azbuka Anschauung-a bitno i je
dino istinsko nastavno sredstvo za ispravno procenjivanje oblika svih
244

stvari. Pri svem tom, ovo naelo se sve dosad potpuno zanemarivalo, i to
toliko da bude nepoznato; dok se stotinama takvih sredstava raspolae
za uenje brojeva i jezika. Na taj nedostatak nastavnih sredstava za izu
avanje vizuelne forme ne treba da se gleda prosto kao na upljinu u
obrazovanju ljudskog znanja. To je upljina u samim temeljima celokupnog znanja u taki kojoj uenje brojeva i jezika u biti mora da se
podredi. Moja azbuka Anschauung-a ima za cilj da popravi taj sutinski
nedostatak nastave i da obezbedi temelje na kojima ostala nastavna
sredstva moraju da se zasnivaju.

Radi ovog divnog cilja, Pestaloci je, meutim, prisiljavao decu

da crtaju uglove, pravougaonike, linije i lukove, koji, govorio je,
sainjavaju azbuku oblika predmeta, ba kao to su slova elementi
rei. Ovaj njegov postupak imao je pristalice tokom itavog devet
naestog veka. Peter mit (Schmid) terao je svoje uenike da prave
potpuno tane crtee osnovnih stereometrijskih tela, lopti, val jaka i
kvadera, kao elemente od kojih se grade sloeniji predmeti u pri
rodi, a jo godine 1893, Konrad Lange predlagao je da uitelji na
crtaju na tabli geometrijski pojednostavljene linijske crtee stola,
stolice, zastave, kreveta ili crkve da bi ih deca precrtavala. Ovu
primenu geometrijskih pomagala pri crtanju nalazimo ve u trina
estom veku u crtaoj svesci francuskog arhitekte Vijara de Onkura
(Villard Honnecourt), u kojoj je on pokazivao kako se ljudska ili i
votinjska figura sastavlja od trouglova, pravougaonika ili zvezdastih
oblika.
Ima oiglednih preimustava u izvlaenju oblika nekog pred
meta iz strukturalnog skeleta koji mu lei u osnovi. U stvari, umetnik
obino poinje da radi na taj nain to skicira opti sklop, a to mu
posle slui da uvrsti kompoziciju. Ovaj postupak, meutim, mora
da se razlikuje, s jedne strane, od istih trikova za proizvodnju ste
reotipnih crtea, a s druge, od kruto propisanih uzora koje uenik
mora verno da kopira. Ovaj drugi pristup moe lako da kod uenika
stvori utisak da za svaku vrstu predmeta postoji jedan odreen,
standardizovan i objektivno taan oblik, a da su primerci koji se
sreu u stvarnosti samo razrade tog arhetipa. Jedna je stvar da se
u ovoj zamisli raspozna jezgro psiholoke i fizike istine, a druga da
se strategija nastave zasnuje na njoj. Jer, u umetnosti ovekov duh
potvruje itavo bogatstvo pojavnog sveta. Umesto da tome svetu
namee unapred ustanovljene sheme, on u njemu traga za shvatlji
vim formama i odgovara takvim formama reagujui na ono to vidi.
Ako se naslikani predmeti u jednom predelu ili mrtvoj prirodi nogledaju u svojoj posebnosti, videe se da oni samo veoma posredno
odgovaraju standardnim oblicima i znaenjima drvea, seljakih kua,
artioka ili riba. Valjanost formi u umetnikom delu ne poiva u
prvom redu na onome to one pomou naslikanih predmeta kao
takve saoptavaju, nego stoji u vezi sa mnogo ontijim konfigura
cijama sila koje vidimo ovaploene u odreenoj kompoziciji. Hou
da kaem da kada Van Gog postavi figuru sejaa naspram velikog,
utog sunca, on govori o oveku, svetlosti radu a jedva da od stan
dardne forme i karaktera upotrebljenih predmeta uzima neto vie
od njihovih naziva. On bi bio sputan a ne potpomognut zahtevom
da kopira standardne oblike sunca, oveka i drveta.
245

U umetnostima se, dakle, uenik sree sa ulnim svetom kao

simbolom znaajnih konfiguracija sila na nain koji je sasvim druk
iji od naune upotrebe ulnih podataka. Izgledi koji su sluajni
s obzirom na objektivnu situaciju postaju valjani kao nosioci osmi
ljenih sklopova, te mogu da se nazovu istinskim ili lanim, priklad
nim ili neprikladnim po merilima koja su sasvim drukija od onih
koja se primenjuju u nauci. Ali, umetnost ne samo to potvruje
raznolikost izgleda nego i valjanost pojedinanog pogleda, pa time
uvodi jo jednu novu dimenziju raznolikosti. Poto oblici ne svedoe
u prvom redu o objektivnoj prirodi materijalnih stvari, oni mogu
da odraavaju pojedinano tumaenje i invenciju.
I umetnost i nauka nastoje da razumeju sile koje oblikuju nae
postojanje, pa obe zahtevaju nesebinu odanost onome to je u isku
stvu dato. Ni jedna ni druga ne mogu da trpe udljivu subjektivnost
zato to obe na svoj posebni nain slue istini. Obe iziskuju tanost,
red i disciplinu zato to bez njih nije moguno nikakvo razumljivo
kazivanje. Obe prihvataju ulni svet kao signatura rerum, kako se
to u srednjem veku govorilo, tj. kao oznaku stvari, samo na sasvim
drukiji nain. Srednjovekovni lekari verovali su da uto cvee leci
uticu a da hematit, kamen krvavik, zaustavlja krvavljenje; a u
manje bukvalnom smislu, moderna nauka jo trai u izgledu stvari
obeleja njihovog karaktera i osobenosti. Umetnik moe da upotrebi
one ute i crvene boje da bi pokazao zraenje ili strast; a umetnosti
su dobrodole mnogostrukost gledanja na svet, raznolikost linih i
kulturnih stilova, zato to je razliitost reagovanja isto tako zakonit
vid stvarnosti kao to je i postojanje samih stvari.
Eto zato su merila za tanost u umetnosti sasvim drukija od
cnih u nauci. U jednom naunom prikazivanju, poseban izgled onoga
to je pokazano vano je za valjanost ogleda samo onoliko koliko je
simptomatino za istraene injenice. Oblik posuda, veliina brojanika, tana boja neke hemijske supstance mogu da budu sasvim ne
vani. Slino tome, posebne proporcije, uglovi i boje u nekom dija
gramu mogu da ne budu vani. Ovo stoga to su u nauci izgledi
stvari samo pokazatelji koji van sebe ukazuju na skrivene konste
lacije sila. Laboratorijski ogledi i dijagrami u udbeniku nisu nauni
iskazi, nego samo ilustracije takvih iskaza. U umetnosti je sam lik
iskaz. On sadri i izlae sile o kojima govori. Stoga, sve njegove
vidljive osobine su bitne za ono to se kazuje. U mrtvoj prirodi,
odreene boje i oblici boca i njihov raspored jesu forma poruke
koju daje umetnik.

GLEDANJE I POIMANJE
Umetnosti govore ueniku o znaaju neposrednog ulnog isku
stva i njegove reakcije na to iskustvo. U tom smislu, one dopunjuju
poruku nauke, gde neposredno iskustvo mora da se prevazie, a po
sebno gledanje svakog pojedinog posmatraa vredi samo onoliko
koliko doprinosi oblikovanju jednog opteg shvatanja o predmetu
koji se istrauje. Kada student biologije ili psihologije posmatra neki
proces u prirodi ili neki obrazac ljudskog ponaanja, on se ne moe
zadovoljiti samo time to e ono to vidi da organizuje u jedan vizuelan lik. On mora da pokua da tu neposrednu sliku povee sa
246

drugom, naime sa predstavom o mehanizmu koji dejstvuje u opaenome predmetu ili zbivanju. Taj odnos esto uopte nije jednostavan
zato to priroda nije oblikovana sa ciljem da svoja unutranja zbi
vanja i radnje otkriva ljudskom oku. Prirodu nije skrojio neki dizaj
ner. Njen vidljivi izgled samo je posredan uzgredni proizvod njenog
fizikog bia.
Kada iskusni lekar, mehaniar ili fiziolog gleda ranu, motor,
mikroskopski preparat, on vidi stvari koje novajlija ne vidi. Ako
bi se od obojice, strunjaka i laika, zatrailo da naprave tane ko
pije onoga to vide, njihovi crtei bili bi sasvim razliiti. N. R. Hen
son ukazao je da takvo vienje nije prosto stvar razliitog tuma
enja jednog te istog opaaj a, tj. zahteva da vizuelna meljava ide
u intelektualni mlin. Strunjak i novajlija vide razliite stvari, a
razni strunjaci vide takoe razliito:
Isuvie je lako rei da svi oni, i Tiho i Kepler, Simplicijus i
Galileo, Huk i Njutn, Bristli i Lavoazije, Sodi i Ajntajn, De Brolje i
Bom, Hajzenberg i Bom, prave ista zapaanja ali ih razliito primenjuju.
Razlike u miljenju u istraivakoj nauci ne mogu tako da se objanja
vaju. Da zapaanja nisu u izvesnom smislu bila razliita, ona ne bi ni mogla
da se razliito primenjuju. (Tycho, Hooke, Newton, Priestley, Lavoisier,
Soddy, Einstein, De Broglie, Heisenberg, Bohm).

Ali, kako moe ista projekcija na mrenjai da dovede do raz

liitih opaaj a? ta tano razni posmatrai vide razliito? Pre svega,
mnoge figure su dvosmislene zato to su toliko neodreene da mogu
da se organizuju prema raznim obrascima ili, pak, zato to doputaju
vie od jedne jasno odreene organizacije. Svaki udbenik psihologije
sadri primere preobratnih figura, koje se kolebaju izmeu dve
uzajamno iskljuive verzije; ali, one su samo najoiglednija demon
stracija injenice da veina vizuelnih sklopova moe da se vidi na
vie od jednog naina. Maks Verthajmer daje primer geometrijskog
problema koji se najlake reava prestrukturisanjem geometrijske
slike (si. 247). Opaanja tendencija ka najjednostavnijoj strukturi tera
247

nas da vidimo kvadrat na kome ukoso lei jedan paralelogram; ai,

da bi se nala povrina kvadrata plus paralelogram kada su date
linije a i b, slika se bolje sagledava kao kombinacija dva trougla
a b
koji se preklapaju, svaki sa povrinom ----- . Ovde dve iste vizuelne
2

drai daju dva razliita opaaj a pomou razliitih grupisanja ele

menata, pri emu jedan vie odgovara reenju problema nego drugi.
Ako se desi da posmatra ima pravougaone trouglove na umu, on
e se lake dosetiti reenja. Jo bolje, kad bi mu se prikazao crtani
film u kome se na praznoj osnovi tamo amo kreu dva trougla, da
bi se na kraju smirila u poloaju kao na si. 247, on se ne bi nimalo
muio. Opaanje bi mu bilo voeno pogodnim kontekstom.

Slika 248

U drugim sluajevima ne menja se grupisanje elemenata, nego

karakter dinaminih vektara. Prostorna orijentacija preobratne kocke
(si. 248) zavisi od toga u kom se pravcu vidi da se kreu dijagonalni
vektori. Poto se ti opaajni vektori daju samo pomou oblika, jedna
tc ista slika moe da nosi vie od jednog sklopa sila.
U mnogim sluajevima, eljena struktura cilja moe neposredno
da se opaa u problemskoj situaciji. Dva trougla mogu da se vide
na si. 247. Kada lovac, posmatra ptica, matematiar ili biolog tano
zna kako izgleda stvar koju trai, on joj ulazi u trag i u najzamrenijem meteu datih oblika. Ovamo spadaju i sluajevi u kojima se
opaaj dopunjava ranijim vizuelnim iskustvom. Strunjak vidi nedo
stajui deo kao prazninu u nepotpunoj celini. Otisak stopala u pesku
omoguuje nam da vidimo stopalo koga tamo nema. Student koji
je uo za geoloka pomeranja zemljinih delova vidi konture afrikog
i amerikog kontinenta ne kao zasebne, proizvoljne oblike, nego kao
oblike koji se uklapaju jedan u drugi, poput pera i leba ili mukog
i enskog. Umesto dve mase, on sad vidi samo jednu, rascepljenu.
Dinamika razdvajanja polovina, vienih da pripadaju jedna drugoj
kao komadi razbijenog kraga predstavlja istinski sastavni deo sa
mog opaaja, a nije samo misaono izveden zakljuak.
Meutim, opaajno reenje problema ne zahteva da se pred
stava na kojoj je obavljena kljuna misaona radnja vidi u samoj
problemskoj situaciji. Da bi sproveo heliocentriku revoluciju, Koperniku nije bilo potrebno, kako to Henson pretpostavlja, da vidi
248

da se horizonat sputa i da se udaljava od nae zvezde stajaice.

Hiljadama godina, astronomska posmatranja povezivana su sa kosmikim modelima lopti i koljki koje se obru, a vizuelne transfor
macije potrebne da se uspostavi taj odnos izmeu neposrednog pos
matranja i istih oblika nalaze potpuno u oblasti opaaj ne razno
vrsnosti. Kopernik je morao da se oslanja jo na jedan vizuelni po
jam, naime relativnost kretanja, koji mu je bio poznat iz svako
dnevnog iskustva, a odluujue prestrukturisanje sastojalo se u primenjivanju ulnog fenomena relativnog kretanja na kosmiki model,
a ne na ono to je opaao prilikom sunevog raanja.
Iako u takvim sluajevima neposredno posmatranje i model na
kome se prestrukturisanje obavlja jesu dve odvojene predstave, ipak
se one opaajno povezuju. Taj kontinuitet, koji ujedinjuje sve bitne
vidove fenomena pod istragom, nuan je za razumevanje. Naravno,
mogu da se otkriju ili naue mnogi korisni odnosi koji spajaju izvesne delove iskustva istom asocijacijom. Sluajno moe da se otkri
je da kurare olabavljuje miie ili da se sobna temperatura menja
kada se prekida okrene, a da se pojma nema o tome ta izaziva
takva dejstva. Dobar deo ovekove sposobnosti, pa ak i izvestan
napredak potiu od primene takvih povezivanja, ali poto mehaniko
kondicioniranje ini da um zaobilazi bitne injenice, ono i ne obu
hvata istinski produktivno miljenje, pa svakako ne moe ni da
poslui kao model za njega.

KAKO NAS ILUSTRACIJE UE

Kada um postupa nauniki, on traga za onom pravom pred
stavom koja se krije meu fenomenima iskustva. Obrazovanje mora
da premosti jaz izmeu zbunjujue sloenosti neposrednog zapaanja
i relativne jednostavnosti odgovarajue konane predstave. Nauna
nastava mora, dakle, da prui ba ono to nastava umetnosti izbegava, naime dovoljno jednostavnu verziju te konane predstave kad
god se ne moe oekivati da e uenik sm da je prepozna u dungli
stvarnosti. Zamislimo da uenik pokuava da shvati kako izgleda i
funkcionie ljudsko srce. Iskrivljene komore srca, njegove ispreple
tene arterije i vene, asimetrija oblika i poloaja koji obavljaju si
metrine funkcije dovode posmatraeva ula u veu zabunu nego
da je pokuao da razmrsi zmijurine iz Laokoonove grupe. Uenik
konano mora da naui da u tom baroknom prizoru vidi jednostavno
naelo; moda e ak i poeleti da razume zato je priroda udesila
da se u ljudskom telu za tako jednostavan fizioloki zadatak razvije
tako opirna aparatura. Ali, njegov put ka tom cilju bie nepotrebno
tegoban ako mu se otpoetka ne da neka vrsta ablona za cilj. SI. 250
prikazuje crte koji je Paul Kle napravio da bi uenicima objasnio
kako funkcionie ljudsko srce. Celokupan oblik temeljno je sveden
na najjednostavniji prikaz osnovnih procesa. Volumen i putanje ogra
nieni su na dvodimenzionalnu ravan. Srane komore, iji su unu
tranji odeljci izostavljeni, postale su simetrine. Simetrina su takoe i dva kruna toka, jedan koji alje krv u plua na proiavanje
i vraa je u srce, a drugi koji je uzima odatle i alje na rad kroz
telo i natrag u glavnu pumpu. Neke Kleove anatomske slobode mogu
da dovedu do nesporazuma; ali, on se posluio slobodom umetnike
249

Slika 250 Paul Kle, Crte ljudskog srca. Umetniki muzej, Bern

likovne mate da bi prikazao sutinske osobenosti predmeta uz jedno

stavnost dejeg crtea. Kad uenik jednom shvati naelo, on moe
da se upusti u blie razmatranje sloene stvarne situacije.
U nastavnoj praksi, uenje pomou opaajnog apstrahovanja
mora da se oslanja na odgovarajue ilustracije. To se esto radi
veoma otroumno. Na primer, vizuelna saoptenja na stranicama
naunopopularnog asopisa Scientific American redovno su izvrsna.
Neki udbenici takoe to dobro rade. Drugi, pak, putaju na volju
svojim crtaima da se umetniki iivljavaju, to samo zbunjuje
itaoca. Ili, opet, nailazi se na ilustracije koje ne vode dovoljno ra
una o tome da odreeni nivo apstrakcije prikazivanja odgovara
razvojnom stepenu uenika i njegovom poznavanju datog gradiva.
Dodue, ne radi se vie kao u srednjovekovnim medicinskim udbe
nicima, u kojima su lekar i njegov bolesnik predstavljani sa svim
pojedinostima nonje toga vremena i sa celokupnom opremom ordi
nacije, a radilo se samo o tome da se pokae kako se stavljaju pija
vice ili kako se postupa pri prelomu kosti. Ali, da bi se odluilo
koliko ega treba verno da se prikae a koliko pojednostavi, potrebno
je nastavno iskustvo i vizuelna mata. Takva odluka mora da bude
savrena usklaena sa nivoom apstrakcije u nastavi. Koliko poje
dinosti treba da sadri zemljopisna mapa? Koliko vizuelne sloenosti
moe uenik da savlada?
Problem je naroito izrazit kada se od uenika zahteva da sami
prave sebi crtee. Kada radi sa decom, koja u svojim spontanim slikarijama jo upotrebljavaju srazmerno jednostavne geometrijske
oblike, nastavnik e na asovima crtanja da potuje taj rani stepen
uenikovog vizuelnog shvatanja, ali e na asovima zemljopisa, od
te iste dece, moda taj isti nastavnik, zahtevati da iscrtavaju obale
nekog kontinenta ili neshvatljiva rena krivudanja oblike koji
ne mogu ni da se opaaju, ni da se razumeju niti, pak, da se upamte.
Kada se od nekog studenta trai da precrta ono to vidi pod mikro
skopom, on ne moe da tei, mehaniki, samo istoj tanosti i ured
nosti. On mora da odlui ta je vano i koje karakteristine forme
treba da se pronau u sluajnom primerku koji lei pred njim. Stoga,
njegov crte nikako ne moe da bude reprodukcija; on e biti slika
250

onoga to on vidi i razume, manje-vie aktivno i inteligentno. Disci

plina iteligentnog vienja ne moe da se ogranii samo na nastavu
umetnosti; ona moe da uspe samo ako vizuelni smisao nije otupljen
i poremeen u drugim nastavnim predmetima. Svaki pokuaj da se
u moru slepila uspostavi ostrvo vizuelne pismenosti osuen je na
propast. Vizuelno miljenje je nedeljivo; ono postoji svugde ili nigde.
Nedostatak vizuelnog obrazovanja u nauno-tehnikoj nastavi,
s jedne strane, i injenica to umetnici zanemaruju, pa ak i preziru,
lepi i ivotno vani zadatak da svet injenica uine vidljivim za
radoznao duh, za mene su, uzgred budi reeno, mnogo ozbiljnija
boljka nae civilizacije nego kulturna vododelnica, na koju je
Snou (C.P. Snow) pre izvesnog vremena skretao toliko veliku panju
javnosti. On se alio da naunici ne itaju dobru knjievnost a da
knjievnici ne znaju nita o nauci. Moda je to tako, ali alba je
povrna. Reklo bi se da ovek nije zaokruen kada prosto na
prosto ima od svega pomalo, nego kada na sve to radi primenjuje
integrisanu celinu svih svojih duhovnih moi. Kada Snou govori o
tome da sudar nauke i umetnosti treba da proizvede stvaralake
mogunosti, on gubi iz vida njihovu dublju srodnost. Naunik moe
dobro da poznaje pesnitvo Volasa Stivensa i komade Semjuela Beketa (Wallace Stevens, Samuel Beckett), pa da mu njegovo obrazo
vanje ipak ne omogui da, u svom sopstvenom strunom miljenju,
upotrebi opaajnu matu na koju se ovi pisci oslanjaju. Takoe, ima
slikara koji sa velikim razumevanjem mogu da itaju knjige o bio
logiji i fizici, pa da opet nita od te inteligencije ne pokazuju u
svojim slikama. Ta podvojenost je mnogo dublje prirode.
Kada se zalaemo za svesniju primenu opaajnog apstrahovanja u nastavi, moramo imati na umu, meutim, da apstrakcija lako
dovodi do otuivanja ako se ne sauva veza sa neposrednom stvar
nou. Svako miljenje se uvek nalazi u iskuenju da uproene mo
dele posmatra kao da su sama stvarnost. Fiziar Derald Holton
(Gerald) je svoje kolege nastavnike naunih predmeta energino podseao na to da je prosena demonstracija u nekom ogledu tokom
predavanja na fakultetu u stvari nuno i gotovo po definiciji bri
ljivo podeen, apstrahovan, uproen, homogenizovan i kroz mainu
za pranje rublja proputen primer. Ona stvarni fenomen zamenjuje
analogom, na primer, kada jedna asa sa elinim kuglicama, meha
niki stavljena u pokret, slui tome da se jedan osnovni fenomen
kao to je Braunovo molekularno kretanje (Brown) razmatra a da
se stvarni sluaj studentima nd najmanje ne pokae. Jedna prirodna
pojava upa se iz konteksta kao da je potpuno i od svega ostalog
nezavisna, pa se pokazuje, bukvalno i u prenosnom smislu, na praz
noj pozadini, pri emu su iz stvarne situacije briljivo uklonjene
sve neistote. Na taj nain niti je student pripremljen na zbunjujuu
sloenost ive injenice, niti doivljava uzbuenje istraivaa koji
pokuava da prokri sebi put pa ne moe da bude siguran u ishod.
Holtonove opomene podseaju nas da nauka, ba kao i umetnost,
moe da funkcionie samo ako premouje itavu oblast od neposred
nog, empirijskog opaanja do najapstraktnijih pojmovnih modela i
ako zadrava stalnu uzajamnu razmenu izmeu njih. Odvojeni od
stvari na koje se odnose, ti stilizovani likovi, stereotipni pojmovi,
statistiki podaci dovode do prazne igre oblicima, ba kao to puko
izlaganje sirovim injenicama ne obez'beuje ueniku razumevanje.
251

PROBLEMI VIZUELNIH SREDSTAVA

Upotreba takozvanih vizuelnih sredstava ne prua sama po sebi
dovoljno povoljne uslove za vizuelno miljenje. Psiholog Lorens K.
Frenk (Lawrence Frank) optuivao je da se takva pomagala, kao to
i sama re kazuje, smatraju kao isto pomona sredstva za prividno
svevano verbalno optenje, tradicionalna usmena ili pismena pri
kazivanja. Obino su vizuelna pomagala ba to ilustracije; jer,
rei se smatraju za osnovni nain sporazumevanja. Nije dovoljno
da se uenicima poture pod nos autentine fotografije, crtei, modeli,
ili da im se uine dostupnim injenine stvari i postupci. Samo to
jo ne obezbeuje neko inteligentno razumevanje. Insistiranje mo
dernih nastavnika na neposrednom iskustvu svakako je bila dragocena reakcija na beskrvnost tradicionalne nastave. Ali, nije dovoljno
da se predmeti prouavanja uine dostupnim neposrednom ispitiva
nju. Slike i filmovi bie od pomoi samo ako zadovoljavaju zahteve
vizuelnog miljenja. Jedinstvo opaanja i poimanja, to sam pokuao
da u ovoj knjizi pokaem, ukazuje na to da se aktivno razumevanje
zbiva u samoj oblasti opaanja, ali samo ako je predstava oblikovana
tako da bitne crte vizuelno tumai. Na jednom drugom mestu, ja
sam to ovako rekao:
Vizuelno vaspitanje mora da se zasniva na pretpostavci da je svaka
slika jedan iskaz. Slika ne daje sam predmet, nego niz iskaza o predmetu;
ili, ako hoete, ona prikazuje predmet kao niz iskaza.
Ako slika ne uspeva da sutinske odlike opaajno prikae, ona je
beskorisna, nerazumljiva, zbunjujua, i gora nego da uopte nema ni
kakvog lika. -Da bi vrio svoj posao, vid mora da se povinuje pravilima
vizuelnog opaanja, koja kazuju kako oblik i boja odreuju ono to se
vidi. Veliki napredak je uinjen u ovom pogledu; ali, ostaje jo mnogo
da se uradi. Nekoliko praktinih primera objasnie o emu se radi.
Koliko u stvari znamo o tome ta deca i drugi koji neto ue vide
kada gledaju ilustracije u udbeniku, film ili televizijski program? Od
govor je presudan, zato to ako uenik ne vidi ono to se oekuje da
vidi, onda mu nedostaje sama osnova za uenje. Imamo li prava da
unapred smatramo da jedna slika i predstavlja ono to prikazuje, bez
obzira kakva je i ko gleda? Ovaj problem se najlake zanemaruje
kod fotografskog materijala. Oseamo se sigurnim da poto su slike
snimljene mehaniki, one moraju da budu ispravne; a, poto su reali
stike, mora im se verovati da prikazuju sve injenice; a, poto je
svako ljudsko bie od roenja vebalo kako da posmatra svet, ono
nee imati nikakve muke sa slikama koje lie na taj svet. Da li su ove
pretpostavke tane?
U jednoj od svojih ranih knjiga o filmskoj teoriji, Bela Bala
(Bla Balzs) navodi priu o jednom ukrajinskom spahiji koji je, razvlaen posle sovjetske revolucije, iveo kao upravnik na svom ima
nju, stotinama kilometara daleko od najblie eleznike stanice. Pet
naest godina nije odlazio u grad. Poto je bio visoko obrazovan
intelektualac, on je primao novine, asopise i knjige, a imao je i radio-aparait. Bio je u toku svega to se dogaalo u svetu, ali nikad nije
video nijedan film. Jednoga dana otputovao je u Kijev, pa je tom
252

prilikom prvi put video neki film, jedan od onih ranih filmova sa
Daglasom Ferbanksom (Douglas Fairbanks). Oko njega u bioskopu,
deca su sa lakoom pratila ta se dogaa i lepo se zabavljala. Na
seoski gospodin sedeo je i blenuo u platno, krajnje usredsreen i sav
uzdrhtao od uzbuenja i napora. Kako ti se svidelo? pitao ga je
prijatelj posle zavretka. Veoma zanimljivo, odgovorio je on, ali,
ta se u stvari dogaalo u ovom filmu? On film nije mogao da razume.
Ova pria, istinita ili ne, vrlo je pouna. Ima puno dokaza da
poimanje fotografskih slika nije neto to se samo sobom podrazumeva. Doana i Luis Forsdejl (Joan, Louis Forsdale) prikupili su primere
koji govore o tome da Eskimi i afriki uroenici nisu mogli da vide
ta takve slike prikazuju kada su im ih prvi put pokazali. U krajnjim
sluajevima, slika koju je pokazao strani posetilac bila je samo
pljosnat predmet i nita vie. Ili su, pak, u poduem filmu raspoznali
samo neku nevanu pojedinost. Ili ih je, opet, panoramski snimak
zbunjivao zato to im se inilo da se kue kreu. Neke od tih tekoa
prevaziene su u zapadnoj kulturi; druge, traju kod nae dece, ali ih
ne primeujemo.
Reakcije afrikih uroenika, iznesene u jednoj od studija koje
Forsdejlovi navode, jasno pokazuju da ljudski um ne prihvata spontano
pravougaone granice slike. Vizuelna stvarnost je bezgranina; zato su
gledaoci eleli da znaju ta je sa tim ljudima to u filmu nestaju sa
ivice platna. Prekidi u vremenskom toku takoe stvaraju zabunu. Je
dan ameriki filmski proizvoa imao je prilike da u Iranu primeti
kako neki gledaoci nisu shvatili vezu izmeu krupnog plana i totala.
Kada je trebalo da se pokae kako krupni plan jednog oka ili noge
pripada ivotinji koja se malo pre toga pojavila na platnu, kamera je
morala da prikae itav prelaz u kretanju.
Mnoga naa deca vrlo rano naue da prihvataju takve prekide
u prostornom ili vremenskom trajanju, mada e ak i ona naii na
problem kada se suoe sa nepoznatim uslovima. U jednoj korisnoj stu
diji o tome koliko uenici osnovnih i srednjih kola shvataju zemljo
pisne karte, Barbara S. Bare (Bartz) utvrdila je da deca ponekad
pretpostavljaju da se neka zemlja zavrava tamo gde se mapa zavra
va. Granine linije su ponekad toliko otre da ostavljaju pogrean
utisak potpunosti. Stoga je u mnogim sluajevima bolje da karte idu
od samih ivica lista mesto da se uokviruju belinom. Problem sa krup
nim planom moe da se ponovo pojavi kada se u kartu unosi umetak
da bi se smestio deo neke oblasti za koju nije bilo dovoljno prostora
na glavnoj karti ili da bi se neki grad prikazao u veoj razmeri.
Oigledno da starija deca reavaju ovu vrstu problema bolje
nego mlaa, a i socijalne i ekonomske razlike jasno se vide. Bistro
dete snalazie se bolje nego glupo, a i neki nastavnici vesti je od dru
gih ue ake kako da itaju zemljopisne karte. Nastavnici moraju iz
riito da budu svesni problema koji nastaju zbog toga to se karte
razlikuju od izgleda svakodnevnog vizuelnog sveta, a isto tako moraju
da poznaju osnovna psiholoka pravila od kojih zavisi opaanje. Nivo
apstraktnosti na kome je karta zamiljena treba da bude usklaen
sa njenom svrhom i sa uenikovim nivoom poimanja. Primera radi,
Barbara Bare preporuuje da razmernik koji pokazuje koliko kilome
tara odgovara jednom centimetru na karti ne bude detaljniji nego
to je potrebno. Srednjokolcu su potrebni podaci za krae deonice
nego osnovcu, koji moe da shvati razmere samo u velikoj celini.
253

esto mnoge tekoe mogu da se izbegnu kada bi se odgovaraju

a opaajna naela svesnije potovala. Razlike u razmerama, na pri
mer, treba upadljivo da se naznae zato to se ideja o relativnoj veli
ini kosi sa prvim utiskom da je neka stvar onolika kolika izgleda.
Otuda iskuenje da se veliina dveju zemalja procenjuje na osnovu
apsolutnih povrina koje zauzimaju na dvema kartama razliitih
razmera. (Setimo se ovde neizbenog izvora greaka prilikom upotrebe
slajdova kada insekti kao dinovi ispunjavaju itavu projekcionu po
vrinu ili, pak, portreti sa minijatura izgledaju veliki kao zidne slike).
Crtai zemljopisnih karata stoleima su ve svesni deformacija velii
ne i oblika koje nastaju kada se sferina povrina zemlje projektuje
na ravan hartije. Isto tako, kada se u mreastom sistemu primenjuju
krive linije, onda pravci Sever ii Jug nisu isti za sve oblasti na karti,
nego se drastino povijaju prema Polovima.
I prilikom upotrebe boja esto dolazi do tekoa, koje mogu da
se izbegnu. U osnovi, boje na zemljopisnoj karti slue da se prikau
kvalitativne razlike: Sparnija je recimo plava, Francuska zelena, Ita
lija uta. Ali, tonovi boje slue takoe za oznaavanje razlike u visini.
V.H. Nolt (W. Nault) u vezi sa tim primeuje:
Naa istraivanja pokazuju da deca promene u boji (recimo od zelene
u mrku i plavu) tumae kao promene u kvalitetu, a svetlinske razlike po
vezuje sa pramenom u kvantitetu. Na primer, mnoga deca su govorila da
svetio plave povrine oznaavaju pliu vodu, a tamno plave dublju. Ali,
kada su upotrebljene purpurna ili crvenkasto plava da bi se prikazale naj
dublje vode, dve treine dece nije to povezivalo sa daljom pramenom dubi
ne, nego su naprotiv nagaala u smislu svakojakih kvalitativnih pramena
ostrva, koralni sprudovi itd. Utvrdili smo da upotreba boja postavlja
veliki problem crtau zemljopisnih karata. Deca steknu mnoge asocijacije
u vezi sa bojama pre no to uopte naue da itaju zemljopisne karte;
crveno je toplo, plavo hladno, zeleno je trava, plavo voda itd. S toga raz
loga, boje na zemljopisnim kartama esto se spontano pogreno tumae.

Ova vrsta problema zahteva pomo umetnika, dizajnera i psiho

loga koji poznaju teorijska i praktina naela opaanja.
Ono to vai za zemljopisne karte podjednako vai i za svaku
vrstu vizuelnog prikazivanja u udbenicima, modelima, tabelama,
filmovima itd. Potrebno je da se tano istrai ta ljudi kojima su ti
prikazi namenjeni u stvari vide. U vezi sa tim, vredi napomenuti da
se prirunici o audio-vizuelnim materijalima, koji inae obiluju tehni
kim pojedinostima, zadovoljavaju, bar u Americi, ovlanim napome
nama da prikazi treba da budu jasni, prirodni i jednostavni.
Jedan jedini primer bie dovoljan da ilustruje tu vizuelnu ne
pismenost, koja jo prolazi uglavnom neopaeno. an Pjae, deji psi
holog, koji se itavog ivota bavio problemima opaanja, upotrebio je
sliku 255 da bi proverio razumevanje kod dece. Da li ona shvataju kako
slavina radi? Kada je ruica okrenuta vodoravno, kanal je otvoren,
te puta da voda protie; inae, prolaz je zatvoren. Kako e dete da
se pokae, uglavnom zavisi od toga da li je crte prepoznatljiv kao
slavina i da li odgovarajue izglede tano prikazuje. Da li je krstasti
predmet na si. 255a slavina? Lula je pljosnata a ne valjkasta i bez veze
visi u praznom prostoru. Ona se ne produuje nagore, niti prima
vodu bilo odakle. Srafura ne pokazuje da tenost ispunjava neku u254

pljinu i nema mnogo veze sa tamnom trakom, koja treba da bude

kanal. Kanal je ispred ruice a ne iza nje, a ruica nije ispred lule.
Da li si. 255b prikazuje vertikalnu ruicu van lule iili naprotiv neku
vrstu zapuaa koji je upao u pravougaonik ili moda cev? Ne poriem
da e ovek oguglao i spreman na sve posle viegodinjeg iskustva
sa osrednjim udbenikim ilustracijama, narudbenim katalozima i
slinim proizvodima vizuelne nespretnosti moi da odgonetne ta zna
e ovi crtei, naroito ako mu se pomogne usmenim objanjenjem.
Pa ipak, ako dete uspeno rei zadatak, ono je to uradilo uprkos
crteu, a ne uz njegovu pomo; a ako ne uspe, to ne znai da ne razu
me kako radi slavina. Ono prosto nije u stanju da se iskobelja iz vizu
elne klopke.

VANA JE FUNKCIJA
Neupotrebljive slike ove vrste mogu u manjoj ili veoj meri da
budu apstraktne. ak i mnogo realistikiji crtei mogu da budu nepo
desni za prikazivanje sutinskih odlika fizike situacije. Oni su bezvredni ne zato to nisu verni prirodi ili lieni pojedinosti, nego zato to
su dvosmisleni i varljivi. Anatomski crtei Leonarda da Vinija nisu
toliko uspeni samo zato to je on imao umetnike sposobnosti da
nacrta ono to vidi, nego zato to je svaki deo ljudskog tela video kao
napravu koju je izmislio neki kolega pronalaza. U svakom miiu,
svakoj kosti ili ili video je svrhu za koju su oblikovani, pa ih je i
prikazivao kao orua. Upotrebljavao je prostorne odnose da bi poka
zao funkcionalne veze. Isto to vai, naravno, i za njegove tehnike
crtee.
Emanuel Vinternic (Winternitz) otkrio je upeatljive primere
Leonardovog zanimanja za analogije i paralele. Jedan od crtea pri
kazuje dijagram ila i miia privrenih za kimu. Leonardo ne crta
miie u njihovoj punoj irini, nego kao tanke niti da bi jasno i pre
gledno pokazao kako uspravno dre kimeni stub. U zabelekama na
istoj strani, on kimu i njene niti uporeuje sa brodskim jarbolom
i njegovim konopcima. Leonardo je izmislio ureaj pomou koga ica
ma mogu da se otvaraju i zatvaraju rupice na duvakim instrumenti
ma kod kojih su one suvie razmaknute da bi mogle da se dohvate

255

prstima. Vinternic smatra da je on ideju dobio posmatrajui ile ljud

ske ake, koje omoguuju daljinsko upravljanje vrhovima prstiju.
Leonardo je mogao da pronalazi analogiju izmeu materijalno
udaljenih mehanizama zato to je u svim stvarima video njihovu fun
kcionalnu vrednost. Karl Dunker (Duncker), koji je uveo ovaj izraz
u psihologiju, pokazao je da svako produktivno miljenje pravi razli
ku izmeu sutinskog naela i sluajnih primesa. U svojim ogledima,
on je ispitanicima davao, na primer, sledei problem:
Pretpostavite da neki bolesnik ima stomani tumor koji ne moe
da se operie, i da vama na raspolaganju stoje zraci koji uz dovoljan in
tenzitet razaraju organsko tkivo. Kojim postupkom mogu ovi zraci da
uklone tumor a da istovremeno ne razore zdravo tkivo oko njega?
On je dao sliku 256 kao prvo priblino reenje problema. Sa jed
nostavnou dejeg crtea, ovaj dijagram prikazuje sutinske elemen
te: m etu u telu i zrake koji dopiru do nje. Pre svega, reenje moe da
se potrai na veoma apstraktnom nivou i da se postavi pitanje: gde
telo ima otvor kroz koji zraci mogu da prou a da ne otete telo? To
dovodi do sledeeg koraka da se u telu potrai podesan otvor. Dunker
takav pristup naziva odozgo. Moe da se prie i odozdo na taj na
in to bi se napravio popis onoga to je dato anatomski, u nadi da
e se naii na neto to e pruiti reenje. Zajedniko dejstvo oba pri
stupa karakteristino je za uspeno miljenje, te oni, naravno, odgo
varaju dvama polovima uila o kojima smo ranije govorili, a to su:
veom a apstrahovano prikazivanje osnovnih naela i sloenost situacije
iz stvarnog ivota.

U oba sluaja, meutim, panja posmatraa mora da se usmerava

na funkcionalnu vrednost koja lei u predmetu. Dunker pokazuje do
kakvih sve glupih greaka dolazi kada se neko samo otprilike sea
oblika nekog korisnog ureaja, a da nema jasnu predstavu o naelu
kome taj oblik slui. Pronalazai, s druge strane, vode rauna o funk
cionalnim vrednostima, kao to su to Leonardovi crtei pokazali. Di
zajneri takoe moraju stalno da imaju pred oima razliku izmeu na
ela i ostvarenja, da bi shvatili gde mati mogu da puste na volju
a gde je ona ograniena. Dizajner Dejvid Paj (David Pye) ubedljivo
je pokazao da funkcija nikad ne propisuje formu, iako opisuje svoj
opseg. Toak dodue ne moe da bude etvrtast, ali doputa bezbroj
varijacija kotura. Klin moe da ima stotinu oblika, veliina, srazmera,
isto kao i ivija, ipka, kuka, olja, zato to je funkcija naelo koje ne
zahteva odreenu formu nego tip forme da bi se ostvarilo.

256

I NA KRAJU
Ono to sam ovde rekao moe da zvui isuvie teoretski. Ali, ra
di se o naelima koja, ako neto vrede, svaki vaspita mora da ima
na umu. Nije dovoljno da se samo na reima zalaemo za vrednost
vizuelnih sredstava u nastavi; nije dovoljno da nastavnik ukljui
projektor, manje-vie iz oseanja dunosti ili da bi se deca malkice
zabavljala u mraku. Po mom miljenju, svaki vaspita pripremajui
se za svoje zanimanje neizostavno treba da sistematski razvija svoju
vizuelnu oseajnost. Razliku izmeu slike koja svoju svrhu dobro
ispunjava i one koja to ne ini, moe da uoi svako iji je prirodni
smisao za opaajnu formu negovao a ne priguivao.
Eksperimentalne i teoretske pretpostavke za vizuelno vaspitanje
moe da prui psihologija. Odgovarajue praktino iskustvo najbolje
moe da se stie umetnikim radom. Pri tom se, meutim, ne prepo
ruuje da se smisao za vizuelno oznaava kao umetniki ili estetski
zato to to znai prebacivanje u privilegovanu oblast, rezervisanu za
talente i strunjake. Vizuelno miljenje zahteva, u irem smislu,
sposobnost da se vizuelni oblici vide kao slike konfiguracija sila koje
lee u osnovi naeg bitisanja, i to kako delatnosti duha tako i tela,
strukture drutava i ideja.
Umetnost obavlja svoj posao najbolje ako ostane nezapaena. Ona
pokazuje da oblici, predmeti i zbivanja, izlaui svoju sutinu, mogu
da izazovu one dublje i jednostavnije sile u kojima ovek moe da
prepozna sebe. Umetnost je jedna od nagrada koju zasluujemo kada
mislimo onim to vidimo.

17

257

NAPOMENE

Brojevi u zagradi odnose se na odgovarajue stavke u bibliografiji

Imena autora u Napomenama pisana su etimoloki radi neposredne veze
sa bibliografijom
GLAVA 1: PRVA KOMESANJA
Schopenhauer (257), knjiga 1, paragraf 10
Opaanje otcepljeno od miljenja, str. 1113
Baumgarten (18). Takoe glava 4 Istorije estetike, Croce (45).
Slobodne i mehanike umetnosti: Leonardo (176), str. 12
Platon o muzici: Republika 530.
Nepoverenje prema ulima, str. 1314
Zlatno tele: Exodus 32.
Primitivno miljenje: Lvy-Bruhl (181), gl. 6 i 7.
Daoizam: Waley (287), str. 55, 58
Parmenid o umovanju: Kirk i Raven (145), odeljak 6, str. 271.
Heraklit: Kirk i Raven (145), odeljak 88, str. 189.
Demokrit: Kirk i Raven (145), odeljak 125, str. 424.
Platon dvojako vien, str. 1516.
Platon o logikim radnjama: Cornford (42), str. 267; Phaidrus 265.
Platon o opaanju stvarnosti: Republika 515.
Platon o anamnezi: Meno 81.
Platon o gledanju na istinu: Phaidrus 247, Phaido 99.
Platon o pravom vienju: Republika 508 i 510.
Aristotel odozdo i odozgo, str. 1619.
Aristotel o sistematizovanju kod ivotinja: Analytica posteriora 100 a.
(Druga analitika).
Aristotel o indukciji: Analytica priora 68b. (Prva analitika).
Platonski radovi: Cornford (42), str. 269.
Aristotel o opaanju takvoga: Anal. post. 87b.
Silogizam kao petitio principii: Cohen i Nagel (38), str. 177181.
Aristotel o univerzalijama: De interpretatione 17a (O tumaenju) i Meta
fizika 981a; takoe Druga anal. 88a.
Aristotel o miljenju u likovima: O dui 431a.
GLAVA 2: INTELIGENCIJA VIZUELNOG OPAANJA (I)
Sta znai opaanje, str. 2122.
Helmholtz: (111), deo III, paragr. 26, takoe njegov lanak o teoriji vienja
u (112).
Istraivanje udaljenog, str. 23.
Piaget: (229), str. 14.
Jonas: (137), str. 147.
ula su raznolika, str. 2324.
ulno liavanje: Heron (117).
17*

Vienje je probirljivo, str. 2427.

Selektivno vienje: navod iz Amheima (3), str. 28, sh. izd. 1971, str. 3940
izd. 1981, str. 43.
Boethius: navod prema Strunku (268), str. 80.
Leonardo da Vini: (175), sv. I, str. 80.
Vizuelna zasienost: Pritchard (240); takoe Amherim, Contemplation and
Creativity u (9) str. 292301; Woodworth i Schlosberg (309) str. 270, 559.
Vienje u aba: Lettvin (178), Muntz (204) i Pfeiffer (221).
Vizuelni pobuivai: Lorenz (183) i Tinbergen (276).
Fiksacija relava problem, str. 2729.
Mehanizmi fiksacije: Koffka (155) gl. 3, paragraf 5; takoe
Sherington (263), gl. 7, str. 187
Khler o inteligenciji (153), str. 3
James o panji (135), gl. 11, naroito str. 438.
Opaanje dubine, str. 2930.
Rane teorije opaanja oblika: Held (110).
Oblici su pojmovi, str. 3031.
Vizuelni pojmovi: Arnheim (3), gl. 2.
Opaanju treba vremena, str. 3233.
Faze obrazovanja getalta: Flavell (67), Hausmann (105), Sander (251),
Ehrenfels (60).
Promenljivost opaanja oblika: Hebb (107), str. 29.
Kako maine itaju oblik, str. 3335.
Mainsko raspoznavanje oblika: Deutsch (52), Selfridge i Neisser (261), i
Uhr (282).
Upotpunjavanje nepotpunog, str. 3536.
Providnost: Arnheim (3), str. 250.
GLAVA 3: INTELIGENCIJA VIZUELNOG OPAANJA (II)
Oduzimanje konteksta, str. 3739.
Helmholtzove teorije: Rasprava o fiziolokoj optici (III), sv. 3, par. 26;
takoe njegova predavanja o vienju, u (112).
Svetlina i oblik kao takvi, str. 3941.
Stalnost svetline: Woodworth i Schlosberg (309), gl. 15.
Opaanje i daljina: Gilinsky (88).
Stalnost veliine: Gibson (86), gl. 9; Koffka (156), gl. 7, str. 305; Ittelson (131).
Tri stava, str. 4143.
Modeli uzajamnog dejstva: Arnheim (5).
Ouvanje konteksta, str. 4344.
Badt: (15), str. 101.
Apstrahovani oblik, str. 4447.
Geometrijski preobraaji: Courant (43), str. 42
Gurwitsch: (98), str. 165; Wertheimer o dobrom nastavku.
Kinetiki dubinski efekat: Wallach i OConnell (289).
Naelo jednostavnosti: Arnheim (3), str. 209.
Hogarth: (121) Uvod.
Stalnost i promena, str. 4849
Windelband: (304), deo I; Filozofija Grka, par. 4 i 6.
GLAVA 4: DVA I DVA ZAJEDNO
Odnosi zavise od strukture, str. 5054
Asocijacija i getalt: Asch (14) i Khler (154).
Picasso: Gilot (90), str. 120.
. <MMt
Palladio: crkva II Redentore u Veneciji osveena je 1592.
Ugraene figure: oglede prvi izveo Gottschaldt (96), deo I.

260

Opaanje forme kod ptica: Hertz (118).

impanze: Kohler (153), str. 104.
Michotte: (195), str. 97, 211.
Parovi deluju na partnere, str. 5458.
Haiku: Henderson (114), str. 19, 40.
Grupisanje slika: neobjavljeni rad iz koleda Sarah Lawrence god. 1966.
Metafora: Arnheim (1).
Levertov: To the Reader u (179), str. VII.
Goethe o boji: Aforizmi (92), Licht und Farbe, str. 653.
Figuralno padejstvo: Khler i Wallach (152), si. 2 i 24; opaaj no tumaenje
je moje. Takoe Ganz (78).
Aristophanes: Platonov Symposium, 189193.
Bambusovi tapovi: Khler (153), str. 127.
Opaanje pravi razliku, str. 59.
Figura i osnova: Klverovi ogledi sa majmunima (150), str. 316.
Reakcije dece: na oblik i boju, Landreth (166), str. 245; na vizuelne sklo
pove, Fantz (65).
Opaanje uporeduje, str. 5961.
Pacovi i opaanje prostora: Hebb (108), str. 27.
Lashley: navod o apstrakciji (171); ogledi sa pacovima i krugovima (170);
navod o reagovanju majmuna na obojene krugove. Lashley i Wade
(172), str. 82.
Sto izgleda slino, str. 6163.
impanze i trouglovi: Hebb (108), str. 29.
Prostorna orijentacija: Arnheim (3), gl. 3; Teuber (271), str. 1612; Landreth
(166), str. 243; Ghent (84); Khler (151), str. 1519.
Oktopod: Teuberov navod (271).
Um i kompjuter, str. 6369.
Vetaka inteligencija: Minsky (198); od njega potiu si. 10 i 11.
Thorndike: (274) i (273).
Merljiva jednostavnost: Hochberg i McAlister (119).
GLAVA 5: PROLOST U SADANJOSTI
Opaaj na spremnost: Bruner (28).
Metzger: (192), str. 694.
Sile koje dejstvuju u pamenju, str. 7173.
Pamenje forme: Woodworth (309), izd. iz 1938; Koffka (156), str. 493.
Ogled sa nepotpunim krugom: Hebb i Foord (106).
Zemljopisni crtei: neobjavljeni ogledi studenata koleda Sarah Lawrence.
Fluidni medijum: Lewin (183), str. 160, 196.
Dopunjavanje opaaja, str. 7375.
Opaajne dopune: Michotte i dr. (194); Titchener o vezanim slikama u
(277), str. 75, 87.
Hemianopsija: Koffka (156), str. 146; Teuber (271), str. 1616.
Piaget: ogledi o nestajanju predmeta (223); takoe njegov rad (225), gl. I.
Unutranjost je vidljiva, str. 7576.
Sechehaye: (259), str. 3 i 25.
Vidljive praznine, str. 7677.
Giacometti: Lord (184), str. 60.
Dreyer: Kracauer (161), str. 90.
Van den Berg: (284), str. 28.
Stvari sa dejstvom: Werner (294), gl. 2.
Prepoznavanje, str. 7782.
Chaplin: The Gold Rush (Potera za zlatom je iz 1925.)
Opaanje: James (135), str. 442.
Uticaji ekanja: James (135), str. 429; Gottschaldt (96), deo 2; Bruner i
Mintum (29).
Roger Price: (239).
Mantegna: Judita i Holofern, Nacionalna galerija u Vaingtonu.

261

GLAVA 6: SLIKE MISLI

Unutranja forma: Panofsky (214), str. 32.

Na ta lie mentalne slike, str. 8485.
Aristotel: De Memoria et Reminiscentia, 449 b.
John Locke: An Essay Concerning Human Understanding, uvod, odeljak 8
i knjiga 4, gl. 7, odeljak 9.
Holt: (123).
Moe li da se misli bez slika, str. 8587.
Miljenje bez slika: Mandler i Mandler (187), odeljak 4.
Woodworth: (311), str. 74, 106.
Piaget: (277).
Titchener: (278), str. 187.
Pojedinani i opti likovi, str. 8790.
Grka eidola: Kirk i Raven (145), str. 422; takoe Held (110).
Ejdetske slike: Jaensch (133); Riekelovo poglavlje u Saupe (253); takoe
Klver (149).
Penfield: (219), gl. 3.
Berkeley: A Treatise Concerning the Principles of Human Knowledge,
uvod, odeljak 10 i deo I, odeljak 5.
Koffka: (158).
Amodalne dopune: Michotte i dr. (194).
Binet: (21), str. 138.
Snovi: Hall (101).
Vizuelni nagovetaji i blesak otkria, str. 9192.
Titchener: (278), str. 13, 21.
Koliko jedan lik moe da bude apstraktan, str. 9297.
Galton: (76).
Silberer: (264).
Darwin o izrazu: (47).
Plavi jaha, Selz (262), gl. 16, 17.
Ribot: (244).
GLAVA 7: POJMOVI STlCU OBLIK
Apstraktni gestovi, str. 9899.
Efronova studija gestova, (58).
Ogledi sa crteima, str. 101110.
Neki crtei u olovci izvueni su tuem da bi se jasnije videli u tampi.
Ovo je u izvesnoj meri uticalo na karakter poteza u originalu, ali
oblici se nisu promenili.
Miljenje postaje vidljivo, str. 110114.
Stvaralaki proces u Pikasovoj Gernici: Arnheim (6).
GLAVA 8: SLIKE, SIMBOLI I ZNACI
Tri funkcije likova, str. 115118.
Simboli i znaci: vidi npr. Langer (168), gl. 3.
Saobraajni znaci: Krampen (163).
Lorenz o vizuelnim pobuivaima: (185).
Sterneov crte: Tristram Shandy, knj. 6, gl. 40.
Kako likovi ispunjavaju svoju svrhu, str. 118121.
Courbet: Hofmann (120), str. 11.
Magritte: Vetar i pesma (1928/29) nalazi se u jednoj privatnoj zbirci.
Picasso: Bikova glava, uraena u Parizu 1943.
Krampen. op. cit.
Modley: Kepes (143), sv. 6, str. 108125.
Robni zatitni znak: Doblin (54).

262

Sta robni zatitni znaci mogu da kau, str. 121125.

Izraz u muzici: Rigg (246) i Pratt (237).
Schopenhauer o muzici: Die Welt as Wille und Vorstellung, knj. 3 i dodaci
gl. 39; vidi takode Langer (168), gl. 8.
Zatitni robni znaci: Kamekura (139).
Iskustva i ideje, str. 125126.
Goethe: Zur Farbenlehre, glava o materijalima za istoriju teorija boje,
odeljak o sedamnaestom veku.
Hegel: Aesthetik, deo 2, odeljak 1; Die symbolische Kunstform.
Pikasova La vie: Boeck i Sabartes (23), str. 124.
Fry o Pfisteru: (74).
Pfister: (222), upor. takoe Kramer (162).
Freud o sanjarenju: (72).
GLAVA 9: STA APSTRAKCIJA NIJE
tetno razdvajanje, str. 129132.
Locke o apstrakciji: An Essay Concerning Human Understanding, knj. 2,
gl. 11, odeljak 9.
Pellet: (218), str. 9,60.
Hume o Berkeleyu: A Treatise of Human Nature, deo 1, odeljak 7.
Berkeley o univerzali jama: A Treatise Concerning the Principles of Human
Knowledge, Uvod, odeljak 15.
Uvod u logiku: Cohen (39), str. 103, 107; takoe Cohen i Nagel (38) gl. 18,
odeljak 5.
Da li se apstrakcija zasniva na uoptavanju, str. 132137.
Locke o uoptavanju: op. cit. knj. 1, gl. 1, odeljak 15 i knj. 2, gl. 32,
odeljak 6.
James o dissocijaciji: (135), sv. 1, str. 506.
Inhelder i Piaget: (130); Zakljuci, str. 284.
Bergson: (20), gL 3.
Laporte: (169), str. 117.
Langer o primarnoj apstrakciji: (167).
Medawar: vidi Edge (56), str. 8.
Na poetku bi opte, str. 137141.
Pavlov: (217), predavanje 2, str. 20.
Lashley i Wade: (172), str. 81.
Piaget: (225), gl. 1, par. 6.
Teale: (270), str. 214.
Boas: kod Hymesa (129), str. 121.
James o zbrci,: (135), sv. 1, str. 488.
Gesell i Ilg: (81), gl. 2, str. 18.
Piaget o sinkretizmu: (228), gl. 4, par. 1.
Nejasne drad: Koffka (156), str. 493505.
Toma Akvinski: navod prema Gessner-u (82).
Bouissou: (25), str. 45, 96.
Prvenstvo uoptavanja: Brown (27), gl. 8.
Uzorak i apstrakcija, str. 141143.
Boethius: navod prema Gessneru (82).
Kouwenhoven: (160).
GLAVA 10: STA APSTRAKCIJA JESTE
Wertheimer: upor. takoe Asch (12) i (11).
Jonas: (136).
Spinoza: Poboljanje razuma, par. 95.
Asch o linosti.
Tipovi i opti pojmovi, str. 145147.
Kretschmer o tipovima: (165).
Galton o kompozitnim fotografijama: (76).
Seiffert: (260).
Hempel i Oppenheim: (113).

263

Statiki i dinamiki pojmovi, str. 147150.

Locke: Essay, knj. 3, gl. 3, odeljak 10.
Galton o proeku: (77), str. 62.
Aristotel: De Memoria, 450a.
Berkeley o trouglovima: Treatise, uvod, odeljak 16.
Poncelet: (234), Uvod, str. XIV. Slike su moje.
Pojmovi kao vrhunci, str. 151154.
Prgnanzstufen: Wertheimer (301).
Rausch (243), str. 906.
Schopenhauer o vodi: (257), knj. 3, par. 51.
Ivins o grkoj geometriji: (132).
GLAVA 11: NA VRSTOM TLU
Apstrakcija kao povlaenje, str. 156158.
Apstrakcija i empatija: Worringer (313); Arnheim (2).
Goldstein i Scheerer: (94).
Cameron: kod Hunta (127), gl. 29, str. 904.
Pikas: (232), str. 39.
Izvlaenje naela, str. 158160.
Valry: (283).
Wittgenstein (308), str. 219.
Uz dlaku, str. 160165.
Duncker: (55), str. 108.
Goldstein i Scheerer: ispravio sam jednu greku u njihovoj si. 18, koja
sadri pet kvadrata umesto etiri.
Nigerijski deaci: Jahoda (134).
O Goldsteinu i Scheereru: Brown (27), str. 287.
Zaljubljenost u klasifikaciju, str. 165167.
Wechsler-Bellevuejev test: (292).
Locke o apstraktnim maksimama: Essay, knj. 1, gl. 1, odeljak 27.
Miljenje blisko ivotu, str. 167171.
Riessman: (245), str. 73.
Davis: (48), str. 78.
ta IQ meri: Tyler (281), str. 52.
O srednjim klasama: Miller i Swanson (197), str. 339.
Dva stila izraza: Miller i Swanson, gl. 15, i Goldberg (93).
Torrance: (280), str. 110.
Riessman: (245). str. 69.
Deutsch: (53) kod Passowa (215).
Dve vrste studenata: Arnheim (8), str. 86.
Obdarena deca: Tori-ance (280) i Getzels i Jackson (83).
GLAVA 12: MILJENJE ISTIM OBLICIMA
Brojevi odraavaju ivot, str. 172174.
Wertheimer: (298).
Prosvetni istraivaki savel (57).
O teoriji skupova: Deans (49).
Prevertova pesma: U (238,) str. 243.
Opaanje koliina, str. 174175.
Piaget: (224), gl. 4.
Heidegger: (109), str. 70.
Leporellov popis: U Italiji 640, u Nemakoj 231, 100 u Francuskoj, u Tur
skoj 91, ali u Spaniji ima ih ve 1003.
Legeoni anela: Jevanelje po Mateju 26:53.
Brojevi kao vidljivi oblici, str. 175178.
O Francesco Siziju: Panofsky (213), str. 11.
Aritmetika u vojsci: Ginzberg i Bray (91), str. 71.

264

Marguerite Lehr: Stern (267).

Projekat Illinois: Deans (49), str. 57.
Projekat Stanford: Deans (49), str. 74.
Cuisenaireovi tapii: Cuisenaire i Gattegno (46) i Gattegno (79,80).
Besmisleni oblici stvaraju tekoe, str. 178182.
Stern: (267).
Montessori: (201), gl. 19.
Plato: Meno, 82.
Gattegno: (79), str. VIII.
Rousseau: Confessions, knj. 6.
Oigledna geometrija, str. 183185.
Schopenhauer: (257), knj. 1, par. 15.
Grka geometrija: Hankel (103), str. 205.
Indijski dokaz: Hankel (103), str. 207.
Brecht: Leben des Galilei, prizor 3: Miljenje spada u najvea zadovoljstva
ljudske rase.
GLAVA 13: RECI NA PRAVOM MESTU
Moe li da se misli reima, str. 187188.
Sapir: (252), str. 15.
Brown o miljenju u ivotinja: (27), str. 268.
Wittgenstein (308), deo I, br. 650.
Reci kao likovi, str. 188190.
Kant: Kritik der reinen Vernunft, Uvod, odeljak 4.
Rei ukazuju na opaaje; str. 190191.
Asch o metafori: (13).
Whorf: (302), str. 146.
Intuitivno i intelektualno saznanje, str. 191195.
Sinoptiko miljenje: Klafki (146), str. 36.
Von Haller: (102), sv. 2, str. 130; Hanson (104), str. 69 (Ja sam dodao re
possint, koja je bila isputena u Hansonovom navodu.
Jezik: Herder (116).
Cassirer: (34), str. 27; takoe (35), sv. 3, str. 15.
Whorf: (302), str. 213, 240.
Mit o jagnjetu koje bleji: Arnheim (9), str. 136150.
Sta rei ine za likove, str. 195196.
Reci kao kategorije: Brown (27), str. 205, i Wallach (290).
Platon: Cratylus, 398.
Wittgenstein: (307), str. 7.
Likovne predstave loginih veza, str. 196198.
Freud: (73), gl. 6, odeljak C.
Raphael: Atinska kola i Parnas (1508-11) nalaze se u odaji Stanza della
Segnatura u Vatikanu.
Michotte: (195).
Precenjeni jezik, str. 198201.
Sapir: (252), str. 15.
Humboldt: navod prema Cassireru (34), str. 9.
Lee: (173), str. 125.
Mauss: (190), str. 125.
Whorf: O nepotpunom miljenju, (302), str. 135.
Deese: (50).
Sarris: navod prema Werner-u (294), str. 61.
Langer: (168), gl. 5.
Sapir: o raanju pojma (252), str. 17.
Lenneberg: (174), str. 334.
Uticaj linearnosti, str. 201204.
Langer: (168), gl. 4, str. 80.
Lessing: (177), naroito odeljak 16.

265

G. Chr. Lichtenberg: Briefe aus England, pismo Heinrichu Christianu

Boieu, datovano: 1. oktobar 1775.
Camus: La femme adultre (31).
Linearnost u radio-dramama : Arnheim (7), gl. 7.
Vagon tree klase: Domijeova slika Un wagon de troisime classe (oko
1862) nalazi se u Metropolitenskom muzeju u Njujorku.
Dylan Thomas: U (272), str. 65.
Verbalni i slikovni pojmovi, str. 205207.
Sapir: (252), str. 11.
Brown o Titcheneru: (27), str. 00.
Deese: (50), str. 649.
Dubuffet: Krava sa nenim nosem (1954) nalazi se u Muzeju moderne
umetnosti u Njujorku.
GLAVA 14: UMETNOST I MILJENJE
Paul Klee: Stvaram pour ne pas pleurer, to je prvi i poslednji razlog
(1905). Navod prema Grohmannu (97), str. 433.
Miljenje u dejim crteima, str. 208213.
Deji crtei: neki primeri su objavljeni najpre u Amheim (10).
Prikazivaki pojmovi: upor. Arnheim (3), gl. 4.
Lini problemi vizuelno promiljeni, str. 213215.
Evropsko dete: iz jednog seminarskog rada Judithe Bernstein.
Naumburg: (209, 210).
Misaoni mehanizmi pri crtanju, str. 215219.
Uzajamno dejstvo: Arnheim (5).
Sapir: (252), str. 123.
Schlauch: (256), str. 147.
Apstraktne forme u vizuelnim umetnostima, str. 219224.
Hristos u Emausu: Jevanelje po Luci, 24: 2831.
GLAVA 15: MODELI ZA TEORIJU
Poincar: (233), str. 129.
Kosmologijski oblici, str. 225229.
Homerovski okean: Rstow (250).
Anaximander: Kirk i Raven (145), str. 134.
Cornford: Munitz (203), str. 26.
Vavilonski mit o Postanju: Jacobsen u Munitzu (203), str. 11.
Aristotel: Munitz (203), str. 93.
Galilej i kruni oblik: Panofsky (213), str. 20.
Newtonovo pismo: U Munitzu (203), str. 215.
Michotte: (195).
Hume: Treatise, knj. I, deo 3, odeljak 6.
Nevizuelno postaje vidljivo, str. 229230.
Lik lopte: uglavnom prema Mahnkeu (186).
Scheffler: Angelus Silesius: Cherubinischer Wandersmann: Als Gott verborgen lag in eines Magdleins Schoss, Da war es, da der Punkt den
Kreis in sich beschloss. (Prema Mahnkeu, str. 33).
Aristotel o srcu, De inventute i De paribus animalium, Mahnke, str. 225.
Kepler o trojstvu: Pauli (216), str. 160.
Modeli imaju granice, str. 230232.
Leibniz: Mahnke (186), str. 17.
Figura i osnova i vie od toga, str. 232234.
Rubin: (249).
Britsch: (26), str. 131.
Apeiron: Kirk i Raven (145), str. 108 i Mahnke (186), str. 238.
Kepler o funkcijama due: Pauli (216), str. 186.

Freud: (71), Deo I, gl. I.

Schrdinger: (258).
Faraday: Newman (212), str. 65.
Beskonanost i lopta, str. 234237.
Gauss o beskonanosti: prema KLineu (148), str. 396.
Courant i Robbins: (44), str. 77.
Plotinus: Mahnke (186), str. 67.
Lucretius: De natura rerum, knj. I, odeljak 1050.
Kuzanski (Cusanus): Mahnke, str. 76.
Holton o themata: (124), str. 99.
Kant: (140), deo 1.
Hoyle: (126), prema Munitzu (203), str. 423.
Dokle dopire uobrazilja, str. 237240.
Einstein: (61), par. 31.
etvrta dimenzija: Manning (188).
Helmholtz: o geometrijskim aksiomima, On the Origin and Significance
of Geometrical Axioms, u (112), str. 227.
Eddington: u Munitzu (203), str. 321.
Einstein o geometriji prostora: (61), par. 32.
Neeuklidovska perspektiva: Arnheim (3), gl. 5.
Robertson: Munitz (203), str. 385.
Kline: (148), str. 445.
GLAVA 16: VIENJE U NASTAVI
emu umetnost, str. 241243.
Coomaraswamy: (40, 41).
Slike kao iskazi, str. 243244.
Kerschensteiner: vidi Weber (291), str. 56.
Standardni likovi i umetnost, str. 244246.
Pestalozzi: (220).
Schmid i Lange: Weber (291), str. 26.
Villard de Honnecourt: (286).
Signatura rerum, npr. Pauli (216), str. 159.
Gledanje i poimanje, str. 246249.
Hanson: (104), str. 19.
Wertheimer: (300).
Pomeranje kontinenata: Hurley (128).
Kako nas ilustracije ue, str. 249251.
Snow: (265).
Holton: (125).
Problemi vizuelnih sredstava, str. 252255.
Frank: (69), str. 456.
Slike kao iskazi: Amheim (4), str. 148.
Balsz: (16), str. 2.
Forsdale: (68).
itanje zemljopisnih karata: Bartz (17) i Nault (208).
Vana je funkcija, str. 255256.
O Leonardu: Wintemitz (305, 306).
Funkcionalna vrednost: Duncker (55).
Pye: (241), gl. 3.

267

BIBLIOGRAFIJA

Taman krui ispred rednog broja znai da je u posebnom spisku na

veden i srpskohrvatski prevod.
Broj u zagradi iza rednoga broja ukazuje na redni broj u spisku del
prevedenih na srpskohrvatski.
1. Arnheim, Rudolf. Abstract language and the metaphor. In Arnheim
(9) pp. 266284.
2. Arnheim, Rudolf. Abstraction and empathy in retrospect. Confinia
Psychiatrica 1967, vol. 10, pp. 115.

3. (3) Arnheim, Rudolf. Art and visual perception. Berkeley and Los
Angeles: Univ. of California Press, 1964.
4. Arnheim, Rudolf. The myth of the bleating lamb. In Arnheim (9)
pp. 136150.
5. Arnheim, Rudolf. Perceptual analysis of a symbol of interaction.
In Arnheim (9) pp. 222244.

6. (2) Arnheim, Rudolf. Picassos Guernica: the genesis of a painting.

Berkeley and Los Angeles: Univ. of California Press, 1962.
7. Arnheim, Rudolf. Radio. London: Faber and Faber, 1936.
8. Arnheim, Rudolf. Second thoughts of a psychologist. In Taylor (269)
pp. 7795.
9. Arnheim, Rudolf. Toward a psychology of art. Berkeley and Los
Angeles: Univ. of California Press, 1966.
10. Arnheim, Rudolf. Visual thinking. In Kepes (143) vol. 1, pp. 115.
11. Asch, Solomon E. Forming impressions of personality. In Henle
(115) pp. 237285.
12. Asch, Solomon E. Max Wertheimers contribution to modern psy
chology. Social Research 1946, vol. 13, pp. 81102.
13. Asch, Solomon E. The metaphor: a psychological inquiry. In Henle
(115) pp. 324333.
14. Asch, Solomon E. Perceptual conditions of association. In Henle
(115) pp. 187200.
15. Badt. Kurt. Die Farbenlehre Van Goghs. Keln: DuMont Schauberg,
1961.
16. (5) Balzs, Bla. Der Geist des Films. Halle: Knapp, 1930.
17. Bartz, Barbara S. Map design for children. Chicago: Field Enter
prises, 1965.
18. Baumgarten, Alexander Gottlieb. Reflections on poetry. Berkeley
and Los Angeles: Univ. of California Press, 1954.
19. Bender, Lauretta. A visual-motor gestalt test and its clinical use.
Research Monogr. # 3. Amer. Orthopsycychiatric Ass., 1938.
20 (6) Bergson, Henri. Matire et mmoire. Pariz. Presses Universitaires,
1946. (Matter and memory. New York: Macmillan, 1911.)
21. Binet, Alfred. Ltude experimentale de lintelligence. Pariz. Costes,
1921.
22. Boas, Franz. On grammatical categories. In Hymes (129) pp. 121123.
23. Boeck, Wilhelm and Jaime Sabarts. Picasso. New York: Abrams,
1955.
24. Boring, Edwin G. A history of introspection. Psych. Bull. 1953, vol.
50, pp. 169189.
25. Bouissou, Ren. Essay sur labstraction et son rle dans la connais
sance. Gap: Jean, 1942.

268

26. Britsch, Gustaf. Thorie der Kunst. Minhen. Bruckmann, 1926.

27. Brown, Roger. Words and things. New York: Free Press, 1958.
28. Bruner, Jerome S. On perceptual readiness. Psych. Review 1957,
vol. 64, pp. 123152.
29. Bruner, Jerome S., and A. L. Minturn. Perceptual identification
and perceptual organization. Joum. of general Psych. 1955, vol.
53, pp. 2128.
30. Bhler, Karl. Tatsachen und Probleme zu einer Psychologie der
Denkvorgnge. Archiv fiir die gesamte Psychologie 1908, sv. 12,
str. 192.
31 (13) Camus, Albert. Lexil et le royaume. Pariz. Gallimard, 1957.
(Exile and the kingdom. New York: Knopf, 1958.)
32. Capelle, Wilhelm. Die Vorsokratiker. Stutgart: Kroner, 1935.
33. Cassirer, Ernst. The concept of group and the theory of perception.
Philos, and Phenom. Research 1944, vol. 5, pp. 135.
34. (14) Cassirer, Ernst. Language and myth. New York: Dover, 1946.
35. Cassirer, Ernst. The philosophy of symbolic forms. New Haven:
Yale. 1957.
36. Cassirer, Ernst. Substanzbegriff und Funktionsbegriff. Berlin:
Cassirer, 1910. (Substance and function. New York: Dover, 1953.)
37. Cobb, Stanley. Borderlands of psychiatry. Cambridge, Mass.: Har
vard Univ. Press, 1944.
38. (15, 16) Cohen, Morris R., and Ernest Nagel. An introduction to
logic and scientific method. New York: Harcourt Brace, 1934.
39. Cohen, Morris R. A preface to logic. New York: Meridian, 1956.
40. Coomaraswamy, Ananda K. Christian and oriental philosophy of
art. New York: Dover, 1957. (First published as: Why exhibit works
of art? London: Luzac, 1943.)
41. Coomaraswamy, Ananda K. Figures of speech or figures of thought
London: Luzac, 1946.
42. Cornford, Francis Macdonald. Platos theory of knowledge. London:
Routledge and Kegan Paul, 1935.
43. Courant, Richard. Mathematics in the modern world. Scientific
American, Sept. 1964, vol. 211, pp. 4149.
44. (19) Courant, Richard, and Herbert Robbins. What is mathematics?
New York: Oxford Univ. Press, 1951.
45. (18) Croce, Benedetto. Estetica come scienza dellespressione e linguistica generale. Bari: Laterza, 1928. (Aesthetic as science of
expression and general linguistic. New York: Noonday, 1953.)
46. Cuisenaire, Georges, and Caleb Gattegno. Numbers in color. Mount
Vernon, N.Y.: Cuisenaire, 1954.
47. Darwin, Charles. The expression of the emotions in man and
animals. London: Watts, 1934.
48. Davis, Allison. Social-class influences upon learning. Cambridge:
Harvard Univ. Press, 1962.
49. Deans, Edwina. Elementary school mathematics. Washington: U.S.
Department of Health, Education and Welfare, 1963.
50. Deese, James. Meaning and change of meaning. Amer. Psychologist
1967, vol. 22, pp. 641651.
51. Dennis, Wayne (ed.). Readings in general psychology. New York:
Prentice-Hall, 1949.
52. Deutsch, J. A. A system for shape recognition. Psychol. Review
1962, vol. 69, pp. 492500.
53. Deutsch, Martin. The disadvantaged child and the learning process.
In Passow (215) pp. 163179.
54. Doblin, Jay. Trademark design. Dot Zero # 2. New York: Finch.
Pruyn and Co., 1966.
55. Duncker, Karl. On problem-solving. Psychol. Monographs 1945, vol.
58, no. 270.
56. Edge, David (ed.). Experiment. London: British Broadcasting Corp.,
1964.
57. Educational Research Council of Greater Cleveland. Key topics in
mathematics for the primary teacher. Chicago: Science Research
Associates, 1961.
58. Efron, David. Gesture and environment. New York: Kings Crown
P ress, 1941.

269

59. Ehmer, Hermann K. (ed.). Kunstunterricht und Gegenwart. Frankfurt a. M.: Diesterweg, 1967.
60. Ehrenfels, Christian von. Ueber Gestaltqualitten. In Weinhandl
(293) pp. 1143.
61. (1) Einstein, Albert. Ueber die spezielle und die allgemeine Relativittstheorie. Braunvajg: Vieweg, 1922.
62. Eisner, E. W., and D. W. Ecker (eds.). Readings in art education.
Waltham, Mass.: Blaisdell, 1966.
63. Ellis, Willis D. (ed.). A source book of gestalt psychology. New
York: Harcourt Brace, 1939.
64. Evans, C. R., and A. D. J. Robertson (eds.). Brain physiology and
psychology. Berkeley and Los Angeles: Univ. of California Press,
1966.
65. Fantz, Robert L. The origin of form perception. Scientific American,
May 1961, pp. 6672.
66. Field, J. (ed.). Handbook of physiology. Washington: Amer. Physiol.
Society, 1959.
67. Fla veil, John H. A microgenetic approach to perception and thought.
Psychol. Bull. 1957, vol. 54, pp. 197217.
68. Forsdale, Joan Rosengren, and Louis. Film literacy. Teachers College
Record 1966, voL 67, pp. 608617.
69. Frank, Lawrence K. Role of the arts in education. In Eisner and
Ecker (62) pp. 454459.
70. Freeman, Kathleen. Ancilla to the pre-socratic philosophers. Oxford:
Blackwell, 1952.
71. Freud, Sigmund. Abriss der Psychoanalyse. Schriften aus dem
Nachlass. London: Imago, 1941. (Outline of psycho-analysis. New
York: Norton, 1945.)
72. (10, 11) Freud, Sigmund. Der Dichter und das Phantasieren. Gesammelte Werke, vol. 7. London: Imago, 1940. (Creative writers
and day-dreaming. Standard ed. of the complete psychol. works
of Sigmund Freud, vol. 9. London: Hogarth Press, 1959.)
73. (9) Freud, Sigmund. Die Traumdeutung. Lajpcig i Be: Deuticke, 1922.
(The interpretation of dreams. London: Allen and Unwin, 1954.)
74. Fry, Roger. The artist and psychoanalysis. London: Hogarth Press,
1924.
75. Fuchs, Wilhelm. Experimentelle Untersuchungen iiber das simul
tane Hintereinandersehen auf derselben Sehrichtung. Zeitschrift
fr Psychologie 1923, sv. 91, str. 145235.
76. Galton, Francis. Inquiries into human faculty and its development.
London: Dent, 1907.
77. Galton, Francis. Natural inheritance. London: Macmillan, 1889.
78. Ganz, Leo. Mechanism of the figurai aftereffects. Psychol. Review
1966, vol. 73, pp. 128150.
79. Gattegno, Caleb. For the teaching of elementary mathematics.
Mount Vernon, N.Y.: Cuisenaire, 1963.
80. Gattegno, Caleb. Modern mathematics with numbers in color. Rea
ding, Berks.: Educ. Explorers, 1960.
81. Gesell, Arnold, and Frances L. Ilg. Infant and child in the culture
of today. New York: Harper, 1943.
82. Gessner, Jakob. Die Abstraktionslehre in der Scholastik bis Thomas
von Aquin. Disertacija na Frajburkom univ., 1930.
83. Getzels, J. W., and P. W. Jackson. Creativity and intelligence. New
York: Wiley, 1962.
84. Ghent, Lila. Form and its orientation. Child Development 1964,
vol. 35, pp. 11271136.
85. Gibson, James J. Constancy and invariance in perception. In Kepes
(143) vol. 3, pp. 6070.
86. Gibson, James J. The perception of the visual world. Boston:
Houghton Mifflin, 1950.
87. Gibson, James J. The senses considered as perceptual systems.
Boston: Houghton Mifflin, 1966.
88. Gilinsky, Alberta. Perceived size and distance in visual space.
Psychol. Review 1951, vol. 58, pp. 460482.
89. Gillispie, Charles Coulston. The edge of objectivity. Princeton:
Princeton Univ. Press, 1960.

270

90. (12) Gilot, Franoise, and Carlton Lake. Life with Picasso. New
York: McGraw-Hill, 1964.
91. Ginzberg, Eli, and Douglas W. Bray. The uneducated. New York:
Columbia, 1953.
92. Goethe, Jonann Wolfgang von. Naturwissenschaftliche Schriften,
vol. 2. Lajpcig: Insel Verlag, n. d. (Goethes theory of colors.
London: Murray, 1840.)
93. Goldberg, Miriam L. Factors affecting educational attainment in
depressed urban areas. In Passow (215) pp. 6899.
94. Goldstein, Kurt, and Martin Scheerer. Abstract and concrete be
havior. Psychol. Monographs 1941, vol. 53, no. 239.
95. Gombrich, E. H. Art and illusion. New York: Pantheon, 1960.
96. Gottschaldt, Kurt. Ueber den Einfluss der Erfahrung auf die
Wahrnehmung von Figuren. Psychol. Forschung 1926, vol. 8, pp.
261317, and 1929, vol. 12, pp. 187. (English summary in Ellis
(63) pp. 109135.)
97. Grohmann, Will. Kunst und Architektur zwischen den beiden Kriegen. Frankfurt a. M.: Suhrkamp, 1953.
98. Gurwitsch, Aron. Thorie du champ de la conscience. ri: De
Brouwer, 1957. (The field of consciousness. Pittsburgh: Duquesne
Univ. Press, 1964.)
99. Haber, Ralph Norman. Nature of the effect of set on perception.
Psychol. Review 1966, vol. 73, pp. 335351.
100. Hadamard, Jacques. The psychology of invention in the mathema
tical field. Princeton: Princeton Univ. Press, 1945.
101. Hall, Calvin S. What people dream about. Scientific Amer., May
1951, vol. 184, pp. 6063.
102. Haller, Albertus v. Historia stirpium indigenarum Helvetiae inchoata. Bern: Societas Typographies, 1768.
103. Hankel, Hermann. Zur Geschichte der Mathematik in Altertum
und Mittelalter. Hildeshajm: Olms, 1965.
104. Hanson, Norwood Russell. Patterns of discovery. Cambridge: Cam
bridge Univ. Press, 1965.
105. Hausmann, Gottfried. Zur Aktualgenese raumlicher Gestalten.
Archiv fiir die gesamte Psychologie 1935, sv. 93, str. 289334.
106. Hebb, Donald O., and Esme N. Ford. Errors of visual recognition
and the nature of the trace. Journal of Exper. Psych. 1945, vol.
35, pp. 335348.
107. Hebb, Donald O. The organization of behavior. New York: Wiley,
1949.
108. Hebb, Donald O. A textbook of psychology. Philadelphia: Saunders,
1958.
109. Heidegger, Martin. Holzwege. Frankfurt a.M.: Klostermann, 1950.
110. Held, Richard. Object and effigy. In Kepes (143) vol. 2, pp. 4254.
111. Helmholtz, Hermann von. Handbuch der physiologischen Optik.
Hamburg i Lajpcig: Voss, 1896. (Helmholtzs treatise on physio
logical optics. New York: Dover, 1962.)
112. Helmholtz, Hermann von. Popular scientific lectures. New York:
Dover, 1962.
113. Hempel, Carl G., and Paul Oppenheim. Der Typusbegriff im Lichte
der neuen Logik. Lajden: Sijthoff, 1936.
114. Henderson, Harold G. An introduction to haiku. Garden City:
Doubleday Anchor, 1958.
115. Henle, Mary (ed.). Documents of gestalt psychology. Berkeley and
Los Angeles: Univ. of California Press, 1961.
116. Herder, Johann Gottfried von. Ueber den Ursprung der Sprache.
Herders Werke, sv. 4. Lajpcig i Be: Bibliogr. Institut, 1901.
117. Heron, Woodbum. The pathology of boredom. Scient. Amer. January
1957, pp. 5256.
118. Hertz, Mathilde. Wahmehmungspsychologische Untersuchungen am
Eichelhher, 1. Zeitschrift fr vergleichende Physiologie 1928,
vol. 7, pp. 144194.
119. Hochberg. Julian, and Edward McAlister. A quantitative approach
to figurai goodness. Journal of Experim. Psych. 1953, vol. 46,
pp. 361364.
120. Hofmann, Werner. The earthly paradise. New York: Braziller, 1961.
271

121. Hogarth, William. The analysis of beauty. Oxford: Clarendon, 1955.

122. Holt, John. How children fail. New York: Dell, 1964.
123. Holt, Robert R. Imagery: the return of the ostracized. Amer. Psy
chologist 1964, vol. 19, pp. 254264.
124. Holton, Gerald. Presupposition in the construction of theories. In
Woolf (312) pp. 77108.
125. Holton, Gerald. Conveying science by visual presentation. In Kepes
(143) vol. 1, pp. 5077.
126. Hoyle, Fred. The nature of the universe. New York: Harper, 1950.
127. Hunt, J. McV. (ed.). Personality and the behavioral disorders. New
York: Ronald, 1944.
128. Hurley, Patrick M. The confirmation of continental drift. Scient.
Amer., April 1968, vol. 218, pp. 5264.
129. Hymes, Dell (ed.). Language in culture and society. New York:
Harper, 1964.
130. Inhelder, Barbel, and Jean Piaget. La gense des structures logiques
lmentaires. Neatel: Delachaux de Niesti, 19o9. (The early
growth of logic in the child. New York: Harper, 1964.)
131. Ittelson, William H. The constancies in perceptual theory. Psychol.
Review 1951, vol. 58, pp. 285294.
132. Ivins, William M., Jr. Art and geometry. Cambridge: Harvard
Press, 1946.
133. Jaensch, Erich R. Ueber den Aufbau der Wahrnehmungswelt und
ihre Struktur im Jugendalter. Leipzig: Barth, 1923.
134. Jahoda, Gustav. Assessment of abstract behavior in a non-Western
culture. Journal of Abnormal and Social Psych. 1956, vol. 53,
pp. 237243.
135. James, William. The principles of psychology. New York: Dover,
1950.
136. Jonas, Hans. Homo pictor und die Differentia des Menschen
Zeitschrift fr philosophische Forschung 1961, vol. 15, pp. 161176.
137. Jonas, Hans. The nobility of sight. In Jonas (138) pp. 135152.
138. Jonas, Hans. The phenomenon of life. New York: Dell, 1968.
139. Kamekura, Yusaku. Trademarks and symbols of the world. New
York: Reinhold, 1965.
140. Kant, Immanuel. Allgemeine Naturgeschichte und Thorie des
Himmels. Samtliche Werke sv. 2. Lajpcig: Insel, 1912. (Kants
cosmogony, etc. Glasgow: Maclehose, 1900.)
141. Kaufmann, Walter. Hegel. Garden City: Doubleday, 1965.
142. Kellogg, Rita, with Scott ODell. The psychology of childrens art
San Diego: CRM-Random House, 1967.
143. Kepes, Gyorgy (ed.). Vision and value series: 1. Education of vision:
2. Structure in art and in science; 3. The nature and art of
motion; 4. Module, proportion, symmetry, rhythm; 5. The man
made object; 6. Sign, image, symbol. New York: Braziller,
1965/66.
144. Kinder, James S. Audio-visual materials and techniques. New
York: Amer. Book Co., 1959.
145. Kirk, G. S., and J. E. Raven. The presocratic philosophers. Cam
bridge; Univ. Press, 1962.
146. Klafki, Wolfgang. Probleme der Kunsterziehung in der Sicht der
allgemeinen Didaktik. In Ehmer (59) pp. 2745.
147. Klee, Paul. Das bildnerische Denken. Bazel/Stutgart: Schwabc, 1964
(The thinking eye. New York: Wittenborn, 1961.)
148. Kline, Morris. Mathematics in western culture. New York: Oxford
Univ. Press, 1964.
149. Kliiver, Heinrich. Eidetic phenomena. Psychol. Bull. 1932, vol. 29,
pp. 181203.
150. Klver, Heinrich. Behavior mechanisms in monkeys. Chicago:
Chicago Univ. Press, 1933.
151. Khler, Wolfgang. Dynamics in psychology. New York: Liveright,
1940.
152. Kohler, Wolfgang, and Hans Wallach. Figurai after-effects. Pro
ceedings of the Amer. Philos. Soc. 1944, vol. 88, pp. 269357.
153. Kohler, Wolfgang. The mentality of apes. New York: Harcourt
B race, 1931.
27 2

154. Kohler, Wolfgang. On the nature of associations. Proceedings of

the Amer. Philos. Soc. 1941, vol. 84, pp. 489502.
155. Koffka, Kurt. Die Grundlagen der psychischen Entwicklung. Osterwieck: Zickfeldt, 1925. (The growth of the mind. New York:
Harcourt Brace, 1931.)
156. Koffka, Kurt. Principles of gestalt psychology. New York: Harcourt
Brace, 1935.
157. Koffka, Kurt. Ueber die Untersuchungen an den sogenannten
optischen Anschauungsbildern. Psychologische Forschung 1923,
sv. 3, str. 124167.
158. Koffka, Kurt. Zur Analyse der Vorstellungen und ihrer Gesetze.
Lajpcig: Quelle & Meyer, 1912.
159. Kornmann. Egon Grundprinzipien bildnerischer Gestaltung. Ratingen: Henn, 1962.
160. Kouwenhoven, John A. The beer can by the highway. New York:
Doubleday, 1961.
161. Kracauer, Siegfried. Theory of film. New York: Oxford Univ.
Press, 1960.
162. Kramer, Edith. The problem of quality in art, II: stereotypes. Bui
of Art Therapy, July 1967, vol. 6, pp. 151171.
163. Krampen, Martin. Signs and symbols in graphic communication.
Design Quarterly 1965, no. 62.
164. (17) Krech, David, and Richard S. Crutchfield. Elements of
psychology. New York: Knopf, 1958.
165. Kretschmer, Ernst. Korperbau und Charakter. Berlin: Springer,
1921. (Physique and character. London: Kegan Paul, 1926.)
166. Landreth, Catherine. The psychology of early childhood. New York:
Knopf, 1960.
167. Langer, Susanne K. Abstraction in art. Journal of Aesthetics and
Art Criticism 1964, vol. 22, pp. 379-392.
168. (20) Langer. Susanne K. Philosophy in a new key. Cambridge:
Harvard Univ. Press, 1960.
169. Laporte, Jean. Le problme de labstraction. Pariz: Presses Uni
versitaires, 1940.
170. Lashley, K. S. Experimental analysis of instinctive behavior.
Psychol. Review 1938, vol. 45, pp. 445471.
171. Lashley, K. S. The mechanism of vision: XV. Preliminary studies
of the rats capacity for detail vision. Journal of General Psych.
1938, vol. 18, pp. 123193.
172. Lashley, K. S., and Marjorie Wade. The Pavlovian theory of ge
neralization. Psychol. Review 1946, vol. 53, pp. 7287.
173. Lee, Dorothy. Freedom and culture. Englewood Cliffs. N.J.:
Prentice-Hall, 1959.
174. Lenneberg, Eric. H. Biological foundations of language. New York:
Wiley, 1967.
175. Leonardo da Vinci. The notebooks of Leonardo da Vinci. Edward
MacCurdy (ed.). London: Duckworth, 1910.
176. Leonardo da Vinci. Paragone, a comparison of the arts. London:
Oxford, 1949.
177. (21) Lessing, Gotthold Ephraim. Laokoon Oder Ueber die Grenzen
der Malerei und Poesie. Lessings Werke, sv. 5. Lajpcig: Gschen,
1887.
178. Lettvin, J. Y., H. R. Maturana, W. S. McCulloch, and W. H. Pitts.
What the frogs eye tells the frogs brain. Proceedings of the
Institute of Radio Engineers 1959, vol. 47, pp. 19401951. Reprin
ted in Evans (64) pp. 95122.
179. Levertov, Denise. The Jacobs ladder. New York: New Directions,
1961.
180. (22) Lvy-Bruhl, Lucien. Lme primitive. Paris: Alcan, 1927. (The
soul of the primitive. New York: Macmillan, 1928.)
181. Lvy-Bruhl, Lucien. Les fonctions mentales dans les socits in
frieures. Pariz. Alcan, 1918. (How natives think. New York:
Knopf, 1927.)
182. Lewin, Kurt. A dynamic theory of personality. New York:
McGraw-Hill, 1935.
273

183. Lewin, Kurt. Principles of topological psychology. New York:

McGraw-Hill, 1936.
184. Lord, James. A Giacometti portrait. New York: Museum of Modem
Art, 1965.
185. Lorenz, Konrad Z. The role of Gestalt perception in animal and
human behavior. In Whyte (303) pp. 157178.
186. Mahnke, Dietrich. Unendliche Sphare und Allmittelpunkt. Stuttgart:
Frommann, 1966.
187. Mandler, Jean Matter, and George. Thinking: From association to
gestalt. New York: Wiley, 1964.
188. Manning, Henry P. The fourth dimension simply explained. New
York: Dover, 1960.
189. Marx, Melvin H. (ed.). Psychological theory. New York: Macmillan,
1951.
190. Mauss, Marcel. On language and primitive forms of classification.
In Hymes (129) pp. 125127.
191. Merleau-Ponty, Maurice. Phnomnologie de la perception. Pariz:
Nouvelle Revue Franaise, 1945. (Phenomenology of perception.
New York: Humanities Press, 1962.)
192. Metzger, Wolfgang. Figural-Wahmehmung. In Metzger (193) glava
18, str. 693744.
193. Metzger, Wolfgang (ed.). Handbuch der Psychologie. Getingen:
Hogrefe, 1966.
194. Michotte, A., G. Thins and G. Grabb. Les complments amodaux
des structures perceptives. Luven: Publications Universitaires,
1964.
195. Michotte, A. La perception de la causalit. Louvain: Institut Su
prieur de Philosophie, 1946.
196. Mill, John Stuart. A system of logic, ratiocinative and inductive.
London: Longmans, 1965.
197. Miller, Daniel R., and Guy E. Swanson. Inner conflict and defense.
New York: Holt, 1960.
198. Minsky, Marvin L. Artificial intelligence. Scient. Amer., September
1966, vol. 215, pp. 246260.
199. Modley, Rudolf. Graphic symbols for world-wide communication. In
Kepes (143) vol. 6, pp. 108125.
200. Mondrian, Piet. Plastic art and pure plastic art. New York: Wittenborn, 1945.
201. Montessori, Maria. The Montessori method. New York: Schocken,
1964.
202. Mhlher, Robert, and Johannes Fischl. Gestalt und Wirklichkeit.
Berlin: Duncker & Humblot, 1967.
203. Munitz, Milton K. (ed.). Theories of the universe. New York: Free
Press, 1957.
204. Muntz, W. R. A. Vision in frogs. Scient. Amer., March 1964, pp.
111119.
205. Nash, Harvey. Freud and metaphor. Archives of General
Psychiatry 1962, vol. 7, pp. 2529.
206. Nash, Harvey. Mixed metaphor in personality theory. Jour. of.
Nervous and Mental Disease 1965, vol. 140, pp. 384388.
207. Nash, Harvey. The role of metaphor in psychological theory. Be
havioral Science 1963, vol. 8, pp. 336345.
208. Nault, W. H. Childrens map reading abilities a need for im
provement. News Letter of the Geographic Society of Chicago,
January 1967, vol. 3, no. 5.
209. Naumburg, Margaret. Dynamically oriented art therapy. New York:
Grune & Stratton, 1966.
210. Naumburg, Margaret. Psychoneurotic art. New York: Grune &
Stratton, 1953.
211. Neisser, Ulric. Cognitive psychology. New York: Appleton, Century,
Crofts, 1967.
212. Newman, James R. James Clerk Maxwell. Scient. Amer., June
1955, pp. 5871.
213. Panofsky, Erwin. Galileo ias a critic of the arts. The Hague:
N ijhoff, 1954.

274

214. Panofsky, Erwin. Idea. Studien der Bibliothek Warburg. Lajpcig:

Teubner, 1924.
215. Passow, A. Harry (ed.). Education in depressed areas. New York:
Teachers College, 1963.
216. Pauli, W. The influence of archetypal ideas on the scientific
theories of Kepler. New York: Pantheon, 1954.
217. Pavlov, I. P. Conditioned reflexes. New York: Dover, 1960.
218. Pellet, Ren. Des premires perceptions du concret la conception
de labstrait. Lion: Bosc & Riou, 1938.
219. Penfield, Wilder, and L. Roberts. Speech and brain mechanisms.
Princeton: Princeton Univ. Press, 1959.
220. (23) Pestalozzi, Johann Heinrich. Wie Gertrud -ihre Kinder lehrt.
Lajpcig: Siegismund & Volkening, 1880.
221. Pfeiffer, John. Vision in frogs. Natural History, November 1962,
pp. 4146.
222. Pfister, Oskar. Expressionism in art. New York: Dutton, 1923.
223. Piaget, Jean. The child and modern physics. Scient. Amer., March
1957, pp. 4651.
224. Piaget, Jean. The childs conception of number. New York: Norton,
1965.
225. Piaget, Jean. La construction du rel chez lenfant. Pariz.
Delachaux & Niestl, 1937.
226. Piaget, Jean, and Barbel Inhelder. The early growth of logic in
the child. New York: Harper, 1964.
227. Piaget, Jean, and Barbel Inhelder. Limage mentale chez lenfant.
Pariz. Presses Universitaires, 1966.
228. Piaget, Jean. The language and thought of the child. New York:
Meridian, 1955.
229. (24, 25) Piaget, Jean. La psychologie de lintelligence. Pariz. Armand
Colin, 1947.
230. Piaget, Jean, and Barbel Inhelder. La reprsentation de lespace
chez lenfant. Pariz. Presses Universitaires, 1948. (The childs
conception of space. London: Routledge, 1956.)
231. Piaget, Jean. La reprsentation du monde chez lenfant. Pariz.
Presses Universitaires, 1947. (The childs conception of the world.
Paterson, N. J.: Littlefield Adams, 1960.)
232. Pikas, Anatol. Abstraction and concept formation. Cambridge.
Harvard Univ. Press, 1965.
233. Poincar, Henri. Science and method. New York: Dover, 1952.
234. Poncelet, Jean Victor. Trait des proprits projectives des figures.
Paris: Gauthier-Villars, 1865.
235. Postman, Leo (ed.). Psychology in the making. New York: Knopf,
1962.
236. Postman, Leo. Rewards and punishments in human learning. In
Postman (235) pp. 331401.
237. Pratt, Carroll C. Music as the language of emotion. Washington.
D.C.: Library of Congress, 1952.
238. (26) Prvert, Jacques. Paroles. Pariz. Gallimard, 1949.
239. Price, Roger. Droodles. New York: Simon and Schuster, 1953.
240. Pritchard, R. M. Stabilized images on the retina. Scient. Amer.,
June 1961, vol. 204, pp. 7277.
241. Pye, David. The nature of design. London: Studio Vista, 1964.
242. Rapaport, David (ed.). Organization and pathology of thought. New
York: Columbia, 1951.
243. Rausch, Edwin. Das Eigenschaftsproblem in der Gestalttheorie der
Wahmehmung. In Metzger (193) sv. 1, str. 866953.
244. Ribot, Thodule Armand. Lvolution des ides gnrales. Pariz:
Alcan, 1926.
245. Riessman, Frank. The culturally deprived child. New York: Harper
& Row, 1962.
246. Rigg, Melvin Gillison. The expression of meanings and emotions
in music. Philos. Essays in honor of Edgar Arthur Singer, Jr.
Philadelphia: Univ. of Pennsylvania Press, 1942.
247. Rogers, Carl R. Some observations on the organization of perso
nality. Amer. Psychologist 1947, vol. 2, pp. 358368.
248. Rothacker, Erich, and Johannes Thyssen. Intuition und Begriff.
Bonn: Bouvier, 1963.
18

275

249. Rubin, Edgar. Visuell wahrgenommene Figuren. Kopenhagen:

Glydendal, 1921.
250. Rstow, Alexander. Archaisches Weltbild. Psychol. Beitrge 1962,
sv. 6, str. 564569.
251. Sander, Friedrich. Gestaltpsychologisches zur modernen Kunst. In
Mhlher and Fischl (202) pp. 245269.
252. Sapir, Edward. Language. New York: Harcourt Brace, 1921.
253. Saupe, Emil. Einfhrung in die neuere Psychologie. Ostervik:
Zickfeldt, 1928.
254. Schaefer-Simmern, Henry. The unfolding of artistic activity. Ber
keley and Los Angeles: Univ. of California Press, 1948.
255. Schapp, Wilhelm. Phanomenologie der Wahrnehmung. ErlangenPhilos. Akademie, 1925.
256. Schlauch, Margaret. The gift of language. New York: Dover, 1942.
257. (28, 29) Schopenhauer, Arthur. Die Welt als Wille und Vorstellung.
Smtliche Werke, sv. 1. Lajpcig: Insel, n.d.
258. Schrdinger, Erwin. What is matter? Scient. Amer., September
1953, pp. 5257.
259. Sechehaye, Marguerite. Autobiography of a schizophrenic girl. New
York: Grune & Stratton, 1951.
260. Seiffert, August. Die kategoriale Stellung des Typus. Majzenhajm:
Anton Hain, 1953.
261. Self ridge, Oliver, and Ulric Neisser. Pattern recognition by machi
ne. Scient. Amer., August 1960, pp. 6068.
262. Selz, Peter. German Expressionist painting. Berkeley and Los
Angeles: Univ. of California Press, 1957.
263. Sherrington, Charles. Man on his nature. Garden City: Doubleday
Anchor, 1953.
264. Silberer, Herbert. Report on a method of eliciting and observing
certain symbolic hallucination-phenomena. In Rapaport (242)
chapter 8.
265. (27) Snow, C. P. The two cultures and the scientific revolution.
Cambridge: Cambridge Univ. Press, 1960.
266. Sokal, Robert R. Numerical taxonomy. Scient. Amer., December
1966, vol. 215, pp. 106116.
267. Stern, Catherine. Children discover arithmetic. New York: Harper.
1949.
268. Strunk, Oliver (ed.). Source readings in music history. New York:
Norton, 1950.
269. Taylor, Harold (ed.). Essays in teaching. New York: Harper, 1950.
270. Teale, Edwin Way. Wandering through winter. New York: Dodd,
Mead, 1965.
271. Teuber, Hans-Lukas. Perception. In Field (66) Neurophysiology III,
chapter 65, pp. 15951668.
272. (30, 31) Thomas, Dylan. Selected writings of Dylan Thomas. New
York: New Directions, 1939.
273. Thorndike, Edward L. Do animals reason? In Dennis (51) pp.
289301.
274. Thorndike, Edward L. Animal intelligence. Psychol. Monographs
1898, no. 8.
275. Thorndike, Edward L. Human learning. New York: Century, 1931.
276. Tinbergen, N. The study of instinct. Oxford: Clarendon, 1951.
277. Titchener, Edward Bradford. A beginners psychology. New York:
Macmillan, 1916.
278. Titchener, Edward Bradford. Lectures on the experimental psy
chology of the thought-processes. New York: Macmillan, 1926.
279. Tolman, E. C. A stimulus-expectancy need-cathexis psychology.
Science 1945, vol. 101, pp. 160166.
280. Torrance, E. Paul. Education and the creative potential. Minneapolis:
Univ. of Minnesota Press, 1963.
281. Tyler, Leona E. Tests and measurements. Englewood Cliffs: PrenticeHall, 1963.
282. Uhr, Leonard. Pattern recognition computers as models for form
perception. Psychol. Bull. 1963, vol. 60, pp. 4073.
283. Valry, Paul. Introduction la potique. Pariz. Gallimard, 1938.

276

284. Van den Berg, J. H. The phenomenological approach to psychiatry.

Springfield, 111.: Thomas, 1955.
285. Verworn, Max. Zur Psychologie der primitiven Kunst. Jena:
Fischer, 1917.
286. Villard de Honnecourt. The sketchbook of Villard de Honnecourt.
Bloomington: Univ. of Indiana Press, 1959.
287. Waley, Arthur. The way and its power. New York: Grove, 1958.
288. Walkup, Lewis E. Creativity in science through visualization. Per
ceptual and Motor Skills 1965, vol. 21, pp. 3541.
289. Wallach, Hans, and D. N. OConnell. The kinetic depth effect. Jour.
of Experim. Psych. 1953, vol. 45, pp. 205217.
290. Wallach, Michael A. On psychological similarity. Psychol. Review
1958, vol. 65, pp. 103116.
291. Weber, Gert. Kunsterziehung gestern heute morgen auch. Ravensburg: Maier, 1964.
292. Wechsler, David. The measurement of adult intelligence. Baltimore:
Williams & Wilkins, 1941.
293. Weinhandl, Ferdinand (ed.). Gestalthaftes Sehen. Darmtat: Wissensch. Buchgemeinschaft, 1960.
294. Werner, Heinz. Comparative psychology of mental development.
Chicago: Follett, 1948.
295. Wertheimer, Max. Drei Abhandlungen zur Gestalttheorie. Erlangen:
Philos. Akademie, 1925.
296. Wertheimer, Max. On discrimination experiments. Psychol. Review
1959, vol. 66, pp. 253266.
297. Wertheimer, Max. Productive thinking. New York: Harper, 1959.
298. Wertheimer, Max. Ueber das Denken der Naturvolker: Zahlen und
Zahlengebilde. In Wertheimer (295) pp. 106163.
299. Wertheimer, Max. Ueber Gestalttheorie. Erlangen: Philos. Aka
demie, 1925.
300. Wertheimer, Max. Ueber Schlussprozesse im produktiven Denken.
In Wertheimer (295) str. 164184.
301. Wertheimer, Max. Untersuchungen zur Lehre von der Gestalt, II.
Psychol. Forschung 1923, sv. 4, str. 301350.
302. Whorf, Benjamin Lee. Language, thought, and reality. Cambridge:
M.I.T. Press, 1956.
303. Whyte, Lancelot Law (ed.). Aspects of form. Blommington: Indiana
Univ. Press, 1951.
304. (36, 37, 38) Windelband, Wilhelm. Lehrbuch der Geschichte der
Philosophie. Tibingen: Mohr, 1910.
305. Winternitz, Emanuel. Anatomy the teacher: on the impact of
Leonardos anatomical research, etc. Proceedings of the Amer.
Philos. Soc., August 1967, vol. I ll, no. 4, pp. 234247.
306. Winternitz, Emanuel. Leonardos invention of key-mechanisms for
wind instruments. Raccolta Vinciana, 1964, vol 20, pp. 6982.
307. Wittgenstein, Ludwig. Notebooks 19141916. Oxford: Oxford Univ.
Press, 1961.
308. (32, 33) Wittgenstein, Ludwig. Philosophische Untersuchungen.
Frankfurt a.M.: Suhrkamp, 1967.
309. (34, 35) Woodworth, Robert S., and Harold Schlosberg. Experimen
tal psychology. New York: Holt, Rinehart and Winston, 1954.
310. Woodworth, Robert S. Imageless thought. Journal of Philosophy
1906, vol. 3, pp. 701707.
311. Woodworth, Robert S. Psychological issues. New York: Columbia,
1939.
312. Woolf. Harry (ed.). Science as a cultural force. Baltimore: Johns
Hopkins, 1964.
313. Worringer, Wilhelm. Abstraktion und Einfiihlung. Minhen: Piper,
1911.

277

DELA PREVEDENA NA
SRPSKOHRVATSKI JEZIK

Broj u zagradi iza rednog broja oznaava redni broj u autorovoj biblio
grafiji.
1 (61) Ajntajn, Albert: O specijalnoj i optoj teoriji relativiteta. Prev.
ore M. Nikoli. Pogovor Zvonimir Rihtman. Zatita, Beograd, 1935.
2 (6) Arnhajm, Rudolf: Pikasova Gernika. Geneza jedne slike. Prev. Vojin
Stoji, Zamak kulture, Vrnjaka banja, 1974.
3 (3) Arnhajm, Rudolf: Umetnost i vizuelno opaanje. Psihologija stvara
lakog gledanja. Prev. Vojin Stoji, Beograd, Umetnika akademija,
1971.
4 (3) Arnhajm, Rudolf: Umetnost i vizuelno opaanje, Psihologija stvara
lakog gledanja, Nova verzija, prev. Vojin Stoji, Univerzitet umetnosti, Beograd, 1981.
5 (16) Bala, Bela: Filmska umetnost. Prev. Sonja Perovi, Filmska biblio
teka, Beograd, 1948. (Kao rukopis tampano 1947, bez navoenja pre
vodioca).
6 (20) Bergson, Anri: Materija i memorija. Ogled o odnosu tela i duha.
Izdavaka knjiarnica Gece Kona, Beograd, 1927. (Prevodilac nije
naveden).
7 (31) Camus, Albert: Stranac. Pad. Progonstvo i kraljevstvo, prev. Svetislav Smiiklas, Ivan V. Lali i Branka Golubovi, Zora, Zagreb, 1971.
8 (45) Croce, Benedetto: Estetika kao nauka o izrazu i opa lingvistika.
Teorija i historija, prev. dr Vinko Vitezica, Naprijed, Zagreb, 1960.
9 (73) Frojd, Sigmund: Tumaenje snova (I, II), prev. Albin Vilhar, Matica
srpska, Novi Sad, 1969. (2 vol.)
10 (71) Frojd, Sigmund: Uvod u psihoanalizu. Prev. i predg. dr Borislav
Lorenc, Karijatide filosofska biblioteka, knj. 2; Beograd, 1933.
11 (71) Frojd, Sigmund: Uvod u psihoanalizu, prev. Borislav Lorenc, Ma
tica srpska, Novi Sad, 1970.
12 (90) Gilot, Franoise i Carlton, Lake: ivot s Picassom, prev. Marijan
Sinkovi Gordana Buni, Zora, Zagreb, 1967.
13 (31) Kami, Alber: Izgnanstvo i kraljevstvo, prev. Ljubica Joki, Srpska
knjievna zadruga, Beograd, 1959.
14 (31) Kasirer, Ernst: Jezik i mit. Prilog prouavanju problema imena
bogova, prev. Sreten Mari. Tribina mladih, Novi Sad, 1972.
15 (38) Koen, Moris R. i Ernest Nejgel: Uvod u logiku i nauni metod, prev.
Aleksandar Kron, Zavod za izdavanje udbenika SR Srbije, Beo
grad, 1965.
16 (38) Koen, Moris R. i Ernest Nejgel: Uvod u logiku i nauni metod, prev.
Aleksandar Kron, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd,
1982. (4. izd.) 460 str.
17 (164) Kre, David Krafild, Riard: Elementi psihologije prev. Slavoljub Radonji, Mihajlo Roter, Vladimir Karli, Smiljka Vasi, Lji
ljana Mioinovi, Boko Popovi, Ljubomir i Ruica Stoji, Nauna
knjiga, Beograd, 1973, 1978.
18 (45) Kroe, Benedeto: Estetika kao nauka o izrazu i opita lingvistika.
Prev. i predgovor dr Vinko Vitezica; Karijatide Filosofska biblio
teka, knj. 5.; Kosmos, Beograd, 1933.
19 (44) Kurant, Riard Robins, Herbert: Sto je matematika? Elementarni
pristup idejama i metodama, prev. Jovan D. Keki, Nauna knjiga,
Beograd, 1973.

278

20 (168) Langer, Suzana K.: Filozofija u novome kljuu, prev. Aleksandar

I. Spasi, Prosveta, Beograd, 1967.
21 (177) Lesing, Gothold Efraim: Laokoon ili o granicama slikarstva i
poezije, prev. Svetislav Predi, Rad, bibl. Re i misao, Beograd,
1964.
22 (180) Levi Bril, Lisjen. Primitivni mentalitet. Prev. dr Nino Berus,
Zagreb, Kultura, 1954.
23 (220) Pestaloci, Johan Hajnrih: Kako Gertruda ui svoju decu, Prev.
Milorad Vanli, Prosveta, Beograd, 1946.
24 (229) Pijae, 2an: Psihologija inteligencije, prev. Mirjana Vukmirovi-Mihailovi, Nolit, Beograd, 1968.
25 (229) Pijae, an: Psihologija inteligencije, prev. Mirjana Vukmirovi-Mihailovi, Nolit, (2. izd.) Beograd, 1977.
26 (238) Prever, ak: Rei, prev. dr Radivoje Konstantinovi, Rad, Beo
grad, 1983.
27 (265) Snou, Carls P.: Dve kulture i ponovo o njima, prev. Aleksandar I.
Spasi, Narodni univerzitet Braa Stamenkovi, Beograd, 1971.
28 (257) Sopenhauer, Artur: Del u 10 tomova, Grafos, Beograd, 1981,
10 v.
Tom 1: Svet kao volja i predstava, prev. Boidar Zec.
29 (257) Sopenhauer, Artur: Del u 10 tomova, Matica srpska, Novi Sad,
1981, 10 v.
Tom 1: Svet kao volja i predstava, prev. Sreten Mari.
30 (272) Thomas, Dylan: Poezija, prev. Nikica Petrak, Mladost, Zagreb,
1964. 93 str.
31 (272) Tomas, Dilan: Pripovetke (prev. Branka Petrovi) Prosveta, Beo
grad, 1963.
32 (308) Vitgentajn, Ludvig: Filosofska istraivanja, prev. Ksenija Maricki-Gaanski, Nolit, Beograd, 1969.
33 (308) Vitgentajn, Ludvig: Filosofska istraivanja, prev. Ksenija Maricki-Gaanski, Nolit, Beograd, 1980. (2. popr. izd.).
34 (309) Vudvort, Robert S.: Eksperimentalna psihologija, prev. dr Borislav
Stevanovi, ivorad Vasi, dr Milo Jovii, Lidija Pavlovi, Nauna
knjiga, Beograd, 1959.
35 (309) Vudvort, Robert S.: Eksperimentalna psihologija, prev. dr Borislav
Stevanovi, ivorad Vasi i dr Milo Jovii, Nauna knjiga, Beo
grad, 1964.
36 (304) Windelband, Wilhelm: Povijest filozofije knjiga prva, prev.
Nada Sael, Danko Grli, Danilo Pejovi, Kultura, Zagreb, 1956.
37 (304) Windelband, Wilhelm: Povijest filozofije knjiga druga, prev.
Nada Sael, Danko Grli, Danilo Pejovi, Kultura, Zagreb, 1957.
38 (304) Windelband, Wilhelm: Povijest filozofije. Sa dodatkom Filozofija
u 20. stoljeu od Heinza Heimsoetha, prev. Nada Sael, Danko Grli,
Danilo Pejovi, Naprijed, Zagreb, 1978.

279

INDEKS

Ah, N. (Ach N.), 85

Aisthesis, 9
Ajntajn, Albert (Einstein), 236, 237,
239
Ajvinz, Vilijam M., Mlai (Ivins,
William), 153
Akomodacija, 29
Aktualgenese, 32
Akvinski, Toma, 141, 229
Alberti Leon Batista (Battista), 235
Algebra, 182
Amodalne dopune, 75, 89
Anaksimander, 226, 232
Analitiki sudovi, 189
Analogije, 6369, 167
Analog, likovni, gl. 8; 205
Anamnesis, 15
Angel, Ebigejl (Angell, Abigail), 101
Anschauung, 244
Apeiron, 232
Apel, Karel (Appel), 55
Apstrakcija, gl. 9, 10,
Apstraktno ponaanje, 156166
Arche, 48
Aristofan, 57
Aristotel, 1619; apstrakcija, 149;
entelehija, 145; kosmologija,
226; kretanje, 227, 228, 229;
pamenje, 84; srce, 230
Aritmetika, 175182; progresija, 236
Asimilacija, 5458
Asocijacija, 50, 54, 64, 186, 189, 205
Asonanca, 51, 204
A, Solomon E. (Asch), 144, 190
Atomisti, 235, 236

Caplin, Carls (Chaplin, Charles), 78

Cermajev i Gajsmar (Chermayeff,
Geismar), 123
etvrta dimenzija, 237
Cisti oblici, gl. 12; 209, 225, 249

Bala, Bela (Balazs, Bla), 252

Bare, Barbara S. (Bartz), 253
Bao (Basho), 55
Bat, Kurt (Badt), 44
Baumgarten, Aleksander, 11
Bek, Vilhelm (Boeck, Wilhelm), 126
Beket, Semjuel (Beckett, Samuel),
251
Berne, Jakob (Boehme Jacob), 230
Bentli, Riard (Bentley, Richard),
228
Bergson, Anri (Henri), 134, 135
Berkli, Dord (Berkeley, George),
85, 8890, 131, 141, 148, 149
Beskonanost, 234, 235

Dante Aligijeri (Alighieri), 231

Darvin, Carls (Darwin, Charles), 94
Deji crtei, 178, 208219, 233
Dedukcija, 17
Definicija, 17, 206
Dejvis, Elison (Davis, Allison), 167
Demokrit, 14, 29, 87, 235
Demonstracija, vizuelna, 251
Deni, Moris (Maurice), 44
Denis (Vragolan), 161
Desarg, Gaspar (Desargues, Gaspard),
154
Dibife, 2an (Dubuffet, Jean), 55, 206
Diferencijacija, 59
Direr, Albreht (Drer, Albrecht), 92

280

Bes, Sol (Bass, Saul), 124

Betijus (Boethius), 25, 142
Biler, Karl (Bhler), 85
Bine, Alfred (Binet), 90, 96
Boas, Franc (Franz), 139
Boja, 25, 26, 32, 54, 56, 93, 162, 164,
25*
Bor, Nils (Bohr, Niels), 231, 234
Brak, or (Braque, Georges), 196
Braun, Roder (Brown, Roger), 187,
205, 251
Breht, Bert (Brecht), 185
Bri, Gustaf (Britsch), 232, 234
Brojanje, 173176, 192
Brojevi, gl. 12; likovi, 93
Bruk, Ana Gelen (Brooke, Anne
Gaelen), 55, 56
Bruneleski, Filipo (Brunelleschi,
Filippo), 235
Bruner, Derom S. (Jerome), 70, 78,
80
Bruno, Dordano (Giordano), 235
Buisu, Rene (Bouissou, Rene), 141
Centrinost, 235, 236
Cukari, Federiko (Zuccari, Federico),
83

Disegno interno, 83
Diskriminacija, 5961
Dinz, Edvina (Deans, Edwina), 173
Diz, Dems (Deese, James), 200, 206
Doblin, Dej (Jay), 121, 122
Dodir, 23
Doj, Martin (Deutsch), 169
Domije, Onore (Daumier, Honor),
203
Don 2uan, 175
Drajer, Karl (Dreyer, Carl), 77
Dubinsko opaanje, 29
Dunker, Karl (Duncker), 161, 256
Duns, Skotus (Scotus), 11
Dakometi, Alberto (Giacometti), 76
Dejms, Henri (James, Henry), 203
Dems, Vilijam (James, William),
29, 79, 132, 139, 140
Donson, Samjuel (Johnson, Samuel),
141
Edington, Artur (Eddington, Arthur),
239
Efron, Dejvid (David), 99
Eidola, 87
Ejdetika, 87, 88
Ekspresionizam, 83, 146
Ekvivalent drai, 6062, 164
Empatija, 156
Entelehija, 18, 145
Epikur, 235
Erenfelz, Kristijan fon (Ehrenfels,
Christian von), 32
Estetika, vidi takoe Umetnost, 9,
11, 213
Euklidovska geometrija, 149, 183,
184, 238, 239
Faradej, Majki (Faraday, Michael),
234
Fiino, Marsilio (Ficino), 235
Figura i osnova, 140, 232234
Fiksacija, okularna, 27, 28, 140
Film, 252, 253
Fiinger, Oskar (Fischinger), 93
Forsdejl, Doana i Luis (Forsdale,
Joan and Louis), 253
Fotografija,
252.
Vidi
takoe
Kompozitne fotografije
Fraj, Roder (Fry, Roger), 126
Frojd, Sigmund (Freud), 126, 133,
197, 233
Funkcionalna vrednost, 255, 256
Frenk, Lorens K. (Frank, Lawrence),
252
Galilej, Galileo (Galilei), 176, 185,
227, 229, 231, 236
Garik, Dejvid (Garrick, David), 202

Gatenjo, Kaleb (Gattegno, Caleb),

182
Gaus, Karl Fridrih (Gauss, Friedrich),
234
Geometrija,
148150,
152154,
181184, 238, 239, 247, 248,
grka, 153, 181, 184; indijska,
183, 184: vidi takoe: euklidov
ska geometrija
Gestovi, 98, 99
Getaltna psihologija, 31, 32, 144, 151
Gezel, Arnold (Gesell), 140
Gete, Johan Volf gang fon (Goethe,
Johann Wolfgang von), 56, 125
Gipson, Dems D. (Gibson, James J.),
40
Goldtajn, Kurt (Goldstein), 157, 158,
161, 163, 164, 166
Gogen, Pol (Gaugin, Paul), 44
Golton, Fransis (Galton, Francis),
92, 93, 95, 145, 148
Grka filozofija; Vidi takoe Geo
metrija, 13, 48
Grupisanje, 51, 158, 164, 189
Gurvi, Aron (Gurwitsch), 45
Haiku, 55, 174
Hajdeger, Martin (Heidegger), 175
Haler, Albreht fon (Haller, Albrecht
von), 192
Hals, Frans, 92
Halucinacije, 78
Hamlet, 202
Hankel, Herman (Hermann), 183
Haos, 226
Hardenberg, Fridrih fon (Friedrich
von), 233
Hator, 206
Hausman, Gotfrid (Hausmann, Gott
fried), 32
Hebrejska tradicija, 13
Hegel, Georg, V. F. (Wilhelm
Friedrich), 126
Helmholc, Herman fon (Helmholtz,
!
Hermann von), 21, 3839, 238
Hemianopsija, 73
Hempel, Karl G. (Carl), 147
Hanson, N. R. (Hanson), 192, 247, 248
Heraklit, 14
Herder, Johan, Gotfrid fon (Johann
Gottfried von), 194, 195
Hijerarhija, 53
Hipnagogina stanja, 93
Hjum, Dejvid (Hume, David), 131,
229
Hofman, Verner (Hofmann, Werner),
119
Hogart, Vilijam (Hogarth, William),
46
Hohberg, Julijan E. (Hochberg,
Julian), 68
Hojl, Fred (Hoyle), 237
Holbajn, Hans (Holbein), 92, 117
Hoi, Kelvin (Hall, Calvin S.), 90
Holton, Derald (Gerald), 236, 251
281

Holt, Robert H.f 85

Humbolt, Vilhelm fon (Humboldt,
Wilhelm von), 194, 198
Ideje: Locke, 84; Platon, 15, 18
Identifikacija, 34
Ikskil, Jakob fon (Uexkiill, Jacob
von), 233
Ilustracije, 150, 249, 252; medicinske,
250
Impresionizam, 41, 44, 91, 96
Indukcija, 16, 136, 154; opaajna, 74
Infleksija, 217
Inhelder, Berbel (Barbel), 134
Inhibicija, 137
Intelekat, 191193, 201, 221
Inteligencija, gl. 2, 3; 147; vetaka,
63; umetnika, 219; testovi, 69,
165167, 171
Intuicija, 191193, 202, 225
Itelson, Vilijam (Ittelson, William), 40
Izotravanje i poravnavanje, 71
Jahoda, Gustav (Gustave), 163
Japan: haiku, 55, 174; pismo, 80
Jednostavnost oblika, 30, 34, 71, 183,
247
Jen Erih (Jaensch, Erich), 87
Jezik, gl. 13; 167
Jonas, Hans, 23, 144
Josifov ogrta, 142
Jupiterovi meseci, 176
Kabuki, 151
Kameron, Norman (Cameron), 157
Kami, Alber (Camus, Albert), 203,
204
Kandinski, Vasili, 96
Kant, Imanuel (Immanuel), 93, 156,
184, 189, 190, 236, 237
Kantor, Georg (Cantor), 235
Kaplan, Brajna (Caplan, Brina), 101,
110

Kasirer, Ernst (Cassirer), 194

Kastiljone, Baldasare (Castiglione,
Baldassare), 83
Kategoriki stav, 165
Kategorije, 71, 195, 196; lineovska
(Linn), 166
Keam, Henk (Ketcham, Hank), 161
Keler, Volfgang (Kohler, Wolfgang),
impanze, 53, 58, padejstvo
figure, 57; inteligencija, 28;
orijentacija u prostoru, 63
Kepler, Johanes (Johannes), 227, 228,
230, 236, 244; preseci kupe, 154;
dua, 233
Kerentajner, Georg (Kerschensteiner), 244
Kineski: jezik, 217; filozofija, 13
Kinestetiko opaanje, 98
Kits, Don (Keats, John), 126
Klafki, Volfgang (Wolfgang), 191
Klajn, Moris (Kline, Morris), 239

282

Klapared, Eduar (Claparde, Edou

ard), 140
Klasicizam, 71
Klasifikacija, 133, 139, 146, 150, 165,
199
Kle, Paul (Klee), 208, 243, 249
Kodifikacija, 34, 199
Koen, Mori, R. (Cohen, Morris), 136
Ko'fka, Kurt (Koffka), 40, 89, 90, 96
Kokoka, Oskar (Kokoschka), 92
Koliina, 172182; Vidi takoe Bro
janje
Kompjuter, 6369
Kompozicija, 219224
Kompozitne fotografije, 145, 148
Konkretno, 130, 157; ponaanje, 157
Kontekst, 30, 37, 50
Kopernik, Nikola (Copernicus, Ni
colaus), 78, 231, 248, 249
Kopiranje, 163, 164, 175, 244
Koreo, Antonio (Correggio), 227
Kornman, Egon (Kornmann), 232,
234
Kornford, F. M. (Cornford), 226
Koro, Kamij (Corot, Camille), 223,
224
Korpuskularna teorija, 234, 235
Kosmologija, gl. 15; 13, 249
Kauvenhoven, Don A., (Kouwenhoven, John), 143
Krakauer, Zigfrid (Kracauer, Sieg
fried), 77
Krampen, Martin, 120
Kremer, Ernst (Kretschmer), 145,
146, 147, 164
Kretanje, 236
Krug, 227
Kubizam, 47, 146
Kuizenerovi tapii (Cuisenaire), 178,
182
Kumarasvami, Ananda K. (Coomaraswamy), 242
Kupa, preseci, 153, 154, 184
Kurant, Riard (Courant, Richard),
235
Kurbe, Gistav (Courbet, Gustave),
96, 119
Kuzanski, Nikola (Cusanus, Nicolas),
230, 235, 236, 237
Lajbnic, Gotfrid Vilhelm (Leibniz,
Gottfried Wilhelm), 232
Lange, Konrad, 245
Langer, Suzana K. (Susanne), 135,
136, 200, 201
Laport, 2an (Laporte, Jean), 135
Lemert, or (Lematre, Georges),
237
Leneberg, Erik (Lenneberg, Eric),
201

Leonardo da Vini (Vinci), 25, 124,

255, 256
Ler, Margerita (Lehr, Marguerite),
176
Lesing, Gothold Efrajim (Lessing,
Gotthold Ephraim), 202

Leli, Karl (Lashley), 60, 61, 138

Letvin, D. J. (Lettvin, J. Y.), 26
Leukip, 87, 235
Levertov, Deniza (Denise), 56
Levin, Kurt (Lewin), 73, 233
Lepota, 208, 213
Linost, 154; profil, 143
Li, Doroti (Lee, Dorothy), 198
Lihtenberg, Georg Kristof (Lich
tenberg, Christoph), 202
Lik, gl. 8; preobratni, 247
Likovi, gl. 6, 24, 70, 98, 188, 190.
196198, 229
Linearnost, 189, 198, 201204
Lingvistiki determinizam, 194, 195,
198201
Lineovske kategorije, 166
Logika, 144
Logike veze, 196
Lok, Don (Locke, John): apstrak
cija, 129, 130, 132, 166; uoptavanje, 148; ideje, 84, 85
Loptasti oblici, 225232
Lord, Dems (James), 76
Lorenceti, Ambroo (Lorenzetti,
Ambrogio), 117
Lorenc, Konrad (Lorenz), 27, 116
Lotreamon (Lautramont); Izidor
Dikas (Isidore Ducasse), 173
Lukrecije, 235
Magrit, Rene (Magritte, Ren), 120
Mak Kaloh (McCulloch, W. S.), 26
Mak Laren, Norman (McLaren), 93
Maksvel, Dems Klark (Maxwell,
James Clerk), 234
Mane, Eduar (Manet, Edouard), 91
Manke, Ditrih (Mahnke, Dietrich),
232, 235
Mantenja,
Andreja
(Mantegna,
Andrea), 82
Marbe, Karl, 85
Maine za poduavanje, 169
Mateja, jevanelje po, 175
Matematika, gl. 12; 16, 192. Vidi
takoe Aritmetika, Geometrija,
Beskonanost, Topologija
Matis, Anri (Matisse, Henri), 51
Maturana, H. R., 26
Mecger, Volfgang (Metzger, Wolf
gang), 70
Medavor (Medawar, P. B.), 136
Meusobno dejstvo, 191, 216, 231
Mehanike umetnosti, 12
Merenje, 145, 175, 244
Metafora, 56, 93, 190
Mikelanelo, (Michelangelo), 45
Mil, Don Stjuart (Mill, John Stu
art), 136
Minski, Marvin L. (Minsky), 64, 65
Misao bez likova, 85, 96
Miot (Michotte, A.), 54, 73, 74, 75,
198, 228, 229
Modeli, opaajni, gl. 15
Modiljani, Amedeo (Modigliani), 55
Modli, Rudolf (Modley), 120

Mojsije, 13
Mondrijan, Pit (Mondrian, Piet), 116
Monotonija, 24, 26
Montesori, Marija (Montessori, Ma
ria), 181
Mos, Marsel (Mauss, Marcel), 199
Motorno ponaanje, 168, 169
Mozak, 186; povrede, 156166
Mur, Henri (Moore, Henry), 223
Muzika, 23, 188, 189; sadraj, 122;
lestvica, 179, 180
Naela, izvlaenje, 158160
Nadrealizam, 120
Nagasaki, 142
Nauka: i umetnost, 135, 241; modeli,
gl. 15
Naumburg, Margareta (Margaret),
214, 215
Neeuklidovska geometrija, 238, 239
Nehomogenost prostora, 239
Nepodraavalaka umetnost, 223
Nigerijski deaci, 163
Nolt, (Nault, W. H.), 254
Njuton, Isak (Newton, Isaac), 54,
159, 228, 231
Oblik, 26, 27, 3032, 3336, 4449.
Vidi takoe Cisti oblici, Lop
tasti oblici
Okonel (OConnell, D. N.), 45
Oko, pokreti, 2729, 140
Ometena deca, 167170
Ometenost, ulna, 24
Onkur, Vijar de (Honnecourt, Villard de), 245
Opaanje kod novoroenadi, 138
140
Opaanje unutranjosti, 75, 76
Opaanje, vizuelno, gl. 2, 3
Openhajm, Paul (Oppenheim), 147
Optost, 31, 41, 8897, 137141.
9 9 1 __ 9 9 4

Optosti, 17, 131

Organizacija, likovna, 36
Orijentacija, prostorna, 62, 63
Otuenje, 173, 168
Padejstvo figure, 57
Paj, Dejvid (Pye, David), 256
Paladio, Andreja (Palladio, Andrea),
51
Pamenje, gl. 5, 6
Panovski, Ervin (Panofsky, Erwin),
227
Parmenid, 14, 229, 233
Paslike, 88
Pavlov, Ivan, P., 137, 244
Panja, 138
Pele, Rene (Pellet, Ren), 130
Penfild, Vajlder (Penfield, Wilder).
Perspektiva, 235, 239
Pesnitvo, 189, 202, 204

283

Pestaloci, Johan (Pestalozzi, Johann),

944

945

Pfister, Oskar, 126

Pikas, Anatol, 158
Pikaso (Picasso), 51, 113, 120, 126,
161
Pitagorejci, 13, 16, 175, 181; teorema,
183, 184
Pits (Pitts, W. H.), 26
Pjae, 2an (Piaget, Jean): apstrak
cija, 134; skriveni predmeti, 74;
reakcije novoroenadi, 138;
pamenje, 85; brojevi, 175; sinkretizam, 140; slavina, 254
Platon, 1516, 236; umetnost, 12;
etimologija, 195; geometrija,
181; beskonanost; opaanje,
18, 24, 233
Plotin, 235, 237
Poenkare, Anri (Poincar, Henri),
225
Pojmovi, gl. 7, 10; 43, 187, 208, 210,
243; dinamini i statini, 147
154; obrazovanje, 30, 133, 165
Pokret, 151
Polje, teorija, 234
Ponsle, 2an Viktor (Poncelet, Jean
Victor), 149, 153, 154
Pornografija, 119
Povlaenje, 156158, 168
Pragnanzstufen, 151, 152
Prajs, Roder (Price, Roger), 79, 82
Predopaanje, 79
Prepoznavanje, 7782
Prever, 2ak (Prvert, Jacques), 173
Primitivci, 166; pojmovi o brojevi
ma, 173, 174
Prostor: zakrivljeni, 237240. Vi
di Nehomogenost
Protagora, 16
Providnost, 35
Psihologija, poeci, 14
Putni znaci, 116, 120
Raderford, Ernest (Rutherford), 231,
234
s
Rafael (Raphael), 83, 96, 197
Rajt, Tomas (Wright, Thomas), 236
Rau, Edvin (Rausch, Edwin), 151,
152
Realizam, 118; Vidi takoe Kopira
nje, Replikacija
Relativizam, 236
Rembrant (Rembrandt), 55, 96, 125,
219
Renan, Ernest, 140
Replikacija, 118, 244. Vidi takoe
Kopiranje
Restrukturisanje, 35, 78, 154, 160,
163, 196, 229, 247
Reavanje problema, 160, 169, 186;
crtanje, 215219; likovi, 86;
opaanje, 28, 53
Ribo, Teodil (Ribot, Thodule), 96,
97
Rig, Melvin G. (Rigg), 122
284

Rikel, August (Riekel), 87

Risman, Frank (Riessman), 167, 169,
170
Robertson, H. P., 239
Robins, Herbert (Robbins), 235
Roh, Ernst (Roch), 124
Roden, Ogist (Rodin, Auguste), 152
Rorahov test (Rorschach), 78, 117
Rubin, Edgar, 232
Ruso, an-ak (Rousseau, JeanJacques), 182
Rutman, Valter (Ruttmann, Walter),
93
San (rad sna.), 197
Saobraajni znaci, 116, 120
Sapir, Edvard (Edward), 187, 194,
198, 200, 205, 217
Saris (Sarris, E. G.), 200
Sarolja, Franesko (Soroglia, Fran
cesco), 123
Saznanje, 20
Scientific American, 250
Selektivnost, opaajna, 24, 134
Sen-Sans, Kamij (Saint-Sans, Ca
mille), 122
Sera, or (Seurat, Georges), 82
Sezan, Pol (Czanne, Paul), 44, 55,
146
Sii, Franesko (Sizi, Francesco), 176
Signatura rerum, 246
Silberer, Herbert, 93, 95
Silogizam, 17, 144, 192
Simboli, gl. 8; 167170; seksualni,
133
Simbolisti, 44
Simetrija, 57, 183
Sinestezija, 93
Sinkretizam, 140
Sinoptiko miljenje, 191
Sintetiki sudovi, 190
lepa mrlja, 73
Slinost, 5053, 189
Slika, gl. 8; 131
Slikarstvo, 36, 191, 201, 219224
Slobodne umetnosti, 12
Snou (Snow, C. P.), 251
Sofisti, 14, 16
Sokrat, 15, 181, 195, 196
Spinoza Baruh (Baruch), 144
Srce, 230, 249
Stalnosti, 3749
Stern, Katerina (Catherine), 176, 178,
179, 181
Stern, Lorens (Sterne, Lawrence),
118
Stivens, Volas (Stevens, Wallace), 251
Strukturalni skelet, 223
Stvaralatvo, gl. 14; 170, i passim
Svastika (kukasti krst), 121
Svesnost, 22, 85, 86, 186
Svetlina, 39
Sagal, Mark (Chagall, Marc), 55
Sefer-Simem,
Henri
(SchaeferSimmern, Henry), 234

Sefler, Johanes (Scheffler, Johannes),

229, 230
Sekspir, Vilijam (Shakespeare, Wi
lliam, 43, 44
Serer, Martin (Scheerer), 157, 158,
161, 163, 164, 166
izofrenija, 76, 157, 161
lauh, Margareta (Schlauch, Marga
ret), 217
Smit, Peter (Schmid), 245
Sopenhauer, Artur (Schopenhauer,
Arthur): geometrija, 183, 184;
ideje, 152; muzika, 122; umo
vanje, 11
redinger, Ervin (Schrdinger, Er
win), 234

Uzorak, 141
Uzronost, 198, 229
Valah, Hans (Wallach), 45, 57
Valeri, Pol (Valry, Paul), 159
Van den Berg, J. H., 77
Van Gog, Vinsent (Gogh, Vincent),
143, 243, 245
Vaspitanje, vizuelno, gl. 16; 12, 13
Vejli, Artur (Waley, Arthur), 13
Veksler-Belvijev test (Wechsler-Bellevue), 165
Veliina, opaanje e, 21, 29, 37;
odnosi, 192; razmera, 254
Verbalno miljenje, gl. 13
Vermer, Jan (Vermeer), 143, 221,
222

Tanost, 246
Tejlor, Erving (Taylor, Irving), 170
Teorija skupova, 173
Termodinamika, 231
Test tematske apercepcije, 117
Teina, opaanje, 54
Tiener, Edvard B. (Titchener, Ed
ward), 86, 9193, 96, 205
Til, Edvin Vej (Teale, Edwin Way),
Tinbergen, H., 27
Tintoreto (Tintoretto) 45
Tipologija, 145
Tipovi, pojmovi o ovima, 145,
164, 199
Tomas, Dilen (Thomas, Dylan), 204
Topologija, 34, 6668, 92
Torens, E. Pol (Torrance, Paul), 169
Torndajk, Edvard L. (Thorndike,
Edward), 64
Trgovaki znaci, 121124
Trojstvo, 174, 230, 232
Trougao, 61, 62, 149
Tunelski efekat, 73, 74
Uenje, 189; opaajno, 32, 39, 60, 74
Ugao, 151
Umetnost, terapija pomou, 214
Umetnost, gl. 14, 16; 135 i passim;
istorija, 146
Umetnost, nastava, gl. 16; 12, 13
Uoptavanje, 1619, 132137, 154,
155
Uporeenje, 55, 56
Upotpunjavanje, 35, 58, 73, 75, 117
Uslovljavanje, 137, 138, 170
Uvianje, 86

Verthajmer, Maks
(Wertheimer,
Max); logika, 144; brojevi, 172,
174; Pragnanz, 151; reavanje
problema, 247
Vijar, de Onkur (Villard, Honnecourt), 245
Vindelband, Vilhelm (Windelband,
Wilhelm) 48
Vinternic, Emanuel (Winternitz),
255, 256
Vintuni (indijanci; Wintun), 198
Vitgentajn, Ludvig (Wittgenstein,
Ludwig), 160, 188, 196
Vizuelna pomagala, 252255, 257
Vizuelna praznina, 76, 77
Vorf, Bendamin (Whorf, Benja
min), 190, 191, 194, 199
Voringer, Vilhelm (Worringer, Wil
helm), 156
Votkins, Rona (Watkins, Rhona),
99, 101
Vudvort Robert S. (Woodworth), 85
Vunt, Vilhelm (Wundt, Wilhelm), 80
Zajfert, August (Seiffert), 147
Zbrka, 139, 217
Zehehaj,
Margerita
(Sechehaye,
Marguerite), 76
Zemljina tea, 54
Zemljopisne karte, 71, 250, 253, 254
Zilberer, Herbert (Silberer), 93, 95
Znak, gl. 8; 205
Zvuk, 23, 188, 193
ivotinje: pamenje 16; razmilja
nje, 64, 187; opaanje oblika, 33
ilo, Fransoaza (Gilot, Franoise), 51

285