Kugla glumiste: seéanje i Komentari Seéanje neizbezno redukuje éinjenice. U ovom slutaju imamo dvostruku redukeij osiromesujem sopstveni dozivljaj a jedan moéni i slozeni artefakt svodim na proste ol Pretpostavijam da se to dogada svakom ko bi da bude posten u svojim se¢anjima, Mislim na seanja koja pretenduju na dokumentarnost, a ne na sopstveni preobrazaj u artefakt. Evo najpre nekoliko podataka koji ne podlezu sumnji. Dvanaesti BITE, kraj septembra 1978, Kugla glumiste izvodi Meke brodove. Predstava biva nagradena Specijalnom nagradom, Tu sam nagradu na BITEF-u uvek smatrala najznatajnijom. Obiéno bi se davala no} predstavi koja je tesko uklopiva u preovladujuce stilove, koja je vidljiv iskorak ustranu, i koran napred, svejedno, predstavi iz cijeg nagradivanja Ziri ne moze izvuéi nikakvu korist, ali je ne moze ni previdet Predstava zapodinje na prostoru Starog sajmista éija istorija velikim svojim delom pripada .,potisnutoj istini*”. Takvi su prostori u natelu zapusteni, ili prepuSteni onima koji su po prirodi stvari na margini drustva — sirotinji i umetnicima, u ovom sluéaju slikarima i vajarima. Tako je bilo i na pomenutom sajmiStu krajem sedamdesetih, tako je i danas. Gledaoci postaju uéesnici jedne laitke provesije, éiju putanju i cilj ne poznaju. U povorci u kojoj se nalazim nemam nikog poznatog; prilika da usredsredeno, bez. tudih komentara, idem tim neizvesnim putem. U jednoj od straéara koje su na rubu veé pomenutog problematicnog mesta istorije zapotinje prva scena Mekih brodova, ona pod nazivom ,,kuéa', U seanju mi je ostao samo jedan intenzivno osvetljen prozor, koji je, poput kakvog filmskog kadra, i suprotno zakonima pecepcije, koja ne moZe tek tako da voljno redukuje prostor, izdvojen iz okoline kao svog, inage_prirodnog konteksta. U sirotinjskom enterijeru vodi se Zustra rasprava izmedu muskarca i Zene, muza i Zene, koja je, kao u Vojceku, za predmet mogla imati jubomoru. Ostajem pri ovoj pretpostavei jer do gledalaca nije dopirala nijedna jasna revenica, Put koji prelazimo, a koji bi se u pasionskim dramama nazvao , krignim*, dug je gotovo kilometar. On je spajao pomenutu naseobinu sa reprezentativnim prostorom grada na kojem je Muze} savremene umetnosti i gradsko Setaliste duz obale Save, samo kojih stitinjak metara pre njenog uSéa u Dunav. Putovanje je trajalo od jesenjeg sumraka, kad je dnevna svetlost jo8 dovoljno intenzivna, do pogetka prave noéi. Manje se seéam prvih prizora koji su usledili za pogetnom scenom, moZda stoga Sto su se prirodno uklapali u okoli8, poput scene »cirkusa“: njihova ,,prirodnost* uéinila ih je manje upadljivim, Tako dolazim do zakljucka da seéanja nema bez Soka ili ushiéenja. A takvi se prizori upravo ukazuju kad izbijamo na proplanak i na jednom od blagih uzvisenja ugledamo najpre beli klavir na kojem neko svira (Zena, muSkarac, ne seam se). Kako su moje asocijacije najteS¢a vezane za svet umetnosti, mislim 0 tom prizoru kao 0 Zivoj Magritovoj slici: sve je istovremeno jednostavno, éudesno lepo i enigmatiéno koliko i naziv same predstave. Mo?da pre, a mo2da i posle tog prizora, mada mi se sve éini da je bilo posle, jer je pozadina bila tamnija, veé je podela da pada no¢, odjenom su iskrsle nekakve dvinovske figure, maske kao dospele s turobnih venecijanskih kamevala; na nekoliko mesta gore vatre kao da se njima rasteruju ku2ni mirisi. Ovaj upad * Beogradsko sajmiste (nazvano posle Drugog svetsko rata Starim sajmistem), izgradeno izmedu 1937-38, bilo Je, sve do 1941, atraktivan izlagatki prostor i mesto elitnog provoda. Od decembra 1941. postaje najveéi ia¢ki koncentracioni logor na teritorji Srbije. Osim Jevreja, koji su sistematski ubijani sve do proleéa 1942 (€ime je Srbija postala prva zemlja u Evropi u kojoj je, uz svesrdnu pomoé Nedigeve vlasti, ,reSeno jevrejsko pitanje"), logor je tokom rata sluzio kao tranzitna stanica za oko 30 000 Srba na njihovom putu w radne logore diljem Nemacke.mistignog i uznemirujuéeg ipak nije proizvodio nelagodnost: moZda mu je svrha bila da pokaze da sve Sto je svetano, po definiciji nije veselo, Volela bih da mogu da se setim Sta je bilo u petoj sceni za ¢iji je naslov posluzio stih iz Hajneove pesme ,U divnom mesecu maju' (im wunder schonen monat mei). Ali taj stih iz, kratke Hajneove Ijubayne pesme ne mogu da povezem ni sa kakvim prizorom. Ostaje mi u seéanju jo samo zavréna slika, koja je lirska kulminacija celog naseg putovanja, njegov realni kraj i njegov moguéni nastavak u fikeiji. Stojimo kraj reke, uveliko je noé, voda je ema sa odsjajima svetiljki na rubovima obeju obala i odjednom se pojavljuje jedna barka; u seéanju kao da vidim jedra, mada ih moda nije bilo, svetlost je Zuckasta i kao da bukti, Barka lagano plovi u pracu uSéa, Koga je nosila, da li onaj mladi par iz uvodne scene, ne znam. Znam samo da sam pomislila kako bi tako mogla da izgleda zavrsna scena Stulijeve Kate Kapuralice. Ovaj prosveéeni dubrovacki ,jakobin™, viSe zainteresovan za Jjudsku no bozansku pravdu, ovom je scenom, u kojoj mladenci, napustivsi ,brlog smrdeéi“ kreéu barkom u svoju .vita nova", pokazao da i oni imaju jednako pravo na sreéu. | ovu poslednju scenu iz Mekanih brodova vidim kao jednu od onih zavrsnica koje govore 0 “moguénosti sreée". Ne verujem da bi se danas o Kugla glumistu, na teorijskom planu, moglo reéi iSta tagnije od onoga sto je Branko Matan rekao te 1978. ,Kugla-glumiste nije avangardno, pokusno, eksperimentalno pozoriste. Ono nije puka zavera odabranih.” .Kugla nije poligon kojim haraéi pjesnik-prokletnik.”* Ono najéudesnije u Kuglinim predstavama jeste da su one od ovoga svijeta. Ni od kojeg drugog.” Danas, kad sama pravim rekapitulaciju svog seéanja, shvatam da instantaneisti¢ka priroda Kugla glumista, neponovivost njenih predstava u identiénom obliku, udeo izvodatkog Konteksta u njihovom oblikovanju, pa otud i razlike u zapaméenim slikama, da sve to ne utiée na trajnost samih artefakata, Oni su, zahvaljujuéi svojoj emocionalnoj snazi, trajni i obnovivi u se¢anju nas koji smo ih videli, Izvan toga, njihova je efemernost jednaka efemernosti svakog teatarskog éina, ma kakva bila njegova priroda, Stoga sve sto se govori o Kugla glumigtu, sve ovo sto i ja govorim, jeste hommage, gest upisivanja u istoriju, sa setnim saznanjem, na koje je joS davno skrenuo paznju Branko Matan, da se, upravo zbog izvorne snage slika, zbog njihovog karaktera, ove ne mogu, ,.bez.jasna manjka, pohraniti u neki drugi medij (tekst-preprigavanje, fotografiju, zvuéni zapisi sl.)*. Mirjana Mioginovié