Osnovi Git Radiologije, Saranovic

OSNOVI
G AS T R O I N T E S T I N ALN E
R AD I O LO G I J E
predavanja Prof. dr orija aranovia

po knjizi "Fundamentals of gastroenterology" by J.D.Houston
and M.Davis
Borika Vii, specijalizant radiologije
Beograd, januar 2012.
S AD R AJ :
METODE PREGLEDA .................................................. 1
II
PHARYNX ..................................................................... 3
III
JEDNJAK ....................................................................... 11
IV
ELUDAC .....................................................................
DUODENUM .................................................................
VI
TANKO CREVO ...........................................................
VII
DEBELO CREVO .........................................................
Svaki pregled digestivnog trakta (DT) poinje RENDGENSKOPIJOM.

Pre svega zato to je digestivna cev ili tubus funkcionalna cev koja pokazuje neku dinamiku
a dinamiku ne moemo videti grafijom ve jedino skopijom. Zbog toga pregled poinje
skopijom a kao to se rendgenske grafije izvode u razliitim stavovima i poloajima tako se i
skorije izvode u razliitim stavovima i poloajima s tim to u digestivnoj radiologiji postoje
jo neki poloaji koji se rade pre svega sa nagibanjem stola najee pod kosinom od 30 ili
45 stepeni plus- minus u odnosu na horizontalu.
DT se ne vidi ako nije ispunjen kontrastom.
Kontrasti su pozitivni i negativni. Barijum se koristi kao najei pozitivni kontrast ali
moramo imati na umu da ne postoji univerzalno barijumsko kontrastno sredstvo onako kao
to se to koristi u naoj zemlji.
Za razliite delove DT, jer oni imaju razliite pH vrednosti sluznice, koriste se razliite vrste
barijumskih kontrasta po svojoj gustini i viskoznosti s jedne strane a sa druge strane u
zavisnosti od toga da li radimo jednokontrastni ili pregled u dvojnom kontrastu takoe je
izbor barijumskog sredstva razliit.
Kada govorimo o pregledu barijumskim kontrastom danas se, tamo gde je on jo uvek
zastupljen, radi tzv. bifazni pregled. Znai pacijent se pregleda i u dvojnom kontrastu i
jednokontrastno. To je zbog toga to i jedna i druga tehnika imaju prednosti i nedostataka a
kombinovanjem te dve tehnike mi dobijamo kompletnu informaciju o organu koji
pregledamo.
Jednokontrastni pregled je mnogo bolji za uoavanje dinamike i funkcije, zatim tamo gde
postoje vrlo jasni kliniki znaci stenoze- velikih stenoza, odmaklih bolesti, nije potrebno
davati vazduh i raditi u dvojnom kontrastu, uvek postoji opasnost od perforacije, dovoljno je
jednokontrastnom tehnikom prikazati patoloku promenu. Tamo gde traimo minimalne
lezije ili lezije koje elimo da stairamo tu radimo pregled u dvojnom kontrastu.
Sem pregleda barijumom koji su klasini radioloki pregledi i koji su do pojave naprednog
imaginga bili jedini pregledi DT danas se nista manje u svetu od pregleda barijumom ne
koriste druge tehnike za pregled digestivnih organa, ne samo parenhimskih nego i upljih,
poev od jednjaka do analnog kanala.
Pre svega je to KOMPJUTERIZOVANA TOMOGRAFIJA. To je zbog toga to
barijumskim klasinim pregledom mi dobijamo uvid u stanje pre svega lumena i sluznice i
ne znamo ta se u zidu deava ve indirektno zakljuujemo o stanju zida i na neki nain
dobijamo uvid u okolinu. Pregledom na CT-u, posebno danas sa MDCT sistemima, mi
dobijamo uvid u stanje zida- merimo debljinu, homogenost zida, uoavamo patoloke
promene u zidu i ono to je mnogo bolje nego klasinim pregledom dobijamo uvid u stanje
okolnih strukutra pa pratimo razvoj ili proirenost bolesti.
Sem CT-a u pregledu digestivnih organa nam koristi i ULTRAZVUNA dijagnostika i to se
pre svega odnosi na parenhimske organe ali i uplji organi mogu da se pregledaju
ultrazvukom i to pre svega ako se napravi kontrast u lumenu i zidu. To radimo tako to organ
ispunimo vodom koja je anehogena na UZ pregledu i dobijamo odlian kontrast u odnosu na
parenhim zida, odnosno na ehogenu strukturu u zidu. Sem klasinog UZ-a danas se koristi i
endoskopski UZ koji omoguava komparabilnost sa CT pregledom tj. uoavamo sa

podesnim sondama i sve slojeve zida organa koji pregledamo.
Kada je u pitanju MAGNETNA REZONANCA ona je tehnika pregleda koja prevashodno
slui za parenhimske organe ali danas sve vie uz MDCT postaje rival endoskopijama zbog
mogunosti virtuelnog 3D prikaza upljine organa. Znai ne samo jetra, pankreas, slezina
ve se i tanko, debelo crevo i eludac mogu se prikazati MR-om.
Imamo i NUKLEARNE SCINTIGRAFSKE METODE koje se u svetu u okviru imaginga
koriste a kod nas su to odvojene metode pregleda.
Naravno da polazei od patologije svakog organa ne moemo zaobii njegovu anatomiju.
Uslov za prepoznavanje patolokih promena je poznavanje normalnih anatomskih struktura.
PHAR YN X

po knjizi "Fundamentals of gastroenterology" by J.D.Houston and M.Davis
Ako posmatramo pharynx videemo da se on normalno protee od zadnjeg otvora usne

duplje u nivou C1 prljena do prelaza vratnog u torakalnu regiju, otprilike C6-C7.
Pharynx se deli na tri dela : u nivou usne duplje- orofarinks, iznad njega- nazofarinks i hipo
ili laringofarinks.
Prikazuje se na profilnom snimku (slika 2-1) u vidu jedne trakaste svetline koja ide ispred
kimenog stuba. Izmeu zadnjeg zida ili ivice te svetline i prednje ivice kimenog stuba
postoji homogena mekotkivna trakasta senka koja predstavlja retrofaringealni prostor.
Kada se farinx ispuni kontrastom onda radiologija postaje dominantna u prikazu anatomskih
struktura u odnosu ak i na endoskopske zato to dobijamo celovit prikaz farinksa bilo u PA
ili AP poloaju ili u profilu pa jedna gornja struktura koja je mekotkivna ali konveksnom
ivicom upravljenom nagore oiviena barijumom predstavlja bazu jezika. U sredini, na PA
snimku se prikazuju dva depoa barijuma koji su simetrini, u obliku depova ili gnezda sa
jedne i sa druge strane iste veliine i koji predstavljaju dve valekule. Mekotkivna senka
omazana barijumom konveksna nagore koja se nalazi iznad valekula je epiglotis. A sa jedne i
druge strane ispod valekula u obliku traka lateralno smetenih barijumskih se nalaze dva
piriformna sinusa, osnovne strukture prikazane na rendgenskom pregledu barijumom.
Ovde (slika 2-2) imamo prikaz u profilu gde se vidi baza jezika koja se nalazi ispred
farinksa i pravi otisak na prednjem zidu- vidimo mekotkivnu senku. Vidimo epiglotis koji se
nalazi iznad valekule- ovde je naravno sumacija jedne i druge valekule- i sutinski epiglotis
zatvara ili odvaja hipofarinks od larinksa, u stvari zatvara introitus larinksa.
Na mestu gde se zavrava farinks ili onaj deo koji zovemo hipofarinskom i prelazi u
cervikalni jednjak se nalazi krikofaringealna muskulatura.
Normalan izgled se razlikuje u zavisnosti od faze gutanja. Nije isti izgled faringealnih
struktura u toku primanja bolusa i u toku ekspulzije bolusa. Farinks je veoma jak miini
organ i zbog toga u zavisnosti od svojih kontrakcija i u zavisnosti od svojih relaksacija on
pokazuje razliite izglede.
Kada se pregleda farinks onda je funkcionalno najvanije uoiti da li kontrast ide fiziolokim
pravcem, tj. kontrast ne sme i pored gutanja da zaostaje u ustima, ne sme da ide u
nazofarinks, ne sme da ulazi u larinsk i ne sme da se zadrava u farinsku van valekula
odnosno, piriformnih sinusa. Ako smo sigurni da je funkcija na osnovu ovih pokazatelja
normalna prelazimo na uoavanje morfologije. Za farinks je najbitnije da postoji
simetrinost i ouvanost njegovih parnih struktura a to su pre svega piriformni sinusi i
valekule. Bilo kakva asimetrija u prolazu kontrasta, u neuoavanju struktura govori za
patoloku promenu (slika 2-5).
Prikaz velike aspiracije, kada se prikazuje traheja sa svojim glavnim bronhima (slika 2-6).
Znaci patolokih promena u farinksu nisu samo promena morfologije nego klasini znaci u
DT kao to su suenja- bilo malignog, bilo benignog tipa.
Ovde vidimo klasine znake jedne BENIGNE STENOZE ( slika 2-8) u farinksu koja je
postepeno nastala.
Levkasta, centralna tj. koncentrina, njena uzduna osovina je proksimalno dilatiranog dela,
glatkih i otrih kontrura, tubularna na odreenoj duini. Klasina slika benigne stenoze.
Benigne stenoze u farinsku ne bi trebalo da se zamene nekim fiziolokim ili funkcionalnim
stanjem. Jedno od njih je ono to se nekad zvalo gornja ili cervikalna ahalazija. To nije nita
drugo nego krikofaringealna hipertrofija (slika 2-7).
Farinks je mesto bogato muskulaturom, to se naroito odnosi na prelaz farinksa u jednjak

gde se nalazi krikofaringeus i njegova hipertrofija se karakterie proirenjem
retrofaringealnog prostora sa defektom u senci kontrasta na zadnjem zidu i sa glatkim i
otrim konturama odnosno suenjem lumena i ouvanim lumenom u njegovom prednjem
delu. Klasian znak lokalizovane krikofaringealne hipertrofije.
Drugo suenje u farinksu koje je takoe vrsta stenoze a nije benigna stenoza ni korozivna ili
ak peptikog tipa a moe se jo videti i u jednjaku i u tankom crevu su tzv. prstenovi
membrane ili vebovi. To su ostaci nepravilnog EMBRIONALNOG razvoja koji se nisu
potpuno resorbovali i kada je u pitanju farinks oni su najee delimini i sa prednjeg zida u
obliku jedne svetline ili trake koja ostavlja zadnji deo lumena prohodno, najee su uske 2,
3 eventualno do 4mm pa mogu liiti na polipoidne izrataje ali nemaju klasinu glavu
polipa.
Dok se krikofaringealna hipertrofija mora reiti hirurki vebovi se vrlo lako balon
dilatacijama reavaju.
Naravno da se u farinksu mogu nai i druge vrste patologije pa je est faringealni
divertikulum. Obino je na donjem delu farinksa- hipofarinksu, nekada se mea sa
cervikalnim. Neki smatraju da je isto to i cervikalni ili Zenkerov divertikulum. Klasino se
vidi kao plus ili viak u senci kontrasta lumena, glatkih i otrih kontura, preko vrata
komunicira sa lumenom. Mnogo se bolje prikazuje u jednokontrastnom nego u dvojnom
kontrastu. Nastaje na mestu koje se zove Kilijanova dehiscencija. To je mesto gde se
prepliu razne vrste vlakana u donjem faringealnom konstriktoru tj. gde se prepliu vlakna
krikofaringeusa sa faringealnim donjim konstriktorom, tzv. Kilijanova slaba taka.
Jedan veliki prikaz cervikalnog divertikuluma na faringografiji ( slika 2-11).
On je obino vei od solitarnog faringealnog divertikuluma ( slika 2-10),
toliko veliki da nekada sam pravi kompresiju na distalni deo farinksa ili jednjaka, svojom
teinom dovodei iz dva razloga do disfagije. Jedno je zbog irokog vrata preko kojeg
komunicira sa lumenom pa onda velika koliina sadraja ulazi u jednjak i na to se ima oseaj
da stalno neto stoji u grlu a drugo je da tom svojom teinom pritisne jednjak i oteava ili ne
dozvoljava prolaz hrani pa tako imamo dodatni mehanizam disfagije.
Kada postoji hipertrofija donjeg faringealnog konstriktora ili kada iz bilo kog razloga postoji
usporena pasaa prolazu sadraja kroz faringealno- ezofagealni spoj, kada je povean
intraluminalni pritisak u farinksu, mogu se piriformni sinusi toliko proiriti da u sebi, bez
obzira to su funkcionalni zadre odreenu koliinu sadraja. To se deava kod odreene
vrste ljudi, recimo kod duvaa- stakla, duvakih instrumenata i slino.
Takva proirenja, ali simetrina, piriformnih sinusa zovemo lateralni faringealni ( ili
posledini faringealni) pauch ili vree ( slika 2-12). To su funkcionalna stanja.
ZAPALJENJA U FARINKSU ( PHARYNGITIS-I)
nisu retka. Moe u sklopu brojnih sistemskih oboljenja pa i zapaljenja okolnih organa da
doe do zapaljenja farinksa. Same promene na sluzokoi nisu radioloki znak jer se ne mogu
videti ali promene koje se manifestuju ozbiljnim klinikim znacima u okolini jasno se
rendgenski vide i najvaniji i najei je retrofaringealni apsces.
Retrofaringealni apsces bilo kog uzroka da li iz kime nastao, da li je iz farinksa
nastao, da li iz mekih tkiva vrata primarno potpuno je nebitno vidi se sledeim znacima :
- pre svega proirenjem mekotkivne senke retrofaringealnog prostora tj. odvajanjem svetline
farinksa od kimenog stuba;
- neuobiajenim rendgenanatomskim prikazom u profilu svetline farinksa gde ne uoavamo
jasno valekule ili piriformne sinuse ili epiglotis; njena irina nije normalna, njene konture
nisu otre ali ono to dominira je nehomogenost mekotkivne senke retrofaringealnog
prostora i unutar nje se pre svega vide svetline to govori da dolazi do nekroze ili
putrifikacije u toj mekotkivnoj promeni koja je manje ili vie ovoidna ili globozna, siguran
je znak retrofaringealnog apscesa.
Ne samo zapaljenja i infekcije, i povrede su jedan od najeih uzroka.
I evo na CT preseku (slika 2-13) gornje torakalne aperture vidimo sledee strukture :
traheju, oko nje velike krvne sudove koji izlaze iz luka aorte, jednjak koji se nalazi iza
traheje i izmeu jednjaka u cervikalnom delu, odnosno donjeg dela farinksa vidimo jednu
prstenastu promenu koja ima nepravilan zid ali ipak tanak, veliku upljinu sa svetlinom
ispred kimenog stuba- retrofaringealni apsces koji se sputa u torakalnu upljinu.
Stadijum pre razvoja apscesa moe biti samo edem koji ukazuje na zapaljenje i tada vidimo
da je takoe proiren retrofaringealni prostor, mekotkivna senka je homogena- ovde se jo ne
pojavljuje gas, koliko- toliko je ouvana ili pravilnije prikazana svetlina hipofarinksa zato
to nije dolo do propagacije zapaljenskog procesa iz mekih strukutra vrata i
retrofaringealnog procesa u sam farinks. Naravno treba uvek posmatrati kimeni stub da se
vidi da li ima patolokih promena na kimenom stubu.
TUMORI
Retki su benigni tumori farinksa. (Hipofarinks)- farinks je esto sedite karcinoma.

Uglavnom su to planocelularni karcinomi koji su udrueni sa upotrebom alkohola i cigareta.
Mogu poticati od tonzila, baze jezika, epiglotisa, piriformnih sinusa i valekula.
Oni daju klasinu rendgensku sliku sa suenjem lumena ali koje je ekscentrino, naglo
nastalo.
Defekt na lateralnom zidu a unutar senke kontrasta se vide takoe defekti koji ukazuju na
razaranje sluznice i na anarhian izgled sluznice. Klasina slika karcinoma, jedan veliki
karcinom farinksa (slika 2-18).
J E D Nj A K
Kada je u pitanju jednjak onda treba osim normalne anatomije poznavati i kontrakcije
jednjaka. To su primarne, sekundarne i tercijarne kontrakcije. Primarne su one koju su
propulzivne, sekundarne i tercijarne nisu. Sekundarne nastaju na mestu gde se zavrava
primarna kontrakcija i ona pokuava da nedovoljno ispranjen jednjak oisti. Znai,
primarna transportuje bolus od farinksa do eluca, sekundarne slue za ienje jednjaka i
tercijarne su patoloke i pojavljuju se u razliitim patolokim stanjima ali nemaju
propulzivni karakter.
Kada je u pitanju radiologija pregledi su isti kao kod farinksa, znai jednokontrastni,
dvokontrastni klasini pregledi. CT, MR i scintigrafija za jednjak se donekle koriste a pri tim
pregledima prvo uoavamo normalnu anatomiju. Jednjak se normalno vidi kao uzduna
trakasta senka jednokontrastno ili svetlina sa ivinim senkama u dvojnom kontrastu. Lake
ga je prikazati u dvojnom kontrastu od farinksa jer je ipak sporiji prolazak kontrasta odnosno
vazduh je lake zadrati u jednjaku nego u farinksu.
Jednjak se deli u tri segmenta: cervikalni, torakalni i abdominalni.
Sam torakalni se deli u gornju, srednju i donju treinu a neko ga deli na supraaortini
segment- od gornje torakalne aperture do luka aorte, aortini segment- u nivou luka aorte,
infraaortini segment od luka aorte do bifurkacije traheje, torakalni donji segment ili
kardijani segment u nivou srca i dijafragmalni segment u nivou dijafragme.
To je podela iz didaktikih razloga sa jedne strane a sa druge strane sa obzirom na okolne
strukture koje su razliite u razliitim segmentima moe da patologija jednjaka bude
povezana sa patologijom tih organa.
Jednjak se nalazi ispred kimenog stuba u profilu, ne dodiruje ga. Izmeu njih postoji
svetlina a u PA pored leve ivice, uz levu povrinu prednjih delova kimenog stuba ne
prelazei nikad udesno ide ravno do dijafragme gde blago skree ulevo abdominalnim delom
se zavravajui u nivou kardije.
Kako prikazati kardiju, zavrni spoj jednjaka sa elucem ?
Taj prelaz predstavlja jedna linearna cik- cak linija, zove se Z-(zet) linija (slika 3-2).
To je mesto u nivou kardije gde se smenjuju ezofagealni i gastrini epitel. Taj prikaz linije
predstavlja gornji deo kardije. Kardija je sve ono to se nalazi ispod te linije do prikaza
forniksa eluca. Tu je smena ne samo sluzokoe nego i smena limfoidne derivacije jer
predstavlja mesto odakle se razilaze drenani putevi malignih procesa jednjaka i eluca.
Klasian prikaz normalnog jednjaka u jednom i dvojnom kontrastu (slika 3-3)
Vidimo na puno, jednjak je homogena trakasta senka, kompletno otrih kontura, odreene
irine i teko je rei koja je to normalna irina. U zavisnosti od toga koliko je pacijent
progutao barijuma jednjak se modelira prema toj irini ali u svakom sluaju ne bi trebalo da
prelazi 2,5cm i ne bi trebalo da je ui od 1cm na puno, kada uzme normalnu koliinu
kontrasta.
U dvojnom kontrastu jednjak je prikazan kao svetlina sa dve ivice- levom i desnom ili
prednjom i zadnjom, one su neprekinute i otre i na jednjaku ima nekoliko fiziolokih
suenja osim gornjeg i donjeg na prelazu farinksa i cervikalnog jednjaka odnosno u nivou
kardije. To su suenja u nivou aortnog dugmeta u aortinom segmentu koje se nalazi na levoj
ili na prednjoj konturi i u nivou levog glavnog bronha.
Jednjak se vrlo lepo prikazuje i kompjuterizovanom tomografijom. CT je danas metod
rutinskog pregleda jednjaka.
Jednjak je smeten u zadnjem medijastinumu, to se sada mnogo bolje vidi, ispred kimenog
stuba a iza traheje. U zavisnosti od toga koliko je distendiran vidi se bolje ili gore na CT
pregledu.
Ovde (slika 3-4) vidimo jednjak kao prstenastu promenu koja ima svoj zid iji denziteti
odgovaraju mekom tkivu i unutar njega vidimo svetlinu od vazduha. Prilikom svakog govora
deo vazduha ulazi u digestivne puteve i to vie proiri digestivne puteve oni se na CT-u
bolje vide.
Danas je opte prihvaeno pravilo da se svi uplji organi, ne samo jednjak pregledaju
peroralnom pripremom sa vodom- misli se na CT. Iz prostog razloga to voda na CT-u ima
denzitete koji odgovaraju vrednostima koje oznaavamo sa 0 Haunsfildovih jedinica, zid
bilo kog dela digestivnog trakta- miini, mekotkivni, ima mnogo vee denzitete koji se
mere veliinama do 40-50 HU a ukoliko pritom damo i.v. kontrast to mora da bude
neizbean uslov dobrog CT pregleda i to u venskoj ili parenhimskoj fazi snimimo- znai, u
zavisnosti od brzine CT-a, oko 50-70 sec.od poetka davanja dovoljne koliine kontrasta
onda emo poveati denzitet zida na 80 i 90 HU, nekad i do 100 HU pa e razlika u prikazu
zida i lumena biti odlina.
Da bi prikaz na CT-u dve susedne strukture imao validan dijagnostiki znaaj dovoljno je da
se razlikuju za otprilike 20 HU a ovim nainom davanja vode i i.v. kontrasta u odreenoj fazi
dobijamo skoro etiri ili pet puta veu tu razliku i odlino prikazujemo zid pa ak i
sluzokou. Naravno da se jednjak u svim svojim delovima ne vidi na isti nain ( rekli smo
pre svega u zavisnosti od toga kako je distendiran, njega je za razliku od creva tee
distendirati) pa evo u niim presecima jednjak obino traimo u odnosu na referentni izgled
descedentne aorte.
Descedentna aorta je vrlo jasno prikazana kao mekotkivna nodularna struktura uz levu ivicu
kimenog stuba, ispred i malo udesno od te strukture za koju znamo da je aorta jeste jednjak
( i dalje slika 3-4).
Sada vidimo koliko se na etiri razliita preseka jednjak razliito vidi. Dok ga na gornjim
presecima vidimo vrlo jasno u srednjim delovima medijastinuma ga vidimo loije a u donjim
delovima medijastinuma opet smo ga prikazali jasno. Zato je to tako?
Srednji delovi medijastinuma sadre aortino suenje, sadre suenje u nivou levog glavnog
bronha i zbog toga se kontrast vie zadrava u gornjim- torakalnim delovima jer je bolje
distendiran.
Zato ga vidimo u donjim delovima ?
Zato to postoje dva mesta gde se zadri kontrast ili sadraj. Jedno je prolaz kroz dijafragmu
a drugo je kardija.
Ono to je bitno pri CT prikazu jednjaka to je da zid ne sme biti zadebljan ni lokalizovano ni
difuzno. ta je to normalna debljina? Prvo moramo da postavimo uslove koji nam
dozvoljavaju da precizno merimo jer postoje vrlo esto lani nalazi upravo zbog loe
distenzije ali se kae da vie od 3 ili 4mm deblji zid govori za patoloke promene. I drugo
to je bitno jeste da je jednjak potpuno odvojen od drugih struktura. Da ne dodiruje ni aortu,
ni srce ili velike krvne sudove a ni levi glavni bronh. Bitno je da moe da se uoi plan
masnog tkiva izmeu zida jednjaka i okolnih struktura jer samo taj plan masnog tkiva govori
da ne postoji proces na jednjaku koji se iri na okolne strukture. Ovo je naroito vano za
malignu bolest.
Evo nekoliko patolokih promena koje se jasno manifestuju. Vidimo prikaz funkcionalnih
promena u vidu SPAZMA JEDNJAKA ( slika 3-5) ili ono to smo zvali nekad tercijarne
kontrakcije.
Prvo vidimo da je jednjak u gornjim delovima blago dilatiran, da je u donjim delovima gde
postoje nepravilnosti zida blago suen, vidimo da kontura nije glatka- ona jeste otra ali je
namrekana i na jednom i na drugom zidu i otprilike u istom nivou se nalaze mesta
relaksacije muskulature i mesta kontrakcije muskulature. Radiografski ovo stanje se javlja
kao corkscrew esophagus- izgled vadiepa ( slika 3-8).
* Pacijenti trpe bol u grudima ili disfagiju naroito nakon ingestije hladnih ili vrelih
napitaka.
Pod pojmom PRESBYESOPHAGUS nekad se podrazumevao staraki jednjak.
Ali staraki jednjak koji je govorio da postoji uz to i skleroza aorte ali ne mora da postoji
skleroza aorte. Presbyesophagus predstavlja sklerozu u zidu jednjaka, zbog toga uzduna
osovina jednjaka nije prava, javljaju se pseudodivertikularna proirenja, sa izvijuganou ili
curling fenomenom ( slika 3-7) i po pravilu je udruen sa drugim sklerotinim promenama
DT naroito u elucu a jednim od sklerozirajuih procesa smatra se da su i hijatusne hernije.
Moe ali ne mora da ima i sklerozu aorte.
Za razliku od tercijarnih kontrakcija DIFUZNI EZOFAGUSNI SPAZAM predstavlja
kontrakcije na sprat.
Te kontrakcije na sprat su razliite u odnosu na tercijarne koje su na istom nivou. Ovde na

jednom nivou zida dolazi do relaksacije a na drugom do kontrakcije pa dobijamo da je
uzduna osovina jednjaka pod pravim uglom na uzdunu osoviinu mesta gde dolazi do
kontrakcije. Spazmi su jedan iznad drugog- spazam na sprat.
AHALAZIJA, ranije pogreno zvana kardiospazam, karakterie se odsustvom neuro
komponente u zidu distalnog jednjaka, najee u nivou kardije kada ili nedostaju nervne
ganglije ili postoje ali su nefunkcionalne. I u svakom sluaju ne dolazi do prenoenja
impulsa u sluznice preko ganglija neurona do kore velikog mozga i do centara u CNS-u pa
se ne prepoznaje sled dogaaja. Tj. hrana je dola do tog mesta ali je centar za relaksaciju
miia ne prepoznaje i ne dolazi do oputanja, mii ostaje u stanju svoje tonike
kontrakcije. S obzirom da su se miii iznad normalno relaksirali, jer tamo postoji normalna
neuromuskularna sinapsa u distalnom delu jednjaka ostaju trajno kontrahovani ali ne u
patolokoj kontrakciji nego u svojoj fiziolokoj tonikoj kontrakciji. Zato to nije
kardiospazam ve nemogunost relaksacije.
Ahalazija ima karakteristian izgled. Suenje jednjaka benignih karakteristika u nivou
kardije sa neposrednom izraenom proksimalnom dilatacijom pa itava slika podsea na
glavu ptice sa kljunom ( slika 3-10). Dilatacija je razliitog stepena u zavisnosti od toga
koliko dugo ahalazija traje. Moe biti toliko velika da se vidi kao proirenje u
medijastinumu.
Naravno da promene poloaja, izgleda, irine lumena jednjaka ne moraju poticati od

patolokih procesa samo u jednjaku ba kao i kod farinksa, ovde mogu biti promene iz
okolnih struktura. Najee izmenjena okolna struktura kada je u pitanju torakalni jednjak
jeste levo srce a uveanja leve pretkomore i leve komore daju promene poloaja jednjaka pa
ak i njegova suenja.
Jasno je da su suenja na levoj konturi ili na prednjem zidu jer se jednjak nalazi ulevo i
pozadi leve pretkomore i leve komore i ono to je bitno jeste da se te promene mnogo bolje
vide na profilnom nego na PA snimku mada i na PA snimku (slika 3-9) mogu da pomere
jednjak udesno ali ga uglavnom pomeraju put pozadi i u profilu i ono to je znaajno jeste da
otprilike po izgledu te impresije ili luka koji mora biti glatkih i otrih kontura i na dugakom
segmentu moemo da kaemo da li je uveana leva pretkomora ili leva komora. Ukoliko je
jednjak potisnut u gornjem delu srednjeg torakalnog jednjaka onda je to leva pretkomora
( slika 3-12),
ukoliko je potisnut u donjem delu- iznad dijafragme onda je to leva komora a ukoliko je i u
gornjem i u donjem delu onda su i leva komora i leva pretkomora. Na osnovu toga moe da
se sudi o tome da li je u pitanju mitralna stenoza, mitralna insuficijencija ili eventualno
kardiomiopatija.
Od strukturnih anomalija okolnih organa jo jedna uroena a koja se moe videti su tzv.
VASKULARNI PRSTENOVI ( slika 3-13) oko jednjaka s obzirom da se jednjak nalazi
izmeu descedentne aorte koja je pozadi i plune arterije koja je ispred.
Izlazak aberantnih krvnih sudova iz aorte, spajanje meusobno leve i desne grane plune
arterije oko jednjaka dovode do tzv. vaskularnih prstenova ili otisaka.
Nama su najpoznatije :
1. a.lusoria- aberantna subclavia koja ide s leva udesno nagore i
2. desna a.subclavia koja ide direktno iz luka aorte ( normalno je da ide iz truncusa
brachiocephalicusa) i onda ide sa leve strane koso navie iza ili preko pa pritiska na jednjak
udesno ka desnoj pazunoj jami. Daje jedan otisak na jednjaku pomerajui njegovu osovinu,
benignih karakteristika i taj otisak se zove vaskularni prsten delimini ili potpuni
a.subclaviae. To se najbolje dokazuje angiografski a danas CT-om jer nema razloga da se
radi interventna procedura kao to se nekada radilo.
U jednjaku postoje brojni DIVERTIKULUMI, poev od Zenkerovog koga smo videli na
spoju, zatim traheobronhijalnog nivoa- najee su ovde trakcioni jer je to podruje bogato
limfnim vorovima pa se stvaraju priraslice ( trouglasto, atoraste) ali daleko najei, pravi
divertikulumi jednjaka su epifrenini divertikulumi koji su pulzionog tipa, irokog vrata
( slika 3-14) preko koga komunicira sa lumenom jednjaka, vreaste figure glatkih i otrih
konttura u kojima se zadrava kontrast.
Po pravilu su na desnom zidu jednjaka i to na spoju gde torakalni prelazi u abdominalni na

uglu gde je obino najvei intraluminalni pritisak i tu sadraj praktino udara pre skretanja
ulevo i pravi slabo mesto na sluznici i na muskularnom sloju jednjaka omoguavajui
prolaps sluznice.
U jednjaku postoji i tzv. PSEUDODIVERTIKULOZA ( slika 3-15) i to nisu pravi
divertikulumi koji predstavljaju prolaps sluznice kroz sve slojeve zida u spoljanju sredinu.
Definitivno je nepoznatog uzroka. Neki smatraju da je zadravanje kontrasta unutar zida na

multiplim mestima u nivou submukoznih glandula, neki da je na mestu gde nutritivni krvni
sudovi prolaze kroz mukozu jednjaka, neki da su prenadraene lamine muskularis u mukozi.
U svakom sluaju predstavljaju trnolike pluseve ili vikove u senci kontrasta ali koji svojom
veliinom ne probiju 2-3 mm pretpostavljene debljine zida. Mogu da imitiraju sitne
ulceracije ali karakteristika je njihova da su u toku pregleda prolazni a da ih sutra ili
prekosutra nema a ukoliko su u pitanju sitne ulceracije one su konstantno tu dok se ne izlee.
Neko hijatusne hernije ubraja u patologiju jednjaka, neko u patologiju eluca. U svakom
sluaju ne mogu se odvojiti ni od jednog ni od drugog organa.
HIJATUSNE HERNIJE predstavljaju prolaps dela eluca, najee forniksa u torakalni
prostor kroz otvor jednjaka na dijafragmi. U zavisnosti od toga kako se jednjak i kardija
ponaaju u toku tog prolapsa postoje tri tipa hijatusnih hernija, dva prava- tzv. klizajua ili
sliding (99%) ( slika 3-16A) kada se hijatusna hernija forniksa eluca nalazi iznad
dijafragme zajedno sa kardijom.
Drugi tip je paraezofagusna, kotrljajua ili rolling hijatusna hernija (1%) ( slika 3-16B),
trakasta svetlina jednjaka se zavrava ispod dijafragme a pored njega kroz hijatus jednjaka
prolazi deo forniksa. Kombinovana sliding- paraezofagusna hijatusna hernija je ekstremno
retka.
Anatomski ne samo za radiologiju nego i za endoskopiju a i za anatomiju najtei deo
jednjaka za prikaz, odnosno za razumevanje jeste donji deo jednjaka tj. njegov spoj sa
elucem. Bitno je da li e se neto proglasiti hijatusnom hernijom ili ne. Nije svako
proirenje u distalnom ili abdominalnom jednjaku hijatusna hernija. Nesumnjivi dokaz da je
neto h.hernija je pre svega i jedino nalaz eludane sluznice iznad dijafragme, znai u
toraksu.
Nekada je lako a nekada vrlo teko radioloki rei da li je ono to vidimo sluzokoa eluca
ili jednjaka iznad dijafragme. Ranije se smatralo da ako se nau vie od dva tri nabora iznad
dijafragme da je to eludac ali nije, ima i u jednjaku 5 ak i do 7 nabora, znai nije pouzdan,
moe biti olakavajui pokazatelj. Problem je to se i ti nabori koji prou iz forniksa eluca
prikazuju kao uzduni- longitudinalni nabori. Radiolozima je mnogo vaniji prikaz
odreenih anatomskih markera koji se normalno nalaze na jednjaku.
Normalni tzv. prstenovi ili suenja u distalnom delu jednjaka (slika 3-17) :
svako proirenje koje je ogranieno sa dva suena mesta u jednjaku nije hijatusna hernija
nego je ono to smo nekada zvali epifrenina ampula ili vestibulum jednjaka.
Donji deo jednjaka ogranien je sa dva prstena- gornji, koji predstavlja spoj tubularnog dela
jednjaka sa tim abdominalnim ili epifreninim zavisno gde je poloen ili vestibularnim.
Donji prsten je u stvari mesto kardije gde se spajaju proireni vestibularni deo jednjaka ili
intraabdominalni sa elucem. Proireni deo koji vidimo iznad dijafragme ukoliko je oivien
sa ta dva prstena nije hijatusna hernija nego epifrenina ampula. Ukoliko se ispod donjeg
prstena uoi ponovo proirenje a da je iznad dijafragme onda je to hijatusna hernija
klizajueg ili sliding tipa.
Jedna od estih bolesti koja moe biti udruena sa hijatusnom hernijom je refluksni
ezofagitis ( slika 3-18) odnosno peptika bolest.
On se razlikuje u zavisnosti od stadijuma bolesti.

U I stadijumu dolazi do edema i promena na sluzokoi, reljef sluznice je izmenjen. On moe
biti razliito izmenjen od toga da vie nije longitudinalan, trakast, uzan (2-5mm), neprekinut,
meusobno paralelan ve irok, malo suen pa malo nodularan.
U II stadijumu sluzokoa praktino ne pokazuje paralelne longitudinalne nabore meusobno
svuda iste irine ve samo nodularnost nabora koji su ak i pseudoanarhini a udrueni sa
rigidnim suenjem
Prelaz iz zapaljenja jednjaka u metaplaziju je neto to zovemo Baretov jednjak. Umesto
ploasto slojevitog ili adenoepitela dobijamo cilindrini odnosno kolumnarni Baretov epitel
tamo gde mu nije mesto i takvo stanje - nekad udrueno sa skraenjem jednjaka zbog
stenoza predstavlja prekancerozu. Uvek se mora uzeti biopsija da se vidi da nije dolo do
karcinoma.
Naravno da refluksni ezofagitis u odmaklom stadijumu vie ne pokazuje na nekim mestima

znake zapaljenja nego moe da se vidi samo znacima stenoze. Ta stenoza ima benigne
karakteristike za razliku od korozivnih stenoza koje su uglavnom u gornjem delu DT ili
jednjaka. Ali i ne samo u gornjem, peptike su po pravilu u donjem delu jednjaka, iako su po
pravilu tubularne mogu biti i anularne za razliku od korozivnih koje su uglavnom anularne,
mada i one mogu biti tubularne. Bitno je da su centralne, postepeno nastale, glatkih i otrih
kontura.
EZOFAGITISI su otprilike svi istih radiolokih znakova, teko moemo na osnovu
rendgenskog izgleda rei o kojoj se vrsti ezofagitisa radi ali je bitno to da se svi najbolje
prikazuju u dvojnom kontrastu nepravilnom anarhinom sluzokoom ali po pravilu bez
stenoza. Anarhina sluzokoa sa stenozama nepravilnog tipa je znak karcinomskog procesa.
Zapaljenja, bar ne u poetnoj fazi, tek ako su recidivantna u hroninim oblicima mogu da
pokau ali akutna NE POKAZUJU znake stenoza.
Kada su u pitanju ostale benigne stenoze dolaze u obzir stenoze korozivnog tipa.
Ovde vidimo jednu atipinu tubularnu stenozu (slika 3-21) ali kada malo bolje pogledamo
ona nije atipina zato to proksimalno od nje postoji jedna anularna stenoza. I to najee na
mestu fiziolokih suenja zato to se tu kaustino progutano sredstvo najdue zadri, na
mestu suenja. Najdue traje dodir i onda je i oteenje najintenzivnije. Vidimo da su u
proksimalnoj toraksnoj treini nastala difuznija oteenja i nastaje tubularna stenoza. Ona je
postepeno svedena, glatkih i otrih kontura, centralno postavljena.
TUMORI
Jednjak je esto mesto tumora kako benignih tako i malignih ali naalost ee malignih.
Benigni mogu biti polipi, leiomiomi- znai od svih struktura kojih normalno ima u zidu.
(Na slici 3-23) vidimo jedan benigniji tu jednjaka. Glatki, otro ocrtani defekt, prekinuta
kontura, suenje ekscentrino, glatke i otre povrine. Nekada se postavlja pitanje kako
emo rei da je ovo benigni tumor jednjaka a nije kompresija od spolja. Ukoliko se nae na
onom mestu gde se i normalno nalaze fizioloka suenja to nije lako. Meutim nalaz
ovakvih suenja van fiziolokih mesta govori pre svega za benigni tumor nego za otisak. Ali
jedan znak je nekad poeljno traiti da bi se reklo da li je u pitanju benigni tumor ili stenoza.
Gledamo spoj povrine tumora sa zidom jednjaka. On pravi nekako prav ugao koji u svakom
sluaju nije tup. Setimo se otiska od komore. Ugao izmeu normalnog zida i mesta od
kompresije je po pravilu tup. Tumori koji rastu iz zida (bilo da su polipi ili leiomiomi) prave
prav ili nekada otar ugao pa e spoj tumora sa zidom biti otar ili prav. To je karakteristino
za intramuralne lezije.
Naravno da se maligni tumori retko mogu zameniti sa benignim ali postoji jedan benigni
tumor jednjaka koji nekada daje rendgenografsku sliku malignog a to je tzv. fibrovaskularni
polip. To je polip koji raste na velikoj peteljci i sem epitelnog ima i dosta fibroznog tkiva
proaranog krvnim sudovima. Zbog toga to je dobro vaskularizovan ti krvni sudovi prave
ispupenja u stromi pa je povrina sve samo ne glatka nego je sa brojnim defektima.
Mesto otiska ili defekta gde je telo polipa (slika 3-24) i tu je njegova peteljka, trakasta, sa
vaskularnom komponentom.
Najee se fibrovaskularni polip kree unutar lumena jednjaka, odnosno glavni defekt je
telo koje menja svoj poloaj. Pa nekada toliko mogu da budu veliki da se deava nekada da
ak izlazi i na usta.
Slike klasinih karcinoma ( slika 3-25 i 3-26).
Postoje planocelularni i adenokarcinomi.

Za planocelularni Ca je karakteristino to da daje suenje lumena koje je ekscentrino, koje
je potpuno razorilo sluznicu, prekinulo konture, ima nodularni, pseudopolipozni oblik koji
nekada ak lii i na varikse ali taj esti odmakli stadijum sa jasnom rendgenskom slikom nije
i jedini. Ponekad se ali retko sreemo i sa Ca u ranom stadijumu. Oni daju ploasti ili
ovoidni defekt unutar koga se nae plus u senci kontrasta. Klasina slika karcinoma!
Benigni tumori ne daju ulceracije. Leiomiom nekada moe ali je njegova kontura otrija,
glatka a ulceracije tano u sredini za razliku od ovih koje su ekscentrine i daju oblik pupka
ili umbilikacije.
Adenokarcinomi daju cirkularno a ne suenje na jednom zidu. Za razliku od planocelularnih,
stenoza je koncentrina, oni su infiltrativni i to se najbolje vidi na CT pregledu gde ispred
aorte a iza leve komore u donjem delu jednjaka vidimo zadebljanje zida celom
cirkumferencom koje nije svuda isto to je i bitno jer kod benignih, edematoznih stanja ili
zapaljenja koncentrino zadebljanje zida je svuda isto na svim delovima.
Ako bolje pogledamo, ipak odvojeno od aorte jednom svetlinom odnosno trakom manjeg
intenziteta to govori za postojanje masnog tkiva izmeu jednjaka i aorte a isto tako izmeu
jednjaka i srca to nam govori da karcinom nije zahvatio okolne strukture ve samo jednjak i
da je T2 ili eventualno T3 ali nikako T4 forma to je opredeljujue za leenje.
U jednjaku se mogu nai i strana tela koja naroito zaostaju na mestima fiziolokih suenja
ili ukoliko postoji peptika ili benigna stenoza.
Najee je to hrana ( slika 3-28) a razlikovaemo je od tumorske senke po zalaenju
kontrasta.
U benigni tumor kontrast ne zalazi a u hranu posle izvesnog vremena zalazi jer se ona
vremenom raspada i nekrotie.
Jednjak moe biti mesto povrede ba kao i farinks.
Najee je to povreda kao posledica povrede grudnog koa, moe biti instrumentalna u toku
endoskopije i moe biti tzv. spontana- Boerhaave-ijev Sy - perforacija usled iznenadnog
nejasnog poveanja intraluminalnog pritiska gde zid jednjaka nije patoloki izmenjen ali je
dolo do perforacije. Ta perforacija se vidi na razliite naine, danas je suveren CT jer se
pneumomedijastinum najbolje vidi CT-om a glavni je znak perforacije jednjaka
pneumomedijastinum.
Na slici 3-29 vidimo kontrast dat u jednjak i u jednom trenutku vidimo da kontrast izlazi iz
jednjaka i nalazi se van u okolnim medijastinalnim strukturama da bi u niim delovima
izaao i naao se iznad dijafragme u nivou vrha srca i u dnu medijastinuma.
Najee se jednjak kada mora da se operie zbog maligne bolesti mada se to nekada radi i
zbog benignih odmaklih stenoza nadoknauje elucem pa se radi gastroplastika kada se
eludac izvue i anastomozira sa cervikalnim jednjakom kroz medijastinum- transhijatalno,
kroz hijatus jednjaka ili ree kolonoplastika kada se kolon izvue kroz medijastinum.
Najee se to danas radi kroz zadnji medijastinum jer tu ima najvie prostora da se te
prirodno vee i ire strukture od jednjaka- eludac i kolon smeste u prostor koji prirodno nije
njihov.
E L U D A C
U rendgenanatomiji eluca (slika 4-1) prvo posmatramo kardiju odnosno kako kontrast
ulazi u eludac. Prvo stojei gledamo sulcus salivatorius ili blagi ljeb eluca kojim se
sadraj iz jednjaka sputa u blagom luku du male krivine eluca do antruma, onda gledamo
antralni deo, zatim korpus eluca i obarajui pacijenta leei, okreui ga oko uzdune
osovine preko levog boka gledamo ono to mi zovemo forniks a anatomi zovu fundus.
eludac ima ta dva razliita naziva za svoj gornji deo iz prostog razloga to su prva
anatomska istraivanja raena na leevima. Prilikom obdukcija anatomi su nalazili sadraj u
najniem delu eluca a to je gornji deo, onaj koji se nalazi ispod leve hemidijafragme i
nazvali su ga fundusom. Tako ga isto zovu i hirurzi ( s obzirom na to da operiu pacijente u
leeem stavu). Mi koji pregledamo stojei pacijenta dobijamo drugaiju sliku, sadraj ili
kontrast se nalazi u antrumu koji je tada najnii a stojei vazduh ide u vie delove a to je
onaj deo koji se nalazi ispod leve hemidijafragme te ga mi zovemo krov ili forniks.
Inae eludac je svojim forniksom smeten ispod medijalnog dela leve hemidijafragme uz
levu ivicu kimenog stuba.
Rendgenski on pokazuje dve ivice :
1. malu krivinu koja je smetena medijalno, gleda ka levoj ivici kimenog stuba, du nje se
pripaja lig. hepatogastricum u kom su smeteni brojni limfni vorovi i kuda ide odreena
vaskulatura za ishranu eluca ali i za ishranu jednjaka;
2. velika krivina smetena lateralno i gleda ka lateralnom zidu abdomena. Na krivinama se
razlikuju dva dela- vertikalni koji odgovara korpusu eluca i horizontalni koji odgovara
antrumu eluca. Na mestu spoja vertikalnog i horizontalnog dela se nalazi ugao ili incizura
angularis male, odnosno velike krivine.
Antrum ide horizontalno prelazi preko L1 ili L2 kimenog prljena, sa leve na desnu stranu,
zavrava se pilorusnim kanalom koji prelazi u bulbus duodenuma.
eludac ima posebnu vrstu nabora sluznice (slika 4-2) koji se razlikuju od onih u drugom
delu digestivnom trakta, naroito od onih u jednjaku ili tankom crevu i ti nabori sluznice
nisu isti u svim delovima eluca.
Razlikuju se nabori u forniksu koji su skoro longitudinalni ( videli smo kod hijatusne hernije
kada deo forniksa pree u toraks da moemo imati nabore koji lie na jednjane).
Du medijalnog dela korpusa su longitudinalni, trakasti, idu odozgo nadole a du velike
krivine su popreni u odnosu na uzdunu osovinu eluca, to su fibre oblique.
Ta razliitost nabora sluznice opredeljuje i izgled konture eluca. Normalna je samo ona
mala krivina koja je idealno glatka i otra dok na velikoj krivini glatka i otra kontura moraju
biti u predelu antruma, u predelu naroito proksimalnog dela korpusa moe biti nareckana,
nazubljena ali to nije zbog patolokih promena ve zbog nabora sluznice koji su popreni u
odnosu na uzdunu osovinu eluca.
Pregledom u dvojnom kontrastu se glavni nabori sluznice ispravljaju ali se dobija uvid u
mikroreljef sluznice tj. u aree gastricae koje su otprilike izgleda razliitih nodularnih
promena ali sitne, ne vee od 1 ili 2mm.
Znai, ukoliko nam je cilj da vidimo rane promene u sluznici eluca onda radimo pregled u
dvojnom kontrastu ( slika 4-4); ukoliko elimo da vidimo makroreljef onda gledamo
jednokontrastnim pregledom ( slika 4-3) i naroito nakon evakuacije kontrasta.
Nabori ili makroreljef u predelu antruma je longitudinalan, uzduan i paralelan sa

uzdunom osovinom i zavrava se u nivou pilorusa u kome se obino vidi jedan, retko dva
nabora.
Rendgenski pregled eluca nije vie jedini barijumski pregled bilo u jednom bilo u
dvojnom kontrastu. Iako najbolje taj pregled daje uvid u funkcionalno stanje eluca danas se
CT-om bolje vidi zid eluca, naroito ukoliko se ispuni vodom (*vidi ranije), da i.v.
kontrast, uradi dobro distenzija, prethodno dobro pripremi pacijent dobijamo idealnu sliku
zida i okolnih struktura.
Ultrasonografija iako je to uplji organ pa generalno ima manje znaaja u dijagnostici
oboljenja, ukoliko se napuni dobro vodom moe da ima odreenu ulogu.
Endoskopija je u nekim oblastima suverena metoda, naroito za lokoregionalnu bolest i za
uoavanje nepoznatih promena u okolini zida eluca.
Scintigrafske studije nuklearne medicine imaju znaaja u ispitivanju eluca pre svega
kada govorimo o tranzitu ili pranjenju, merenju vremena potrebnog da se isprazni sadraj iz
eluca, isto kao i kod jednjaka.
Postavlja se pitanje kako se izvodi uobiajeni pregled eluca. Imamo nekoliko faza u kojima
treba prikazati eludac i ono ime treba da se rukovodimo jeste da treba da se prikau svi
delovi eluca: da se prikae antrum, distalni deo korpusa ili proksimalni deo antruma
odnosno predeo incizure angularis, da se prikae proksimalni deo korpusa, forniks i kardija,
da se prikae eludac u celini u AP ili PA poloaju i da se prikae eludac u celini u
profilnim poloajima.
Kada govorimo o pregledu u dvojnom kontrastu onda treba znati da su dovoljna otprilike tri
snimka pojedinih delova. To je :
1. predeo antruma sa uoavanjem mirkoreljefa,
2. predeo korpusa i
3. predeo forniksa s tim to se forniks pregleda u stojeem a antrum u leeem stavu.
Poloaj eluca u trbunoj duplji je takav da je njegova uzduna osovina kosa. Gornji deo
uzdune osovine koju predstavlja forniks je smeten pozadi, znai blii je zadnjem trbunom
zidu a donji deo te osovine koji predstavlja antrum je smeten napred, znai blii je
prednjem trbunom zidu. Kad ovek lei na leima forniks ili ono to mi zovemo forniksom
predstavlja dno ili fundus i u njemu se zadrava kontrast a leei na leima antrum postaje
najvii deo.
Pregledni snimak u stojeem stavu je osnovni snimak.
U toku same rengenske skopije koja prethodi bilo kakvoj grafiji treba da uoimo brzinu
prolaska sadraja kroz organ i pranjenje sadraja iz organa. Drugim reima dobijamo uvid o
stanju tonusa eluca na osnovu pranjenja.
Pranjenje iz nekog organa moe biti posledica kako stenoza ili organskih suenja bilo
benignog ili malignog karaktera tako moe biti i posledica funkcionalnih poremeaja. Jedno
od takvih kada je u pitanju eludac je atonija (slika 4-5).
Kako prepoznajemo atoniju i kako je razlikujemo od suenja?
Kod atonije nema promene irine lumena eluca ni na jednom mestu. Pod dejstvom sile
zemljine tee kontrast e da se prazni povremeno u zavisnosti od koliine koju smo uneli u
tanko crevo ali je peristaltika odsutna za razliku od stenoze organskog tipa kod koje postoji
neko suenje lumena, proksimalna dilatacija i peristaltika sve do mesta stenoze. Ovde
zapaamo da je lumen svuda iste irine a rendgenskopijom bismo videli da nema znakova
peristaltike.
Osnovni uslov za sve organe DT koji mora biti ispunjen kako bi pregled uspeo jeste da
organ bude prazan.
Jasno je zbog ega. Organski sadraj daje mekotkivnu senku koja kad se pomea sa
barijumom koji daje senku intenziteta metala daje defekte u senci. Defekt u senci kontrasta
je jedan od osnovnih elemenata rendgen dijagnostike u digestivnom traktu i govori u prilog
promena koje iz zida rastu ka lumenu. Drugim reima sadraj moe pogreno da se
interpretira kao tumorska lezija. Jedan od naina kako da razlikujemo organski strani sadraj
od tumorske lezije jeste da vidimo da li je pokretan ili nije. Slobodni sadraj e da se
pokree promenom stava i poloaja pacijenta dok tumor ukoliko nije na peteljci nee da se
pokree.
Sledea stvar, u tumor ukoliko nije egzulcerisan kontrast ne ulazi dok u strani sadraj ulazi i
daje nehomogenu senku. Jedan od problema za razlikovanje organskog stranog sadraja od
nekih pseudotumorskih lezija je prikazan na slici 4-6 i to su bezoari.
Kod osoba koje imaju neuropatsku konstituciju i grizu kosu moe da se formira u elucu
pseudotumorska lezija koja obino ima izgled kalupa. Ta gomila dlaka vremenom dobija
odreenu tvrdou, privlai ili uvlai vodu i sadraj iz eluca i dobija pravu tumorsku formu
iako nije tumor ali je obino onog oblika kakvog je oblika i eludac u kome je smeten.
Drugim reima, pravi kalup ili odlivak tog eluca.
Kada smo govorili o hernijama rekli smo da postoje dva tipa kada je u pitanju prava hernija.
To su sliding- klizajua hernija kada su i kardija i deo eluca- najee forniks u toraksu i
paraezofagusna.
Hernije mogu biti povremene i stalne, tj.intermitentne i fiksirane.
Intermitentne daju klasine klinike znake samo u leeem stavu kada dovode do patolokih
klinikih znakova ili posle obimnog obroka dok fiksirane hijatusne hernije konstantno
izazivaju simptome. Najei simptomi su bol iza grudne kosti koji imitira srani bol,
nekada aritmije a ukoliko su praene GE refluksom onda dovode i do goruice odnosno
arenja, paljenja iza grudne kosti.
Znake paraezofagusne i klizajue hijatusne hernije intermitentnog tipa smo videli kada smo
govorili o jednjaku a ovde ( slika 4-7) vidimo jednu fiksiranu hijatusnu herniju koja
konstantno i na PA snimku srca i plua u projekciji srano sudovne senke daje prstenastu
promenu sa nivoom.
Nekada se kroz tu prstenastu senku mogu videti nabori sluznice ali ne moraju se videti jer je
sluznica toliko distendirana da su nabori ispravljeni pod pritiskom vazduha ili gasa koji
unutra postoji.
Ono to je bitno da radiolog kae kad je u pitanju rendgenski pregled kod ovakvih pacijenata
je da li je hijatusna hernija jednog ili drugog tipa i da li je praena GE refluksom. To je zbog
toga to je leenje razliito, kako konzervativno tako i hirurko jer su i vrste hirurkih
procedura razliite ukoliko ima ili nema refluks.
Naravno da promene poloaja eluca mogu biti delimine- kao to su i hijatusne hernije kada
samo deo eluca promeni svoje mesto a mogu biti i potpune- bilo da se itav eludac nae
van svog mesta, u toraksu, onda to vie nije hijatusna hernija ve torakalno smeteni eludac
ili da promeni svoj izgled zbog promene poloaja osovine, odnosno da doe do njegovog
uvrtanja.
Promenu poloaja u smislu uvrtanja eluca zovemo volvulus.
Postoje dva tipa : transverzalni i organoaksijalni.
Organoaksijalni volvulus (slika 4-8) je onaj kada se eludac uvre oko svoje uzdune
osovine. Ako se uvre tako to je osovina koja prolazi du korpusa eluca odnosno du
osovine koja spaja kardiju sa pilorusom pa se on sutinski obre kao arapa ili nogavica koju
cedimo. Kod njega su znai i kardija i pilorus na svojim visinski uobiajenim mestima ali je
dolo do njihovog uvrtanja i do nemogunosti pranjenja eluca.
Transverzalni je kada se eludac okree oko uzdune osovine koja prolazi popreno na
uzdunu osovinu eluca. Znai oko transverzale.
*praktini primer : Zato e, ako je na ruci rairenih prstiju palac antrum sa pilorusom a
kaiprst sulcus salivatorius ili "magen strasse"-? koji poinje kardijom doi do uvrtanja u
smislu "upside-down" eluca pa se kardija sputa a pilorus ide na gore, zato se i zove obrnuti
ili "upside-down" eludac.
Ovde kardija bude nie a pilorus vie poloen pa zbog toga kada se jednjak prazni odnosno
kada se ispunjava eludac on se ne ispunjava odozgo nadole nego sutinski odozdo nagore.
Obino takav eludac ima izgled kifle dok eludac kod organoaksijalnog volvulusa ima
oblik peanog sata bez patolokih ivica.
Na elucu se mogu, mada retko, nai i divertikulumi (slika 4-9). Klasino se nalazi pored
kardije, na forniksu i daje klasinu sliku divertikuluma sa vratom preko koga kontrast iz
forniksa ulazi u divertikularnu vreu koja je glatkih i otrih kontura. Moe biti nehomogena
ukoliko u njoj ima sadraja ili ukoliko se prikazala sa malo kontrasta da se vide nabori
sluznice.
Ono to je uslov bez koga se ne moe za postavljanje dijagnoze divertikuluma u bilo kom
delu DT a naroito gornjem kada su u pitanju jednjak, eludac, duodenum i tanko crevo jeste
prikaz sluzokonih nabora koji iz organa u kome se divertikulum nalazi kroz vrat ulaze u
divertikularnu vreu. Nabori sluznice kada su normalni u divertikulumu moraju da budu isti
kao i nabori sluznice pripadajueg organa. im nisu isti to je znak da se u divertikulumu
neto deava. Divertikulum moe biti sedite svih bolesti sluznice kao i organ u kome
divertikulum nastaje. Moe doi do ulceracija sa krvarenjem, do stvaranja peptikog ulkusa,
do stvaranja malignog ulkusa.
Kompresije na eludac mogu da daju svi okolni organi uobiajeno normalno smeteni u
okolini eluca a mogu i patoloke promene koje se javljaju u tim organima ili okolnim
prostorima.
Znaci impresije su :
1. otisak na zid eluca- taj otisak je glatke i otre konture, ne razara reljef sluznice i
2. ugao koji taj defekt zaklapa sa preostalim zidom eluca- je tup.
Intramuralni tumori obino daju otar ugao jer rastu iz zida. To je vrlo vaan znak za
diferencijalnu dijagnozu intramuralnih defekata od ekstramuralnih kompresija.
ta to sve moe da daje i najee daje kompresiju (slika 4-10)?
Kompresiju na veliku krivinu korpusa eluca mogu da daju procesi iz pankresa naroito ciste
kod akutnih pankreatitisa odnosno pseudociste kod hroninih pankreatitisa, zatim svi tumori
u retrogastrinom prostoru koji ne moraju da budu porekla pankreasa- recimo limfomi, ree
uveana slezina jer mora mnogo da se uvea pa da doe do zadnjeg zida eluca jer je prostor
izmeu slezine i eluca zauzet gastrolienalnim odnosno cololienalnim ligamentom koji ba i
ne dozvoljava toliko slobodnu ekspanziju slezine u tom pravcu.
Otisak na malu krivinu odnosno vertikalni deo daje levi lobus jetre odn. hepatomegalija
ee a ciste ree jer su ciste u levom lobusu retko toliko velike. Znai ee je to
hepatomegalija bilo kog uzroka ali kad je vidimo prvo to treba da iskljuimo je maligna
bolest bilo da je primarni tumor jetre bilo da su metastaze. Ree veliki konglomerati lgl u
gastrohepatinom lig. mogu da daju ovakve otiske. Pri tom osim otiska postoji jo jedan
znak koji nam rendgenoloki govori da postoji ekspanzivni proces u okolini a to je
pomeranje eluca na suprotnu stranu. Hepatomegalija u predelu levog lobusa sem otiska
pomera eludac ulevo a uveanja iz predela pankreasa sem otiska na velikoj krivini
pomeraju eludac udesno.
Kada su u pitanju zapaljenjske bolesti eluca one se klasifikuju po uzroniku ili
po patomorfolokoj slici.
Jedan od najozbiljnijih klinikih i prognostikih gastritisa je hronini erozivni gastritis.

Hronini erozivni gastritis ( slika 4-11)
podrazumeva da su u pitanju dugotrajne sitne erozije na povrini sluznice. Ono to ini

komponentu koja mu daje ozbiljnost nisu samo erozije nego to se po pravilu u submukozi
javlja metaplazija glandularnog epitela eluca u intestinalni i zbog toga hronini
superficijalni gastritis predstavlja prekancerozno stanje (metaplazian odnosno oteeni
epitel predstavlja locus minoris rezistencije za dalje dejstvo na te submukozne promene).
Endoskopisti su ovakva stanja smatrali za svoje favorite, endoskopija jeste nesumnjivo bolja
im neto vidimo golim okom ali ne toliko zbog toga to dobro uraenom tehnikom pregleda
moemo da prikaemo mikroreljef sluznice. Ukoliko je on ipkast, sa sitnim nodularnim
izgledom to je normalan reljef; ukoliko se poveaju te nodularne promene i unutar njih vide
punktiformne, takaste, zrnaste, sigurno je da je dolo do erozija edematozne sluznice. Ono
poveanje prstenaste, ipkaste forme je edem u areama gastrikama a takasta senica unutar
tog defekta je erozija u njoj to govori za erozivni zapaljenski proces. Naravno da
endoskopija u prednosti u ovom sluaju i zbog mogunosti uzimanja biopsije i odreivanja
stadijuma metaplazije.
Klasine hronine forme gastritisa se gledaju i klasinim jednokontrastnim

pregledom.
Mi teko da moemo rei kog je uzroka zbog toga to su rendgenski znaci praktino isti ili
nespecifini za razliite vrste gastritisa i glavni znaci ukazuju na zadebljane nabore sluznice
koji nisu prekinuti. Mogu da budu izvijugani ali se prate itavom duinom.
Kada je u pitanju forniks ti nabori imaju izgled pseudovarikoznih proirenja, nisu ravnih
kontura nego kao da su nodularno izmenjeni. Ta nodularnost, ili pseudonodularnost,
izvijuganost i proirenje nabora govore u prilog gastritisa.
Posebna vrsta gastritisa je atrofni gastritis (slika 4-13), takoe prekancerozno stanje
koje se karakterie atrofijom ili smanjenjem visine, debljine nabora sluznice pa bilo da ih
prikazujemo u forniksu ili korpusu, u jednom ili dvojnom kontrastu mikrorefljef je praktino
zbrisan.
To ne znai da imamo ostatke reljefa pa anarhiju nego da je on u svim delovima odsutan.

Povrina je glatka- izglaana, nabori su zaravnjeni a kontura eluca glatka i otra to znai
da nije u pitanju nikakav infiltrativni proces koji bi razorio nabore pa razorio i konturu nego
je samo izglaao nabore zato to su stanjeni u svojoj debljini.
Stenoze lumena i u elucu kao i u jednjaku mogu biti benigne i maligne. I u elucu je
najea benigna tzv. peptika stenoza a odmah za njom korozivna stenoza. Kao i kod
jednjaka korozije se javljaju i u elucu na karakteristinim mestima.
Za jednjak smo rekli da su to fizioloka suenja zato to se tu korozivno sredstvo zadri i
najtee je oteenje. Kada je u pitanju eludac slino se deava.
Poto ovek u stojeem stavu pije korozivno sredstvo ono odmah doe i najdue se zadri u
predelu antruma ili incizure angularis, te je zbog toga i najtee oteenje u distalnom delu
korpusa, antrumu i pilorusu.
U zavisnosti od toga koliku je koliinu korozivnog sredstva popio i kojom brzinom se javi
lekaru, da li se uopte javi, da li doe do ispiranja ili ne korozija moe da zahvati itav deo
korpusa ali po pravilu forniks ostaje poteen. To je zato to jednostavno tu nema
korozivnog sredstva sem u vrlo retkim sluajevima. Suenje koje je glatkih i otrih kontura,
rigidno, nekada moe u zavisnosti od obima eluca koji je zahvatilo da podsea na sliku
mikrogastrije ili smanjenog eluca u celini koje daju i druga patoloka stanja a daju pre
svega i infiltrativni skirusni Ca eluca koji zahvata ceo eludac- to je linitis plastica, to je
danas ee. I to je nekada bilo esto a danas retko- sifilis.
Najea bolest u svakodnevnoj patologiji GIT-a je peptika bolest koja se manifestuje
hipersekrecijom, odn. poveanjem koliine kiseline i ui u elucu, stvaranjem peptikog
gastritisa sa ili bez GER-a, stvaranjem peptike grizlice ili ulkusa eluca sa ili bez
komplikacija kao to su stenoze odnosno penetracije ili perforacije.
Svako od ovih stanja ima svoju karakteristinu rendgensku sliku.
Prvo je ulkus eluca jer bez prikazivanja direktnog znaka ulkusa rendgenskim putem nema
ni rendgenske dijagnoze ulkusne bolesti. Drugim reima, postoje
-direktni i indirektni znaci ulkusne bolesti.
Jedini pravi direktni znak je ulkusna nia ili depo kontrasta ili plus- viak u senci kontrasta.
U zavisnosti od toga da li snimamo u profilu ili snimamo u AP ili PA poloaju imamo dva
oblika rendgenske nie. Jedno je profilna ili ivina nia koja se vidi kao plus ili viak na ivici
kontrasta, druga je reljefna nia ili anfas nia koja se vidi unutar lumena organa. I jedna i
druga ulkusna nia su edemom odvojene od okolnog organa ili od okolnog lumena. ta to
znai ? Ako zamislimo da smo u nekom velikom zatvorenom prostoru koje ima svoje dno i
mi stojimo na tom dnu. Odjednom sa tog dna se izdie vulkan. Ulaz u vulkan se nalazi negde
iznad zida ili dna tog prostora za koji mi sada kaemo da je lumen eluca. Zidovi kojima
bismo se popeli do ulaska u vulkan ili drugim reima do ulaska u ulkusnu niu nisu nita
drugo do podignuti delovi zida, u ovom sluaju sluznice, ili edematozno izmenjeni nabori
sluznice koji vode ka ulazu u taj vulkan, odnosno u tu ulkusnu niu. S obzirom da su i lumen
organa i sama ulkusna nia ispunjene kontrastom one e dati senku a edematozni zid nabora
oko ulaska u niu daje mekotkivnu senku koja se u ovom sluaju vidi kao defekt u odnosu na
pozitivnu senku kontrasta.
Ta edematozna sluznica ili bedem oko nie se vidi na dva naina u zavisnosti od projekcije u
kojoj snimamo odn.od stava pacijenta.
Ukoliko snimamo stojei ili u profilnoj projekciji edem oko nie se vidi kao Hamptonova
linija ( slika 4-15). To je mekotkivna linearna ili trakasta promena koja sutinski odvaja
lumen organa od kratera nie.
Kada pregledamo u AP ili PA poloaju onda se ona vidi kao jedan prstenasti halo oko nie u
vidu mekotkivne senke ili defekta. To je prvi indirektan znak nie.
Drugi indirektan znak nie je da okolni nabori sluznice koji iz okolnih zidova idu ka ovom
krateru i ka ovom bedemu i edemu su u zapaljenju a zato to ih krater privlai ka sebi oni
konvergiraju a pritom nisu razoreni. To je znak paoka na toku. Moemo da ga vidimo i kod
profilne nie ali se mnogo bolje vidi kod anfasne ili reljefne nie.
Konvergencija, proirenost i neprekinutost nabora su sledei indirektni znaci za benignu

niu. Naravno da postoji jo indirektnih znakova za postojanje ulkusne bolesti. Jedan od njih
je spazam miia na suprotnom zidu, obino refleksno tano u nivou nie, tzv.incizura
vodilja jer defekt u senci kontrasta daju i spazmi ili kontrakcije organa. Ovde vidimo
incizuru vodilju koja kao da prstom pokazuje da se neto deava na supotnom zidu u tom
nivou, vidimo i plus ili viak u senci kontrasta sa edemom i konvergencijom.
Sledei indirektan znak moe biti poremeaj funkcije organa. Funkcija eluca, sem muljanja
hrane i omekavanja jeste tranzit izmuljane hrane iz eluca u tanko crevo gde e se proces
digestije nastaviti.
Ne postoji univerzalan rendgenski znak kada je u pitanju prolaz sadraja kroz eludac koji bi
mogli da dovedemo u specifinost sa ulkusnom boleu ili ulkusnom niom. Kod nekih
pacijenata je tranzit veoma ubrzan pa kontrast protri a kod nekih je usporen. Ne postoji
objanjenje zato je kod nekih ovako a nekih onako ali je uvek izmenjen, retko da je
uobiajen ili normalan.
Moe se videti ali ne mora hipersekrecioni nivo u nivou najee forniksa ili antruma.
Posebna vrsta bolesti u elucu koju neki svrstavaju u zapaljenske, neki u pseudotumorske a
neki u bolesti nepoznate etiologije jeste Menetrijeova bolest koja je laka za prepoznavanje.
Njen kliniki znaaj je u tome to moe imati hormonsku aktivnost ali i ne mora a sva
hormonska aktivnost eluca ima odreene reperkusije u smislu hipersekrecije ili ukoliko se u
takvoj izmenjenoj sluznici nae ektopina pankreasna sluznica onda doe do pankreasne
sekrecije pa se javljaju promene koje odgovaraju hipersekrecionim promenama ili eluca ili
pankreasa.
Ono to je karakteristino za Menetrijeovu bolest jesu gigantski nabori ali nisu lokalizovani
nego zahvataju itav eludac. Ono to je znaajno jeste da je dolo do hipertrofije ne samo
nabora nego i lezda hipersekrecionom aktivnou.
Od benignih tumora eluca najznaajnije su dve vrste :

1. polipi- benigni tumori epitelnog porekla i
2. leiomiomi- tumori glatkih miinih vlakana.
I jedni i drugi daju defekt u senci kontrasta, glatkih i otrih kontura.
Ovde vidimo klasian pedunkularni polip sa njegovim tipinim radiolokim izgledom. To je
ili mekotkivna senka unutar senke barijumskog kontrasta ukoliko smo pregledali
jednokontrastno, ili ukoliko smo pregledali u dvojnom kontrastu vidimo svetlinu koja je
omazana barijumom po ivicama oblika buzdovana. Drugim reima, ima odreenu drku koja
je najee razliite duine i pri tom razliite debljine. Baza te drke je ono mesto gde se
pripaja za zid i obino je ira a samo telo drke je obino ue. Na kraju te drke ili trakaste
svetline ili senke se vidi glava polipa razliite veliine najee glatkih i otrih kontura.
Za razliku od polipa leiomiomi daju sesilne, vee tvorevine koji imaju isti rendgenski izgled
u smislu da li su svetlina oiviena barijumom ili su defekt u senci kontrasta u zavisnosti od
toga da li pregledamo u jednom ili dvojnom kontrastu ali ono to je bitno to je da leiomiomi
u elucu za razliku od leiomioma u jednjaku ulceriu.
Nekada mogu da daju centralnu umbilikaciju ili defekt unutar koga se vidi punktiformna
senka. Ovde vidimo onaj znak kako razlikovati intramuralni tumor koji raste ka lumenu.
Vidimo ivicu leiomioma kako ide i zavrava se na zidu a zid se nastavlja. Povrina
intramuralnog tumora sa zidom zaklapa ugao koji je otar- bitan radioloki znak za
diferencijalnu dijagnozu, ukoliko ga naravno vidimo jer ga ne moramo uvek videti.
Karcinomi eluca daju iste rendgenske slike kao i karcinomi jednjaka, tankog ili debelog
creva. Javljaju se u dva osnovna patomorfoloka tipa :
1.Infiltrativniiliskirusni koji rastu u zidu, zbog toga zadebljavaju zid. Najee
rastu infiltrativno, cirkularno pa zadebljavaju zid u svim njegovim delovima dovodei do
centralne stenoze i to su najee adenokarcinomi; ukoliko ne ulceriu, recimo u poetku,
kontura je glatka i otra a ako ulceriu, u odmaklim stadijumima dobijamo nazubljenu,
nepravilnu, neotru ivicu.
Za razliku od infiltrativnih karcinoma

2.Vegetantniilimedularnikarcinomi koji iz zida rastu ka lumenu, endofitino,
stvaraju defekt u senci kontrasta na jednom mestu, na onome na kome rastu, obino na
suprotnom zidu nema patoloke promene, oni zbog toga daju ekscentrinu stenozu lumena
na onome mestu gde je ostao slobodan zid, daju defekt u senci kontrasta unutar koga je
sluznica razorena ali s obzirom da se retko otkrivaju u ovom stadijumu (delom zbog toga to
nam je dijagnostika loa, delom zbog toga to se pacijenti ne jave lekaru kada osete tegobe a
najveim delom zbog toga to ovi karcinomi rano, mnogo bre ulceriu u odnosu na
infiltrativne zato to je tumorska masa velika a rast tumorske mase ne prati odgovarajui rast
krvnih sudova pa dolazi do nekroze). Zbog svega toga se najee u stanju kada mi
otkrivamo vegetantne maligne tumore javlja ne glatki, otri defekt nego unutar defekta
vidimo plus ili viak u senci kontrasta odnosno tumorsku niu. Ta tumorska nia nije
pravilnog oblika, nema vrat preko koga bi komunicirala sa normalnim ostatkom lumena,
nabori sluznice oko te nie se ne vide, nema ni konvergencije ni zadebljanja, moe da se vidi
neto to imitira Hamptonovu liniju ili halo i vidi se ustvari rigiditet ili infiltracija malignog
tkiva ka zidu ali nema nabora, nema konvergencije, nema neprekinutosti, nema normalnosti
tih nabora, naravno uz znak rigiditeta ovakav nalaz plusa ili vika u senci unutar nekog
defekta je klasian znak maligne nie.
Setimo se benigne nie koja je bila van lumena i negde na ivici pravi plus ili viak u senci,
maligna nia uvek predstavlja neki plus u minusu. Minus je defekt u senci kontrasta od
tumorskog tkiva unutar lumena a unutar tog defekta dolazi do plusa ili vika u senci.
Infiltrativni proces koji odvaja tu malignu ulceraciju od lumena daje ono to zovemo
Carmanov znak meniskusa ( slika 4-22A). Meniskus se normalno ne vidi na radiografiji
kotano- zglobnog sistema zato to apsorbuje zrake mekotkivno ba kao sinovija i
sinovijalna tenost. Susedne kosti koje oiviavaju taj meniskus se vide kao dve intenzivne
senke intenziteta kalcijuma. Znai mi samo indikrektno zakljuujemo postojanje meniskusa
na osnovu irine zglobnog prostora. Ovde, da banalizujemo, jedna kost i druga kost i zglob
sa meniskusom koji se nalazi unutra.
Posebna vrsta tumora koji su danas na alost sve ei a pripadaju limfomskim tumorima
su : Kaposijevi sarkomi ( danas esti zbog porasta narkomanije, homoseksualnosti, HIV-a).
U svakom sluaju karakteristika Kaposi Sa rendgenski bilo u elucu, bilo u tankom crevu
gde je ei zbog bogatstva limfoidnog tkiva ili u kolonu gde je redak se mnogo ne razlikuje
od limfoma. Teko da se na osnovu rendgenske slike moe tano rei da li je u pitanju
Kaposi sarkom ili ne. Ali karakteristika svih limfomskih procesa za razliku od karcinomskih
je da ne daju stenoze lumena zato to oni ne rastu submukozno i ne infiltriu zid nego se
bukvalno ire kroz mukozu. Zbog toga ne dovode do suenja lumena jer i ne oteuju nervna
vlakna u submukozi i ne daju infiltraciju. Mi vidimo anarhinu sluznicu koju ne moemo
porediti ni sa im, samo kaemo da je ona anarhina, nodularna, trakasta, izvijugana ali bez
ikakve stenoze, ak ni funkcija odnosno peristaltika nije mnogo oteena.
Variksi eluca daju slinu sliku Kaposijevom Sa pa je nekad teko razlikovati Kaposijev Sa
posebno od Menetrijerove bolesti ili varikse.
Razlika Kaposijevog Sa i Menetrijerove bolesti u odnosu na varikse je u tome to su ipak

one generalizovane za razliku od variksa koji se nalaze na tano odreenom mestu.
Variksi, kada ih ima na jednjaku, javljaju se na elucu oko kardije jer se tu nalazi spoj
gastrine sa ezofagealnim venama preko kojeg gastrine naroito i ezofagealne submukozne
komuniciraju sa sistemom vene porte.
Izmenjeni nabori sluznice koji nekada mogu da daju sliku vegetantnog karcinoma. Ukoliko
imamo istoriju da se radi o portnoj hipertenziji, o variksima jednjaka, promene u elucu oko
kardije, du male krivine, du zadnjeg zida, nodularnost nabora- govore najpre za varikse ali
ne mogu naravno iskljuiti ni ove druge patoloke promene.
Svuda gde postoji vaskularizacija mogue je da postoji hematogena diseminacija primarog

patolokog procesa. Pa iako na to ne mislimo, u zidu jednjaka, u zidu eluca, na tankom
crevu pa i u zidu kolona, lokalizovane, ovako se viaju i metastaze ali teko da bi to bilo ko
od nas proglasio meta promenama.
I nekoliko operacija kada je u pitanju eludac. eludac se koristi kao transplantat za
jednjak kada se radi gastroplastika ali operacije postoje i na samom elucu.
Kada se eludac u potpunosti izvadi onda se napravi ezofagojejunoanastomoza (slika 426A).
slika 4-26A
Ona se obino nalazi u donjem delu toraksa ili ree u abdomenu, u svakom sluaju oko
dijafragme.
Ranije su se ee radile Bilroth I i II resekcije.
slika 4-26B
Kod Bilroth I resekcije (slika 4-26B) radi se samo distalni deo eluca, odstrani se antrum,
proksimalni deo sa duodenumom napravi gastroduodenalnu anastomozu a kod
slika 4-26C
Bilroth II resekcije (slika 4-26C), to je dvotreinska resekcija, odstrani se antrum i najvei
deo korpusa, odstrani se itav duodenum pa se napravi gastrojejunalna anastomoza po
razliitim tipovima. ( Po Ruu ili po Brown-Omega?).
Ono to se od radiologa trai jestu odgovori na pitanja u ranom i kasnom postoperativnom
periodu.
U ranom postoperativnom periodu gledamo :
1. kako se anastomoza prazni odnosno kako sadraj prolazi, da li ubrzano ili usporeno- ni
jedno ni drugo nije dobro i
2. da li na anastomozi ima ekstraluminalnog prodora kontrasta.
U kasnom postoperativnom pregledu pre svega se trai odgovor da li ima stenoze a retki su
sluajevi da se kasno javljaju fistule.
Poremeaji funkcije ili pranjenja u ranom postoperativnom toku su poremeaji peristaltike

a u kasnom postoperativnom toku poremeaji irine lumena.
irina lumena u kasnom postop.toku moe biti suena iz dva razloga i na to treba da
odgovorimo ukoliko ga vidimo :
1. da li je ono benigno, glatkih i otrih kontura bez poremeaja u sluznici ili je
2. dolo do recidiva tumora sa poremeajem sluznice i neravno nazubljenom konturom.
DUODENUM
Na duodenumu je mnogo ozbiljnija njegova sekundarna patologija nego

njegova primarna. Kada kaemo sekundarna onda mislimo na okolne organe a to je pre
svega pankreas koji je nekada, dok se nije pojavio ultrazvuk, naroito CT, bio nedostupan
radiolokom pregledu pa se o stanju pankreasa zakljuivalo na osnovu izgleda duodenalnog
venca ili rama. Naravno da promene duodenalnog rama bilo funkcionalne bilo morfoloke su
svakako odraz i primarnih patolokih procesa na duodenumu ali i te kako govore kao moda
nigde drugo o promenama susednih organa.
Duodenum ima etiri dela :

D1- predstavljaju bulbus i gornje koleno duodenuma;
D2- descedentni deo duodenuma;
D3- horizontalni deo duodenuma i
D4- ushodni deo do duodenojejunalne fleksure.
Duodenum ini jedan otvoreni venac ili ram koji je otvoren medijalno i nagore a zatvoren
desno i nadole. U tom ramu je smetena glava pankreasa koja je gore oiviena ba kao i ram
velikom krivinom antralnog dela eluca. Ovo je zbog toga to se i na donjoj ivici eluca
odnosno na antralnom delu velike krivine mogu videti patoloke promene koje su posledica
promena glave pankreasa.
ta je bitno za duodenum? Prvo je bitno uoiti njegov normalan izgled ( opisali smo kakav
je) a zatim njegov poloaj.
Dok se bulbus duodenuma nalazi u nivou L2 prljena i to najee u nivou njegove desne
konture duodenalni D2 se nalazi paralelno i udesno od desne ivice kimenog stuba L1,L2 do
L3.
D3 se nalazi preko L2 ili L3 prljena, ide sa desne na levu konturu a D4 ili ascedentni deo
duodenuma se nalazi du leve ivice kimenog stuba i penje se ka incizuri angularis velike
krivine u nivou L3 ili L2 prljenskog tela. U nivou angularne incizure velike krivine ili iza
nje se zatvara ili poinje duodenojejunalna fleksura odnosno Trajecova fleksura odnosno
prva vijuga jejunuma.
Normalna irina duodenalnog rama predstavlja i najiri deo tankog creva.
Duodenum predstavlja retroperitonealni deo sem bulbusa koji je intraperitonealni deo.
Za razliku od mezenterijalnog tankog creva, jejunuma i ileuma koji su ui jer se tanko crevo
postepeno suava, duodenum je najiri u nivou bulbusa i to otprilike 3-3,5 cm a u nivou
duodenojejunalne fleksure otprilike 3cm.
Bitne karakteristike duodenalnog venca ili rama u morfologiji su jo :
1. ivica koja mora biti glatka i otra, odnosno
2. reljef sluznice koji mora pokazivati krune Kerkingove nabore za koje je karakteristino
da su
-meusobno paralelni,
-da su takvog pravca pruanja da se mogu pratiti od jedne do druge ivice. Znai ne
zavravaju se negde u nivou lumena nego se kada su normalni prate od jedne do druge ivice.
Broj, odnosno irina nabora je neto to je varijabilno, niti postoji u literaturi precizan
podatak niti saglasi o tome koliko treba da ima nabora po jedinici duine odnosno kolika
treba njihova irina da bude. Zato su ovo glavni parametri o tome da li su oni normalni ili
nisu.
Kada je re o bulbusu duodenuma on predstavlja najee mesto patolokih procesa u
duodenumu i da bi jedan bulbus proglasili za normalan osnovni je uslov da on ima pravilan
oblik.
Koji je to oblik bulbusa pravilan ?
Pravilan je onaj bulbus koji ima oblik kupe ija je baza okrenuta ka elucu odnosno
pilorusnom kanalu i u ijem se centru tj. u sredini zavrava pilorusni kanal.
Vrh je okrenut ka gornjem kolenu duodenuma a sa bazom ga spajaju dve krivine : mala
krivina koja je nastavak male krivine eluca i velika krivina koja je nastavak velike krivine
eluca. Na mestu gde se spajaju baza bulbusa i krivine nalazi se recesus- lateralni i
medijalni. Lateralni koji gleda spolja na spoj baze i male krivine i medijalni koji gleda na
spoj baze i velike krivine. Oba recesusa moraju biti prisutna, ne smeju biti amputirani i da
neki od njih nedostaje. Pilorusni kanal ne sme biti ekscentrian, mora biti centralno
postavljen i to su pokazatelji normalnosti nekog bulbusa.
Naravno da bulbus nije uvek mogue prikazati kako nama normalno ematski izgleda,
postoje i stanja koja su normalna a daju nepravilnosti oblika. Pa naroito kada je u pitanju
gornje koleno ili bulbus normalnost nije dovedena u pitanje ako je promenjen oblik pa
najee .kesa i njena patoloka stanja koja dovode do uveanja .kese dovode do promene
oblika bulbusa koji je sam po sebi normalan.
Ta normalnost se najbolje ogleda u jednom otisku ili kompresiji na lateralnoj konturi gornjeg
kolena duodenuma ili bulbusa kao da neto lei na bulbusu. Sam bulbus je normalan ali je
oblik poremeen.
I jo jedna nenormalnost je kada postoje peribulbarne adhezije koje su obino posledica
holecistitisa i one dovode do nemogunosti irenja bulbusa naroito u dvojnom kontrastu
tako da ta god radili i pokuavali da napunimo samo barijumom ne iri se u potpunosti ali u
jednom trenutku stvara znak hidroaerinog nivoa pa je to znak da je u pitanju peribulbarna
adhezija.
Neke uroene anomalije se mogu videti i na nativnim snimcima abdomena pa

jedna od njih koja na alost i nije tako retka je duodenalna atrezija, znai potpuno zatvoren
duodenum- stanje inkompatibilno sa ivotom osim ukoliko istovremeno ne postoji
fistulizacija. Priroda se obino postarala da napravi fistulu iznad mesta atrezije sa distalnim
mestom koje je prohodno. Koji je znak uroene duodenalne atrezije? To je isti znak i u
odraslom dobu za duodenalne jako izraene stenoze. To je tzv. duodenalni "double- bouble
sign" ili znak dvostrukog mehura ili dvostrukog forniksa i nije potrebno da dajemo nikakav
barijum ako nativno snimimo abdomen i vidimo takav znak.
Ukoliko postoji atrezija duodenuma ili stenoza duodenuma, sadraj- tenost ili gas e se
nakupljati normalno u elucu, imamo normalan nalaz ( ovo na slici 5-5 je beba pa normalno
lei) u forniksu u stojeem stavu- hidroaerini nivo ali istovremeno javlja se proirenje iznad
prepreke i nakupljanje gasa ili tenosti iznad prepreke neposredno a to je u bulbusu
duodenuma. Zato imamo hidroaerini nivo kod odraslih u stojeem stavu u bulbusu
duodenuma i u forniksu eluca a u leeem stavu gas u distendiranom bulbusu i u
distendiranom elucu = "double-bouble sign" koji uvek govori za stenozu duodenalnog tipa
ili postbulbarnu stenozu. Karcinomi pankreasa dovode do izrazitih stenoza u D2 duodenuma
i nativno se manifestuju sa ovim "double- bouble" znakom.
Od uroenih promena koje moemo ee da susretnemo su aortomezenterina kljeta
(slika 5-7).
Normalno se od abdominalne aorte prvo i najvie odvaja truncus celijakus sa svojim

granama a odmah ispod njega arterija mesenterica superior. Ako je ovo aorta, truncus
celiakus se skoro vodoravno, znai pod uglom od 90 stepeni ako ne ak i malo nagore
odvaja od aorte. Arterija mesenterica superior se odvaja od aorte pod otrim uglom pravei
odreeni aortomezenterini ugao i ona ide nanie (art.mesenterica sup.).
Normalno, duodenum se nalazi ispred art.mesenterice sup. ali nekada, usled anomalija u
razvoju art.mesenterica sup. prolazi ispred duodenuma i on ostane u ovim
aortomezenterinim kljetima. Zbog razvoja duodenuma i njegovog irenja u jednom
trenutku lumen duodenuma postane toliko veliki da mu kljeta budu uska. Prolazak hrane
postaje otean, javlja se zastoj u proksimalnim delovima duodenuma, obino je ovo na
prelazu D3 u D4, pasaa je oteana, zaostaje hrana u elucu, javlja se munina, gaenje,
povraanje.
Klasian radioloki znak je suenje na nivou D3 ili D4 koje nije naruene sluznice, daje
proksimalnu dilataciju, naglo je nastalo i moe da dovede do sumnje da se radi o malignom
procesu mada kada pogledamo sluzokou ona je normalna ali najee kada pacijenta ( poto
je aorta i art.mesent.sup. smetena pozadi) legnemo duodenum se jo vie zaglavi u taj
prostor. Ako pacijenta stavimo da ui potrbuke na kolenima koliko mu dozvoljava
pokretnost ( jer je duodenum retroperitonealan, fiksiran organ) on koliko toliko padne iz tih
aortomezenterinih kljeta i kontrast proe. Znai stanje je, ukoliko smo uporni, ipak
intermitentno.
I jo jedna slina anomalija moe da dovede do slinih stanja. Pacijent koji dolazi 30-ak
godina sa stalnim problemima munine, gaenja, povraanje- as ima, as nema, godinama
ispitivan, na CT-u odmah vien problem. Vena porte koja stoji medijalno od duodenuma a
duodenum izmeu vene porte i glave pankreasa. Kada doe dosta sadraja vena porte
pritisne D2 duodenuma na glavu pankreasa i spljoti je.
Promene koje dovode do suenja na duodenumu ne moraju da budu iz samog duodenuma,
mogu biti iz pankreasa. Jedna od razvojnih anomalija je i anularni pankreas, kada se glava
pankreasa i processus uncinatus razvijaju tako da idu okolo duodenuma pa se procesus
uncinatus spoji ponovo sa glavom pankreasa i napravi krug oko duodenuma.
Anularni pankreas je u vidu jednog cirkularnog manjeg ili veeg suenja ali defekta u vidu
jednog klasinog odgriska od jabuke koji imitira skirusni karcinom. Teko da mi rendgenski
moemo da kaemo da li je karcinom ili anularni pankreas, moemo samo da nagaamo i da
kaemo da su primarni tumori iz duodenuma retki, da su promene iz pankreasa este,
uradimo UZ ili CT i vidimo da je glava pankreasa homogena a nema karcinoma pankreasa
koji daje homogenost, vidimo da ide oko duodenuma i kaemo da je u pitanju anularni
pankreas.
Od sledeih uroenih anomalija duodenuma koje se viaju ee u odraslih su promene
poloaja, odn.promene malrotacije. U toku embrionalnog razvoja gastrika ansa se okree
za 360 stepeni. itav primarni GI tubus je postavljen u ravi napred- nazad=
anteroposteriornoj i onda se rotira do svog uobiajenog poloaja u odreenom vremenskom
intervalu. Na bilo kom od tih stadijuma rotacije rotacija moe da izostane, ne znamo zbog
ega, ali u svakom sluaju crevo se pojavi na onom mestu gde mu nije uobiajen poloaj.
Tako da ili bude potpuna nerotacija ili bude malrotacija.
Jedan od najeih oblika malrotacije je onaj kada itavo tanko crevo bude sa desne strane
abdomena a itavo levo sa leve strane abdomena. To je ono to zovemo "mezenterijum
komune". Tada je duodenojejunalna fleksura smetena u nivou kimenog stuba sa leve
strane i kontrast potpuno ispunjava vijuge koje su u desnom delu. Samo je terminalni ileum
smeten ulevo i tamo se nalazi cekum u koji se uliva ostatak kontrasta.
Divertikulumi su esti na duodenalnom vencu ili ramu obino su na medijalnoj ivici,
pravi divertikulumi su retki na bulbusu duodenuma, obino su to pseudodivertikulumi kao
posledica ulkusne bolesti. Od znaaja su veliki divertikulumi u kojima hrana moe da
zaostaje i da vre kompresiju ba kao i Zenkerov na okolni lumen i vaan znak je da nabori
sluznice ulaze iz pripadajueg organa u lumen. Kliniki znaaj, sem onih velikih koji vre
kompresiju i dovode do oteanog prolaska hrane imaju i oni koji se nalaze na D2 u sredini,
oko papile peripapilarni jer njihovim ulaskom moe biti zahvaena i sama papila odnosno da
se Virsung i holedohus ulivaju u sam divertikulum odnosno da divertikulum komprimuje
ree holedohus ili Virsung i dovodi do odreenih promena u jetri i pankreasu.
Divertikulumi ne moraju da budu samo klasini kao protruzija sluznice kroz zid u spoljanju
sredinu, postoje tzv. intraluminalni divertikulumi koji su u strvari duplikacija sluznice i oni
su posledica uroene anomalije. Zamislimo nogavicu i unutar nogavice jedan dep. Kada
uspemo sadraj ili kontrast ili vodu kroz tu nogavicu jedan deo e proi kroz nogavicu a
drugi deo e ui u dep koji se nalazi smeten intraluminalno a od lumena ga odvaja jedna
membrana ili jedan zid koji ima svoje dno spojeno sa zidom organa. Intraluminalni
divertikulumi mogu nastati traumatski ali ree, uglavnom su uroeni, i vidimo ih kao defekt
u senci kontrasta koji moe da imitira tumor ali za razliku od tumora sluznica je potpuno
normalna, vide se njeni nabori. Kod benignih tumora oni su glatke i otre povrine, sluznica
je napeta nad tumorom. I ono to je bitno, izmeu tanke senke barijuma u divertikulumu i
lumena postoji jedna trakasta svetlina koja ih odvaja. To je u stvari ona membrana ili zid koji
je tanak jer je samo u pitanju sluznica ili podsluznica koja odvaja divertikulum od lumena.
Rekli smo da procesi od spolja koji zahvataju duodenum su najee iz pankreasa i oni mogu
biti posledica kako akutnog i hroninog pankreatitisa, bilo samo edema, bilo cistinih i
pseudocistinih masa a isto tako i posledica malignih primarnih tumora.
Danas je dijagnostika umnogome olakana prisustvom ultrazvuka i CT-a ali da ipak kaemo
neke znake koji obino postoje.
Klasini znak neeg to je obrnuti znak trojke ( slika 5-10A) na medijalnoj konturi sa
otiskom iznad i ispod papile je znak pankreatitisa. Jer da je u pitanju karcinom pankreasa on
razara sve na svom putu i nema razloga da potedi papilu a pankreatitis se iri tamo gde ima
prostora. Papila je ipak mii koji tee zahvata proces zapaljenskog tipa iz pankreasa i zato
obrnuti znak trojke je znak pankreatitisa edematoznog tipa, aktivnog, bez formiranja ciste.
Ukoliko na medijalnoj konturi vidimo veliki otisak sa stvaranjem okrugle deformacije
duodenalnog venca ili rama, edematoznim ali ipak prisutnim, znai nerazorenim naborima
bez promena na spoljanjoj konturi, bez centralnog suenja, najverovatnije je u pitanju
pankreatitis sa formiranjem ciste- to je akutni, ikoliko nema kalcifikacija, ili ukoliko su
prisutne unutar duodenalnog venca ili rama kalcifikacije verovatno je u pitanju hronini
pankreatitis sa kasnijim formiranjem i razvojem pseudociste ( slika 5-10B).
Kada je u pitanju karcinom pankreasa on retko daje proirenje duodenalnog venca ili rama
zato to karcinom pankreasa retko naraste toliko da bi razmakao strukture. On daje
lokalizovano na jednom mestu oteenje duodenuma u vidu najee cirkularnog
infiltrativnog procesa koji se sa pankreasa preneo na duodenum (slika 5-10C).
Znai : lokalizovano tubularno suenje, naglo nastalo, centralnog tipa, sa razorenom
sluznicom- klasina slika karcinoma.
Ukoliko uz to jo vidimo da je i kontura eluca u predelu antralnog dela velike krivine
razorena to je siguran znak karcinoma jer karcinom se iri i ka elucu ( znai razara dve
konture).
Ovde (slika 5-10D) je dat i jedan limfomski otisak koji niko ne moe rendgenski potvrditi da
se radi o njemu.
Duodenitis najuvenija i najea dijagnoza. Duodenitis je zapaljenje a da li postoji
izolovan- teko. Najee je to gastroduodenitis a na ta moe pria da se svede?
Na proirenje nabora sluznice koji mogu biti nodularni a da pritom nisu razoreni i s obzirom
da se oni vide ivino kada radimo jednokontrastni pregled onda vidimo prstolike otiske na
ivici duodenuma koji su znak submukoznog edema. Kada god postoji edem u submukozi
nabori se nodularno izdignu pa lie kao da smo po ivici utisnuli prste u testo. Prstoliki otisci
odnosno submukozni edem nije nita drugo nego znak duodenitisa ili zapaljenja, bilo da je
enteritis bilo da je kolitis u pitanju.
Vidimo u bulbusu duodenuma diferencijalno dijagnostiki nekada ti nodularni nabori mogu
da imitiraju proirenje ili uveanje Brunerovih lezda. Neki kau da je u duodenumu ako je
zahvaen i bulbus duodenitisom da su i Brunerove lezde uveane. Potpuno je nebitno da li
su ili nisu uveane, ako ih je vie sa edematoznim naborima onda je sve to u sklopu
duodenitisa.
Chronova bolest moe da zahvati sve delove DT od jednjaka pa do analnokanala ali emo o
njoj govoriti kasnije.
Peptika bolest ili duodenalni ulkus.
Sve ono to smo rekli za ulkusnu bolest eluca vai i ovde, kada su u pitanju direktni i
indirektni znaci. Ono to treba istai i to se razlikuje od onoga kada je u pitanju eludac kod
duodenuma je to da se akutni ulkusi manifestuju niom pri emu oblik bulbusa moe biti
normalan. Kada niu ne vidimo a sumnjamo veoma jasno kliniki da postoji ulceracija ne
znai da je nema to to je mi ne vidimo. Posebno u sluajevima velikog bulbusa. U
megabulbusu koji predstavlja indirektan znak zbog atonije koja moe da se javi kao
posledica ulkusne bolesti staje velika koliina kontrasta. Ta velika koliina kontrasta moe
da sakrije malu ulceraciju u koju ue kontrast. I postoji pravilo u radiologiji: kada god vidite
megabulbus uvek traite niu ! Ne morate je nai, moe i da ne postoji ali sigurno neete
pogreiti. Naroito tada pokuajte da pregledate u dvojnom kontrastu.
Ovde imamo jedan mega-bulbus kada se u njemu jedna vrlo mala nia u dvojnom kontrastu
prikazuje sa znakom haloa, edemom i konvergencijom nabora sluznice.
Najvanija promena kada je u pitanju hronini ulkus i ono po emu se ulkusna bolest
bulbusa razlikuje u odnosu na eludac jeste da kod hroninog ulkusa najee nemamo niu.
Ili je ona cikatrizirala- oiljno zarasla ili je zarasla- epitelizovala. Ali je kao posledica
cikatrizacije ili epitelizacije dolo do deformacije oblika bulbusa u najrazliitijim
varijantama. Znai bulbus nema normalan oblik ili nedostaje neki od delova odnosno onaj
deo koji je preostao- najee se radi o recesusima lii na divertikulum pa se zove
pseudodivertikulum bulbusa.
U bulbusu za razliku od duodenalnog venca nema pravih divertikuluma to su samo
pseudodivertikulumi. Pa kada vidimo neto to lii na divertikulum treba da posumnjamo na
hronini ulkus tog dela duodenuma.
Nikada ne treba smetnuti sa uma da u 99% sluajeva ulkus jeste u bulbusu ali on nije jedino
mesto, moe biti postbulbarno, na bilo kom delu, sa istim rendgenskim znacima koji postoje
i na bulbusu ili na samom elucu sve do deformacije oblika.
ee nego to smo nekada uili javljaju se primarni maligni tumori duodenuma i to su po
pravilu karcinomi, ree limfomi.
Karcinomi su najee adenokarcinomi i oni daju klasinu sliku karcinoma bilo kog dela
digestivnog trakta.
Znai jedna infiltrativna stenozantna, koncentrina lezija, naglo nastala, rigidnog tipa na
skopiji, sa razorenom sluznicom.
ei su na D2 nego na ostalim delovima, a mogu bilo gde da se jave.
Limfomi se ni po emu ne razlikuju od limfoma ostalih delova, znai vegetantne, nodularne
formacije koje ne suavaju lumen.
TAN K O
CREVO

Tanko crevo je deo digestivnog tubusa najnepristupaniji i najtei za rendgenski

pregled iz vie razloga. Prvo zato to je pozicija vijuga tankog creva takva da su one
meusobno isprepletane, superponirane pa ih je teko prikazati u celini. Drugo nije lako u
tankom crevu postii jedan od neophodnih uslova za pregled a to je da distenzija lumena
bude optimalna, odnosno maksimalna, s obzirom na njegovu duinu i izvijuganost. Zatim u
patologiji DT bolesti tankog creva nisu este a njihovi simptomi su uglavnom ili skoro uvek
nespecifini pa se na njih i ne misli. sam barijumski prikaz tankog creva nije bio sve do
skora lak zato to tanko crevo kao mezenterijani organ (za razliku od duodenuma koji je
retroperitonealni) je pokretno. Ta pokretljivost ne dozvoljava nam da ga s jedne strane ne
ispunimo u kontinuitetu a sa druge strane peroralni prikaz (pasaza) tankog creva u mnogome
zavisi od sposobnosti brzine pranjenja kontrasta iz eluca odnosno od funkcionalnog stanja
eluca pa je pregled dugaak.
Kada se pokualo da se unaprede tehnike pregleda tankog creva prvo to je pokuano je da
se izbegne eludac i njegovo pranjenje a drugo da se postigne maksimalna distenzija.
Metoda kojom je to pokuano zove se enterokliza ili kontinuirano punjenje tankog creva
barijumskim kontrastom preko sonde koja se ili kroz nos ili kroz usta, zavisno od toga ko
kako moe najee kroz nos, plasira do Trajecove fleksure.
Pregled tankog creva moe kao i kod svih biti u jednom i u dvojnom kontrastu. Pri tom je
mnogo lake postii dvojni kontrast tokom enteroklize nego u toku pasae. Sama pasaa
dugo traje a i vazduh teko prolazi kroz tanko crevo, obino se u njemu zadrava za razliku
od kolona gde barijum fizioloki moe da potisne vazduh ispred sebe odnosno da vazduh
potiskuje barijum. To se kod tankog creva ne deava nego vazduh obino proe kroz stub
barijuma i onda ne prikazuje u dvojnom kontrastu ??
Jedna od dilema je da li u toku enteroklize treba raditi hipotoniju ili ne. To je kao i svuda u
DT dilema. Jedna kola (Japanksa) kae da uvek treba raditi hipotoniju ( Buscopanom ee,
Glukagonom ree zbog skupoe) a Amerika kola hipotoniju radi samo u odabranim
sluajevima, tamo gde nae patologiju za koju nije sigurna emu pripada, da li benignoj ili
malignoj grupi patolokih procesa i onda stenozu pokuava da rei i dif.dijagnostiki usmeri
davanjem hipotonije.
Normalna rendgenanatomija tankog creva se razlikuje u toku pasae i u toku enteroklize.
Obzirom da se opti radiolozi sreu sa pasaom rei emo neto o anatomiji tankog creva u
toku jednokontrastne pasae.
Tanko crevo je smeteno centralno u abdomenu, oivieno sa desne strane cekum
ascendensom, gore transverzumom, sa leve strane descendensom i levo i dole sigmoidnim
kolonom.
Sastoji se od jejunuma i ileuma. Jejunum je smeten u gornje levom, srednjem i gornje

desnom kvadrantu a ileum u donjem levom, srednjem donjem i donjem desnom kvadrantu.
Nekada taj prelaz i nije takav nego se ak jejunum nalazi i u donjem levom kvadrantu. Mi
sutinski prelaz izmeu jejunuma i ileuma ne moemo utvrditi ,ne moe se ni hirurki
sigurno utvrditi ali postoje neki pokazatelji da li je neto jejunum ili ileum.
Pre svega irina lumena. Prelaz je tamo gde lumen postaje znaajnije ui od proksimalnih
delova. Ileum je otprilike 2,5cm na najirem mestu- na prelasku jejunuma u njega dok
otprilike u nivou terminalnog ileuma bude 1,5-2cm.
Jejunum je irok otprilike 3-3,5cm u poetku i u distalnom delu 3-2,5cm.
Nabori sluznice su razliiti. Dok su oni u jejunumu kruni, Kerkringovi, cirkularni, itavim
obodom i u vidu prstenova meusobno paralelni u ileumu oni nisu takvi, dobijaju kose
pravce da bi se u distalnom i terminalnom ileumu nekada prikazivali i longitudinalnim,

uzdunim naborima.
Pravac vijuga takoe moe da nam govori o tome emu pripadaju- jejunumu ili ileumu. Dok
su jejunalne vijuge usmerene kranio- kaudalno ilealne su latero- lateralno usmerene. Prikaz
tankog creva u toku pasae ne moe da se zavri ukoliko se ne prikae terminalni ileum,
predeo ileocekalnog spoja odn. predeo Bauchinijeve valvule.
U toku enteroklize u dvojnom kontrastu taj izgled je razliit, pre svega zato to je distenzija
lumena vea jer dajemo pod nekim pritiskom kontrast pa i irina lumena nije ista kao i na
barijumskoj pasai, drugo nabori se jasnije uoavaju pa se moe pratiti broj, odn. gustina
nabora po jedininoj duini (broj nabora na cm duine) koji je znaajno vei u jejunumu
nego u ileumu, u dvojnom kontrastu u ileumu tokom enteroklize nabori se praktino isprave
pa ih i ne uoavamo.
Za enteroklizu zbog uspene distenzije lumena je karakteristino da moe da ukae na
promenu debljine zida tankog creva- ono to ne moemo da uradimo u toku pasae.
Sutinski, debljina zida predstavlja rastojanje od jednog lumena do drugog lumena, odnosno
od jedne ivice kontrasta u lumenu do druge ivice kontrasta u lumenu. Naravno da je debljina
zida razliita u zavisnosti od toga da li je organ kontrahovan ili je organ relaksiran.
Najbolja mera debljine zida i s tim uvid u stanje zida se dobija na maksimalno distendiranim
vijugama a to se deava u toku enteroklize kada moemo jasno da uoimo debljinu zida koja
ne sme biti vea od 2-3 mm pri emu na njegovu normalnost ukazuje normalna kontura
barijuma unutar lumena a ne samo debljina zida.
Kada je u pitanju rendgen anatomija i normalan nalaz bilo na pasai bilo na enteroklizi
potrebno je neto rei i o ivicama tankog creva. Postoje dve ivice tankog creva i one se
opisuju u odnosu na poloaj mezenterijuma koji je vrlo vana komponenta tankog creva jer
je to maramica koja tanko crevo vee za zadnji trbuni zid. U nivou zadnjeg trbunog zida
mezenterijum je vrlo kratak, i mesto gde se mezenterijum spaja sa zadnjim trbunim zidom
se zove koren ili radix mezenterijuma i nije dui od 12-15 cm. Otprilike se prua od
duodenojejunalne fleksure odozgo koso nanie, s leva udesno pa do ileocekalnog predela.
itava duina retko daje od 12 do maksimalno 15 cm. Poto je tanko crevo znatno mnogo
due oigledno je da prednja ivica mezenterijuma koja se pripaja na zadnju ivicu tankog
creva ili vijuga, s obzirom da mora da vee crevo duine 5,6 nekada i 7 metara mora da bude
dua pa sutinski mezenterijum zamiljamo kao jednu lepezastu strukturu ija je zadnja ili
kraa ivica vezana za zadnji trbuni zid a ona prednja, rairene lepeze je vezana za vijuge
tankog creva i pri tom nabrana. S obzirom da je prednja ivica mezenterijuma slobodna ivicanije vezana za trbuni zid i na nju se kai tanko crevo koje slobodno pada u zavisnosti od
duine mezenterijuma i nalazi se na razliitim visinama onda e ivica tankog creva kojom je
vezano za prednju ivicu mezenterijuma s obzirom da je prednja ivica mezenterijuma
konveksna, odgovarajua ivica tj. zadnja ivica tankog creva e biti konkavna. Znai,
mezenterijalna ivica tankog creva je, naravno razliita kod svake vijuge njena konkavna
ivica (*znai, svaka vijuga ima svoju mezenterijalnu ivicu koja je konkavna).
Suprotna, konveksna ivica je antimezenterijalna itd.
Zato treba ovako izuavati vijuge? Zato to postoje patoloki procesi koji zahvataju
mezenterijalnu ivicu i sa mezenterijuma se ire na tanko crevo i na zid odn. postoje patoloki
procesi koji zahvataju antimezenterijalnu ivicu pa znamo gde se oni nalaze i koji su to
patoloki procesi.
Kompjuterizovana tomografija danas sve vie ima znaaja u ispitivanju tankog creva.
Metode ispitivanja tankog creva CT-om su sline onima kod klasine radiologije, bilo da je u
pitanju peroralno davanje barijuma, bilo da je u pitanju enterokliza i ne postoji nekakvo
jedinstvo ni u nomenklaturi ni u klasifikaciji ali je naelno prihvaeno da se taj pregled
ukoliko se kontrastno sredstvo kojim se ispunjava tanko crevo iri i daje per os zove CT
enterografija a ukoliko se daje sondom direktno u jejunum onda se zove CT enterokliza.
Kao kontrastna sredstva za razliku od klasine radiologije, za prikaz tankog creva CT-om se
ne koristi vie barijum a posebno ne onakav kakav mi znamo, postoje odreene vrste
farmaceutski obraenog barijuma (naroito se to u Americi koristi) ali danas sve vie se kao
kontrastno sredstvo, naroito u CT enterografiji koristi obina voda.
Voda dobro distendira lumen, ima niske denzitete u odnosu na zid koji je mekotkivan,
posebno ukoliko se pravilno intravenski da kontrast a to znai u odreenoj koliini,
odreenom brzinom i u odreenom vremenskom intervalu napravi akvizicija, odnosno
skeniranje uradi u podesnoj fazi a to je portno sistemska faza, kada su u pitanju tanka creva
negde 60-ak sekundi nakon poetka davanja kontrasta, u koliini otprilike 2-3 ml/kg telesne
teine, da ne pree 150ml i brzinom od 3-4 ml/sec.
Na taj nain se idealno dobije kontrast izmeu denziteta u sistemskoj parenhimskoj fazi zida
tankog creva i lumena ispunjenog vodom. Problem to se voda ne zadrava dugo u tankom
crevu pa i distenzija ne traje dugo, zato se mora raditi brzim aparatima. Kada je to od
posebne klinike vanosti radi se pregled u hipotoniji ne bi li se voda zadrala to je due
mogue.
Mezenterijum se na CT-u vidi kao masno tkivo kroz koje se prostiru krvni sudovi koji se
vide kao hiperdenzne trakaste strukture unutar masti i pri tom glavni sud koji prolazi kroz
mezenterijum i svojim hranama ga ishranjuje su a.mesenterica sup., v.mesenterica sup.sa
svojim pritokama.
I ultrazvuk- ne endoskopski nego klasini i scintigrafske metode se koriste u dijagnostici
tankog creva, ba kao i MR. Kompeticija CT-u jeste MR koji se sve vie softverski
pribliava sposobnostima CT-a kada su u pitanju pokretne strukture pa i crevo uz svoju
prednost da nema zraenja tako da predstavlja metodu budunosti.
Kada su u pitanju nuklearne scintigrafske metode u odnosu na prave radioloke one imaju
prednosti u stanjima krvarenja i tranzita. Pre svega krvarenja jer mogu da dovode do
nakupljanja radioobeleivaa na mestu krvarenja ali je danas ta prednost mnogo smanjena
ak moda i potpuno izgubljena sa MDCT angiografijama gde moemo videti mesto
ekstravazacije kontrasta pa i to mesto krvarenja ali jo uvek kada je u pitanju odreivanje
tranzita imaju prednost u tankom crevu u odnosu na radioloke metode.
Ultrazvuk, premda ne toliko korien za bolesti tankog creva ukoliko se pacijent dobro
pripremi, opet vodom koja je potpuno anehogena moe da prikae i direktno zadebljanje
zida, stratifikaciju podesnim sondama u zidu odnosno opstrukcije sa indirektnim znacima
dilatacije.
Jedna od najeih uroenih anomalija ako izuzmemo malrotaciju jeste nalaz Meckelovog
divertikuluma.
Meckelov divertikulum se mnogo bolje prikazuje enteriklizom nego barijumskom pasaom

iz prostog razloga to on u sebi sadri snaan zid kao i tanko crevo, vrlo irok otvor, brzo u
njega ue kontrast ali isto tako brzo iz njega i izae. Poto je pasaa pregled koji radimo s
vremena na vreme moe se desiti i najee se naalost deava kada mi grafiramo da nema
kontrasta u divertikulumu. Ako ga ima on se via na tipinom mestu, otprilike na 30cm do
pola metra to ne znai da je jedino mesto, zatim ispod ileocekalne valvule, nalazi se na
antimezenterijalnoj ivici tankog creva u obliku jedne krae ili due arape, znai trakast- nije
vreast, unutar koga se uoava sluznica.
Ta sluznica je najee porekla tankog creva ali ne mora biti, moe biti gastrina, nekada i
lezdani pankreasni epitel i njegove najee komplikacije su krvarenja iz takve ektopine
sluznice.
Evo jedne malrotacije kada se vidi da je jejunum smeten ne u gornje levom nego se nalazi
u desnom hemiabdomenu, ileum je smeten umesto u desnom u levom hemiabdomenu.
Najbolji siguran radioloki pokazatelj da se neto ne nalazi na mestu gde treba kada je u
pitanju tanko crevo jeste praenje Trajecove fleksure. Ukoliko Trajecova fleksura nije
smetena preko kimenog stuba, neto ulevo od njega, u visini ili iza eluca nego se iz
duodenuma kontrast nastavlja desno nanie preko criste ilijane kosti i karlice znak je da
postoji malpozicija u nekom od svojih vidova.
Divertikuloza u tankom crevu mimo uroenog Meckelovog divertikuluma je nalaz koji
je lako prepoznatljiv, javlja se sa svim klasinim znacima divertikuloze, jasno ju je mogue
prikazati pasaom, nije potrebno raditi enteroklizu ukoliko se sumnja na divertikulozu
tankog creva za razliku ukoliko sumnjamo na Meckelov div. kada je potrebno raditi
enteroklizu.
Obino su te promene za razliku od Meckelovog divertikuluma koji je antimezenterijalan na

mezenterijalnoj, unutranjoj, konkavnoj ivici, vide se kao plusevi ili vikovi u senci
kontrasta, ovalnog ili krunog oblika, homogeni ili nehomogeni u zavisnosti od prisustva
sadraja, koje preko vrata komuniciraju sa lumenom.
Kada su u pitanju ono to mi zovemo u Evropi ileusom- patoloke promene u tankom crevu,
u amerikoj literaturi i gastroenterolokoj i hirurkoj digestivnoj i radiolokoj
gastroenterolokoj se malo razlikuje, drugaije klasifikuje.
U Evropi ILEUS je sve ono to dovodi do potpunog prekida u pasai svih vrsta sadrajatenost, vrstog ili gasovitog kroz tanko ili debelog crevo. Onda ga u zavisnosti od uzroka
delimo na paralitiki i mehaniki.
Mehaniki ileus je onaj koji je izazvan opstrukcijom unutar lumena koja se nalazi u samom
lumenu- strana tela, ili u zidu- koji rastu intramuralno kao to su vegetantni tumori benigni i
maligni ili spolja- kao to su ekstramuralne kompresije bilo tumorskog bilo benignog,
fibroznog, adhezivnog tipa. Sve te vrste opstrukcija mehanikog tipa su u evropskoj literaturi
klasifikovane kao ileus i to mehaniki.
Tamo gde nema mehanike prepreke a postoji odsustvo pasae u evropi se upotrebljava izraz
adinamiki ili paralitiki ileus. Odsustvo peristaltike je posledica neadekvatne inervacije a
ona opet posledica najee intoksikacije zapaljenskog ili bilo kog drugog tipa
mijenterikog, mezenterijalnog pleksusa dolazi do nemogunosti propulzije sadraja kroz
crevo. Takav ileus se zove paralitiki ili adinamiki.
/// U Americi se pod pojmom ileusa podrazumeva samo mehanika opstrukcija i umesto
pojma ileus oni kau Obstructions.
Pod adinamikim ileusom oni ne podrazumevaju ileus ve adinamiku dilataciju creva.

Znai kada se upotrebi re Ileus oni misle na "small bowel obstruction". ///
Klasina slika mehanikog ileusa u zavisnosti od toga da li su visoki ili niski, odnosno da li
je prepreka u debelom ili tankom crevu je nalaz hidroaerinih nivoa ali uz obavezno
prisustvo gasne distenzije vijuge creva nad tim nivoom.
Znai nije sam po sebi nalaz hidroaerinih nivoa nalaz ileusa, mora da postoji gasna
distenzija lumena.
Hidroaerini nivoi i njihove vijuge se nalaze na razliitim visinama.
Na slici 6-7 (obeleeno) vidimo dva kraja jedne gasno distendirane vijuge, koja ima dva
hidroaerina nivoa, medijalni je nii a lateralni vii.
Ako bismo napravili snimak za 3-5-10-15-20 minuta ili pola sata videli bismo da se raspored
vijuga razlikuje, odnosno da su krajevi te vijuge opet na razliitim visinama ali ne na ovim.
To nam govori da postoji peristaltika u crevu koja u razliitim vremenskim intervalima
razliito pozicionira tanko crevo.- Jedan znak da se ne radi o adinamikom ileusu.
Kod mehanike opstrukcije koja ne dovodi do dekompenzacije, (znai koja ne traje tri
meseca jer bi pacijent umro), nema razloga da ispred prepreke nema peristaltike i
kontrakcije.
Drugi bitan znak je da je najnii nivo mesto gde je nastala opstrukcija. Ispod tog mesta se
nalazi "nemi abdomen", nema nikakvih hidroaerinih senki. Zato? Ispod prepreke sadraj se
vremenom potpuno ispraznio zato to i tamo postoji peristalitka.
Opstrukcije mogu biti na tankom i debelom crevu.
Ukoliko su na debelom crevu, u zavisnosti od poloaja, mi ih zovemo niske a ukoliko su, to
je ee,u nivou sigme jer je ona ua ili descendensa vidimo nakupljanje i proirenje po
lateralnim ivicama prvo ostatak descendensa, transverzuma i cekuma pa tek onda
eventualno, ukoliko dugo traje, a traje jer je kolon dosta veliki rezervoar i ima vremena da se
razvija, tek na kraju vidimo dilataciju tankog creva.
Kod opstrukcije visokog poloaja, a to je opstrukcija tankog creva bilo da je deo ileocekalne
valvule ili neki drugi deo vidimo samo hidroaerine nivoe i distenziju tankog creva koji su
lokalizovani u srednjim delovima abdomena.
Ako nam sve ovo nije dovoljno da napravimo diferencijalnu dijagnozu izmeu mehanike
opstrukcije gledamo i izgled reljefa sluznice odnosno pokuavamo da uoimo Kerkingove
nabore ili haustre.
Jedan od uzroka mehanikog ileusa koji se najee i sa pravom zaboravlja ali se ne sme
zaboraviti jesu hernije. Zato to u prvom redu kada uoimo mehaniku opstrukciju moramo
da iskljuimo tumorski proces bilo benigini ili maligni, zatim adheziju a tek onda traimo
sledee uzroke. Kao trei i najei uzrok o kom se najree misli i esto promakne jesu
razne vrste hernija- spoljanjih ili unutranjih.
Ovde (slika 6-8) vidimo herniju u nivou levog ingvinuma, descendens ulazi pravei
opstruktivnu leziju i proksimalnu dilataciju.
Brojne su opstruktivne lezije koje dovode do mehanikog ileusa te evo prikaza i jedne
adhezije (slika 6-9).
Nalaz suenja na tankom crevu koje je naglo nastalo glatkih i otrih kontura sa
proksimalnom manje ili vie izraenom dilatacijom pri emu je konstantno sa
poststenotinim suenjem u kratkom segmentu a tek posle proirenje lumena uz neoteen
reljef sluznice govori za adhezije.
Ukoliko u toku palpacije u toku pregleda nema pomeranja vijuga onda je siguran nalaz
adhezija.
Posebna vrsta mehanikog ileusa tankog creva koju smo na poetku spomenuli kod stranih
tela ne podrazumeva samo strana tela uzeta per os namerno ili zadesno. Postoji jo jedna
vrsta opstrukcije stranim telom koja se zove Buvereov syndrom ili gallstone ileus (slika 610). Kada veliki kalkulusi iz une kese zbog ishemije koju vre na zid une kese probiju
nekrozom njen zid i direktno s obzirom da su una kesa naslanja na duodenum izvre
nekrozu i zida duodenuma i uu u duodenum. Obzirom da su oni veliine najee do 22,5cm oni pasiraju dobro kroz duodenum i jejunum ali se zaglave negde u ileumu dovodei
do mehanike opstrukcije- Buvereovog Sy ili Gallstone ileusa.
Na slici u desnoj ilijanoj jami vidimo jednu senku intenziteta kalcijuma sa proksimalnom
dilatacijom tankog creva.
Adinamiki ileus imitira mehaniki ali se ipak moe jasno razlikovati.
S obzirom da je oteen proces koji dovodi do oteenja peristaltike vezan za neuromiini

prenos signala iz pleksusa mijenterikusa u mezenterijumu do glatkih miia u zidu tankog
creva ne postoji uzrok koji e da dovede do oteenja prenosa neuromiinog impulsa samo
na jednom segmentu tankog creva jer su uzroci koji dovode do itavog procesa sistemski. To
su zapaljenja- najee peritoneuma a peritonitisi opet izazvani lokalizovanim
holecistitisima, pankreatitisima, divertikulitisima, apendicitisima itd. Zato e dilatacija biti
ne na jednom mestu- ili samo tankom ili samo debelom crevu jer ni inervacija nije podeljena
za tanko i debelo crevo ve ide sve iz jednog pleksusa nego e dilatacija biti svih delova i
tankog i debelog creva ali bez znaajnijih hidroaerinih nivoa. Jer je kompenzacija te velike
povrine u lumenu istovremeno i tankog i debelog creva velika, odnosno kad se formiraju
nivoi oni nikada nisu kao kod mehanikog ileusa visoko luni, ve postepeni, blago svedeni
a njihovi krajevi su na istim visinskim takama u abdomenu i nema peristaltike odnosno
nekoliko kensekutivnih snimaka u razliitim vremenskim intervalima ne dovodi do promene
visine ili rasporeda vijuga tankog i debelog creva.
Chronova bolest- jedna vrsta zapaljenja u tankom crevu, nekada zvana terminalni
ileitis zato to najee poinje u terminalnom ileumu ali se javlja u bilo kom delu DT.
Ona se u poetku manifestuje limfoidnom hiperplazijom folikula koji daju prominencije na
sluznici unutar kojih kasnije dolazi do ulceracija koje se zovu aftoidne ulceracije. To je rana
faza.
U drugoj fazi poto je to agresivno zapaljenje, neki ga povezuju sa autoimunim, ulceracije
postaju duboke i iz mukoze i submukoze se ire transmuralno. Probijaju i miini sloj i
serozu. Drugim reima plusevi ili vikovi u senci kontrasta e biti veoma veliki, naznaeni i
jaki. Izmeu ulcerisane sluznice nalaze se polja ouvane mukoze. Poto su te ulceracije
veoma duboke ona ouvana sluznica izmeu susednih dubokih ulceracija deluje kao polip.
To nije neoplastini proces, nije polip, nego predstavlja ostatak normalne sluznice pa se zove
pseudopolip. Ukoliko proces nastavi da se iri i dovede do perforacije organa sa stvaranjem
fistulozne komunikacije to je sledea karakteristika Chronove bolesti.
Fistulizacije mogu biti sa susednim organima, vijugama tankog creva prvenstvenoenteroenteralne; sa susednim delovima kolona- enterokoline; sa drugim upljim organima
poev od mokrane beike do eluca ili une kese i na kraju do stvaranja fistula na koienterokutane.
Proces se karakterie ne lezijama u kontinuitetu nego segmentnim zahvatanjem ili tankog ili
debelog creva to nazivamo skip lezijama ili lezijama na preskok. Onda se izmeu
zahvaenih segmenata javljaju normalni delovi tankog creva pa onda opet izmenjeni, itd.
U hroninom stadijumu kada dolazi do zaleenja javljaju se fibrozna oiljavanja sa
stenozama. Proces poinje na tankom crevu- na terminalnom ileumu i u ranom stadijumu
kada se ne manifestuje ni suenjem lumena ni ulceracijama u submukozi ve samo
limfoidnom proliferacijom i aftoidnim erpozijama vrlo je teko klasinim barijumskim
pregledom dijagnostikovati. Ali, ukoliko doe do izrazitog edema u sluznici taj edem suava
lumen ali lumen nije rigidan, nema fibrozne stenoze pa su vijuge pokretljive. Aftoidne
ulceracije se mnogo bolje vide u toku enteroklize.
Slika 6-12 : Lezija na preskok i ovde vidimo vrlo rigidnu, napetu mezenterijalnu ivicu,
glatku i otru sa definitivnim stenozama to govori za Chronovu bolest pri emu je
mezenterijalna ivica ona koja je zahvaena jer se limfna drenaa obavlja po mezenterijumu.
Prve promene, konane i najizrazitije su uvek na mezenterijalnoj ivici.
Nije lako nekada napraviti diferencijalnu dijagnozu izmeu Chronove bolesti i drugih
zapaljenskih stanja u tankom crevu naroito ako je promena samo na terminalnom ileumu jer
kao predilekciono mesto za tuberkulozu gastroenteroloke lokalizacije je ileocekalni predeo
na ta uvek treba misliti. Za razliku od Chronove bolesti koja se prenosi sa tankog na debelo
crevo pa je cekum sekundarno zahvaen kod ileocekalne tuberkuloze cekum je mesto
primarnog zahvatanja bolesti.
Znai, istovremeno, suenje je obino kod tuberkuloze krae neposredno u nivou

bauhinijeve valvule ili pored nje a cekum zbog suenja od velikog zapaljenskog edema ima
karakteristian izgled. On je konusan, vretenast, iljastog dna i postepeno se iri ka
bauhinijevoj balvuli. I najkarakteristiniji znak za tuberkulozu je patoloki proces i fibroza
koja se javlja kod tuberkuloze dovode do toga da Bauhinijeva valvula zjapi. Zbog toga
kontrast direkrno iz ileuma koji je zahvaen ide u ascendens, dolazi do neispunjavanja
cekuma.
Razne vrste zapaljenja ili nespecifinih enteritisa mogu postojati, teko ih je rendgenskim
pregledom definisati i karakterisati ali je parazitsku mogue utvrditi i ne toliko po
promenama u samom zidu i reljefu sluznice koliko direktnim nalazom parazita.
Ovde vidimo jednu trakastu svetlinu unutar lumena tankog creva koja odgovara samom
parazitu oblika trake ili gliste koji se nalazi unutar senke barijuma. Dokaz da je ovo parazit
moe da nam poslui snimak koji pravimo nakon pola sata do sat vremena od dolaska
kontrasta u blizinu parazita. Posle tog vremena ova trakasta svetlina e biti u centru
izmenjena tj. prikazae jednu tanku, linearnu senku. Ta tanka linearna senka koja ide
uzdunom osovinom trakaste svetline tela pacijenta nije nita drugo nego DT parazita.
Barijum je uao u digestivni trakt parazita.
Time smo dokazali da je u pitanju u stvari parazitarna infekcija a najee je u pitanju
askarijaza.
Virusne infekcije su nekada bile retke a danas su ee sa pojavom imunodeficijentnih
stanja. Tako su kod HIV-a i drugih imunodeficijentnih stanja esti citomegalovirusni
enteritisi koji se radioloki ukoliko nemamo anamnestike podatke o pacijentu mogu esto
zameniti sa limfomima jer je limfoidna reakcija na imunodeficijentna stanja vrlo izraena
(slika 6-16).
Sledea velika grupa bolesti koja se javlja u tankom crevu a radioloki zahvalna za
dijagnostiku, ne samo za otkrivanje nego nekada i za karakterizaciju, da se kae koja je vrsta
u pitanju, jesu razna malapsorpciona stanja.
Malapsorpcije su poremeaju odnosno nemogunost varenja praeno dijarejama, gubitkom u
teini i sl. Mogu biti razliite. Postoje primarni i sekundarni uzroci malapsorpcijama.
Primarni su oni koji imaju uzrok u samom tankom crevu, prevashodno u sluznici pa je ona
oteena a sekundarni oni koji nemaju sam primaran uzrok u sluznici ali sluznica tankog
creva trpi zbog nekog patolokog procesa, recimo hirurke resekcije, sistemske progresivne
bolesti, obimnih drugih patolokih stanja u tankom crevu kao to su metastaze itd.
Za malapsorpciona stanja je karakteristino sledee : to je da su vijuge pre svega

nenormalnog reljefa sluznice ali ne na jednom mestu jer teko da lokalizovano oteenje
sluznice dovede do malapsorpcije. Mora biti velika povrina sluznice oteena da bi dovela
do slabije resorpcije hranljivih materija.
Oteenost sluznice kao posledicu ima poremeaj jednog osnovnog faktora koji je nama
neophodan da bi radioloki pregled uspeo a to je da adheriranje barijuma za sluznicu bude
adekvatno jer se na klasini pregled bazira na tome da se barijum vee ili omae sluznicu da
bi mi mogli da ga vidimo. On to radi dobro samo kod normalne sluznice ili kod dobro
pripremljenog pacijenta.
Pacijent u malapsorpciji ne moe dobro da se pripremi jer da bi to mogao peristaltika mora
da bude ouvana. U malapsorpcionim stanjima sluznica je oteena pre svega biohemijski a
zatim i morfoloki. Zbog toga barijum ne pokazuje vezivanje za reljef sluznice kako smo mi
to normalno navikli. On moe biti krpiast, trakast, iseckan na segmente pa razlikujemo
flokulaciju, segmentaciju itd. barijuma koji nije u jednom stubu i sa normalnim reljefom
sluznice. Pri tome je kontura ouvana i glatka, nema ulceracija jer ovakva stanja u reljefu
sluznice mogu nekada da imitiraju druge patoloke promene.
Kod malapsorpcije kontura ili ivica je uvek glatka i otra. Zbog gubitka tonusa ne dolazi do
propulzije sadraja pa moemo imati neku vrstu adinamikog ileusa. I jeste malapsorpcija,
naroito odmakla, adinamiki ileus sa svim onim stanjima- dilatacijom lumena itavog
tankog creva bez izrazitih hidroaerinih nivoa. Gubitak reljefa sluznice sa atoninim
vijugama koje se slau jedna na drugu kao kobasice je "znak mulaa" koji govori za
odmakli stadijum malapsorpcije.
Slika 6-21, "domain protiv gosta", neto o emu mi u naoj patologiji nemamo mnogo
iskustva, javlja se o stanju koje se javlja posle transplantacije organa. Obzirom da u naoj
zemlji nije razvijena transplantacija nema ni graft-versus-host disease.
Mezenterijalna ishemija, bolest koja je u namanje 2/3 sluajeva smrtonosna a smrtni
ishod je direktno proporcionalan brzini vremena dijagnostike pa s obzirom da se na nju ne
misli, ako ne prepoznamo sliku smrtnost je ogromna, u preko 90% sluajeva.
Kod ovakvih bolesnika sa izraenom klinikom slikom akutnog abdomena esto nemamo
vremena da radimo nita drugo osim nativnog snimka i ultrazvuka ili nativnog snimka i CTa.
Nativni snimak moe da bude komplikovan za interpretaciju ali na CT-u se jave nekada vrlo
klasini radioloki znaci a jedan od njih je intramuralna ili intestinalna pneumatoza, nalazak
mehuria vazduha u zidu tankog ili debelog creva, u zavisnosti od toga koja je od
mezenterijalnih grana trombozirana, da li je mesenterica sup.ili inf.
Naalost u stadijumu kada se javi intramuralna ili intestinalna pneumatoza to je ireverzibilno
stanje.
Onda kada eventualno moemo da na neki nain oekujemo koliko toliko izleenje jeste
stadijum pre razvijanja intestinalne pneumatoze (pneumatoza je znak da je dolo do ishemije
zida, nekroze, odnosno infarkta im je vazduh proao kroz sluznicu i izasao u zid) a to je
faza ishemijskog- ne za paljenskog edema. Zato to je edem ishemijski nema suenja
lumena. Lumen je naprotiv proiren na nekim mestima, na nekima je suen, ali ono to je
bitno poto ovakvo stanje moe da da itav niz patolokih promena gledamo krvne sudove.
Ukoliko u venskim krvnim sudovima ( arterijski sistem je potpuno normalan jer on ne utie
na mezenterijum), pre svega cavi ili porti vidimo nehomogenost sa defektom u punjenju to je
jedan od znakova tromboze venskog sistema. V.cava nije imala odakle da trombozira osim iz
porte ( obzirom da skuplja krv iz niih partija) a porta nema odakle osim iz gornje i donje
v.mesentericae.
Zato je CT bolji od bilo koje druge radioloke metode u dijagnostici mezenterijalne ishemije
jer dobijamo uvid u krvne sudove.
Kada su u pitanju tumori tankog creva oni nisu retki, mogu biti benigni i maligni.
Benigni tumori su najee polipi epitela. Mogu biti leiomiomi od tankog creva a mogu biti
i lipomi od masnog tkiva. Svi oni daju karakteristinu rendgensku sliku koja je ista za sve
benigne tumore DT u vidu defekta unutar kontrasta razliite veliine.
Nekada su lobulirani a kada jesu onda su najpre u pitanju polipi a ne leiomiomi ili lipomi i
retko, ali mogu biti udrueni leiomiomi sa polipima.
Od malignih tumora dolaze u obzir tri vrste : karcinom, karcinoid i limfom.

Karcionoidi imaju vrlo razliitu formu. Retko se na njih misli samo radioloki, ukoliko nisu
praeni onim klasinim vaskularnim sindromom. Zbog toga to su to tumori koji su
hormonski aktivni mogu davati lokalizovanu vegetantnu leziju glatkih i otrih kontura, mogu
davati infiltrativnu skirusnu leziju a mogu davati tam priting ili otiske prstiju.
Oni uvek moraju biti u korelaciju sa klinikim nalazom i sa nalazom u krvi.
Za razliku od karcinoida karcinomi daju karakteristinu radioloku sliku i lokalizaciju.

Daleko najvei broj karcinoma tankog creva se nalazi u jejunumu i to u proksimalnom
jejunumu. Vrlo blizu ili posle Trajecove fleksure i daju karakteristinu infiltrativnu
koncentrinu promenu izgleda odgriska od jabuke. Defekti i sa jedne i sa druge strane
tubularnog tipa centralni, naglo nastali. Klasina slika karcinoma tankog creva
Limfomi za razliku od karcinoma ei su u ileumu. Mada mogu da daju infiltrativne lezije

oni ee daju leziju koja je nije opstruktivna i bez dilatacije sa nodularnim ivinim i
lakunarnim defektima i na mezenterijalnoj ili konkavnoj ivici.
Metastaze su takoe mogue u celom DT, jako su retke ali kada ih ima najee su u tankom
crevu zbog mezenterijuma i peritoneuma koji ishranjuje tanko i debelo crevo, vaskularizacija
je bogata pa i diseminacija mogua.
Obino melanomi metastaziraju u tanko i debelo crevo i to su obino ivini defekti ali po
pravilu sa ulceracijama.
I kada je samo jedna teko da bismo mogli da razlikujemo od nekog drugog malignog
procesa ali kada ih ima vie u odreenom podruju logino je da se radi o metastatskoj
bolesti.
D E BE LO
CREVO

Debelo crevo ili colon je delom intra delom retroperitonealni organ. Poto je uoavanje
pokretljivosti vaan element rendgenoloke dijagnostike onda treba znati koji su intra a koji
retroperitonealni delovi debelog creva jer su intraperitonealni pokretni a ekstraperitonealni
nisu. Najlake emo to zapamtiti naizmeninim nabrajanjem ako zapamtimo da je cekum
intraperitonealni odnosno pokretan, pa je sledei- ascendens retropereitonealan i nepokretan,
pa je trasverzum intraperitonealan i pokretan, pa je descendens retroperitonealan i
nepokretan, pa je sigma intraperitonealan i pokretan i rektum ekstra ili retroperitonealan i
nepokretan.
Zbog toga su i promene u duini zastupljene samo kod intraperitonealnih delova jer oni
imaju svoj radix ili mezokolon. On se ne zove mezenterijum u debelom crevu kao u tankom
crevu, ovde je mezo kolona ili mezo cekuma ili mezo transverzuma ili sigme. Isto je taj
pokretni deo vezan za zadnji trbuni zid radixom mezoa a sve je inae pokriveno
peritoneumom.
Uobiajeno je cekum smeten u desnoj ilijanoj jami obino 2-5cm iznad desnog
acetabuluma, mada njegove lokalizacije mogu biti potpuno razliite. Moe biti visoko pod
hepatinom fleksurom, moe biti zaobljen, dekurviran, ulevo unapred i pozadi i sutinski
znaaj toga je to je tada promenjen poloaj apendiksa koji se odvaja najee na dnu
cekuma. Znai da bol koji je bvan desne ilijane jame ne iskljuuje dijagnozu apendicitisa
jer treba razmatrati onih 20-25% apendiksa zajedno sa cekumom koji je smeten negde
drugo.
Ascendens se nalazi u desnom hemiabdomenu, zavrava se ispod jetre desnom hepatinom
fleksurom odakle poinje transverzum koji je nii u proksimalnom delu i postepeno se penje
preko srednjeg trbunog predela i umbilikalnog predela, preko leve ivice kimenog stuba do
leve hemidijafragme i slezine gde se zavrava distalnim transverzumom odnosno levom
fleksurom kolona okrenutom nadole koja se s obzirom da se nalazi pored slezine zove
lijenalna fleksura. Nastavlja se descendensom du levog hemiabdomena. S obzirom da je
lienalna fleksura vie poloena od desne zato to desnu potiskuje jetra onda je i descendens
dui od ascendensa. U sredini leve ilijane jame descendens prelazi u sigmu a sigma
horizontalno put udesno izuvija sa jednom ili sa dve fleksure ili vijuge dolazi do srednje
spinalne ili sakralne linije i u nivou L5-S1 ili nekad S1-S2 zavrava rektosigmoidnim
prelazom ili najuim delom kolona koji se proiruje rektalnom ampulom koja sutinski ne
predstavlja debelo crevo ve predstavlja pravo crevo. Rektum se od najireg dela- ampule
nastavlja i zavrava projekciono u nivou pubisne simfize marnim ili analnim crevom.
Reljef sluznice se razlikuje u debelom od tankog creva. Ono ima haustre koje su
polumeseaste izmeu dva susedna nabora.
irina je negde od 5cm u zavisnosti od toga koliko smo ispunili lumen do 7-8cm u cekumu,
postepeno se suava i u nivou rektosigmoidnog prelaza je negde oko 2-3cm.
Poloaj creva moe biti promenjen bez ikakvih patolokih posledica ali moe imati
reperkusije kako na dijagnostiku i na postavljanje pogrene dijagnoze tako i na pojavu
simptoma kod pacijenta. Jedna od najeih interpozicija hepatine fleksure koja pored
lateralnog trbunog zida tj. izmeu njega i jetre proe do desne hemidijafragme, uglavi se
izmeu hemidijafragme dajui Chilaiditi sy ili sindrom desne fleksure.
Ne sme da se zameni sa perforacijom ili pneumoperitoneumom a razlikujemo ga tako to

nikada nije poluluno, srpasto, nije homogeno, kroz njega se uvek vide nabori a moe se
videti i sadraj.
Irigografija je daleko najei rendgenski pregled debelog creva. Radi se davanjem kontrasta
kroz analni kanal. Postoji u jednom ili dvojnom kontrastu. Kada se radi jednokontrastna
irigografija uvek treba poslati pacijeta da se isprazni i snimamo reljef sluznice nakon
pranjenja.
Kada se radi pregled u dvojnom kontrastu radimo pregled bez pranjenja, cilj je da se svi
delovi debelog creva prikau u dvojnom kontrastu. ta to znai ?
Ne sme biti ostataka barijuma koji bi mogli da jednokontrastno maskiraju ili pokriju neke
mekotkivne defekte koji se nalaze u lumenu a tre iz zida. Zato treba pogoditi dovoljnu
koliinu barijuma i vazduha ili razliitim tehnikama manipulativnog tipa prikazati sve
delove debelog creva u dvojnom kontrastu. Ovde vidimo da je deo descendensa skroz levi
prikazan jednokontrastno ali na drugom snimku isti pacijent prikazan drugaije i deo
debelog creva koji nije prikazan u jedno prikazan je u dvojnom kontrastu.
Snimanjem pacijenta na levom ili desnom boku, horizontalnim zracima, stojei ili leei,
potrbuke ili poleuke mi moemo rasporediti barijum i vazduh na adekvatan nain,
naroito ako smo dali veu koliinu barijuma.
Jedno od stanja akutnog abdomena koje je vrlo karakteristino i javlja se kao posledica
odmaklog ulceroznog kolitisa a lii na adinamiki ileus a nije predstavlja enormnu dilataciju
debelog creva, bez zahvatanja tankog creva pa je to ve jedna od razlika sa adinaminim
ileusom jeste toksini megakolon ili Ogilvijev sindrom.
Akutni fulminantni oblik ulceroznog kolitisa sa distenzijom pri emu kontura nije glatka i
otra i reljef sluznice nije normalan i uvek ako se ne prepozna preti opasnost od perforacije.
Obino se kae da ukoliko je transverzalni kolon oko 10 cm to je njegova maksimalna irina
i preti opasnost od perforacije.
Kod dece je est i mikrokolon, uroena anomalija, irina kolona je u najveem delu veoma
mala.
Jo jedna uroena anomalija jeste Hirshprungova bolest, neto slino ahalaziji ali uroeno
odsustvo mijenterikih vlakana. Mijenterika vlakna nedostaju najee na rektosigmoidnom
prelazu pa je proksimalno izraena dilatacija zbog nakupljanja sadraja i nemogunosti
postojanja peristaltika i transporta bolusa kroz vretenasto postepeno sueni rektosigmoidni

prelaz.
Ampula rektuma je normalnog kalibra.
Znai, dok je ampula rektuma normalnog kalibra rektosigmooidni prelaz je suen a

proksimalni kolon izraene dilatacije.
Slika 7-10 : Poremeaj poloaja cekuma, cekum rekurvatum ispod desne hemidijafragme
tj.ispod jetre. Prazan desni ilijani prostor, treba uvek traiti da se prikae i apendiks.
Slika 7-11 : Hernijacija koja dovodi do mehanike opstrukcije i mehanikog ileusa koji smo
ranije prikazali vazduhom.
Sigmoidni kolon uao u ingvinalni predeo, vidimo dolazeu vijugu koja je veoma suena na
mestu ulaska u ingvinalni kanal i zbog toga nastaje opstrukcija. Da postoji prstenasti kanal
pokazuje nam dvostruka suenost i na mestu ulazne i na mestu izlazne vijuge.
Uvrtanje ili mehanika opstrukcija zbog volvulusa naravno da nastaje na onim delovima
debelog creva koji su pokretni, to su cekum, transverzum i sigma.
Transverzum verovatno zato to je i jednim i drugim krajem fiksiran hepatinom i
lijenalnom fleksurom ali cekum i sigma, naroito kada je sigma dugaka- dolihosigma, budu
relativno esto ili su bar predisponirajua stanja za volvulus ili uvrtanje.
Ono dovodi do opstrukcije i na slici 7-13 je klasian volvulus sigme a poto punimo
retrogradno, znai neprirodnim putem, onda e ispred prepreke da bude dilatacija, neemo
moi da ispunimo ostatak sigme, nailazimo na stop glatkih i otrih kontura ali vidimo gasnu
distenziju iznad tog suenog mesta.
Dijagnoza apendicitisa i divertikulitisa vie nije radioloka u smislu klasinog barijumskog
pregleda, odnosno irigografije. Danas je to suvereno, iskljuivo, kada je u pitanju SAD
podruje CT dijagnostike. Kod sumnje na divertikulitis i apendicitis odmah ide CT za
razliku od Evrope gde se radi ultrazvuk.
Mi i na klasinom pregledu moemo da naemo neke znake a to je da recimo divertikulum
nije pravilnog, krunog oblika ve nepravilan, nehomogen, sa sadrajem u njemu, ueg
nepravilnog vrata sa okolnim edemom i defektima u vidu tap pritinga i otisaka to sve
ukazuje na zapaljenski proces. Meutim dijagnoze zapaljenskog procesa nema ukoliko ne
prikaemo zid i debljinu zida. Kod zapaljenskog procesa dolazi do submukoznog edema,
nakupljanja tenosti, zbog submukoznog edema zid je iri a lumen ui. CT tu vrlo jasno
prikazuje uzak lumen i zadebljan zid. Proksimalna dilatacija zadebljan zid, suen lumen.
Postavlja se pitanje kako razlikovati od karcinoma?
Tu je jo jedna prednost CT-a jer pravilo je da se u slici divertikulitisa barijumskim

irigografskim pregledima ukoliko postoji lako prenebregne i ne otkrije maligni proces iz
prostog razloga to je potrebno dilatirati zid kako treba i lumen da bi se maligni procesni
defekt. Poto je to zbog edema nemogue tu nam slui CT.
I jo jedna suverenost, kada je u pitanju samo divertikulitis zadebljanje zida je homogeno i
hipodenzno jer to je u pitanju samo vaskularna komponenta i edem a kada je u pitanju
maligni proces zadebljanje je nehomogeno i nije skroz cirkularno nego nepravilno. To su dva
radioloka znaka.
Apendicitis naravno moe da se dijagnostikuje i ultrazvukom. Imamo indirektan znak- bol
na pritisak sondom; edem, proirenje lumena, edem kao hipoehogen odnosno anehogen ako
je veoma veliki, zatim muralna stratifikacija ako je u pitanju gangrenozni apendicitis.
slika 7-17 serozni, klasini, kataralni apendicitis

Ulcerozni kolitis, stanje koje se karakterie zapaljenjem debelog creva koje poinje sa
ulceracijama.
Chronova bolest bez obzira da li je na tankom ili na debelom crevu ne poinje ulceracijama
nego u ranom stadijumu poinje aftoidnim proliferacijama limfnog tkiva pa tek onda
ulceracijama po njima. Zato e sluzokoa u poetku biti prstenasta sa defektima a kasnije se
unutar tih defekata pojavljuju punktiformne senke.
Kod ulceroznog kolitisa ulceracije nikada nisu toliko duboke kao kod odmaklog Chrona ali
se javljaju odmah i to je prvi znak bolesti. Zato je kontura nazubljena, naotra kao
spikulacije. Ulcerozni kolitis poinje kao proktitis i iri se difuzno bez lezija na preskok.
Zahvata kolon u kontinuitetu do onog segmenta dokle je stigao.
Slika 7-21 : Kontura koja gubi haustracije, zbog edema i zapaljenja u zidu postoje otisci i
ivini defekti, izmeu njih se nalaze ulceracije ali kao spikulacije a ne duboke koje se
opisuju kao dugmad za okovratnike kod Chronove bolesti. Ono to vidimo kod Chronove
bolesti je pseudopolipozan, kaldrmast izgled. Za razliku od Chronove bolesti ulcerozni
kolitis koji zahvata kolon u kontinuitetu do onog mesta koje je zahvatio dovodi do skraenja
kolona u vidu jedne olovne, rigidne cevi i skraenja itavom duinom.
Za razliku od Ogilvijevog Sy koji predstavlja uroeno ili po roenju stanje, kontura je glatka
i otra, nema promena na sluznici, toksini megakolon pokazuje kao vrsta ulceroznog
kolitisa ne samo dilataciju nego i nazubljenost konture.
Ulceracije kod Chronove bolesti su duboke za razliku od onih kod ulceroznog kolitisa koje
nisu tako izraene. Kod Chronove bolesti okolna sluznica deluje pseudopolipozno
izmenjena. Defekti predstavljaju paradoksalno normalnu sluznicu a barijum izmeu njih
predstavlja ulceracije koje su duboke kod Chronove bolesti. Klasina kaldrmisana slika je
karakteristika Chronove boleste.
razne vrste kolitisa...
sl.7-27
slika 7-27 ishemijski kolitis
Tumorske promene
Polip u dvojnom kontrastu defekt koji je omazan barijumom, glatke i otre povrine,
najee sesilnog tipa sa bazom koja se privruje za zid. Mogu biti razliite veliine a
nekada ih je teko razlikovati od fekalija zato to se ne moemo osloniti samo na
pokretljivost jer fekalija moe da se impaktira za zid ali ukoliko je povrina glatka i otra pre
je u pitanju polip nego fekalija. Problem sa polipom je to ne moe da ulcerie osim ako nije
ona vrsta koja je u rektumu i sigmi relativno esta pa nam zadaje problem a to su vilozni
adenomi. Njihova povrina nije glatka i otra zbog resica koje se nalaze po povrini pa moe
da imitira fekaliju. Pokuaj manipulacije i promene poloaja, stava, pokretanjem promene
sigurni smo da nije u pitanju adenom nego je u pitanju fekalija.
Karcinom daje karakteristinu sliku vegetantnog tipa ali to to je slika karakteristina za

karcinom ne mora da znai da je karcinom jer sve promene koje iz zida rastu ka lumenu daju
defekt.
Retka stanja ali ih ima, u svim knjigama nailazimo na egzotine nalaze kao ovaj nalaz
endometrioze koji daje klasinu sliku jednog polipoidnog vegetantnog neoplastinog
procesa. Da li je on bio pravi polip pa metaplazirao ili maligno transformisao to ne znamo.
Klasina slika karcinoma kao i na tankom crevu kao i na jednjaku skirusnog tipa i to je
adenokarcinom.
Cirkularna koji daje defekte i na jednom i na drugom zidu i slika odgriska jabuke.
Limfomi su obino tubularni, ne daju stenozantne lezije ako je lumen suen, na duem su
segmentu i daju otiske na ivici a otisci su od limfomske proliferacije u submukozi. Znai sve
submukozne promene koje zadebljavaju ? daju taj orisak ili ivini defekt.
Strana tela- ima razliitih- i uvek kada imamo kliniki izraenu sumnju nikada se ne treba
zadovoljiti time ako se ne vidi u DT, jer treba imati na umu da postoje organska, uvek treba
uraditi pregled sa kontrastom ili CT i lokalizovati ih.

Osnovi Git Radiologije, Saranovic

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnovi Git Radiologije, Saranovic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

OSNOVI

predavanja Prof. dr orija aranovia

METODE PREGLEDA .................................................. 1

TANKO CREVO ...........................................................

DEBELO CREVO .........................................................

Svaki pregled digestivnog trakta (DT) poinje RENDGENSKOPIJOM.

endoskopski UZ koji omoguava komparabilnost sa CT pregledom tj. uoavamo sa

predavanja Prof. dr orija aranovia

Ako posmatramo pharynx videemo da se on normalno protee od zadnjeg otvora usne

Farinks je mesto bogato muskulaturom, to se naroito odnosi na prelaz farinksa u jednjak

On je obino vei od solitarnog faringealnog divertikuluma ( slika 2-10),

ZAPALJENJA U FARINKSU ( PHARYNGITIS-I)

Retki su benigni tumori farinksa. (Hipofarinks)- farinks je esto sedite karcinoma.

Te kontrakcije na sprat su razliite u odnosu na tercijarne koje su na istom nivou. Ovde na

Naravno da promene poloaja, izgleda, irine lumena jednjaka ne moraju poticati od

Po pravilu su na desnom zidu jednjaka i to na spoju gde torakalni prelazi u abdominalni na

Definitivno je nepoznatog uzroka. Neki smatraju da je zadravanje kontrasta unutar zida na

On se razlikuje u zavisnosti od stadijuma bolesti.

Naravno da refluksni ezofagitis u odmaklom stadijumu vie ne pokazuje na nekim mestima

Slike klasinih karcinoma ( slika 3-25 i 3-26).

Postoje planocelularni i adenokarcinomi.

Nabori ili makroreljef u predelu antruma je longitudinalan, uzduan i paralelan sa

Kako prepoznajemo atoniju i kako je razlikujemo od suenja?

Jedan od najozbiljnijih klinikih i prognostikih gastritisa je hronini erozivni gastritis.

podrazumeva da su u pitanju dugotrajne sitne erozije na povrini sluznice. Ono to ini

Klasine hronine forme gastritisa se gledaju i klasinim jednokontrastnim

To ne znai da imamo ostatke reljefa pa anarhiju nego da je on u svim delovima odsutan.

Konvergencija, proirenost i neprekinutost nabora su sledei indirektni znaci za benignu

Od benignih tumora eluca najznaajnije su dve vrste :

Za razliku od infiltrativnih karcinoma

Razlika Kaposijevog Sa i Menetrijerove bolesti u odnosu na varikse je u tome to su ipak

Svuda gde postoji vaskularizacija mogue je da postoji hematogena diseminacija primarog

Poremeaji funkcije ili pranjenja u ranom postoperativnom toku su poremeaji peristaltike

Na duodenumu je mnogo ozbiljnija njegova sekundarna patologija nego

Duodenum ima etiri dela :

Neke uroene anomalije se mogu videti i na nativnim snimcima abdomena pa

Normalno se od abdominalne aorte prvo i najvie odvaja truncus celijakus sa svojim

Peptika bolest ili duodenalni ulkus.

predavanja Prof. dr orija aranovia

Tanko crevo je deo digestivnog tubusa najnepristupaniji i najtei za rendgenski

Sastoji se od jejunuma i ileuma. Jejunum je smeten u gornje levom, srednjem i gornje

pravce da bi se u distalnom i terminalnom ileumu nekada prikazivali i longitudinalnim,

Meckelov divertikulum se mnogo bolje prikazuje enteriklizom nego barijumskom pasaom

Obino su te promene za razliku od Meckelovog divertikuluma koji je antimezenterijalan na

Pod adinamikim ileusom oni ne podrazumevaju ileus ve adinamiku dilataciju creva.

S obzirom da je oteen proces koji dovodi do oteenja peristaltike vezan za neuromiini

Prve promene, konane i najizrazitije su uvek na mezenterijalnoj ivici.

Znai, istovremeno, suenje je obino kod tuberkuloze krae neposredno u nivou

Za malapsorpciona stanja je karakteristino sledee : to je da su vijuge pre svega

Od malignih tumora dolaze u obzir tri vrste : karcinom, karcinoid i limfom.

Za razliku od karcinoida karcinomi daju karakteristinu radioloku sliku i lokalizaciju.

Limfomi za razliku od karcinoma ei su u ileumu. Mada mogu da daju infiltrativne lezije

predavanja Prof. dr orija aranovia

Ne sme da se zameni sa perforacijom ili pneumoperitoneumom a razlikujemo ga tako to

postojanja peristaltika i transporta bolusa kroz vretenasto postepeno sueni rektosigmoidni

Znai, dok je ampula rektuma normalnog kalibra rektosigmooidni prelaz je suen a

Tu je jo jedna prednost CT-a jer pravilo je da se u slici divertikulitisa barijumskim

slika 7-17 serozni, klasini, kataralni apendicitis

razne vrste kolitisa...

Karcinom daje karakteristinu sliku vegetantnog tipa ali to to je slika karakteristina za

You might also like