Konstantin Preslavski je iveo krajem IX i poetkom X veka.

Jedan je od najstarijih
makedonskih knji evnika i uglednijih uenika irila i Metodija. On je prevodio grke pro
povedi na slovenski jezik i sam je bio dobar besednik. Uz Klimenta i Nauma delov
ao je meu makedonskim Slovenima. On je posle propasti irilsko-metodijevske misije
u Moravskoj iveo u Bugarskoj prestonici Preslavu, a kasnije, kao episkop, do ao je
u Makedoniju i iveo negde u okolini Soluna. Nastavljai solunske brae su prenosili g
lagoljicu kao sve teniki zavet, ali je istorijski razvitak hteo da pobedi prikladni
je i prirodnije pismo - irilica.
Za Konstantina se vezuje konana verzija irilinog pisma. On najverovatnije nije bio
direktni autor irilice, ve je uradio samo konanu verziju prilagoavanja irilove glagol
jice i grkog pisma tj. mlae uncijale u emu je uestvovalo vi e ljudi. Mnogi naunici smat
raju da je najbolje rei da je ona nastala u Preslavskoj koli za vreme vladavine ca
ra Samuila od 823. do 927. godine. Ruski slavista G. Iljinski je istra io gde, kad
a, od koga i sa kakvim ciljem je glagoljica zamenjena irilicom, i do ao je do zaklj
uka da se to desilo 893. godine na Preslavskom saboru na predlog kneza Simeona, k
oji je nastojao da uz pomo nove, mnogo jednostavnije, lak e i prihvatljivije azbuke
olak a proces slavenizacije bugarske crkve i dr ave, a to je sproveo u delo Konstan
tin Preslavski.
Svoje Pouno jevanelje napisao je te 893. godine. Prvi deo ovog obimnog spisa nazvao
je Azbunom molitvom . Ovo delo napisano je u vizantijskom dvanaestercu, koji je bio
veoma rasprestranjen u vizantijskoj knji evnosti, a u na oj irilskoj knji evnosti sredn
jeg veka je jedini bio u upotrebi. U Azbunoj molitvi poetna slova svakog stiha daju
onda nju slovensku azbuku i celu Molitvu tako ini etrdeset stihova dvanaesterca. U pre
vodu na na savremeni jezik taj azbuni red nemogue je odr ati u potpunosti. Molitva je p
revedena prema ruskom prepisu s kraja XII veka, u izdanju Kuja Kujeva. On je pri
redio monografiju o Azbunoj molitvi u kojoj se bavio razliitim pitanjima. Izmeu ostal
og, bavio se autorstvom dela:
Ovo delo je pro eto biblijskim motivima, koji su dobili svoje pesniko razre enje, ali
njegovi spisi su znaajni i zbog toga to se u njima sa mnogo rodoljubivih zanosa s
lavi i velia, kao kulturna tekovina, slovenska azbuka i slovenski knji evni jezik.
Molitva je est anr u srednjovekovnoj knji evnosti. U njoj ima i lirskog i retorskog
i karakteri e je ekspresivni stil. Ton je podignut. Pisac se obraa Bogu esto od njeg
a tra ei pomo. Molitva je uglavnom intimna.
Azbuna molitva
Obraa se Bogu:
Ja se ovim reima molim Bogu:
Bo e sve tvari i stvoritelju
vidljivog i nevidljivog!
Da ga izabere da on bude taj koji e preneti pismenost drugima:
Gospoda, Duha ivog, po alji,
da udahne mi u srce re,
koja e biti za uspeh svima
koji ive u zapovestima ti.
Ljudima su potrebne jevaneljske rei i Bo iji darovi:
Jer je veliki svetilnik ivota
zakon tvoj i svetlost stazama,
to i te jevaneljske rei
i prosi darove tvoje primiti.
Pria o pokr tavanju:
Leti sada i slovensko pleme,
kr tenju obrati e se svi,
ljudi koji htedo e nazvati se tvoji,
milosti tvoje, prosei, Bo e, veoma.
Prosi od njega da mu da pismenost, misli da je dostojan za tu misiju:
Nego, meni sada izobilnu re podaj,
Oe, Sine i Presveti Du e,
meni koji prosim pomo od tebe,
jer ti daje dostojnom silu.
eli aneoske moi:

Lice, pak, svako isceljujui,

izbavi me zala faraonskih.
Heruvimsku misao i um mi daj,
o asna, Presveta Trojice,
alost moju na radost preobrati
da ponem mudro opisivati
udesa tvoja odve predivna,
estokrilih silu da primim.
Ide tragom Klimenta i Nauma, sledei njih donee pismenost:
Hodim sada tragom uitelja.
Sledei njihovo ime i delo,
uiniu javnom jevaneljsku re,
hvalu uzdajui Trojici u bo anstvu,
Svi razumni su vernici:
koje slavi svaki uzrast,
mlad i star, svojim razumom,
pa i nov narod hvalu izdaje svagda,
Slavoslovlje:
Ocu, Sinu i Presvetom Duhu,
kome ast i vlast i slava
od svakog stvorenja i svega to di e,
u sve vekove i na vekove, amin.
Slavoslovlje (doksologija, gr.) oznaava kraj dela. Ovo je bilo esto u srednjovekovn
oj knji evnosti jer se prepisi mogu izgubiti, pa tako oznaava da je delo u celini.
Irena je dodala da Azbuna molitva stoji na poetku velikog dela, i on moli Boga da
mu pomogne da napi e to delo.