Zadatak 1: Ispitivanjem 10 jednakih elemenata, pod istim uslovima, registrovana su sledea

vremana do pojave otkaza (u asovima): 2000, 3000, 4500, 5300, 7400, 14000,
17000, 22000, 24000 i 30000. Za date vrednosti:
a) odrediti verovatnou rada bez otkaza i verovatnou otkaza za svaki element
i
b) nacrtati grafik dobijenih verovatnoa u funkciji datih vremena.
Reenje:
n=10
N(t1)=1,....................... N(t10)=10
t1 =2000,...................... t10 =30000h
a) Verovatnoa rada bez otkaza:
n N (t )
R (t ) =
n
10 1 9
R (2000) =
=
= 0,9
10
10
8
R (2880) = = 0,8
10
7
R (4500) = = 0,7
10
.
.
.
0
R (30000) = = 0
10
b)

Verovatnoa otkaza:

F (t ) = 1 R (t )

F (2000) = 1 0,9 = 0,1

F (2880) = 1 0,8 = 0,2
F (4500) = 1 0,7 = 0,3
.
.
.
F (30000) = 1 0 = 1

Slika 1 Grafik verovatnoe rada bez otkaza i verovatnoe otkaza

Zadatak 2: Odrediti srednje vreme do otkaza, intenzitet neoekivanog otkaza, verovatnou

bezotkaznog rada, verovatnou otkaza i uestalost otkaza 19 filtra, ako su
njihova vremena do otkaza raspodeljena po eksponencijalnoj raspodeli. Ocenu
izvriti na osnovu sledeih vrednosti vremena: 850, 920, 1010, 1060, 2000,
2030, 3000, 3100, 3070 (h).
Reenje:
T = ?; = ?; R(t ) = ?; F (t ) = ?; f (t ) = ?

n=19; m=9; t1 =850, .................... t9 =tm=3070h

U ovom sluaju srednje vreme do otkaza 19 filtra treba odrediti na osnovu vrednosti vremena
otkaza prvih 9.

1m

ti + (n m)tm

m i =1

1 9

ti + (n m)t9

m i =1

1
[850 + 920 + 1010 + ... + 3070 + (19 9)3070]
9

T=

T=

T=

T = 5304.44 [ h ]
Srednje vreme do otkaza, svih 19 filtra ima procenjenu vrednost 5304,44 (h).
Intenzitet neoekivanog otkaza:

h 1

1
h 1
5304, 44

= 1,89 104 h 1
Verovatnoa bezotkaznog rada, kod eksponencijalne raspodele:

R (t ) = e t
R (t ) = e 1,8910

Verovatnoa otkaza, kod eksponencijalne raspodele:

F (t ) = 1 R (t )
F (t ) = 1 e t
F (t ) = 1 e 1,8910

Uestalost otkaza, kod eksponencijalne raspodele:

2

f (t ) = e t
f (t ) = R ( t )
f (t ) = 1,89 104 e 1,8910

Komentar:

Na osnovu vrednosti intenziteta neoekivanog otkaza zakljuuje se da u toku 10000 radnih

sati moe doi do priblino 2 otkaza, t.j. da treba izvriti 2 zamene filtra, ako radi samo jedan
ureaj ili 2 19 = 38 zamena, ako rade svih 19 ureaja.
Zadatak 3: Odrediti verovatnou, intenzitet i uestalost otkaza elementa, iji vek trajanja ima
Vejbulovu raspodelu sa parametrima = 2000 i = 1,5.
Reenje:

Verovatnoa otkaza:

F (t ) = 1 R(t )
F (t ) = 1 e
F (t ) = 1 e

2000 1,5

Intenzitet otkaza:

t 1
( )

1,5 1

1,5 t
=

2000 2000

= 1, 68 105 t 0.5
Uestalost otkaza:

f (t ) =

f ( t ) = 1, 68 10 e
5

t1,5
8,9104

1,5

1,5 1

1,5 t
= f (t ) =

2000 2000
t 0,5

2000

Zadatak 4: Odrediti funkciju uestalosti otkaza, za 5000 radnih sati, ako vremena pojave
sistematske greke pojedinih psihrometara pripadaju normalnoj raspodeli i imaju
sledee vrednosti: 4200, 4250, 5000, 5520, 5890 i 5930 (h).
Reenje:
f (t ) = ?; = ?

t=5000h
n=6
t1 =4200, .............., t6 =5930h
Funkcija uestalosti (gustine) kod normalne raspodele izraava se sledeim izrazom:
f (t ) =

( t T )
2 2

Iz datog izraza se vidi da treba odrediti vrednost disperzije, standardnog odstupanja i srednjeg
vremena rada psihrometra, da bi mogla da se odredi funkcija gustine normalne raspodele.
Srednje vreme rada psihrometra:
1 n
ti
n i =1
1
T = (4200 + 4250 + 5000 + ...... + 5930)
6
T = 5131, 67 [ h ]
T =

Disperzija rezultata merenja vremena rada psihrometra:

2 =

1 n
t i T0
n 1 i =1

2 =

1 6
2
2
2
( 4200 5131, 67 ) + ( 4200 5131, 67 ) + ....... + ( 5931 5131, 67 )

6 1 1

2 = 605176.7 h 2
Standardno odstupanje:

= 2
= 777.9 [ h ]

Funkcija gustine normalne raspodele izraunava se na osnovu predhodno dobijenih vrednosti:

f (t ) =

f (t = 5000) =

(t T )2
2 2

1
777.9 2

(50005131, 67 )2
2605176.7

f (5000) = 5,05 10 4

PARETO METODA

Pareto metoda spada u sedam osnovnih alata kvaliteta (Q7). Dobila je ima po Vilfredu
Paretu, italijanskom ekonomisti i sociologu, poznatom po primeni matematikih metoda u
ekonomskoj analizi. Po ovom velikanu nazvan je i Pareto princip, odnosno princip 80/20, koji
kae da postoji vitalna manjina i upotrebljiva veina. 20% uzroka prouzrokuje 80% pojava.
20% kupaca jedne organizacije pravi 80% prihoda, 20% greaka u organizaciji troi 80%
novca, 20% aktivnosti koje rade u organizaciji troe 80% vremena, itd.
Pareto dijagram dobio je ima po Pareto principu i to je niz pravougaonika ija visina
reflektuje uestalost uticaja problema. Pravougaonici su rasporeeni u opadajuem nizu po
svojoj visini, s leva na desno. To znai da su kategorije, koje su predstavljene
pravougaonicima, koji su blii levoj osi, relativno su znaajniji od onih koji su blii desnoj.
Ono to ovaj dijagram razlikuje od svih ostalih je vornovata linija kumulativna kriva
koja se nalazi iznad vertikalnih pravougaonika koji predstavljaju podatke. Ta linija u svakom
voru predstavlja zbir svih stavki ispod i levo od vora ka koordinatnom poetku. Vrednost
krajnjeg vora u dijagramu predstavlja zbir svih stavki dijagrama. Poto Pareto dijagrami
predstavljaju informacije na nain koji omoguava da se jasno vide izbori koji su na
raspolaganju, oni se mogu iskoristiti za predstavljanje prioriteta u mnogim praktinim
aplikacijama u organizacijama. Neki od primera primene Pareto dijagrama su:
Odreivanje aktivnosti koje stvaraju najvee trokove,
Odreivanje vitalne manjine greaka,
Odreivanje 20% aspekata koji ine 80% tetnog uticaja na ivotnu sredinu,
Odreivanje 20% hazarda koji dovode do 80% povreda,
Odreivanje najznaajnijih kupaca,
Odreivanje najznaajnijih procesa,
Odreivanje najvanijih potreba kupaca,
Odreivanje najboljih prilika za investiranje,
Odreivanje dunika sa najveim dugovanjima,
Odreivanje vetina koje su potrebne zaposlenima,
Odreivanje mesta sa najveim gubicima.
Za konstruisanje Pareto dijagrama potrebno je realizovati nekoliko koraka
[Stojiljkovi , et al.,2006 ]. Koraci su:
Korak 1 Prikupite neobraene podatke. Navedite svaku kategoriju i njoj
odgovarajui broj.
Korak 2 Sredite podatke. Pripremite papir za analizu i poreajte kategorije u
opadajuem nizu s leva na desno.
Korak 3 Obeleite vertikalnu osu ordinatu. Osigurajte da su labele
razmaknute jednakim intervalima, od 0 do zaokruenog broja jednakog ili veeg
od broja, koji predstavlja zbir brojeva koji su asocirani uz sve kategorije.
Korak 4 Obeleite horizontalnu osu apcisu. Osigurajte da su irine svih
pravougaonika jednake i oznaite kategorije od najvee ka najmanjoj. Kategorija
ostalo moe da iskoristi da se u njoj prikae nekoliko manjih skupova podataka.
Ako su imena kategorija suvie dugaka, oznaite ih sa A, B, C itd. i obezbedite
legendu kojom ete objasniti njihovo znaenje.
Korak 5 Nacrtajte pravougaonik za svaku od kategorija. Visina svakog
pravougaonika treba da bude jednaka broju koji odgovara svakoj kategoriji. irine
pravougaonika treba da budu identine.
Korak 6 Izraunajte kumulativni broj za svaku od kategorija. Kumulativni
broj za svaku od kategorija predstavlja zbir brojeva koji je pridruen toj kategoriji i
brojeva koji su pridrueni svim veim kategorijama.

Korak 7 Nacrtajte kumulativnu krivu. Za svaku od kategorija postavite taku

koja oznaava kumulativni broj za tu kategoriju i koja se nalazi iznad
pravougaonika koji predstavlja broj pridruen toj kategoriji. Poveite te
kumulativne take linijom.
Korak 8 Dodajte naslov, legendu i datum.
Korak 9 Analizirajte dijagram. Potraite prekidnu taku na kumulativnoj
krivoj. Ona moe da se identifikuje kao mesto na kome se javlja znaajna promena
u toku dijagrama. Ta taka razdvaja vitalnu manjinu od trivijalne veine

PRIMER

U tabeli 1 prikazani su podaci koji su sakupljeni u jednoj organizaciji, a koji se odnose

na gubitak radnog vremena iz raznovrsnih razloga, zbog kanjenja na posao, neoekivanog
odsustva, tue na poslu, upotebe droge/alkohola na poslu, nepropisnog parkiranja, vandalizma
i prekraja u oblaenju. Za sve kategorije su prikupljeni podaci i prikazani u drugoj koloni u
tabeli.
Tabela 1. Kategorije i uestalost podataka
Kategorija
Uestalost
Kanjenje
47
Neoekivano odsustvo
35
Klasini perkidi
19
Tua
10
Droge/alkohol
7
Nepropisno parkiranje
4
Vandalizam
2
Prekraj
1
125
Ukupno
REENJE

Kumulativna uestalost, dobija se tako to se vrednosti za prvu kategoriju doda

vrednost za drugu kategoriju, pa se potom toj vrednosti doda vrednost tree kategorije i tako
redom.
Relativna kumulatiivna uestalost se dobija tako to se apsolutna vrednost kumulativne
uestalosti podeli zbirom vrednosti svih kategorija (u razmatranom sluaju to je 125) i
pomnoi sa 100.
Tabela 2 Proraun kumulativne i relativne uestalosti
Kategorija
Uestalost
Kumulativna
uestalost
Kanjenje
47
47
Neoekivano odsustvo
35
82
Klasini perkidi
19
101
Tua
10
111
Droge/alkohol
7
118
Nepropisno parkiranje
4
122
Vandalizam
2
124
Prekraj
1
125
125
Ukupno
Mora da je jednako

Relativna kumulativna
uestalost (%)
47/125 = 37.6
65.6
80.8
88.8.
94.4
97.6
99.2
100.0

Mora da bude 100%

Iz tabele se vidi da se vrednost kumulativne uestalosti poveava od poetne vrednosti

47, koja je jednaka vrednosti prve kategorije, do vrednosti 125, to je zapravo zbir vrednosti
svih kategorija.
Realizacijom svih koraka potrebnih za konstrukciju Pareto dijagrama, za razmatrani
primer dobija se Pareto dijagram prikazan na sledeoj slici.

Slika 2 Prikaz Pareto dijagrama za razmatrani primer [Stojiljkovi , et al.,2006 ].

Sa Pareto dijagrama jasno se vide 3 kateorije koje dovode do 80% gubitaka radnog
vrema. Ostalih 5 kategorija dovode do gubitka radnog vremena od svega 20%. Organizacija
treba da istrai uzroke prve tri kategorije i da ih otkloni. Kada to uini, smanjie gubitke
radnog vremena za 80%. U sluaju da se fokusira na iznalaenje i otklanjanje uzroka za 5
kategorija koje dovode do 20% gubitka radnog vremena, organizacija e utedeti samo 20%
ukupnog gubitka radnog vremena. Iz ovog primera jo jednom moemo zakljuiti zato je
vano da se izdvoji vitalna manjina. Za vitalnu manjinu se troi 20% resursa a dobija 80%
uinka. To je najbolji povraaj investicije i to potvruje Crosby-jev stav: Kvalitet je
besplatan, ali se ne dobija na poklon.
Runa obrada podataka i crtanje Pareto dijagrama oduzima dosta vremena. Danas je
malo ko spreman da nepotrebno troi vreme. Zato je razumljivo da isti posao moe i treba da
se uradi korienjem nekog od softvera za Pareto metodu.