Urednik:

Aleksandar Dramićanin

Na naslovnoj strani:
Neferina nadgrobna stela
(Okolina Dendere; kraj Stare države, verovatno VIII
dinastija, oko 2160-2135. godine pre naše ere; kre-
čnjak, visina 1,16 m /Muzej Metropoliten, Njujork/.)
 Komentare i sugestije
primamo na adresu:
tajnepiramida @ hotmail.com
 AVANTURA POČINJE

Bio sam u Egiptu mnogo puta. Uvek i samo zbog

piramida. Gradovi, ljudi, nadaleko poznati Bazar,
hoteli i noćni život nisu me mnogo privlačili. Ono
malo poznanstava koje sam stekao na tim putovanji-
ma, bila su usko povezana sa piramidama. Tako sam
upoznao nekolicinu zaista veoma značajnih istraži-
vača i pustolova.
Svaki put kad bih odlazio iz Kaira, jedva sam če-
kao da se vratim. Interesantno je da, bez obzira ko-
liko znam o piramidama, uvek su na mene ostavljale
fantastičan utisak. Tako je i danas. Dvadeset godi-
na posle mog prvog odlaska u Gizu, nadomak Kai-
ra, gde se nalaze tri najveće piramide - Keopsova,
Kefrenova i Mikerinova, još uvek je samo pogled
na njih dovoljan da osetim beskrajno uzbuđenje i
misteriju prohujalih vekova zauvek utisnutu u ta ve-
ličanstvena i fascinantna svedočanstva ljudske umeš-
nosti.
Čitaoci ove knjige imaju privilegiju da osete moj
zanos. Nekima on možda neće goditi, ali ja tu ne mo-
gu ništa - to je jednostavno jače od mene.
Knjiga "Tajnepiramida " prvi put se pojavila pred
čitaocima 1980. godine. Od tada do danas, doživela
je osamnaest legalnih izdanja, bezbrojna piratska ko-
piranja (kojima se i sud pozabavio), prevedena je na
niski, slovački, engleski i bugarski... U rukama držite
devetnaesto (!) izdanje.
 Pre više od dvadeset godina, kada sam počeo da
radim na rukopisu, bila su neka druga vremena. Lite-
rature o piramidama u domaćim knižarama nije bilo.
Nije bilo ni kompjutera niti Interneta. Kupovina knji-
ga u inostranstvu podrazumavala je visok stepen do-
vitljivosti pojedinca - morali ste da imate devize do
kojih se stizalo na raznorazne načine, jer se u banka-
ma nisu mogle kupiti. Bilo je to vreme pre pojave
uličnih dilera deviza...
Jedan jedini časopis je, povremeno, objavljivao
tekstove o graničnim područjima nauke. Bila je to
"Galaksija ". Malo, u svakom slučaju nedovoljno za
naraštaje koji su dolazili željni znanja o stvarima
vezanim za drugu stranu prividne realnosti. U svetu
se rađala nova nauka - parapsihologija. Pisanih iz-
vora je bilo malo, a pitanja previše. Oni srećniji među
nama, koji su imali prilike da im neko šalje literaturu
iz inostranstva, bili su u mogućnosti da pre svih čuju
za mnoge fantastične stvari. Kada se pojavilo neko-
liko knjiga o piramidama, ubrzo su fotokopirane skri-
pte sa prevodima kružile od ruke do ruke.
Na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogra-
du okupila se grupa studenata zainteresovanih za
parapsihologiju i, sada to slobodno možemo reći,
postavili kamen temeljac parapsihološkim istraži-
vanjima kod nas.
Ta neformalna druženja i nekoliko istraživačkih
projekata u kojima sam učestvovao, dali su mi ideju
da napišem knjigu o piramidama. Međutim, rukopis
je dugo stajao u fioci pisaćeg stola. Jedan beograd-
ski izdavač ga je odbio sa obrazloženjem da obrađuje
temu za koju nema dovoljno interesovanja!? Na
kraju, razočaran izdavačima ali suviše tvrdoglav da
odustanem od svoje ideje, zadužio sam se kod zele-
naša i knjigu štampao kao privatno izdanje. Za prve
Četiri godine "Tajne piramida " su premašile tiraž od
50.000 primeraka! Toliko o nedostatku interesovanja.
Mnogi stručnjaci priznali su mi kasnije, da su svoje
prve istraživačke korake napravili podstaknuti
upravo knjigom "Tajne piramida ". Možda je u tome
i tajna njene popularnosti? Kao da svaka nova ge-
neracija vapi za podsticajem i za neomeđenim pro-
storima nauke koja ne sputava. Jer, cilj popularne
nauke nije samo da pruža odgovore, nego i da po-
stavlja pitanja. U njoj nema one krutosti koja mora i
treba da predstavlja osnove klasične nauke. Popu-
larna nauka ima funkciju da zabavi, poduči i da -
oduševi. I pored "labavih" principa ona nije u su-
protnosti sa "pravom" naukom. Pre bi se moglo reći
da joj je prethodnica, jer je dostupnija mladom čo-
veku kod kojeg izaziva želju za razmišljanjem i eks-
perimentima. A odatle do klasične nauke samo je
korak...
Pre nego što zaronite u svet antičkih tajni (na
"moderan" način) o kojima govori ova knjiga, mo-
ram vam reći, uz izvinjenje, da mnoge delove napi-
sane pre dve decenije (o kojima sada možda ne bih
ni pisao), nisam izmenio. Uostalom, ova knjiga je i
neka vrsta vremeplova. Svedočanstvo o jednom vre-
menu kojeg odavno nema.
Pa, ako ste spremni, dobrodošli u vremensku ma-
šinu...
 HAJDEMO NAJPRE U KAIRO!

U kairskom muzeju se zaustavljamo kraj masiv-

nog granitnog sarkofaga u kojem je nekada ležalo
telo Kufii-Oneka, arhitekte, koji je sagradio Veliku
piramidu... Neka nas mašta povede dalje, u vreme ka-
da je taj sjajni arhitekta krenuo u obilazak pustinjske
ravnice iza sela Gize kraj Kaira. Ugledao je neplodnu,
pustu površinu, posutu jedino ruševinama nekoliko
manjih grobnica dalekih predaka. Najstariju kamenu
građevinu u to vreme sagradio je Kufii-Onekov pra-
deda. Njemu su prethodila samo tri pokolenja arhite-
kata... Kada je Kufii-Onek prvi put pošao neplodnom
ravnicom Gize i po planu obeležio osnove buduće
Velike piramide, verovatno da nije bilo mnogo ljudi
veštih obradi kamena, niti onih koji su znali tehniku
podizanja kamenih gradjevina.
Zamislimo samo neustrašivu odvažnost čoveka
koji je svojim saradnicima naredio da polože četvo-
rougaonu osnovu sa stranama od 226 metara... Znao
je da će biti potrebno blizu dva i po miliona kamenih
blokova - svaki težine dve i po tone - da bi se pokrio
taj četvorougaonik veći od pedest hiljada kvadratnih
metara površine do visine od 146 metara... Velika pi-
ramida u Gizi je tako postala svojevrstan dokument u
istoriji ljudske misli, koji jasno odražava Čoveko-vo
uverenje o svojoj suverenoj moći nad materijalnim
svetom. Sebi i svom suverenu, faraonov inženjer
obezbedio je besmrtnost.
 Plato u Gizi
Naučnici se uglavnom slažu da su ogromne gra-
đevine u obliku piramida, među Arapima poznate
kao "faraonove gore", nastale u periodu vladavine
treće i četvrte dinastije, dakle pre četiri i po hiljade
godina. Do danas su arheolozi otkrili stotinak pira-
mida. Većinu piramida čine samo beznačajni ostaci,
jer su tokom vekova služile kao neiscrpni izvor gra-
đevinskog materjala.
Faraoni su piramide podizali na zapadnoj strani
Nila, u neposrednom susedstvu Memfisa - najstarije
egipatske prestonice smeštene u pograničnom delu
Gornjeg i Donjeg Egipta.
Najpoznatije su tri piramide: najstarija i najveća
je Keopsova, podignuta oko 2570. godine p. n. e, za-
tim Kefrenova - sagrađena oko 2530. godine p. n. e.
i Mikerinova - građena oko 1500. godine p. n. e. Sve
tri su slične po konstrukciji i međusobno se veoma
malo razlikuju. Oko njih se nalazi i nekoliko manjih
piramida i veći broj mastaba, stambenih jedinica na-
menjenih članovima carske porodice i državne upra-
ve. Uz svaku piramidu sagrađen je pogrebni hram.
Ogromna sfinga isklesana u steni ispod Kefre-
nove piramide, možda je još upečatljivije otelovlje-
nje božanskog carstva nego sama piramida. Ljudska
glava, koja izrasta iz lavljeg tela, dostiže visinu od
19,80 metara. Istoričari veruju da je imala Kefre-
nove crte lica, mada ova teorija nailazi na uverljiva
osporavanja. Njena veličanstvenost uliva strahopo-
štovanje. I hiljadu godina kasnije, ljudi su verovali
da likom predstavlja samog boga Sunca...
Spoljne površine piramida često su bile ukrašene
reljefima i mozaicima. Natpis u kripti kraljice Ujeb-
tan svedoči da je vrh njene piramide bio pozlaćen.
Uglačane ploče od granita i krečnjaka kojima su
oblagane strane piramida, lokalno stanovništvo je to-
kom vekova iskoristilo kao građevinski materijal.
Poduhvat ovako džinovskih razmera označava vrhun-
ski domet faraonske moći. Posle četvrte dinastije,
niko više nije pokušao da gradi tako monumentalne
piramide. Vladari su se zadovoljavali mnogo ma-
njim posmrtnim grobnicama.
 ANTIČKI GENERATOR

Prvu piramidu sagradio je, pre blizu pet hiljada

godina, Zoser (Džoser), prvi faraon treće dinastije.

Džoserova piramida
Ostalo je sačuvano i ime prvog egipatskog arhitekte
- Imhotepa. Posle Zosera, manir građenja piramida
prihvatili su i ostali vladari, ali ni jedna piramida po
veličini i obimu ne može se meriti sa Keopsovom.
Uzevši u obzir ondašnje "primitivne" metode rada,
zasnovane isključivo na čovekovoj fizičkoj snazi, is-
traživači su se pitali kako je bilo moguće nagomilati
toliku masu kamenih blokova u geometrijski nepo-
grešiv oblik piramide, i doraditi ih tako precizno, da
između njih nije mogla da se uvuče ni oštrica noža.
 U istorijskim izvorima i hijeroghfskim natpisi-
ma, sačuvani su podaci na osnovu kojih se bar pri-
bližno može steći predstava o toku gradnje piramida.
Kameni blokovi prevlačeni su iz obližnjeg kame-
noloma Nilom, a zatim na saonicama izvlačeni duž
veštačke kosine koja je uzdizana i izduživana pralel-
no sa napredovanjem gradnje piramide. Da bi se sma-
njilo trenje, trasa je posipana vodom, pa su sanke sa
lakoćom klizile po blatu. Kameni blokovi su postav-
ljani na specifični način. Sve do trenutka spajanja
blokova, ostavljani su uski ispusti na koje su, viseći
nad provalijom, radnici mogli da se oslanjaju noga-
ma. Za odvaljivanje stene drevni graditelji koristili
su, po tvrđenju većine arheologa, metalne klinove. U
jednom kamenolomu blizu Asuana, pronađene su
hiljade udubljenja svih veličina, načinjena pomoću
klinova. Stena je cepana tako, što su u udubljenja po-
stavljani drveni klinovi koje su radnici natapali vo-
dom. Vremenom, klinovi su nabubrili i tako lomili
stenu po određenoj liniji. Nejasno je, ipak, kako su
uopšte u steni napravljena udubljenja za klinove?
Oruđe tog perioda izrađivano je uglavnom od bakra,
a poznato je da bakar teško, zapravo, nikako ne sečc
granit.
Taj izuzetno naporan rad zahtevao je mnoštvo
ljudskih žrtava. Hiljade radnika decenijama je radilo
pod bičem nadzornika na ubitačnom pustinjskom sun-
cu, da bi se zadovoljila ćud jednog jedinog čoveka -
božanskog vladara Gornjeg i Donjeg Egipta. U svojoj
"IstorijV\ grčki istoričar Herodot ovako opisuje
gradnju Keopsove piramide:
"Do kralja Rampsinita, bili su u Egiptu dobri
zakoni i bilo je blagostanje, ali s njegovim na-
slednikom Keopsom došla su teška vremena. Ovaj
je odmah zatvorio sve hramove, pa je čak za-
branio Egipćanima da prinose žrtve i sve ih je
oterao na prisilni rad. Pričaju da su jedni morali
da vuku kamenje iz kamenoloma u Arabijskoj pu-
stinji sve do Nila, a drugi su morali taj doneseni
kamen da primaju i da odvlače brodovima preko
Nila do Libijskih planina. U svakoj je smeni, koja
je trajala tri meseca, radilo uvek oko sto hiljada
ljudi. Deset godina je radio taj izmučeni narod
samo na izgradnji puta kojim je trebalo da se pre-
vozi kamen. Deset godina je trajao rad na tom
putu i na izgradnji brežuljka na kome se nalaze
piramide, kao i na podzemnim dvoranama u koje
je sproveo jedan kanal iz Nila, pa je na jednom
ostrvu u jednoj takvoj dvorani sagradio sebi gro-
bnicu. Na izgradnji same piramide radilo se dva-
deset godina. Ona je četvorouglasta, i sa svake
strane je široka osam pletara, a visina joj je isto
tolika; sve je od tesanog kamena koji je bio izvan-
redno lepo složen, i ni jedan komad nije manji od
trideset stopa.
Ova piramida je izgrađena kao stepenice. Kada
su izgradili prvu stepenicu, dizali su sa zemlje
ostalo kamenje pomoću jedne sprave, načinjene
od istesanih kratkih greda, na stepenicu iznad ove.
Kada su podigli kamen na prvu stepenicu, sta-
 vljali su ga na drugu spravu koja je stajala na
prvoj stepenici, i vukli ga na drugu stepenicu, pa
opet na drugu spravu, i tako redom; bilo je ono-
liko sprava koliko i stepenica. Najpre je bio gotov
vrh piramide, pa ispod njega srednji deo, a na kraju
je završen onaj najdonji deo, koji leži na samoj
zemlji. Na piramidi je na egipatskom jeziku bilo
napisano koliko su repe, belog i crnog luka potro-
šili radnici, a koliko se još sećam, rekao mije tumač
koji mi je prevodio ovaj natpis, da su troškovi
oko izgradnje iznosili hiljadu šest stotina talenata
srebra... i

Opšte je prihvaćeno mišljenje da su piramide slu-

žile kao grobnice koje će telo vladara sačuvati kroz
dugi vremenski period. U većini piramida pronađeni
su fragmenti raznih predmeta - oruđa, oružja, na-
meštaja, nakita... Nažalost, ni u jednoj piramidi nije
sačuvan kompletna pogrebna oprema jer je većina
opljačkana ubrzo po smrti faraona. Zanimljivo je da
jedino za Keopsovu piramidu nije dokazano da je bila
grobnica! Doduše, u centralnoj odaji piramide
arheolozi su otkrili ogroman kameni sarkofag. Sar-
kofag je bio prazan ali nije jasno da li je to zaista
posledica pljačke.
Poznati naučnik Džon Tejlor, uveren je da Velika
piramida nije bila grobnica faraona, već sredstvo za
aktiviranje viših nivoa energije i stvaranje izmenjenih
stanja svesti. U prilog toj teoriji idu brojni dokazi, pre
svega eksperimentalni, koji potvrđuju činjenicu daje
Velika piramida u Gizi, - generator energije. Ali, o
tome će tek biti reci...
 BLAGO, ALI KAKVO?

Keopsova piramida je visoka 146 metara, iako se svi

istraživači ne slažu oko tog podatka. Zapravo, piramida je
bila, kako je već rečeno, prvobitno prekrivena oplatama
od poliranog krečnjaka, što znači da je sigurno bila viša
od 146 metara. Strana njene kvadratne osnove iznosi
preko 230 metara. Poredenja radi, napomenućemo da
svojom visinom prevazi-lazi baziliku Svetog Petra u
Rimu. Piramida Čini 2.300.000 kamenih blokova, od
kojih je svaki težak prosečno po 6.000 kilograma.
Velika piramida je vekovima posle izgradnje uporno
čuvala svoju tajnu, jer niko nije uspeo da otkrije njen
ulaz. Arapski kalif Al-Mamun je 820. godine, ponesen
pričama o ogromnom blagu skrivenom u piramidi, okupio
najpoznatije arhitekte, vajare i kame-noresce i naredio im
da pronađu ulaz.
Mesecima su najveći stručnjaci toga doba uzalud
pokušavali da otkriju tajna vrata koja vode u unu-
trašnjost piramide. Onda je odlučeno da se kroz sredinu
piramide prokopa tunel, ne bi li se tako naišlo na neki od
hodnika koji vode u skrivene odaje s blagom. Posle više
meseci mukotrpnog kopanja, kada je kalif već bio
spreman da napusti poduhvat, jedan od radnika je u
daljini začuo odjek. Bušenje tunela je nastavljeno u tom
smeru, i uskoro su kopači naišli na prolaz širine jednog
kvadratnog metra. Prolaz se spuštao naniže do novog
hodnika, ncuporedivo šireg, ali je na kraju čekalo
razočarenje. Bio je to slepi hodnik.
 Nijedan od hodnika koje su kalifovi ljudi potom
otkrili nije ih odveo do centralne odaje. Sasvim slu-
čajno, jednoga dana su naišli na hodnik sa niskom
tavanicom po kome su mogli da se kreću jedino na
kolenima i uskoro stigli do prostorije površine od
nekih šest metara, koja je danas poznata kao Kra-
ljičina soba. Vraćajući se u suprotnom smeru, radnici
su stigli i do zapečaćenih Kraljevskih odaja.
O otkriću je odmah obavešten kalif Al-Mamun,
koji je zahtevao da prisustvuje otvaranju grobnice.
Pod njegovim nadzorom slomljen je veliki kraljev-
ski pečat. Uzbuđenje je bilo na vrhuncu. Ali, na nji-
hovo zaprepašćenje, ogromna prostorija od poliranog
crvenog granita, bila je prazna! Razočarani kalif je
potom odustao od daljeg traganja. Nije baš naročito
jasno da li su graditelji piramide uspeli da zavaraju
trag Al-Mamunovim radnicima, ili su možda mnogo
veštiji lopovi preduhitrili upornog kalifa. Ne može
se odbaciti ni teorija da piramida uopšte i nije bila
grobnica, u kojoj su razni pljačkaši tražili pogrešno
blago.
 KAMENA KNJIGA MUDROSTI

U Velikoj piramidi su do sada otkrivene: Kraljičina

odaja - prazna, Kraljeva odaja - takode prazm i podzemna
nedovršena prostorija. Pojedinci smatraju da su egipatski
arhitekti bili suviše lukavi, da b; ma kakvo blago ostavili u
pravougaonim hodnicima. Ovi hodnici su bili, navodno,
mamci za lopove.

Presek Keopsove piramide

A Kraljeva soba F - Horizontalni prolaz
o f u kraljičinu sobu
B Pretkomora G - Kraljičina soba
C Velika galerija J _ Minijaturna odaja
D iv - Udaja ispod zemlje

E
 Ipak, ima tu i nekoliko čudnih činjenica: ogro-
mni pragovi piramide nalaze se iznad prilično malih
vrata koja vode u hodnik kojim se silazi. Tolika mera
predostrožnosti da bi se izbeglo zatrpavanje ulaza,
čini se suvišnom. Zatim, kao što se jaki potporni pra-
govi nalaze iznad Kraljičine i Kraljeve odaje, tako se
- samo iznad Kraljeve odaje - nalazi ogromni kame-
ni blok od 380 tona, nazvan "soba za pražnjenje", čija
funkcija ostaje neobjašnjena. Treća misterija su bra-
ne koje se nalaze iznad velike galerije. Teoretski, bra-
ne su služile - uz pomoć sistema poluga u granitu,
da blokiraju pristup u Kraljevu odaju. Međutim, ova
trostruka zaštita ne štiti ništa značajno. Zašto? Da li
su granitne ploče uništene, ili nikada nisu ni posto-
jale?
Postavljaju se i druga pitanja. Na primer, zašto
Kraljeva odaja nije u centru piramide? Zašto je ne-
dovršena prostorija u suterenu? To može značiti da
Velika piramida u međuvremenu, nije opljačkana.
Dvojica francuskih arhitekata, Dormijon i Goa-
den, uspeli su da početkom XX veka dobiju dozvolu
za istraživanje. Ispitivanja su pokazala postojanje ve-
likih razlika u gustini kamena. U prolazu koji vodi u
Kraljičinu odaju, Dormijon i Goaden su otkrili ano-
malije u slaganju kamenih blokova, koje su zasad
neobjašnjive.
Ekipa engleskih stručnjaka koja je izvršila me-
renja u XIX veku, došla je do zaključka da je Keo-
psova piramida jedna velika "kamena knjiga mudro-
sti". Mnogi današnji naučnici veruju, da su u njoj
skriveni brojni podaci i znanja drevnih egipatskih
mudraca.
Britanski astronom P. Smit tvrdi, da su u dimen-
zije Keopsove piramide ugrađeni i podaci o udaljeno-
sti Zemlje od Sunca. Po njegovim merenjima, visina
piramide bila je 147,65 metara, a ako se taj broj po
množi sa milion, dobija se srednji radijus Zemljine
orbite oko Sunca! Smit je 1864. takođe izračunao da
je masa Keopsovog sarkofaga tačno 10 puta manja
od mase Zemlje.

Keopsov sarkofag
Vajs i Kokvord su dokazali daje piramida mogla
služiti i kao sunčani sat. Na osnovu merenja su utvr-
di da je podnožje sastavljeno od kamenih ploča
smne 1,365 metara, pri čemu se senka piramide sva-
kodnevno skraćuje za isti iznos, sve dok potpuno ne
nestane na dan jesenje ravnodnevice. Jesenja ravno-
dnevica je, inače, kod Egipćana predstavljala posle-dnji
danu godini!
Naš veliki matematičar i astronom Milutin Mi-
lanković, u svojoj knjizi "Tehnika u toku davnih ve-kova
1 pominje izuzetna matematička znanja koja su
Egipćanima omogućila da stvore piramide:
"O opsegu matematičkih i geometrijskih znanja
starih Egipćana obavešteni smo tek nedavno. U
Britanskom muzeju u Londonu, čuva se jedan stari
papirus koji Englezi nazivaju Rind Papers, po imenu
njegovog pronalazača Rinda koji je do njega došao
1862. godine. Kada je taj spis deši-frovan, a 1875.
godine preveden i objavljen, pokazalo se da gaje
napisao kraljev pisar Ahmes i da je matematičkog
sadržaja. Napisan je oko 1750. godine p.n.e. Prvo što
nam pri čitanju toga spisa pada u oči je starost naučne
literature, jer se pisac poziva na još starije
matematičke spise, pisane nekoliko stotina godina
ranije. O starosti egipat-I ske nauke svedoče i neki
drugi papirusi pronađeni 1885. i 1890. godine. Iz
sadržaja Ahmesovog spisa vidi se daje pisan za
praktičnu primenu, a na-menjen prvenstveno
poljoprivredi. Ahmes računa samo sa imenovanim
brojevima i primenjuje ih na određene geometrijske
probleme, na izračunavanje površina i zapremina
tačno određenih geometrijskih oblika poljskih imanja
i ambara za poljoprivredne proizvode. Neki od tih
ambara imali su oblik kružnih cilindara. Pri
izračunavanju broja pi, uzima vrednost 3,15.
Zadivljeni smo ta-čnošću, osobito kada se uzme u
obzir da su u ono doba Jevreji i drugi stari narodi
mislili daje obim kruga triput veći od njegovog
prečnika."

Egipatske piramide i njihovi hramovi, položeni su

stranama svojih osnova tačno prema nebeskim znacima.
Znači li to da su Egipćani bili pažljivi posma-
traci nebeskih pojava? O tome svedoči i podatak da su
u Memfisu, Heliopolisu i Denderi imali uređene
zvezdarnice odakle su posmatrali zvezde i o tome
pravili zabeleške koje su do nas stigle samo u fra-
gmentima. Preciznošću podataka o tom razdoblju,
egipatska hronologija je nadmašila sve ostale podatke
te vrste iz Starog veka.
Egipatski kalendar imao je, za razliku od kalendara
drugih naroda, kao osnovnu jedinicu - godinu, sa
stalnom dužinom od 365 dana. U vreme kada je
kalendar počeo da se primenjuje, nastupile su velike
poplave Nila; to je u stvari bilo vreme kada se zve-zda
Sirijus pojavila prvi put u godini na istočnom nebu, pre
izlaska Sunca. Kako su poplave Nila, od kojih su
zavisili život i napredak zemlje, bile najznačajnija
prirodna pojava za ćelu egipatsku državu, Egipćani su
odlučili da godinu broje od jednog izlaska Sirijusa do
drugog. U početku, ovakav način me-renja vremena je
funkcionisao dosta dobro, ali, kako je godina po
njihovom kalendaru bila kraća za jednu četvrtinu dana
od stvarne Sunčeve godine, to se i dan izlaska Sirijusa
pomerao u njihovom kalendaru svake četiri godine za
pun dan, da bi za 4 x 365 godina, prošetavši se kroz
kalendar, došao na svoje staro me-sto. To su Egipćani
tačno ustnovili svojim posmatra-njima. Taj interval od
1460 godina nazvali su Sotisov period, po zvezdi Sirijus
(sinonimi za Sirijus su bili Sopt i Sotis). Izmerivši
dužinu Sotisovog perioda, Egipćani su, u stvari, tačno
izmerili i dužinu godine po kojoj se upravlja tok
prirode.
Keopsova piramida je poređena i sa geometrijskim
oblicima. Na primer, poredili su je sa polovima
idealnog oktaedra, gde je svaka strana jednakostra-
nični trougao. Englez Prajs je poredio polutrougao,
koji se dobija ako se piramida preseče vertikalnom
ravni što prolazi kroz apoteme strana, sa takozvanim
egipatskim trouglom (proporcije strana 3:4:5). O to-
me da su Egipćani upotrebljavali trougao, pisao je i
Plutarh.
Kada je Napoleon, u svom osvajačkom pohodu
stigao do Egipta, započelo je pod njegovim pokro-
viteljstvom, prvo strogo naučno premeravanje i pro-
učavanje dimenzija Velike piramide. Stručnjacima je
već tada bilo jasno da piramida krije mnogo više od
onoga što se pretpostavlja. Naučno je dokazano daje
u dimenzije piramida ugrađeno celokupno astronom-
sko znanje drevnog Egipta.
y
Treba poželeti" - izjavio je svojevremeno Zak
Beržije, "da se jednoga dana u što skorijoj budu-
ćnosti - najbolje bi bilo da to bude pod okriljem
UNESKO-a - osnuju ekipe istraživača i naučnika
koje bi, neopterećene predrasudama, tragale za či-
njenicama i naučnim dokazima o stvarnoj praistoriji
čovečanstva."
 PROTIVNO ZAKONIMA FIZIKE

Ranih sedamdesetih realizovan je obiman pro-

jekat sa ciljem da se ustanovi ima li u Kefrenovoj
pramidi odaja koje još nisu otkrivene. Ideja o "Pi-
ramida projektu | potekla je od dr Luisa Alvareza sa
Univerziteta u Kaliforniji, dobitnika Nobelove na-
grade za fiziku. Alvarez je verovao da ispod tri egi-
patske piramide i Sfinge, postoje podzemni hodnici
koji omogućavaju komunikaciju između samih pi-
ramida i ulaza u tajne odaje, u kojima bi se mogle
nalaziti arhive sa tajnim znanjima egipatskih sve-
štenika. Za ispitivanje piramide, Alvarez je pred-
ložio da se iskoriste kosmički zraci, koje je još 1911.
godine otkrio austrijski naučnik Hes. Potrebno je,
smatrao je Alvarez, postaviti detektor kosmičkih zra-
ka (Spark chambers — elektronska oprema koja je
izazvala najviše pažnje 1965. godine na Svetskom
sajmu tehnike), u unutrašnjost piramide i on će re-
gistrovati različite stepene radijacije zavisno od toga
kako je usmeren.
Naučnici koji su pokušali da prodru u tajne pi-
ramide kosmičkim zracima, bili su zapanjeni miste-
rioznim okolnostima koje su napravile haos medu
elektronskim uređajima. U nadi da će otkriti tajne ko-
more, oni su godinu dana na magnetske trake ne-
prekidno beležili kosmičke zrake prilikom njihovog
prodiranja kroz unutrašnjost piramide. Pretpostavljali
su da će kosmički zraci ravnomerno prodirati kroz
piramidu ako je ona masivna, bez šupljina, i da će na
detektoru kosmičkih zraka u podnožju piramide iza-
zvati iste reakcije. Ako u piramidi postoje šupljine,
onda će kroz njih prodirati više kosmičkih zraka, ne-
go kroz masivne delove. To bi bilo zabeleženo i na
magnetskim trakama, i putokaz ka neotkrivenim ko-
morama biće postavljen. Više od milion dolara i hi-
ljade radnih časova utrošeno je na projekat, računa-
jući i rad tada novog IBM 113 kompjutera na Ein
Šams Univerzitetu u blizini Kaira.
Dr Amir Goheda, rukovodilac eksperimenta, sa
ustezanjem je bio prisiljen da prizna da rezultati pro-
tivreče svim do sada poznatim prirodnim zakonima.
Na magnetskim trakama je iz dana u dan beležen
potpuno različit intenzitet kosmičkih zračenja u unu-
trašnjosti Kraljevske komore. Impulsi su se mogli
prikazati i optički i akustički. Bilo je tu raznih sklo-
pova linija, simbola, geometrijskih oblika. Ali ono
stoje sa naučnog gledišta potpuno nemoguće, bila je
činjenica da su se simboli i geometrijski oblici, me-
reni uvek u određeno vreme i pod određenim uslo-
vima, uvek istim mernim instrumentima, menjali iz
dana u dan. U jednom intervjuju, dr Amir Goheda je
izjavio:
"Ovo je naučno nemoguće. Ili u geometriji pira-
mide postoji neka bitna greška koja utiče na naša
merenja, a to je gotovo nemoguće, ili ovde imamo
posla s misterijom koja prevazilazi mogućnost obja-
šnjenja. Nazovite to kako hoćete, okultizam, proklet-
stvo faraona, čarobnjaštvo, magija. U svakom slučaju,
u unutrašnjosti piramide deluje neka sila koja je u
suprotnosti sa svim zakonima nauke".
Američki novinar Džon Tanstel, koji je intervju-
lsao dr Gohedu, objavio je jula 1968. godine za-
nimljiva zapažanja u časopisu Tajms:
 "Pre oko hiljadu godina, Egipćani su pisali o
pokretnim zidovima u galerijama piramide i taj-
nim, debelim vratima koja otvara nepoznata sila.
Postoje i zapisi, koji se odnose na prastare robote
koji čuvaju tajnu blaga, a pominju se i pojave bli-
stavih svetlosti u dubinama egipatskih piramida.
Ukoliko to sve nisu prazne priče, i ukoliko su egi-
patski hroničari zabeležili istinu, možemo pretposta-
viti da ispod piramida postoje instalirani generatori
velike snage, koji i dan danas proizvode čudesne
fenomene."

Istraživač Moriš Satelen, smatra, da su čuvari

znanja, možda, u dalekoj prošlosti predvideli skrna-
vljenje grobnica i potrage za blagom, pa su u riznicu
drevnih znanja postavili moćne odašiljače radijacije,
kako bi sprečili sve one koji pokušaju da otkriju taj-
ne egipatskih piramida. Umesto basnoslovnog blaga,
veruje Satelen, ispod piramida se nalaze metalne plo-
če ispisane hijeroglifima koje sadrže sve tajne drevne
egipatske nauke i istoriju ljudskog roda od vremena
postanka na ovoj planeti. A ako se prisetimo priča o
skrivenom blagu Asteka iz vremena španskih osva-
janja, posebno onih koje spominju pedeset dve zla-
tne ploče na kojima je zapisana celokupna istorija
ovog naroda i njihova naučna dostignuća i saznanja,
kao i činjenice daje Egipat oduvek bio meta brojnih
osvajača, onda ova teorija zvuči sasvim ligično.
Satelen čak nudi i rešenje problema - gde započeti
istraživanje. Naime, dijagonale Keopsove i Kefre-
nove pramide su na istoj osi, severoistok-jugozapad,
a jedna dijagonala Mikerinove piramide je paralelna.
Ako se produži druga dijagonala Mikerinove piramide
u pravcu severozapad, ona će preseći osu dijagonala
prve dve u određenoj tački X. Geometrijski centar
Sfinge, nalazi se u produženju južnog zida Kefreno-
ve piramide.
 Satelitski snimak platoa u Gizi

Ukoliko se osovina Sfinge poduži malo više pre-

ma zapadu, primetiće se da seče produžetak piramida
tačno u onoj istoj tački X. A ako uporedimo dimen-
zije Velike piramide sa strukturom molekula DNK, do-
lazimo do još frapantnije misterije koja potvrđuje
teoriju da je ova piramida zapravo riznica naučnih
saznanja drevnog Egipta. Naime, molekul DNK liči
na spiralno uvrnute stepenice od konopca, gde se bo-
čne strane sastoje od ostataka šećera (dezoksiriboza)
i fosforne kiseline, a "prečke" od azotastih baza: ti-
mina, adenina, citozina i guanina (skraćeno T, A, C,
G). Ugao pod kojim se vezuju za lanac DNK varira:
kod timina iznosi 50 stepeni, kod adenina 51, kod ci-
tozina 52, a kod guanina 54 stepena. I evo prvog ču-
da: prosečni ugao pod kojim se vezuju azotaste baze
bio bi 51 stepen i 45 minuta, a kod Keopsove pira-
mide ugao nagiba bočnih strana iznosi 51 stepen i 51
minut! Drugo čudo: odnos dužine veze citozin - gu-
anin (1,08 nanometara) prema dužini timin - adenin
(1,11 nanometara), jednak je 0,973. Rub Keopsove
piramide odnosi se prema dužini strane osnove kao
0,946!.Očigledno isto!

Molekul DNK
 Treća neobična podudarnost: odnos prečnika
molekula DNK (2 nm) prema dužini koraka spirale
(3,4 nm) bio bi 0,588. Ako podelimo apotemu bočne
strane Keopsove piramide dijagonalom osnove, do-
bijamo 0,568 - gotovo istu vrednost! Četvrto: ugao
uspona spirale DNK iznosi 26, a ugao nagiba glavne
galerije na Keopsovoj piramidi - takođe 26! Peto: u
koraku spirale DNK (34 angstrema) smešteno je 10
nukleotidnih parova, čije je međusobno rastojanje
3,4 angstrema ili 1/10 koraka. Keopsova piramida ni
tu ne zaostaje! Njena visina je 146 metara, a ulaz u
piramidu nalazi se na visini od 14 metara - takođe
jedna desetina!
 JOŠ DUBLJE U PROŠLOST...
U VREME ČUDA...

Brojni su razlozi koji idu u prilog pretpostavci da

su stare kulture izuzetno dobro poznavale ne samo na-
uku, već i metafiziku, a to je znanje tokom vremena
izgubljeno pa je danas veoma teško argumentovano
govoriti o eventualnim visokim tehničkim dostignu-
ćima starih civilizacija. Česti ratovi neminovno su
dovodili do uništenja materjalnih ostataka raznih kul-
tura i civilizacija. Biblioteke su gorele na svim kon-
tinentima. Bile su uvek prve na udaru osvajača, a
drevna znanja čuvana stolećima, za nas su zauvek iz-
gubljena.
Godine 213. pre nove ere, kineski car Ci Huang
Ti, recimo, izdao je naredbu o spaljivanju svih knjiga
klasične literature, sa izuzetkom knjiga o proro-
čanstvima, medicini i poljoprivredi.
Aleksandrijska biblioteka je pre uništenja imala
preko 700.000 svezaka i predstavljala srediste kulture
Starog sveta. Daje kojim slučajem ostala netaknuta,
naše predstave o istoriji izgledale bi prilično drugačije
od ovih koje danas imamo. Šta tek reći o Srednjem
veku koji podseća na ogromnu lomaču na kojoj su,
pored ljudi, često gorele i knjige.
Srećom, nešto od svega toga je pošteđeno unište-
nja. Na osnovu sačuvanih fragmenata, iz poharanog
muzeja ljudske istorije, kako je govorio arheolog
Dragoslav Srejović, u stanju smo da bar na trenutak
zavirimo u bogatstvo zadivljujuće naučno-tehničke
riznice čovečanstva. Krenimo redom.
Postoji dosta arheoloških nalaza i zapisa koji uka-
zuju da su proizvodnja i upotreba električne energije
bile moguće i pre nekoliko hiljada godina! U četvr-
tom veku naše ere, Sveti Avgustin je pisao o "čude-
snoj lampi u drevnom egipatskom hramu boginje
Izis, koju nisu mogli da ugase ni vetar ni voda."
Grčki putopisac Lukijan iz Samosate (120-180. g.)
pominje, da je u sirijskom gradu Hijeropolisu video
"blistavi dragulj na čelu boginje Here, koji je noću
osvetljavao ceo hram." U hramu Jupitera u Balbeku,
Lukijan je zapazio i "sijajuće kamenje".
U Bagdadskom muzeju čuvala se do rata u Za-
livu 1991. petnaestak santimetara visoka posuda od
pečene ilovače. Poticala je iz perioda od 227. do 126.
godine pre naše ere, a pronađena je u blizini Kujut
Rabua u Iraku. Arheolozi tvrde da se takve posude
nisu nikada koristile u domaćinstvima Mesopotami-
je. U posudi se nalazila bakarna cev dužine 26 mm,
sa obe strane zaptivena smolom. U sredini cevi je
bio gvozdeni štapić, na vrhu prekriven olovom. Za
upućene, ovo je klasični opis jednostavne baterije i
da bi funkcionisala, potrebno je samo u posudu si-
pati svež elektrolit. Vilard Grej, istraživač američke
kompanije Dženeral elektrik, napravio je kopiju dre-
vne vavilonske baterije i napunio je rastvorom plavog
kamena. Tako napravljena, baterija je davala napon
od jednog volta! Postavlja se pitanje da li je to zaista
prva baterija u istoriji civilizacije napravljena ljudskom
rukom, ili samo još jedna obredna posuda nepoznate
namene? Međutim, na istom području na kome je
pronađena ova "posuda", otkriveni su i brojni pred-
meti sa zlatnim i srebrnim prevlakama, što je mnoge
laike, ali i pojedine stručnjake navelo da poveruju
kako su ovi nalazi zapravo konačan dokaz o upotre-
bi struje za elektroplatiniranje i galvanizaciju pre više
hiljada godina.

Stari zapisi kriju riznice o kojima veoma malo

znamo - ovi su pronađeni na tlu današnjeg Irana

Sanskritski tekst Agestja Samhita opisuje kako se

proizvodi električna energija:

"Stavi jednu dobro očišćenu bakarnu ploču u

glinenu posudu. Sipaj u nju plavi kamen, a zatim
vlažnu strugotinu. Zatim na tu strugotinu stavi
ploču od cinka prekrivenu živom. Kontakt će pro-
izvesti silu koja se naziva dvostrukim nazivom
Mitra-Varuna. Voda će se tada razložiti na Pra-
navaju i Udanavaju. Kažu da povezani lanac od
stotinu takvih posuda daje veoma snažnu silu".
 "Zapanjujuće je" - pisao je fizičar Laplas -
"da Egipćani nisu bili voljni da na nas prenesu
svoja astronomska posmatranja i znanja. Pa ipak,
mi znamo za reputaciju njihovih sveštenika koji
su učili Talesa, Pitagoru i Platona. Upućeni su do-
bro čuvali svoje tajne i otkrivali su samo ono što
je bilo društveno korisno, ili ono što su mogli da
shvate neupućeni naučnici. Egipatski sveštenici su
bili optuživani da su ponekad koristili magnete,
elektricitet, parne mašine, ultrazvuk i razne druge
uređaje da bi pravili lažna čuda u cilju zasenjiva-
nja ljudi božanskim moćima."

U svakom slučaju, ostaje činjenica da su sve-

štenici znali za parnu mašinu, ultrazvuk i elektricitet,
što ukazuje na postojanje nauke koja je bila gotovo
neverovatna za ono vreme. Ipak, sveštenici su pove-
rili neka od svojih znanja, opisana u tajnim knjigama,
dvojici naučnika - Ktesibijusu i Heronu iz Aleksan-
drije, pod uslovom da svoj rad koriste samo za do-
brobit hramova.
Valter Kiaulen opisuje čuda Heronovih uređaja:

"Svojim parnim mašinama, hramove je pretvorio u

mesta misterija. Kada su se na oltaru palile svete
vatre, kamena truba je odsvirala signal za vernike da
uđu. Oni su videli velika vrata koja se sama otvaraju,
a kada su ulazili u svetilište okrećući bronzane
točkove koji su bili u ulaznom holu, padala bi fina
kiša namirisane vodice, metalne ptice su otvarale
kljunove i iz njihovih grla izla-I zio je natprirodni
poj."

Ljudi su ostajali bez reci pred metalnim likovima

bogova koji su se lagano dizali prema tavanici, sta-
tuama koje su, teške nekoliko tona, jednostavno vi-
sile u vazduhu, teškim bronzanim vratima koja su se
 "Čuda" drevnih hramova

otvarala i zatvarala na zapovest i sveštenicima koji

levitiraju.
"Po njihovoj volji" - piše Elifas Levi, "hram
je bio obavijen oblacima ili osvetljen nadljud-
skom svetlošću; ponekad bi mrak pao usred dana,
a ponekad bi noć sijala, lampe se same palile, bo-
govi zračili, čula se tutnjava groma i teško bi bilo
bezbožnima koji bi na sebe navukli kletve inici-
ranih."

Pre više hiljada godina, sveštenici su poznavali i

nauku i religiju; bili su hemičari, fizičari, biolozi. Bili
su inicirani i upućeni u Znanja koja se nisu odnosila
samo na metafiziku. Pa ipak, dozvolili su da Heron iz
Aleksandrije napravi nekolio uređaja za laike: par-
nu mašinu poznatu kao aeolipil - koja funkcionise na
principu potiska mlazom; motornu pumpu; klep-sidru
4 čudesnu vrstu časovnika; čak i metar za me-renje
pređene razdaljine.
I Stari zavet je pun opisa čudesnih mašina koje su
korišćene za "komunikaciju s Bogom". Mnogi opisi
neodoljivo pod^ećaju na razne električne mašine koje
su danas poznate. Jesu li, možda, u doba Avrama,
ljudi znali za elektricitet, čijim se otkrićem tako
ponosi zapadna nauka? Sve govori u prilog teoriji
daje u biblijsko vreme, elektricitet vrlo stručno
korišćen, ali i daje takvo znanje povereno na čuvanje
izabranom broju sveštenika koji su od prikazivanja
"svojih moći" sasvim ugodno živeli.
Moriš Denis-Papen veruje da je Mojsijev kovčeg,
ili kovčeg zaveta, za koji se smatra daje sadržao
tablice zakona, Aronovu palicu i vazu ispunjenu ma-
nom, neka vrsta električne komore, u stanju da pro-
izvede moćni elektro naboj.
Ruski časopis "Nauka i religija " daje opis zave-
tnog kovčega, postavljajući hipotezu daje to, u stvari,
električni kondenzator:
"Dvadeset peto poglavlje Knjige izlaska go-
vori kako je Gospod dao Mojsiju vrlo specifične
instrukcije za građenje kovčega. Bio je napravljen
od drveta zvanog sitim i obložen zlatom spolja i
iznutra (identičan princip električnog kondenza-
tora: dva provodnika odvojena izolacijom), sa zla-
tnom krunom okolo.
'I načini Veseleilo kovčeg od
drveta sitima, dva i po lakata dug
i podrug lakta širok i podrug
lakta visok. I pokova ga čistijem
zlatom iznutra i spolja; i načini
mu zlatan vijenac unaokolo.
 I sali mu četiri biočuga od zlata
na četiri ugla njegova: dva
biočuga s jedne strane,
a dva s druge.
I načini poluge od drveta
sitima, i okova ih zlatom...'
(2. knjiga Mojsijeva 37/1, 2, 3, 4)"
Ruski naučnici su izračunali, da je napon izme-
đu obloga takvog kondenzatora (l,25m x 0,75m x
0,75m) mogao biti oko 10 000 volti po santimetru.
Gledano u celini, takav kondenzator je mogao da pro-
izvodi struju napona od 50 kilovolta!
Čuvarima kovčega, Levitima, bilo je dozvoljeno
da ga dotaknu, drugi nisu imali tu privilegiju. Nosili
su ga pomoću dve dugačke motke optočene zlatom.
Svaka je bila provučena kroz zlatne prstenove na uglo-
vima kovčega, tako daje obezbeđena provodljivost u
dodiru sa zemljom.
Kondenzator ili akumulator, praznio se pri tom
bez opasnosti po nosače. Izolovan, kovčeg je pone-
kad zračio vatreni oreol i ako bi neko nesmotren po-
kušao da ga dodirne, doživeo bi snažan električni
šok. Nesrećni Uza, koji je dodirnuo kovčeg, izgleda
nije poginuo od ruke razgnevljenog boga, već od
elektriciteta.
Sedamdesetih godina, na osnovu opisa iz knjige
proroka Jezekilja (Stari zavet), Džozef Blumrih,
inženjer astronautike, tada zaposlen u NASA, proje-
ktovao je letelicu izuzetnih aerodinamičkih osobina.
Zanimljivo je da stari tekstovi obiluju opisima ra-
znoraznih letećih mašina. U jednom sanskritskom ru-
kopisu koji se čuva na univerzitetu u Misoreu, govori
se o čudnim letilicama koje su načinjene od "šesna-
est lakih kovina, a pokretala ih je, između ostalog,
živa. Nečujno su se kretale od jednog mesta do dru-
 Znanja drevnih naroda su proizvod ogromnog iskustva
generacija posmatrača i istraživača...

gog, a imale su uređaje kojima bi se mogla videti unu-

trašnjost neprijateljskih letilica..."
I Jevreji i Grci, nasledili su deo egipatske nauke.
Zupčasti sunčani časovnik u Antikiteri, bio je dokaz
razvijenog astronomskog znanja. U trećem veku pre
naše ere, Eratosten je izmerio kosinu ekliptike i obim
Zemlje!
Helenski astronom Hiparh (oko 190-120. godine
pre nove ere) izmerio je veličinu Meseca metodom
paralakse još u drugom veku pre Hrista. On je nacr-
tao i prvu kartu zvezdanog neba i stvorio metod za
utvrđivanje položaja planeta.
Vavilonski sveštenici su pre gotovo 4000 godina
zabeležili svoja prva osmatranja o kretanju Venere,
Marsa i Jupitera.
 Egipatske zvezdane karte postojale su oko 3500
godina pre naše ere. Stari Egipćani su znali da su
Merkur i Venera bliži Suncu nego Zemlja, Mars, Ju-
piter.
Ideju da se Sunce nalazi u centru našeg sistema
prvi je saopštio Grčki astronom Aristarh sa Samosa,
280. godine pre naše ere. Međutim, ta je teorija pri-
hvaćena tek zahvaljujući Nikoli Koperniku u 16. ve-
ku. Tunel u Samosu, dug oko 1000 metara, iskopala
su dva tima radnika počinjući svaki sa svoje strane.
Sreli su se u sredini sa savršenom preciznošću - tu-
nel je apsolutno pravolinijski sagrađen. Kada je u na-
še vreme kopan tunel ispod Mon Blana, italijanski i
francuski inženjeri koristili su radare, magnetske de-
tektore i ultrazvuk. A u vreme gradnje tunela na Sa-
mosu, kompas još nije bio pronađen!
Aristotel je pisao metalnim perom. Platon je na-
pravio klepsidru koja je fiinkcionisala kao budilnik.
U svojoj palati, Neron je imao lift koji se dizao u vis
oko 40 metara.
Prema Pliniju, Petroniju, Diokasijusu i Isidoru iz
Sevilje, nelomljivo staklo (plastika), bilo je poznato
Rimljanima. Postalo je toliko popularno, da je Tibe-
rije naredio da se fabrika uništi, bojeći se da bi novi
pronalazak smanjio vrednost zlatu i srebru.
Pre nego stoje izabran za Papu pod imenom Sil-
vester II, francuski monah Gerbert je iniciran u Se-
vilji i Kordobi od strane arapskih učitelja. Oko 970.
godine, on je pronašao parne orgulje, prvi časovnik
koji su pokretali tegovi - uređaj koji se sastojao od
tri sfere sa kojima je opisivao kretanje planeta, i sis-
tem računanja sa celim brojevima i razlomcima sli-
čan onome koji koristimo i danas. Gerbertov genije
je toliko prevazilazio kapacitete njegovih savreme-
nika, da je on odustao od toga da ih nauči tajnama
mehanike, matematike i astronomije (posebno o okru-
glim Zemlje, koju je dokazao pomoću svojih sfera).
Nekolicinu istina koje je otkrio, ljudi su zaboravili
čim su Čuli. Mada je poznavao tajnu gromobrana, Ger-
bert se ograničio na to da kaže da se grom može ot-
kloniti dugim motkama sa oštrim metalnim vrhovima,
zabodenim u zemlju. Ljudi desetog veka jednostav-
no nisu bili zainteresovani za nauku.
Slično je bilo i u 13 veku, kada je Rodžer Bejkon
prelistavajući stare arapske rukopise, otkrio za to
vreme, nezamislive tajne. Bejkon, rođen u Engleskoj
1214. godine, prvi je predložio da se izvrši reforma
julijanskog kalendara. U optici se smatra pretečom
Galileja i Njutna. Nema jasnog dokaza da je ikada
napravio instrument sličan teleskopu, ali je sigurno
da bi praktična primena njegovog znanja direktno
dovela do refraktujućeg teleskopa koji je u Kini po-
znat od pamtiveka, a kojeg je napravio Holandanin
Metijus 1609. godine, a zatim i do mikroskopa čiji se
pronalazak pripisuje Zaharijasu Jansenu 1590. go-
dine. Isto znanje se moglo upotrebiti za pravljenje
refraktujućeg teleskopa, četiri stoleća pre Njutna, da
su ljudi iole bili zainteresovani. U Bejkonovim spisi-
ma se nalazi i formula za pravljenje baruta. Kada je
umro, kaluđeri iz njegovog manastira su zakucali
njegove knjige i rukopise za zid - kako se činilo sa
ozloglašenim delima iz oblasti magije.
Nekoliko hroničara iz XIII veka govore o Ješi-
elu, francuskom rabinu čiju je erudiciju hvalio Luj
IX, a koji je znao tajnu "zaslepljujuće lampe koja se
sama palila". Ovu lampu bez ulja i fitilja, JeŠicl je
ponekad noću stavljao na prozor, snažno fascinira-
jući svoje savremenike. Mada je bio akreditovan na
dvoru i povremeno služio i kao kraljev savetnik, Je-
šiel nikada nije otkrio tajnu svoje lampe.
 Hroničari tvrde da je imao i specijalan način za
teranje neželjenih posetilaca koji bi se približili nje-
govim vratima. On bi "dodirnuo ekser ukucan u zid
njegove radne sobe, na šta bi puckajuća, plavičasta
varnica odmah prskala. Teško svakome ko tada do-
dirne zvekir: on bi se presamitio, urlajući, pa bi zatim
potrčao koliko ga noge nose."
"Jednog dana" - - piše Elifas Levi, "preteča i
ne-prijateljska gomila se skupila ispred njegovih
vrata. Ljudi su držali jedno drugo za ruke da bi se
suprotstavili onome što su nazivali 'zemljotre-
som'. Najhra-briji je zvekirom zakucao na vrata.
Ješiel je dodirnuo svoj ekser. Napadači su trenut-
no odbačeni unazad, padajući jedan preko dru-
gog. Pobegli su vrišteći, kao da su opečeni. Na
ovaj način, užasom koji je u njima izazvao, Ješiel
je uspevao da bude ostavljen na miru."
Sve ovo jasno ukazuje na to daje Ješiel izumeo, ili
ponovo izumeo električnu svetiljku i daje, priti-
skanjem dugmeta, mogao da šalje električnu struju u
gvozdeni zvekir na vratima. Ješiel je bio iniciran u
naučnu tajnu za koju nije smatrao da treba da je ot-
krije ljudima XIII veka.
Regiomontanus, nemački matematičar i astronom
iz 15 veka čije je pravo ime bilo Johan Miler, imao je
jednu neverovatnu igračku: metalnu muvu koja je,
kažu, zaista letela. Za vreme banketa muva bi letela
visoko u krugovima iznad glava gostiju a da ni je-
dnom nije udarila u zidove, a onda bi se vratila na
njegovu ruku. Još neobičniji pronalazak je bio me-
hanički orao u prirodnoj veličini koji je imao speci-
jalnu ulogu prilikom ulaska cara Maksimilijana I u
Nirnberg: orao je lansiran prema caru sa vrha zidina,
dok je car još bio daleko. Kada bi došao do njega,
okrenuo bi se i poleteo ispred cara lepršajući krilima,
sve do gradskih kapija.
 Godine 1485, blizu Via Apia u Rimu, otkrivenje
grob mlade devojke koja je ležala u nekoj neidenti-
fikovanoj tečnosti. Liceje bilo savršeno očuvano, pa
je izgledalo kao da spava. Pored nogu joj je bila upa-

Antičke lampe - mogu li davati svetlost

nekoliko hiljada godina?

Ijena lampa. Jedan natpis ukazivao je daje umrla pre

više od 1500 godina i da joj je ime Tilija, Ciceronova
kći!? Ubrzo po otvaranju groba, lampa se ugasila. Ni-
ko nije mogao da objasni kako je mogla da gori tako
dugo.
U prastarim epovima i legendama često se mogu
naći opisi "tehnoloških čuda". U Ramajani, drevnom
indijskom epu starom 3000 godina, pominje se oru-
žje razarajuće moći:

"Tada Rama pusti strelu neodbranjive moći

Užasnu, smrtonosnu... I ta dalekometna
strela
Zapalila je moćnog Rakšasa.
I kočije s konjskom zapregom,
Potpuno zahvaćene plamenom
raspadoše se na pet prirodnih elemenata...
Njegov skelet, meso i krv ne izdržaše.
Spalilo ih je oružje...
Ni pepeo ne ostade od njih."

Drevne slike pune su letećih ''kočija "

 Da li je sastavljač epa, kako mnogi današnji na-
učnici tvrde, zaista prisustvovao nuklearnoj eksplo-
ziji, ili je sve samo plod pesničke mašte? A ako je
mašta u pitanju, kako onda objasniti detaljne opise
nuklearne eksplozije sa svim propratnim pojavama,
koje su tek krajem četrdesetih godina XX veka za-
beležili naučnici? Gotovo je nemoguće odgovoriti
na ovo pitanje.
Tradicija i drevni tekstovi Tibeta i Indije obiluju
izveštajima o praistorijskim letećim mašinama koje
su imale pozadi pogon na vazduh, vatru i živu.
Grad Mohendžodaro, arheološki lokalitet u do-
njem toku reke Ind, imao je kanalizaciju i kupaonice
u najvećem delu kuća još pre 4000 godina. Kada je
Versaj izgrađen, u palati nije bilo kupatila ni toaleta.

Mohendžodaro - kanalizacija pre četiri mileniji

prvi planski izgrađen grad na svetu
 U Briselskom muzeju postoji slika Hijeronimusa
Bosa koja predstavlja iskušenje sv. Antonija, onakvo
kakvim su ga zamišljali ljudi petnaestog veka. Đavo
je na slici proizveo čitav niz iskušenja, ne bi li sveca
skrenuo sa božijeg puta. Ali ono što je posebno za-
nimljivo su prikazi letećih mašina. Jedna od njih je
vazdušni brod u obliku ptice, sa palubom, jarbolom i
jedrima, po uzoru na jedrilice. Međutim, na jarbolu se
jasno vidi antena, a postoji i uređaj za merenje uglova
koji može biti samo goniometar - uređaj koji će tri
veka kasnije izumeti fizičar Karanzo. Da li je Boš još
1516. godine zamislio i naslikao mogućnost prijema i
prenosa elektromagnetskih talasa?
Putujući po Bliskom Istoku 1867, Mark Tven
opisuje ostatke Vavilonske kule:

Vavilon iz slavnih dana

"Bilo je osam kula, od kojih dve i danas stoje -

džinovske građevine od opeka presečene napola od
zemljotresa, opaljene i napola istopljene munjama
razgnevljenog boga..."
 Mark Tven je izgleda pisao o ostacima kule u
Borsipu, nedaleko od Vavilona, koja - po nekim po-
dacima istopljena ne samo spolja, već i iznutra - pred-
stavlja još jednu zagonetku bez odgovora. Pitanje
ostaje - kako je u to vreme, proizvedena temperatu-
ra dovoljno visoka da istopi opeke?
Spektroskopske analize metalnog pojasa pronađe
nog u grobnici jednog kineskog velikaša staroj više
od 1500 godina, pokazale su da metal u svom sa
stavu najvećim delom sadrži aluminijum! Zapadna
nauka je prvi put izdvojila aluminijum tek 1925.
godine i to hemijskim putem. Danas se aluminijum
izdvaja elektrolizom - uz pomoć električne energije.
Da li je tajna elektrolize bila poznata ljudima pre
1500 godina? I
Američki arheolog DŽ. Mejson je u peruanskim
Andima otkrio ukrasne predmete izrađene od plati-

Cudesna tehnologija u drevnoj obradi metala...

ne! Nejasno je kako su prastari metalurzi uspeli da
proizvedu temperaturu od 1800 stepeni Celzijusa da
bi obrađivali platinu. Na osnovu testiranja nekih ar-
heoloških nalaza, Uprava za standarde Sjedinjenih
Američkih Država je ustanovila, da su prastanovnici
Amerike bili u stanju da pre sedam hiljada godina,
proizvedu temperature više od 8000 stepeni! Nau-
čnici jedino nisu uspeli da dokuče kako im je to po-
lazilo za rukom.
Evo još jedne zagonetke drevnih civilizacija. Ame-
rički arheolog F. A. Mičel Hedžis, pronašao je 1927.
godine u džunglama Britanskog Hondurasa lobanju
od poliranog providnog kvarca tešku oko pet kilo-
grama, zapanjujuće precizne izrade. Frenk Dorland,
umetnički restaurator starina koji je punih šest godi-
na ispitivao neobičnu lobanju mikroskopom i rend-
genskim metodama, dokazao je daje lobanja isečena
od jednog komada kvarcnog kristala, ali bez primene
metalnog oruđa, a zatim polirana - najverovatnije fi-
nim kvarcnim peskom, izrađenim u vidu paste. Taj
juvelirski posao morao je trajati decenijama. Zani-
mljivo je da je donja vilica lobanje pokretna. Ako se
lobanja konopcem pričvrsti da slobodno visi u vaz-
duhu, donja vilica se čak i pri najmanjem dodiru
pokreće, stvarajući utisak da govori. Dorlandova je
zasluga što je zahvaljujući "lobanji sudbine", pro-
našao dokaze o gotovo fantastičnim naučno-tehni-
čkim sposobnostima drevnih Maja ili čak nekog još
starijeg naroda. To zapravo znači da su vekovima pre
pojave savremene vlaknaste optike i fizike provodni-
ka svetlosti, drevni majstori znali kako da ostvare sli-
čne optičke efekte pomoću složenih sistema prizmi,
sočiva i šupljih kanala.
Hjulit Pakard, jedan od naučnika koji su ispiti-
vali "lobanju sudbine", tvrdio je: "Ta stvarčica ne bi
uopšte trebalo da postoji. Osoba koja je lobanju ise-
cala iz kamena, nije imala pojma o kristalografiji i
potpuno je ignorisala ose simetrije. Pa ipak, lobanja
se pri obradi nije razletela na komadiće."
Koliko još čuda kriju arheologija i istorija, a ko-
liko ih je zauvek izgubljeno? Danas se sve više spe-
kuliše o tome šta drevne "nerazvijene" civilizacije
mogu pružiti našoj. Sta možemo naučiti od čoveka
stare ere, čije društvo i sveukupna tehnologija, ipak,
nisu bili razvijeni poput današnjih. Činjenica je da
postoji čitav niz začuđujućih dokaza o izuzetno ra-
zvijenom naučnom znanju ako ne celih kultura, a
ono bar odabranih pojedinaca, ovekovečenom u im-
pozantnim spomenicima od kojih su neki očuvani sve
do današnjih dana. Pomenimo južnoameričke pira-
mide, megalite rasprostranjene širom Zapadne Evro-
pe, Stounhendž - biser megalitske kulture, drevni sun-
čev kalendar neolitskog čoveka...

Stounhendž,
astro-kalendar iz neolita
 Podaci sačuvani u drevnim tekstovima se, ipak,
ne mogu bukvalno shvatiti i tumačiti, pa se na osno-
vu njih ne može ni dati odgovor gde su granice ma-
šte, a gde počinju stvarni događaji. Lako je dokazati
ovu tvrdnju.
Primitivna plemena koja su susret sa današnjom
civilizacijom dozi vela tek polovinom prošlog veka,
nisu mogla da nadu odgovarajuća objašnjenja za
tehničke predmete koji su im pokazani. Zapravo, ni-
su ni pokušavali da ih objasne onako kako to mi - na
osnovu iskustva činimo, već su pokušali da ih pro-
tumače na nivou dostupnom plemenskom znanju i
načinu poimanja. Sličan efekat bi se ponovio kada
bi, recimo, danas pokazali jednom nestručnjaku od-
ređeno naučno otkriće i zamolili ga da napiše izve-
štaj o njemu. Na osnovu tog izveštaja teško da bi i
jedan stručnjak, a nestručnjake da i ne pominjemo,
mogao da stekne bilo kakvu informaciju o izvede-
nom eksperimentu. U sličnoj situaciji se često nalaze
i istraživači, koji godinama pokušavaju da proniknu
u tajne drevnih rukopisa. Jer, tekstovi su često bivali
opterećeni danas nerazumljivom terminologijom, ili
su čak namemo pisani simboličnim jezikom čiji smi-
sao može razumeti samo dobro upućeni Čitalac.
 FILOZOFIJA SMRTI
u DREVNOM EGIPTU

Sve životinje na višem stupnju emotivnog razvo-

ja, pre svega sisari, imaju specifičan psihoemocional-
ni odnos prema smrti i umiranju drugih živih bića.
Džoj Adamson, u naučnim krugovima poznata po du-
gogodišnjem proučavanju afričkih lavova, u svojoj
knjizi "Ziveti slobodno" opisuje slona "koji je oči-
gledno bio visoko cenjen kod svojih drugova. Kada
je uginuo prirodnom smrću, tri slona mužjaka stajala
su nekoliko dana pored njegovog tela, a tada su mu
izvukli kljove i stavili ih na malu udaljenost od tela.
Drugi čudan događaj desio se kada je Džordž (su-
prug Džoj Adamson - prim. autora) morao ubiti je-
dnog slona koji je postao opasan. Ustrelio gaje noću
u jednom vrtu kod Isiola. Idućeg dana les je bio uk-
lonjen zbog smrada. Sledećeg jutra primećeno je da
je lopatica ubijene životinje bila vraćena natrag. Do-
neli su je njegovi drugovi i postavili tačno tamo gde
je slon ubijen. Isto tako, nekoliko puta smo primetili
da su slonovi ispoljili radoznalost za smrt ljudskih
bića. Najednom od naših safarija, ljudi iz tamošnjeg
plemena ispričali su nam da je jedan slon ubio čove-
ka i da od tada svako poslepodne dolazi i stoji sat ili
dva na mestu gde se odigrala tragedija. Proverili smo
i ustanovili daje to istina." - piše Džoj Adamson.
Ako životinje imaju određenu misaonu (etičku?!)
predstavu i odnos prema smrti, onda je sličan odnos
za Čoveka tim pre razumljiviji. Paleontološka istra-
živanja potvrđuju da su ljudi i pre više desetina hilja-
da godina, u samo praskozorje razvoja ljudske svesti,
imali već izgrađen složeni odnos verovanja i ritualnih
postupaka vezanih za sahranjivanje, tačnije, čuvanje
posmrtnih ostataka svojih saplemenika. Sedamdese-
tih godina XX veka, u jednoj pećini u Iraku, ame-
rički arheolozi Dejl Stjuart i Ralf Solecki otkrili su
četiri neandertalska skeleta - jednog muškarca, dve
žene i jedno dete. Sve okolnosti su ukazivale da su
tela tih ljudi, koji su živeli pre 60 000 godina, bila
namemo pokopana! Ali time senzacija nije bila okon-
čana. Jedan sloj zemlje iz grobnice poslat je na anali-
zu čuvenom francuskom geohemičaru A. L. Guranu
koji je otkrio daje veći deo analizirane materije sasta-
vljen od cvetnog praha! Prisustvo cveća u tako velikim
količinama se nije moglo objasniti prirodnim uslovi-
ma. Da li je to značilo da su možda saplemenici, za vre-
me sahrane, cvećem zasipali svoje pokojnike?

O čemu je razmišljao preistorijski čovek?

 Odgovor stručnjaka je bio negativan. Po njiho-
vom mišljenju, neandertalski čovek tog vremena još
nije dostigao određeni stepen razvoja da bi svesno
učinio tako nešto. Ralf Solecki je predočio ''jedino"
moguće rešenje ovog problema. Napravivši spisak
biljaka čije je prisustvo putem analize zemlje A. L.
Gi ran ustanovio, krenuo je u potragu po iračkim se-
lima, sa namerom da utvrdi da li se neke od njih još
mogu naći. Njegovo istraživanje donelo je značajne
rezultate. Naime, sedam od osam vrsta biljaka koli-
ko ih je bilo na spisku, još se i danas smatra lekovi-
tim u Iraku. Cveće iz groba neandertalaca je, možda,
imalo praktičan značaj, a ne estetsku ili Čak senti-
mentalnu namenu. Naučnici koji su ispitivali loka-
litet pretpostavljaju da je to bio grob plemenskog
vrača i njegove porodice, a da su saplemenici sna-
bdeli svog iscelitelja svim neophodnim lekovima za
obavljanje prakse u zagrobnom životu.
Stručnjaci se, dakle, slažu da je još praistorijski
čovek verovao u zagrobni život. To verovanje u kult
mrtvih, duboko utkano u religiozni i svakodnevni ži-
vot, jedna je od najprepoznatljivijih karakteristika
kulture drevnog Egipta. Egipćani, oni isti koji su gra-
dili piramide kao most ka večnom životu na onom
svetu, bili su svesni svoje fizičke prolaznosti i ni-
štavnosti. Taj problem mogao je biti ublažen stva-
ranjem adekvatnog religijsko-magijskog kulta, koji
je počivao na strogo preciziranom i kanonizovanom
odnosu prema smrti i verovanju u zagrobni život kao
produžetak svesnog postojanja. f
Zenon Kosidovski, autor brojnih naučno-popu-
larnih knjiga i eseja, razmišljajući o religiji i kulturi
starih Egipćana, kaže: "Ako želimo tačno da razu-
memo motive koji su faraone navodili na građenje
piramida, moramo se podsetiti na neke karakteristi-
čne odlike egipatske religije. Među plejadom bogo-
va najvećim kultom bio je okružen bog sunca Ra, a
zatim bog zemlje Oziris koji je vladao pravedno, i uz
to ljude naučio svim umetnostima i zanatima. Njegov
brat, bog Set, bio je oličenje zla. Zavideći Ozirisu na
popularnosti među ljudima, ubio gaje, a njegovo te-
lo stavio u škrinju i bacio u more. Ona je isplovila na
obalu u blizini grada Biblosa.
Ozirisova žena, boginja Izida, vaskrsla ga je u
novi život. Vaskrsli Oziris istupa otada kao gospodar
sveta mrtvih. Ozirisov sin Horus, osvetio je očevu
smrt ubijajući Seta. Od tog trenutka, on je postao
oličenje sinovljeve ljubavi, a postoje u borbi sa pro-
tivnikom izgubio jedno oko, postao je i simbol po-
svećenja."
Egipćani su verovali da izlazak i zalazak Sunca
označavaju smrt i vaskrsenje boga Ra. Iz tih mitova
crpli su sigurnost da i njih čeka vaskrsenje i srećan
posmrtni život na drugom svetu. Po njihovom vero-
vanju, čovek se sastojao iz triju elemenata: iz fizi-
čkog tela Hat i iz delova Ka i Ba.
 ulaz u grobnicu
kraljice Nefertari u Tebi
 Kaje bio čovekov dvojnik i njegov anđeo čuvar.
Predstavljen je kao bradat čovek s krunom na glavi.
Bio je i predvodnik umrlog po onom svetu, snabde-
vajući ga hranom i vodeći ga pred lice boga Ra.
Prava čovekova duša bila je Ba, predstavljena kao
ptica s ljudskom glavom, sa uljanom svetiljkom koja
gori ispred nje.

Hijeroglifski simboli:
1. "Ba " - posvećena duša pokojnika
2. "Ka" - "dvojnik", apstraktna ličnost
koja preživljava fizičku smrt

1 Osiguravanje zagrobnog života za dušu zavisilo je

od dva načelna uslova. Mrtvo telo moralo je biti
osigurano i balsamovano da se ne raspadne i da ga ne
opljačkaju lopovi, a sem toga trebalo ga je sna-bdeti
hranom i svim predmetima domaće upotrebe, kako bi
se zadovoljile njegove posmrtne potrebe. Faraoni su,
možda zbog toga, gradili piramide pune kom-
plikovanih kružnih hodnika i galerija, slepih komora i
zamki, čiji je zadatak bio da lopovima onemoguće da
stignu do mumija i blaga u grobovima.
Kao božanska bića, faraoni su se posle smrti ko-
ristili istim povlasticama kao i na zemlji. Pošto se
zamišljalo da bog Ra prevaljuje svakodnevno puto-
 vanje preko neba u
zlatnom brodu, u po-
četku je faraonova
duša preuzimala du-
žnost njegovog ve-
slača, potom čak i
kimanoša broda. Onako
kako su kraljevi
Egipta postajali sve
snažniji vladari, pro-
širivali su se i njihovi
posmrtni zahtevi. U
početku su preuzimali
dužnosti ličnog
sekretara boga, potom
su i sami sedali na
Keopsov brod
presto kao bogovi sunca. U
vezi sa tim verovanjem, stavljali su u grob vesla,
potom i čitave lađe, koje su arheolozi nazivali
"sunčanim lađama". Godine 1955. otkrivenje,

Mesto gde je pronađen brod za prevoz

preminulog kralja
u podnožju Keopsove piramide, u uzidanom skrovi-
štu izuzetno dobro očuvan čun sa asurama na sedišti-
ma i veslima. Piramide i grobnice velikaša odražavaju
klasne razlike kakve su se oblikovale još u davnim
vremenima egipatskog društva.
Balsamovanje posmrtnih ostataka i građenje spe-
cijalnih grobnica, bilo je skup poduhvat, nedostižan
za obične smrtnike. Seljaci, zanatlije i činovnici, sa-

hranjivali su svoje mrtve u

pustinjski pesak. I eto,
čudnim sticajem okolnosti,
dok su veličanstvene
grobnice u većini slučajeva
bile žrtve pljačkaša,
mumificirani ostaci prostih
ljudi izbegli su njihovu
sudbinu i usled nedostatka
vlage u pustinjskom pe-sku,
očuvani u savršenom stanju.
Po dolasku u kraljev
stvo smrti, čovekova duša
nije imala lak život. Obe
ćanu zemlju okruživale su
velike vode a ulaz u nju
čuvalo je čudovište zvano
"izokrenuto lice", pušta
jući samo one koji su na
zemlji vodili pravedan ži
vot. Rojevi demona i vam
pira kao i najrazličitijih
drugih nečistih duhova vre
bali su putujuće duše. Lju
di su imali mogućnost da
mrtvima pomognu magij- Mumija kralja
skim formulama iz ritual- Tutankamona
ne Knjige mrtvih. Faraoni su pored svojih grobnica
podizali hramove i dodeljivali im sveštenike, određujući
za njihovo izdržavanje prihode sa kraljevskih imanja.
Sveštenici su svakodnevno čitali molitve i izvodili
komplikovane rituale, umrlome potrebne kao živome
voda - kako su verovali.
Među najunosnije poslove drevnog Egipta ubrajalo
se balsamovanje posmrtnih ostataka. Još u najranijim
periodima egipatske kulture primećuje se, kao dosledno
poštovanje posmrtnih rituala, nastojanje da se sačuvaju
posmrtni ostaci pomoću hemikalija koje sprečavaju
truljenje. Tehnike balsamovanja su se vremenom toliko
usavršile, da su egipatski majstori balsamovanja već u
srednjem carstvu bili u stanju da obrade mumiju tako
dobro, da su su mnoge ostale sačuvane do današnjih
dana.
O mumificiranju piše i Herodot:
"Postoje naročiti ljudi koji se razumeju u taj po-
sao. Ovi, kad im se donese mrtvac, pokazuju oni-
ma koji su ga doneli drevne kipove kao mustre,
koje su izrađene i obojadisane kao prave lešine,
zatim im pokazuju drugu klasu koja je prostija i
jeftinija a najzad i treću, najjeftiniju. Tada ih pitaju
prema kojoj mustri žele da im balsamuju mr-
tvaca. Kada se dogovore i pogode, rođaci odmah
odlaze kući, a oni ostaju u radionicama i smesta
se prihvataju posla. Ako leš treba da se balsamu-
je po prvoj klasi, izvuku mu najpre pomoću je-
dnog krivog gvozda mozak kroz nozdrve, i to
samo jedan deo, a u drugi uliju u šupljinu neku
jaku tečnost. Posle toga raseku oštrim nožem na-
pravljenim od etiopskog kamena mišiće na trbuhu
i izvade želudac, očiste ga, isperu vinom od palme
i pospu istucanim mirisima. Kad trbušnu duplju
napune čistom istucanom izmirnom, cimetom i
svim drugim mirisima osim tamjana, onda je
ponovo zašiju. Kada to sve završe, stave leš u
 so i ostave ga u njoj sedamdeset dana. Ne smeju .
ga nipošto ostaviti duže vremena u njoj. Kada
prođe sedamdeset dana, operu leš i umotaju ga
celog finim lanenim trakama, zalepivši ih gumom
koju su Egipćani upotrebljavali umesto tutkala.
Iza toga, rođaci ponovo odnose leš i poručuju je-
dan kip ljudskog oblika, u koji stavljaju mrtvaca,
pa ga tada sahranjuju u grobnicu, gde ga ostavljaju
u stojećem stavu pored zida. Tako postupaju kod
najskupljeg balsamovanja.
A ako su izabrali drugi, jeftiniji način, onda se
balsamovanje vrši ovako: uliju kedrovo ulje u štr-
caljke i njime napune trbuh lešine, te ne seku niti
vade iz nje želudac, nego ubrizgavaju tečnost kroz
stražnjicu i u nju stavljaju čep, da ne bi tečnost
iscurila, a zatim je ostavljaju u soli onoliko dana
koliko je bilo napred određeno. Poslednjeg dana
izvuku ubrizgano kedrovo ulje napolje. Ulje je
pak tako jako, da rastvori sva creva i želudac i
izbaci ih sa sobom napolje. Mesnate delove rasto-
pi natrijumova ceđ, tako da od celog tela ostanu
samo koža i kosti. Kad to urade, daju leš rodbini
i ne rade nad njim više ništa.
Treći način balsamovanja koji vrše oni najsiro-
mašniji, sastoji se u ovome: stavljaju leš u so, po-
što su ga prethodno isprali uljem od neke repe, i
drže ga sedamdeset dana, pa ga potom daju rod-

U Egiptu je pored ljudi, balsamovan (mumificiran) i

ogromni broj životinja. U najvećem broju slučajeva
radilo se o mačkama (svetim životinjama Egipćana).
Godine 1898. otkrivena je nekropola sa 300.000
mumificiranih mačaka. Uz mačke, balsamo-vani su i
krokodili - takode svete životinje Egipta.
Francuski egiptolog Zan Zak Barloa navodi daje
obožavanje krokodila išlo toliko daleko da je čitav jedan
grad dobio ime Krokodilopolis, a više desetina hramova
posvećeno je krokodilu.
 Krokodili su balsamovani na više načina. Pošto
im je najpre izvađena utroba a lešina oprana u slanoj
vodi i osušena na suncu, posvećeni krokodili su po-
tapani u bitumen a zatim zaštićeni tankim palmovim
daščicama. Drugi su
konzervirani u na-
tronu (natrijumov
oksid), a potom uvi-
jani u platno.
Čast da budu bal-
samovane, imale su i
ptice. Naročiti gra-
bljivice i ibisi. So-
kolovi, jastrebovi i
orlovi, mumificirani
su pojedinačno, ili u
gomilama od dvadest
do četrdeset komada.
Potopljene u bitumen,
ove ptice su do da-
 našnjih dana sačuvale
čak i perje.
U Dolini kraljeva
nađeni su izvrsno oču-
vani pavijani, usprav-
ljeni, čudnog pogleda,
ponekad ukrašeni, a
smešteni u posebne sar-
kofage.
Rovčice su posle-
dnja i najmanje očeki-
vana kategorija sisara u
egipatskim grobnica-
ma. To su sisari upola
manji od domaćeg mi-
sa, a njihovo balsa-
movanje zahtevalo je
izuzetnu veštinu. Na-
močene u bitumen i uvi-
jene u platnene krpice,
sahranjivane su uvek u
društvu ptica - čak su i
smeštene u njihovim
lobanjama. U Tebi su
za ove bubojede iz-
rađivani i minijaturni
sarkofazi od smokvi-
nog drveta. Nije razja-
šnjeno čime je rovčica
zaslužila ovakvo po-
štovanje, pogotovo što
je zasigurno nema na
popisu državnih bo-
žanstava.
 IMA NEKA TAJNA VEZA

Vratimo se verovanju u zagrobni život. Coveko-

vo fizičko telo Hat, obeležava nešto, sa čime je lo-
gički povezano truljenje i propadanje. Sa telom je
povezan Ka, koji predstavlja zapravo misaonu indi-
vidualnost ili deo ličnosti koja je imala sve psihičke
karakteristike umrlog. Ka se, za razliku od fizičkog
tela, može kretati sa jednog mesta na drugo, potpuno
nezavisno, pa čak i na nebu razgovara sa bogovima.
Pokloni koji su ostavljani u grobovima iz svih peri-
oda, namenjeni su Ka, jer se smatralo da on oseća
mirise, pije i jede. U najranija vremena, odvaja se
deo groba, da bi ga Ka mogao koristiti. Unutar Ka
boravila je duša - Ba, koja je imala moć da po volji
postaje telesna ili bestelesna. Smatralo se da je Ba
eterična i da je mogla da izađe iz groba i ode u nebo
gde je uživala u večnom životu i slavi. Ba je mogla
da posećuje telo u grobnici, da ga oživi i razgovara
sa njim. Baš kao i srce, Ba je bila središte čovekovog
života.
Savremeni ezoteristi tvrde da Ka zaista postoji i
to kao čovekov bestelesni dvojnik. Ima, međutim, i
naučnika koji iznose ozbiljne dokaze u prilog teoriji
da fizičko telo nije jedino koje čovek poseduje.
U Velikoj Britaniji je 1929. godine objavljena knji-
ga Silvana Maldona "The Projection of the Astral
Body" - Projekcija astralnog tela, u kojoj autor na-
vodi daje u dvanaestoj godini, sasvim slučajno, do-
živeo odvajanje svoje svesti (Ka!) od tela. Maldon
tvrdi da se to odvajanje događa svakome od nas to-
kom sna ali je u pitanju nesvesni proces koji se, posle
buđenja, zaboravlja. Uz posebne vežbe, moguće je
postići svesno buđenje astralnog tela, i što je naj-
važnije, kontrolisati njegovo kretanje.
U tome je verovatno najdalje otišao okultista Majki
Dorfman, koji u knjizi "Astralna projekcija " kaže:

"Astralni svet je višeslojan, a po gruboj podeli,

možemo ga deliti na viši i niži. Niži sloj se pone-
kad teško može razgraničiti od materijalnog sveta
jer ima osobine i astrala i materije. Niži Astral pre-
lazi u eterični sloj čija je funkcija da održi molekule
fizičkog plana u organizacionom redu. Pronašao
sam da postoje neka ulazna mesta koja se nalaze
na prvom, unutrašnjem planu i namenjena su upra-
vo umrlim licima. Tu je okolina veoma slična ma-
terjalnim uslovima na površini Zemlje."

Egipćani su verovali da je Ka, čovekova slobodna

svest povezana sa fizičkim telom. Maldon, Dorfman i
druge pristalice astralne projekcije, tvrde to isto.
Samo se u današnjim ezoterijskim školama pro-
menio naziv, pa je Ka poznatiji kao Astralno telo, ili
astralni dvojnik. Astralno i fizičko telo povezuje spe-
cifična, nematerjalna tvorevina koja se naziva "sre-
brno uže", a izlazi iz Čela, tačnije trećeg oka ili Adna
čakre fizičkog tela, da bi u astralno ušlo u predelu te-
mena. Srebrno uže je rastegljivo i omogućava astral-
nom telu neograničenu slobodu kretanja. Za razliku
od starih Egipćana koji su verovali da Ka posećuje
mumiju svoga tela sve dok ona postoji, savremeni
ezoteristi smatraju da se srebrno uže prekida u tre-
nutku smrti pa se astralno telo više ne može vratiti u
fizičko. To objašnjava i ogromnu pažnju koja je po-
svećena balsamovanju posmrtnih ostataka.
 Astralna projekcija, kako je opisuju mistici

Mumificiranje posmrtnih ostataka nije izum star-

ih Egipćana. Bilo je prisutno i u mnogim velikim
kulturama starog sveta. Danas, pogotovo na zapadu,
taj običaj u modifikovanom obliku ponovo oživlja-
va. Hiljade bogatih Amerikanaca i Evropljana plaća
ogromne svote novca specijalizovanim institucijama
za kriogenizaciju. A sve zbog toga da bi im telo
posle smrti bilo zamrznuto na izuzetno niskim tem-
peraturama i sačuvano, u nadi, da će neka buduća
nauka uspeti da ih jednoga dana ponovo vrati u
život. Očigledno da rajska uživanja, o kojima
propoveda hrišćanska religija, mnogima nisu dovolj-
na garancija za život posle života.
 PROKLETSTVO FARAONA

Priča se daje sedmi lord od Karnarvona gotovo

dobio infarkt kada mu je sluga saopštio da se u tajnim
skrovistima njegovog zamka, iza porodičnih do-
kumenata, nalazi oko tri stotine vrednih predmeta iz
Tutankamonove grobnice.
Faraoni su za Karnarvone uvek bili od posebnog
značaja. Deda sedmog lorda od Karnarvona ušao je
1922. godine u istoriju, kao jedan od pronalazača
Tutankamonove grobnice. Peti lord nije bio arheolog po
profesiji, već su ga zdravstvene prilike odvele u
Egipat. Kao i mnogi drugi Britanci i on je bio fasci-
niran otkrićima arheologa i avanturista u egipatskim
pustinjama. Jer, piramide su posebno dvadesetih godina
XX veka bile u "modi". Iz radoznalosti, lord Kar-narvon
je fmansirao nekoliko ovakvih ekspedicija, a 1914. je
dobio i dozvolu za iskopavanja u Dolini kraljeva,
zajedno sa Britancem Hauardom Karterom, koji je od
1890. vršio iskopavanja u Egiptu.
Četvrtog novembra 1922. godine započelo je to
uzbudljivo istraživanje koje je svetu donelo čitav niz
senzacionalnih otkrića ali i nekoliko, do danas, ne-
razjašnjenih misterija. Tutankamonova grobnica je
jedina do sada otkrivena sa celokupnim i nedirnutim
sadržajem. Na neki čudan način pošteđena je pohlepe
pljačkaša grobova. Takvo otkriće izazvalo je euforiju
širom sveta. Na naslovnim stranama svih svetskih novina,
pominjala su se dva imena - Tutankamon i
Hauard Karter. O otkriću je odmah obavešten i fi-
nansijer poduhvata lord Karnarvon, koji je na lokalitet
stigao već sutradan.
Hauard Karter će u svojim memoarima zabeležiti:

"Prema dogovoru, oko dva sata sakupili su se

svi koji su imali privilegiju da prisustvuju otva-
ranju grobnice. Medu njima bili su: Karnarvon,
Evelin Herbert, ministar javnih radova ekselenci-
ja Abu el Halim Paša Sulejman, zatim generalni
direktor Uprave za starine Lakau, Viljem Garstin,
Carls Tast, upravnik egipatskog odeljenja Metro-
politen muzeja u Njujorku, Litgou, profesor Ber-
stid, dr Alen Gardiner, Vinlok, Marvin Herbert, Ri-
čard Betel, generalni inspektor Uprave za starine
Engelbah, trojica egipatskih inspektora Uprave za
starine, predstavnik vladine štampe i članovi na-
šeg Štaba - ukupno dvadeset dve osobe."

Hauard Karter
 Međutim, u pozadini velikog događaja zbivala se
neverovatna drama i niz misterioznih događanja je po-
krenut. Ubrzo po otvaranju Tutankamonove grobnice,
lord Karnarvon se razboleo. Patio je od malaksalosti,
groznice i visoke tamperature, koja je dostizala i 40
stepeni. Lekari su ustanovili daje lord prilikom bri-
janja rasekao ubod nekog insekta i povredio se. Me-
đutim, po njihovom mišljenju, to nije moglo uzro-
kovati tako visoku temperaturu. Jedne noći, oko dva
časa posle ponoći, u čitavom Kairu je došlo do pre-
kida struje iz neobjašnjivih razloga. Iz hotelske sobe
u kojoj se nalazio lord Kamarvon začuo se čudan šum
koji je probudio njegovog sina. Našao je oca u buni-
lu, oblivenog znojem. Peti lord Karnarvon je bio na
samrti. U bujici nerazumljivih reci koje je izgovarao
na kraju, njegov sin i sestra su uspeli da čuju samo
poslednju rečenicu: "Poslušao sam njegov zov, odla-

Lord Karnarvon
zim za njim." Istoga trenutka, u Engleskoj, hiljada-
ma kilometara daleko od Kaira, uginuo je njegov
omiljeni terijer. Iz kairske električne centrale su ja-
vili da nema tehničkog razloga za iznenadni nesta-
nak struje.
Tako započinje legenda o prokletstvu faraona.
Među kopačima i radnicima na lokalitetu Tutankamo-
nove grobnice, posle smrti lorda Karnarvona zavladala
je prava panika. Uzrok tome je bila mala glinena plo-
čica koju je Karter našao u pretkomori. Posle deši-
frovanja, ustanovljeno je da natpis glasi: "Smrt će
svojim krilima prekriti svakog ko naruši mir fa-
raona". Ova pločica je kasnije nestala i iz popisa
pronađenih predmeta i iz fundusa, a da niko nije us-
peo da odgonetne kako i gde.
Zanimljivo je da se i na jednoj od figura, koje su
se u drevnom Egiptu koristile isključivo u magijske
svrhe, postoji sličan zapis: "Ja sam onaj koji pla-
menom pustinje proteruje razbojnike prodrle u
grobnicu. Ja sam onaj koji čuva Tutankamonov
grob."

Pečat kojim je zatvorena Tutankamonova grobnica

 Hauard Karter probija vrata -
fotografija koja je obišla svet 1922. godine

Tutankamonova zlatna maska

 Prvo proučavanje Tutankamonove mumije —
mnoge sa ove fotografije ubrzo će stići "prokletstvo K

Smrt lorda Karnarvona je, naravno, mogla biti i

čista slučajnost, bez ikakve veze sa grobnicom egi-
patskog faraona, da se sve završilo na tome.
Međutim, nekoliko godina posle otkrića Tutan-
kamonove grobnice, dvadeset dve osobe iz ekipe
Hauarda Kartera umrle su na čudan i neobjašnjiv na-
čin. Trinaestorica su direktno prisustvovala otvaranju
grobnice, poput Artura Mejsa. Ubrzo posle Karnar-
vonove smrti, Mejs je počeo da se žali na premore-
nost. Njegova agonija je trajala kratko. Umro je od
posledica "nedefmisane" bolesti. Prokletstvo faraona
je delovalo.
 Engleski industrijalac Džoel Vulf, posle posete
Tutankamonovoj grobnici, umro je na brodu kojim
se vraćao u Britaniju od posledica teške groznice.
Udovica lorda Karnarvona umrla je 1929. godine.
Po mišljenju lekara, uzrok smrti bio je ujed insekta.
Iste godine umro je i Karterov sekretar Ričard Betel.
Profesor Strazburškog univerziteta Dimihen, do-
putovao je u Egipat u jesen 1922. godine da bi kopi-
rao tekstove iz grobnica faraona. Radio je nedeljama
duboko u podzemnim hodnicima piramida. A onda
je počeo da ispoljava prepoznatljive simptome šizo-
frenije. Satima je pričao neverovatne događaje koje
je, kako je sam naglašavao, doživeo boraveći u gro-
bnicama. Umro je u nastupu nervne rastrojenosti.
Nemački egiptolog Georg Maler, rukovodilac is-
kopavanja u tebanskom gradu mrtvih kod Deir el-
Medine, umro je u četrdeset četvrtoj godini. Uzrok
smrti - temperatura praćena jakom groznicom. Ma-
lerova specijalnost bila je, između ostalog, prouča-
vanje načina sahranjivanja u starom Egiptu. Zbog
toga je i provodio dosta vremena u grobnicama fa-
raona.
Džejms Berstid, američki arheolog koji je prisu-
stvovao otvaranju Tutankamonove grobnice i sarko-
faga, iznenada je dobio paralizu usred ekspedicije u
dolini Nila. Mesec i po dana bio je prikovan za po-
stelju. Uprkos tome, zahtevao je da ga svakog dana
nose u Dolinu kraljeva, da bi video kako Karter na-
preduje u svom radu oko grobnice. Bolest je bila pra-
ćena visokom temperaturom i strašnom groznicom.
Uzrok bolesti - nepoznat. Iste simptome koji su ubr-
zo doveli do smrti, imao je i profesor engleske knji-
ževnosti La Fler, koji je putujući Istokom, posetio
Berstida i Hauarda Kartera, ali i Tutankamonovu gro-
bnicu neposredno posle otvaranja.
 Američki arheolog Volter Brajan Emeri, ruko-
vodio je iskopavanjima u Sahari od 1935. do 1971.
godine. Od 1964. njegova opsesija i životni cilj je
pronalaženje grobnice prvog velikog egipatskog le-
kara - Imhotepa. Imhotep je bio lekar, graditelj pi-
ramide farona Zosera, njegov savetnik, ali i tvorac
egipatskog pisma i kalendara. Već prilikom prvih pro-
bnih iskopavanja, Emeri nailazi na čitav splet podze-
mnih hodnika i tunela. Daje na pravom putu, ubedio
ga je pronalazak dvadesetak santimetara visoke sta-
tue Ozirisa, boga smrti, koja datira iz Zoserovog
perioda. Nekoliko sati kasnije, kola hitne pomoći
odvezla su Emerija u kairsku bolnicu. Lekari su di-
jagnosticirali paralizu desne strane tela i gubitak mo-
ći govora. Sledećeg dana Volter B. Emeri je umro.
Kairski list "AlAhram 1 objavio je sutradan: "Taj ne-
obični događaj navodi nas na pomisao da legendarno
prokletstvo farona ponovo deluje."
Postoje podaci koji svedoče daje Titanik na svom
tragičnom putu prevozio mumiju neke egipatske vra-

Da lije Titanik potonuo zbog prokletstva?

care koja je bila, radi što bolje zaštite tako vrednog
eksponata, smeštena na komandnom mostu broda. Ne-
ki od preživelih potvrdili su daje tokom celog puta,
sve do trenutka brodoloma, posada Titanika pokazi-
vala čudne znake mentalne rasejanosti.
Grupa Japanskih naučnika je sedamdesetih godi-
na XX veka pokušala da u blizini Gize napravi deve-
tnaest metara visoku kopiju Velike piramide. Ubrzo
su neki članovi ekipe oboleli a u štampi su se pono-
vo pojavile priče o prokletstvu faraona.
Poznat je i slučaj jedne američke filmske ekipe
koja je pedesetih godina XX veka u Egipat stigla sa
namerom da snimi biografski film o Ehnatonu, fa-
ronu rođenom oko 1409. godine p.n.e. Ehnaton je za-
pravo bio Amenofis IV, koji je još na početku svoje
vladavine u egipatsku religiju uveo jednu prevratni-
čku novinu - obožavanje Atona kao vrhovnog božan-
stva. Aton je zamenio starog egipatskog boga Sunca
-Amon Ra. Amenofis IV je novom bogu sagradio i
novu prestonicu - Ahetaton. Svoje ime je promenio
u Ehnaton, zatvorio hramove drugih bogova, naro-
čito hramove Amonovog kulta, konfiskovao svešteni-
cima imanja i prihode i pokušao da stvori novi verski
i politički sistem. I to sve u prvih šest godina svoje
vladavine.
Bes Amonovih sveštenika i njihove osvetničke
težnje lako je razumeti. Ehnaton se uskoro sukobio i
sa mržnjom i otporom ostalih klasa. Posle njegove
smrti 1369. godine, na presto dolazi devetogodišnji
Tutankamon. Vraća se stari verski sistem, a svi trago-
vi Ehnatonove vladavine se uništavaju. Ehnatonov
grob je razoren, a reljefi u njemu uništeni. Grobovi
njegovih plemića bili su oskrnavljeni na isti način.
Kada je u pravnim postupcima bilo neophodno da se
navedu dokazi iz vremena njegove vladavine, Eh-
naton je pominjan samo kao zločinac iz Ahefatona.
 Ehnaton i Nefretiti pod zracima Atona
Brisanjem njegovog imena sa svih mesta na kojima
je bilo zapisano, sveštenici su ga osudili na večno lu-
tanje po beskraju i gubitak duše. Oni su prokleli i
svakog ko u budućnosti prizove njegovo ime.
 Ljudima iz Holivuda priča je bila više nego pri-
mamljiva. Na glasine o prokletstvu niko nije obraćao
pažnju. Pa ipak, već prvog dana snimanja, dok su
dve glavne glumice pred kamerama izgovarale re-
čenicu: "Mi prizivamo Ehnatona, mi prizivamo Eh-
natona..." podigla se iznenada strašna peščana oluja
pa je snimanje moralo da bude prekinuto. Te noći, obe
glumice su sanjale Ehnatona. Obe su imale isti san:
da se nalaze u hramu ispred Ehnatonovog kipa koji
oživljava. Jedna glumica je sanjala kako je kip udara
rukom posred lica, a druga, daje dobila udarac u pre-
delu storiiaka. Sutradan su obe prenete u bolnicu gde
su podvrgnute operacijama tačno na onim delovima
tela gde su u snu zadobile udarce. Potom je ekipa u
najvećoj žurbi spakovala svoju opremu i glavom bez
obzira pobegla iz Egipta.

Ehnaton
 Filip Vandenberg u knjizi "Prokletstvo faraona ",
pokušava da odgovori postoji li ono, ili ne:
"U mnogim egipatskim tekstovima govori se o
tajanstvenim silama. To se veoma plastično vidi
iz pripovetke Setne. Kada je Tot zatražio od
Rea da mu se vrati čarobnjačka knjiga koju je
ukrao Ne-nefer-ke-Ptah, Re je udovoljio toj molbi
na taj način stoje s neba uputio na Zemlju
božansku silu koja se pobrinula da se kradljivac
ne vrati živ u Memfis. Magični papirus XI14-15
piše o "velikim božanskim silama koje počivaju u
Bubastisu". O istim je silama očigledno reč i u
Pamontovoj demotskoj knjizi mrtvih, gde se
govori o "božanskim silama grada Bubastisa koje
izlaze iz njegovih grobnica". A ime sudije mrtvih
u prevodu glasi: "Onaj iz Bubastisa koji izlazi iz
grobnice".
Vredno je napomenuti da se od tih sila nikada
ne traži da zaštite žive. Zašto im se obraćaju
samo mrtvi i bogovi? Najjednostavnije je
objašnjenje da se radi o smrtonosnim silama.
Ako krenemo dalje i konstatujemo da su faraoni
takvim silama čuvali svoje grobove, ući ćemo u
trag prokletstvu faraona."

Mnogi naučnici, skloni da poveruju samo u ono što

se eksperimentom može dokazati, pokušali su da
pronađu neko logično objašnjenje uzroka smrti brojnih
istraživača. Biolog i lekar dr Ezedin Taha sa ka-irskog
univerziteta, obavestioje novinare 1962. daje konačno
ušao u trag prokletstvu faraona.
Taha je u laboratorijskim uslovima dokazao po-
stojanje čitavog niza mogućih uzročnika smrti, medu
kojima i gljivicu Aspergillus niger koja, po mišljenju dr
Taha, može u mumijama i zatvorenim grobnicama
preživeti i nekoliko hiljada godina. Teorija dr Ezedina
Taha, potkrepljena je i činjenicom daje kod službenika
muzeja i arheologa koji istražuju grobnice otkrio ovu
gljivicu koja izaziva upale disajnih or-
gana, svrab i nadražaje na koži. Smatrajući da su
naučnici umrli zbog infekcije gljivicama, dr Tahaje
izjavio da su naklapanja o prokletstvu faraona samo
puste priče. Nekoliko dana posle konferencije za štam-
pu, dr Tahaje poginuo u saobraćajnoj nesreći. Uzrok
smrti - zakazivanje krvotoka.
I danas je javno mnjenje podeljeno u pogledu to-
ga postoji li nekakvo "prokletstvo" ili je to samo
uobrazilja, a možda i vesto smišljena prevara. Gamal
Muhtar, direktor Uprave za proučavanje starina u
Kairu, na pitanje da li veruje u priče o prokletstvu fa-
raona, odgovorio je: "Ne. Mnogi ljudi pokušavali su
da povezu zagonetno umiranje istraživača grobnica
sa poznatim pločama prokletstva, otkrivenim u sar-
kofazima faraona. Ali ja u to ne verujem. U toku goto-
vo celog svog života, imao sam posla sa grobnicama
farona i njihovim mumijama i, kao što vidite, predsta-
vljam živu negaciju tih priča."
Dvadesetak dana posle intervjua i posle razgle-
danja blaga iz Tutankamonove grobnice, Gamal Mu-
htar je iznenada umro od "infarkta". Slučajnost?
 MISTERIJA PIRAMIDALNIH OBLIKA

Tridesetih godina XX veka, svet je bio ubeđen da

se tajna mumificiranja krije, pre svega, u upotrebi ra-
zličitih hemikalija, od bitumena, natrona, pa sve do,
po najnovijim otkrićima, radioaktivnih materija pri-
rodnog porekla. Međutim, Francuz Andre Bovis do-
lazi do senzacionalnog otkrića - da se mumificiranje
može izvesti i bez upotrebe hemikalija.
Boraveći u Egiptu, Bovis je često posećivao Ke-
opsovu piramidu. Jednom prilikom, primetio je da se
u centralnoj odaji piramide nalazi telo mačke koja je,
verovatno zalutavši u podzemnim hodnicima, uginula
od gladi. Bovis je razgledao telo i ustanovio da nema
ni najmanjeg traga raspadanja. Mačji leš je bio sasu-
šen baš kao i najbolje obrađena mumija. U tom trenu-
tku, sve je ličilo na još jednu misteriju bez logičnog
objašnjenja.
Vrativši se u Francusku, Bovis je počeo da eks-
perimentiše sledeći isključivo sopstvenu intuiciju. U
svom vrtu napravio je umanjenu kopiju Keopsove
piramide i u nju stavio telo uginule mačke. Ono što
se dogodilo, prevazišlo je sva njegova očekivanja.
Ni posle nekoliko dana telo nije pokazivalo znakove
truljenja i raspadanja. Naprotiv, sušilo se polako, da
bi se na kraju pretvorilo u "originalnu" egipatsku mu-
miju. Kasnije, Bovis je u svoje modele stavljao ra-
zne predmete i namirnice i pri tom dobij ao rezultate
koji se graniče sa fantastikom. Cveće, voće, povrće,
meso - sve se u piramidama mumificiralo posle od-
ređenog vremena, bez ikakvih tragova truljenja ili ple-
sni. Bio je to najprirodniji metod konzervacije koji je
ikada pronađen!
Svoje radove i rezultate eksperimenata, Bovis je
objavio u mnogim časopisima, ali opŠte podozrenje
koje je pratilo njegovo otkriće, onemogućilo gaje da
se proslavi i nastavi sa radom na nekom od poznatih
i priznatih instituta. Neosporno je ipak, da Bovisu pri-
pada izuzetna zasluga jer je prvi otkrio i dokazao da
piramide energetski deluju - oblikom!
Češki inženjer Karei Drbal je 1950. godine, po-
kušao da ponovi eksperimente o kojima je pisao Bo-
vis, u čemu je i uspeo. Cehoslovački patentni zavod
odobrio je patent pod brojem 91304, koji se odnosio

Andre Bovis
na upotrebu piramidalne energije za oštrenje žileta.
Zapravo, bila je to umanjena kopija Keopsove pirami-
de od stiropora u kojoj bi se posle izvesnog vreme-
na tup žilet naoštrio "sam od sebe". Iako ljudima iz
patentnog zavoda nije bilo jasno kako takav pronala-
zak fiinkcioniše, ipak je posle mnogobrojnih provera
prihvaćen. Modeli Keopsove piramide od stiropora,
ubrzo su postali uobičajena stvar u domovima Drba-
lovih sunarodnika.

Piramida u ulozi "oštrača " žileta

U jednom intervjuu Drbal je rekao:

"Jedna od tajni piramida su njene stranice i
one, kako izgleda, generišu energiju! Postoji veza
između oblika i prostora u piramidi i fizičkog, he-
mijskog i biološkog procesa koji se dešava unutar
 nje. Ako upotrebimo odgovarajuće forme i ob-
like, bićemo u mogućnosti da ubrzamo ili odlo-
žimo pojedine procese. Iako trenutno nije jasno
kako to čine, evidentno je da se to događa. Samo
oni koji više vole da veruju daje to glupost, dakle
oni koji neće da znaju, mogu biti uvereni da efek-
ta nema."

Istraživač i publicista Filip Vandenberg, komen-

tarišući radove Bovisa i Drbala kaže:

"Oba navedena eksperimenta s piramidama iza-

zivaju pitanje: Jesu li stari Egipćani znali - ili bar
oni upućeni medu njima - zašto i kako deluje ta
energija koju savremena nauka još nije ponovo
otkrila? Mobilišu li se - kao što to tvrdi istraživač
Pol Branton - usled određenih geometrijskih obli-
ka fizičke sile koje mogu izazvati i smrt? Možemo
li ovde nazreti neko rešenje fenomena poznatog
pod nazivom prokletstvo faraona?"

Tačno je da zvanična nauka još nije u dovoljnoj

meri prihvatila ove stavove, ali je isto tako očigledno
da se u toj oblasti danas stvari uveliko menjaju.
Situacija je posebno ohrabrujuća ako za primer uz-
memo radove nuklearnih fizičara. Fizika subatom-
skih čestica je došla do takvog stepena razvoja da, i
pored izuzetnog obima znanja, neke osnovne istine
ne izgledaju više tako evidentno jasne. Sve veći broj
fizičara, iako to nije pravilo, počinje da priznaje pa-
rapsihološke fenomene što je, bar donedavno, bilo
nezamislivo. A potvrdu o postojanju tih pojava, ne-
retko, nalaze baš u sopstvenim laboratorij ama.
U američkom časopisu "Sajens Dajdzesty\ Eli-
zabet Rejšer, stručnjak za teorijsku fiziku laboratori-
je "Lorens Berkli", koja radi u sastavu Kalifornij-
skog univerziteta, kaže:
 "Ako ste u stanju da verujete modernoj fizici -
kvantnoj mehanici, kvarkovima, opštoj teoriji rel-
ativiteta i svim nobelovcima koji su za ta otkrića
dobili svetska priznanja, onda možete poverovati
i u parapsihologiju."

Neke od teorija koje Elizabet Rejšer navodi još

uvek su samo teorije koje prkose zakonima logike ali
su, kakva kontradiktornost, iako nedokazane u pra-
ksi, postale osnova savremene teorijske fizike.
Južin Vigner i Brajan Džosefson, vrhunski fi-
zičari i dobitnici Nobelove nagrade, smatraju da
čudesne pojave iz sveta psihotronike podležu istim
zakonima kao i subatomske čestice.

Suština parapsihologije u -
subatomskim česticama?7
"U nekim eksperimentima na akceleratorima" -
izjavio je Džozefson "došlo je do toga da su ekspe-
rimentatori, svesno ili nesvesno, uticali na ponašanje
elementarnih Čestica!"
Gledano sa tog aspekta, ideja da objekti pirami-
dalnog oblika sabiraju i fokusiraju energiju prostora,
uopšte nije neshvatljiva, ili nemoguća.
Eksperimenti rađeni širom sveta pokazuju da pi-
ramide snažno deluju na sva materijalna tela koja se
u njima nalaze. Rezultati nekih istraživanja upućuju
na jednu još zanimljiviju činjenicu - da se polje ener-
getskog dejstva proteže i izvan piramide.
Žilet se do izvesne mere može naoštriti i ako je
van piramide, pod uslovom da je postavljen na nje-
nom vrhu, što ukazuje na ograničeno energetsko dej-
stvo piramidalnog polja. Podsećamo da će se taj isti
žilet naoštri potpuno, ukoliko odstoji nekoliko dana
u piramidi.
Treba imati u vidu da je žilet izrađen od metala,
pa prema tome ima strukturu čvrstog tela koja se ra-
zlikuju od tečnosti i gasova čiji atomi nisu raspo-
ređeni strukturalno. Na primer, svaki atom kristala,
ima tačno određeno mesto u odnosu na druge atome
kristala, gradeći pri tom takozvanu - kristalnu re-
šetku. Ivica žileta ili brijača ima, dakle, kristalnu
strukturu čvrstog tela koja se upotrebom, u većoj ili
manjoj meri deformiše.
Teorijski gledano, atomi kristala su u stanju da se
vrate na staro mesto. U stvarnosti se to vraćanje i
odigrava, ali ne u tolikoj meri da bi se žilet naoštrio
sam od sebe. Da bi se to zaista dogodilo, potrebno je
dodati energiju u nekom vidu koji nam je još nepo-
znat, ali je očigledno da postoji. Samo dodavanje
energije, međutim, ne objašnjava fenomen.
Postoje i neki specijalni uslovi, gde se i pored
dodavanja energije žilet neće naoštriti. Naprotiv - is-
tupiće se još više. Eksperiment je dovoljno zanimljiv
da bi bio opisan, iako primer nije u direktnoj vezi sa
piramidama.
U noći punog meseca stavite žilet između dva
prozorska krila, i ostavite ga nekoliko sati. Naravno,
žilet mora biti nov, neupotrebljen. Rezultat će biti
zapanjujući. Ujutro ćete primetiti daje oštrica žileta
savim tupa, kao da je žilet upotrebljavan više puta.
Uticaj punog meseca na metal, baš kao i obrnuti pro-
ces - oštrenje metala u piramidi, nije moguće obja-
sniti. Možemo samo nagađati da su ti fenomeni u
vezi sa talasnom prirodom svetlosti, kosmičkim zra-
cima, ili...

Piramida oštri, Mesec tupi...

Tajanstveni uticaj punog meseca opisuje se u broj-

nim legendama na svim meridijanima. Hirurzi izbe-
gavaju operacije pri punom mesecu, jer je iz iskustva
poznato da se tada vrlo česta krvarenja teško zausta-
vljaju. Dokazano je i daje broj samoubistava dostiže
procenat od skoro sto odsto u noćima punog meseca.
Sve ove pojave su potpuno suprotne posledicama dej-
stva piramida. Za razliku od negativnog dejstva pu-
nog meseca, piramide, na neki čudan način, deluju
pozitivno.
U knjizi "Tajne sile piramida", Bil Šul i Ed Petit,
opisuju eksperiment sa bakrom:

"Malu traku tanke bakarne folije stavili smo u

centralnu tačku piramide. Iznenada smo primetili
da se bakar odbija kad god sam stavio ruku blizu
njega. Pretpostavljali smo da je neka elektrosta-
tička sila bila uzrok fenomena. Neko vreme sam
se tako zabavljao, razmišljajući kako i moje telo i
bakar imaju isto naelektrisanje, i pitao sam se da
li se na neki način mogu promeniti polaritet bakra
ili, čak, moj sopstveni. Dok sam razmišljao o to-
me, traka se približila i prilepila za moj prst. Na-
stavio sam da se igram sa tim, i moj prst je stalno
privlačio taj mali komad bakra. Ali, sledećeg ju-
tra, bakar je ponovo počeo da se odbija od prsta."

Ovo je klasični opis telekineze, sposobnosti da se

predmeti pokreću vlastitom voljom i energijom, bez
ikakvih pomagala. Piramida je u ovom slučaju bila
aktivator procesa.
 "Prvi naš susret sa njim usledio je kada je on
imao 36 godina (rođen je 1936. godine). On se
odlikuje izuzetnom nervozom i pojačanom emo-
tivnošću. Ukazujući na te svoje crte, on podvlači
daje, kako kaže, varijanta norme."

Jermolajev je izvesne vidovnjačke sposobnosti is-

poljio još u detinjstvu, zapanjujući time odrasle. Psi-
hokinezom je ovladao srazmerno kasno, kada mu je
bilo oko trideset godina. Kasnije je uspeo da razvije i
druge parapsihološke osobine. Lako stupa u tele-
patski kontakt; telepatska sposobnost se, kao uosta-
lom i druge sposobnosti te vrste, čas povećava, a čas
smanjuje. Ako je u dobroj parapsihološkoj formi, spo-
soban je za potpuni telepatski kontakt sa mnogim lju-
dima, pri čemu se telepatija može ostvariti prijemom
i predajom praktično beskonačnog broja vizuelnih
slika. Sam Jermolajev se ozbiljno odnosi prema svo-
jim parapsihološkim mogućnostima, ali naglašava da
smisao njegovog života nije u tome. On smatra da je
za njega najvažniji rad u oblasti filma. Analizirajući
njegovu ličnost, može se reći daje Jermolajevu
potpuno svojstena ona neuravnoteženost, poremeće-
nost ravnoteže psiholoških procesa, koja je ranije
razmatrana kao uslov za ispoljavanje parapsiholo-
ških pojava. U njegova nesumnjivo psihološka svoj-
stva spada začuđujuće snažna uobrazilja. On često
podvlači kako različite predmete zamišlja halucinan-
tno jasno. Ta čisto umetnička Jermolajevljeva crta,
svakako igra veliku ulogu u njegovim parapsiholo-
škim osobinama, u koje spada psihokinetička sposo-
bnost. Neophodan momenat za održavanje predmeta
u vazduhu jesu jasne i dosta žive predstave.
O tome kako je Jermolajev ovladao psihokinezom
može se suditi jedino na osnovu njegovih kazivanja.
Tu je presudan bio njegov susret sa jednim Lenjin-
gradaninom (zvaćemo ga S.). Jednom, u omanjem
društvu, koje se zabavljalo prikazivanjem trikova s
kartama, S. je predložio da izvede svoj trik. Zavezao
je maramicu u čvor^ držao je malo prstima obeju ru-
ku i, kad je razmakao šake, maramica je lebdla u va-
zduhu ispod prstiju. Postoje bio uveren daje posredi
trik, Jermolajev je pomislio daje S. imajući u ruka-
vima kaputa magnete, zavezao u maramicu komad
gvožđa i da maramica lebdi usled međusobnog dej-
stav gvožđa i magneta.
Želeći da proveri svoju hipotezu i da razotkrije taj,
po njegovom mišljenju, primitivni trik, Jermolajev
je predložio S. da digne u vazduh loptasti cvetić as-
tre, koji je stajao u vazi. S. je to prihvatio i ubrzo je
cvetić lebdeo ispod njegovih ruku. Za Jermolajeva je
to bilo neočekivano, jer cvet nije bio provodnik ele-
ktrične struje i na njega nisu mogla delovati magnetna
polja. Najuzbudljivije je bilo to, što su se sve latice
astre uspravile i zauzele sasvim neprirodan položaj,
kao da su se postavile po liniji sile. Postalo mu je ja-
sno da lebdenje cvetića u vazduhu nije trik i silno je
želeo da savlada veštinu levitacije predmeta. Tom
sposobnošću je ovladao pod rukovodstvom S, tokom
dve sedmice. Ali nije mu odmah polazilo za rukom
da levitira predmete. Satima je držao predmete u ru-
kama, odvajajući povremeno prste. S. mu je rekao da
mora osećati učinak prianjanja prstiju za predmet, ali
tog čudesnog učinka nije bilo. Na kraju, jednom, ka-
da se umorio i upao u nekavo stanje polusna, Jermo-
lajev je osetio da su mu prsti prionuli toliko, da ih je
bilo teško odvojiti od predmeta. S velikom mukom
razmakao je prste i predmet je lebdeo ispod ruku.

"Kada je reč o održavanju predmeta u vazdu-

hu" - kaže Puškin, "u mehanizmima tih pojava
još mnogo staje teško objasniti. Jedno od mogu-
ćih tumačenja može biti to, da na objekte deluju
različiti znaci zračenja koji prolaze kroz kožu.
Zahvaljujući tim zračenjima, Jermolajev zasićuje
objekt česticama svoje biološke energije, koja po-
seduje jedan od dva znaka. Nakon što je predmet
dovoljno zasićen nabojima jednog znaka, on po-
činje da privlači na sebe zračenje suprotnog zna-
ka. Ishod je onaj efekat "prianjanja ruku", koji je
prethodio psihokinezi. U tom slučaju postaje shva-
tljivo zašto predmet lebdi u vazduhu, ako subjekt
uspe da od njega odvoji ruke. Naboji jednog zna-
ka nalaze se na predmetu, a naboji drugog znaka
- nastavljaju da zrače iz ruku. Pojava psihokineze
omogućava objektivno registrovanje postojanja
energije u prostoru oko kože."

U ovoj priči je najhitnije da se psihokineza može

naučiti. Takva mogućnost otkriva perspektive sistemat-
skog istraživanja tog čudesnog čovekovog psihofi-
zičkog svojstva. U ovladavanju tim sposobnostima,
piramide nam zaista mnogo mogu pomoći.
 KAMEN MUDROSTI

Zanimljivo pitanje je, međutim, u kojoj meri pi-

ramide, ako već deluju na materiju, mogu daje me-
njaju? Može li piramida da izvrši promenu jednog
elementa u drugi? Odgovor savremene nauke bi bio
da je to apsolutno nemoguće! Jer, transmutacija je-
dnog elementa u drugi može se izvesti - uzmimo za
primer bilo koji udžbenik fizike - samo uz učešće
ogromnih količina energije kakva se, na primer, os-
lobađa pri eksploziji atomske bombe ili u nuklear-
nom reaktoru. Posle ovako kategoričnog stava nauke,
i sama pomisao povezivanja transmutacije elemena-
ta sa piramidama bez upotrebe reaktora je više nego
smela, čak nelogična. Svakom hemičaru ili fizičaru

Srednjevekovni alkemičari u svojoj laboratoriji

takve ideje, koje podsećaju na nikad ostvareni san sre-
dnjevekovnih alhemičara su -jednom rečju - smešne.
Ipak, šezdesetih godina XX veka, u naučnim kru-
govima je u početku tiho i bojažljivo, počelo da se
govori da postoje sistemi u kojima je transmutacija
elemenata moguća. Luis C. Kervran objavljuje 1962.
godine u Parizu knjigu "Biološke transmutacije: abe-
racije azota, kalijuma i magnezijuma ". Na osnovu eks-
perimenata baziranih na strogo naučnim principima,
Kervran nedvosmisleno dokazuje da kod biljaka po-
stoji proces pretvaranja jednog elementa u drugi.
Ključni dokaz Kervran je otkrio kada je u plitku
posudu stavio nekoliko stotina zrna razih žitarica i po-
prskao ih blagim rastvorom manganovih soli. Pretho-
dno je hemijskom analizom utvrdio da seme žitarica
sa kojima eksperimentiše ne sadrži gvožđe čak ni u
tragovima. U rastvoru manganovih soli seme je prokli-
jalo, a vremenom, protivno svim prirodnim zakoni-
ma, iz rastvora je nestajao mangan a stvaralo se gvožde!
Kervran je ponavljao eksperiment bezbroj puta i
menjao asistente koji su obavljali hemijske analize,
ali nisu bili upućeni u tok i cilj eksperimenta. Nekoli-
ko puta hemijske analize su obavljali specijalizovani
instituti. U najvećem broju slučajeva transmutcija je
dokazana. Ponekad je, na zaprepašćenje istraživača, do-
lazilo do odstupanja po tačno utvrđenim pravilima.
Dokazano je da transmutacija zavisi i od položaja Mese-
ca ili godišnjeg doba u kome se eksperiment izvodi.
Osim biljaka i životinje poseduju moć pretvaranja
jednog hemijskog elementa u drugi, ustanovio je Ker-
vran. Eksperimentisao je i sa rakovima koje je gajio
u potpuno izolovanim kontejnerima. Kvalitativna i
kvantitativna analiza su pokazale da neki elementi je-
dnostavno nestaju iz eko sistema dok se drugi, kojih u
početku nije bilo, stvaraju u velikim količinama.
 OTKRIĆA SE NASTAVLJAJU

Pretpostavka je da piramide utiču na tela sa kri-

stalnom strukturom tako što deluju na njihovu kri-
stalizaciju. U slučaju nekog poremećaja, te strukture
pomažu da se atomi ponovo vrate u prvobitni položaj
unutar rešetke krstala. Sledeće pitanje koje se samo po
sebi nameće je - kako piramide utiču na amorfna tela
I tela koja nemaju kristalnu strukturu materije?
Lajl Votson opisuje eksperimente sa piramidama
u koje je stavljao jaja, pečeno meso i uginule miševe.
U svim eksperimentima rezultati su isti - organska
materija ostavljena unutar pramide je savršeno oču-
vana u dehidriranom stanju, za razliku od one koju je
držao van piramide. U knjizi "Natprirodno ", Votson
piše:
"Prisiljen sam da zaključim da kartonska re-
plika Keopsove piramide nije samo prazno aran-
žiranje komada kartona, već ima i neverovatne
osobine!"

Dr Boris Vern, direktor jednog istraživačkog pro-

jekta u Vašingtonu, eksperimentisao je sa plastičnim
piramidama i kupama. Rezultati koje je objavio po-
kazuju da su sveza jaja pod piramidom dehidrirala za
manje od mesec dana. A bud koju je stavljao na ku-
vana jaja, unutar piramide, nije se širila.
Kaliforijski istraživač V. Kameron opisuje ogled
sa malom plastičnom piramidom postavljenom u ku-
patilo gde je vlažnost vazduha izuzetno velika. Ispod
piramide stavljen je komad svežeg mesa. Tri dana
kasnije, iz piramide je dopirao slab miris koji se na-
kon šest dana potpuno izgubio. Vremenom se meso
mumificiralo. Kameron tvrdi daje komad mesa u pi-
ramidi ostao nekoliko meseci pa je, iako sasušen, bio
u tako dobrom stanju da se mogao jesti.
Dr Patrik Flanegan u knjizi "Piramide i njihov
odnos sa biokosmičkom energijom ", opisuje svoje eks-
perimente sa bananom koju je držao u piramidi, a
koja se mnogo brže sušila od komada koji je bio za-
vijen u papir.
Novinar Martin Grosvort je ponovio Flaneganov
eksperiment i rezultate objavio u časopisu "Sajens
dajdiest":
"Za moj prvi eksperiment poslužio sam se ba-
nanom; jednu krišku sam stavio u piramidu, dru-
gu u aluminijumsku foliju, a treću u frižider. Posle
deset dana, banana u frižideru je dehidrirala 27,3 %,
zapravo, njena je težina sa 55 spala na 40 grama;
komad u foliji 15,6 % - dakle sa 45 na 38 grama;
a komad koji se nalazio u piramidi 16,7 %, od-
nosno, težina se sa 60 smanjila na 50 grama, ali je
za razliku od druga dva komada zadržao oblik,
čvrstinu i izvanredan ukus!"

Eksperimenti sa namirnicama pokazuju da pi-

ramide znatno poboljšavaju njihov ukus. Sul i Petit
su za svoj eksperiment upotrebili mleko kao izuze-
tno kvarljivu namirnicu koja se mora čuvati na ni-
skoj temperaturi. Jednu posudu s mlekom stavili su
u piramidu, a drugu pored nje. Eksperiment se odvi-
jao na sobnoj temperaturi. Šest dana kasnije, mleko
u piramidi se odvojilo i postalo čvrsto, sa jasno vi-
dljivim zgrušanim naslagama i masom koja podseća
na kalcijum u prahu. Mleko ostavljeno izvan pi-
 Eksperiment Sula i Petita sa mlekom

ramide je oko vrha posude stvorilo debelu naslagu

budi. Dan kasnije te su naslage bile još veće, dok je
mleko u piramidi obrazovalo nekoliko naslaga. Po-
sle nekoliko dana, eksperimentatori su bili prisiljeni
da bace mleko koje je bilo van piramide. Posle šest
nedelja izvadili su mleko iz piramide i ustanovili da
se staložilo u gustu, kao krem glatku supstancu, koja
je izgledala i imala ukus jogurta. Naslage se više ni-
su primećivale. Ovaj eksperiment je ponovljen više
puta sa neznatnim razlikama. Ponekad se mleko nije
pretvaralo u jogurt, već bi svoje komponente jedno-
stavno podelilo u naslage. Ali sve dok je mleko bilo
u piramidi, nije dolazilo do pojave budi.
Bil Šul i Ed Petit su potom odabrali dva zrela pa-
radajza iste veličine i iste težine. Jedan paradajz je
ostavljen u nivou Kraljevske sobe modela Keopsove
piramide visokog 1,80 m. Kontrolni paradajz je osta-
vljen na komadu stiropora izvan piramide. Paradajz
u piramidi je dehidirao zadržavši boju i bez ikakvih
znakova truljenja. Jedina vidljiva promena bila je
smežurana ljuska. Kada je rasečen, unutrašnjost je
bila čvrsta kao i kod svežeg paradajza, jedino je iz-
gubio oko 60% svoje težine. Kontrolni paradajz je
morao biti bačen dvanaestog dana od početka eks-
perimenta zbog truleži praćene veoma neprijatnim
mirisom!
Sul i Petit su nastavili da eksperimentišu sa bi-
ljkama. Jedan veliki grozd podellili su na tri dela. Tre-
ćinu su ostavili na nivou Kraljevske sobe u piramidi;
drugu trećinu u veliku kutiju od pleksiglasa; a treću
na policu. Mada su na kutiji od pleksiglasa napra-
vljeni ventlacioni otvori, Šul i Petit su ubrzo prime-
tili velike naslage budi koje su u roku od deset dana
potpuno prekrile grozd. Na grožđu ostavljenom na
polici, buđ se pojavila četrnaestog dana. Grožđe u
piramidi se sušilo ravnomerno i kada je krajem pete
nedelje izvađeno i izmereno, ustanovljen je gubitak
od preko 50% prvobitne težine. Bilo je smežurano i
ličilo je na suvo grožđe, ali truljenja i tragova budi
nije bilo.
 DOSIJE X NA NAŠ NAČIN

Pre više od dvadeset godina, nekoliko studenata

beogradskog Prirodno-matematičkog fakulteta goto-
vo bez daha je pratilo televizijsku emisiju u kojoj su
pomenute neke od mnogobrojnih mogućnosti pri-
mene piramida. Posle emisije, poveo se razgovor o
ovoj atraktivnoj temi i nekako spontano, javila se i
želja da se sve to proveri u praksi. Ubrzo je od običnog
kartona napravljen mali model Keopsove piramide i
u nju stavljena polovina jabuke! Druga polovina os-
tavljena je pored piramide. Eksperiment je bio po-
stavljen i sada je samo bilo potrebno sačekati. Posle
nekoliko dana, odlučili smo da proverimo rezultat.
Ustanovili smo da je polovina jabuke ostavljena is-
pod piramide bila potpuno sasušena, dva puta manja
od one ostavljene pored piramide i, za razliku od nje,
bez ikakvih tragova truljenja i plesni. U prvi mah,
pomislili smo - bolje reći posumnjali, da je takav
rezultat posledica čiste slučajnosti. Ali, kada je eks-
periment ponovljen nekoliko puta, sve je bilo jasno.
Dešavalo se nešto što, možda, nije bilo mnogo vero-
vatno ni logično, po nekima čak apsolutno nemo-
guće, ali je uprkos svemu izvanredno funkcionisalo
i, što je najvažnije, moglo se ponoviti po želji.
U izveštajima je ostalo zabeleženo: "Za jedan od
eksperimenata koristili smo nekoliko ljutih papri-
čica. Jedna papričica stavljena je ispod piramide, na
nivo jedne trećine visine. Piramida je uz pomoć kom-
pasa postavljena tako, da su joj stranice bile okrenu-
te stranama sveta. Svojom uzdužnom osom, papriči-
ca je postavljena tako, da prati magnetnu liniju sever
-jug. Druga papričica stavljena je ispod piramide ali
u pravcu istok-zapad. Treća papričica pod piramidom,
stavljena na trećinu visine, bila je prirodno kriva i
nije se ćelom dužinom mogla postaviti duž magne-
tne linije sile. Jedna polovina je pratila osu sever-jug,
a druga se poklapala sa osom istok-zapad.
Pored ove tri piramide, napravili smo i kocku od
kartona, čija je zapremina odgovarala zapremini mo-
dela Keopsove piramide. U nju je stavljena četvrta
papričica. Na početku eksperimenta, sve su papri-
čice bile zelene boje, jer ni jedna od njih nije bila
zrela. Posle dvadesetak dana, papričice su izvađene
iz piramida i iz kocke. Prva papričica je bila zelena,
naborana i potpuno suva. Druga, postavljena u prav-
cu isok-zapad, potpuno je sazrela i umesto zelene,
dobila crvenu boju. Treća papričica dala je najčudniji
rezultat. Onaj deo koji je pratio osu sever-jug, ostao
je zelen, dok je druga polovina postavljena u sme-ru
istok-zapad, bila potpuno crvena! Papričica koja je
bila u kocki, imala je crvenu boju sazrele paprike.
U prvim eksperimentima, pokušali smo da usta-
novimo da li piramide, i na koji način, utiču na rast
biljaka. Nasumice odabrane biljke podeljene su u dve
grupe. Kontrolna grupa je gajena u normalnim uslo-
vima, dok su biljke iz druge grupe preko noći stav-
ljane u male kartonske modele Keopsove piramide.
Rezultati su pokazali da su biljke koje su prenoćile u
piramidi dvostruko veće i neprednije od onih u kon-
trolnoj grupi, brže su rasle i ranije sazrevale.
Ponekad se dešavalo da rezultat potpuno izosta-
ne. Da biljke ostavljene u piramidi ne pokazuju ni-
kakve razlike u odnosu na kontrolnu grupu. To se
dešavalo periodično. Nije mi poznato čime je ta po-
java uslovljena. Možda kosmičkim faktorom? Uti-
caji Sunca, Meseca, zvezda i planeta, prisutni su i
izuzetno važni u predanjima i tradicijama starih nar-
oda. Ako tome dodamo još mnogobrojne elektroma-
gnetne ritmove koje proizvodi naša planeta, možda
ćemo se približiti odgovoru."
 EMOCIONALNI ŽIVOT BILJAKA

Slavni astronom Viljem Heršel smatrao je da po-

stoji neka veza između sunčeve aktivnosti i rasta žita,
što je zaista i dokazano. Zapaženo je i da se drveće
brže razvija i raste ukoliko je u skladu sa sunčevim
ciklusom. Eksperimenti koje je vršio E. Kolisko do-
kazali su da Mesec utiče na klijanje pšenice, zobi i
ječma. Seme najbrže klija ako se poseje dva, tri dana
pre punog meseca. Eksperimenti sa ostalim biljkama,
samo su potvrdili Koliskove rezultate.
Profesor Dr Harold Sakston Bar, ustanovio je da
kod biljaka postoji izvesna potencijalna razlika koja
je u proporciji sa mesečevim menama. Istovremeno,
pojava takozvanih "gladnih godina" tokom kojih se
menjaju kvaliteti atmosfere i podbacuje rodnost bi-
ljaka, poklapa se sa aktivnošću Sunca i pojavom sun-
čevih pega.
Ako biljke posmatramo kao otvorene sisteme pod
ložne brojnim spoljašnjim uticajima, jasno je zbog
čega poneki eksperiment izneveri očekivanja. Ta ne-
očekivanost je, zapravo, samo dokaz našeg slabog
poznavanja faktora koji utiču na sveukupnu živu i
neživu prirodu.
Piramide su verovatno, između ostalog, svojevr-
sni akumulatori i transformatori nama nepoznatih si-
la i energija. Evo kako Bil Šul i Ed Petit opisuju
jedan od svojih eksperimenata:
 "Pokušali smo da na usporenoj fotografiji vidi-
mo kako polje energije koje stvara piramida utiče
na biljke. Ustanovili smo da se biljke okreću u
pravilnom ritmu. Na prvom filmu snimili smo sun-
cokret visok petanestak centimetara, koji je bio još
mlad sa tek dva formirana lista. Stavili smo biljku
u staklenu piramidu na jednu trećinu visine.
Biljka se kretala kružno, u pravcu istok-zapad.
Savijala se skoro dodirujući osnovu, zatim se sa-
vila polukružno ka jugu i onda natrag na zapad da
bi na kraju, pre početka novog ciklusa oscilacija,
zauzela potpuno vertikalan položaj. Ceo ciklus
tih pokreta trajao je oko dva sata. Snimali smo
pokrete kamerom skoro dve godine.
Tokom te dve godine frekvenca kretanja istok-
zapad nije se menjala, putanja je uvek imala isti
oblik. Onda je, iznenada, u julu 1974. godine pre-
stalo kretanje u pravcu istok-zapad i biljka je po-
čela da se kreće lučno pravcem sever-jug. Bili
smo ubedeni da su promene nastale zbog pojave
sunčevih pega. Međutim, posle razgovora sa me-
teorolozima koji prate i mere ovakve fenomene,
ispostavilo se da nismo pronašli adekvatno obra-
zloženje. Biljke izvan piramide se ne pokreću kao
one u piramidi. Ustanovili smo da kretanje biljke
žuti šeboj prestaje čim se stavi u piramidu.
Naši eksperimenti ukazuju da sa zapada duva
neka vrsta "kosmičkog" vetra. Kada je zapadno od
biljke stavljena aluminijumska zavesa u prostoru
piramide, biljka je mirovala sve dok zavesa nije
uklonjena. Ukoliko bi biljka izrasla iznad zavese,
pokretao se samo deo koji je bio iznad nje. Oči-
gledno je da polje energije skupljeno, povećano
ili stvoreno piramidom uključuje neke delove ele-
ktromagnetskog spektra, pošto je izvesno da alu-
minijumska zavesa blokira polje sile i sprečava
kretanje biljke."
Ukoliko se u piramidu stavi magnet, u većini slu-
čajeva biljke prestaju da se kreću. Zlatna folija u pi-
ramidi deluje privlačno na biljke i one se, obično,
naginju ka njoj da bi je na kraju potpuno obavile.
Neki odgajivači objavili su da seme, skladišteno u
piramidalnim objektima, duže zadržava vitalnost, a
biljke iznikle iz takvog semena su otpornije i na-
prednije.
U jednom američkom časopisu opisan je zani-
mljiv eksperiment koji pokazuje da biljke osećaju
energetsko polje piramide. Korišćene su biljke iz ro-
da penjačica. Eksperimentatori su iznenađeno kon-
statovali da biljke vide svaku izbočinu na zidu i uvek
se nepogrešivo upravljaju prema njoj, pripijajuci se
stablima i metamorfoziranim listovima u vidu pipa-
ka. U eksperimentu, biljke su postavljene na sredini
komore a svetlost je podešena tako, da biljku osve-
tljava podjednako sa svih strana. Tako su biljke rasle
pravo u visinu, koliko im je to dozvoljavala čvrstina
stabla. Kada je u zid komore ukucan ekser, biljka se
posle izvesnog vremena okretala u tom pravcu, iz-
rastala do eksera i obavijala se oko njega. Kao daje
posedovala čulo vida kojim je mogla da prepozna
ekser pogodan za pričvršćivanje.
U sledećoj fazi eksperimenta, na zapadnoj strani
komore sa biljkom zakucan je čelični ekser, a na is-
točnoj strani je postavljena piramida visoka svega tri
centimetra. Posle izvesnog vremena, primećeno je
da se biljka okreće u pravcu piramide, da bi u sle-
dećih nekoliko sati potpuno obavila piramidu. I ka-
snije, koliko god eksera daje stavljeno, biljka se uvek
nepogrešivo okretala prema piramidi i obavijala se
oko nje. Biljke su, dakle, u stanju da registruju neku
specifičnu energiju koju čovek svojim čulima ne mo-
že definisati.
 DETEKTOR LAŽI OTKRIVA ISTINU

Osetljivost biljaka na spoljašnje nadražaje pro-

učavao je još u devetnaestom veku slavni naučnik i
tvorac teorije o evoluciji, Carls Darvin. U knjizi "Moć
pokretljivosti biljaka " koja je 1880. godine objavlje-
na u Londonu Darvin, na osnovu posmatranja i eks-
perimenata, zaključuje da biljke pokazuju takve
reakcije koje su svojstvene isključivo organizmima sa
nervnim sistemom.
Početkom ovog veka, u Indiji, genijalni Jagadis
Čandra Bose, izveo je niz eksperimenata kojima je
potvrdio Darvinov stav da postoji sličnost između
reakcija biljke i bilo koje životinje. Bose je konstru-
isao više uređaja pomoću kojih je mogao da meri rast
biljke tokom samo nekoliko minuta i da regi-struje
njene najfinije pokrete. Svi njegovi eksperimenti
nagoveštavaju postojanje određene strukture u tkivu
biljke, koja obavlja funkcije nervnog sistema.
Ekonomska kriza u svetu i početak prvog svet-
skog rata, potisnuli su u zaborav Boseova istraživa-
nja, da bi tek sa pojavom knjige "Tajni život biljaka'
Pitera Tomkinsa i Kristofera Berda, ponovo postala
aktuelna.
Posebnu pažnju svetske javnosti pobudio je 1968.
godine rad Klajva Bakstera "Dokaz o primarnoj per-
cepciji u životu biljaka". Bakster, koji je često radio
za CI A, bio je stručnjak za detektore laži - aparate
pomoću kojih je na osnovu otpora kože, moguće
utvrditi da li čovek govori istinu ili ne.
 Klajv Bakster
Jedne večeri Bakster je odlučio da elektrode po-
ligrafa (detektor laži) priključi na biljku postavljenu
kraj prozora u njegovoj kancelariji. Kada je zalio
biljku, na pisaču instrumenta pojavila se krivulja ve-
oma slična onoj koja nastaje kada čovek doživi neko
prijatno iskustvo. Takva reakcija nije mogla promaći
Baksterovom iskusnom oku. Postavljao je elktrode
na razne biljke i uvek se pri zalivanju moglo eviden-
tirati "zadovoljstvo". EksperimentiŠući dalje, on je is-
pred biljke vezane elektrodama za poligraf, razbio
jaje. Biljka je munjevito reagovala, ispoljivši reakci-
ju sličnu užasnom strahu.
Želeći da proveri da li biljke reaguju na smrt dru-
gih bića, Bakster je konstruisao i specijalni uređaj
 koji je u vremenski nepredvidljivim intervalima uba-
civao morske račiće u vrelu vodu. Pored aparata sta-
vljena je biljka priključena na poligraf koji je beležio
njene reakcije.
Ruski parapsiholog V. N. Puškin je komentari-
šući ovaj eksperiment, između ostalog rekao: "U tim
eksperimentima bilo je zabeleženo da list sobne bilj-
ke, ako je u blizini račića koji umire, reaguje na nje-
govu smrt istim onim kožno-galvanskim refleksom,
čije postojanje karakteriše čovekove psihoenergetske
procese."
Sasvim je razumljivo zaprepašćujuće dejstvo koje
su Baksterovi eksperimenti imali ne samo na naučne
krugove. Jer, biljka predstavlja sistem živih ćelija li-
šenih specijalizovane nervne regulacije, za razliku
od račića koji ima primitivan, ali ipak nekakav nerv-
ni sistem. I ti živi sistemi, na bitno različitim stepe-
nima biološkog razvoja, pokazuju se sposobnim da u
određenom smislu "razumeju" jedan drugi, da se spo-
razumevaju na nekom zajedničkom jeziku.
Mnogo veći utisak na javnost ostavila je druga
činjenica koju je, takođe, zapazio Bakster - komuni-
kacija između biljke i čoveka.
Eksperimentom je pokazao da su procesi koji se
zbivaju u čovekovom mozgu i uzrokuju psihoener-
getsku reakciju kože, sposobni da izazovu istovetnu
reakciju i kod biljke. Drugim recima, procesi najra-
zvijenijeg mozga izazivaju kožno-galvansku reakciju
u živim organizmima lišenih ne samo mozga, već i
pojedinačnih elemenata nervnog sistema.
Ruski naučnici V. N. Puškin, G. I. Angušev i V.
M. Fetisov su na samom početku istraživanja dobi-
jali negativne rezultate, pa su nezadovoljni time, po-
čeli da tragaju za uzrocima takvog stanja. Shvatili su
da, ukoliko žele da uspostave bioinformacioni kon-
takt između čoveka i biljke, subjekt mora ispoljavati
snažnu emocionalnu reakciju. U laboratorijskim us-
lovima to nije uvek bilo moguće.
Da bi ovladali psihičkom koncentracijom emo-
cionalnog stanja subjekta, eksperimentatori su u
pomoć pozvali profesionalnog hipnotizera. Hipnoti-
sanoj devojci, Tatjani, koja je učestvovala u eksperi-
mentu, sugerisano je da je ona zapravo veoma lepa
biljka (cvet), kojoj se dive sva deca u parku. Na Ta-
tjaninom licu se pojavio radostan osmeh. Celim bi-
ćem je pokazivala da joj pažnja koju joj okolina
ukazuje istinski pričinjava radost.
Upravo za vreme takvog emocionalnog uzleta
izazvanog prijatnim događajima, bila je zabeležena i
prva reakcija biljke tokom ogleda. Da bi se proverio
uticaj pozitivnih i negativnih emocionalnih stanja,
hipnotizer je sugerisao Tatjani da se vreme naglo pro-
menilo, da duva studeni vetar, počinje da pada sneg,
temperatura je izuzetno niska, a jadni cvetak u ot-
krivenoj, nepreglednoj stepi oseća se krajnje neugo-
dno.
Tatjanina mimika se naglo izmenila. Liceje ima-
lo žalostan izraz, počela je da se trese kao čovek koji
se odjednom obreo na mrazu u lakoj letnjoj odeći. U
tim trenucima, instrument je beležio energičnu rea-
kciju biljke! Reakcija je bila potpuno suprotna onoj
koja je nastajala kada bi Tatjani bio sugerisan prija-
tan doživljaj. Kad god bi pod hipnozom devojka pre-
življavala određenu situaciju, na instrumentu se mo-
gla očitati ekvivalentna reakcija biljke.
Ovi eksperimenti su urađeni krajnje savesno i uz
poštovanje svih naučnih principa. Primarna perce-
pcija biljaka, kako je pojavu nazvao Klajv Bakster,
nedvosmisleno je dokazana kao naučna realnost, ia-
ko ima naučnika koji to još nisu priznali.
 O posebnoj pažnji sa kojom je praćen eksperiment,
svedoči i njegov idejni tvorac V. N. Puškin:
"Radi kritičke ocene takvih eksprimenata spe-
cijalno su pozvani visokokvalifikovani skeptici
kojima je postavljen zadatak - dokazati da veza
između čovekovog psihičkog stanja i kožno-gal-
vanske reakcije biljke realno ne postoji. Dokazati
da je reakcija biljke izazvana slučajnim delova-
njem bilo kakvih spoljašnjih faktora koji nemaju
ničeg zajedničkog sa bioinformacionom vezom
čoveka i biljke.
U pauzama između eksperimenata skeptici su
u različito vreme uključivali encefalograf (uređaj
kojim su vršena merenja - prim. a.) spojen sa
elektrodama zakačenim na listove biljke. Encefalo-
graf je radio satima, ali nije pokazivao kožnogal-
vanske reakcije koje su u ogledima sa hipnotisanim
ispitanicima, u velikom broju mogle biti zapisane
tokom svakog minuta.
Ipak, negde u blizini mogao je delovati faktor
koji izaziva električne naboje u vazduhu, i talasi
na traci encefalografa mogli su biti rezultat čistog
dejstva električnog pražnjenja. Da bi se isključile
takve mogućnosti, elektrode kanala encefalografa
koji nisu bili uključeni u ovaj eksperiment, visile
su slobodno u vazduhu ili su pričvršćivane na ra-
zličite predmete. Razume se, provere su obavljali
sami skeptici - sami su pričvršćivali elektrode,
beležili i davali signale hipnotizeru koji je menjao
psihičko stanje ispitanika.
Svi kontrolni eksperimenti pokazali su da u pa-
uzama između ogleda ili na paralelnim kanalima
encefalografa, ne samo što nisu bile registrovane
reakcije slične kožno-galvanskim refleksima, ne-
go ni pisaljke nisu na traci označile nikakve rea-
kcije. Skeptici su imali mogućnost da se uvere u
sledeće: dok su elektrode pričvršćene na biljku
stvarale talase kožno-galvanske reakcije u tre-
nutku promene psihičkog stanja ispitanice, kanali
 encefalografa povezani s kontrolnim elektrodama
beležili su samo ravnu liniju.
Ukupnost specijalnih provera omogućila je iz-
vođenje zaključka da reakcije kožno-galvanskog
tipa nipošto nisu slučajno povezane sa trenutkom
pojave ispitanikovih emocionalnih stanja izazva-
nih naređenjem hipnotizera. Na taj način, već u
prvoj etapi istraživanja učinjen je pokušaj da se
isključi mogućnost bilo kakvih artefakata koji bi
se mogli pojaviti usled spoljašnjih delovanja na
uređaj. Mi smo shvatili svu neobičnost naših psi-
hološko-botaničkih eksperimenata i stoga smo svo-
je rezultate proveravali sa izuzetnom pažnjom, jer
to nije bio običan psihološki eksperiment.
Na kraju, kad je u uslovima jedne laboratorije -
gde je, smenjujući se, radilo pet eksperimenta-
tora - postignuta maksimalna preciznost i pouz-
danost eksperimenata, metodika je preneta u drugu
laboratoriju, u kojoj je još jedna grupa od pet eks-
perimentatora proverila pouzdanost dobij enih po-
dataka. I tek kada su predstavnici različitih grana
nauke (fizičari, biolozi, psiholozi) obavili ponov-
nu kontrolu uslova pod kojima su eksperimenti
vođeni, dobijeni rezultati su objedinjeni u materi-
jal kome je priznat naučni značaj."
 EUREKA!

Pre dve decenije, kada je grupa u kojoj sam bio i

ja započela da eksperimentiše sa biljkama, uslovi za
rad su bili minimalni, a o instrumentima da i ne go-
vorimo. Elektrode poligrafa napravljenog ručno i pri-
kačene na biljku, nisu izazvale nikakvu reakciju. I da
nismo čitali o eksperimentima ruskih naučnika, ve-
rovatno bi neuspeh pripisali neusavršenoj opremi i
odustali. Srećom, to se ipak nije dogodilo.
Pokušali smo da do rezultata dođemo na drugi
način. Kontakt sa biljkom smo uspostavljali strplji-
vo, zalivajući je i nežno milujući listove iz nedelje u
nedelju, dok nismo primetili prve rakcije. Kontakt je
konačno bio uspostavljen. Od tada, mogli smo nesme-
tano da nastavimo sa eksperimentima, jer je biljka
vrlo pouzdano pokazivala reakciju na svaki spolja-
šnji nadražaj.
Jednom smo u saksiju pored biljke stavili hrčka.
U trenutku kada je životinjica počela da njuška bilj
ku, uobičajena reakcija nije registrovana poligrafom.
Biljka se jednostavno ućutala. Hrčka smo odneli u dru
gu prostoriju, ali se prva reakcija na poligrafu poja
vila tek posle pet časova. Da li se biljka "uplašila" i,
zbog pretrpljenog straha da će je hrčak "povrediti",
jednostavno "pala u nesvest"?
Klajv Bakster opisuje sličnu reakciju. Kada je je-
dan botaničar došao da vidi njegove eksperimente,
biljke su potpuno otkazale. Ni jedna nije pokazivala
bilo kakvu reakciju, iako su pre ove posete reagovale
izvrsno. Bakster je upitao botaničara da li, možda,
radeći svoj posao nanosi neko zlo biljkama, a ovaj je
odgovorio da ih gotovo svakodnevno spaljuje da bi
analizirao hemijski sastav njihovog pepela.
Izgleda da su biljke u Baksterovoj laboratoriji to
osetile, i masovno "popadale u nesvest" u prisustvu
čoveka koji je profesionalno orjentisan na uništava-
nje biljnog sveta. Posle nekoliko časova, kada je po-
setilac već bio u avionu na putu kući, biljke su se
oporavile od šoka i reagovale kao da se ništa nije do-
godilo.
Apsurdno je i pretpostaviti da biljka doživljava
strah onako kako ga mi doživljavamo. Nemoguće je
utvrditi da li i kako biljke osećaju. Ipak, u stanju smo
da evidentiramo neke veoma čudne pojave, neuobi-
čajene za naša znanja i očekivanja.
Marsel Vogel u knjizi "Covek, biljka, komunika-
cija", tvrdi:

"Da bi se uspostavila veza između čoveka i

biljke, osoba koja vrši eksperiment mora usmeri-
ti tok misaone energije prema biljci. Ovo energet
sko ispunjenje biljke od strane eksperimentatora,
dovodi do izolacije biljke od sekundarnih uticaja
kakvi su svetlost, temperatura i neke električne
pojave u samoj prostoriji. Osetljivost biljke može
se pobuditi u toj prostoriji, ali isto tako uspešno i
u prostoriji udaljenoj hiljadama kilometara. Dok
se biljka prožima energijom, eksperimentator mora
biti smiren telesno i duhovno i raditi bez velikih
emocionalnih uzbuđenja. Što je viši nivo emoci
onalne kontrole, dobiće se bolji eksperimentalni
rezultat."

Senzibilitet biljke može se pobuditi i uz pomoć pi-

ramida. Biljke sa kojima sam i sam eksperimentisao,
a koje su izvesno vreme provele u piramidi, reago-
vale su bolje u eksperimentu sa poligrafom. Posle
"stresnih" situacija, oporavljale su se daleko brže. Uz-
rok te pojave je, najverovatnije, pojačana vitalnost
prouzrokovana energetskim poljem piramide.
Veza između
čoveka i biljke se,
osim poligrafom,
može konstatova-ti
i na drugi način.
Stalno upućivanje
pozitivnih,
prijatnih emocija i
misli vašoj omi-
ljenoj biljci, uslo-
viće njen brži rast.
Američki tehnolog Robert Miler, izuzetno pre-
ciznim aparatima merio je rast biljaka na koje su,
mentalnom energijom, delovali poznati bioenergotera-
peuti Ambrouz i Olga Vorel. Dokazao je da su biljke,
kojima su se oni obraćali sa molbom da brže rastu,
povećale brzinu rasta za skoro 840 procenata. U ne-
kim eksperimentima, Vorelovi su uspešno deloval na
rast biljaka iako su od njih bili udaljeni nekoliko sto-
tina kilometara. Prostorna udaljenost u eksperimen-
tima ovakvog tipa nije igrala nikakvu ulogu.
Da se misaonom energijom biljka može sprečiti
u razvoju, pokazao je dr Džin Beri. Eksperiment se sa-
stojao u tome, da čovek koji deluje na biljku zamišlja
kako joj nanosi zlo i preti joj potpunim uništenjem.
Biljke sa kojima se eksperimentisalo su zakržljale,
razbolele se i masovno uginule. Rezultati su bili još
očigledniji kada je u eksperimentu učestvovala para-
psihološki nadarena osoba.
 MOĆ MOLITVE

Kolika je moć usmerene psihičke energije naj-

bolje pokazuje primer američkog odgajivača Lutera
Burbanka, koji je uspeo da stvori veliki broj novih
vrsta voća i povrća, a uz Ivana Vladimiroviča Miču-
rina spada u red najvećih svetskih selekcionih ge-
netičara.
Njegove metode su dugo bile obavijene velom
tajne, ali je u zrelijim godinama Burbank ipak od-
lučio da progovori o njima. Poverio se indijskom jo-
giju Paramahansi Yoganandi koji je, zadivljen onim
stoje čuo, posvetio svoju biografiju "Luteru Burban-
ku - američkom svecu".
Ukratko, Burbankova metoda se sastojala u tome
da klekne ispred biljke i daje moli da raste ili da se
menja onako, kako bi njemu odgovaralo. Nekoliko
stotina novih vrsta biljaka koje je stvorio, najbolje
govore o tome u kolikoj su meri njegove molitve us-
lišene. Šesnaest godina mukotrpnog rada bilo je po-
trebno Burbanku da stvori biljku, koja se slobodno
može nazvati svetskim čudom. Priča o tome pomalo
liči na bajku, iako je istinita.
Još u prošlom veku, za najveću napast među ko-
rovima proglašena je opuncija, kaktus koji se stra-
hovito brzo razmnožavao i nanosio ogromne štete
poljoprivredi, naročito u Australiji. Burbank je shva-
tio da u vitalnosti i otpornosti ove biljke treba tražiti
rešenje za sve prisutniju opasnostod nestašice hrane
 Opuncija bez bodlji u muzeju Lutera Burbanka

u svetu. Jedini problem predstavljale su brojne si-

ćušne bodlje koje su ovaj kaktus činile neupotreblji-
vim za ishranu.
Za šesnaest godina, Burbank je svojim metodama
uspeo da stvori brzorastuću opunciju bez bodlji,
zadivljujuću biljku koja se danas koristi kao stočna
hrana, a njeni veoma ukusni plodovi upotrebljevaju se
i u ljudskoj ishrani. U svojoj "Autobiografiji Jogi-ja I
Paramahansa Yogananda opisuje Burbanka kako,
vadeći pincetom bodlje iz prstiju, "ubeđuje kaktus da
mu bodlje nisu potrebne jer će ga, iako je tako mali i
bespomoćan, on čuvati i negovati".
O svom kaktusu Burbank je pisao:

"On će rasti na širokim prostranstvima u sada-

šnjim neplodnim delovima države, uz minimalnu
negu i obradu zemlje. U suvim i polusuvim pre-
delima može predstavljati izvanrednu stočnu hra-
nu. Ova opuncija će napraviti revoluciju u pro-
izvodnji mesa i pretvoriti naše pustinje u plodna
prostranstva".

Za takva maštanja Burbank je imao čvrsto oprav-

danje. Njegova opuncija sadrži šećer, najpotrebnije
mineralne soli i, stoje najhitnije, devedeset procenata
vode. Zbog toga stoku ne treba pojiti. Prinos je veliki
i pri minimalnim uslovima dobij a se 100 do 200
tona mase po hektaru. Osim toga, Burbankova
opuncija je i voće. Prinos ploda po hektaru je do 20
tona.
Međutim, pojavio se jedan neuobičajeni problem
koji će na Burbankov san staviti tačku. Saznavši za
njegovu opunciju, trgovci stokom su se zabrinuli.
Nagli pad cena mesa bi im uskratio unosne zarade.
Nove sorte dočepala se firma "Fana Dauda" i uništila
je! Bez obzira na mnogobrojne zahteve, rasadni
materijal nije nikome isporučen. Pa ipak, pojedini
primerci ove čudesne biljke sačuvani su u Burbank-
ovom muzeju u Kaliforniji. A Burbankova ideja i
njegovo životno delo pokazuju kolikim moćima čo-
vek raspolaže iako ih je, najčešće, nesvestan.
 U mestu Fajndhorn, na krajnjem se veru Škotske,
živi grupa ljudi koja čvrsto veruje da se čovek može
stopiti i komunicirati sa biljnim svetom. Rezultat nji-
hovih stavova i njihovog rada su prekrasni vrtovi u
kojima rastu čak i tropske biljke, iako je ćela oblast
blizu polarnog kruga neprestano šibana ledenim ve-
trovima, dok je broj sunčanih dana sveden na mi-
nimum. Analize Britanskog udruženja za ispitivanje
tla pokazale su daje zemljište Fajndhorna neplodno,
i da je nemoguće objasniti visoke prinose koje ko-
muna postiže kod svih vrsta biljaka koje gaji.
Na primer, težina glavice kupusa iznosila je čak
35 kilograma! Jednom prilikom neki sveštenik im je
poklonio sadnice ruža za koje je znao da su vrlo ose-
tljive na niske temperature i unapred se radovao nji-
hovom neuspehu. Kada je posle izvesnog vremena
posetio komunu, bio je zapanjen videvši te iste ruže
u cvatu i to daleko pre roka cvetanja u idealnim okol-
nostima. Nije mu ostalo ništa drugo, već da prizna fan-
tastične rezultate Fajndhorn komune.
Celokupna aktivnost članova komune usmerena
je na održavanje kontakta (putem meditacije) sa bes-
telesnim bićima koja su nazivali Deve. Deve ih save-
tuju šta i kako treba uraditi prilikom gajenja biljaka.
Svaka biljna vrsta ima svoje specifične Deve, koje
možemo shvatiti i kao duhove rastinja.
Reč Deva je sanskritskog porekla i odnosi se na
"biće koje proizvodi svetlost". U slobodnijem pre-
vodu možemo upotrebiti i reč anđeo.
Jedna članica komune je napisala da nikada nije
uspela da vidi neko od tih bića u konkretnom obliku
- "Jednom sam videla lik Deve kupusa koji je stajao
ispred mene, iako njegovi obrisi nisu bili posve ja-
sni. U tom trenutku mi je rečeno -- ljudska bića sklo-
na su ograničavanju jer zavise od svojih pet čula i
teško mogu da shvate da mi živimo i transformišemo
našu energiju u ovom trenutku a ipak izvan vašeg
shvatanja vremena."
Za Deve mesto gde rastu biljke nije samo skup
izvesnih materijalnih manifestacija, već su to mesta
na kojima su životne sile u neverovatnoj dinamici i
korelaciji. Deve su u direktnom kontaktu sa tim si-
lama, vide ih, i ukoliko su ljudi u mogućnosti da sa
Devama komuniciraju, one im rado prenose infor-
macije.
Komunu je osnovao Piter Kedi, bivši komandant
Britanskog kraljevskog vazduhoplovnog eskadrona,
u mladosti član tajne škole majstora spiritualnih ve-
ština, sa ciljem da se očuvaju lepota i prirodna čuda
ove planete. Piter Kedi je tvrdio da "na zemlji po-
stoji neka divna energija koja zrači kroz sve vidove
života i podstiče rastinje. Ona nam se obraća preko
biljaka, duhova rastinja, duhova prirode i preko ljud-
skih bića sa kojima delimo život na ovoj planeti."
Marsel Vogel čvrsto veruje da životna sila, ili ko-
smička energija, okružuje sve stvari i da se kreće iz-
među biljaka, životinja i čoveka. Kroz takvo kretanje
i razmenu, čovek i biljka bivaju povezani. Njegovo
mišljenje se ne razlikuje mnogo od najmodernijih
naučnih shvatanja, po kojima je Univerzum prožet
gotovo neograničenim količinama energije. Deo čo-
vekovog evolutivnoh napretka sastoji se i od težnje
da nauči i ovlada tim neiscrpnim potencijalima moći.
Veze između materije i energije i energije i svesti,
možda će konačno uspostaviti most razumevanja i
objasniti kako oblik može da promeni energetsko
polje i kako mentalne forme mogu generisati energi-
ju. Piramide, zapravo predstavljaju most između ovih
svetova.
 NOVE TEORIJE I SVEMIRSKA VEZA

Velike piramide sagrađene su u vreme vladavine

četvrte egipatske dinastije, pre oko 4500 godina. Je-
dno su od sedam svetskih čuda. Spomenici prošlosti
čija misteriozna monumentalnost izaziva viševekov-
ne rasprave. Egiptolozi insistiraju da su sagrađene u
iste svrhe kao i sve druge piramide - kao grobnice
mrtvih faraona.
Ali novo pokolenje istraživača već uveliko raz-
matra potpuno različita rešenja i odgovore na zago-
netku drevnih piramida.
Inženjer Robert Bevel i pisac Grejem Henkok su
kategorični: "Udžbenici tvrde da su ove piramide bili
kraljevski grobovi, međutim nikakve mumije nisu
pronađene u njima, nikakvi natpisi ili bilo šta što bi
potvrdilo ovo verovanje. Osim toga, nema ni odgo-
vora na pitanje zbog čega su neki od faraona gradili
po dve piramide! Zašto? Teško da su mogli biti sa-
hranjeni u obe. Zašto nisu ostavljeni nikakvi natpisi,
kako bi potomstvo saznalo ko je graditelj? Upitajte
se sledeće: da ste sagradili najveći spomenik na sve-
tu, da li biste pristali da ostanete anonimni? Izgleda
da piramide skrivaju tajne koje najmanje od svega
imaju veze sa grobnicama..."
Egiptolozi veruju da je egipatska civilizacija na-
stala oko trihiljadite godine pre naše ere, dakle, oko
500 godina pre nego što su piramide sagrađene. Pre
toga, tvrde, zemlja je bila naseljena ljudima iz kame-
nog doba. Robert Bevel je skeptičan: "Po udžbeni-
cima, Egipat je izrastao direktno iz kamenog doba.
Ljudi koji su koristili kamene sekire tek tako su izne-
nada odlučili da stvaraju impozantne spomenike!? A
zbog čega? Da bi pokrili sarkofage brdom kamenja.
Ta teorija nema nikakvog smisla."
Uprkos brojnim teorijama, hipotezama i viŠede-
cenijskim istraživanjima, pošteno je priznati da ni
današnja nauka nema prave odgovore na ovu drevnu
misteriju.
Piramide iz Gize nisu nalik ni onima koje su u
Egiptu gradjene pre, ni onima koje su podizane posle
njih. Iz perioda treće dinastije arheolozi su otkrili sa-
mo planine naslaganih cigala, a iz pete dinastije, os-
tatke nagomilanog krša. Trajnost kroz vekove i šansa
da i dalje golica maštu istraživača, rezervisana je
isključivo za piramide iz Gize.
Arheolozi danas retko priznaju da ih piramide
uzbuđuju ili intrigiraju. Uostalom, tvrde oni, ima ih
oko stotinu samo u Egiptu i nisu više toliko retke i
neobične. Neki egiptolozi smatraju da su spekulacije
o tri najveće piramide otišle predaleko, pa one sada
privlače sve više šarlatana koji nude fantastične te-
orije i još fantastičnije odgovore koji veze nemaju sa
stvarnošću.
Sa druge strane, nezavisni istraživači se slažu da
piramide iz Gize imaju moć kojom deluju na ljude i
u stanju su da unište zdravi razum.
Ko je u pravu?
Ako su piramide bile izgrađene kao obični gro-
bovi, zašto su drevni Egipćani bili opsednuti njiho-
vim dimenzijama i orijentacijom?
U Kraljevoj i Kraljičinoj komori još jedna mi-
sterija čeka razrešenje. Dobro je poznata činjenica
da iz ovih odaja vodi čitav sistem kanala koji su iz-
građeni sa velikom preciznošću. Arheolozi kažu da
su to ventilacioni kanali, odnosno, drevni erkondišn
za umrle faraone. Ali, već površno istraživanje uka-
zuje da su ovi kanali imali drugu funkciju. Neki is-
traživači, medu kojima je i Robert Bevel, veruju da
su i to poruke budućim generacijama i da pravi od-
govor treba tražiti u astronomskim kartama.
"Obično se misli da Egipćani nisu imali razvije-
no znanje iz astronomije" - kaže Bevel u filmu koji
je snimio za Diskaveri kanal. "Ali postoje dokazi o
njihovoj fascinaciji nebom i veoma specifičnim zna-
njima. Na mnogim zidnim slikama može se pronaći
čitav Zodijak. Naravno posebno mesto zauzimaju
Orion i Sirijus."

Sistem misterioznih kanala u Keopsovoj piramidi

Bevel je uveren daje kanal iz Kraljevske komore

usmeren prema sazvežđu Oriona! "Piramide nisu gra-
đene zabave radi", smatra Bevel. "Za drevne Egipća-
ne Orion je bio Oziris - njihov bog vaskrsenja. Uz
pomoć kompjutera, uradio sam rekonstrukciju po-
ložaja planeta i sazvežđa u vreme kad su piramide
građene... Pogledajmo šta se tada dešavalo sa Orio-
nom dok je prelazio nebom u pravcu sever-jug. Na
nebeskoj mapi se jasno vidi savršena veza Oriona i -
Ozirisa! Levo od Oriona je zvezda Sirijus. Za Egi«
pćane ona je otelotvorenje Izide, Ozirisove supruge!"
I kao što kanal iz Kraljevske komore vodi do Ozi-
risa, uporan je Bevel, tako i kanal iz Kraljičine ko-
more vodi do njegove supruge Izide! To zaista ne
može biti slučajnost, jer njih dvoje su centralna bo-
žanstva Egipatske religije. Božanstva za koje se ve-
rovalo da su došla još pre početka istorije da bi
najavili nastanak Egipta. Egipćani su ovaj period na-
zivali "početkom vreme-
na". Bio je to trenutak kad
su bogovi stvorili reku i
obale i doneli prosperitet i
svuda oko Nila stvorili
superiornu civilizaciju.
Ali, onda je Ozirisa ubio
njegov brat Set, a zemlja
je bila preplavljena
terorom i nasiljem. Izida
je uzela telo svog supruga
i sahranila ga. Zatim je
uzela obličje ptice i
ponela ga među zve-zde.
Zajedno oni će, od tada,
vladati noćnim nebom zauvek - Izida i Oziris - bog
vaskrsnuća i njegova vema supruga.
"Vaskrsnuće je bilo cilj egipatskih faraona" - tvr-
di Robert Bevel. - "Faraon je, odmah posle smrti bio
mumificiran i pripreman baš kao Oziris! Njegova du-
ša je bila spremna da se uzdigne na nebo, jer je misi-
ja boga na zemlji bila završena."
 U slučaju "ventilacionih otvora" imamo kroz
zvezde ponovo ispričanu priču o Ozirisu i vaskrse-
nju. Bevel je čvrsto ubeđen da je suštinska funkcija
misterioznih kanala bila da faraona povede direktno
do Ozirisa i za takvu svoju tvrdnju nudi i dokaze.
"Pogledajmo piramidu kralja Hunasa koji je
bio poslednji vladar treće dinastije. Hijeroglifi ukle-
sani na zidovima grobnice su veoma stari religij-
ski spisi i spadaju medu najstarije zapise u istoriji
ljudske civilizacije. Između ostalog, oni govore da
posle svoje smrti faraon postaje zvezda u kraljev-
stvu Ozirisa i sazvežđu Oriona! U originalnom
tekstu piše: 'O kralju, ti si sadrug Oriona...' A u
sledećem delu tekstopisac je još precizniji: 'Ti
prelaziš na drugi put, na mlečni put, krivudavi vo-
deni put, a onda odlaziš na mesto u Orionu'.

Oziris
 Mislim da ovi tekstovi kriju ključ tajne pirami-
da, tajne koja će ostati izgubljena sve dok ih egip-
tolozi vezuju samo za religiju sunca. Ovo,
međutim, nije religija dana i života već religija
noći i smrti."

"Sve govori u prilog grandioznog, majstorskog

plana" - objašnjava Bevel. "Ali u njemu postoji i ne-
što zbunjujuće... U Gizi su sagrađene tri piramide.
Dve su na istoj osi, a treća odstupa od te ose. Pome-
rena je ulevo od dijagonale. Zbog čega? Egiptolozi
opet tvrde da se radi o čistoj slučajnosti. Zaboravlja
se da kod ovako grandioznih projekata iz drevne is-
torije Egipta, slučajnosti nema."
Bevel čvrsto veruje da položaj tri piramide iz Gi-
ze, onome koje spreman da vidi očigledno, može da
pruži odgovor na mnoga pitanja. Jedne noći, sedeći u
pustinji sa prijateljem Egipćaninom, slušao je nje-
govo objašnjenje o tome kako se određuje gde će se
na nebu pojaviti zvezda Sirijus.
"Pokazao je na
nebo i na tri, kako
reče, najvažnije zve-
zde" - priseća se Bevel
- "i rekao: To je
sazvežđe Orion. Pri-
metićeš kako je treća
zvezda pomerena ulevo
u odnosu na prve dve.'
Tada sam shvatio!
Piramide su ujedno i
mapa neba!"

Raspored zvezda u
Orionu
 Bevel je u svom razmišljanju otišao i korak dalje.
Jer, ako međusobni položaj piramida ukazuje na Ori-
on, šta je sa ostalim "znacima neba"? Položaj zve-
zda na nebu menja se kroz vekove. Posmatrana sa
zemlje, sazvežda menjaju mesto. U astronomiji, ova
pojava uzrokovana nepravilnošću Zemljine rotacije
oko sopstvene ose, poznata je kao "precesija". Brzi-
na precesije može se meriti puževim koroakom, a iz-
nosi oko jedan stepen u ljudskom veku!
Egiptolozi i istoričari ignorišu precesiju, ali se
neke stvari, bar kad je reč o dugačkim razdobljima
egipatske istorije, bez nje ne mogu objasniti. Prece-
sija je ključ koji Bevel nudi onima koji žude da pro-
niknu u tajnu piramida.

Gledano sa zemlje, precesija je zapravo menjanje

visine (gledano od horizonta) i položaja neke zvezde.
Od trenutka kad se Orion uzigne do samog vrhunca
svoje putanje (visina od 11 stepeni iznad horizonta),
do trenutka kada se bude vratio na početno mesto pro-
ći će 25000 godina!
 Piramide su postavljene vrlo slično položaju Ori-
ona, ali ne potpuno tačno. Nil, očigledno, odgovara
Mlečnom putu, a piramide Orionu - ali ništa ne od-
govara tačno položaju iz 2450. godine pre Hrista,
ključnoj godini prema egiptolozima.
Bevel je napravio kompjuterski model mape ne-
ba u raznim epohama. Ako se sat vrati unazad, onda
se položaji piramida, Nila, Mlečnog puta, odnosno,
Oriona poklapaju savršeno samo u jednom vremen-
skom razdoblju. To je 10500. godina pre Hrista! Ta-
ko piramide prikazuju zvezdanu sliku neba od pre
12500 godina! Ali kako su drevni neimari na tlu Egi-
pta sagradili mapu Oriona iz perioda koji je istoriji
potpuno nepoznat? I zašto?
Za sada, jedino pisac Grejem Henkok nudi svoju
teoriju. On smatra da su Egipćani naslednici kulture
koja je postojala 10500. godine pre Hrista. Ta kultura
je svakako nestala, ali su njihova znanja preživela
zahvaljujući egipatskim graditeljima koji su ih kori-
stili pre 4500 godina.
"Ne tvrdim, kao što neki pokušavaju da mi pod-
metnu, da su piramide stare 12500 godina" - od-
lučan je Henkok. "Ali, tvrdim da govore o tom dobu.
Ja ne sumnjam da su Egipćani nasledili znanja jedne
dubokoumne i mudre civilizacije. Ne mogu da pri-
hvatim tvrdnje arheologa da su piramide artefakti iz
samog detinjstva čovečanstva. Veliko je znanje ut-
kano u njih i pre bih rekao da su one kraj nečega, a
ne početak!"
 NJENO VELIČANSTVO SFINGA

Egiptolozi insistiraju da je sagrađena pre 4500

godina, u vreme nastanka piramida u Gizi. Tačnije, u
doba Kefrena. Neke teorije, međutim, ukazuju daje
možda mnogo starija. Da potiče iz vremena kad na
ovim prostorima, bar po egiptolozima, nije bilo ni-
kakve civilizacije.
Egiptolozi, smatra Majki Dorfman - istraživač
koji je proveo skoro dvadeset godina u Gizi, uopšte
nisu dorasli problemu. Razlog je - neznanje! Dorf-
man tvrdi da su oni opterećeni jednostranim sagle-
davanjem problema, a da bi dobio odgovor istraži-
vač mora poznavati mnogo više disciplina osim
istorije i arheologije.
Pisac Džon Vest uključio se u debatu oko porekla
Sfinge. Vest je angažovao profesionalnog forenziča-
ra - njujorškog policajca Frenka Dominga, iskusnog
stručnjaka za identifikaciju. Već površnim upoređi-
vanjem statue sa likom faraona Kefrena i lika Sfin-
ge, Domingo je ustanovio da nikakve sličnosti ne
postoje. "Kefrenov lik i lik Sfinge ne samo da nisu
isti, već ne pripadaju ni istim rasama" - nedvosmi-
sleno je zaključio.
Tako je, odmah u startu, otpala Široko prihvaćena
teza egiptologa.
Džon Vest ima sopstvenu teoriju o poreklu Sfin-
ge. On kaže: "Kada je pogledate, vidite daje glava u
mnogo boljem stanju od tela. Možda je još važnije
primetiti daje glava neprirodno mala za lavlje telo.
U egipatskoj umetnosti nigde nećete videti dispro-
porcije takve vrste. Zaključak se nameće sam - daje
glava isklesana znatno kasnije i da u svakom slučaju
nije originalna."
Sfinga može biti astronomski marker prolećne
ravnodnevice, ali ona sasvim sigurno ne prikazuje
položaj zvezda iz 2450. godine pre Hrista. Sunce je
tada bilo u znaku Bika i nezamislivo je da bi faraon
započeo gradnju Lava u epohi zodijačkog znaka koji
ne odgovara njegovom kraljevskom značaju.
 Lice Sfinge okrenuto je ka istoku. Počevši od
11000. godine pre Hrista, postoji samo jedan vremen-
ski period kada se sazvežđe Lava na nebu pojavilo
pre Sunca. Svakih 2000 godina započinje novo
astrološko doba, u trenutku kada se novo sazvežđe
određenog zodijačkog znaka pojavljuje iza Sunca.
Poslednji put, sazveždje Lava je na nebu prethodilo
pojavi Sunca pre više od 12 hiljada godina!

"U posebnom trenutku te 10500. godine pre Hri-

sta, Sunce je izašlo na istoku u savršenoj liniji sa
Sfingom i sazvežđem Lava" - objašnjava Robert
Bevel.
Dakle u tom trenutku, Sunce je bilo tačno ispred
lica Sfinge! Sada se postavlja još jedno pitanje. Za-
stoje putanja Sunce pomerena udesno od ose istok -
zapad i to u pravcu jugoistoka? Drevni graditelji pi-
ramida nisu radili ništa slučajno. U čemu je onda
smisao ovog čudnog odstupanja?
 Kompjuterska analiza Roberta Bevela pokazuje
da je 10500. godine pre Hrista, u trenutku kada su
zamišljeni glava i ramena sazvežda Lava počeli da
se uzdižu na horizontu, Sunce bilo pomereno za 14
stepeni i to pod istim uglom pod kojim i Sfinga od-
stupa od ose piramide! Uostalom, Sfinga je i prvo-
bitnim planom gradnje bila ukopana u tlo tako, da se
u nivou tla i dan-danas vide samo njena glava i ra-
mena!!!
 KIŠA U PUSTINJI

Džon Vest je dodatno uzburkao duhove, ponu-

divši naučnoj javnosti nove dokaze da je Sfinga da-
leko starija nego što se veruje.
"Radi se o tipu erozuje koji je na Sfingi jasno vi-
dljiv" - objašnjava Vest. "Ne morate biti geolog da
biste shvatili o čemu se radi. Brazde koje su jasno vi-
dljive na telu Sfmge može da proizvede samo voda
koja se sliva. Starost stene je teško utvrditi, ali njenu
istoriju nije i to praćenjem osobina erozije. Erozija
stvorena vetrom i peskom se lako razlikuje od ero-
zije stvorene slivanjem vode. Tragovi ove druge
erozije su na Sfingi prisutni u takvom obimu da se
čak ni geolog amater ne bi dugo dvoumio."

Nedvosmisleni tragovi slivanja vode

 Suočeni s ovim jakim dokazom egiptolozi su po-
kušali da sporni tip erozije objasne poplavama Nila i
uleteli u ćorsokak. Geolozi su kategorično potvrdili
da poplava deluje odozdo a ne odozgo i da se u slu-
čaju Sfinge radi o eroziji sasvim drugog tipa.
Otkrića Džona Vesta izazvala su različite reakci-
je. Egiptolozi su se opredelili za ignorisanje njegovih
nalaza uz obrazloženje da Vest ne poseduje dovoljno
stručnog znanja, ali se zato geolozi slažu sa njego-
vim zaključcima.
"Za njih (egiptologe) ovo je najgora noćna mo-
ra" - izjavio je novinarima jedan geolog na simpo-
zijumu u Kairu. "Pojavio se neko iz sasvim druge
oblasti o kojoj oni mahom nemaju pojma, pojavio se
sa jakim zaključcima, dobrim opisima, sa mnogo po-
dataka koji ne mogu biti odbačeni i izvukao im je tlo
pod nogama. Jedino im preostaje da se prave da ka-
ko se ništa nije dogodilo, ali ni to nije moguće."
Dokazi pronađeni tokom rekonstrukcije Sfinge
idu u prilog Vestu. Već je prilikom prvih radova uo-
čeno daje, u jednom trenutku u prošlosti, naknadno
dodato 30 do 60 centimetara cigala da bi Sfinga do-
bila svoju prepoznatljivu konturu. Arheolozi tvrde da
je to urađeno oko 300 godina nakon izgradnje Sfin-
ge. Zašto je bila potrebna tolika popravka posle sa-
mo 300 godina? Egiptolozi insistiraju na tvrdnji da
je Sfinga građena od veoma lošeg kamena i da je,
zbog toga, u periodu od samo tri veka izgubila 30 do
60 centimetara svoje visine. Da je zaista tako, onda
bi to značilo da pri eroziji od dvadesetak centimetara
na svakih sto godina, Sfinga danas uopšte ne bi tre-
balo da postoji!
Otvorena su i pitanja staje uzrokovalo takvu br-
,zinu erozije i otkud toliko vode u pustinji? Odgovor
može biti krajnje iznenađujući. Pre oko 12000 godi-
na, pri kraju ledenog doba, Zemlja je poslednji put
prošla kroz veoma naglu promenu kataklizmičkih ra-
zmera. Do tog trenutka je čitava severna hemisfera
bila pod ledom, a onda se (iznenada?!) led istopio u
roku od dve do tri hiljade godina. Topljenje leda de-
bljine oko tri kilometra koji je pokrivao Evropu i
severnu Ameriku, rezultiralo je poplavom biblijskih
razmera!
Džon Vest tvrdi:
"Pre nego stoje Sahara postala pustinja, plato
Gize je bio plodna i zelena savana. Na njegovoj ivici
nalazila se ogromna stena. Nepoznati graditelji su
započeli da klešu džinovsko lice boga lava. Vreme
prolazi... Pada mnogo kiše najavljujući kraj ledenog
doba... Na Sfingi se javljaju karakteristični tragovi
erozije... Mnogo godina kasnije, pesak je zatrpao
Sfingu i spasao je od totalnog B uništenja. Pre 4 500
godina, u vreme vladavine faraona Kefrena, egipatski
neimari su započeli izgradnju njegove piramide. Igrom
slučaja, iz pustinjskog peska je izronila glava Sfinge.
Lice lava ili božanstva nepoznatih predaka nije se
dopalo faraonu, a čijim je licem zamenjeno, ostaje
zagonetka."
 JAČA OD LSD

Francuski radio-inženjer L. Turen, godinama je

proučavao piramide, kupe, lopte i druga geometrij-
ska tela i energetski uticaj njihovih oblika na ljude.
Britanski pronalazač Simens nije poverovao svo-
jim očima kada je, stojeći na samom vrhu Keopsove
piramide, njegov vodič ispružio ruke uvis i kada se
čitav snop vamica i nekog nestvarnog svetla uzdigao
iznad njih. Arapski vodiči često pričaju da ponekad
vide svetlost koja se uzdiže sa vrha Velike piramide.
Dr Pol Branton je u unutrašnjosti piramide do-
živeo neverovatno psihičko iskustvo. U Egiptu je i
danas rašireno verovanje da se u Velikoj piramidi
pojavljuju bestelesna bića, aveti prošlosti i duhovi
podzemnog sveta. Vekovima se prepričavaju legen-
de o tajanstvenim silama koje se, naročito noću, kre-
ću hodnicima piramide. Egipćani su čvrsto uvereni
da će čovek koji provede noć u piramidi biti ili ubi-
jen od strane tajanstvenih sila koje tu vladaju, ili ote-
ran u ludilo.
Dr Pol Branton odlazi u Egipat 1930. godine sa
namerom da utvrdi ima li istine u "sujeverju" Egi-
pćana Bilo mu je potrebno nekoliko meseci da dobije
dozvolu da provede noć u piramidi, jer egipatske
vlasti nisu želele da snose odgovornost za eventu-
alne posledice. Prijatelji su ga ubeđivali da odustane
podsećajući ga da niko od onih koji su poremetili
mir faraona nije prošao nekažnjeno, ali uzalud. Ne-
pokolebljivi Branton je na kraju ipak dobio dozvolu
da ostane u piramidi posle zalaska sunca uz napome-
nu da će gvozdena vrata, koja se uobičajeno zaklju-
čavaju svake večeri, biti zaključana i te noći. Dr Pol
Brenton je preživeo noć, a svoje doživljaje u Keopso-
voj piramidi opisao u knjizi "Potraga za tajnim Egi-
ptom", koju je 1936. godine objavio u Londonu.
Po ulasku u piramidu, zabeležio je Branton, su-
očio se sa velikim brojem slepih miševa koji su iz
hodnika naletali na njega. Uspeo je da dođe do cen-
tralne odaje piramide, takozvane Kraljevske sobe, a
onda je seo pored velikog kamenog srakofaga i uga-
sio baterijsku lampu. Sve vreme je imao utisak da
nije sam i da se oko njega zbivaju čudne stvari. Bio je
potreban veliki napor da ostane budan.

"Neočekivano", priseća se Branton, "senke su

počele da se pomeraju, povremeno dobij ajući mno-
go jasniji oblik, i neprijatne crte lica su se izne-
nada približile. Grozne slike postale su jasne u
mom mozgu. Onda se mračna prikaza povećala.
Zureći pravo u mene, prikaza je podigla ruke kao
da preti i kao da želi da joj iskažem strahopošto-
vanje. Najzad je usledio vrhunac. Monstruozne
kreacije - užasi podzemnog sveta, formirali su
groteskne ludosti, a čudni odbojni aspekti su se
sakupljali oko mene. Nekoliko minuta sam doži-
vljavao nešto što nikada neće iščeznuti iz mog se-
ćanja. Posle ovoga, nastao je mir. Ćela kamena
konstrukcija odisala je tišinom.
Onda se osetilo jedno novo prisustvo. Atmo-
sfera se promenila od preteće i loše u čisto umiru-
juću. Oni koji su došli izgledali su više nego ljudi,
sa svetlećim izrazom poluboga. Posle prve figure
pojavila se još jedna i nakon razgovora sa njom,
preplavilo me je osećanje izuzetne slobode."

Na kraju, Brantonu je rečeno i ovo:

 "Misterija Velike Piramide nalazi se u njoj. Taj-
ne sobe i stari zapisi, sve to sadrži njenu prirodu..."

Ipak, nemoguće je utvrditi da li je Branton imao

priviđenja, halucinacije, ili se sve to zaista dogodilo.
Većina običnih ljudi neće dobiti šansu da, poput
dr Brantona, bar jednom u životu provedu noć u
unutrašnjosti Keopsove piramide. Doduše, uz gomilu
misterioznih i jezivih priča, retko ko bi i imao
hrabrosti za tako nešto. Posle početnih ekspeimen-
talnih uspeha sa piramidama, i naša grupa je pože-
lela da proveri priču dr Brantona o čudnim doživlja-
jima i izmenjenim stanjima svesti. Napravili smo veći
model od lesonita, dovoljan da u njemu sedi čovek.
Zanimali su nas, pre svega, subjektivni doživljaji to-
kom boravka u piramidi. Nismo očekivali čuda (a
ona se nisu ni dogodila), ali je sve to zvučalo uzbu-
dljivo i pomalo mistično.
Uostalom, ideja za ovaj eksperiment nije bila ori-
ginalna. Šul i Petit su polovinu svoje knjige "Psihi-
čke moći piramida " posvetili upravo tome. Supruga
Eda Petita je meditirala u drvenoj piramidi. Jednom
prilikom je, po sopstvenom kazivanju, zapala u neko
čudno stanje svesti i videla "neki drugi svet". Videla
je neobične ljude, pripadnike nepoznate ali napredne
civilizacije koja je posedovala bešumne letilice. Ener-
giju za kretanje dobijale su od jedne ogromne pira-
mide smeštene u centru grada.

Vizije i piramide

"Brodovi su lebdeli iznad piramide, zapravo, iz-

nad njenog vrha, i za kratko vreme bi nakupili do-
voljno energije za let", ispričala je Ines Petit. "Kada
sam videla da je nekoliko kosmičkih brodova napu-
stilo moćne zone piramida i odletelo u kosmos, pola-
ko sam se probudila iz polusna. Vizija je bila izuzetno
jasna i sigurna sam da ću je dugo pamtiti. I mada
sam se mnogo puta vraćala u piramidu da meditiram,
nikada se nisam ponovo vratila u taj grad."
Pročitavši ovo, bili smo ubeđeni da je u pitanju
ili halucinacija, ili je čitav doživljaj plod razigrane
mašte. Naš prvi dobrovoljac proveo je meditirajući u
piramidi od lesonita nešto više od jednog časa, a ka-
daje izašao, saletali smo ga pitanjima kako se oseća
i staje doživeo. Na naše veliko razočarenje, izjavio
je da mu je od svih mističnih događaja najupečatlji-
vije to da ga zbog dugog sedenja u jednom položaju
bole leđa. O promeni stanja svesti nije bilo ni govora.
Toga leta, napravili smo znatno veću piramidu
od platna sa drvenom konstrukcijom. U njoj se mo-
glo sedeti sasvim udobno, ali ne na podu, već u udo-
bnoj stolici. Međutim, koliko god bila udobna za
sedenje, stolica nije bila predviđena za spavanje, a
sve koji su u piramidi proveli više od petnaestak mi-
nuta obuzimala je iznenadna želja za snom, kojoj se
gotovo nisu mogli odupreti.
Nekoliko meseci pre toga, suočili smo se sa istim
problemom na četvorodnevnom kursu "Mentalne
dinamike". Osnovna postavka tehnike kojom smo
pokušali da ovladamo je da čovek, pre nego što pa-
dne u san, dospe u stanje super kreativnosti. Zapravo,
mozak počinje da proizvodi (što se može proveriti
specijalnim uređajima) specifične talase čija je peri-
odičnost ponavljanja oko osam puta u sekundi, tzv.
alfa talase. Tokom sna, taje periodičnost mnogo ma-
nja. Cilj kursa je bio da nas uputi kako da svesno
ostanemo u stanju koje prethodi snu (alfa stanje sve-
sti), a da pri tom ne zaspimo. Alfa stanje je, zapravo,
izvor vrhunske kreativnosti i ukoliko ovlada njime,
čovek obogaćuje svoj intelektualni život. Ovu dra-
gocenu tehniku primenili smo tokom meditacije u
piramidi.
Iz dana u dan, ponavljali smo eksperiment, oče-
kujući neki čudan i neuobičajeni psihički doživljaj
poput onih koje opisuju Šul i Petit. Niko od nas pe-
toro nije doživeo nešto senzacionalno. Jedino smo
primetili da se posle meditacije u piramidi osećamo
izuzetno odmorno i sveže, bez obzira da li je uzrok
takvom stanju bilo dejstvo piramide, ili samo tehnika
meditacije.
U tekstu "Egipat - refleksije s putovanja ", Mark
Lener opisaće svoje druženje sa arapskim vodičem
koji mu je ispričao daje mnogo puta "spavao u šupljoj
glavi Sfinge i sanjao o starim ljudima". Da je video
kretanje, rad i zidanje, a da Sfmga predstavlja
najbolje moguće mesto za spavanje.
Glumica iz doba nemog filma, Glorija Svanson,
tvrdila je da u snu oseća neko čudno vibriranje ako se
ispod kreveta na kome spava nalazi mala piramida.
Rouz Stivens i Ron Osterbo su nekoliko meseci
živeli u veoma prostranoj piramidi sagrađenoj od dr-
veta. Hranili su se voćem i sokovima i najveći deo
vremena provodili u meditaciji. Posle izvesnog vre-
mena, ispričali su kasnije, tokom meditacije su počeli
da primaju neke poruke koje su se odnosile na
lečenje i informacije proročanskog karaktera.
Ed Petit je zapisao:
"Prošle godine sam dve noći nedeljno spavao u
jednoj od naših piramida. Ja iskreno verujem da
je to doprinelo mom dobrom zdravlju i povećanoj
vitalnosti. Spavao sam u piramidi pre svega zbog
spokojstva i tihe usamljenosti koju sam tamo ose-
tio. Teško je biti napet u piramidi, a osećanje la-
koće se iz dana u dan povećeva. San je, naravno,
jedno stanje svesti, a ja sam primetio da su posle-
dnjih meseci moji snovi znatno bistriji i izuzetno
dinamični. Postoji tvrdnja daje kvalitet realnosti
u snovima isti kao i u budnom stanju."
U jednoj laboratoriji u Njujorku beležen je inten-
zitet moždanih talasa ispitanika koji su spavali u dr-
venim piramidama. Rezultati su pokazali značajnu
razliku između intenziteta moždanih talasa ispitanika
u piramidi i onih koji su spavali van nje.
 KATALIZATORI PARANORMALNOG

U nekoliko privatnih laboratorija u Kaliforniji,

vršeni su izuzetno zanimljivi ogledi sa parapsiholo-
ški nadarenim pojedincima. Neki od njih su utvrdili
da je u prisustvu piramide mnogo lakše izvesti as-
tralnu projekciju, a još lakše ako bi se nalazili u pi-
ramidi. Astralna projekcija je fenomen u koji nije
lako poverovati, a još teže ga je proveriti, iako ima
dosta pojedinaca koji tvrde da ovom tehnikom pot-
puno vladaju. Do danas je izvršeno samo nekoliko
sistematskih laboratorijskih ispitivanja ove pojave.
Carls Tart, poznati istraživač parapsiholoških po-
java, upoznao je 1965. godine devojku koja je po
sopstvenoj volji mogla da tokom sna prede u astral-
no stanje svesti. Ta vantelesna iskustva su je pratila
od najranijeg detinjstva i obično su se manifestovala
tako, što se u toku sna jednostavno budila van tela,
lebdeći negde ispod tavanice.
U prvom ciklusu eksperimenata, devojka je četiri
noći spavala u Tartovoj laboratoriji priključena na
instrumente koji su sve vreme registrovali promene
krvnog pritiska i elektroencefalografa. Laboratorija
je bila povezana sa susednom prostorijom samo je-
dnim prozorčićem, kroz koji su eksperimentatori
pratili šta se dešava sa devojkom. Sa tavanice sobe
visio je specijalno konstruisan luster u koji je Carls
Tart stavio komad kartona, prethodno ispisavši na
njemu petocifreni broj. Taj broj nije bio vidljiv ni iz
ležećeg ni iz stojećeg položaja. Postavljenje tako da
se mogao videti samo ukoliko osoba priđe blizu ta-
vanici.

Već prve noći devojka je postigla astralnu pro-

jekciju, ali nije uspela da pročita broj tvrdeći da se
prilikom projekcije nije nalazila u toj, već u suse-
dnoj sobi. Tokom eksperimenta, njeno telo je ležalo
na laboratorijskom krevetu. Tek posle Četvrte as-
tralne projekcije, devojka je uspela da pročita broj.
Verovatnoća da se slučajno pogodi petocifren broj je
gotovo nemoguća. Tart je otkrio da vantelesno is-
kustvo prati specifični ritam moždanih struja, koje se
neznatno razlikuje od alfa stanja.
Veoma zanimljivo istraživanje astralne projekci-
je obavio je dr Karl Ozis iz Američkog društva za
psihička istraživanja. Objekat Ozisovih eksperime-
nata bio je nadareni parapsihološki medijum Ingo
Svan, koji je po sopstvenoj želji doživljavao astralnu
projekciju ne samo u snu, već i u budnom stanju.
Svanov zadatak bio je da sedeći u fotelji na sredi-
ni laboratorije, otkrije koji je petocifreni broj zapisati
u kutiji okačenoj neposredno ispod tavanice. Taj za-
datak Svan nikako nije uspevao da resi, jer je, kako
je tvrdio, "osećao odbojnost prema zadacima sa bro-
jevima".
U drugom eksperimentu, trebalo je da iz susedne
sobe, opiše predmete koji su stavljeni u kutiju oka-
čenu ispod same tavanice tako, da se njen sadržaj
nije mogao videti sa tla. Ovoga puta, Svan je bez i
jedne greške opisao predmete iz kutije.
Tokom svog vantelesnog iskustva, Svan je mo-
gao da deluje i na laboratorijske instrumente. Bez
ikakvog fizičkog kontakta mogao je da utiče na ma-
gnetno polje, pojačavajući ga ili smanjujući po sop-
stvenoj želji. U jednom eksperimentu uspeo je, na
zahtev eksperimentatora, da zaustavi proces radioak-
tivnog raspadanja za svega 45 sekundi!
Ozis je sa Svanom uradio i seriju eksperimenata
u kojima mu je zadavao koordinate nekog mesta sa
topografske karte, a Svanov zadatak je bio da što de-
taljnije opiše okolinu tog mesta. U tome je stoprocent-
no uspevao. Jednom prilikom je, zahvaljujući zadatim
koordinatama, opisao neko pusto mesto obraslo kr-
žljavim žbunjem. Na osnovu mape eksperimentatori
su zaključili da to ne može biti tačan opis, jer su ko-
ordinate odgovarale jezeru koje se nalazilo na samom
severu Sjedinjenih Američkih Država. Na Svanovo
insistiranje, otišli su na to mesto a ono što su videli
ostavilo ih je bez reci -jezero je zaista postojalo, ali
u sredini jezera izdizalo se malo ostrvce koje je sa-
vršeno odgovaralo Svanovom opisu.
 KONAČNI DOKAZI

Ove eksperimente, ma kako zanimljivi bili, ipak

treba prihvatiti sa rezervom. Možda me je tome na-
učio i neuspeh u eksperimentima sa piramidom i tra-
ganje za izmenjenim stanjima svesti. Ipak, u jednoj
drugoj oblasti primene piramide imali smo više uspe-
ha. Radi se o uticaju piramidalnih objekata na ljudsko
zdravlje.
1 U prvim eksperimentima, malu piramidu stavili
smo u prostrani kavez u kome je bila ženka zlatnog
sirijskog hrčka (Mesocricetus aureatus). Posle izve-
snog vremena, a na naše iznenađenje, ona je svoje
gnezdo prenela blizu piramide. Dopuštajući mogu-
ćnost da je u pitanju čista slučajnost, ponovili smo
eksperiment. Piramida je stavljena na suprotni kraj
kaveza. Posle nekoliko minuta, životinjica je pono-
vo počela da premešta svoje gnezdo. Koliko god pu-
ta ponavljali eksperiment, rezultat je uvek bio isti.
Potom smo u potpuno nov kavez stavili malu
kartonsku piramidu. Posle desetak dana izvadili smo
piramidu i u kavez stavili hrčka. Bilo je fantastično
videti kako ta životinjica, vođena nekim nama nera-
zumljivim čulom, gradi gnezdo baš na onom mestu
na kome je pre toga stajala piramida!
Nije lako odgovoriti na pitanje šta je uticalo na
izbor mesta za postavljanje gnezda, ni kakve su to si-
le dejstvovale. Piramida je, očigledno, ostavila za
sobom neki energetski trag koji je privlačio hrčka.
 Ali bilo je i situacija kada je hrčak reagovao sasvim
suprotno očekivanjima. Zapravo, i među ovim bići-
ma bilo je pravih talenata, ali i onih koji nisu uopšte
reagovali na energetsko polje piramide.
Hrčak je životinja koja sakuplja razne materijale
i pravi gnezdo u kome spava po ceo dan. Ispod ma-
terijala na kome spava, obično ostavlja rezervne ko-
ličine hrane. U gnezdo jednog "talentovanog" hrčka
smo stavili komadić sintetičkog platna. Ubrzo je hr-
čak demonstrativno preselio gnezdo sa kompletnom
zalihom hrane. Na starom mestu ostao je samo ko-
mad platna. Nekoliko dana hrčak je uporno izbe-
gavao mesto na kome se ranije nalazilo gnezdo.
Radiestezista kome smo se obratili rekao je da
sintetički materijal od koga je životinjica bežala, ima
negativno zračenje. Uz pomoć viska, uspelo mu je i
da izmeri zračenje.
Naročito snažan utisak ostavili su na nas ekspe-
rimenti u kojima je uz pomoć prstena okačenog o
konac umesto uobičajenog viska, određivao u kojoj
je kutiji sakriveno famozno platno. Obično smo ko-
ristili pet ili šest kutija potpuno istog izgleda i di-
menzija i u jednu stavljali komad sintetičkog platna,
a u druge komade vune. Radiestezista bi uz pomoć
viska nepogrešivo određivao šta se u kojoj kutiji na-
lazi. Viskom je mogao da odredi i mesto u sobi na
kome se neko vreme nalazila piramida. Na osnovu
svega, mogli smo da zaključimo da piramide imaju
pozitivan uticaj na zdravlje ljudi i životinja. Jedna
Amerikanka je posle nekoliko minuta provedenih u
piramidi izlečila zubobolju. Naš prijatelj koji je imao
isti problem, postao je zamorče. Smestili smo ga u
piramidu i posle pola sata, bol je nestao.
 LEKOVITE PIRAMIDE

Literatura o piramidama je prepuna svedočenja

ljudi koji su se, posle izvesnog vremena provedenih
u piramidi, izlečili od hroničnih bolesti. Činjenica je
da su ljudi koji su godinama zimi patili od hroničnih
prehlada, posle boravka u piramidi bili izlečeni. Je-
dan privatni autoprevoznik, vozio je uglavnom duge
relacije. Tokom poslednjih nekoliko godina, izuze-
tno teško mu je bilo da ostane budan noću i da na
svoju destinaciju stigne na vreme. Pročitavši o dej-
stvu piramida na ljudsko zdravlje, odlučio je da i
sam sagradi jednu. Jedno vreme, obično pred odla-
zak na put, redovno je spavao u piramidi. Umor bi
nestao, nestala bi i pospanost, a pri noćnim vožnja-
ma, tvrdio je, osećao se izuzetno sveže i odmorno.
Jedna žena je napisala da je njen pedesetogodi-
šnji muž napravio piramidu posle predavanja kome
je prisustvovao i u njoj držao vodu. Vodom je zali-
vao biljke ali je, takođe, počeo redovno da je pije.
Posle nekoliko nedelja takvog tretmana, žena je is-
pričala Šulu i Petitu: "Mislim da neću dozvoliti Ha-
riju da više pije tu vodu. Ili to, ili ću i ja početi daje
pijem zajedno sa njim. Od kada je počeo da je pije,
postao je seksualno agresivan kao kad je imao dva-
deset ili trideset godina. Poslednjih je godina, inače,
bio veoma smiren."
U neverovatna svojstva vode koja je odstojala u
piramidi, uverio sam se i sam. Posudu sa vodom dr-
žao sam u maloj kartonskoj piramidi oko mesec da-
na. Prva stvar koja se lako može ustanoviti je da takva
voda brže isparava od one ostavljene van piramide.
Ta brzina je za oko 10 do 15% veća.
Ako se voda koja je držana u piramidi ušmrkava
u nos, kijavica prestaje već posle dva do tri sata od
trenutka ušmrkavanja. Umivanje vodom iz piramide
čisti kožu lica i ona postaje meka i elastična. Ako se
redovno pije, primećuje se izuzetno osvežavajuće dej-
stvo na organizam. Biljke zalivane vodom iz pira-
mide napreduju mnogo brže, manje obolevaju i daju
više cvetova. Naravno, postojala je mogućnost da su
svi ovi efekti krajnje subjektivni, čak da su posledi-
ca autosugestije. Eksperiment je pokazao nešto drugo.

Uticaj piramida na biljke - saksija 1 držana je u kocki,

saksija 2 u piramidi iste zapremine
Jedan od saradnika izjavio je: "Dva ploda avokada
stavio sam u dve odvojene posude. U jednu posudu
sipana je obična voda, a u drugu, voda iz piramide.
Avokado zalivan vodom iz piramide pustio je koren
posle četiri meseca. Petnaestak dana potom, izraslo
je drvce visoko dvadesetak centimetara, dok plod
avokada zalivan običnom vodom, ni posle sedam
meseci nije pustio koren."
Voda tretirana piramidalnom energijom poseduje
zanimljiva svojstva. Ali, šta je usiovilo pojavu tog
novog kvaliteta? U knjizi "Magnetisanje vodenih si-
stema", objavljenoj u Moskvi 1962. opisuje se dej-
stvo magnetisane vode. Iz obrađenih eksperimenata
vidi se kako deluje voda koja je u svom proticanju
sekla linije magnetnog polja. Dejstva i osobine takve
vode, neverovatno podsećaju na delovanje i svojstva
vode izložene piramidalnoj energiji.

Setimo se da osamdeset procenata našeg tela čini

voda, materija bez koje bi život, bar u zemaljskim
uslovima, bio potpuno nemoguć. Ali možete li zami-
sliti hemijski čistu, nezagađenu vodu, koja je štetna
i ne podržava život, naime, nije vitalna? U prvom
trenutku, tako nešto zvuči sasvim nelogično.
U knjizi "Kosrnička energija u službi zdravlja i
napretka ", francuski istraživač Violet navodi sledeći
eksperiment:
 "Za vreme mojih ispitivanja, napravio sam he~
mijski čistu vodu sagorevanjem vodonika u at-
mosferi kiseonika. Jedan litar tako dobijene vode
ulio sam u posudu i u nju stavio živog punoglav-
ca. Životinjica je trenutno postala nepomična, a
odmah zatim je i uginula. Da bih osigurao dovolj-
nu količinu kiseonika, sproveo sam u vodu va-
zduh i stavio punoglavca. Rezultat je bio identičan
prethodnom, punoglavac je smesta uginuo. Posle
toga, sipao sam čistu vodu u stakleni balon, za-
pečatio zapušač i ostavio balon na sunčanoj te-
rasi. Bilo je leto. Mesec dana kasnije, otvorio sam
balon i u vodu stavi živog punoglavca. Ovoga
puta, punoglavac je ne samo bio živ, već je počeo
da se razvija i raste. Ova hemijski čista, ali mrtva
voda, postala je voda koja daje život tek kada je
izložena dejstvu sunca. Tako je ekperiment poka-
zao da voda, podvrgnuta zračenju kojim se napaja
zemlja, postaje vitalna, tj. voda koja podržava
život. Ako se zagreje iznad 65°C ili dovede u pro-
duženi kontakt sa metalom, ona gubi svoje zra-
čenje i postaje mrtva voda."

Piramide, poput sunčevih zraka, deluju podstica-jno

na vodu, čineći je vitalnijom i energetski bogatijom.
Neobična svojstva piramide sprečavaju i razvoj nekih
bakterija. Bakterije truljenja, na primer, ne mogu opstati
u energetskom polju piramide. Kada se komad mesa
koje je već počelo da truli stavi u vodu držanu u
piramidi oko mesec dana, truljenje će prestati i voda se
neće zamutiti.
U dnevniku jednog istraživača ostalo je zabe-
leženo:

"Neko vreme, izvodio sam oglede sa poligra-

fom (detektor laži) i biljkama. U to vreme, takvi
eksperimenti su bili veoma popularni. U jednom
trenutku, dok sam pokušavao da dobijem reakciju
biljke na uređaju, aparatura je potpuno otkaza-
la. Ispostavilo se daje otkazao čip koji pojačava
slabe signale biljke i čini ih dovoljno prepozna-
tljivim za detekciju. Neispravan deo je zamenjen
novim i aparat je funkcionisao.
Sutradan sam ispričao taj događaj jednoj pri-
jateljici i pokazao joj pokvareni čip. Najozbiljnije
me je upitala mogu li ga popraviti. Objasnio sam
joj daje to nemoguće Jer se čip sastoji od komada
silicijuma površine pola kvadratnog milimetra
koji je, povrh toga, zalemljen u plastičnom kući-
štu. 'A zašto ne pokušaš sa piramidom?' - bilo je
njeno sledeće pitanje. I koliko god zvučalo nera-
zumno, to sam i uradio.
Pre stavljanja u malu kartonsku piramidu, pro-
verio sam još jednom, i pouzdano utvrdio da je
čip neispravan. Posle petnaestak dana, izvadio
sam čip iz piramide i ugradio ga u aparat. Poligraf
je funkcionisao besprekorno!"
 KAKO NAPRAVITI PIRAMIDU

Svi eksperimenti navedeni u ovoj knjizi, mogu se

lako proveriti. To može učiniti svako ko pronađe do-
voljno vremena da napravi sopstvenu piramidu. Uput-
stva o tome data su u ovom poglavlju.

Materijal. Za pravljenje piramida se mogu ko-

ristiti svi dostupni materijali (karton, plastika, gips,
metalne folije, glina, šper ploča, staklo, drvo...) - svi
osim ogledala. Naime, jedino sa piramidom naprav-
ljenom od ogledala, ne mogu se postići nikakvi re-
zultati. Razlog je jednostavno neobjašnjiv i eto još
jedne na spisku misterija piramida!
Najjednostavnije je napraviti piramidu od karto-
na. To je i najjeftinije, a pri tom je papir i najlakše
obrađivati. Iskustvo je pokazalo da je mnogo bolje
upotrebiti papir glatkih ivica, recimo hamer, dok je
nejnepodesnije koristiti lepenku čije su ivice hra-
pave.
Za lepljenje kartona upotrebiti lepak za papir. Le-
pljive trake treba, kad god je to moguće, izbegavati.
Sintetički lepak je pre neminovnost, nego potreba.
Prlikom konstrukcije drvene piramide, najbolje je
stranice spojiti drvenim ekserima, a lepljenje izbeći.
Ivice plastične piramide se mogu spojiti lemlje-
njem ivica. Kod nekih vrsta plastičnih materjala to
se može izvesti i pomoću plamena obične svece.
 Danas postoji veliki broj piramida koje se koriste
kao stambeni objekti, a napravljene su od građevin-
skih materjala. Prilikom gradnje takvih piramidalnih
objekata najbolje je birati prirodne materjale.
Ako gradite piramidu na otvorenom prostoru i ne
veću od od dva do tri metra, preporučljivo je da bude
od drveta, ili u kombinaciji drvo-cigla. Stanari ta-
kvih kuća, najčešće vikendica, tvrde da se u njima
osećaju fantastično, a svoje izvanredno zdravlje pri-
pisuju obliku svojih kuća.
Piramide u kojima planirate da provodite neko
vreme, zapravo, piramide u koje se može ući, nemoj-
te praviti od plastike. Plastika je vrlo nepogodan ma-
terijal, kada je reč o propustljivosti negativnih jona
koji su od neprocenjivog značaja za ljudsko zdravlje.

Dimenzije. Keopsova piramida je, po nekim me-

renjima, visoka 146 metara. Dužina osnovice pri ba-
zi je oko 230 metara. Model piramide mora biti u
istoj proporciji. Najjednostavnije je sračunati dimen-
zije proporcijom. Za to su potrebni precizni podaci o
dimenzijama originalne egipatske piramide. Tu, obi-
čno, nastaju problemi, jer se podaci o visini i dužini
stranica piramide razlikuju od autora, do autora. Ni-
ko nije sasvim tačno izmerio visinu velike piramide
u Gizi. Merenje posebno otežava činjenica da pi-
ramida nije sačuvana u celosti, jer je čitava spoljna
oplata od krečnjaka, skinuta tokom vekova i ko-
risćena kao građevinski materijal u obližnjim selima.
Srećom, jedan podatak je istraživačima dobro po-
znat. To je ugao između stranice i podloge i on iznosi
oko 51 stepen. Na osnovu tog podatka, može se kon-
struisati piramida čiju ćemo visinu odrediti sasvim
proizvoljno i prema vlastitim potrebama. Ostale di-
menzije su, naravno, u funkciji visine.
 Dimenzije piramide je najlakše odrediti na sle-
deći način: najpre proizvoljno odredimo visinu. Da
bi se dobila dužina osnovice, potrebno je visinu po-
množiti brojem 1,5708. Taj broj je dobijen ma-
tematičkim putem i ne mora se uzeti tako precizno,
već se može zaokružiti na 1,6. Na ovaj način se dobi-
ja idealno dimenzionisana piramida.
Strane piramide su jednakokraki trouglovi, a du-
žina kraka se dobija kada se visina pomnoži brojem
1,4946. Krak trougla strane piramide je za 4,85 %
manji od osnove tog trougla. Broj kojim se pomnoži
visina da bi se dobila dužina osnovice (1,5708) je
polovina broja "/?/" (71 = 3,14). Broj 1,4946 koji,
pomnožen visinom daje stranicu trougla strane je, u
stvari, polovina broja "pi" smanjena za 4,85 %.

Primer: ako ste odlučili da napravite piramidu

visine 25 cm, dužinu osnove računate tako što visinu
pomnožite brojem 1,5708 (25 cm x 1,5708 = 39,27
cm). Dužna kraka trougla strane, izračunava se mno-
ženjem visine brojem 1,4946 (25 cm x 1,4946 =
37,36 cm).
Ukoliko vam matematika nije jača strana, evo ta-
bele sa već sračunatim dimenzijama. Potpuno je sve-
jedno da li su u pitanju metri ili centimetri.
VISINA DUŽINA OSNOVE KRAK TROUGLA
(h) (a) (s)

2 3,1416 2,9892
3 4,71 4,48
4 6,28 5,98
5 7,85 7,45
10 15,70 14,94
15 23,56 22,41
20 31,41 29,89
25 39,27 37,36
30 47,12 44,83
35 54,97 52,31
40 62,83 59,78
45 70,68 67,25
50 78,54 74,73
55 86,39 82,20
60 94,24 89,67
65 102,10 97,14
70 109,95 104,62
75 117,81 112,09
80 125,66 119,56
85 133,51 127,04
90 141,37 134,51
95 149,22 141,98
100 157,08 149,46

(Tabela po Sulu i Petitu -- očigledna su odstupanja od

idealnih matematičkih proračuna, ali ove dimenzije su
proverene u praksi i -- daju optimalne rezultate)
 Kad izračunate dimenzije, ili ih odredite pomoću
date tablice, izrežite četiri trougla i spojite ih u pira-
midu. Nekima će biti jednostavnije da na kartonu na-
crtaju mrežu piramide, iseku je i sastave.
sever

jug
Osnova (podloga) piramide Mreža piramide

h — visina piramide
a - duzina piramide
s - dužina kraka Ispravno postavljen
trugla piramide žilet u piramidi

Prednost ove metode je što se lepljene svodi na

minimum - tri stranice su već spojene i nije ih potre-
bno posebno lepiti.
Primećeno je da piramida daje mnogo bolje re-
zultate ako je donja strana u obliku kvadrata. Naj-
jednostavnije je da na malo većem kartonu nacrtate
kvadrat, čija je strana jednaka dužini osnove pira-
mide. To je osnova na koju stavljate piramidu.
 Postavljanje. Pošto su u ovim eksperimentima
strane sveta vrlo važan činilac, najbolje je da na pod-
lozi (osnovi), nacrtate linije u smeru sever - jug i
istok - zapad. Važno je da se te linije seku tačno u
centru kvadrata. Vreme je i za prvi eksperiment.
Recimo da ste odlučili da napravite piramidu ko-
ja će vam služiti za oštrenje žileta. Idealna je visina
od 10 cm. Iz gornje tabele može se videti da će du-
žina osnove (a) piramide biti 15,7 cm, dok će krak
trougla strane (s) biti 14,9 cm.
Izaberite mesto na koje ćete postaviti piramidu.
Ona ne srne stajati na metalu, niti u blizini elektinU
čnog aparata. Udaljite je bar 1,5 metar od televizora.
Uz pomoć kompasa odredite strane sveta i os-
novicu uskladite sa iscrtanim linijama sever - jug i
istok - zapad.
U sam centar osnove, gde se seku linije koje od-
ređuju strane sveta, stavite malu papirnu kutijicu ko-
ja će biti visoka kao jedna trećina visine piramide. U
tu svrhu vam može poslužiti i obična kutija šibica iz
koje ćete, pre nego što započnete eksperiment, izva-
diti palidrvca.
Na kutijicu stavite žilet, tako da se osa žileta po-
klapa sa linijom sever-jug. Sečiva su okrenuta u prav-
cu istok-zapad.
Treba naglasiti da se dobri rezultati postižu ako
se upotrebi žilet od plavog čelika, koji je danas ve-
oma teško naći. Međutim, solidni rezultati se postižu
i sa bilo kojim drugim žiletom.
U piramidu treba staviti potpuno nov žilet i držati
ga nekoliko dana. Posle toga se može koristiti za bri-
janje, ali ga posle svakog brijanja vratite pod pira-
midu. Takvim žiletom se možete brijati nekoliko sto-
tina puta, a ukoliko se radi o žiletu od plavog čelika,
rok trajanja je neograničen.
 PSIHOTRONSKE MAŠINE

U svojoj knjizi "Moćpiramida ", dr Patrik Flana-

gan iznosi zanimljivo zapažanje. Zaintrigiran znače-
njem termina "piramida", i tragajući po raznoraznim
rečnicima i lingvističkim studijama otkrio je, na svoje
iznenađenje, daje ova reč sastavljena od dve druge
reci -piros i amid. Doslovni prevod bi bio - vatra u
središtu. Po Flanaganu, ovo je još jedan dokaz da su
stari graditelji bili potpuno svesni misterije piramide,
kao i činjenice, da ona u svom središtu foku-sira
neke moćne energije.
Priroda te energije još je nerazjašnjena. Problem
proizilazi iz činjenice, da se energetsko polje pira-
mide ne može evidentirati postojećim prijemnicima
koji mere elektromagnetski spektar zračenja.
Već decenij ama naučnici pokušavaju da naprave
adekvatne antene i izuzetno osetljive prijemnike, ne
bi li rasvetlili suštinu misterioznih energija čije kara-
kteristike, iako nepoznate nauci, očigledno postoje u
prostoru oko nas.
Karl fon Rajhenbah je još u XIX veku tvrdio da
je otkrio "univerzalnu kosmičku energiju" kojom zra-
če ljudska bića, životinje, biljke, ali i kristali i ma-
gneti. Ovu energiju Rajhenbah naziva Od. Čudna
zračenja Oda, otkrio je vršeći mnogobrojne eksperi-
mente u kojima su prijemnici bile izuzetno osetljive
osobe. Rajhenbah je tvrdio daje Od svuda oko nas i
da predstavlja primarnu matricu materije.
 Šezdesetih godina ovog veka, američki prona-
lazač Hijeronimus Galen, potvrđuje ideje Karla fon
Rajhenbaha eksperimentima, u kojima specijalnom
kombinacijom metalnih ploča uspeva da fokusira Od
na biljke koje su, zahvaljujući tome, sasvim normal-
no rasle iako su držane u potpunom mraku! Njegove
eksperimente opisuju Tomkins i Berd u knjizi "Tajni
život biljaka ".
Hipoteza o postojanju Oda, nevidljivog fluida, i
danas je veoma popularna, iako ga različiti autori
nazivaju različitim imenima. Dr Baraduk smatra da
svaki deo našeg organizma, moždani, plućni, želu-
dačni ili genitalni, ima određenu radioaktivnost -
zonu raznoraznih vibracija kakve postoje u prirodi, a
snagom svog zračenja, kao nekom vrstom bežične
telegrafije, mogu telepatski da utiču na pasivnu radi-
oaktivnost organa neke druge osobe.
Da bi takva zračenja učinio vidljivim, dr Bara-
duk je konstruisao specifičan aparat - biometar. Na
dnu, ležeći na postolju, nalazio se kondenzator u di-
rektnoj vezi sa zemljom. To su ispresavijani listovi
kalaja, odvojeni jedan od drugog materijom koja slu-
ži kao izolator. Iznad toga smešten je metalni pojači-
vač načinjen od dugačke žice čiji su navoji izolovani.
Najzad, iznad jednog brojčanika sa podeocima, sta-
vljena je magnetska, ali nenamagnetisana igla. Igla
se kreće oko svog stožera čim joj se približi prst eks-
perimentatora.
Kao eho radova dr Baraduka, pojavili su se ka-
snije biometar - galvanometar sa debelim navojem
žice, i još osetljiviji stenometar slične namene. Svi
aparati konstruisani su sa ciljm da izmere sa sve ve-
ćom i većom preciznošću energiju kojom zrači ljud-
sko telo.
Glavni kritičar ovakvih uređaja, dr Grase, sma-
trao je da nijedan od tih aparata nije otkrio nikakvu
novu energiju koja se ne bi mogla svesti na već po-
znat fizičke sile - toplotu, elektricitet, i si. Međutim,
neki parati otkrivaju, čak vrlo jasno, električna svoj-
stva te energije, na primer izuzetno složeni uređaj dr
Pifontena prikazan na odeljenju dr Sarkoa u pariškoj
bolnici Salpetrije. Tokom upotrebe ovog aparata,
otkmeno je da prilikom funkcionisanja ljudski
organizam ispušta električnu ili kaloričnu energiju,
dovoljnu Ja dejstvuje na jedan veoma osetljivi gal-
vanometar.
Tridesetih godinaXX veka, čuveni VilhelmRajh
otkriva orgonsku energiju, koja predstavlja osnovu
celokupnog materijalnog sveta. Osnovne čestice or-
gona nazvao je bioni.
Rajh konstruiše uređaj pomoću koga vrši akumu-
laciju orgonske energije (ORACU). Orgonski aku-
mulator bio je veličine osrednjeg ormara, a u sredini
je imao komoru u koju se mogao smesti ti čovek.
Višeslojni zidovi akumulatora načinjeni su naiz-
meničnom kombinacijom slojeva gvozda i organskih
materija (drvo ili vuna). Umesto gvozda mogao se
upotrebi ti i neki drugi materijal, izuzev alumini-
juma, za koji je Rajh smatrao da šteti zdravlju. Jači-
na akumulatora bila je u direktnoj srazmeri sa brojem
naizmeničnih slojeva organske i neorganske materije.
Zadnja ploča akumulatora je, pomoću izolovane
metalne cevi, spojena sa posudom u kojoj se nalazilo
nekoliko litara sveže vode.
Određeno vreme provedeno u komori akumula-
tora dovodilo je, navodno, do isceljenja najraznovr-
snijih bolesti. U reklami, a Rajh je uređaje prodavao
putem novinskih oglasa, bilo je posebno naznačeno
da se orgonski akumulator veoma uspešno koristi za
lečenje obolelih od raka! Američki zdravstveni ra-
dnici proglasili su Rajha šarlatanom, a ubrzo je us-
ledila i zabrana upotrebe orgonskog akumulatora.
Kada je Rajh nastavio sa nezakonitom prodajom svog
uređaja, uhapšen je i osuđen na kaznu zatvora, gde je
posle izvesnog vremena i umro.
O vrednosti akumulatora se još raspravlja. Rajh
nije imao jake dokaze koji bi išli u prilog tezi da
uređaj deluje na ljudsko zdravlje. Jedina merljiva
komponenta, bila je razlika u temperaturi između spo-
ljašnjih i unutrašnjih zidova. Zna se, ipak, da je če-
trdesetih godina Rajh posetio Alberta Ajnštajna. Na
Ajnštajnovo insistiranje, Rajh mu je pokazao orgon-
ski akumulator i tada je veliki matematičar priznao
da ne može objasniti čudne pojave koje dovode do
razlike u temperaturi.
Kao dokaz delovanja orgonskog akumulatora,
Rajh je najčešće izvodio sledeći ogled: spojio bi ba-
karnu cev sa oblogom akumulatora običnom žicom.
Kada bi se kroz cev posmatrao oblak, on se nevero
vatnom brzinom raspadao.
U vreme kada je Vilhelm Rajh istraživao orgon,
jedan drugi istraživač je, nezavisno od njega, zastu-
pao slične ideje. Albert Abrams je tvrdio da svaka
materija, organska ili neorganska, zrači u prostor nevi-
dljive vibracije. Vibracije zdravog organa drastično
se razlikuju od vibracija obolelog organa. Specijal-
nim aparatima koje je konstruisao dr Abrams, bilo je
moguće vratiti vibracije obolelog organa na normalu
i izlečiti ga. Od reci radijacija (zračenje) nastao je
termin radionika, koji danas označava čitav spektar
izučavanja na temeljima koje je postavio dr Albert
Abrams.
Današnji radioničari došli su do spektakularnih
rezultata. Javno je prikazivan uređaj pomoću koga je
moguće zaštititi poljoprivredna dobra od najezde in-
sekata, bez upotrebe velikih količina insekticida. Do-
voljno je na bakarnu ploču radioničkog uređaja sta-
viti malo soka napadnutih biljaka i pomešati ga sa
minimalnom količinom insekticida, da bi na polju,
koje može biti udaljeno hiljadama klometara, inse-
kti počeli masovno da umiru ili beže! Ima i izveštaja
o eksperimentima kada je umesto soka biljke upotre-
bljena samo fotografija polja sa potpuno istim rezul-
tatima.
Londonski lekar, dr Tomas Kilner je 1911. go-
dine premazao obično staklo dicijaninom, jednom
organskom supstancom koja mu je omogućila da
gledajući kroz staklo vidi aure - energetske svetlo-
sne omotače oko žive i nežive materije. Diskutabilno
je da li je po sredi bila optička varka ili stvarno vi-
đenje aure, ali ono što se vidi kroz tzv. Kilnerove na-
očare dosta zavisi i od individualnih karakteristika
oka posmatrača.
Kilnerove naočare su dugo bile osporavani re-
kvizit sve dok 1939. godine, S. Kirlijan nije otkrio
specifičan način fotografisanja nevidljivih energetskih
polja pomoću struja visoke frekvencije (tzv. Tesline
struje). Ako su Raj-
hove ili Abramsove
ideje ponekad bile
suviše smele i teško
proverljive, Kirlija-
nova metoda je u
potpunosti mogla da
zadovolji sve naučne
kriterijume pro-vere.
Kirlijanova fo-
tografija nedvosmi-
sleno dokazuje da su
sva materijalna te-la
okružena poljem
energije čiji oblik u
mnogome zavisi od, recimo, zdravstvenog stanja ili
elektromagnetskih karakteristika. Ta ispitivanja, vr-
šena u najpoznatijim naučnim institutima sveta, pod
strogo kontrolisanim uslovima, pokazuju da ima is-
tine u postavkama Rajha i Abramsa. Ali, isto tako je
očigledno, da te ideje ne mogu biti pripisane samo
njima.
Nekoliko hiljada godina ranije, Kinezi su pozna-
vali Tao - sveukupnu energiju Univerzuma i na toj
filozofiji razvili akupunkturu, izuzetnu filozofsko-
medicinsku disciplinu.
Hindusi su učili da postoji Prana, sveprožimaju-
ća nematerijalna energija.
Egipćani su stvorili piramide, najveće generatore
neiscrpne energije prostora.
 REZIME

Zaključka, u stvari, nema. Niste stigli do kraja

nego do početka. Tajanstvene sile i misterije
daleke prošlosti večni su izazov laicima, naučnici-
ma i istraživačima. U knjizi koju ste pročitali nisu
dati odgovori, nego su postavljena pitanja pred
kojima i najveći umovi današnjice ostaju nemi. Va-
ša je odluka šta ćete dalje činiti. Hoćete li knjigu
odložiti na policu i na nju zaboraviti ili ćete, možda,
početi i sami da istražujete. Svć zavisi od vas.
 DODATAK 1:

KURIOZITETI

A Gematrija je nauka koja pronalazi smisao u

numeričkim vrednost ima reci. U hebrejskom jeziku,
svako individualno slovo ima numeričku vrednost.
Tako svaka reč ima numeričku vrednost kao zbir
vrednosti slova od kojih je sačinjena. Ako se doda
numerička vrednost svih hebrejskih slova u tekstu o
Velikoj Piramidi, dobija se broj 5449. Ovo je tačna
visina u inčima Velike Piramide!

A Velika piramida je trideset puta veća od Em-

pajer Stejt bildinga i toliko karakteristična, da se mo-
že videti sa Meseca.

A Autoput širok 2,5 m i debeo 10 cm, može se

sagraditi od San Franciska do Njujorka i smestiti u
Veliku piramidu

A Samo čvrsta kamena planina može izdržati

ogromnu težinu Velike piramide. I zaista, naučnici
su ustanovili da se ravna, čvrsta granitna planina na-
lazi tačno ispod površine osnove piramide.

A Velika piramida je, prema nekim istraživači-

ma, locirana tačno u samom centru zemljine ko-
pnene mase. Tako njena osa u smeru istok-zapad od-
govara najdužoj kopnenoj paraleli na Zemlji koja
prolazi kroz Afriku, Aziju i Ameriku. Slično, najduži
kopneni meridijan na Zemlji koji prolazi kroz Aziju,
Afriku, Evropu i Antarktik, takođe prolazi pravo
kroz piramidu.

▲ Poput mostova konstruisanih u XX veku, ka-

meni blokovi na uglovima piramide postoje kugle i
udubljenja ugrađena u njih. Dužine nekoliko fiidbal-
skih igrališta, Velika piramida je podložna širenju i
kontarkcijskim pokretima, uticaju zagrevanja i hlađe-
nja, zemljotresima i drugim prirodnim fenomenima.
Očigledno je da su drevni neimari obavili izuzetan
posao, jer, da nije konstruisana na ovaj način, njena
struktura bi posle više od 4500 godina bila nepovra-
tno oštećena.

A Spoljašnja oplata Velike piramide koja danas

nedostaje, bila je sačinjena od 144000 komada ugla-
čanog i ispoliranog kamenja toliko sjajnog, da se
moglo videti sa vrhova izraelskih planina udaljenih
na hiljade kilometara od Gize. U vedra, blistava jutra
i kasno popodne, sunce se reflektovalo u ovom og-
ledalu ogromne površine i obasjavalo Čitavu okolinu.
Stanovnici te oblasti su vekovima Veliku piramidu i
njeno uglačano kamenje zaobilazili sa strahopošto-
vanjem. Ali kada su u XIII veku posle zemljotresa
delovi poliranog kamenja otpali, Arapi su dobili ve-
liki kamenolom već obrađenog kamenja, koje se od-
mah moglo koristiti za dovršavanje palata i džamija.
Na primer, uglačani delovi prvobitne kamene oplate
Velike piramide je iskorišćeno za ponovnu izgradnju
grada Kaira, za džamije i palate, a prvenstveno za
podizanje džamije sultana Hasana.
 A Zapanjuje podatak da je spoljna površina ka-
menih blokova Velike piramide sečena sa odstupa-
njem od 2,54 cm od savršeno pravog ugla za svaku
od šest strana piramide. Razmak između dva kame-
na, namemo ostavljen da bi se ploče oplate uklopile,
iznosio je 5,08 cm. Postavljanje 20 tona teških ka-
menih blokova uz pomoć savremene građevinske
tehnike jedva da je moguće obaviti sa preciznošću
većom od one koju su pokazali graditelji piramide.
Još više zapanjuje što je razmak od 5,08 cm kon-
struisan tako da dozvoljava prostor za postavljanje
vezivnog lepka da bi se taj razmak između blokova
hermetički zapečatio. Beli cement koji je povezao
uglačano kamenje i učinio ga vodootpomim, još
uvek je netaknut i jači i čvršći od blokova koje po-
vezuje.

▲ Svi dokazi prikupljeni o Velikoj piramidi po-

kazuju da je pre više od 4 500 godina, neko posedo-
vao poprililčno znanje o planeti Zemlji. A sada dolaze
još zanimljiviji podaci: prosečna visina kopna iznad
nivoa mora, što se može izmeriti samo pomoću sa-
vremenih satelita i kompjutera, je 5,748 inča ili 146 m.
To je tačna visina Piramide.

A Sve četiri strane piramide su veoma neznatno

savijene prema unutra, ili konkavne. Ovaj efekat,
koji se ne može primetiti ukoliko se piramida pos-
matra sa tla, otkrio je jedan pilot 1940. godine, dok
je snimao fotografije iz vazduha da bi se izvršila pro-
vera nekih dimenzija. Mereni današnjim laserskim
instrumentima, svi ovi perfektno isečeni i namemo
konkavni blokovi, predstavljaju tačnu kopiju krivine
zemlje. Poluprečnik savijanja je jednak poluprečni-
ku Zemlje. Za poluprečnikom krivine je Njutn dugo
tragao.
 A Među brojnim istraživačima koji su u sukobu
sa teorijama zvanične egiptologije, veoma su glasni
i zastupnici hipoteze o Velikoj piramidi kao nasleđu
koje su nam ostavili posetioci iz svemira. Ko god da
je gradio piramidu, tvrde oni, imao je pristup infor-
macijama daleko kvalitetnijim od onih koje su u to
vreme posedovali naši preci ili, u najmanju ruku
preci kakve mi znamo. Može se raspravljati o tome
da su nas posetila tehnološki i naučno naprednija
bića iz svemira, i otkrila nam po koju tajnu. Ako je
tako, onda je glavni cilj ovih bića bio da za sobom
ostave poruku koja će preživeti eone.
Pretpostavimo, kažu ufolozi, da su ta bića od-
lučila da ostave poruku. Poruka bi morala biti uni-
verzalna a opet jednostavna. Morala bi da preživi
vekove i bude razumljiva svim stanovnicima planete
Zemlje, uprkos različitim jezicima i kulturama. Ra-
zumljiva na mnogim jezicima koji će se tek formirati
vekovima posle njenog nastanka.
To je jedna od najstarijih struktura na zemaljskoj
kugli i sasvim sigurno najbolje sagrađna, uzevši u
obzir daje od preko 2 miliona komada kamenih blo-
kova koji čine Veliku piramidu, ni jedan nije lakši od
tone. Većina blokova je teška 2,5 tone, a neki čak 20
tona!
Velika piramida označava osobit karakter svog
postojanja na zemaljskoj kugli. Džozef Sajs i nje-
govi drugi istraživači su dokazali da piramida leži u
gravitacionom centru kontinenata. Takođe leži i u
strogom centru svekolike kopnene oblasti sveta, de-
leći zemljin kopneni masiv na približno jednake če-
tvrtine. Osa prostiranja u smeru sever-jug (31 stepen
Griniča) je najduži kopneni meridijan, a osa istok-
zapad (30 stepeni sevemo) je najduža kopnena para-
lela na globusu. Očigledno da postoji samo jedno
mesto na zemlji kroz koje ove najduže kopnene li-
nije mogu proći, a to je Velika piramida!
Velika Piramida je orijentisana izuzetno precizno
i tačno, jer leži gotovo tačno u pravcu severa, juga,
istoka i zapada. Uz sve napore savremenog čoveka,
pariška Opservatorija odstupa 6 minuta od stepena ta-
Čnog se\ era. Velika piramida odstupa samo 3 minuta.
Uprkos hvalospevima savremenim tehnološkim
dostignućima, modemi graditelji ne mogu da izgrade
čak ni približno sličnu strukturu. I
Do sada, poruka ukazuje da je, ko god gradio
piramidu, odlično poznavao Zemlju: dužinu godine,
poluprečnik krivine, standardne tehnike merenja, pro-
sečnu visinu kontinenata i centar kopnene mase. Bili
su u stanju da konstruišu ono što je nama i danas
nedostupno, i sposobni da sve ove stvari povezu u
celinu jedne jedine strukture. Jesu li to bili vanze-
maljci ili čak natprirodna bića? Ovo pitanje ostaje
bez odgovora.
 pEfi^te: j.
i'.: '■:■*'■: '«jN

^^^^M'^l^^|l^^^&)j|S4
 DODATAK 2:

KEOPSOVA (VELIKA) PIRAMIDA

Kralj Kufu, u grčkim izvorima takođe poznat kao

Keops, bio je začetnik gradnje piramida u Gizi. Vla-
dao je od 2551-2528. godine pre Hrista. Bio je sin
kralja Snefrua i kraljice Hetpeher.

Datum gradnje: 2589-2566. godine pre Hrista.

Količina kamenih blokova: preko 2300000.

Osnova: Dužina svake strane osnove je prvobi-

tno iznosila 230 m. Sada je 227 m, zahvaljujući ne-
stanku spoljne oplate građevine.

Ukupna težina: 6,5 miliona tona.

Srednja težina pojedinačnog kamenog bloka:

2,5 tone. Veliki blokovi korišćeni za tavanicu Kra-
ljevske sobe teški su 9 tona.

Visina: Prvobitna visina je bila 146,5 m, a sada

je samo 137 m.

Ugao nagiba: 51 stepen, 50 sekundi, 35 minuta.

Korišćeni materijal: krečnjak, granit.

 KEFRENOVA PIRAMIDA

Kafer, sin Kufua, poznat i kao Rekhef ili Kefren,

vladao je od 2520-2494. godine pre Hrista. Izgradio
je drugu po veličini piramidu i kompleks u Gizi koji
obuhvata Sfingu, Pogrebni hram i Hram doline. Naj-
upečatljivija karakteristika Kefrenove piramide je
najviši sloj glatkog kamenja koje predstavlja posle-
dnje ostatke glačanog, poliranog kamenja na piramidi
u Gizi.
Mark Lener i Zahi Havas pišu o Kefrenu:
"... on je bio, posle svega, možda najveći gradi-
telj statua iz vremena piramida. U njegovoj pira-
midi se nalazi 58 statua, uključujući i 4 kolosalne
sfinge dužine od preko 8 m, od kojih se dve nasla-
njaju na po jedna vrata u Hramu Doline. Dve ko-
losalne statue koje najverovatnije predstavljaju
babune smeštene su u visokim nišama unutar ula-
za u Hram doline; 23 statue faraona u prirodnoj
veličini u Hramu doline (fragmenti nekolicine ki-
pova su pronađeni sa inskripcijom njegovog ime-
na); najmanje 7 velikih statua koje predstavljaju
samog Kefrena nalaze se u unutrašnjim odajama Po-
grebnog hrama; a još 10 ogromnih statua u Sfingi."

Datum gradnje: 2558-2532. godine pre Hrista.

Ukupna količina kamenih blokova: nepoznata.

Osnova: 214 m svaka strana.

Ukupna težina: nepoznata.

Srednja težina pojedinačnih blokova: 2,5 tone

- neki od spoljnih blokova teški su 7 tona.
 Visina: prvobitno 143,5 m, sada 136 m.

Ugao nagiba: 53 stepena 7 m 48 sek.

Korišćeni materijal: krečnjak i granit.

MlKERINOVA PIRAMIDA

Menkur, poznat i kao Mikerin, vladao je od 2490

-2472. godine pre Hrista. Pripada mu najmanja od tri
piramida u Gizi i veruje se da je bio Keopsov unuk.

Datum gradnje: nepoznat.

Ukupan broj blokova: nepoznat.

Osnova: 105 m svaka strana.

Ukupna težina: nepoznata.

Prosečna težina pojedinih blokova: nepoznata.

Visina: prvobitno 65, 5 m, sada 62 m.

Ugao nagiba: 51 stepen 20 m 25 sek.

Korišćeni materijal: krečnjak i crveni granit,

sarkofag načinjen od bazalta.
 BIBLIOGRAFIJA

Schul B. and Pettit E. - "The Secret Power of Pyra-

mids", Coronet Books, Hodder Fawecwt, London,
1978. J;r I
Schul B. and Pettit E. - "The Psychic Power of Py-
ramids", Cornet Books, Hoder Fawcwt, London,
1976. k&
Tompkins P. - "Secret of The Great Pyramid", Har-
per and Row, New York, 1971.
Brunton P. A. - "A Search in Sacred Egypt", Rider
Books, London, 1936.
Buttler J. - "Scheller als das Licht", Econ Verlag
GmbH. Dusseldorf 1972|ff|j|f. *
Breasted J. H. - "A History of Egypt", New York,
1909. m
Milanković M. - "Tehnika u toku davnih vekova",
Nolit, Beograd, 1955. f |
VVhite L. A. - "The Science of Culture - A study of
Man and Civilization", Evergreen Books Ltd, Lon
don, 1950. I I
Koestler A. - "The Roots of Coincidence", Random
House, NewYork, 1972. lp
Tart C. - "Altered State of Conscousness", Anchor
Press, New York, 1972.
Marni W. E. - "Orgone, Reich and Eros", Simon
and Schuster, New York, 1973.
Burr H. S. - "The Fields of Life", Ballantine Books,
NewYork, 1972. '-g
Backster C. - "Evidence of a Primary Perception in
Plant Life", International Journal of Parapsyho-
logy,v. 10, No. 4, 1968. *
Krippner D. - "Pyramids", A. T. E. Books, New
York, 1979. ? $ '** ^ ^]
Monroe R. - "Biological Transmutations", Bing-
hampton, N. Y, Swan House, 1972.
Yogananda P. - "Autobiography of a Jogi", Rider,
NewYork, 1950.
Ivimy J. - "The Spinx and the Megaliths", Abacus,
London, 1974.
Ostrander S. and Schroeder L. - "Psychic Disco-
veries Behind the Iron Curtain", Bantam Books,
NewYork, 1971.i
Davidson D. - The Great Pyramid", Williams and
Nortate, London, 1924.
Voisin A. - "Soil, Grass and Cancer", Philosophical
Library Inc., New York, 1959.
Flanagan Dr P. - ,5Pyramid Power", Santa Monica,
1973. |
Ostrander S. and Schroeder L. - "ESP Papers:
Scientists Speak Out from Behind The Iron Co-
urtain", Bantam Books, New York, 1976.
Karrell B. and Goggin K. - "The Guide to Piramid
Energy", Santa Monica, 1975.
Reichebach K. von - "The Odic Force; Letters on
Od and Magnetism", University Books, New
Hyde Park, N. Y. 1968.
Pierrakos J. - "The Energy Field in Man and
Nature", Institute of Bioenergetic Analvsis, New
York, 1971.
Tompkins P. and Bird C. - "The Secret Life of
Plants", Penguin Books, London, 1976.
Vujičin P. - "Izgubljena otkrića", BIGZ, Tajne, Be-
ograd, 1987.
Muldoon S. and Carrington H. - "The Projection
of The Astral Body", Rider and Company, Lon
don, 1977. I i jjp
Toth M. and Nielsen G. - "Piramid Power", Foree-
way Press, New York, 1974.
Dorfman M. - "Astralna Projekcija", Beograd, 1989.
Vandenberg P. - "Der Fluch Der Pharaonen" Scherz
Verlag, Bern, 1973. '§
Herodot - "Istorija", Matica Srpska, Novi Sad, 1988.
Kosidowski Z. - "Kad je Sunce bilo Bog", SKZ, Be-
ograd, 1989.
Dorfman M. - "Astral Magic", Thorsons Books,
London 1969.
 SADRŽAJ

AVANTURA POČINJE 5
HAJDEMO NAJPRE U KAIRO! 8
ANTIČKI GENERATOR 11
BLAGO, ALI KAKVO? 16
KAMENA KNJIGA MUDROSTI 19
PROTIVNO ZAKONIMA FIZIKE 25
JOŠ DUBLJE U PROŠLOST... U VREME ČUDA 31
FILOZOFIJA SMRTI U DREVNOM EGIPTU 50
IMA NEKA TAJNA VEZA 62
PROKLETSTVO FARAONA 65
MISTERIJA PIRAMIDALNIH OBLIKA 78
ALHEMIJA I EKSPERIMENTI
IZA GVOZDENE ZAVESE 86
KAMEN MUDROSTI 89
OTKRIĆA SE NASTAVLJAJU 91
DOSIJE X NA NAŠ NAČIN 95
EMOCIONALNI ŽIVOT BILJAKA 98
DETEKTOR LAŽI OTKRIVA ISTINU 101
EUREKA! 107
MOĆ MOLITVE 110
173
NOVE TEORIJE I SVEMIRSKA VEZA
NJENO VELIČANSTVO SFINGA 123
KIŠA U PUSTINJI 128
JAČA OD LSD 131
KATALIZATORI PARANORMALNOG 137
KONAČNI DOKAZI 140
LEKOVITE PIRAMIDE 142
KAKO NAPRAVITI PIRAMIDU 147
PSIHOTRONSKE MAŠINE 153

REZIME 159

DODATAK 1:
KURIOZITETI 161
DODATAK 2:
KEOPSOVA (VELIKA) PIRAMIDA 167
KEFRENOVA PIRAMIDA 168
MIKERINOVA PIRAMIDA 169

BIBLIOGRAFIJA
 Dragan Vićanović TAJNE
PIRAMIDA
Izdavač:
Metaphysica
Beograd
Za izdavača: Aleksandar
Dramićanin

Lektura i korektura:
Izdavač
Slog, pelom i likovno rešenje korica:
Mario Lampić
marlama @ eunet.yu
Distribucija:
Metaphysica
011/292-0062
Štampa:
Finegraf
Beograd
rrf v

liraz: 1000
primeraka
Adresa za komentare i sugestije:
tajnepiramida@hotmail.com
ISBN 86-84091-43-4
Dvadeseto izdanje
Beograd,
2005.