SADRZAJ

ISPITIVANJE ZATEZANJEM................................. 2-6

ISPITIVANJE SAVIJANJEM. 7-8
ISPITIVANJE TVRDOCE PO BRINELU . 9-11
ISPITIVANJE TRDOCE PO ROKVELU...12-14
ISPITIVANJE TVRDOCE PO VIKERSU..15-17
UDARNA ZILAVOST18-20
LABORATORIJA ZA ISPITIVANJE MATERIJALA
I ZAVARENIH SPOJEVA.21-23

REPUBLIKA SRBIJA
VISOKA SKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA
VRANJE

VEZBA 1

NAZIV VEZBE:ISPITIVANJE ZATEZANJEM

PREDMET:MASINSKI MATERIJALI

PROFESOR

STUDENT:

NENAD JANJIC

MIHAJLO IVKOVIC 217/MI

Ponaanje

metalnih

materijala

pri

ispitivanju

zatezanjem moe se predstaviti dijagramom na ijoj

je ordinati naneta sila koja deluje na epruvetu a na
apscisi trenutno izduenje.

Karakteristini oblici dijagrama: a) krti materijali,

b) c) d) razliito ilavi materijali
U svom poetnom delu kriva ima najee
pravolinijski tok, to znai da izmeu sile i
trenutnog izduenja postoji linearna zavisnost
(Hukov zakon). Po prestanku linearne zavisnosti
(p), prirataji duine za jednake prirataje sile
postaju sve vei, pa se kriva postepeno savija ka
apscisi.
Granini napon do kog je izduenje proporcionalno
naponu, naziva se granica proporcionalnosti.
Ako se epruveta u podruju pravolinijskog porasta
rastereti, izduenje e nestati. Epruveta dobija
ponovo svoju prvobitnu duinu. Izduenje je
potpuno elastino. Pri porastu napona iznad jedne
granine vrednosti (e), epruveta se po rastereenju
ne vraa u potpunosti na prvobitnu duinu. Ovaj
granini napon naziva se granica elastinosti e.

Odnos napona i jedininog izduenja ija je

vrednost

konstantna

elastinom

podruju,

predstavlja modul elastinosti E = .

Uporedo sa poveanjem duine epruvete nastaje
smanjenje poprenog preseka. Ovo popreno
skupljanje je proporcionalno izduenju. Faktor
proporcionalnosti (Poasonov broj) ima razliite
vrednosti u elastinom i plastinom podruju.
Kod krtih materijala (sl.a) lom nastaje uskoro iznad
granice elastinosti, dakle pre nego to nastanu vea
trajna izduenja epruvete.
Kod ilavih materijala (sl.b,c,d)pri porastu napona
iznad take v nastaje jako plastino deformisanje
materijala. Izduavanje merne duine postaje tako
izrazito da se moe meriti obinim lenjirom.
Napon pri kojem izduenje poinje primetno bre
da raste nego do tada naziva se granica razvlaenja
v. Kod nekih elika granica razvlaenja je veoma
otro istaknuta.

Ona se lako raspoznaje po znatnom plastinom

deformisanju materijala, pri kojem sila ostaje
konstantna ili ak opada.
Dostizanje gornje granice razvlaenja i iznenadni
pad napona do donje granice razvlaenja moe se
poznati po nastajanju linija teenja (Lidersovih
linija) na poliranim povrinama epruveta.
im se daljim zatezanjem iscrpi mogunost
deformisanja materijala, nastaje prekid epruvete.
Zatezna sila moe da raste do prekida (sl.b), ili da
dostigne neku maksimalnu vrednost (m) posle koje
ponovo opada, dok u jednom momentu ne nastane
prekid (sl.c i d). U drugom sluaju pokaziva sile na
maini ostaje nepomian u taki maksimalne sile
zatezanja (m), posle ega pone da se lagano a
zatim sve bre vraa unazad, dok konano ne
nastane prekid pri nekoj manjoj sili (k).
Sve dok se ne dostigne maksimalna sila zatezanja
epruveta se po celoj duini ravnomerno izduuje i
suava. Pri daljem zatezanju nastaje na jednom
ogranienom

delu

merne

duine

upadljiva

kontrakcija preseka. Prekid epruvete obino nastaje

na najmanjem preseku u podruju kontrakcije.

Oblik i izgled prekidne povrine zavise od vrste

materijala, njegovog sastava i strukture.
Greke u materijalu, kao ukljuci, upljine i dr, kao
i oteenja povrine epruvete nastala pri obradi i
obeleavanju mogu takoe da utiu na izgled
preloma.
EPRUVETE ZA ISPITIVANJE ZATEZANJEM

4
Epruvete krunog preseka
lo- merna duina iji su krajevi dovoljno udaljeni od
prelaza ka glavama epruvete
lp- duina cilindrinog dela
Standard za ispitivanje zatezanjem JUS C.A4.002
predvia kao osnovnu epruvetu tzv. normalnu
epruvetu ija merna duina iznosi 200mm, a prenik
20mm. Odnos merne duine i prenika kod ove
epruvete iznosi, prema tome, 10. Umesto normalne
epruvete

moe

se

upotrebiti

proporcionalna

epruveta krunog ili pravougaonog preseka bilo kog

prenika odnosno veliine preseka, kod kojih je
lo=10do odnosno lo=11,3Ao . Pored normalne
epruvete i proporcionalnih epruveta predviena je
mogunost

izrade

normalne

kratke

epruvete

(lo=100mm, do=20mm), odnosno proporcionalnih

kratkih epruveta kod kojih je lo=5do.
Normalna ili normalno kratka epruveta izrauju se,
po pravilu, kada ima dovoljno materijala na
raspolaganju.

protivnom

izrauje

se

proporcionalna, odnosno proporcionalno kratka

epruveta.
Prelaz izmeu prizmatinog dela i glava mora biti
luno postepen, a povrina prizmatinog i prelaznog
dela treba da su fino obraene.
Prizmatini deo lp treba da je dui od merne duine
epruvete lo za veliinu prenika lp=lo+do
Oblik glava kod epruveta krunog preseka zavisi od
maine na kojoj se vri ispitivanje, vrste materijala i
potreba ispitivanja.
Epruvete sa glatkim cilindrinim glavama (a)
podesne su za ispitivanje ipki krunog preseka.
Za precizna merenja preporuuju se epruvete sa
navojima na glavama (b) ili epruvete olika kao na
sl. c) gde se glave oslanjaju na raseene dvodelne
prstene.

Epruvete sa koninim glavama (d) su podesne za

ispitivanje materijala velike vrstoe.

Epruvete pravougaonog ili kvadratnog preseka se

prvenstveno koriste za ispitivanje limova. Odnos
strana pravougaonog preseka treba da bude najvie
4:1. U nekim posebnim sluajevima moe biti i
drugi odnos, pod uslovom da je tacno definisan
standardima, propisima ili dogovorom.Cevi, ipke,
betonski elik, ica i sl. mogfu se ispitivati u stanju
u kome se nalaze. Svojstva deformacija odreuju se
na duinama koje odgovaraju onim kod obraenih
epruveta. Ovakve epruvete nazivaju se tehnike
epruvete.
5

U sluajevima kada se ne raspolae sa dovoljno

materijala za izradu epruveta uobiajenih veliina,
ispitivanja se vre na mikroepruvetama. Podaci se
nece razlikovati od podataka koji se dobijaju pri

ispitivanju epruveta uobiajenih dimenzija ukoliko

se radi o homogenom materijalu i ukoliko se vodi
rauna o poloaju mesta odakle su mikroepruvete
izvaene.

Pri ispitivanju sivog liva ne odreuje se izduenje,

pa se epruveta izrauje bez cilindrinog srednjeg
dela. Dimenzije zavise od merodavne debljine zida
odlivka i date su po JUS C.A4.013.Uzorci iz kojih
se izrauju epruvete mogu biti posebno odliveni,
priliveni uz odlivak ili iseeni iz odlivka.
Pri izradi epruveta treba spreiti lokalna zagrevanja
(na pr pri bruenju), poto ona mogu imati isto
dejstvo kao otputanje, odnosno meko arenje.
Prelazi ka glavama moraju biti izraeni po
propisima, a povrina prizmatinog dela bez zareza
ili oteenja, jer odstupanje od ovoga moglo bi da
utie na rezultate ispitivanja.
Materijal za izradu epruvete treba da bude
homogen. Ako se materijal pre upotrebe ari ili
kuje, onda i epruvete treba na isti nain ariti
odnosno kovati

REPUBLIKA SRBIJA
VISOKA SKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA
VRANJE

VEZBA 2:
NAZIV VEZBE:ISPITIANJE SAVIJANJEM
PREDMET:MASINSKI MATERIJALI

PROFESOR

STUDENT:

NENAD JANJIC

MIHAJLO IVKOVIC217/MI

7
Ovim postupkom se uglavnom ispituju elini
limovi, ali i proizvodi od Cu i Al.

Ispitivanje se vri tako to se epruveta krunog ili

poligonalnog poprenog preseka postavlja na dva
paralelna oslonca i u sredini savija pomou valjka.
Savijanje se vri dotle dok oba kraka epruvete ne
dostignu propisani ugao. Pri savijanju do 180
krakovi epruvete mogu, u zavisnosti od standarda za
odreeni proizvod, nalei jedan na drugi ili biti
paralelni na propisanom odstojanju. Radi kontrole
rastojanja koristi se umetak odgovarajue debljine.

Najee se ispituju epruvete pravougaonog

poprenog preseka duine L=5a+150mm (adebljina epruvete). Ivice epruvete treba da su

zaobljene.
Za limove debljina epruvete je jednaka debljini
materijala.
Za ocenu sposobnosti savijanja uzima se veliina
ugla do pojave prskotine, ili savitljivost K koja se
odreuje po obrascu:
K = 50 a / , gde je
a- debljina epruvete
- poluprenik krivine neutralne ose epruvete

REPUBLIKA SRBIJA
VISKOKA SKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA
VRANJE

VEZBA 3:
NAZIV VEZBE: ISPITIVANJE TVRDOCE PO BRINELU
PREDMET:MASINSKI MATERIJALI

PROFESOR

STRUDENT:

NENAD JANJIC

MIHAJLO IVKOVIC 217/MI

9

Postupak ispitivanja po Brinelovoj metodi se sastoji u utiskivanju eline kuglice

prenika D = 10 mm u prethodno pripremljenu povrinu uzorka silom F (N).
Utiskivanje eline kuglice se odvija u tri faze - u prvoj fazi se sila lagano,
statiki, poveava do maksimalne vrednosti, da bi u drugoj fazi materijal bio
izloen dejstvu maksimalne sile u toku odreenog vremena. U treoj fazi
ispitivanja uzorak se rastereenje. Posle rastereenja, u povrinskim slojevima
ispitivanog materijala ostaje otisak oblika kalote, a na povrini se vidi krug. Sve
veliine bitne za odreivanje tvrdoe po Brinelovoj metodi su standardizovane,
to znai da su svi parametri kao to su veliina kuglice, sila utiskivanja, vreme

utiskivanja, pripremljenost povrine i nain merenja otiska definisani po

standardu.

Vreme delovanja sile takoe zavisi od tvrdoe materijala - za tvrde materijale

iznosi deset-petnaest sekundi, a za meke trideset sekundi pa do tri min. Radi
tanog oitavanja otiska i otklanjanja uticaja povrinskih slojeva, povrina
materijala koji se ispituje treba da bude pripremljena finim bruenjem.
Odreivanje povrine otiska oblika kalote je svedeno na odreivanje povrine
kruga koji se vidi na povrini ispitivanog materijala, odnosno merenja prenika
kruga, d, pomou ureaja na aparatu za odreivanje tvrdoe. Merenje se izvodi u
dva meusobno normalna poloaja, tako da se vrednost prenika kruga koja se
koristi za izraunavanje tvrdoe dobija kao srednja vrednost dva merenja, sa
tanou oitavanja od 0,25%.
10

Slika 1.1 - ematski prikaz utiskivanja i izgled otiska

Slika 1.2 - Pravilan i nepravilan otisak

11

REPUBLIKA SRBIJA
VISOKA SKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA
VRANJE

VEZBA 4:
NAZIV VEZBE: ISPITIVANJE TVRDOCE PO ROKVELU
PREDMET MASINSKI MATERIJALI

PROFESOR
NENAD JANJIC

STUDENT:
MIHAJLO IVKOVIC 217/MI
12

Kod metode merenja tvrdoe po Rokvelu, kao utiskiva se najee koristi mala elina kuglica
prenika 1/16 ina (in 25,4 mm), odnosno 1/8-in za meke materijale (HRB metoda), ili
dijamantski konus sa uglom pri vrhu od 120 za veoma tvrde materi-jale (HRC metoda). Mera
tvrdoe po ovoj metodi je trajna dubina otiska (samo veliina plastine deformacije), a veliina
tvrdoe se direktno oitava na skali aparata za merenje tvrdoe. Metoda merenja tvrdoe po
Rokvelu ima vie varijanti u zavisnosti od oblika utiskivaa i sile utiskivanje, Utiskivanje,
nezavisno od varijante metode, se izvodi u tri faze. U prvoj fazi deluje se na materijal silom od
10 daN, pri emu utiskiva prodire do neke dubine ho. Ova faza merenja se izvodi da bi se
eliminisao uticaj povrinskih slojeva materi-jala, jer po ovoj metodi nije neophodna priprema
povrine dela koji se ispituje. U drugoj fazi se na materijal deluje glavnom silom koja u sluaju
HRB varijante iznosi 90N, odnosno 140 N za HRC varijantu. Utiskiva pri tome prodire u
materijal do neke dubine h1 koja zavisi od elastinih i plastinih karakteristika materijala. U
treoj fazi ispitivanja se vri rastereenje, pri emu se utiskiva pomera do neke dubine h2 koja
je manja od dubine h1 za veliinu elastinih deformacija materijala koje po prestanku dejstva sile
nestaju. Meru tvrdoe predstavlja trajna dubina otiska h2-ho, koja se izraava u HRB ili HRC
jedinicama.

Slika 1.6 - Utiskiva i otisak-Rokvel

13

Slika 1.7 - Maina za ispitivanje

*Sutinske razlike u metodi Rokvel u odnosu na metode Brinel i Vikers:

-U metodi rokvel postoje tri faze ispitivanja, a u Brinelovoj i Vikersovoj samo
jedna.
-Kod Rokvela se meri trajna dubina utiskivanja.

14

REPUBLIKA SRBIJA
VISOKA SKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA
VRANJE

VEZBA 5:
NAZIV VEZBE:ISPITIVANJE TVRDOCE PO VIKERSU
PREDMET:MASINSKI MATERIJALI

PROFESOR
NENAD JANJIC

STUDENT:
MIHAJLO IVKOVIC 217/MI
15

Pokazatelj tvrdoe pri ovom ispitivanju, koji se oznaava sa HV, je broj koji se dobija kada se
vrednost sile utiskivanja (daN) podeli sa povrinom nastalog otiska (mm2). Vikersova metoda se
primenjuje na isti nain kao Brinelova, u 3 opisane faze. Metoda po Vikersu se koristi za merenje
tvrdoe svih vrsta materijala i svih debljina, ukljuujui i veoma tanke limove, kao i za merenje
mikrotvrdoe (tvrdoa pojedinih strukturnih faza 32 ili pojedinanih kristalnih zrna). Kao
utiskiva se koristi dijamantska piramida kvadratne osnove, sa uglom naspramnih strana od 136
i opsegom sila od 5100 daN. Izbor veliine sile zavisi od tvrdoe i debljine ispitivanog
materijala. Faze utiskivanja utiskivaa su iste kao i kod Brinelove metode. Na povrini
ispitivanog materijala, posle rastereenja, ostaje otisak oblika kvadrata. Da bi se izraunala
povrina otiska dovoljno je izmeriti dijagonale kvadrata, d1 i d2 i nai njihovu srednju vrednost.
Primenom odgovarajueg obrasca, izraunava se tvrdoa materijala po Vikersovoj metodi.

Slika 1.4 - Utiskiva i otisak

16

Slika 1.5 - Maina za ispitivanje

17

REPUBLIKA SRBIJA
VISOKA SKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA
VRANJE

VEZBA 6:
NAZIV VEZBE: ISPITIVANJE UDARNE ZILAVOSTI
PREDMET: MASINSKI MATERIJALI

PROFESOR
NENAD JANJIC

STUDENT:
MIHAJLO IVKOVIC 217/MI
18

Ispitivanje se izvodi na uredjaju koji je poznat kao Sarpijevo klatno koje se sastoji
od klatna I postolja na osloncima na koje se stavlja epruveta. Klatno se izvodi iz
ravnotezni polozaj za odredjeni otklon a zatim se pusta da slobodno pada.
Sarpijevo klatno prolazi kroz ravnotezni polozaj I nastavlja da se krece na drugu
stranu sa klatno prolazi kroz ravnotezni polozaj i nastavlja da se krece na drugu
stranu sa otkolnom koji odgovara visini h1. Potencijalna energija klatna u krajnim
polozajima je ista, E1=mgh1 .
Kada se na put klatna u ravnoteznom polozaju postavi prepreka epruveta, klatno
ce da udari u nju, polomi je I nastavida se krece na drugu stranu, ali sa manjim
otklonom h1. Prilikom postavljanje epruvete treba voditi racuna da tarez bude
okrenut na suprotnu stranu od onu u koju udara klatno I na sredini rastojanja
izmedju oslonaca.
Potencijalna energija klatna u krajnjem polozaju pre I posle udara vise nije ista
zato sto se deo energije klatna utrosi na lom epruvete.
Ako su poznate visine otklona pre I posle udara h1 i h2 moze da se izracunava
razlika potencijalna enegrija, E1-E2=mg(h1-h2). Ova razlika pretstavlja energiju
udara utrosenu za lom epruvete I istovremeno meru zilavosti materijala. Stoga je
jedinica za zilavost Dzul a sama zilavost se oznacava sa KV ili KU u zavisnosti
od oblika zareza.
Ispitivanje su pokazala da se utrosena energija udara za jedan isti material
razlikuje u zavisnosti od temperature na kojoj je ispitivanje izvedeno. Na
povisenim temperaturama utrosena energija je velika a na niskim mala. Kada je
utosena energija udara velika to znaci da je material pruzio veliki otpor lomu
kome je prethodila znacajna plasticna deformacija.

19

Tada se kaze da je lom zilav. Mala utrosena energija udara znaci da je otpor
materijala lomu mali pa plasticne deformacije nema a lom je krt.

Sarpijevo klatno

20

21

22

23