Arhe VIII, 15/2011

UDK 14 Nietzche F.
14 Heidegger M.
165.023.1 : 1
7.01
Originalni nauni rad
Original Scientific Article

UNA POPOVI1

Filozofski fakultet, Novi Sad

HAJDEGEROVA INTERPRETACIJA NIEA:

NOVI PUTEVI FILOZOFIJE
Saetak: Rad preispituje osnovnu nit Hajdegerove interpretacije Niea, koju nalazimo u
preispitivanju sutine i mogunosti novog zasnivanja filozofije. Hajdegerova kritika Niea kao
poslednjeg metafiziara predstavlja osnovu za razumevanje novog postavljanja filozofije: Nie
dovrava prvi poetak miljenja i ukazuje na njegov drugi poetak. Centralni pojmovi ovde sprovedene analize su pojmovi istine i umetnosti: pojam istine se kritikuje i izmeta iz svog tradicionalnog znaenja i funkcije, i tako se otvara mogunost za oslobaanje filozofije od njene tradicionalne uloge. Sutina filozofije dalje se preispituje i razvija s obzirom na model umetnosti.
Kljune rei: filozofija, umetnost, istina, nihilizam, volja za mo

Hajdegerovo interesovanje za Niea bilo je intenzivno i plodonosno: Hajdeger je

drao predavanja o Nieu u toku ak deset godina svog profesorskog angamana. Duboko interesovanje na koje ovaj angaman ukazuje upuuje i na problemsko jezgro
koje je taj interes pobudilo, profilisalo i odralo. Istraivanje Hajdegerovog tumaenja
stoga bi trebalo biti usmereno upravo iz perspektive tog problemskog jezgra: samo
tako emo moi zadobiti uvid u sutinu tog tumaenja i njegov cilj, kao i u njegovu
unutranju koherenciju. Ova interpretacija, dakle, i sama zahteva odreeni fokus, taku
od koje bi se moglo zadobiti celovito i primereno sagledavanje ne samo Hajdegerovog
tumaenja, ve i naina na koji je ono izvedeno, potrebe iz koje je nastalo, te konano i
njegove opravdanosti. Ova interpretacija, dakle, zahteva prethodno pozicioniranje.

1e-mail adresa autora: una.popovic@gmail.com

ARHE
god. VIII, 15/2011 (4759)

48

U. Popovi, Hajdegerova interpretacija

Niea: novi putevi filozofije

Interpretacija Niea:
istorijski ili filozofski projekt?
Kao istoriar filozofije, Hajdeger je oduvek smatran za kontroverznog autora. Njegove interpretacije iz domena istorije filozofije su mnogobrojne i opsene, ali vrlo esto
i neoekivane i iznenaujue. Njih pre svega odlikuje filozofska pozicija samog Hajdegera: on ne pristupa tumaenju sa neke neutralne pozicije, ve upravo sa ve izgraenog i zauzetog filozofskog stanovita. Pozicija samog Hajdegera odreuje njegovo
razumevanje tradicije filozofije u celini, ali i u svakom pojedinom sluaju, kao tradicije
zaborava centralnog filozofskog interesa i naina postavljanja pitanja. Povratno, izuavanje tradicije filozofije i njeno produbljeno razumevanje obezbeuje Hajdegeru da
preispita i nadogradi i sopstveno polazite. Stoga tematizacija Hajdegerovog tumaenja
Niea dvostruko pouava: govori nam jednako o oba mislioca.
Da li je ovakav pristup tumaenju Niea ili bilo kog drugog filozofa opravdan?2
Iz Hajdegerove perspektive jeste: njegov pristup istoriji filozofije kao njenoj tradiciji
nije neosmiljen, ve predstavlja vrlo vanu strategiju njegovog filozofskog projekta.
Ona se naslanja i na problem smisla bivstvovanja i na problem vremena, saimajui
elemente hermeneutike metode sa potonjim povesnim sagledavanjem bivstvovanja.
Celokupna Hajdegerova filozofija oformljena je u plodnom dijalogu sa velikim filozofima, stoga Hajdegerov istorijski pristup ne treba uzimati olako on predstavlja osoben
filozofski stav.3 Ipak, on podrazumeva i bar jednu, ve pomenutu implikaciju: njegova
tumaenja nam govore mnogo i o samom Hajdegeru, moda i najpre o njemu. Ma
kako, dakle, da odgovorimo na ovo pitanje, ostaje injenica da je Hajdegerovo opseno
tumaenje Niea vrlo plodonosno i da je provocirano filozofskim problemom samog
Hajdegera, za koji nije do kraja jasno da li je razreen.4 U skladu sa tim, vano je odmah
ocrtati i tano mesto Hajdegerovog pristupa tumaenju Niea, kao tla na kom se ova
interpretacija unapred kree.
Najpre, Hajdeger pristupa Nieu nakon to je napustio projekat Bivstvovanja i vremena. Radi se o mestu radikalne promene toka i smera njegovih dotadanjih istraivanja. Iako se Nie kao tema bitno pojavljuje tek od 1933. godine,5 moe se pretpostaviti
da su i prethodne godine za Hajdegera bile obeleene istraivanjem njegove filozofije,
2Ovo pitanje ve zahteva filozofsko pozicioniranje: bilo da smo zastupnici filozofske istorije filozofije, kao
jedinog ispravnog naina tradiranja filozofskih ideja, ili akademsko-naunog pristupa koji cilja na neutralnost
pozicije istraivaa, odgovor i sam zahteva filozofsko obrazloenje. U tom duhu mi se priklanjamo donekle
hermeneutiki obremenjenom modelu interpretacije, koji podrazumeva da pozicija interpretatora nikada nije
neutralna, ve je filozofski uslovljena. Model ovakvih istorija filozofije nalazimo kod Aristotela, Hegela, i
konano samog Hajdegera.
3Up. Koprivica, ., Bie i sudbina. Hajdegerova misao izmeu uzornosti i vremenitosti, Zavod za udbenike, Beograd, 2009., str. 291-293
4Hajdegerov komentar, Nie me je slomio, dovoljno govori o tome. Up. Sluga, H., Heideggers Nietsche, u: H. L. Dreyfus, M. A. Wrathall (ed.), A Companion to Heidegger, Wiley-Blackwell, 2005, str. 102
5Hajdeger o Nieu govori u Rektorskom govoru, povodom preispitivanja sutine moderne nauke. Up.
Heidegger, M., The Self-Assertion of the German University, u: Stassen, M. (ed.), Martin Heidegger: philosphical and political Writings, Continuum International Publishing, New York, 2003, str. 5

ARHE
god. VIII, 15/2011 (4759)

49

U. Popovi, Hajdegerova interpretacija

Niea: novi putevi filozofije

odnosno da je Nie bio jedan od vanijih sagovornika u izgradnji tog novog smera
filozofije od samog poetka. Tako i motivski moemo izdvojiti nekoliko tema koje ukazuju na taj uticaj: 1a) povesno zasnivanje filozofije, odnosno 1b) preispitivanje osnova
tumaenja njene tradicije i njom odreenog poimanja sutine filozofije (metafizika), 2a)
nihilizam, kao dijagnoza savremenosti, odnosno 2b) kritika subjektivnosti modernog
doba i prevazilaenje centralnog poloaja subjekta, te 3a) umetnost kao mogua nova
paradigma miljenja, njegov novi oblik, odnosno 3b) kritika moderne nauke i tehnike.
Ovi motivi obuhvataju Nieovu kritiku metafizike i morala, humanizma i hrianstva,
njegov osoben odnos prema Grcima i umetnosti, kao i nov model razumevanja oveka kao natoveka, post-oveka, kao novog naina njegovog formalnog odreivanja i
sagledavanja. Jo vanije, oni ukazuju na bitnu promenu u razumevanju filozofije kao
takve, odnosno na potrebu da se ona zasnuje na nov nain, u direktnoj konfrontaciji sa
tradicijom koja joj neposredno prethodi.6 Upravo ova perspektiva preispitivanja same
filozofije i pokuaja njenog razvijanja na novim temeljima bie centralna za nae sagledavanje Hajdegerove recepcije Niea.
Razgranata pojmovna mrea kojom se formalno moe ocrtati struktura preplitanja
Hajdegerovih i Nieovih pozicija usidrena je u nekoliko pojmova: metafizika, istina,
umetnost. Odnos prema metafizici je kritiki, istina kao regulativni pojam svakog miljenja se ponovo osmiljava, a mogunosti njoj primerenog izraavanja trae se van
diskursa stroge racionalnosti, za ta umetnost predstavlja ogledni model. Umetniki,
poetski izraz ovde ima funkciju simbola, jer upuuje na izraz koji uvek zahteva ponovno iskivanje i oblikovanje, koji nosi poseban izazov kao i posebnu potenciju posredujui izmeu venih istina i prolazne i subjektivno odabrane slike, koji, u krajnjem,
zahteva kreativno autorstvo. Stoga vrednovanje umetnosti kod oba autora svoje znaenje zadobija u povratnim implikacijama po smisao i formu filozofije. Umetnost se iz
kulturnog fenomena i proizvoda subjektivne ekspresije uzdie do nivoa jednog oblika
iskustva, ak i naina ivota, i tek kao takva moe da se pozicionira naporedo sa filozofijom, i kao njena alternativa.

Hajdegerova kritika Niea:

metafizika i shvatanje oveka
Hajdegerova kritika Niea najpoznatiji je deo njegovog tumaenja: u skladu sa svojom dijagnozom tradicije filozofije, Hajdeger oekivano kritikuje Niea kao filozofa
koji ne prepoznaje znaaj i smisao ontoloke diferencije. Meutim, Nie ipak predstavlja poseban primer ovakve kritike tradicije primer koji je istovremeno potvruje i
ukazuje preko nje same. Tako pronalazimo zajedniko mesto miljenja ove dvojice filozofa: kritika tradicije treba da poslui njenom prevazilaenju. Hajdegerovo tumaenje
6Tako Nie za Hajdegera predstavlja kraj prvog poetka miljenja, te samim tim otvara perspektivu njegovog drugog poetka. Up. von Hermann, W. F., Wege ins Ereignis. Zu Heideggers Beitrgen zur Philosophie, Vittorio Klostermann, Frankfurt am Mein, 1994., str. 35

ARHE
god. VIII, 15/2011 (4759)

50

U. Popovi, Hajdegerova interpretacija

Niea: novi putevi filozofije

i kritika Niea postavljeni iz perspektive pitanja o bivstvovanju kao osnovnog pitanja

filozofije, odnosno pitanja o njenim mogunostima, Niea fokusiraju kao ogledni model tog prevazilaenja.7 Nie postaje granini sluaj filozofije: i sam kritiar tradicije,
on ipak ostaje njom zarobljen, ostaje u okvirima pitanja o prirodi i sutini stvari, u okvirima metafizikog miljenja.8 Iz te pozicije on se pojavljuje kao paradoksalna figura:
zarobljen metafizikom tradicijom on nas ipak upuuje na njene granice, istovremeno
svedoei o teini njihovog prelaenja. Ovako postavljena kritika neposredno nas vraa
na probleme Hajdegerove istorije filozofije uopte, jer Hajdeger Niea direktno tumai sopstvenim pojmovnim mreama i idejama. Meutim, Hajdeger ovaj potez shvata
konstruktivno: ako je zajedniki cilj oba mislioca postaviti miljenje u nov, tradicijom
zatvoren horizont, onda je kritika Niea plodonosna upravo time to se zajedno sa njim
do kraja prolaze misaoni koraci prvog poetka miljenja, odnosno to se miljenje sudara sa ogranienjima i mogunostima tog prvog poetka.9 Stoga metafizika postaje
lajtmotiv Hajdegerovog tumaenja Niea.
Otkrie Niea kao metafiziara bilo je novum Hajdegerovog vremena. Recepcija
je dugo Niea poimala kao kritiara kulture ili prosto kao knjievnika, i tek su radovi
Bojmlera (Baeumler) i Jaspersa postavili interpretaciju Nieove filozofije kao metafizike.10 Ova karakterizacija zapravo govori vie o filozofskom statusu koji Nie polako
zadobija nego o samom metafizikom karakteru njegovih postavki: tek e Hajdeger
predikat metafizikog oteati implicitnom optubom za unutranju protivrenost, odnosno predstaviti Niea kao poslednjeg pravog metafiziara upravo onog koji i sam
sagledava metafiziku tradiciju kao pogrenu.
U kontekstu kritike metafizike ispostavlja se da je i Nieovo poimanje oveka kao
tvorca vrednosti posledica ideje subjekta kao centralnog motiva modernog doba i njegove metafizike. Kao to je kljuna re za Nieovu metafiziku volja za mo (u neposrednoj vezi sa veitim vraanjem istog), tako se pozicija oveka odreuje preko
prevrednovanja svih vrednosti. Ovaj korak povezivanja metafizike i odreenja oveka
za Hajdegera je veoma vaan, jer obeleava i njegove sopstvene napore. Izdvajanje
tubivstvovanja, kao onog bivstvujueg koje jedino ima ontoloko ustrojstvo poimanja
sopstvenog bivstvovanja, a samim tim i bivstvovanja u celini i bivstvovanja kao takvog, u biti centrira njegove napore tokom izrade fundamentalne ontologije. Radi se o
drugaijem poimanju i postavljanju razumevanja oveka, o neophodnosti da se izbegne
7 Up. Hajdeger, M., Volja za mo kao umetnost, u: Nie, I tom, Fedon, Beograd, 2009., str. 23-24
8 Ako se u Nieovom miljenju dosadanja tradicija zapadnog miljenja skuplja i dovrava u odluujuem
pogledu, razraunavanje s Nieom pretvara se u razraunavanje s dosadanjim zapadnim miljenjem. Up.
ibid. str. 13
9 Up. Hajdeger, M., Veno vraanje istog i volja za mo, u: Nie, II tom, Fedon, Beograd, 2009., str. 1011, 25; Evropski nihilizam, ibid., str. 35-36
10 Pri tome, tri mislioca se razlikuju u pogledu tumaenja te Nieove metafizinosti, najpre u pogledu mogunosti izvoenja koherentne Nieove filozofske pozicije, s obzirom na razuenost i raznovrsnost njegovih
dela. Nasuprot Jaspersu, Hajdeger i Bojmler smatraju da se je to mogue uiniti polazei prevashodno od Volje za mo. Tako za Hajdegera volja za mo i veito vraanje istog postaju centralni elementi Nieove misli,
oko kojih se organizuju svi ostali motivi. Up. Sluga, H., Heideggers Nietsche, str. 108-109; Hajdeger, M.,
Volja za mo kao umetnost, str. 28-32

ARHE
god. VIII, 15/2011 (4759)

51

U. Popovi, Hajdegerova interpretacija

Niea: novi putevi filozofije

pojam subjekta i preispita njegov povlaeni saznajni i metafiziki poloaj. Tako koncept Dasein-a formalno ukazuje na novu perspektivu sagledavanja ontolokog 1) na
osnovu modela samog oveka, a ne nekog drugog bivstvujueg i 2) iz pozicije oveka,
ali tako da ona bude orue, prolaz ka poimanju smisla bivstvovanja. Meutim, nakon
naputanja projekta Bivstvovanja i vremena Hajdeger preispituje i ovakvu postavku
tubivstvovanja: mogunosti razumevanja bivstvovanja postavljaju se sada iz povesne
perspektive, u okviru koje se fokus prebacuje na nain na koji se bivstvovanje samo
uopte otvara za razumevanje.11 Put miljenja koji Hajdeger sada pokuava da razotkrije, put drugog poetka, ponovo preispituje mogunosti odnosa oveka tubivstvovanja
i bivstvovanja samog. Kao to je ve pomenuto, period odmeravanja mogunosti miljenja u povesnom kontekstu poklapa se sa Hajdegerovim izuavanjem Niea, te tako
njegovo postavljanje oveka kao kreatora vrednosti ovde igra kljunu ulogu.
Prevrednovanje svih vrednosti poiva na uvidu da je postavljanje vrednosti uopte
neposredno i bitno vezano za ono o emu se kod filozofije kao takve radi, a time i za njenu
kljunu idejnu i terminoloku nit. Tako kritika starih vrednosti i zasnivanje novih ukazuje
na odluujue mesto koje ovek zauzima s obzirom na svoju prolost i svoju budunost:
pitanje nihilizma ovde postavlja okvire miljenja. Nihilizam kao dijagnoza savremenosti
ukazuje ne toliko na pogrene vrednosti, nego na pogrenu osnovu njihovog postavljanja,
pogrean stav.12 Stoga Nie uvodi ideju natoveka, koji upravo u tom smislu treba da
nadie oveka: u pitanju je model razumevanja oveka koji se spram vrednosti odnosi
aktivno, a ne pasivno-posluno, koji ovaplouje novu orjentaciju u svetu. Motivi volje
za mo, filozofije ivota, postajanja kao centralnog ontolokog pojma obremenjuju ovaj
model razliitim teorijskim nivoima. Meutim, upravo tu Nie i grei: njegova postavka,
smatra Hajdeger, izvedena je na prostoj opoziciji koja ne zaobilazi ono emu se protivi.
Poziv na novo na pozadini kritike starog sam nije dovoljan, on moe tek da ukae na
potrebu da se to novo izgradi, da se uopte postave mogunosti takve izgradnje. Tek na
ovom mestu Hajdegerova kritika zadobija dalekosene posledice: ona ne samo da dovodi
u pitanje centralno mesto Nieove filozofije volju za mo kao metafiziko naslee,
ve i njegov odgovor nihilizmu, njegovo shvatanje umetnosti, vizira sa iste take.
Upravo je Nieovo tumaenje umetnosti Hajdegeru ponudilo prolaz ka metafizikoj
strani njegovog miljenja.13 Umetnost se izdvaja kao najtransparentnija manifestacija
volje za mo, te samim tim i zauzima posebno mesto u njenom tumaenju. Meutim,
problematina veza metafizike i umetnosti u potpunosti se kristalie u kontekstu Nieove filozofije: za Hajdegera ona postaje pitanje o tome da li je mogua filozofija van
metafizike. Umetnost je ovde shvaena kao stvaranje u punom smislu, takvo da pred11Mogli bismo rei da se vie ne radi o tome na koji je nain tubivstvovanje otvoreno za poimanje bivstvovanja uopte, ve obrnuto: ne od tubivstvovanja ka bivstvovanju, ve od bivstvovanja ka tubivstvovanju.
Dasein gubi ulogu vodeeg motiva, a preuzima je pojam dogaaja (Ereignis). Up. von Hermann, W. F., Wege
ins Ereignis, str. 17-18
12Prevrednovanjem metafizika poinje da bude miljenje vrednosti. [] Ako utemeljenje istine o
bivstvujuem-u-celini ini sutinu metafizike, onda prevrednovanje svih vrednosti, kao utemeljenje principa
novog postavljanja vrednosti, jeste po sebi metafizika. Up. Hajdeger, M., Evropski nihilizam, str. 36-37
13Up. Hajdeger, M., Volja za mo kao umetnost, str. 75

ARHE
god. VIII, 15/2011 (4759)

52

U. Popovi, Hajdegerova interpretacija

Niea: novi putevi filozofije

stavlja paradigmu svakog drugog proizvoenja. Ona, dakle, nije samo jedan oblik stvaranja, ve upravo njegov izvorni oblik. Kao takav izvorni oblik ona reprezentuje volju
za mo, jer predstavlja voljni i neuslovljeni, stvaralaki in, te osvetljava mogunosti
izvoenja prevrednovanja vrednosti. Umetnost je, dakle, metafiziki obremenjena, a
istovremeno stoji na granici onog nemetafizikog, onog zahtevanog novog.

Umetnost i umetnik novi putevi miljenja

Nieova teorija umetnosti postavljena je iz perspektive umetnika stvaraoca. Ne
radi se samo o tome da je perspektiva produkcije umetnosti izabrana kao osnovna i
reprezentativna za fenomen umetnosti i estetike kao takve, ve je vano primetiti da se
radi upravo o umetniku, oveku stvaraocu. Umetnik kao stvaralac je poligon za novo
poimanje pozicije oveka, miljenja i filozofije.
Kao stvaralac, umetnik je ve postavljen u metafiziku ravan: on proizvodi i oblikuje, otvara nove perspektive.14 Ako je, opet, umetnost najvanija manifestacija volje za
mo, onda se i razumevanje umetnika mora pomeriti tako da moe da opravda ruenje
starih, te poraanje novih vrednosti: kao nad-ovek, novi umetnik je suprotstavljen celokupnoj tradiciji filozofije, morala, religije. Preuzimajui ovo naslee u celini, postajui
merodavnim za njegovo vrednovanje, umetnik postaje umetnik-filozof. Tako se umetnost
potvruje kao pozicija, bolje reeno pokret direktno suprotan nihilizmu ne samo kao
oblikovanje novih vrednosti, ve i kao bitno menjanje naina njihovog zasnivanja.
Prema Hajdegeru, Nie umetnost shvata u bitno Platonovom kljuu, iako u protivstavu spram Platona kao suprostavljenu istini i ogranienu paradigmom podraavanja. Umetnost u novom kljuu je potencija svega to je ulno, svega to je privid, i u
krajnjem samog ivota. Ona je formalizacija direktnog opovrgavanja dopune postojeeg nekim natulnim svetom, bio on shvaen hrianski ili metafiziki. Ako je istina
shvaena kao ono opte i nuno, veno vaee i nepromenljivo, umetnost je opovrgava.
Meutim, i pored toga umetnost je ipak i najblii i najneposredniji izraz volje za mo,
direktno suprotstavljena nihilizmu. Tako se pojam istine pokazuje kao centralno mesto
odreenja umetnosti, onoga to ona jeste i to treba da ostvari. Pojam istine ovde je
shvaen kao nosilac tradicije, kao olienje utemeljenja u natulnom, te je samim tim
umetnost postavljena kao njena alternativa. Meutim, ovde se ne radi prosto o uzdizanju privida ulnosti naspram istine,15 niti o odbacivanju pojma istine uopte, ve o
14Problem stvaralatva u istoriji estetike je skoro iskljuivo podrazumevao njegovo temeljenje u metafizici. Poev od antikog razumevanja techne-a, kao zaetnog pojma savremenog stvaralatva, preko hrianskog
Boga kao uzoritog i pravog stvaraoca, stvaralatvo se shvata kao oblikovanje i proizvoenje neeg novog,
nekog bia umetnikog dela, i povezano je sa ontolokim naelima koja opisuju i odreuju postojanje svakog bia. Stvaranje kao nastajanje posebno naglaava ovu ontoloku perspektivu.
15Na slian nain Fridrih iler je razgraniio ulni privid od estetskog privida, ostavljajui mogunost da
ovaj potonji prevazie ogranienja koja se vezuju za varljivost ulnog saznanja i otvori mogunosti novog,
drugaijeg viziranja stvarnosti. Po njegovom miljenju, tek tu nastaje pravi umetniki i stvaralaki rad, a ono
estetsko se emancipuje od ogranienja stvarnosti da bi za nju ponudilo nove horizonte. Up. iler, F., O lepom,
Book&Marso, Beograd, 2007., str. 191-192

ARHE
god. VIII, 15/2011 (4759)

53

U. Popovi, Hajdegerova interpretacija

Niea: novi putevi filozofije

pokuaju da se ponudi nov okvir za njeno postavljanje, nov okvir miljenja sasvim
razliit od paradigme koju predstavlja tradicionalni pojam istine. Umetnost i stvaranje
su taj novi okvir: subjektivno, voljno uspostavljanje horizonta vrednosti.
Sa druge strane, Hajdegerovo shvatanje umetnosti takoe je bitno vezano za pojam istine i njegovo prevrednovanje. Hajdeger umetnost iznova dovodi u pozitivnu i
neposrednu vezu sa istinom,16 sada shvaenom kao neskrivenost, i na taj nain otvara
mogunost da upravo ona poslui kao prolaz ka novom modelu filozofiranja. Istina kao
neskrivenost za njega predstavlja nivo na kom se odluuje o mogunostima filozofije,
jer je ono neskriveno emu teimo upravo bivstvovanje kao takvo, bivstvovanje nekog
bivstvujueg.17 U tom smislu neskrivenost predstavlja osnovu na kojoj uopte moe doi
do poimanja bivstvovanja, odnosno do zauzimanja drugaijeg stava prema miljenju
uopte, kao i prema tradiciji miljenja u svim njegovim oblicima. Umetnost se tako stavlja naporedo filozofiji, ali tek nakon to je sutina i jedne i druge preispitana i ponovo zadobijena.18 Na taj nain paradigma umetnosti kao podraavanja iz korena se preokree:
ono podraavano u umetnikom delu, bivstvujue, nije pogreno i nedovoljno prikazano, ve upravo otkriveno u svom bivstvovanju, osloboeno od predrasuda neautentinog
razumevanja u svakodnevnici i dovedeno do svog punog razumevanja. Dodatno, tako
osloboena i zadobijena perspektiva razumevanja istovremeno otvara pogled i ka razumevanju bivstvovanja kao takvog, jer je postavljena na ontolokom nivou.19
U Izvoru umetnikog dela (1935.) Hajdeger po prvi put jasno povezuje umetnost
i filozofiju kao mogunosti miljenja, i istovremeno tu vezu utemeljuje u njima nadreenom pojmu istine kao neskrivenosti. Nasuprot istini adekvacije, formulacija istine
kao neskrivenosti 1) nema unapred zadatu strukturu odnoenja izmeu subjektivnog
i objektivnog, te 2) podrazumeva poimanje istine na viem nivou, koji bi kao svoje
podnivoe mogao da obuhvati razliite formulacije i manifestacije istinitog u razliitim
tipovima iskustva. Tako bi istina u umetnosti i istina u filozofiji mogle da dele bazini
nivo neskrivenosti, razotkrivanja bivstvovanja bivstvujueg, pa onda i bivstvovanja u
celini, dok bi svaka za sebe mogle imati zasebne oblike artikulacije.20

16 Polazei od istorije estetike, umetnost, istina i filozofija se vekovima prepliu upravo na metafizikom
nivou, za ta najbolji primer predstavlja Platonova kritika umetnosti. Ovo povezivanje preovlauje najpre
zbog centralnog mesta pojma lepog u tradicionalnog estetici, koje je opet neposredno povezano sa dobrim
i istinitim, (tri tradicionalne odlike bivstvovanja). Preokret se bitno deava sa Kantom, koji pitanje odnosa
lepog-umetnikog i istine razgraniava od pitanja naunog saznanja, kao paradigmatskog nosioca istinitog.
Iako je ova Kantova postavka recepcije i produkcije umetnosti razgraniena od sudova saznanja, ona ipak
ostavlja prostor da se njeno razumevanje shvati upravo kao proces blizak saznanju, odnosno kao mogunost
poimanja uopte, i dodatno mogunost kreativnog oblikovanja ulnosti, tj. naeg odnosa prema svetu.
17Up. Hajdeger, M., Izvor umetnikog dela, u: umski putevi, Plato, Beograd, 2000., str. 38-39
18Up. von Hermann, F.W., Die zarte, aber helle Differenz. Heidegger und Stefan George, Vittorio Klostermann, Frankfurt am Mein, 1999, str. 47, 163-164
19Up. Grubor, N., Hermeneutika fenomenologija umetnosti, Mali Nemo, Panevo, 2009, str. 151-153
20Na tome poiva i slika pesnika i mislioca na dva razliita vrha, koji se dovikuju. Filozof se od pesnika
ui ne sutini pesnitva, ve sutini filozofije, s obzirom na ono to je zajedniko za obe. Up. von Hermann,
F.W., Die zarte, aber helle Differenz, str. 47-49

ARHE
god. VIII, 15/2011 (4759)

54

U. Popovi, Hajdegerova interpretacija

Niea: novi putevi filozofije

ini se da oba mislioca odnos umetnosti, istine i filozofije postavljaju s obzirom

na Platonovu filozofiju, odnosno njegovo filozofsko naslee.21 Platonove ideje najpre
uoavamo u okviru razumevanja umetnosti i njenog odnosa prema istini, ali takoe i u
pogledu razumevanja metafizike. Oba mislioca umetnost i filozofiju postavljaju s obzirom na istinu kao konani kriterijum ispravnosti miljenja, ali se istovremeno oba okreu protiv njenog tradicionalnog pojma: istina kao adequatio se odbacuje s obzirom na
granice koje postavlja miljenju. Sama istina se sada vidi kao neadekvatna, neistinita:
funkcija ovog pojma, meutim, i dalje igra vanu ulogu. Takoe, u oba sluaja moemo
govoriti o umetnosti koja nudi neku drugaiju, novu istinu. Stoga se pitanje mogunosti novog kljua filozofije razreava na odnosu istine, umetnosti i podraavanja.

Tumaenje Niea iz perspektive

obnove filozofije: Hajdegerov dug Nieu
Platonova kritika umetnosti iz Drave i odreenje sutine umetnosti kao podraavanja trasira tradiciju filozofije kroz podreivanje umetnosti filozofiji. Tree mesto od
istine ipak pred umetnost postavlja zadatak da prevazie svoju udaljenost od sveta ideja, od onog nivoa stvarnosti koji obezbeuje istinosni status. Tako platonistiko naslee
oblikuje razvoj shvatanja umetnosti ka sve veem pribliavanju uzornom idealu: ono,
meutim, ipak ostaje u okvirima podvajanja ulnog i natulnog, odnosno u granicama
podraavanja. Problem se onda reava na nivou usavravanja tog podraavanja u pravcu pribliavanja zadatom kriterijumu istinitosti. Ovako postavljena perspektiva opstaje
i u novovekovnoj filozofiji i njenom shvatanju istine kao adekvacije: misao za koju
se postavlja pitanje da li je adekvatna objektivnoj stvarnosti nalazi se u vrlo slinom
poloaju kao i slika koja kao kopija treba da odgovara svom modelu.22 Istovremeno,
postkantovska umetnost i estetika, osobito romantiarski pokret, odbacuju ovu podelu
naglaavajui jednu njenu stranu onu subjektivnu. Individualni izraz umetnika, ekspresija njegovih unutranjih stanja, postavljeni su kao osnova umetnikog: samerava21 Shvatanje Niea kao poslednjeg metafiziara Hajdeger postavlja upravo iz perspektive dovrenja Platonove metafizike: Nie preokree platonizam (ulno postaje istiniti, a natulno prividni svet), daje
prednost postajanju smetajui ga u ono ulno i ivotno, meutim upravo time prekriva i dalje prisutnu
opoziciju spram bivstvovanja kao prisustvovanja. Opozicija i dalje opstaje, te Nie zapravo ostaje u istim
okvirima. Up. Hajdeger, M., Veno vraanje istog i volja za mo, str. 20-21, 24
22 Podtekst ovog konteksta odnosa filozofije, umetnosti i istine je njihov saznajni status: on se donekle
podrazumeva pod pojmom istine, ali ga ovde ne naglaavamo jer bi to zahtevalo zasebnu opsenu analizu.
Ipak, on je nerazdvojni deo ovog tumaenja kao to gnoseoloki argument predstavlja dopunu Platonovog
ontolokog argumenta protiv umetnosti u X knjizi Drave, tako i novovekovne estetike teorije poloaj lepog
i umetnosti najpre postavljaju iz perspektive saznanja. Poseban sluaj tu predstavlja Kantova Kritika moi
suenja, koja, kao to je pomenuto, estetike fenomene vizira upravo iz perspektive njihove recepcije i njihovog odnosa prema sudovima saznanja. Tako se i ovde moe govoriti o podtekstu mogunosti i granica saznanja na pozadini odreivanja sutine filozofije i umetnosti: i kod Niea i kod Hajdegera radi se o pokuaju
da se one postave ire nego tradicionalno, i da tako opravdaju nove perspektive miljenja i filozofije. Kljuni
pojam na kom se izvrava to pomeranje je, onda, pojam istine.

ARHE
god. VIII, 15/2011 (4759)

55

U. Popovi, Hajdegerova interpretacija

Niea: novi putevi filozofije

nje sa objektivnim svetom vie nema snagu, ono postaje nepotrebno istinitost prikazivanja sada se pomera na nivo adekvatnog prikazivanja pozicije subjekta, umetnika.
Ona stoga podrazumeva vrednosni okvir originalnog i neponovljivog, vizuru sveta koja
je osloboena stega podraavanja objekta. Posmatranje osloboeno objektivne vizure
oslobaa umetnost, a umetniku prua slobodu oblikovanja. Pojam istine, iako i dalje u
neposrednoj vezi sa umetnou, ipak pomera svoje znaenje: misaona sadrina umetnosti isplivava u prvi plan i postaje merodavna za oblikovanje sopstvenog izraza istiniti
nain sagledavanja sveta vie nije prosto obezbeen objektom-modelom podraavanja,
ve lei na umetniku.
Nieova filozofija radikalizuje ove tendencije: istina postaje stvar volje za mo,
slobodnog postavljanja vrednosti dok tradicionalna istina postaje simbol pogrenog, neosveenog razumevanja porekla istinitog. Ovo antropomorfno shvatanje istine
nivelie njen vrednosni karakter: prema Hajdegeru, ovako shvaena istina gubi karakter
svoje sutine i sasvim se udaljava od istine kao neskrivenosti. Njen nosilac, natovek, i
sam je forma radikalizacije metafizikih postavki: on je dovrenje novovekovnog pojma subjekta.23 Nieov natovek tako postaje otelotvorenje volje za mo kao jedine
vrednosti: tek s obzirom na to njegovo dalje prevrednovanje vrednosti ima snagu.24
Antropoloka osnova takvog miljenja ve ukazuje na Hajdegeru blizak potez: tumaenje bivstvovanja na osnovu modela oveka, a ne samo putem njega. Model natoveka,
meutim, i dalje stoji na pozicijama metafizike, pa se tako i ideja umetnika-filozofa,
kao stvaraoca i proizvoaa, mora sagledati u tom kontekstu.
Nasuprot tome, Hajdegerovo pribliavanje istine i umetnosti, odnosno filozofije,
poiva upravo na novopostavljenom pojmu istine kao neskrivenosti. Kao to je ve
pomenuto, ovako shvaena istina treba da prui uvid o uslovima mogunosti istine i
privida uopte, ona je istina na viem nivou. Istovremeno, u okviru neskrivenosti mogue je postaviti razliite modele i forme za njeno pojavljivanje: njeno ispunjenje zavisi
od mogunosti da se na bivstvujuem o kome je re sagleda i njegovo bivstvovanje.
Za razliku od tradicijom obremenjene filozofije, umetnost moe da prui uvid u tako
postavljenu istinu: ona sada treba da slui kao podseanje na izvornu sutinu filozofije.
Hajdegerova izmena pojma istine tako ipak ne postaje i zamena tradicionalnih uloga
filozofije i umetnosti: umetnost nije nadreena filozofiji, ve postaje njen sagovornik.
Ovo ipak predstavlja izmenu njihovih uloga: novopostavljeni odnos prkosi Platonovom
reenju prastarog spora i nagovetava nove prilike to vie nije odnos filozofije i
umetnosti-poezije, ve odnos miljenja i pevanja.25
Kako se, napokon, otkrivaju mogunosti novog iskivanja filozofije u Hajdegerovom
dijalogu sa Nieom? Kakva je, zapravo, osnova koja se moe zadobiti sa krajem meta23Natovek je krajnji rationalitas u opunomoenju animalitasa; on je animal rationale koji se dovrava
u brutalitasu. Up. Hajdeger, M., Veno vraanje istog i volja za mo, str. 25
24 Up. Hajdeger, M., Evropski nihilizam, str. 41
25 Posebno pitanje ovde predstavlja pozicija jezika i nain na koji je on merodavan za ovo preoblikovanje
filozofije u miljenje: iako za tu analizu ovde nema prostora, vano je napomenuti da se kljuna uloga jezika
oituje kako u Hajdegerovoj teoretizaciji ovog fenomena, tako i u izmeni jezikih sredstava kojima se on sam
koristi. Nova terminologija ide ruku pod ruku sa novim miljenjem.

ARHE
god. VIII, 15/2011 (4759)

56

U. Popovi, Hajdegerova interpretacija

Niea: novi putevi filozofije

fizike u pogledu njenog prevazilaenja, i kakva je uloga Nieove teorije o umetnosti u

tome, ukoliko je Hajdeger kritikuje? Na mestu razreenja ovih pitanja Hajdeger polako
prelazi na terminologiju i stilistiku svojih poznijih spisa: on govori o kraju koji vraa
na poetak, o dovrenju prvog poetka miljenja kojim se tek otvara mogunost drugog
poetka.26 Na taj nain on bavljenje Nieom potvruje kao neophodan korak u preispitivanju svake budue, pa i sopstvene filozofije. Problemsko jezgro i fokus Hajdegerove
interpretacije tako su potvreni ostaje pitanje o njenoj plodnosti.
Dijalog Hajdegera sa Nieom postavlja pitanje o mogunostima filozofije van njenih
tradicionalnih okvira, odnosno u njenom autentinom razvijanju, neokrnjenom prethodno usvojenim ili nametnutim idejama o njenoj sutini. Ovo pitanje postavljeno je kao
permanentno pitanje filozofije, ali ipak i kao osobeno za jedno doba koje naglaeno reflektuje svoje naslee i sa njim se suoava. Hajdegerovo reenje lei u novom projektu
filozofije, bolje reeno u osvetljavanju novih puteva kojima bi ona mogla i trebala da se
na dalje kree. Ti novi putevi, meutim, nisu shvaeni kao prosto odbacivanje ili suprostavljanje njenim starim putevima, ve kao pokuaj da se ono to je od poetka filozofije
i postavljeno kao njen smisao i funkcija dovede do svog pravog oblika i artikulacije u
jednom svavim drugom vremenu sa drugaijim poetnim uslovima takve realizacije.
Stoga se ono tradicionalno i ono novo meusobno prepliu i saodreuju (to je olieno
i u bitnom mestu koje hermeneutika zauzima u Hajdegerovom delu), a teina otvaranja
novih puteva miljenja oituje se na primeru Niea. Nieova filozofija ipak Hajdegeru
posreduje jedan od moguih odgovora kroz motive filozofa-umetnika i stvaralakog prevrednovanja vrednosti, istovremeno upuujui na grke izvore poimanja pojmova filozofije i umetnosti, koji opet odreuju celokupnu evropsku istoriju njihovog razumevanja.
Za razliku od Niea, Hajdeger se zadrava na potrebi za filozofijom, on je ne podreuje umetnosti niti od filozofa pravi umetnika. Nieovo naslee se ocrtava u neemu
sasvim drugaijem u promeni izraza filozofije, naina artikulacije i formiranja njenih
pojmova, argumentacije i sistematizacije. Novi putevi miljenja tako se oliavaju u
njegovom novom obliku, a model za iskivanje takvog oblika prua umetnost, odnosno prevashodno poezija. To ne znai da pesniki izraz dolazi na mesto filozofskog,
ve da se filozofski izraz menja po uzoru na pesniki: 1) on dobija na dinaminosti i
fleksibilnosti, 2) njegova vieznanost vie ne predstavlja manu ve mogunost da se
istovremeno uoznai nekoliko smerova smisla, mogunost mnogostruke intencionalnosti izraza, 3) njegova slikovitost ne treba prosto da se suprostavi apstrakciji optih
pojmova, ve da posreduje nov vid uoptavanja koji naznaava sopstveno poreklo u
svakodnevnom iskustvu i jeziku zadravajui pretenziju na rasvetljavanje njihove slojevitosti i struktuiranosti. Ovako izmenjen filozofski izraz ipak treba da zadri osnovne
odlike onog filozofskog, pretenziju na argumentativnost i transparentnost znaenja, njihovo rasvetljavanje putem miljenja. U pitanju je, dakle, nov izraz filozofije, usklaen
sa novim putevima filozofskog miljenja. Drugim reima, u pitanju je Nieova izmena
stava, pozicije postavljanja vrednosti koje e orjentisati miljenje i ponaanje oveka, a
ne prosto izmena samih tih vrednosti i njihovih odnosa.
26 Up. Hajdeger, M., Veno vraanje istog i volja za mo, str. 30-31

ARHE
god. VIII, 15/2011 (4759)

57

U. Popovi, Hajdegerova interpretacija

Niea: novi putevi filozofije

Napokon, i sam stil pisanja kod oba mislioca svedoi o njihovoj borbi za izraz
filozofije. Kod Hajdegera je akcent vie na osobenoj, ali strogoj terminologiji, ali kod
Niea je upravo re o nainu pisanja koji obeleava njegovu filozofiju u celini: od
fragmentarnosti koja na specifian nain organizuje njegovu misao, preko njene slikovitosti i metafora. Kao to smo pokazali, kod oba mislioca ovakva upotreba jezika
nije sluajna, i predstavlja posledicu njihovih stavova o filozofiji i umetnosti. Hajdeger
ak upozorava da Niea treba itati oprezno, i paziti upravo na to da nas nameravana
neposrednost njegovog izraza ne obuzme, odnosno da je za tumaenje Niea potrebno
zauzeti posebnu distancu. Ovo upozorenje moe se sasvim primereno usmeriti i na samog Hajdegera: osobena pojmovnost njegove pozne filozofije ne treba da zavara, njen
cilj ne lei u pukom poigravanju sa izraavanjem, ve u pokuaju iskivanja jednog jezika koji bi bio primeren onome to filozofija jeste u odreenom vremenu, u odreenim
okolnostima.27 Na taj nain izraz filozofije, ili bolje reeno njen jezik, postaju tema za
sebe tema koja samo to oblikovanje, artikulaciju, tretira filozofski i shvata kao integralni deo miljenja, ukljuujui tu sve njegove nivoe, od pojedinanog pojma, do veze
pojmova u argumentaciji, preko organizacije celokupnog dela u osoben sistem. Svi ovi
nivoi postavljeni su u otklonu od klasinog logikog modela organizacije miljenja,
sa pretenzijom da ga nadiu i pokau kao samo jedan mogui model. Tako se na kraju
kritika tradicionalne filozofije i potreba za njenim prevazilaenjem i kod Niea i kod
Hajdegera razreavaju u jednom radikalnom reorganizovanju i preispitivanja filozofije
u celini, ukljuujui tu i njenu savremenost.

IZBOR IZ LITERATURE
Dreyfus, H. L., Being-in-the-World. A Commentary on Heideggers Being and
Time, The Mit Press, Cambridge, Massachusetts, 1992
Gelven, M., A Commentary on Heideggers Being and Time, Northern Illinois
University Press, DeKalb, Illinois, 1989
Gethmann, C. F., Vom Bewutsein zum Handeln. Das phnomenologische Projekt
und die Wende zur Sprache, Wilhelm Fink Verlag, Mnchen, 2007
Gethmann, C. F., Dasein: Erkennen und Handeln. Heidegger im phnomenologischen Kontext, Walter de Gruyter, Berlin, New York, 1993
Grubor, N., Hajdegerova filozofija umetnosti. Problem zasnivanja, Mali Nemo,
Panevo, 2005.
Grubor, N., Hermeneutika fenomenologija umetnosti. Osnovni problemi umetnosti polazei od Hajdegerove filozofije, Mali Nemo, Panevo, 2009.
27 O ovome svedoi praktino celokupna istorija filozofije i njene terminologije, a posebno njeni grki poeci. Potreba da se jeziki oblikuje novo iskustvo zadobijeno miljenjem, da se iskae ono do tad neizreeno
i to na takav nain da bude intersubjektivno dostupno, komunikabilno, uvek je rezultovala neobinim neologizmima i formulacijama, ili pak pomeranjem znaenja termina preuzetih od drugih autora. Ova injenica se
kod Hajdegera uzima ne samo kao faktum istorije filozofije, ve kao jedan od nezaobilaznih uslova filozofiranja stoga je on prihvata krajnje aktivistiki, shvatajui je ne samo kao injenicu, ve i kao zadatak.

ARHE
god. VIII, 15/2011 (4759)

58

U. Popovi, Hajdegerova interpretacija

Niea: novi putevi filozofije

Martin Heidegger: philosphical and political Writings, Stassen, M. (ed.), Continuum International Publishing, New York, 2003
Hajdeger, M., Miljenje i pevanje, Nolit, Beograd, 1982.
Hajdeger, M., Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb,1988.
Hajdeger, M., Platonov nauk o istini. O sutini istine, Eidos, Vrnjaka Banja, 1995.
Hajdeger, M., Kraj filozofije i zadaa miljenja, Naprijed, Zagreb, 1996.
Hajdeger, M., Uvod u metafiziku, Eidos, Vrnjaka Banja, 1997.
Hajdeger, M., O humanizmu, Gradina, Ni, 1998.
Hajdeger, M., umski putevi, Plato, Beograd, 2000.
Hajdeger, M., Temeljni problemi fenomenologije, Demetra, Zagreb, 2006.
Hajdeger, M., Ontologija: hermeneutika faktinosti, Akademska knjiga, Novi
Sad, 2007.
Hajdeger, M., Prilozi filozofiji (iz dogaaja), Naklada Breza, Zagreb, 2008.
Hajdeger, M., Nie, I-II, Fedon, Beograd, 2009.
Heidegger, M., Die Grundprobleme der Phnomenologie, (SS 1927), Hrsg. F. W.
Von Hermann, Vittorio Klostermann, Frankfurt am Mein, 1987
Heidegger, M., Die Grundprobleme der Phnomenologie, (WS 1919/20), Hrsg.
H. H. Gander, Vittorio Klostermann, Frankfurt am Mein, 1993
Heidegger: Perspektiven zur Deutung seines Werkes, Hrsg. O. Pggeler, Athenum, 1984
von Hermann, F. W., Subjekt und Dasein. Interpretationen zu Sein und Zeit,
Vittorio Klostermann, Frankfurt am Mein, 1985
von Hermann, F.W., Die zarte, aber helle Differenz. Heidegger und Stefan George, Vittorio Klostermann, Frankfurt am Mein, 1999
von Hermann, F. G., Wege ins Ereignis. Zu Heideggers Beitrgen zur Philosophie, Vittorio Klostermann, Frankfurt am Mein, 1994
Koprivica, ., Bie i sudbina. Hajdegerova misao izmeu uzornosti i vremenitosti,
Zavod za udbenike, Beograd, 2009.
Nie, F., Tako je govorio Zaratustra, Mladost, Zagreb, 1983.
Nie, F., Antihrist. Prevrednovanje svih vrednosti, Grafos, Beograd, 1988.
Nie, F., Genealogija morala, Grafos, Beograd, 1990.
Nie, F., Knjiga o filozofu, Rad, Beograd, 1995.
Nie, F., Volja za mo, Dereta, Beograd, 2003.
Nie, F., Roenje tragedije iz duha muzike, Dereta, Beograd, 2001.
Pggeler, O., Der Denkweg Martin Heideggers, 4. Auflage, Gnter Neske, Stuttgart, 1994
Sluga, H., Heideggers Nietsche, u: H. L. Dreyfus, M. A. Wrathall (ed.), A Companion to Heidegger, Wiley-Blackwell, 2005
iler, F., O lepom, Book&Marso, Beograd, 2007.

ARHE
god. VIII, 15/2011 (4759)

59

U. Popovi, Hajdegerova interpretacija

Niea: novi putevi filozofije

UNA POPOVI
Faculty of Philosophy, Novi Sad
HEIDEGGERS NIETZSCHE-INTERPRETATION:
NEW PATHS FOR PHILOSOPHY
Abstract: The focus of this essay is the main course of Heideggers interpretation of Nietsche, which is understood as reexamening of the essence of philosophy and the possibilities
of its new founding. Heideggers critique of Nietsche as the last metaphysicist is the basis for
understanding of this new positioning of philosophy: Nietsche is the end of the fist beginning of
the thought, and therefore points out to its second beginning. The key concepts of the analysis
are the truth and the art: the concept of truth is criticized and shifted from its traditional meaning
and function, and so delivers the possibility for releasing philosophy from its traditional role.
The essence of philosophy is further to be reexamined and revealed with regard to model given
by the art.
Keywords: philosophy, art, truth, nihilism, will to power