SEMINARSKI RAD

Predmet: istije tehnologije

Tema: Mobilna tehnologija

Sadraj

1. Uvod.......................................................................................................................................2
2. Napajanja u pokretu............................................................................................................3
3. Skladitenje energije: akumulatori i dalji razvoj..............................................................5
4. Ultra kondenzatori...............................................................................................................6
5. Prenosne gorivne elije: naredni skok?..............................................................................7
6. Vojni DNA.............................................................................................................................9
7. Spajanje vojnog i komercijalnog sektora.........................................................................10
8. Tajni spoj: novac i potreba................................................................................................11
9. Integrisani solarni sistemi..................................................................................................12
10. ista tehnologija u akcijama spaavanja.......................................................................13
11. Prenosne energetske stanice............................................................................................14
12. Prenosni solarni izvori za svakodnevnu upotrebu........................................................15
13. ista energija naredne generacije..................................................................................15
13. Kutak za potroae istih tehnologija.............................................................................16
14. Deset kompanija na koje treba obratiti panju.............................................................17
15. Zakljuak..........................................................................................................................21

1. Uvod

ovekov poloaj u biosferi je, u odnosu na sva ostala iva bia, svojevrstan i izuzetan
po tome to je on misaono bie, ali i zato to je jedan od najmonijih ekolokih faktora na
Zemlji. Svojim aktivnostima ovek menja fizike uslove i izgled predela. Najkrupnije
promene fizikog prostora i ekolokih uslova ivota zapoele su krenjem i unutavanjem
umskog pokrivaa i razvojem zemljoradnje. To se naroito odrazilo na promene klimatskih i
zemljinih uslova. Ove promene nastavljene su isuivanjem bara, jezera pa ak i delova mora,
regulacijom tekuih voda i stvaranjem vodenih akumulacija. Poslednjih sto godina,
korienje energije fosilnih goriva drastino je uticalo na atmosferu i promenu klimatskih
uslova. Ovome takoe treba dodati i posledice izazvane neprekidnim zagaivanjem vazduha,
vode i zemljita otpadnim materijama koje ovek odbacuje u procesu sve vee urbanizacije i
industrijalizacije. Tokom industrijalizacije i sa porastim stanovnitva na Zemlji, porastom
saobraaja, poveala se i portreba za energijom. To je dovelo do poveane upotrebe fosilnih
goriva, tako da su glavni izvor energije jo uvek fosilna goriva, kljuni svetski energent.
Spisak negativnih efekata klimatskih promena je veoma dugaak i teko da izuzima ijednu
oblast ivota na Zemlji. Promena odnosa itavog oveanstva prema ovom rastuem
problemu mora se odvijati u nekoliko pravaca. Jedna od mogunosti jeste da se oveanstvo
sve vie oslanja o takozvanim alternativnim, istijim izvorima energije koji su u ovom
trenutku dostupni ili o onima koji su jo u eksperimentalnoj fazi.

2. Napajanja u pokretu

U visokom planinskom regionu du granice izmeu Afganistana i Pakistana, u oblasti

koju nazivaju granica bezakonja, specijalne snage amerike vojske pokuavaju da uu u
trag operativcima Al Kaide. To je prilino opasan zadatak u kome vojnici prolaze opasnim i
negostoljubivim drumovima i logorima, bez bilo kakve dodatne podrke soptvenih snaga.
Tako izolovani e ostati danima, sve do zavretka misije. Njihovi ranevi, sa hranom,
atorima i naoruanjem neophodnim za izvrenje misije tee oko 50 kilograma. U opremi
svakog vojnika nalazi se i neophodna elektronska oprema, ukljuujui radio-ureaje, GPS i
infracrveni noni dvogled zajedno sa punjivim baterijama za njihovo napajanje.
Neto je ipak drugaije u ovoj misiji. Umesto dodatnih baterija ili tekih, bunih
agregata koji isputaju izduvne gasove tokom dopunjavanja baterija, najvei deo opreme se
napaja tiho i efikasno sunevom energijom. U vojnikim ranevima nalazi se lagan ureaj
koji se brzo pretvara u mali niz savitljivih solarnih panela zatienih maskirnom bojom. Takvi
fotogalvanski paneli obezbeuju elektrinu energiju za dopunjavanje litijum jonskih
baterija neophodnih za rad elektronskih ureaja. Za razliku od dizel agregata, koji proizvode
toplotu, buku i istovremeno zagauju okolinu, solarni paneli su potpuno neujni i imaju mali
termalni otisak, to znai da ih neprijatelj ne moe lako detektovati i tako otkriti lokaciju
jedinice.
Gornja pria nije nauna fantastika. Ve nauna injenica. Prenosni solarni sistem
Uni-pac firme United Solar Ovonic iz Auburn Hillsa, Michigan, samo je jedan od mnotva
prenosnih solarnih proizvoda namanjenih vojsci. Takve ureaje proizvode brojne firme, meu
kojima su i Global Solar Energy, Iowa Thin Film Technologies i Konarka.
Istovremeno, u znatno mirnijem kutku planete Zemlje, mladi par provodi prijatno
sunano popodne u Los Angelesu. Poput miliona drugih osoba u svetu, oni sluaju muziku na
svom Apple iPod-u. Iznenada, na ekranu se pojavila ikona koja ukazuje da je baterija skoro
ispranjena, a oni se nalaze kilometrima daleko od punjaa koji je ostao kui, ali razloga za
brigu ipak nema. Oni su sa sobom poneli i mali ureaj pod nazivom Soldius1, solarni punja
firme Soldius iz Veendama, Holandija, koji potpuno dopuni bateriju iPod-a za 2 do 3 sata
pri direktnom izlaganju sunevoj svetlosti.
ista energija, i to u pokretu. Na svet bez stega sve vie se okree prenosnim
sistemima zasnovanim na istoj tehnologiji za napajanje svojih mobilnih ureaja u svim
oblastima od bojnog polja do izletnikog ranca, od pravog borca do ulinog digitalnog
ratnika. U potrazi za bezbednim, istim i pouzdanim prenosnim energetskim izvorima veliki i
mali proizvoai ulau znatne napore u raznim sektorima, od litijum jonskih baterija preko
ugraenih solarnih elija zasnovanih na tehnologiji tankog filma, pa sve do mobilnih
energetskih stanica upakovanih u standardne transportne kontejnere. Pored ogromnog
trita prenosnih sistema za napajanje potroake elektronike i vojnih ureaja, mobilna ista
tehnologija sve vie nalazi primenu i u sektorima nacionalne bezbednosti, spaavanja i
otklanjanja posledica prirodnih katastrofa, kao i u napajanju ruralnih seoskih oblasti zemlja u
razvoju u kojima ne postoji elektrina mrea.

Tako irok sektor iste tehnologije otvara mogunosti za dalji razvoj i investiranje,
kako za male, tako i za velike kompanije i njihove investitore. Prema proraunima
istraivake firme Freedonia Group iz Clevelanda, Ohio, predvia se da e trite baterija u
SAD vredeti $ 14 milijardi u 2007. godini, odnosno $ 17 milijardni u 2012. godini. Kada je
re o punjaima baterija, ne treba ii dalje od iPod-a Apple je planirao da proda 50 miliona
ovih ureaja 2006. godine. Toj brojci treba dodati i vie miliona mobilnih telefona,
personalnih digitalnih pomonnika (PDA), BlackBerry ureaja, Game Boy konzola za igru i
brojne druge ureaje armije korisnika od Shanghaia do Stockholma predstava o novim
poslovnim mogunostima u oblasti prenosnog napajanja tada postaje jasnija.
Kao to emo videti kasnije u ovom poglavlju, najvee interese za ulaganje i
pronalatvo u oblasti prenosnog napajanja ima amerika vojska injenica koju mora znati
svaki preduzima koji trai podrku ili klijente. Veliki broj tehnologija koje su razvijene za
vojne potrebe moglo bi se rei da je vojska pokreta razvoja kasnije su prilagoene
civilnoj upotrebi radi primene u oblastima zahvaenim prirodnim katastrofama, operacijama
zbrinjavanja izbeglica i raznim drugim oblastima komercijalne primene. Neke ot tih
tehnologija, kao to su bespilotne letelice sa pogonom na sunevu energiju koje se koriste kao
komunikacione meustanice u oblastima zahvaenim prirodnim katastrofama i ruralnim
oblastima bez kablovske infrastrukture, nalaze se samo nekoliko godina od komercijalne
primene. Druge, kao to su solarni PV paneli ili mikro-turbine sa pogonom na vetar koje se
isporuuju instalirane u kontejnere i mogu se odmah koristiti nakon postavljanja, ve
zauzimaju delove komercijalnog trita. Opredeljenj amerike vojske za primenu iste
tehnologije na bojnom polju nije pitanje budunosti ono je aktuelno ve danas. Generalmajor amerikih marinaca Richard Zilmer, komandant snaga u burnoj provinciji Al Anbar u
zapadnom Iraku, zahtevao je u julu 2006. godine da se njegove snage hitno opreme
energetskim izvorima sa solarnim pogonom i pogonom na vetar. Pored termalnog otiska dizel
agregata koji otkriva poloaj sopstvenih trupa, general je shvatio da veliki rizik predstavljaju i
dugaki konvoji cisterni koji bi dopremali dizel gorivo (ak iz Turske) neophodno za pogon
agregata.
United Solar Ovonic je samo jedna od brojnih kompanija koje pokuavaju da ostvare
profit na ovom specijalizovanom, ali ipak potencijalno dovoljno velikom vojnom i civilnom
tritu istih energetskih izvora koji se lako tarnsportuju. Bivi predsednik i izvrni direktor
GM-a Robert Stempel, sada na rukokvodeoj dunosti u ECD Ovonicsu, osnivau United
Solar Ovonicsa, istie da trite Uni-Solar proizvoda raste velikom brzinom i da kompanija
planira da proiri kapacitete solarnih sistema na 300 MW do 2010. godine, to bi bilo
desetostruko poveanje u odnosu na proizvodnju iz 2005. godine. Stempelova kompanija je
ve isporuila na hiljade Uni-Pac prenosnih solarnih ureaja, pri emu je vie od polovine
prodato u odbrambenim projektima u SAD i drugim zemljama sveta.

3. Skladitenje energije: akumulatori i dalji razvoj

Osnova uspene prenosne energetske tehnologije je skladitenje energije, bez obzira

da li se radi o civilnoj ili vojnoj primeni. Skladitenje se najee ralizuje akumulatorima,
koji nemaju previe dodirnih taaka sa istom tehnologijom oni su u upotrebi jo od
devetnaestog veka i mogu biti veoma opasni za ivotnu sredinu. Tehnologija punjivih
akumulatora je prela sa kombinacije olovo kiselina na nikl kadmijum i NiMH, mada su
sve do nedavno akumulatori imali preveliku specifinu teinu u odnosu na koliinu energije
koju su skladitili. Savremeni akumulatori koji se danas mogu nai na tritu zajedno sa
najnovijim dostignuima, meutim, definitivno prebacuju tehnologiju akumulatora u svet
iste tehnologije. Ultra kondenzatori koji se mogu napuniti za nekoliko sekundi ili minuta
umesto za nekoliko sati i koji obezbeuju stotine hiljada ciklusa punjenja i pranjenja umesto
nekoliko stotina i hiljada, mogu drastino smanjiti potronju energije i materijala pa ak i
zameniti toksine materijale kao to su teki metali istijim proizvodima zasnovanim na
nanotehnologiji. Zahvaljujui dugovenosti, takvi kondenzatori mogu znatno umanjiti
probleme odlaganja vrstog otpada, koji su tipini za dananje konvencionalne primarne
baterije i punjive akumulatore. Svake godine se baci vie milijardi baterija i akumulatora koji
sadre toksine hemikalije, to predstavlja nonu moru za ekologe.
Pojedina dostignua iz ove oblasti su jo uvek u labaratorijskoj fazi i barem deceniju
daleko od iroke komercijalne primene, mada se pojedine inovacije na polju nanotehnologije
ve koriste za reavanje velikog problema evidentnog kod prenosnih raunara: bezbednost pri
radu sa akumulatorima. Sony je 2006. godine morao da povue 9,6 miliona litijum-jonskih
akumulatora koji su napajali prenosne raunare vodeih proizvoaa, ukljuujui i Dell,
Sharp, Apple i Lenovo. Jedan broj akumulatora se pregrevao tokom rada na raunaru
zahvaljujui tzv. fenomenu thermal runway (oticanje toplote), a snimci incidenata od kojih
se dizala kosa na glavi nali su svoje mesto na YouTube.
Vie desetina razliitih kompanija u svetu danas pokuava da kreira savremene,
bezbednije litijum-jonske punjive baterije zasnovane na nanotehnologiji, koje bi se koristile u
vojnim ureajima, energetskim izvorima, prenosnoj potroakoj elektronici svih vrsta, pa ak
i u sistemima rezervnog napajanja. Jedna od vodeih kompanija na polju litijum-jonskih
baterijaje i 123 System iz Watertowna, Massachusetts. Kompanija, meu ijim investicijama
se nalaze i takva imena kao to su GE, FA Tehnology Ventures, Motorola, QUALCOMM,
MITT i glavna investitorska poluga amerike vojske OnPoint Tehnologies, danas isporuuje
brojne proizvode koji su zasnovani na nanotehnologiji. Pored nje, sline programe ima i
jedan broj manjih kompanija, kao to su Altairnano iz Renoa, Nevada, Nanoexa iz
Burlingamea, California, Valence Technology iz Austina, Texas, Infinite Power Solutions iz
Goldena, Colorado, ali i veliki igrai kao to su 3M i Toshiba.
Akumulatori su nova vrua tema za investitore, rekao je Sunil Paaul, poznati
investitor iz Silicijmumske doline, za asopis Wall Street Journal u novembru 2006. godine.
Ljudi su shvatili da je napredak u oblasti skladitenja energije glavni adut u ovoj igri.

Prema istraivanju Global Informationa, agencije iz Tokya za istraivanje trita,

vrednost globalnog trita ureaja za skladitenje energije e porati sa $48 milijardi u 2005.
godini na $74 milijarde u 2010. godini stopon od 7% godinje. Brojke se ne odnose samo na
prenosne sisteme skladitenja, mada najznaajniji tehnoloki pomaci produenje ivotnog
veka baterija i akumulatora i smetanje vee koliine energije i kapaciteta u manje i lake
ureaje imaju poseban znaaj upravo za napajanje prenosnih ureaja.
Novi materijali, kao to je Saphion katoda zasnovana na fosfatima u litijum-jonskim
akumulatorima firme Valence, koriste manje litijuma i nude katodu zasnovanu na oksidu
kobalta, koja je u upoterbi jo od devedesetih godina prolog veka. Dostignua u skladitenju
energije zasnovane na nanotehnologiji sigurno nee biti ograniena samo na litijum-jonske
amumulatore. Pronalazai e moda izbaciti reenja koja su zasnovana na ugljenim
nanocevicama koje se koriste u vodononim sistemima, ili na novom tipu kondenzatora
malog ureaja koji skladiti elektrinu energiju i koristi se praktino u svim elektronskim
proizvodima.

4. Ultra kondenzatori

klasini kondenzatori ne mogu uskladititi previe energije i prvenstveno se koriste za

kratkotrajno obezbeivanje energije (blic u foto-aparatima), peglanje strujne krive
(ublaavanje strujnih piceva koji mogu nastati u prenosu elektrine energije), ali i kao
osnova raunarske memorije (u tandemu sa tranzistorima). Za razliku od njih
ultrakondenzatori, ili superkondenzatori, funkcioniu kao baterije sa poveanom snagom,
kapacitetom i mogunou punjenja. Rastue trite ultrakondenzatora je ve privuklo
nekoliko kompanija, ukljuujui i Maxwell Tehnologies, NASDAQ, kompaniju iz San Dijega.
Ova kompanija primenjuje ultrakondenzatore u sklopovima za napajanje ureaja potroake
elektronike i u automatizovanim itaima potronje na donjem kraju proizvodne lestvice, ali i
u stacionarnim aplikacijama, ukljuujui i kontrolere nagiba turbina vetrenjaa, na gornjem
kraju lestvice. Sledei veliki napredak u ovoj oblasti e najverovatnije biti povezan sa
primenom nanotehnologije. Istraivaki tim MIT ove labaratorije za elektromagnete i
elekronske sisteme, na primer, pokuava da postavi ugljenine nanocevice na pare
sicilijuma i tako konstruie novi tip kondenzatora. Ukoliko im to podje za rukom, ovi ureaji
e sigurno zameniti dananje punjive baterije. Za jednominutni pogon blica sa dananjom
tehnologijom potreban je kondenzator veliine piva. Prema oekivanju istraivaa MIT-a,
postavljanjem vie miliona ugljeninih nanocevica na povrinu elektroda kondenzatora
drastino e se pomeriti prag gustine energije kapacitet e se praktino pretvoriti u
bateriju. Bezobzira to se jo uvek nalazi u fazi razvoja i to predstoji jo barem 10 godina
do masovne proizvodnje, ovi minijaturni ureaji verovatno mogu iskoristiti proizvodne
tehnike koje se primenjuju kod mikroipova obezbeujui na taj nain snane i lagane
izvore energije za mobilnu primenu.

5. Prenosne gorivne elije: naredni skok?

Prenosne gorivne elije su jo jedna perspektivna dugorona opcija u razvoju

prenosnih izvora zasnovanih na istoj tehnologiji. Bez obzira to je njihova primena preteno
vezana za vozila, kao to smo istakli u poglavlju posveenom linom transportu, jedan broj
strunjaka veruje da e male, prenosne gorivne elije za napajanje potroake elektronike
formirati jo vee trite sa znatno veim stepenom rasta. Front & Sullivan predvia da e
svetsko trite prenosnih izvora napajanja dostii vrednost od $15 milijardi do 2010. godine.
Gorivne elije su nesumljivo istiji izbor u odnosu na klasine baterije, sa znatno manjim
koliinama tekih metala i bez ikakvih kiselina.
I u oblasti gorivnih elija najvea panja je usmerena na vojni segment trita. Prema
izvetaju Fuel Cell Today, istraivake agencije iz Velike Britanije, ameriko ministarstvo
odbrane je najvei investitor u aktivnosti vezane za gorivne elije u svetu. Tokom 2003.
godine ministarstvo je potroilo oko $130 miliona na razvoj gorivnih elija. Izvetaj Fuel
Cell Markets Survey: Military Application (pregled trita gorivnih elija: vojna primena)
istie da gorivne elije predstavljaju privlanu opciju za vojsku zbog tieg rada, manjeg
termikog zraenja, efikasnijeg korienja goriva i mogueg boljeg ubrzanja u odnosu na
slina vozila sa benzinskim ili dizel motorima, kao i zbog mogunosti ugradnje nezavisnih
elektro-generatora u komunikacionu, izviaku i drugu elektronsku opremu.
Smart Fuel Cell is Brunnthala, Nemaka, je jedna od firmi koja ve nudi takva reenja
za vojsku. Njihove direktne metanolske gorivne elije pod nazivom Jenny imaju za oko 70%
manju teinu u odnosu na klasine baterije koje obezbeuju trodnevni rad. Sistem snage 25W
se trenutno ispituje u armijama Nemake, Finske, Holandije, Norveke, June Afrike,
vedske, vajcarske i Velike Britanije.
MTI Micro Fuel Cell iz Albanya, New York, je tipina kompanija koja se bavi
prenosnim gorivnim elijama i istovremeno je okrenuta vojnom sektoru (u kome je lake doi
do sredstava za istraivanje i razvoj) i tritu potroake elektronike. Prva sredstva za
istraivanje MTI je dobio od istraivake labaratorije vazduhoplovnih snaga amerike vojske.
Njihova direktna metanolska gorivna elija pod nazivom Mobion koristi gorivne pakete sa
metanolom (poznatim i pod nazivom metilalkohol ili alkohol iz drveta). Proces
dopunjavanja je samim tim trenutan dovoljno je ubaciti novo pakovanje goriva i sistem je
napunjen. MTI i ostale firme vide veliku priliku u ponudi takvih atraktivnih reenja kupcima.
Bezobzira na nagli porast interesovanja za tzv. beine elektronske ureaje, kae se
u jednoj od reklama MTI-a, veina njih i dalje ne moe raditi bez kablova kablova za
napajanje! MTI je u maju 2006. godine uao u partnerske odnose sa koreanskim Samsung
Electronics, treim proizvoaem mobilnih telefona u svetu (iza Nokie i Motorole) radi
realizacije jednog od najveih projekata vezanih za prenosne gorivne elije. Samsung je
uloio oko $1 milion u zajedniki istraivaki projekat kroz 18-meseni ekskluzivni ugovor
sa MTI-jem. MTI je angaovao jednog od najveih proizvoaa, singapurski Flextronics
Internacional, koji e konstruisati odgovarajue gorivne elije za potroae. Firma je izjavila
da e njihov prvi prototip, koji e biti isporuen Samsungu u novembru 2006. godine, moi

da napaja mobilni telefon itavih mesec dana ili da obezbedi 5000 snimaka digitalnom
fotoaparatu sa jednim punjenjem.
Postoji, meutim, jedan problem koji moe ozbiljno da ugrozi marketinki potencijal
gorivnih elija u proizvodima potroake elektronike to je sigurnost metanolskih gorivnih
paketa na komercijalnim avio-letovima. Meunarodna organizacija civilne avijacije zaduena
za bezbednost prtljaga je 2005. godine odobrila upotrebu takvih paketa u okviru linog
prtljaga, ali je amerika bezbednosna agencija zaduena za transport zabranila unoenje
tenosti i gelova u avione u avgustu 2006. godine. Industrija gorivnih elija pokuava da
skine takvu zabranu, i to sa dobrim razlozima teko je zamisliti masovnu upotrebu
prenosnih laptop raunara ili Ipod-ova koje ne moete koristiti na duim putovanjima.
Ukoliko elite da se angaujete na ovom polju, obavezno obratite panju na svaku kompaniju
ili investitora koji ulazi u sektor prenosnih gorivnih elija.
Jo jedan novajlija u ovoj oblasti, je Jadoo Power Systems iz Folsoma, California,
postao je najvei snabdeva prenosnim gorivnim elijama uz pomo jakih VC investitora,
Sinclar Ventures, SV Venrock Associates i Morh Davidow Ventures. Jadoo (magian na
hindu jeziku) napaja svoje elije vodonikom; veliki broj strunjaka veruje da e vodonine
gorivne elije za mobilne ureaje znatno pre oformiti jako trite u odnosu na izvikanu
vodnoninu ekonomiju vezanu za motorna vozila. Jadoo proizvodi imaju irok krug
potroaa, od vojnika koji njihovim elijama napajaju telekomunikacionu opremu do TV
snimatelja koji svojim kamerama belee dogaaje za stanice u Sacramentu i Oklahoma
Cityju. Kao i MTI i ostale firme, i Jadoo istovremeno napada i vojno i trite potroake
elektronike. U istoj sedmici u novembru 2006. godine kada je dobio nagradu za dizajn i
tehniko reenje od Udruenja potroaa elektronskih ureaja, Jadoo je objavio da je dobio
dodatnih $2,4 miliona iz budeta amerike vojske za 2007. godinu.
Hitne slube su jo jedno trite za napajanje prenosnih ureaja; pet vatrogasnih
stanica u oblasti Sacramento trenutno testira XRT sisteme gorivnih elija snage 100 vati firme
Jadoo. elije se koriste za napajanje radio-ureaja, za punjae akumulatora, prenosne
satelitske telefone i druge kljune ureaje u vatrogasnoj i hitnoj medicinskoj slubi. U
nastavku ovog poglavlja emo govoriti o novim poslovnim prilikama za plasman mobilne
iste tehnologije u procesu otklanjanja posledica prirodnih katastrofa (uragani, zemljotresi i
cunami talasi).

6. Vojni DNA

Vojna organizacija, posebno amerika vojska koja raspolae ogromnim novanim

sredstvima osnovni je pokreta razvoja mobilnih aplikacija iste tehnologije i formiranju
njihovih trita. Uspeh taktikih dejstava amerike vojske u znatnoj meri zavisi od laganih i
pouzdanih poljskih izvora napajanja i sistema za skalditenje energije. Istovremeno, vojna
organizacija je jedan od najveih potroaa nafte i drugih prirodnih resursa zbog ega jen
amerika vojska izuzetno zainteresovana za dalji razvoj iste tehnologije. Vojska e
verovatno, kao i u prethodnim tehnolokim revolucijama, biti glavni pokreta razvoja i
masovne komercijalizacije proizvoda iz ovog sektora, od efikasnih solarnih elija do
savremenih baterija. Naveemo samo nekoliko ranijih tehnolokih izuma koji su izmenili
svet, a nastali su u vojnim labaratorijama: poluprovodnika integralna kola, radari i Internet.
Vojna organizacija je vodei investitor i glavni korisnik brojnih proizvoda iste
tehnologije u mobilnom sektoru, ukljuujui visokoefikasne solarne elije, prenosne gorivne
elije, sisteme za preiavanje vode i druge savremene tehnoloke izume koji mogu doneti
prednost na bojnom polju. Takva situacija otvara brojne mogunosti i kreatorima tih
tehnologija i raznim investitorima. Savremene tehnologije su ugraene u vojni DNA, rekao
je Scott Sklar, bivi direktor Solar Energy Industries Association i sadanji predsednik
SkyBuilt Power, provajdera mobilne iste tehnologije iz Arlingtona, Virginia. Dodajte tome i
orejentisanost vojske ka logistici, i dobiete smrtonosnu kombinaciju.
Prenosna energija nije jedini faktor iz ireg arsenala iste tehnologije amerike vojske
koji menja karakter bojnog polja i nain dejstva. Vojska je zainteresovana i za napajanje
svojih stacionarnih baza, tako da je ameriko vazduhoplovstvo danas najvei potroa zelene
elektrine energije u SAD. Ameriko ratno vazduhoplovstvo je 20006. godine utroilo vie od
457 miliona kWh obnovljive energije, pri emu je najvei deo dobijen iz vetra. Dve
vazduhoplovne baze, Dyess Air Force Base u Texasui i Fairchild Air Force Base u
Washingtonu State, svoje energetske potrebe danas u potpunosti zadovoljavaju preko
lokalnih distributera osloncem na vetar i druge obnovljive izvore.
Navedene injenice ne znae da je amerika vojska u potpunosti posveena zatiti
ivotne sredine. Za vreme mandata Georgea W.Busha Penthagon je izdejstvovao izuzee od
obaveza koje proizilaze iz akata o zatiti ptica selica, morskih sisara i ugroenih vrsta
(Migratory Bird Treaty Act, Marine Mammal Protection Act i Endangered Species Act).
Ministarstvo odbrane pokuava da obezbedi izuzee i od obaveza koje proistiu iz akata o
zatiti vazduha (Clean Air Act) i zakona o odlaganju toksinog otpada. Takve aktivnosti
deluju jo neprijatnije kada se ima u vidu da vojska, prema vladinoj dokumentaciji
predstavlja najveeg zagaivaa u Americi sa najveim brojem objekata u Superfund
National Priorities List (listi najzagaenijih i najugroenijih objekata po pitanju ekologije).
Meu najugroenijim objektima iz ove liste 10% pripada amerikoj vojsci. (Superfund
National Priorities List sadri oko 1500 najugroenijih objekata koji zahtevaju hitne mere, od
ukupno 40000 zagaenih objekata irom zemlje sa celovite Superfund Liste. Superfund

program je u nadlenosti ekoloke agencije Environmental Protection Agency, koja upravlja

njime u saradnji sa pojedinanim dravama i lokalnim organima vlasti).
Bez obzira na sve propuste u oivanju ivotne sredine, vojska i dalje ostaje osnovni
pokreta tehnolokih inovacija, koji danas podstie i razvoj istih tehnologija. Bez obzira na
eventualna protivljenja brojnih ekologa, pacifista i progresivnih krugova, uticaj vojske na
tehnoloki razvoj se ne moe zanemariti. Vojska je imala i dalje e imati veliki uticaj na
razvoj kritinih tehnolokih oblasti kao to su prenosna ista energija, voda i materijali, koje
imaju veliki znaaj i za drutvo u celini.

7. Spajanje vojnog i komercijalnog sektora

Svi projekti iz oblasti iste tehnologije koje trenutno finansira ministarstvo odbrane i
DARPA u narednoj deceniji e nai i svoju komercijalnu primenu, predvia JeanLouisDutch DeGay, specijalista za vojnu opremu i koordinator programa tehnolokog
razvoja amerike vojske (U.S. Army Future Force Warrior Technology Program Office u
Naticku, Massachusetts). Vojska je osnovni pokreta razvoja novih tehnologija koje danas
imaju i komercijalnu primenu, poput solarne tehnologije poveane efikasnosti, prenosnih
gorivnih elija i atorskih konstrukcija sa solarnim napajanjem.
Kompanija Lilliputian System je tipian primer za navedene tvrdnje. Smetena je u
Wilmingtonu, Massachusetts, a bavi se proizvodnjom mikro gorivnih elija, koje su razvijene
u MIT labaratorijama pod sponzorstvom iistraivake agencije DARPA i namenjene su
pogonu beinih ureaja. Koristei ulaganja vea od $30 miliona krupnih VC investitora kao
to su Kleiner Perkins Caufield & Byers, Rock Port Capital Partners i Chrysalix Energy
Venture Capital, kompanija pokuava da komercijalizuje gorivne elije sa pogonom na butan
koje bi zamenile punjive baterije i dramatino poveale autonomiju rada mobilnih telefona,
PDA i drugih elektronskih ureaja. Njihov projekat Fuel Cell on a Chip je 2007. godine
dobio priznanje Svetskog ekonomskog foruma pod nazivom Technology Pioneer.
Pentagon se ne bavi razvojem ietih tehnologija zbog alturizma, ve zbog toga to taj
razvoj vidi kao svoj osnovni poslovni mode. Vojska prati cene goriva i sopstvene trokove
za elektrinu energiju i potpuno je svesna injenice da ona mora biti lider u oblasti energetske
efikasnosti i upotrebi alternativnih izvora, istakao je Joseph Edwards, predsednik
AeroVironmenta, Monrovia, California. Njegova kompanija razvija bespilotne letelice i
energetske sisteme za oruane snege, NASU i privatni sektor. Vojna organizacija moe sebi
priutiti razvojne programe o kojima privatni sektor moe samo da sanja, nastavlja Edwards.
Vojska nije zabrinuta za obrt i vraanje uloenog novca, ve je usmerena na smanjenje
potronje goriva i teine opreme, na poveanje efikasnosti i glavnih operativnih sposobnosti.
Istini za volju, nisu ba svi tako optimistiki raspoloeni. Vojana organizacija ponekad
teko odrava korak sa ubrzanim komercijalnim razvojem, pa ak povremeno gubi i lidersku

10

poziciju u novoj tehnolokoj revoluciji. Pored toga, kompanije koje prihvataju finansiranje od
strane vojske moraju imati na umu jo nekoliko ozbiljnih pitanja, poput zatite intelektualnog
vlasnitva, borbe sa jakom vojnom birokratijom i drugih intervala za realizaciju projekata.
To su stvari koje veina kompanija eli da izbegne, rekao je izvrni direktor jedne
kompanije koja se bavim istim tehnologijama. Ipak, duboki drpovi vojne organizacije i
dalje deluju privlano naroito u poetnim fazama razvoja ili kao pomoni izvor kapitala, uz
atraktivnu dodatnu mogunost testiranja i pdeavanja krajnjeg proizvoda.
Jedna od VC investicionih poluga amerike vojske, firma OnPoint Tehnologies, ve
due vremena ulae sredstva u kompanije koje rade na razvoju baterija visokih performansi i
dueg ivotnog veka. Meu njima je i kompanija A123 Systems, sa savremenim litijumjonskim baterijama koje, prema najavama, daju i do 5 puta vie energije, uz desetostruko dui
interval izmeu dva punjenja u odnosu na kalsine litijum-jonske baterije.
Primena njihovih baterija nije iskljuivo vezana za bojno polje a A123 je sklopila
sporazum sa firmom Black & Decker o obezbeenju baterija za najnoviju DeWalt liniju alatki
sa napajanjem od 36 volti, ukljuujui i vibracione builice, ubodne testere, cirkulare,
elektrine odvijae i rotacione ekie. Navedene alatke koje su prikazane tokom Dana
seanja 2006. godine, predstavljaju prve komercijalne proizvode koji koriste litijum-jonske
baterije zasnovane na nanotehnologiji. Alatke obavljaju svoje prljave poslove koristei
baterije dvostruko vee energetske gustine u odnosu na klasine alatke sa pogonom na 18
volti, uz dvostruko ili trostruko dui rad sa jednim punjenjem. Proizvoa istie da
profesionalci i ostali korisnici na taj nain dobijaju snagu kablovskih alatki ali bez ikakvog
kabla.

8. Tajni spoj: novac i potreba

ta je to to vojnu organizaciju ini otvorenom za tehnoloke inovacije i razvoj? To su

dve stvari: novac i potreba.
Uticaj novca je potpuno jasan. Vojne organizacije, posebno amerika vojska, imaju na
raspolaganju znatno vee fondove za tehnoloki razvoj i istraivanja u odnosu na druge
vladine ustanove. Pored toga, vojska je esto spremna da se upusti u one rizike koji su
neprihvatljivi za privatni sektor. Istaivaki projekti koji su preskupi i previe sloeni za
privatne i deoniarske kompanije mogu biti imperativ za vojsku pa ak pitanje ivota i
smrti. Pokuajte da zamislite vojsku bez tenkova, GPS ureaja i radara, pa e vam prethodna
tvrdnja biti potpuno jasna.
Potrebe su, barem kada je re o vojsci, osnova svih izuma. U zavisnosti od naina
podele fiskalnog kolaa, amerika vlada troi od 20% do 30% ukupnog budeta na vojsku i
odbranu. Prema izvetaju PricewaterhouseCoopers-a Pentagon je u fiskalnoj 2006. godini
utroio $500 milijardi oko $420 milijardi iz planiranog budeta i oko $80 dodatnih milijardi

11

za operacije u Afganistanu i Iraku. Ta suma je skoro duplo vea od ukupnih odbrambenih

trokova svih ostalih drava na svetu. Pored toga, vojni apetiti SAD nastavljaju nezadrivo da
rastu. Sudei prema zahtevima administracije predsednika Georga W.Busha, vojni trokovi e
u 2007. godini premaiti $ 600 milijardi.
Amerika vojska troi oko $70 milijardi, ili 10% od ukupnog budeta na istraivanja i
razvoj i na razne demonstracione programe. Da bi slika bila jasnija, naveemo da je takav
vojni istraivaki budet vei od zbira svih ostalih federalnih-istraivako razvojnih budeta
(energija, kosmos, opta nauka, zdravlje i drugo), odnosno duplo vei od zvanino
objavljenog ukupnog odbrambenog budeta Kine.
Mada je teko utvrditi koji deo vojno istraivakog budeta odlazi na razvoj istih
tehnologija (prema ooptem miljenju iste tehnologije predstavljaju malu stavku u ukupnim
vojnim trokovima), vojna organizacija je danas angaovana na brojnim projektima u oblasti
solarne energije, gorivnih elija, litijum-jonskih baterija, savremenih materijala, filtracije
vode i drugih istraivako razvojnih projekata u oblasti istih tehnologija.
Ne treba da udi injenica to spisak korisnika investicionih programa amerike
vojske (programi se realizuju kroz istraivaku agenciju DARPA, preko ministarstva odbrane
i slinih institucija) u oblasti istih tehnologija podsea na listu tipa ko je ko u tom
industrijskom sektoru. Na spisku se nalaze Jadoo Power, Konarka, Lilliputina Systems,
Nanosolar, Nanosys, United Solar Ovonic, MIOX, MesoFuel i Zinc Matrix Power. Veina
navedenih kompanija je od amerike vojske dobilo i vie od $10 miliona za istraivanje i
razvoj znaajna suma za kompanije koje razvijaju sopstvenu tehnologiju za komercijalnu
primenu. Takav nain finansiranja meutim, donosi i odreeni rizik potencijalnim
investitorima, poto prevelik oslonac na Pentagon moe postati problematian ukoliko
naredna ulaganja presue. Ipak, novac iz vojne kase predstavlja zanaajan zamajac za brojne
razvojne programe u oblasti istih tehnologija i dobar indikator potencijalne komercijalizacije
proizvoda.

9. Integrisani solarni sistemi

Ukoliko imate vie od 30 godina, va prvi susret sa solarnom PV tehnologijom je

verovatno bio kroz mali solarni panel ugraen u depni kalkulator. Dananji ureaji su taj
koncept mobilnog solarnog napajanja dodatno usavrili, obezbeujui znatno veu snagu
izvora. Veliki broj istarivakiih projekata u zadnjijh nekoliko godina, od kojih je veina
finansirana spekulativnim (VC) kapitalom ili iz Pentagona, razvio je potpuno novu
tehnologiju tankog filma u oblasti solarne energije, obezbeujui na taj nain izuzetno
efikasne i lagane izvore elektrine energije. Oigledan primer takvih trendova je kompanija
Konarka iz Lowella, Massachusetts, koja privlai veliki broj investitora; na njihov nanopolimer pod nazivom Power Plastic tampom se nanose solarne fotogalvanske elije. U

12

narednom koraku istraivai moraju pronai najefikasniji nain za integraciju takvih

tehnologija kao to je Konarkin polimer u sve vei broj potroakih i vojnih ureaja ili u
pratee ureaje za njihovo napajanje. Naravno, mora se sniziti i cena naroito za proizvode
namenjene masovnom tritu. Na umerenijem kraju spektra nalazi se Voltanic Systems iz
New Yorka, koji integrie male PV panele u raneve ija se vrednost kree od $200 do $250,
ili u torbice koje u pokretu napajaju mobilne telefone, PDA i druge male ureaje. Takvi
ranevi jo uvek nemaju dovoljno snage za punjenje prenosnih raunara, ali Voltanic upravo
tu vidi dobru priliku za svoj sledei poslovni poduhvat.

10. ista tehnologija u akcijama spaavanja

Ne elimo da zvuimo kao avolji advokati, ali isti, mobilni energetski izvori
nezavisni od distributivne mree mogu biti veoma korisne za osobe koje imaju dodira sa
prirodnim katastrofama u Americi i drugim zemljama u svetu. Potrebe za takvim izvorima su
postale naroito izraene 2004. i 2005. godine u jugoistonoj Aziji tokom otklanjanja
posledica katastrofalnog cunamija koji je odneo preko 200 000 rtava, kao i tokom
otklanjanja posledica uragana Katrina i Rita u SAD, ili zemljotresa u Pakistanu sa preko 73
000 rtava.
Igrajui na tu kartu neprofitna organizacija Clean Energy Group iz Montpeliera,
Vermont, objavila je izvetaj o primeni iste tehnologije, naroito onih sistema koji se brzo
postavljaju, u lokalnim zajednicama radi otklanjanja posledica prirodnih katastrofa.
Pripravnost i efikasnost odgovora prvenstveno zavisi od pouzdanosti i kvaliteta napajanja
energijom snaga koje prve reaguju na katastrofe, stoji u izvetaju. Ukoliko doe do prekida
napajanja primarnom distributivnom mreom, moe doi i do prekida rada slube 911 i
kriznih komunikacionih centara u dravi, kao i do prekida rada stanica za hitno reagovanje,
bolnica, kontrolnih centara, saobraajne signalizacije i javnog tansporta kao i vitalne
infrastrukture poput pumpnih stanica i sistema za filtraciju vode. Izvetaj poziva na
ispitivanje kombinacije distribuiranih istih tehnologija radi prevazilaenja takvih problema u
budunosti i predlae instaliranje novih, pouzdanijih lokalnih sistema za generisanje
elektrine energije za kritine javne ustanove.
Daniel Yergin, dobitnik Pulitzerove nagrade i predsednik Cambrige Energy Research
Associates, ponovo potencira takav stav u autorskom lanku u Wall Street Journalu nakon
dva katastrofalna naleta uragana u 2005. godini. Energetska stabilnost (danas) zahteva...veu
redundantnost, alternativna reenja, distribuiran sistem i mogunost skladitenja rezervne
energije, napisao je on.
Takvi tonovi nisu ostali nezapaeni, a iskustva iz navedenih katastrofa jasno pokazuju
sve prednosti upotrebe istijih tehnologija za snabdevanje energijom i pijaom vodom u
ugroenim podrujima. Smatramo da e ova oblast otvoriti novo, veliko trite za istu

13

tehnologiju. Veina klimatologa se slae da e globalno zagrevanje proizvesti snanije

uragane, tajfune i druge oluje. istoj tehnologiji treba jo nekoliko godina kako bi zamenila
fosilna goriva u dovoljnom procentu i tako smanjila emisiju CO2 koji izaziva globalno
zagrevanje, ali mobilni solarni izvori, gorivne elije i drugi izumi iste tehnologije ve danas
mogu pomoi rtvama takvih prirodnih nepogoda i doprineti brzom otklanjanju posledica.

11. Prenosne energetske stanice

Poput amerike kopnene vojske i njene investicione poluge OnPoint Technologies, i

Centralne obavetajne agencije (CIA) poseduje VC fond pod nazivom In-Q-Tel slovo Q je
ubaeno u ast pronalazaa Q iz filmova o Jamesu Bondu, koji je Agenta 007 snabdevao svim
onim udnim tehnikim izumima. Veliki broj In-Q-Tel investicija nalazi se na spoju istih
tehnologija i bezbednosti. U sklopu jedne takve investicije firma SkyBuilt Power iz
Arlingtona, Virginia, konstruisala je modularni prenosni energetski sistem pod nazivom
Mobile Power Station. Ovaj sistem se moe postaviti u bilo kakvo okruenje, a pogoni se
suncem, vetrom, gorivnim elijama, agregatima i drugim distribuiranim energetskim
izvorima. Investicioni tim In-Q-Tela naroito ceni to to SkyBuilt koristi raspoloivu
komercijalnu tehnologiju, koju pakuje u jedinstveni sistem lagan za rukovanje Dell u
oblasti obnovljivih energetskih sistema, kako kae sama kompanija. Mobile Power Station
poseduje solarne fotogalvanske (PV) panele, mikro turbinu na vetar i druge standardne
komponente koje su smetene u klasian transportni kontejner.
Takva stanica se moe prevesti vozom, kamionom, brodom ili avionom, a dva oveka
je mogu postaviti za rad za nekoliko sati. Stanica se moe izbaciti i padobranom u
nepristupana podruja. Centralna obavetajna agencija i ameriko odeljenje za unutranju
bezbednost (U.S. Homeland Security Department), zajedno sa vojskom, moe upotrebiti
takve stanice za pogon svojih komandnih centara, medicinskih hladnjaa, komunikacionih
vorova i baznih stanica mobilne telefonije. Pored amerikih federalnih agencija, upotrebu
ovih sistema u ruralnim oblastima razmatraju i Etiopija i Kazahstan. SkyBuiltovo reenje nije
jeftino cena je oko $100 000 ali predstavlja segment trita sa velikim potencijalom,
posebno ako SkyBuilt ili konkurencija uspe da obori cenu.

14

12. Prenosni solarni izvori za svakodnevnu upotrebu

Mobilna primena iste tehnologije je ve dokazala svoje prednosti u otklanjanju

posledica prirodnih katastrofa, ali ta je sa dugoronijim energetskim potrebama? Pored
otklanjanja posledica nakon katastrofa, u zemljama u razvoju postoje i brojne druge
mogunosti za primenu i investiranje u ista mobilna reenja. Uobiajene potrebe za
elektrinim osvetljenjem i svakodnevnom upotrebom elektrine energije u tim zemljama
dovele su do razvoja jednostavnih, prenosnih i jeftinih tehnologija. To je polje na kome ima
mesta kako za neprofitne organizacije sa velikim fondovima, tako i za napredne preduzetnike
koji mogu raunati na krupne finansijske i socijalne dobitke.
Tipian primer za to je firma Noble Energy Solar Technologies (NEST) iz
Hyderabada, Indija. NEST je proizveo i postavio preko 65 000 Aishwarya svetiljki koje se
napajaju solarnom energijom i na taj nain izbacio iz upotrebe prijave i potencijalno opasne
kerozinske lampe u ruralnim selima na ovom azijskom potkontinentu. (Maloletni roak
osnivaa NEST-a Dharmappa Barkija, nastradao je od opekotina zadobijenih kerozinskom
lampom kada je Barki imao 9 godina). Aishwarya svetiljke, koje se koriste za osvetljenje
domova i prodavnica, none sedeljke i brojne druge aktivnosti, kotaju oko $30, ali kupci
mogu koristiti i prednosti NEST-ovih mikrokredita. Mikrokrediti, finansijska alatka koja je
privukla dosta panje nakon to je pionir mikrofinansiranja Muhammad Yunus iz Grameen
banke dobio Nobelovu nagradu za mir 2006. godine, predstavljaju znaajnu komponentu za
preduzetnike u oblasti istih tehnologija koji ele da iskoriste prednosti trita u zemljama u
razvoju. Barkijeva kompanija je otpoela sa proizvodnjom svojih svetiljki u Kini radi
sniavanja trokova, a danas se one prodaju u Pakistanu, ri Lanki, Somaliji i Junoj Africi.

13. ista energija naredne generacije

Od svih aspekata savremenog drutva, mobilnost predstavlja najsveiji i najjai trend

u tehnolokom razvoju 21 veka. Potroai i poslovni ljudi ele da zadre mogunost
komuniciranja i razmene informacija u svakom trenutku i na svakom mestu, bez obzira da li
idu sa jednog na drugi poslovni sastanak u Bangaloru ili sa jedne deije fudbalske utakmice
na drugu u Boston. Laptop raunari, mobilni telefoni, Ipod i PDA ureaji to je beini svet
koji se sve vie iri. Istovremeno, vojni stratezi ele da postignu isti nivo pokretljivosti i
prenosivosti u svetu u kome dananji protivnik nema mnogo slinosti sa klasinim pukovima
iz prolosti. Pored toga, sam koncept bojnog polja je znatno izmenjen realnim pretnjama u
obliku katastrofa, kako onih prirodnih, tako i onih koje izaziva ovek. Planeri i logistiki
eksperti ve ne razmiljaju samo o tome kako e to bolje naoruati vojsku, ve i o tome kako
naoruati celokupni personal iz prvih linija najveih bitaka naeg doba: bitaka protiv

15

bolesti, siromatva, ogranienih prirodnih resursa, degradacije ivotne sredine i klimatskih

promena.
Svi navedeni trendovi zahtevaju energetske izvore koji su prenosni, lagani i koji se
mogu lako dopuniti. ista tehnologija moe doprineti ostvarenju takvih ciljeva na vie
naina. Prenosne gorivne elije, savremene baterije zasnovane na nanotehnologiji, mobilni
solarni punjai i drugi tehnoloki izumi o kojima je bilo rei u ovom poglavlju mogu otvoriti
novo trite vredno vie milijardi dolara u narednih nekoliko godina. Istovremeno, taj sektor
ostaje irom otvoren za manje kompanije koje tek ulaze u posao, posebno za one koje mogu
ostvariti partnerstvo sa elektronskim gigantima kakav je Samsung, na primer, - odatle i potie
veliko interesovanje vodeih VC investitora za ovaj sektor, u kome ima sve vie njihovih
dolara.
Pored toga, mobilni sektor iste tehnologije e i dalje dobijati znatnu finansijsku,
istraivaku i razvojnu, kao i marketinku podrku Pentagonai drugih amerikih federalnih
agencija, kao to je sektor unutranje bezbednosti (Homeland Security Department) i NASA.
Ubeeni smo da e u narednim godinama porasti interesovanje vojnih i kosmikih agencija
za mobilnu istu tehnologiju, kao i obim primene postojeih aplikacija u domenu nacionalne
bezbednosti i otklanjanja posledica prirodnih katastrofa. Bez obzira to ova trita nisu
najpogodnija za preduzetnike i kompanije, ona mogu prevazii problem velikih poetnih
investicija, uz mogunost provere raznih koncepata, otvarajui tako i mogunosti za dalje
ukljuenje malih i velikih kompanija iz sektora iste tehnologije.

13. Kutak za potroae istih tehnologija

Solarizacija ureaja. Amerika vojska stalno pomera granice primene solarnih elija
i dopunjivih litijum-jonskih baterija, ugraujui ih u najrazliitije ureaje od nonih
dvogleda do komunikacione opreme. Cilj: izdvojeni, iskrcani borci moraju imati pouzdane
izvore energije na bojnom polju u toku vie dana. Takvo opredeljenje je ve proizvelo solarne
elije koje su integirsane u razliite ureaje, poput personalnih raunara zamislite depni
kalkulator koji je na steroidima. Takvi ureaji sa integrisanim solarnim izvorom energije su
jo uvek nekoliko godina udaljeni od masovne upotrebe, ali ve danas sve vei broj
kompanija (ukljuujui Solio i Soldius) nudi simpatine solarne punjae baterija za
najrazliitije ureaje, od mobilnih telefona do iPod-ova.
Zavrtimo se. Kada doe do nestanka elektrine energije bilo zbog ljudske greke,
prirodne katastrofe ili teroristikog akta potroai ele da imaju pristup elektronskim
ureajima koji mogu raditi danima, ako ne i nedeljama. Jedno od moguih reenja: ureaji
koji se napajaju runo pokretanim dinamo generatorom. Mali broj proizvoaa danas nudi
radio aparate, elektrine lampe i druge potroake ureaje koji se napajaju runim
generatorima; meu njima su Eton, Freeplay i Grundig. Okretanjem ruice generatora
nekoliko desetina puta dobija se dovoljno energije za napajanje svetiljke ili radio aparata u
trajanju od 10 do 30 minuta. Oekujemo da e ponuda takvih proizvoda rasti u budunosti.

16

14. Deset kompanija na koje treba obratiti panju

3M
Minneapolis
www.3m.com
New YorkStock Exchange MMM

uveni kreator Scotch traka i Post-it nalepnica zauzima vodee mesto u razvoju
litijum-jonskih baterija na bazi nanotehnologije za laptop raunare i druge prenosne
elektronske ureaje. Ova Nanotehnoloka centrala (engl. nanotech powerhouse), kako je
naziva savetodavna investitorska agencija The Mootley Fool, ulae veliki napor u istraivanje
i razvoj nano-baterija koje su znatno snanije i bezbednije (drugim reima hladnije) u odnosu
na klasine. U borbi za ugovaranje isporuke savremenih baterija za najvee proizvoae
raunara i elektronske opreme 3M ima znatnu prednost u odnosu na nove proizvoae,
prvenstveno zbog svoje veliine, stabilnosti i prepoznatljivog brenda.

A123 System
Watertown, Massachusetts
www.a123systems.com

A123 System je nastao kao plod uspenih istraivanja u oblasti nanotehnologije na

MIT-u. Danas je to proizvoa modernih litijum-jonskih baterija sa dugom listom poznatih
investitora i veoma brzim razvojem. Meu njegovim osnivaima nalazi se i OnPoint
Technologies, investitorska poluga amerike kopnene vojske, zajedno sa tradicionalnim VC
investitorima Sequoia Capital i North Bridge Ventura Partners, a tu su i strateki investitori
kao to su GE, Motorola (drugi najvei potroa litijum-jonskih baterija u svetu) i
QUALCOMM. A123 pokuava da plasira svoje baterije u razliite oblasti, ukljuujui i trite
hibridnih automobila, mada najvei uspeh imaju baterije za prenosnu industriju i potroaku
elektroniku. Kompanija obezbeuje prenosne izvore energije za DeWalt liniju alata firme
Black & Decker, zauzimajui tako jedan znaajan segment trita potroake elektronike koji
ostale kompanije najee zanemaruju.

17

ECD Ovonics
Rochester Hills, Michigan
www.ovonic.com
NASDAQ: ENER
ECD Ovonics (ili Energy Conversion Device) ostvaruje oko 80% svog ukupnog
godinjeg prihoda od $100 miliona zahvaljujui odeljkku solarne energije pod nazivom
United Solar Ovonics. njihove Uni-Solar elije zasnovane na tankom filmu pogone brojne
prenosne ureaje, ukljuujui i one kojima su opremljeni ameriki vojnici u dalekom
Avganistanu i drugim delovima sveta. ECD paljivo prati interesovanje amerike vojske za
solarne sisteme, koji mogu potpuno zanemariti teke akumulatore i previe edne dizel
agregate. ECD ima znaajan pedigre u oblasti menadmenta, sa bivim predsednikom GM-a
Robertom Stempelom na kormilu, dok je na elu naunog tima Stanford Ovshinsky, uveni
pronalaza u oblasti solarne tehnologije jo od ezdesetih godina prolog veka, koji je ujedno
i predsednik-suosniva.
Jadoo Power System
Folsom, California
www.jadoopower.com
Firma Jadoo, iji naziv na hindu jeziku znai magian, uspela je da razvije veoma
uspean biznis u oblasti prenosnih gorivnih elija od svog osnivanja 2001. godine. Meu
njenim investitorima nalazi se poznati Mohr Davidow Ventures, Venrock Associates i Sinclar
Ventures, a tu je i Pentagon sa $2,4 miliona uloenih u 2007. godini. Najvea prednost firme
Jadoo je njihova trina raznolikost. Meu korisnicima njihovih 100-W N-Gen i XRT
gorivnih elija nalaze se vojnici, obini potroai, vatrogasci i TV voditelji sa svojim
kamerama.
Konarka
Lowell, Massachusetts
www.konarka.com
Konarka poseduje dugaak spisak VC investitora iz SAD i Evrope, koji su od 2001.
godine uloili oko $80 miliona u firmu. Osniva i predsednik firme, Howard Berke, je est
gost na znaajnim skupovima posveenim solarnoj energiji i istoj tehnologiji. Da li Konarka
moe ispuniti svoja obeanja o isporuci veih koliina jeftinog solarnog PV materijala u
obliku tankog filma za pogon najrazliitijih mobilnih i drugih ureaja? Proizvodnja materijala
pod nazivom Power Plastics PV, koja podsea na roto tampu dnevnih novina, bila je
najavljena za 2007. godinu u pogonu njihovog partnera G24 Innovations u Cardiffu, Walles.
Zainteresovani subjekti e paljivo pratiti proces komercijalizacije
materijalanakon vie godina istraivanja i velikih novanih ulaganja.

18

Konarkinog

Mechanical Technology
Albany, New York
www.mechtech.com
NASDAQ:MKTY
Jedna od dve operativne podrunice ove firme, MTI Micro Fuel Cell, pionir je u
proizvodnji prenosnih gorivnih elija na bazi metanola za vojnu i civilnu upotrebu. Poput
ostalih proizvoaa u ovoj oblalsti, i MTI se nakon faze istraivanja i razvoja prvo usmerio na
vojno trite; krajem 2006. godine Pentagon je naruio odreen broj gorivnih elija Mobion
30M, ija cena iznosi $14 900. Teina gorivne elije iznosi oko 1 kg to je znatno manje od 4
kg koliko tei jedanaest baterija koje ova elija zamenjuje. Napajanje ureaja iroke potronje
je, meutim, potencijalno bogatije trite na dugoronom planu, zahvaljujui unosnom
sporazumu sa Samsungom, elektronskim gigantom i jednim od vodeih proizvoaa mobilnih
telefona. Krajem 2006. godine MTI je dostavio Samsungu prototip punjaa Mobion 1, koji
obezbeuje dovoljno energije za 5000 snimaka digitalnim foto-aparatom. Komercijalizacija
navedenog proizvoda se oekuje do 2008. godine.
Noble Energy Solar Technologies (NEST)
Hyderabad, India
www.solarnest.net
NEST zauzima vodeu ulogu na novoformiranom tritu jeftinih prenosnih svetiljki za
zemlje u razvoju. Njihova svetiljka Aishwarya, koja je dobila ime po popularnojj indijskoj
glumici i bivoj Mis sveta Aishwarya Rai, namenjena je prvenstveno indijskom tritu i
predstavlja zamenu za prljave, neekonomine i esto opasne kerozinske lampe. NEST je
dobar primer kompanije koja koristi mikrokreditiranje u isporuci proizvoda iste tehnologije;
oko 75% njihovih lampi finansira se na taj nain. NEST je prodao oko 6000 solarnih lampi u
periodu od 2001. do 2006. godine, mada je time samo zagrebao povrinu domaeg trita;
ceni se da oko 100 miliona domainstava u Indiji koristi kerozinske ampe kao osnovni izvor
svetlosti.
SkyBuilt Power
Arlington, Virginia
www.skybuilt.com
SkyBuilt isporuuje prenosnu istu energiju u veim razmerama putem transportnih
kontejnera u koje su ugraeni solarni paneli, male turbine na vetar, akumulatori velikog
kapaciteta ili neki drugi izvor po elji naruioca. Firma, koja je sama sebi dodelila naziv
Dell u oblasti obnovljivih energetskih sistema, isporuuje takve kombinacije vojsci,
podrujima zahvaenim prirodnim katastrofama i svim drugim oblastima izvan dometa
distributivne mree ije se potrebe za energijom kreu od 3,5 do 150 kWh. Novi koncept je
privukao panju In-Q-Tela, VC investitoru Centralne obavetajne agencije, koji je zakljuio

19

investicioni i razvojni ugovor sa SkyBuiltom 2005. godine. SkyBulit vodi pregovore sa

vladinim institucijama Etiopije i Kazahstana radi eventualnog sklapanja novih poslova.
Firma pokuava da pronae iri krug korisnika njihove opreme, kojima nee smetati visoka
cena sistema od $100 000, ali istovremeno nastoji da privue i nove investitore.
Smart Fuel Cell
Brunnthal, Germany
www.smartfuelcell.de
Ameriko ministarstvo odbrane nije jedina vojna institucija koja pokuava da smanji
optereenje vojnika uvoenjem laganih prenosnih gorivnih elija. Metanolske gorivne elije
firme Smart Fuel snage 25 W trenutno testiraju u armiji Nemake, kao i u jo sedam zemalja
u Evropi, dodajui i Junu Afriku. U pokuaju da osvoji deo nejveeg vejnog budeta na
svetu, Smart Fuel je u decembru 2006. godine sklopio ugovor sa firmom DuPont Fuel Cells
radi dobijanja saglasnosti amerikog ministarstva odbrane; firma oekuje da e amerika
vojska prihvatiti njihove proizvode do 2008. godine. Smart Fuel Cells je aktivna i na
potroakom tritu, tako da je sredinom 2006. godine smanjila cenu EFOY (Energy for You)
kertrida sa gorivom za 40% zahvaljujui poboljanjima u procesu proizvodnje. To je prava
konkurencija.
Soldius
Veendam, the Netherlands
www.soldius.com
Zato biste dopunjavali svoj iPod koji pripada 21.veku preko zidne utinice iz
20.veka? Tako glasi reklama Soldiusa, konstruktora solarnih punjaa za dananje ureaje sa
slualicama bez kojih se ne izlazi iz kue. Uz pomo ulaganja privatnih investitora ova firma
proizvodi depni ureaj Soldius 1, ija maloprodajna cena iznosi oko $100. Ovaj punja
dopunjuje iPod i BlackBerry ureaje, kao i vie od 250 razliitih modela mobilnih telefona.
Jedina mana punjaa u odnosu na zidnu utinicu je vreme punjenja: potrebno je oko 2 do 3
sata direktne izloenosti sunevim zracima za kompletno punjenje iPod baterija. Deviza
energija svuda je, meutim , opte prisutna, a vezivanje svoje sudbine u oblasti istih
tehnologija za proizvode ija prodaja belei stalni rast svakako nije loa strategija.

20

15. Zakljuak

Sve vea zagaenost vazduha, emisija gasova staklene bate, freona i sumpora u
atmosferi, problem globalnog zagrevanja, ozonskih rupa, kiselih kia i klimatskih promena
koje izazivaju, postavlja pred svet kljuno pitanje: kako dalje?
Jedino reenje je iskoristiti alternativne energente, budui da su glavni krivci efekta
staklene bate i ozbiljnih posledica koje poveano zagrevanje atmosfere izazivaju upravo
fosilna goriva kljuni svetski energent.
Statistiki podaci pokazuju da su najvei zagaivai, odnosno izvori emisije gasova
staklene bate, termoelektrane i toplane, saobraaj, pojedinana domainstva i industija,
naroito vojna industrija.
Dostignua na planu potrage za novim gorivima ohrabruju, no globalni ekoloki
problemi bie tek reeni znatnijim korienjem ekoloki istih i obnovljivih energenata.
Moda e tamne prognoze vezane za zagaenje atmosfere ubrzati istraivake procese u
smeru ekoloki sretnije budunosti.

21