anonimnosti pojavljivanja i neutralnom znanju

o fenomenima, koje se razotkriva kao vetaka

i samodopadljiva naivnost. Za samu fenomenologiju to znai da sve ono to nam se pojavljuje mora biti eksponirano u odnosu na iskoeni
pogled stranog. Podsticajna uloga Topografije

stranog lei u mnogim znaajnim putokazima u

tom pravcu. Oni je preporuuju kao nezaobilazno tivo koje nee biti interesantno samo filozofski orijentisanim itaocima, ve svima onima to u multidisciplinarnosti vide neto vie
od istroene floskule.

PETAR BOJANI
Institut za filozofiju i drutvene nauke, Beograd
Society for the Humanities, Cornell University

OD HUSERLA DO VALDENFELSA: STOGODINJI PUT UVEK

NEIZVESNE FENOMENOLOGIJE PANJE
(Bernhard Waldenfels, Phnomenologie der Aufmerksamkeit, Frankfurt
am Main, Suhrkamp Taschenbuch Wissenschaft, 2004, str. 304)
Knjiga Fenomenologija panje, nedavno penzionisanog profesora Rur-Univerziteta iz Bohuma i jednog od najuticajnijih filozofa danas, objavljena je u poslednjim mesecima 2004 godine. Ona je dvostruko znaajna i obavezujua: i zbog svoje sasvim neizvesne i sloene tematike Huserlova sintagma
Phnomenologie der Aufmerksamkeit obeleava u isti mah stogodinji napor konstituisanja i tematizovanja fenomena panje, i zbog
vrlo neobinog znaaja koji ova knjiga predstavlja u okviru Valdenfelsovih radova posveenih pojmu drugoga i filozofiji-fenomenologiji stranoga i stranca. Ve u svom drugom po
redu objavljenom radu, programskom i habilitacionom spisu iz 1967 godine iji je naslov
Das Zwischenreich des Dialogs, u poglavlju
Otvorenost Ja i njegovog sveta, Bernhard
Valdenfels (roen 1934 u Minhenu gde i danas ivi) otkriva tekou prilikom tematizacije
objekta i razlikovanja interesa i panje, odnosno razlikovanja izmeu panje kao bitno psiholoke pojave i panje kao fenomena koji poseduje transcendentalno znaenje. Dugotrajni

B. Waldenfels, Das Zwischenreich des Dialogs, Sozialphilosophische Untersuchungen in Anschluss an Edmund Husserl, Den Haag, Martinus Nijhoff, 1971. Poglavlje II Offenheit des Ich und seiner Welt, strane 90 i 91. Valdenfelsova prva knjiga

288

Valdenfelsov rad u Huserlovom arhivu u Luvenu koji je prethodio pisanju ove knjige i navoenje poznatog 92 Huserlovih Ideja, trebali bi da odmah uklone jednu vrlo vanu nedoumicu koja se sada pojavljuje prilikom itanja poslednje Valdenfelsove knjige Fenomenologija panje: bez obzira to nigde ne analizira i ne navodi Huserlove spise i predavanja o opaanju i panji, koji se igrom sluaja
pojavljuju u isto vreme kada i nova Valdenfelsova knjiga (Edmund Husserl, Wahrnehmung
und Aufmerksamkeit, Texte aus dem Nachlass /1893-1912/, Husserliana, Band 38, Dordrecht, Springer, 2004, str. 548, u redakciji
R. Bernet i U. Melle), sasvim je sigurno da ih
je on poznavao; bez obzira to nigde u novoj
Das sokratische Fragen. Aporie, Elenchos, Anamnesis, objavljena je 1961 godine kod malog izdavaa
A. Hain-a (Meisenheim am Glan).
 Ideje za jednu istu fenomenologiju i fenomenoloku filozofiju /Ideen zu einer reinen Phnomenologie und phnomenologishen Philosophie/. U pitanju je 92 (Die attentionalen Wandlungen in noetischer und noematischer Hinsicht) prvog toma iji
je naslov Opti uvod u istu fenomenologiju i koji
je objavljen 1913 godine (3. izdanje Halle, Max Niemeyer, 1928, S. 189-193.). Radi se o fusnoti 88 na
strani 90 knjige Das Zwischenreich des Dialogs.


Na to pre svega ukazuju Huserlova detalj-

knjizi ne tumai kljuni Huserlov 92, izvesno je da Valdenfels pokuava da izvri jedan
od Huserlovih nedovrenih, najteih i istovremeno, nemoguih zadataka zasnivanje i tematizovanje fenomenologije panje.
Iako Huserl govori o panji u nekoliko
razliitih fragmenata svojih objavljenih dela
(Predavanja o Teoriji znaenja /1908/, drugi
tom knjige Prva filozofija /1923/, Tumaenja
koja se tiu pasivne i aktivne sinteze /19181926/, Iskustvo i sud /1939/, itd.), upravo 92
Ideja i jedna mala beleka iz Huserlovih Linih zabeleki koje je 1956 priredio i objavio Valter Bimel, ukazuju na poseban status
i tajnu jedne eventualne deskripcije fenomena panje. Dakle, jo davne 1906 godine Huserl svedoi da je ve pokuao da zasnuje eine
Phnomenologie der Aufmerksamkeit, koja je
vaan inilac na putu ka teoriji znaenja i teoriji suda. Posle sedam godina, na samom kraju 92 (i u fusnoti) prve knjige Ideja za jednu istu fenomenologiju i fenomenoloku filona razmatranja iz predavanja u zimskom semestru
1904/1905 koja su bila posveena pojmu Interes,
kao i razlici interesa i intencije, odnosno razlikovanju panje kao interesa i panje kao promiljanja
/Aufmerksamkeit als Interesse und Aufmerksamkeit
als Meinen/ (Cf. Wahrnehmung und Aufmerksamkeit,
str. 103 i dalje; str. 114-119). Osim toga, Huserlov
pokuaj da odredi sadraj i predmet panje ( 20 i
21 na stranama 86-98), mnotvo fenomenalnih i
istananih varijacija teko prevodljivih na srpski jezik (Merken, Bemerken, Mitmerken, Aufmerken, U
nbemerkt(es),Unmerklich(es), Merklich(es); koren
merk- /kod nas se neretko upotrebljava re merkati u
znaenju ciljati, paziti, vrebati, pratiti i primeivati,
nadzirati/ podrazumeva i beleenje a onda i pisanje,
u-pisivanje), vidljivo su sadrani u Valdenfelsovom
tekstu i njegovoj argumentaciji.

Edmund Husserl: Persnliche Aufzeichnungen, Hrs. W. Biemel, u: Philosophy and phenomenological research, Vol. XVI, No. 3, March 1956.
Huserlova bele

ka je napisana 25 septembra 1906

godine i nalazi se na strani 298: Da stehen in erster Stelle die Probleme einer Phnomenologie der
Wahrnehmung, der Phantasie, der Zeit, des Dinges.
() In Zusammenhang damit habe ich auch Versuche gemacht ber [eine] Phnomenologie der Aufmerksamkeit () Weiter bedrfte es einer systematischen Ausfhrung einer Phnomenologie der Bedeutungen () Weiter eine Urteilstheorie

zofiju, isezava ovo prolo vreme u Huserlovom iskazu. Nasuprot, Huserl kao da tek otvara jedno novo polje i imperativno se zalae
za jednu sistematsku fenomenologiju panje
koja bi pre svega trebala da bude suprotstavljena tadanjoj modernoj psihologiji. Atencija (Huserl koristi i re attentio /attentionale/
i re Aufmersamkeit), kae dalje Huserl, nije
nita drugo nego temeljna vrsta /Grundart/ intencionalne modifikacije (modusa). Da li je
mogue jasno izdvojiti ova dva akta intencionalni i atencionalni kada postoje dosta
uverljive pretpostavke da latinske rei attentio i intentio nemaju nimalo razliita znaenja
i kada su u besprekornoj sinonimiji? I sledee pitanje: kako razumeti ovo Huserlovo razlikovanje o panji kao modifikovanom intencionalnom aktu (a ne panji kao intencionalnom
aktu kao takvom), sa jednim drugim iskazom
iz njegovih predavanja o Uvodu u logiku i teoriju saznanja iz 1906/1907 godine: Atencija
nije intencija? A onda odmah, dalje, slede jo
sve tea i tea pitanja: ta je sa fenomenolokom redukcijom, sa konstitucijom statikom
i genetikom, u kontekstu (ne)razluivosti izmeu attentio i intentio? Sva ova pitanja, koja
bi trebalo da to preciznije lociraju atenciju izmedju intencije (odnosno, ostalih fenomenolokih akata) i objekta, a u jasnoj diferenciji
spram psiholoke strategije, skoro da podrazumevaju da ne postoji nikakva intencija bez
atencije. Valdenfels opisuje uee panje prilikom ina opaanja koji kao takav nikada ne
 Ideen zu einer reinen Phnomenologie und
phnomenologishen Philosophie, str. 192-193.
Detaljnim tuma

enjem ovog paragrafa, kao i jo

nekoliko Huserlovih paragrafa u ijem

je sreditu
fenomen pa

nje u kontekstu nesvesnih kognitivnh procesa i pre-atencionalnih aktivnosti, bavi se laboratorija

GREX (CNRS). Cf. tekstovi Pierre Vermersch Husserl et lattention, Phnomnologie de lattention
selon Husserl i Husserl et les diffrentes fonctions
de lattention koji su objavljeni od 1998 do 2000
godine u

asopisu Expliciter, i koji su nastali u kooperaciji sa N. Depra i F. Varela. Valdenfels potpuno

neopravdano zaobilazi ova istra

ivanja.

E. H., Einleitung in die Logik und Erkenntnistheorie. Vorlesungen 1906/07. Husserliana, Band
24. Hrsg. Ullrich Melle. The

Hague, Martinus Nijhoff, 1985, str. 250.

289

zapoinje posmatranjem, ve nasuprot - opaanje nastaje na osnovu dogadjaja panje koji

je opet provociran ili aficiran onim to me spopada /was mir auffllt, to mi privlai panju/.
Atencija, kao nekakav pseudo zaetak i pokreta intencije, zapravo uvodi i lepi svest (nastanak intencije) za objekt. Panja nije, dakle,
mentalni odgovor na stimulus samoga objekta (psiholoki tretman panje), ve je atencionalni akt struktuiran trostruko, u tri sukcesivne funkcije i zasnovan putem tri razliite neuroloke strukture - a priori budnost u odnosu
na svet, odgovor na stimulus objekta, voljna
panja ili svest (P. Vermersch). Ipak, napetost
prilikom srastanja i odvajanja intencije za/od
atencije, kardinalno se poveava ukoliko uvedemo neka nova merila koja bi jedan fenomen
svakako trebao da ispunjava da bi bila mogua njegova deskripcija: dakle, da li je mogua
atencija bez bilo kakve intencije, da li je mogu atencionalni akt koji se ne nastavlja u intencionalnost, odnosno, analogno, i iz jedne
drugaije prizme, da li je mogue analizirati
panju izvan svake intencionalnosti? Perfektni
paradoks ovakvog propitivanja smera na poslednje ienje fenomena panje od psihologije tako to bi se definitivno ukinula intencionalnost, odnosno to bi se devalvirala upravo sama fenomenologija panje. Da bi pokazala da je ovo nemogue, Natali Depra podsea na zaboravljena istraivanja Eena Minkovskog (starog Huserlovog sluaoca iz vremena Pariskih predavanja) koji je izneo dva
vrlo vredna zakljuka: prvo, panja u sebi samoj sadri sutinsku nepanju (inattention,
prvi uvodi Viljem Dejms), i potpuna je iluzija pokuaj fokusiranja same panje - u fokusiranju panje lei njena smrt - i drugo, panja
je fenomen koji postoji kao dodatak, koji mora
da bude pridodan /qui se surajoute/ drugom fenomenu da bi ga blie odredio dakle, panja

 Entoni J. Stajnbok (A. J. Steinbock) ovu prvu

funkciju opisuje i razdeljuje na takozvanu aktivnu
koja se ti

e egoisti

ke kognicije i pasivnu koja podrazumeva pre-egoi

ke oblike svesti. Cf. Affection

and attention: On the phenomenology of becoming
aware, u Continental Philosophy Review, 37, No.
1, 2004, str. 21.

290

ne moe da bude istraivana u odnosu na svoj

objekt, ve u odnosu na druge saodnosne fenomene. Ovaj argument moda ipak ne iskljuuje mogunost atencionalnog akta bez ikakvog objekta odnosno izvan intencije i sa nultom i mrtvom svesti /das sozusagen tote Bewussthaben/. Zar sutina i istina fenomena panje (pazi!, oprez, budnost) nije iekivanje
i okrenutost ka objektu koji jo uvek nije prisutan. Obratno, panja koja modifikuje intencionalnost i pojaava svest (pojaavanje svesti
kao koncentrisanje, usreditenje, centriranje
prelazak sa periferije u centar) i dalje pripada
psihologiji.
Izgleda da bi osnovna tekoa konstituisanja fenomenologije panje trebalo da se nalazi, upravo na ovom mestu njenoga roenja iz
otpora prema psihologiji. Ako ove rei pod
navodnicima (otpor i roenje) pribliimo
i uprostimo injenicom da je u pitanju Huserlov otpor ili, posle sto godina, Valdenfelsov otpor, ako sasvim preeliminarno fenomenologiju
ili fenomenoloki akt i novinu (novost fenomenologije) izjednaimo sa intencionalnou
pozivajui se na Levinasa (Fenomenologija,
to je intencionalnost /1959/), onda ostaje da
uspeh i granice Valdenfelsovog poduhvata mislimo iskljuivo u okvirima ovog uvek aktuelnog i komplikovanog susreta filozofije i psiho
E. Minkowski, Vers une cosmologie, Paris,
Aubier, 1936, chapter 7, Lattention, pp. 88-96.
Cf. N. Depraz, Where is the phenomenology of attention that Husserl intended to perform? A transcendental pragmatic-oriented description of attention, u Continental Philosophy Review, 37,
No. 1, 2004, str. 20. Argument Minkovskog Depra
formuli

e na svoj na

in: Atencionalna aktivnost

subjekta jeste konkretni otelotvoreni na

in kroz koji
se svi ti dobro poznati metodolo

ki akti pojavljuju za mene kao subjekta. Drugim re

ima, pa

nja je
drugo ime, daleko vi

e konkretno, za istinski praxis

intencionalnosti, za redukciju i geneti

ku konstituciju. str. 7. Ipak, Depra pronalazi daleko zna

ajniju
ulogu fenomenu pa

nje uvode

i pojam inkorporacije i tela (13, 16). Ove analize prevazilaze ovu prigodu. Nazalost, Valdenfels nije obratio pa

nju niti na
radove Depra niti na Minkovskog.

Ideen zu einer reinen Phnomenologie und
phnomenologishen Philosophie, 92, str. 191.

logije. Meutim, Huserlov napor da tematizuje svoj otpor prema psihologiji svoga vremena
jednostavno nije analogan ili nimalo nije identian Valdenfelsovom neprestanom zaobilaenju itanja skoranjih studija iz neuro-nauke i
razliitih istraivanja koja se bave pre-atencionalnim aktivnostima odnosno nesvesnim kognitivnim procesima10.
Ali kako je i ime je Valdenfels nadomestio svoje oklevanje pred kognitivnim naukama i da li je knjiga Fenomenologija panje, uopte dostojna Huserlove velike namere? Na koji nain Valdenfels pristupa panji
pojmu koji pripada nomadskim pojmovima kako stoji na samom poetku knjige, fenomenu koji nije fenomen panji za koju
se ne zna da li je dogaanje /Geschehen/, dogaaj /Ereignis/, akt, dispozicija, sposobnost,
zadatak ili dar11? Knjiga Fenomenologija panje, koja na izvestan nain predstavlja dopunu i teorijski oslonac dvema njegovim najambicioznijim knjigama iz poslednje decenije,
Antwortregister (1994) i Bruchlinien der Erfahrung (2002), metodoloki radije pripada hermeneutici, ili jo bolje, metodi p(r)opisivanja
(registrovanja, registraciji) fenomena panje unutar razliitih socijalnih praksi, kulture i medija, individualnih i kolektivnih oblika

delovanja i iskustva. Osim uzornog istorijskog

pregleda i geneze pojma panje (Valdenfels se
vie usredsreuje na Dekarta, Merlo-Pontija,
Gurvia, a mnogo manje na Wunta, Lipsa ili
Dejmsa), analize panje u tehnici i medijima,
presudna novina Valdenfelsa u odnosu na njegove prethodne knjige, odnosno na prethodna
istraivanja atencionalnog akta uopte, tie se
tumaenja vrlo raznorodnih knjievnih tekstova. Dostojevski, Tolstoj, Flober, Valeri, Stern,
Kafka, Nabokov, Muzil, apek, Po, Andri
(str. 35, 109), imena su koja su veoma esto
prisutna u tekstu (najpre u analizi pojma nepripovedno ili ne-priljivo).
Na kraju, po svojoj originalnosti, dva motiva koja Valdenfels skicira, zasluuju da budu
sada posebno izdvojena i pomenuta: to je poglavlje IV koje se bavi takozvanim pokretljivim iskustvom i medju-dogaajem. Tumaenja dogaaja, dogaanja, dolaska, nadolaenja, presretanja, predusretanja i predusretljivosti, prilaenja predstavljaju jo jedan segment
u obradi sloenog pojma Ereignis, kome je poslednjih godina posveivao posebnu panju; i
poglavlje X, zavrno poglavlje, koje razmatra
kardinalne oblike panje, kao sto su pozor, briga, osvrt, oprez, opasnost, odsustvo i suspenzija svake mogue panje.

10 Cf. I. Parasuraman, ed., The attentive Brain,

Cambridge, MIT Press, 1998; H. Pashler, ed., Attention, Hove, Psychology Press Ltd, 1998.

B. Waldenfels, Phnomenologie der

Aufmerksamkeit, str. 9.
1111

291