GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKI FAKULTET UNIVERZITETA U NIU

ARHITEKTONSKI ODSEK

ELEKTRINE

STRUJE

STUDENT:
ANA MOMILOVI RA 884/03

SADRAJ:

JEDNOSMERNE I NAIZMENINE STRUJE................................................................3

ELEKTRONSKE KOMPONENTE.....................................................................................3
PROIZVODNJA ELEKTRINE ENERGIJE....................................................................8
MOGUNOST KORIENJA ALTERNATIVNIH IZVORA ENERGIJE
(VETRENJAE)...................................................................................................................14
EFEKTI NAIZMENINIH STRUJA................................................................................16

MOJ IVOT JE BIO NEPRESTANO TREPERENJE IZMEU AGONIJE

NEUSPEHA I BLAENSTVA USPEHA
Nikola Tesla (1856-1943) , genijalni pronalaza. Izmeu ostalog, izumeo i razradio sistem
proizvodnje, prenosa i iskorienja elektrine energije pomou polifaznog sistema
naizmeninih struja.

Jednosmerna i naizmenina struja

Jednosmerna i naizmenina struja predstavljaju usmereno kretanje elektrona kroz provodnik.
Kod jednosmerne struje ovo kretanje se vri u jednom smeru dok kod naizmenine struja
menja naizmenino svoj polaritet(plus i minus). Jednosmerna struja se najee upotrebljava
kod elektronskih ureaja ali se zato pomou nje obrauju naizmenine veliine kao to su
zvuk,slika,radio talas... Izvori jednosmernog napona su najee baterijski dok je naizmenina
struja mrena i pomou nje se ispravljanjem dobija jednosmerna. Radi prouavanja njihovih
svojstva struja i napon se predstavljaju u koordinatnom sistemu tako to se na y osu nanose
vrednosti napona(struje) a na x osu vremensko trajanje signala svih naizmeninih struja i
napona. U elektronici i elektrotehnici (prostoperiodini i sloenoperiodinih) postoje dve
osnovne veliine a to su frekvencija koja predstavlja broj oscilacija u jedinici vremena
(sekunda) i amplituda tj.maksimalna vrednost. Pored ovih postoje i druge veliine kao to su
trenutna vrednost, fazni pomeraj itd.

Vremenski izgled naizmenine veliine (napona ili struje)

Elektronske komponente
Elektronske komponente se mogu najgrublje podeliti na aktivne i pasivne. Kao to i sama re
kae aktivne komponente imaju glavnu funkciju u elektrinim kolima i najee slue za
pojaanje, transformaciju ili neki drugi vid obrade korisnog signala. Dok kod aktivnih
komponenti dolazi do pojaanja korisnog signala pasivne komponente jedino mogu da
smanje ceo ili samo odreeni deo neke struje ili napona. Pasivne komponente se
upotrebljavaju zajedno sa aktivnim inei kompaktnu celinu. Aktivne komponente su
uglavnom bazirane na poluprovodnicima (izuzetak su el. cevi) i dele se na razne tipove dioda,
tranzistora, tiristora (SCR, diak i trijak), integrisanih (IC) kola, optoelemenata itd. Pasivne
komponente su veoma proste strukture i mogue ih je individualno izraivati. Pasivne
komponente se dele na: otpornike, kondenzatore, kalemove.

4
itanje ema i simbola
Za projektovajne i razumevanje elektrinih kola koriste se elektrine eme i simboli. Simboli i
oznake predstavljaju odreenu komponentu, vezu, prekid itd. Postoji vie naina oznaavanja
komponenti ali su oni veoma slini i uglavnom usko povezani sa glavnom funkcijom
komponente ili ureaja. Za crtanje ema danas se najee koristi raunarski software koji ima
niz prednosti kao to su simulacija kola izrada tampang kola itd.

Pasivne komponente
Da bi se obezbedili odgovarajui uslovi za rad aktivnih komponenti koriste se pasivni
elementi ija je cena dosta niska. Najvanije pasivne komponente su otpornici koji su
nainjeni od raznih otpornih materjala kao to su ugljenik, grafit... Otpornici se ponaaju po
"Omovom" zakonu sto znai da direktno utiu na intenzitet struje i napona. Osnovne
karakteristike otpornika su nazivna otpornost, snaga i tolerancija. Otpornici se dele na:
Nepromenljive-imaju fiksnu nazivnu otpornost koja zavisi jedino od tolerancije

Najei izgledi otpornika

Promenjive-menjaju svoju otpornost u odreenim granicama prema potrebi i prema nainu

rada dele se na obrtne, iber i trimer potenciometre a prema svojoj funkciji na
potenciometre, reostate i dekadne kutije.

Primer promenljivog otpornika

Za obeleavanje otpornika se koriste obojeni prstenovi ili kombinacija brojki i slova.

Pored otpornika postoje i drugi pasivni elementi, a to su najee kondenzatori i kalemovi.
Kondenzatori imaju sposobnost da sakupljaju elektricitet i privremeno ga zadre do
pranenja. Impedansa kondenzatora je obrnuto srazmerna frekvenci napona tako da se oni
najee koriste kao pasivni filtri. Oni se prema svojoj konstrukciji dele na:
Blok kondenzatore-imaju malu kapacitivnost i nemaju polarisane izvode
Elektrolitske kondenzatore-veih su dimenzija i kapaciteta,imaju bipolarne izvode (plus i
minus) i najee slue za filtriranje

Najei izgled kondenzatora

Slini kondenzatorima su kalemovi, koji se izrauju od namotaja izolovane najee bakarne
ice. Za razliku od kondenzatora kalemovi poveavaju svoju otpornost sa porastom
uestanosti. Kalemovi imaju slinu funkciju kao kondenzatori i njihov rad se zasniva na
samoindukciji.

Diode
Diode predstavljaju PN spoj u prikladnom kuItu sa metalnim izvodima. Svrha rada diode
zasniva se na provodnosti poluprovodnika tako da ona moe biti direktno i inverzno
polarisana. Dioda je direktno polarisana kada je napon na anodi vieg potencijala od napona
na katodi, ako to nije sluaj dioda je inverzno polarisana i tada je njena otpornost skoro
beskonana.
Pored ispravljakih, postoje i drugi tipovi dioda kao to su svetlee ili LED diode, zatim zener
diode za stabilizaciju napona, kapacitivne ili varikap diode, fotodiode...

Diode

Glavna uloga poluprovodnikih dioda je ispravljanje naizmeninih napona.

Postupak ispravljanja naizmeninog napona

Tranzistori
Za razliku od dioda, tranzistori se sastoje od tri oblasti i to PNP i NPN. Ove oblasti imaju
prikljune elektrode koje se nazivaju baza, kolektor i emiter. Ime tranzistor potie od rei
transfer resistor to objanjava njegovu funkciju da se pri maloj promeni struje baze izvri
velika promena struje kolektora. To znai da u tranzistor tee vrlo mala struja a da se na
njegovom izlazu dobija signal istog oblika ali mnogo vee vrednosti. Zbog toga se tranzistor
upotrebljava za pojaanje kako naizmeninih tako i jednosmernih struja. Postoji vie razliitih
tipova tranzistora, a najpoznatiji su bipolarni, FET-tranzistori sa efektom polja, fototranzistori
itd. Tranzistori se ugrauju u razna kuIta, to zavisi od njihovih karakteristika tj. snage i
kolektorske struje. Postoje vie naina obeleavanja tranzistora, meu kojima su najbitniji
evropski, ameriki, japanski i ruski nain obeleavanja, koji se odnose i na oznaavanje dioda.

Izgledi tranzistora

Integrisano kolo (IC)

Integrisana kola
Integrisana kola (IC-kola) su skup odreeno povezanih poluprovodnikih komponenti u
veoma malom kuItu i ujedno predstavlljaju ekvivalentno elektronsko kolo. Najgrublja
podela je prema vrsti signala koje obrauju tako da postoje digitalna i analogna IC kola.
Analogna obrauju kontinualno promenljive signale dok digitalna rade sa logikim nulama ili
jedinicama (ima ili nema napona). Postoji preko milion razliitih IC kola smetenih u razna
kuIta, koja imaju od 8 do oko 500 izvoda.

PROIZVODNJA ELEKTRINE
ENERGIJE
Elektrina energija se moe generisati na razliite naine, ali se za komercijalnu upotrebu
elektriana energija generie u elektrinim centralama (termalnim, hidro i nuklearnim), a u
novije vreme se vie panje poklanja alternativnim nainima proizvodnje elektrine energije
(iskoriavanje energije vetra i Suneve energije).

Enterijer hidroelektrane ERDAP na Dunavu

U ovoj elektrani montirano je est hidroagregata snage po 190 MW, sa Kaplanovim
turbinama, iji prenik kola iznosi oko 9,50m. Do tada u svetu nisu graene turbine veeg
prenika.

ematski prikaz proizvodnje, transmisije i distribucije elektrine energije do potroaa

Dalekovodi-visokonaponske konzole za prenos elektrine energije

10

Hidroelektrana "erdap I" - iz vremena izgradnje

Dispozicija objekta je reena tako da su uz svaku obalu locirane po jedna prevodnica, po

jedna hidroelektrana koje su meusobno spojene prelivnom betonskom gravitacionom
branom. Prevodnice su sa obalama povezane neprelivnim branama.
Ukupna duina objekta je 1278m, od ega prelivni deo brane iznosi 441m.
Konani poloaj glavnog objekta Sistema "erdap" odreen je na osnovu detaljnih studijskih
i istranih radova (topografskih, geolokih, hidrolokih, geomehanikih, geotehnikih i dr).
Izabrani profil na 942 plus 950 pokazao se kao najpovoljniji ne samo sa stanovita
hidroenergetskog iskoriavanja Dunava ve i sa stanovita plovidbe. Ovaj profil, naime,
zadovoljavao je uslov da se plovidba za vreme gradnje ne obustavlja.
U toku celog procesa pregraivanja Dunava plovidba erdapskim sektorom je bila
obustavljena svega devet dana.
U toku izgradnje Glavnog objekta Sistema "erdap" graditelji su iskopali 13.410.000m3
nanosa, 7.240.000 m3 stena, nasuli 3.810.000 i izgradili 3.160.000 m3 betona, 167.000t
armature.

11

Hidroelektrana "erdap I" - iz vremena izgradnje. Vide se budua leIta za generatore

Ako se ovim radovima dodaju koliine radova za organizaciju gradilita, ukljuiv zagate za
skretanje reke, dobie se jo potpunija slika u pogledu obimnosti radova na glavnom objektu:
iskopi - nasipanja 22.500.000 m3, beton 3.250.000 m3, oprema 68.600t, talpe 24.000t,
armatura i metalne konstrukcije 187.000t.
Izgraeni su, po prvi put u naoj zemlji, dalekovodi napona 400kV za prenos erdapske
energije
Nemogue je jednom cifrom izraziti broj radnika zaposlenih na gradilitima Sistema
"erdap". Njihov broj je varirao iz godine u godinu, u zavisnosti od vrste i obima radova. U
"picu", koji je za graditelje predstavljala 1969.godina, bilo je angaovano 5.000 radnika, od
ega na Glavnom objektu oko 4.000. Ilustracije radi, navodimo da je u izgradnji Sistema
"erdap" utroeno 48 miliona asova rada, ne raunajui rad u dravnim organima,
projektnim organizacijama, institutima, fabrikama opreme i materijala i na mnogim drugim
mestima van zone gradilita.

12

Hidroelektrana "erdap II"

OSNOVNI PARAMETRI ELEKTRANE

Instalisani protok 6700m3/s
Maksimalni nivo gornje vode 41.16 m
Maksimalni nivo donje vode 29.22 m
Instalisana snaga elektrane 270 MW

SRPSKA ELEKTRANA
Broj proizvodnih agregata (osnovna + dodatna) 8+2
Turbina je cevna horizontalna sa konzolno postavljenim radnim kolom.
max pad (Hmax) 12.75 m
raunski pad (Hrac) 7.45 m
min pad (Hmin) 2.5 m
max protok (Qmax) 425 m3/s
nominalna snaga (Nn) 28 MW
nominalni broj obrtaja (n) 62.5 ob/min

13
GENERATORI TROFAZNI SINHRONI
aktivna snaga 27 MW
prividna snaga 27.5 MVA
linijski napon 6.3 KV
nominalna struja 2.527 KA
spoljni prenik jezgra statora 7.76 m
nominalna pobudna struja 2210 A
napon pobudnog namotaja pri nominalnom optereenju 185 V
ukupna teina generatora 350 KN
statika pobuda (tiristorski ispravlja sa etiri paralelne grane)
GLAVI TROFAZNI DVONAMOTAJNI TRANSFORMATOR
nominalna snaga 63 MVA
vii napon u praznom hodu 123 KV
nii napon u praznom hodu 6.3 KV
ukupna teina transformatora 65.5 KN
RAZVODNO POSTROJENJE
broj sabirnica kom. 2
broj dalekovodnih polja kom. 6
broj transformatorskih polja kom. 5
broj spojnih polja kom. 1
OSNOVNI PARAMETRI BRANE
Prelivni organ na brani - srpski deo brane ima sedam prelivnih polja
tip zatvaraa segmentni
broj zatvaraa sedam
irina otvora jednog zatvaraa 21 m
pogon zatvaraa hidraulini
Glavni objekat sistema "erdap II" je izgraen 80 km nizvodno od HE "erdap I".
Projekat glavnog objekta druge zajednike elektrane na Dunavu takoe su, kao i za "erdap
I", uradili "Energoprojekt" iz Beograda i ISPH iz Bukureta. Za razliku od prvog sistema,
glavniobjekat HE "erdap II" nije simetrian, ali svaka strana raspolae podjednakim
delovima. Objekat HEPS "erdap II" ini: elektrana, brodska prevodnica, prelivna brana,
neprelivna brana i put preko brane. Projektom je predviena mogunost da se preko brane
izgradi eleznika pruga.
U elektranu je ugradjeno 10 horizontalnih cevnih agregata, ukupne instalisane snage 270
MW. Elektrane se nalaze jedna do druge i zauzimaju vei deo glavnog toka reke izmeu
Kusjaka i Ostrvul Mare. Izmeu njih je dravna granica, tako da svaka strana nesmetano
odrava i eksploatie svoj deo sistema.
Godinja proizvodnja HE "erdap II" pri protonom radu iznosi oko 2.500 GWh. Kao i HE
"erdap I", graena je u zajednici sa susednom Rumunijom na principu podjednakog uea
u izgradnji i eksploataciji.
Zavanino, izgradnja je poela 3. 12. 1977. godine, a prvi agregati uli su u pogon aprila
1985. godine.

14

Mogunosti korienja alternativnih izvora energije

Vetrenjae
Vetrenjae, primarni izvor struje jo sa poetka ovog veka, ponovo se vraaju u upotrebu
usled elje termotehniara da iskoriste i ovu malo korienu snagu vetra. Primena vetrenjaa
je velika kod manjih domainstava, farmi...itd.
Ove vetrenjae su veoma jeftine i koriste Gl-Ep kompozitne materijale, koji ih ine
efikasnijim i trajnijim. Lopatice ovog generatora, koji se pokree na vetar, su najvaniji deo.
Da bi efikasno generisale snagu vetra, kako pri velikim, tako i pri malim brzinama vetra,
lopatice moraju da iskoriste snagu vetra to je vie mogue. Sa staklenim kompozitima je
najlake napraviti efikasan oblik lopatica u odnosu na pomenute uslove, a da pri tome te
lopatice budu i ekonomine.
Neke lopatice se mogu izlivati iz odgovarajuih plastinih kalupa, ali se veina dobija
ubacivanjem dugake, tanke i uske trake oko koje se obavijaju niti kompozitnog materijala.
Ova traka je napravljena od stakleno-poliesterskih meavina, a vlaknasto namotana Gl-Ep
greda je isprepletana sa takvim trakastim nitima.
U smislu zamora staklena vlakna su mnogo zahvalnija nego kada bi se koristio metal. Da bi se
maksimalno iskoristila energija vetra, lopatice moraju zadravati snagu vetra, to izaziva
stalni pritisak na savijanje. Kada se pojave naleti vetra, oni vre ogroman pritisak na lopatice.
Ako bi se lopatice okretale u pravcu vetra (kao kod vetrokaza) to bi stvaralo dodatne
"iroskopske" sile, koje bi mogle prouzrokovati da lopatice izlete iz rotacione ravni. Takodje
postoje jo i naponi na istezanje usled centrifugalnih sila. Materijal mora mnogo toga da
izdri.
Kada bi se koristile metalne lopatice kod njih bi se i mala pukotina irila brzo i rezultirala bi u
iznenadnom slomu, sto je veoma opasno i nepoeljno stanje. Ako se kod Gl-Ep umotanog
kompozitnog materijala pojavi pukotina, obimna putanja napona je veoma velika u odnosu na
metal, i to spreava pukotinu da se proiri. A potom dozvoljava dovoljno vremena da se
odgovarajui deo zameni, pre nego to bi dolo do pucanja lopatice i time smanjenja ukupne
energetske efikasnosti vetrenjae.
Veliina turbina koje se pokreu na vetar veoma varira, a najvei broj je ispitivan u SAD,
Japanu i Zapadnoj Evropi. Na slici je prikazana farma u San Gorgonio Mountain Pass-u na
San Bernadino planinama u SAD na kojoj je postavljeno preko 4000 vetrenjaa koje
obezbeuju dovoljno elektrine energije za celu Coachella Valley u Junoj Kaliforniji.
Ovakav tip vetrenjaa sa turbinskim generatorom je praktino bezopasan sa ekolokog
stanovita, meutim on nije uvek i praktian jer zahteva minimalnu prosenu brzinu vetra od
21km/h.

15

Farma u San Gorgonio Mountain Pass-u na San Bernadino planinama u SAD na kojoj je
postavljeno preko 4000 vetrenjaa, koje obezbeuju dovoljno elektrine energije za celu
Coachella Valley u Junoj Kaliforniji.

Vetrenjae su pogodne za proizvodnju elektrine energije u zabaenim krajevima gde ima

dovoljno vetra. esto su prisutne na farmama.

16

EFEKTI NAIZMENINIH STRUJA

Naizmenine struje visokih frekvencija imaju spektakularne osobine

Tesla je u svojim eksperimentima otkrio da naizmenine struje visokih frekvencija poseduju
neke interesantne osobine, kao na primer, da mogu proticati kroz sam izolator ili po njegovoj
povrini. Ove visokofrekventne struje Tesla je dobio pomou visokofrekventnog
visokonaponskog generatora,
koji se i danas uz male modifikacije koristi u
telekomunikacionoj tehnici...