Vuk Raievi

Rade Glomazi

ZNAENJE I OBLICI
SOCIJALNOG PREDUZETNITVA

Beograd, 2012.

Dr VUK RAIEVI
Mr RADE GLOMAZI
MONOGRAFSKO BIBLIOGRAFSKA PUBLIKACIJA
ZNAENJE I OBLICI SOCIJALNOG PREDUZETNITVA
IZDAVA: FRIEDRICH
EBERT
STIFTUNG
ZA IZDAVAA: Ana Manojlovi

RECEZENTI:
Dr Jovan Babovi
Redovni profesor Fakulteta za ekonomiju i inenjerski menadment, Novi Sad
New York Academy of Sciences
Dr Miroslav Vitez
Redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici

KOREKTURA I LEKTURA: Marija Milankov Popov

KORICE: Miroslav Conki
PRELOM : Sanja Babi
TAMPA: oztr Reclamare, Novi Sad
TIRA: 300
ISBN: 978-86-83767-41-0

Monografsko bibliografska publikacija Znaenje i oblici Socijalnog preduzetnitva nastala je

kao rezultat projekta Socijalno preduzetnitvo u AP Vojvodini koji je tokom 2011.godine
sprovodila Regionalna razvojna agencija Baka, uz finansijsku podrku Fondacije Friedrich
Ebert kancelarija u Beogradu. Autori publikacije izraavaju svoju veliku zahvalnost
Regionalnoj razvojnoj agenciji Baka i Fondaciji Friedrich Ebert na pruenoj tehnikoj i
finansijskoj podrci za objavljivanje ove publikacije.

Autori: Dr Vuk Raievi

Mr Rade Glomazi

Sadraj
UVOD ............................................................................................................................................................. 7
1. PREDUZETNITVO: KONCEPT I DEFINICIJE ............................................................................. 11
1.1.PREDUZETNIK, PREDUZETNITVO, PREDUZEE ................................................................................... 11
1.2. SOCIJALNI PREDUZETNIK .................................................................................................................... 12
1.3. IZAZOV DEFINISANJA SOCIJALNOG PREDUZETNITVA ........................................................................ 13
1.4. OSTALE DEFINICIJE SOCIJALNOG PREDUZETNITVA ........................................................................... 15
1.4.1. ira definicija socijalnog preduzetnitva..................................................................................... 17
1.4.2. Tipologija socijalnog preduzetnitva........................................................................................... 18
1.5. ZAKLJUAK PREGLEDA DEFINICIJA.................................................................................................... 18
2. SOCIJALNO PREDUZETNITVO U SVETU.................................................................................... 23
2.1. SOCIJALNO PREDUZETNITVO U AUSTRALIJI ...................................................................................... 23
2.2. SOCIJALNO PREDUZETNITVO U SEVERNOJ AMERICI ......................................................................... 24
2.3. SOCIJALNO PREDUZETNITVO U AZIJI ................................................................................................ 24
2.3.1. Hong Kong................................................................................................................................... 24
2.3.2. Indija............................................................................................................................................ 24
2.3.3. Malezija ....................................................................................................................................... 25
2.4. SOCIJALNO PREDUZETNITVO U AFRICI ............................................................................................. 25
2.4.1. Gana ............................................................................................................................................ 25
2.4.2. Kenija .......................................................................................................................................... 25
2.5. ZAKLJUAK PREGLEDA ....................................................................................................................... 26
3. SOCIJALNO PREDUZEE U EVROPI .............................................................................................. 29
3.1. POJAVA SOCIJALNOG PREDUZEA U EVROPI ...................................................................................... 30
3.2. SOCIJALNA PREDUZEA KAO ORGANIZACIJE TREEG SEKTORA ........................................................ 32
3.2.1. Zaetak socijalnog preduzetnitva u Italiji .................................................................................. 33
3.3. NOVE ZAKONSKE FORME ORGANIZOVANJA ........................................................................................ 33
3.4. DRUGE FORME ORGANIZOVANJA ........................................................................................................ 34
3.5. RADNA INTEGRACIJA KROZ SOCIJALNO PREDUZEE .......................................................................... 35
3.5.1. Socijalno preduzee u raspravama o politikama trita rada ..................................................... 35
3.5.2. Javne politike za radnu integraciju: mogunosti i rizici ............................................................. 36
3.5.3. Budunost socijalnog preduzea izvan radne integracije ........................................................... 37
3.6. JAVNE NABAVKE I DRUGE JAVNE POLITIKE ........................................................................................ 37
4. ISTORIJAT: POLITIKI I PRAVNI KONCEPT UPRAVLJANJA SOCIJALNIM PREUZEIMA
....................................................................................................................................................................... 41
4.1. BELGIJA ............................................................................................................................................ 41
4.1.1. Koncept socijalnog preduzea ..................................................................................................... 41
4.1.2. Oblast integracije rada socijalnih preduzea.............................................................................. 41
4.1.3. Oblast srodnih usluga .................................................................................................................. 42
4.1.4. Federalni nivo: Sistem vauera za usluge ................................................................................... 42
4.1.5. Na regionalnom nivou ................................................................................................................. 42
4.1.6. Struktura podrke ........................................................................................................................ 42
4.2. DANSKA............................................................................................................................................ 43
4.2.1. SOCIJALNA PREDUZEA I SLINI KONCEPTI ................................................................................. 43
4.2.2. Podruja delovanja i organizacija socijalne ekonomije.............................................................. 43
4.2.3. Socijalna preduzea, na raskru tri sektora .............................................................................. 43
4.2.4. Institucije sopstvenog vlasnitva u javnim partnerstvima ........................................................... 44

4.3. FRANCUSKA .................................................................................................................................... 44

4.3.1. KONCEPT SOCIJALNOG PREDUZEA............................................................................................. 44
4.3.2. Novi pravni status "zadruga zajednikog interesa"..................................................................... 44
4.3.3. Podrka i finansiranje socijalnog preduzetnitva........................................................................ 45
4.4. FINSKA .............................................................................................................................................. 45
4.4.1. Vrste socijalnih preduzea........................................................................................................... 45
4.4.2. Socijalno preduzee za radnu integraciju ................................................................................... 45
4.4.3. Finska uredba o socijalnim preduzeima .................................................................................... 46
4.4.4. Javna podrka za registrovana socijalna preduzea ................................................................... 47
4.5. IRSKA ................................................................................................................................................ 47
4.5.1. Vrste socijalnih preduzea u Irskoj ............................................................................................. 47
4.5.2. Pravni oblici ................................................................................................................................ 48
4.6. ITALIJA ............................................................................................................................................. 48
4.6.1. Od socijalnih kooperativa do ire pravne koncepcije ................................................................. 48
4.6.2. Poslovna aktivnost drutvene koristi ........................................................................................... 49
4.6.3. Socio - ekonomski kontekst .......................................................................................................... 49
4.7. POLJSKA ........................................................................................................................................... 50
4.7.1. Prepoznatljivost koncepta socijalnog preduzea......................................................................... 50
4.7.2. Polje delovanja ............................................................................................................................ 50
4.7.3. Pravni oblici ................................................................................................................................ 50
4.7.4. Javne nabavke i politika podrke................................................................................................. 50
4.7.5. Struktura za edukaciju ................................................................................................................. 51
4.8. PORTUGALIJA ................................................................................................................................. 51
4.8.1. Polje socijalnih preduzea u Portugaliji ..................................................................................... 51
4.9. VEDSKA .......................................................................................................................................... 52
4.9.1. Integracija socijalnih usluga i trita rada ................................................................................. 52
4.9.2. Organizacioni oblici .................................................................................................................... 52
4.10. VELIKA BRITANIJA ...................................................................................................................... 53
4.10.1. Korienje oznake "socijalno preduzee".................................................................................. 53
4.10.2. Definicije i pravne forme socijalnih preduzea ......................................................................... 53
4.10.3. Oblici socijalnih preduzea ....................................................................................................... 53
4.10.4. Istraivanje i teorijski osvrti ...................................................................................................... 53
4.11. ZAKLJUAK PREGLEDA ..................................................................................................................... 54
5. ZNAAJ SOCIJALNIH PREDUZEA ............................................................................................... 57
5.1. RAZVOJ ZAPOLJAVANJA ................................................................................................................... 57
5.2. INOVACIJE - KREIRANJE NOVIH DOBARA I USLUGA ............................................................................ 58
5.3. SOCIJALNA INOVACIJA ........................................................................................................................ 58
5.4. SOCIJALNI KAPITAL............................................................................................................................. 59
5.5. PROMOCIJA JEDNAKOSTI..................................................................................................................... 60
5.6. EKONOMSKE RAZVOJNE POLITIKE ...................................................................................................... 60
5.7. ULOGA SOCIJALNOG PREDUZETNITVA U ODRIVOM RAZVOJU ......................................................... 60
5.8. JEDINSTVENA ULOGA SOCIJALNOG PREDUZETNITVA ....................................................................... 61
5.9. MEUNARODNE ORGANIZACIJE I SOCIJALNO PREDUZETNITVO ........................................................ 62
5.10. DRUTVENA ODGOVORNOST I ODRIVOST ....................................................................................... 63
5.11. KLJUNE OBLASTI UTICAJA .............................................................................................................. 63
5.11.1. Finansijski uticaj ....................................................................................................................... 63
5.11.2. Tehniki uticaj ........................................................................................................................... 64
5.11.3. Uticaj umreavanja.................................................................................................................... 64

6. OKVIR SOCIJALNIH POTREBA U KORELACIJI SA ODRIVIM RAZVOJEM ..................... 67

6.1. OSNOVNA RAZMATRANJA................................................................................................................... 67
6.2. ZAKLJUAK......................................................................................................................................... 69
7. SOCIJALNO PREDUZETNITVO U BANKARSTVU ..................................................................... 73
8. KREIRANJE POVOLJNOG OKRUENJA ZA SOCIJALNA PREDUZEA ............................... 77
8.1. SPECIFINI PRAVNI OKVIRI ZA SOCIJALNA PREDUZEA ..................................................................... 77
8.2. POSTOJANJE PRAVNOG OKVIRA ZA SOCIJALNA PREDUZEA .............................................................. 77
8.2.1. Ostvarivanja socijalnih ciljeva .................................................................................................... 79
8.2.2. Uslovi ekonomskih aktivnosti ...................................................................................................... 79
8.2.3. Uspena upravljaka struktura .................................................................................................... 80
8.2.4. Uputstvo za autonomno socijalno preduzee .............................................................................. 81
8.3. DODATNI USLOVI ZA DOBAR PRAVNI OKVIR....................................................................................... 81
9. FINANSIRANJE SOCIJALNIH PREDUZEA .................................................................................. 85
9.1. ULOGA DRAVE .................................................................................................................................. 85
9.2. INOVATIVNI POKUAJI U FINANSIRANJU SOCIJALNIH PREDUZEA ..................................................... 86
9.2.2. Inovativni trendovi za finansiranje socijalnih preduzea ............................................................ 86
9.3. ZAKLJUAK......................................................................................................................................... 90
10. SOCIJALNO PREDUZETNITVO U SRBIJI I AP VOJVODINI ................................................. 95
10.1. OPTE KARAKTERISTIKE SEKTORA SOCIJALNIH PREDUZEA ........................................................... 95
10.2. REGIONALNA DISTRIBUCIJA SOCIJALNIH PREDUZEA ...................................................................... 96
10.3. SOCIJALNE FUNKCIJE SOCIJALNIH PREDUZEA................................................................................. 97
11. ZAKONODAVNI I STRATEKI OKVIR ....................................................................................... 105
11.1. ZAKON O PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPOLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM ......... 105
11.2. PRAVNI TRETMAN UDRUENJA ....................................................................................................... 107
11.3. PORESKI STATUS ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA.................................................................... 109
11.4. PRAVNI OKVIR ZA SOCIJALNO ZADRUGARSTVO ............................................................................. 110
11.5. SOCIJALNA ZATITA U FUNKCIJI SOCIJALNOG PREDUZETNITVA ................................................... 112
11.6. FINANSIRANJE SOCIJALNOG PREDUZETNITVA KROZ JAVNE NABAVKE ......................................... 113
11.7. VOLONTIRANJE ............................................................................................................................... 114
11.8. STRATEKI OKVIR ........................................................................................................................... 115
11.8.1. Strategija razvoja socijalne zatite .......................................................................................... 115
11.8.2. Strategija za smanjenje siromatva ......................................................................................... 116
11.8.3. Strategija unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom ........................................................ 116
11.8.4. Strategija za unapreivanje poloaja Roma ............................................................................ 116
11.8.5. Strategija za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti .................... 117
11.8.6. Strategija zapoljavanja .......................................................................................................... 117
11.8.7. Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzea .............................. 117
11.8.8. Strategija razvoja i promocije drutveno odgovornog poslovanja .......................................... 117
11.8.9. Strategija za reavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica .......................................... 117
11.8.10. Ostala strateka dokumenta................................................................................................... 118
11.9. ZAKLJUAK PREGLEDA ................................................................................................................... 118
GENERALNI ZAKLJUAK:.................................................................................................................. 121
BIBLIOGRAFIJA ..................................................................................................................................... 126

UVOD
Globalna kriza koja je zadesila svet dovela je do preokreta u politikoj retorici i praktinim
pristupima razvoju. Finansijska kriza navela je mnoge vlade da ponovo procene svoju ulogu u
drutvu. Promenjena je i percepcija javnosti o ulozi vlade. U vreme potencijalnog produbljenja
ekonomske krize vano je sagledati okolnosti i odluiti kako e ekonomija izgledati i kako stvoriti
odrivu perspektivu za budue generacije. Danas je razvijeni svet suoen sa novim talasom
industrijske promene. Tokom proteklih godina upravljake teorije i mone poslovne alatke u
oblastima marketinga, strategije i konkurentske prednosti pomogle su preduzetnicima da proire
svoje poslovne poduhvate. Kako se nova ekonomska previranja i dalje oseaju irom sveta, od
presudnog znaaja za budui prosperitet drutva neophodno je ponovno promiljanje upravljake
teorije i pruanje novih modela podrke socijalnim preduzetnicima. Nuno je razviti set monih
alata koji e omoguiti sektoru socijalnih preduzea da dostigne svoj puni potencijal, sada, kada je
najvie potreban drutvu. Identifikovanje problema i projektovanje inovativnih reenja na maloj
skali bili su tipini pristupi socijalnim preduzeima u prolosti. Danas, u vreme globalne finansijske
krize, potekoe sa kojima se mnogi preduzetnici suoavaju su proirenje poslovanja i dostavljanje
usluga sve veem broju ljudi kojima je potrebna pomo.
U monografskoj studiji koja je pred vama prezentujemo teorijske koncepte kao i politike,
pravne i praktine aspekte socijalnog preduzetnitva u cilju razvoja ovog sektora u Srbiji. Kroz
pregled razliitih studija pokuali smo da damo odgovore na pitanja o znaaju postojanja socijalnih
preduzea u ekonomskom razvoju (na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou) i delovanju
socijalnih preduzea u okviru ireg drutvenog konteksta dananjice.
U narednih jedanaest poglavlja prezentirana su teorijska i praktina razmatranja sektora
socijalnog preduzetnitva. Prikazani su izazovi definisanja pojma i odreivanja generalne tipologije
socijalnih preduzea, dat pregled razvoja i delovanja ovog sektora u svetu. Istraena je pojava i
razvoj socijalnih preduzea u Evropi kroz primere politikog, pravnog i praktinog delovanja u
deset odabranih evropskih zemalja. Uoena je vanost praktinog delovanja socijalnih preduzea
na socioekonomski razvoj i na korelaciju njihovog delovanja sa principima odrivog razvoja.
Nakon pregleda generalnih karakteristika i nivoa uticaja socijanih preduzea, dati su
evropski primeri politika stvaranja povoljnog okruenja za rad i razvoj socijalnih preduzea sa
posebnim osvrtom na modele finansiranja. Nakon upoznavanja sa evropskim modelima
prezentovane su, sa ciljem komparative analize, opte karakteristike sektora socijalnih preduzea u
Srbiji. Ovaj pregled je voen kroz tipologiju, regionalnu distribuciju i funkcionisanje socijalnih
preduzea u Srbiji sa posebnim osvrtom na zakonodavni i strateki okvir njihovog delovanja.

"Moramo biti promena koju elimo da vidimo u svetu."

Mahatma Gandi

1. PREDUZETNITVO: KONCEPT I DEFINICIJE

Uvek kada govorimo o kompleksnim i specifinim pitanjima, neophodno je poi od analize
osnovnih pojmova vezanih za predmet nae panje. Stoga je neophodan kratak pregled i
upoznavanje sa pojmovima preduzetnik, preduzetnitvo i preduzee, da bismo definisali pojmove i
koncepte socijanog preduzetnika i socijalnog preduzetnitva.

1.1.Preduzetnik, preduzetnitvo, preduzee

ta je preduzetnik?
Re preduzetnik potie od francuske rei entrependre, to znai onaj ko preduzima.
Poreklo izraza preduzetnik dolazi iz francuske literature iz oblasti ekonomije XVII veka, gde je
objanjeno da se termin koristi za identifikaciju preduzimljivih pojedinaca koji stimuliu
ekonomski progres pronalaenjem novih i boljih naina rada.
Neke od definicija preduzetnika su sledee:
1725. Riard Cantillon: Preduzetnik je osoba koja plaa odreenu cenu za odredjeni
proizvod sa namerom da ga preproda. Sam donosi odluku o kupovini i utroku
sredstava. Kupoprodajna cena je neizvesna a samim tim i rizik za postizanje profita.
1964. Peter Drucker: preduzetnik trai promene, odgovara na njih i eksploatie
mogunosti. Inovacija je specifian alat preduzetnika stoga efikasan preduzetnik
pretvara mogunosti u resurse.
2004. Dedi, M., Umihani, B: Poduzetnik je poslovno kreativan, inovativan,
samouveren ovek, koji je sposoban brzo uoiti pojave, probleme i mogunosti, te
spreman na razuman rizik i maksimalni napor da bi ostvario svoje ideje i ciljeve uz
prihvatanje pune odgovornosti za uspeh i neuspeh svog poduhvata.
ta je preduzetnitvo?
Pri definisanju pojma preduzetnitva, kao i kod drugih zvunih i dominantnih ekonomskih
termina koji su na izgled sami po sebi jasni, javljaju se razliite teorijske i praktine kontroverze.
Jo uvek ne postoji jedinstvena, opte prihvaena i konvencionalna definicija preduzetnitva.
Ilustracije radi dajemo primer nekih miljenja:
Peter Drucker (1989) preduzetnitvo definie kao sistematsko inoviranje koje se sastoji u
namenskom i organizovanom traganju za promenama, i daje sistematsku analizu mogunosti
ekonomskih i socijalnih inovacija.
Neki ekonomisti vide preduzetnitvo kao tradicionalno menaderstvo, drugi kao inovaciju
aktivnosti, trei kao optimalni izbor proizvodne funkcije preduzea, a veina njih kao oveka koji
investira.
Oigledno je da se mora napraviti razlika izmedju termina preduzetnitvo i termina
preduzetnik, jer se u prvom sluaju radi o spoju kapitala, tehnologije i ljudskog talenta odnosno
sposobnosti za organizaciju, a u drugom o licu koje sopstvenim kapitalom zapoinje samostalan
posao.
Pravo preduzetnitvo je samo individualno preduzetnitvo, jer je preduzetnitvo
"individualna sposobnost ljudi koja se moe poveavati obrazovanjem i iskustvom, ali kojeg ne
mogu sprovesti ljudi koji su nemoni da u privrednom okruenju prepoznaju unosne poslove, uoe
rizike njihovog obavljanja i metode pomou kojih se najefikasnije ostvaruju" (Tomaevi, R., 1993)

11

Razlika izmedju preduzetnika i preduzetnitva

Pojam preduzetnika se koristi kao termin koji opisuje fiziko lice koje osniva sopstveni
biznis i upravlja njime. Preduzetnitvo je apstrakcija, dok su preduzetnici realni ljudi.
Pravna forma definie preduzetnika kao fiziko lice koje organizuje privredno drutvo sa
ciljem da obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. Preduzetnik nije pravno lice ve sposobno fiziko
lice koje za obaveze preduzea odgovara svojom celokupnom imovinom. Jedno fiziko lice moe
biti preduzetnik u vie organizovanih privrednih subjekata. Da bi jedna osoba bila preduzetnik ona
mora poeti da se bavi preduzetnitvom i biti spremna da traga za promenama i da reaguje na njih.
ta je preduzee?
Preduzetnitvo je proces, ishod sloenih drutveno-ekonomskih, psiholokih i drugih
faktora, a preduzetnik je osoba. Figurativno bi mogli rei da je preduzetnik glumac, preduzetnitvo
in, a njihov zajedniki ishod nazivamo preduzee.
Pod preduzetnikim tenjama podrazumevaju se elje, planovi, sklonosti ka zapoinjanju
vlastitog biznisa.

1.2. Socijalni preduzetnik

Koncept socijalnog preduzetnika i dalje je nedovoljno definisan i nije jasno razgranien sa
drugim oblastima istraivanja. ini se da je definisanje pojma jedinstvena prilika za istraivae iz
razliitih oblasti i disciplina: preduzetnitva, sociologije i organizacionih nauka (Mair i Marti,
2006).
Za jedne socijalni preduzetnik je sinonim za dobro interno i eksterno korporativno ponaanje
koje je izraeno kroz korporativnu drutvenu odgovornost i korporativnu filantropiju1. Za druge
socijalni preduzetnik je neko ko je posveen reinenjeringu drutva i u tom sluaju socijalno
preduzetnitvo se naizmenino koristi uporedo sa terminima kao to su socijalne reforme i
osnaivanje zajednice.
Dodavanjem rei socijalni ispred pojma preduzetnik jednostavno je stvoren podskup
preduzetnika sa eksplicitnom drutvenom misijom: oni i dalje inoviraju radi stvaranja vrednosti, ali
dodatno kreirana vrednost mora biti kolektivna. Ova misija i dalje moe da sadri privatno stvaranje
bogatstva, ali mora da sadri ostvarenje socijalnih ciljeva.
Razlika izmeu komercijalnih preduzetnika i socijalnih preduzetnika je u tome da socijalni
preduzetnici razvijaju poslovanje kako bi proizveli drutvenu korist i uticaj. Reavanje socijalnih
izazova je njihov cilj i ceo poslovni projekat je izgraen na ovoj osnovi. Za socijalne preduzetnike
drutveni uticaj nije samo posledica njihove preduzetnike aktivnosti, kao to je esto sluaj kod
komercijalnih preduzetnika, nego predstavlja glavni cilj.
Socijalni preduzetnici se povezuju irokim spektrom organizacija koje imaju preduzetniki
pristup i ija je osnovna misija da se bave socijalnim problemima. Socijalno preduzetnitvo se,
dakle, bavi reavanjem socijalnih problema, a ne iskoriavanjem trinih mogunosti. Socijalna
valuta je motivacija socijalnih preduzetnika koji ... imaju jednu zajedniku karakteristiku:
inovativno kombinovanje resursa kojim se otvaraju mogunosti za podsticanje drutvenih
promena" (Mair i Ganly, 2010). Socijalni preduzetnici su u potrazi za odrivim reenjem za
zanemarivane probleme drutva (Santos, 2009).

Re filantropija vodi poreklo od grkih rei philos - prijatelj (ljubav), i anthropos - ovek (oveanstvo). Prevodi se
kao ovekoljublje, dobroinstvo i elja da se pomogne drugima. Filantropske organizacije se najee nazivaju: zaklade,
zadubine, fondacije i fondovi. Izmeu ovih termina nema znaajnih pravnih i organizacionih razlika. Ove organizacije
se najee definiu kao: neprofitne organizacije sa svojstvom pravne osobe, osnovane radi postizanja odreene
dobrotvorne, humanitarne, kulturne, prosvetne i sline svrhe.

12

Dakle, moe se rei da socijalni preduzetnici stvaraju vrednost, ali nisu motivisani
prisvajanjem vrednosti: Ono to razlikuje socijalno preduzetnitvo od komercijalnog
preduzetnitva je dominantan fokus na stvaranje vrednosti, a ne na aproprijaciju vrednosti. ... Iako
pojedinci mogu imati vie ciljeva, organizaciji je potrebna jasnoa, kako bi usmerila svoje
delovanje na koherentan nain. Organizacije treba da izaberu bilo stvaranje vrednosti ili vrednosti
aproprijacije kao svoj preovladavajui fokus" (Santos, 2009).

1.3. Izazov definisanja socijalnog preduzetnitva

Definisanje socijalnog preduzetnitva i dalje predstavlja jedan od glavnih izazova ovog
sektora. U literaturi se nastavlja kombinovanje i povezivanje niza termina za opisivanje socijalnog
preduzetnitva ukljuujui i "neprofitna ulaganja, socijalno preduzee, poduhvat socijalne namene,
korporativnu drutvenu odgovornost, i socijalne inovacije". Iako je prolo skoro tri decenije od
kada je Edvard Skloot iz Surdna Fondacije2 prvi put upotrebio termin neprofitni poduhvat i Bil
Draiton iz Aoka fondacije3 usvojio termin socijalno preduzetnitvo, jo uvek postoji znaajna
debata o tome kada i gde se termin koristi.
Poslovno preduzetnitvo je imalo sline prepreke. Prema Marej Low-u4, jednom od
konceptualnih tvoraca ovog sektora, studija preduzetnitva je jo uvek u adolescenciji. Priznajui da
je mnogo lake biti kritiar nego proizvoa kvalitetnih istraivanja, Marej 2001. zakljuuje da
njegova oblast nije dosegla daleko dovoljno brzo: Danas, kao u polju borbe sa izazovima
adolescencije, vreme je za otvoren dijalog.
Autori kao to su Nek Bra i Alen 2009. ukazuju na to da nedostatak dogovora o tome ta
definie socijalno preduzee ili socijalnog preduzetnika ne mora biti vezan, ono to je zaista bitno
jeste razumevanje pregleda sektora.
Paljivom analizom literature otkrivamo da bi definicija pojma socijalnog preduzetnitva
mogla postati isuvie sveobuhvatna i kao rezultat toga predstavljati okvir u kome se nalaze sve vrste
drutveno korisnih aktivnosti (Martin i Osberg, 2007). Da bi se to izbeglo, neki autori su revidirali
svoje prethodne pretpostavke (Lajt, 2008), ili su bili fokusirani na pregled socijalnog preduzetnitva
i predloge tipologija preduzetnikih poduhvata kako bi se identifikovali oni koji bi mogli biti
ukljueni u polje socijalnog preduzetnitva (Neck et al. 2009), ili su identifikovali grupe primarnih i
sekundarnih karakteristika socijalnog preduzetnitva (Brouard i Larivet, 2009).
U literaturi postoji veoma raznoliko definisanje socijalnog preduzetnitva. Tako se jedna
grupa autora odnosi prema socijalnom preduzetnitvu kao prema neprofitnoj inicijativi u potrazi
za alternativnim strategijama finansiranja ili sistemima upravljanja za stvaranje drutvene vrednosti
(Austin, Stivenson i Wei-Skiller, 2003; Boschee, 1998). Druga grupa istraivaa posmatra socijalno
preduzetnitvo kao drutveno odgovorne prakse komercijalnih preduzea angaovanih u
meusektorsko partnerstvo (Sagawa i Segal, 2000; Waddock, 1988). Trea grupa ima stav da je

Surdn Fondcij je osnovn 1917. od strne Don Emori Andrusa kao nstvak niza filntropskih aktivnosti.
Surdn Fondcij nstoji d neguje kreaciju i razvoj odrivih zjednic u SAD rukovodei se principim socijlne
prvde, zdrvom ivotnom sredinom i snnim loklnim ekonomijm i kulturm. Z pet genercij od 1917.
Fondcijom je u velikoj meri uprvljlo potomstvo Dona Andrusa razvijajui trdiciju inovtivne usluge onima z
koje je potrebn pomo ili prilika.
3
Bil Draiton osnovao je 1980. godine u Vaingtonu Aoka fondaciju. Ona je stvorila, imenovala i prokrila put
socijalnom poduzetnitvu na globalnom nivou. Ve sledee godine fondacija je dobila svoje prve lanove u Indiji.
Krenuli su s godinjim budetom od samo 50 hiljada dolara, da bi u 2006. taj iznos bio gotovo 30 miliona amerikih
dolara. Fondacija je nazvana u ast Ashoka, indijskog voe koji je ujedinio indijski potkontinent u 3. veku p.n.e. borei
se protiv nasilja i ivot posveujui socijalnoj pravdi i ekonomskom razvoju. Zbog svoje kreativnosti, globalnih ideja i
tolerancije, Aoka je poznata kao najraniji primer socijalnog inovatora.
4
Profesor Law je iskusni preduzetnik i vodei utoritet u oblasti preduzetnitva u nezvisnim, korportivnim i
neprofitnim aktivnostima. On je osniv preduzetnikog progrm na Univerzitetu Kolumbija. Doprineo je i
poboljnju poslovnog obrzovnja u zemljm u rzvoju, posebno u Africi.

13

socijalno preduzetnitvo sredstvo za ublaavanje socijalnih problema i katalizator drutvenih

transformacija (Alvord et al, 2004; Ashoka Innovators, 2000). Brojne definicije koje su ponuene
naglaavaju razliite aspekte i dimenzije socijalnog preduzetnitva. *Vidi tabelu 1 kao primer ovih
definicija.
Uprkos velikom broju odrednica, retki su sistematski pokuaji da se mapiraju inicijative i
definicije( vidi Boschee, 1995; Waddock i Post, 1995, za dva izuzetka).

Tabela1.Definisanjesocijalnogpreduzetnitva
Autor/iigodina

Definicija

SOCIJALNOPREDUZETNITVO

Alvord,Brown,&Letts
(2004)

Socijalno preduzetnitvo stvara inovativna reenja za reavanje

drutvenih problema i mobilie ideje, kapacitete, resurse i
socijalne odnose koji su potrebni za odrive drutvene
transformacije.

SadBusinessSchool
(2005)

Mort,Weerawardena,&
Carnegie(2002)

Socijalno preduzetnitvo moe da se definie kao profesionalni,

inovativni i odrivi pristup sistemskim promenama koji reava
trinenedostatkeipoveavamogunosti.
Socijalno preduzetnitvo je multidimenzionalna tvorevina koja
ukljuujeispoljavanjeetikogpreduzetnikogponaanjakojimse
postie drutvena misija, koherentno jedinstvo cilja i akcije u
moralnomsmislu,sposobnostdaseprepoznadrutvenavrednost
kojastvaramogunostiikljuneliderskekarakteristikeinovaciju,
proaktivnostipreuzimanjerizika.

SOCIJALNIPREDUZETNICI

Socijalni preduzetnici su ljudi sa novim idejama za reavanje

glavnih problema koji su neumoljivi u praenju sopstvene vizije,
ljudi koji jednostavno ne prihvataju ne kao odgovor, koji ne
odustaju dok se njihova ideja ne rairi onoliko koliko je to
mogue.

Bornstein(2004)

Boschee(1998)

Thompson,Alvy,
&Lees(2000)

Socijalni preduzetnici su neprofitni izvrioci koji posveuju

znaajnu panju na trina kretanja, ne gubei iz vida svoju
osnovnumisiju,nebilinekakoizbalansiralimoralneimperativei
profitne motive i taj balans kom tee jeste srce i dua ovog
pokreta.

Socijalnipreduzetnicisuljudikojiuviajugdepostojimogunost
dasezadovoljinekapotrebanakojudravnisocijalnisistemnije
odgovorioilinijemogaodaodgovoriikojispajapotrebneresurse
(uglavnomljude,estovolontere,novacinepokretnosti)ikoristi
ihdanetopromeni.

14

1.4. Ostale definicije socijalnog preduzetnitva

Skoll Fondacija5 definie socijalne preduzetnike kao "agente drutvenih promena koji
koriste mogunosti koje su drugi propustili za poboljanje sistema, uvoenje novih pristupa i
stvaranje odrivih reenja za promenu drutva na bolje."
Schwab Fondacija6 definie drutvenog preduzetnika kao drugu vrstu lidera koji
"identifikuje i primenjuje praktina reenja za drutvene probleme kombinujui inovaciju,
snalaljivosti i mogunosti."
Udruenje Aoka definie socijalno preduzetnitvo kao pojedince koji su "predani viziji i
neiscrpnoj odlunosti da istraju sve dok se sistem ne transformie", kao i "prevazilaenje
neposrednih problema koje fundamentalno menjaju zajednice, drutvo i svet."
Preovlaujua definicija socijalnog preduzetnitva ukljuuje niz drugih pretpostavki koje
podravaju konvencionalna verovanja da se preduzetnik raa, a ne postaje. Definicija podrazumeva
da se socijalni preduzetnik skoro uvek nalazi u neprofitnom sektoru, moda zato to privatne
fondacije daju svoj novac od poreza samo organizacijama sa poreskim olakicama i dobrotvornim
organizacijama. Uprkos tome, postoji sve vie dokaza da se vane drutvene promene deavaju u
prostoru izmeu privatnog i neprofitnog sektora koji zastupaju organizacije poput Grameen banke7 i
Habitat for Humanity8. Ove dve organizacije koriste elemente trita (mikrofinansiranje i male
hipoteke) kako bi postigle drutvene promene.
Ove definicije su primer preduzetnika kakvog predstavljaju Ashoka, Blue Ridge fondacija9,
Fondacija Draper Richards10, Echoing Green11, Ewing Marion Kauffman12, Schwab i Skoll

Jeff Skoll kreirao je Skoll Fondaciju 1999. d bi sledio svoju viziju odrivog sveta mir i prosperitet. Predvoena
direktorkom Slly Osberg, od 2001. misij fondacije je d bude katalizator velikih promena ulgnjem u povezivnje i
promociju socijlnih preduzetnik i inovtor koji pomu Fondaciji u reavanju njhitnijih svetskih problema.
6
Schwab fondacija za socijalno preduzetnitvo jedna je od nekoliko velikih svetskih fondacija koja dugi niz godina
pomae kreativce ije ideje imaju za cilj razvoj drutva i zajednice. Podrku daju odvanim, esto rizinim
preduzetnikim poduhvatima socijalnog preduzetnitva, osiguravajui im posebne platforme na regionalnom i
globalnom nivou, a sve to kako bi istakli i unapredili vodee modele odrivih drutvenih inovacija. Fondacija svake
godine odabere grupu socijalnih preduzetnika iji ciljevi globalno ili regionalno pokazuju stvarno stanje u svetu, te im
omoguava usku saradnju s drugim uesnicima Svetskog ekonomskog foruma. Klaus Schwab, osniva fondacije,
osnovao je 1971. Svetski ekonomski forum kao nezavisnu, neprofitnu fondaciju i stvorio od nje vodeu globalnu
zajednicu svetskih voa u poslovnom, vladinom, akademskom i civilnom drutvu, s ciljem popravljanja stanja u svetu.
Svetski ekonomski forum i Schwab fondacija imaju blizak partnerski odnos kako bi socijalnom partnerstvu osigurali
platformu na kojoj mogu predstaviti svoju vanu ulogu u dananjem drutvu. Od poetka Schwab fondacija za socijalno
preduzetnitvo finansijski podrava odabrane socijalne preduzetnike iz svoje mree u aktivnom uestvanju u
dogaajima i inicijativama Svetskog ekonomskog foruma, dajui im ansu da (pri)dobiju podrku, znanje i umreenost s
lanovima i osnivaima.
7
Grameen Banka je mikrofinansijska organizacija osnovana u Bangladeu s ciljem da daje male zajmove bez pokria
(poznate pod nazivom mikrokrediti) siromanim ljudima. Sistem se temelji na ideji da siromani imaju vetine koje
mogu iskoristiti uz stimulans. Organizacija i njen osniva Muhammad Yunus su zajedno dobili Nobelovu nagradu za
mir godine 2006.
8
Habitat for Humanity - Osnovn je 1976. od strane Millarda Fullera i njegove supruge Linde kao neprofitn
ekumensk hrinsk organizacija. Poiva n uverenju d svki ovek, en i dete imju pravo na pristojn, bezbedn
ivot i dostojanstveno mesto stanovanja.
9
Godine 1993. Blue Ridge Fondciju Njujork osnovo je Don A. Griffin, osniv i predsednik Blue Ridge Kpitla.
Fondcij je izrsl iz duboke posveenosti gospodin Grifina filntropiji i drutvenim promenama.
10
Godine 2002. zjedno s Robinom Rirds i Deni Donohoe Stein, Drper je osnovo fondciju Drper Rirds. Ova
fondacija omoguv odbrnim socijlnim preduzetnicim novane donacije. Sredstv su namenjena iskljuivo
preduzetnicima koji osnivaju nove neprofitne orgnizcije da zaponu i razviju svoju aktivnost.
11
Godine 1987. generl Pcific zvnino je pokrenuo Echoing Green, nazivajui g po pesmi Vilijm Blejk o
stvrnju boljeg svet. Misija organizacije je da podri i promovie mlade talente u reavanju najveih svetskih
problema.
12
Juing Mrion Kuffmn Fondcij osnovn je sredinom 1960-ih od strne pokojnog preduzetnika i filntropa Eving
Mrion Kuffmna. Kuffmn Fondcij esto se nziv jednom od njveih fondcij u Sjedinjenim Amerikim
Drvm ili njveom fondcijom n svetu koja je posveena preduzetnitvu.

15

fondacija. Korienjem primera dobre prakse kako bi obogatili smernice za finansiranje, est od
sedam fondacija uglavnom hvale ideje koje prihvataju inovacije, pokazuju snalaljivost i
demonstriraju posveenost rastu i irenju uticaja. Pojedini se usmeravaju ka primerima koji u
potpunosti preuzimaju odgovornost za akciju, drugi na one koji preuzimaju rizik ak i u odsustvu
resursa, trei usvajaju nauno utemeljene inicijative i tehnologije, etvrti za cilj imaju da ree
uzroke socijalnih problema i na kraju su pojedinci koji povezuju ljude sa mogunostima, resursima
i podrkom koja im je potrebna kako bi poboljali svoje ivote i ispunili svoj potencijal.
Uprkos generalno vrstom fokusiranju na kreiranje drutvenih promena, navedene definicije
i primeri deluju sa nekoliko polazita koja mogu ograniiti pretragu ireg uzorka socijalnih
preduzetnika i onemoguiti njihovu dublju analizu:
1. Socijalni preduzetnici se gotovo uvek definiu kao pojedinci, delom zbog toga to je
pojedince lake uoiti kada su posveeni drutvenim promenama. Relativno je mali broj
primera grupe ili timova, mrea, organizacija ili ak zajednica, iako je, primera radi,
Maja Angelou13 kola iz Vaingtona osnovana i nastavlja da radi sa samo dva osnivaa.
2. Socijalni preduzetnici se gotovo uvek nalaze u neprofitnom sektoru, moda zato to
privatne fondacije daju novac samo organizacijama sa poreskim olakicama. Meutim,
javlja se sve vei broj profitnih i neprofitnih organizacija koje kreu u socijalno
preduzetnitvo povezujui svoje trino i drutveno delovanje, (vidi Sektor
fleksibilnosti, J. Gregory Dees and Beth Battle Anderson, 2003)
3. Socijalni preduzetnici se esto definiu kao polazna taka u procesu promena. Vendi
Kop14 je u znaajnom drutvu "pojedinaca koji su doneli promene". Pokretanjem
inicijative Nauite za Ameriku dovela je do promena znaajnih "razmera" (poseban
izraz koji ovo polje koristi za definisanje irokog uticaja).
4. Socijalni preduzetnici se, gotovo uvek, posmatraju kao pojedinci zainteresovani za nova
reenja dugoronih problema, to znai da se fokusiraju na programsku stranu inovacija.
Iako postoje primeri preduzetnika koji se usmeravaju ka organizacionim ili
administrativnim promenama (tehnikoj strani inovacija), njihov primarni interes je
uvek reavanje teko reivih socijalnih problema kroz nove ideje i uz postizanje
maksimalnog uinka.
5. Socijalni preduzetnici se skoro uvek definiu kao preduzetnici ija se poslovna aktivnost
ogleda u upotrebi najbolje prakse upravljanja: stalnom poboljanju, upravljanju
kvalitetom, transparentnosti i finansijskoj kontroli. Ovakva praksa podrazumeva visok
nivo odgovornosti.
6. Aktivnosti socijalnog preduzetnika se posmatraju kao razvojni programi ili aktivnosti
organizacija za razvoj, a ne kao delovanje pojedinca koji nastoji da pobolja postojee
programe ili reorganizuje postojee organizacije.
7. Konano, i moda najvanije, veina socijalnih preduzetnika se ne smatra
preduzetnicima. Neke od najee korienih definicija i primera socijalnih
preduzetnika fokusiraju se na pojedince koji bi mogli da ubrzaju ili uspore svoje
preduzetnike aktivnosti tokom vremena, neke retko, ako ikad, pronalaze primere
socijalnih preduzetnika koji su samo preduzetnici.
Imajui u vidu gore navedena ogranienja, ne iznenauje injenica da su socijalni
preduzetnici redak izuzetak od pravila, a to je moda i zbog toga jer postoji veliki broj finansijera

13

Mi Angelou kola (Pogledjte Zuvek / Mi Angelou) je ncionlni obrzovni progrm, lterntivni model
specijlno dizjnirn d podri uenike niih prihod s posebnim osvrtom n maloletne delinkvente, studente koji su
propli u trdicionlnoj koli, kao i studente s posebnim potrebm.
14
Vendi Sju Kop (roena 29. jun 1967.) je izvrni direktor i osniv Nuite z Ameriku. Osnovna misija organizacije
je da eliminie nejednakosti u obrazovanju.

16

koji su u potrazi za preduzetnicima koje Ashoka osniva Bil Draiton opisuje kao one koji e imati
ogroman uticaj, ostaviti trag u istoriji, biti uzor za datu oblast. Ako sve ide u pravom smeru,
imaemo odnos sa njima tokom svoje karijere. Nije iznenaujue miljenje da bi socijalne
preduzetnike bilo teko identifikovati i prouavati.

1.4.1. ira definicija socijalnog preduzetnitva

Moe biti da je socijalno preduzetnitvo sa jedne strane veoma uzbudljivo, a sa druge veoma
frustrirajue polje u oblasti javnih usluga danas. Ali jedno je sigurno, ono nudi podsticaj naprednog
razmiljanja, ubedljive ivotne prie i potencijalno impresivan napredak u prevazilaenju globalnih
problema kao to su glad, siromatvo i bolesti. Ono nam daje primere o tome kako socijalni
preduzetnici mogu da poveaju nivo uticaja i ostvare pozitivne drutvene promene. Prema tome
definicija socijalnog preduzetnitva trebalo bi da bude dovoljno iroka kako bi obuhvatila sve
aktivnosti socijalnog preduzetnitva dok istovremeno specifikuje eksplicitnije prikazane vrste
aktivnosti koje se kvalifikuju kao socijalno preduzetnitvo.
Sledea definicija pokuava da uini obe stvari:
Socijalni preduzetnik je pojedinac, grupa, mrea, organizacija ili alijansa organizacija koja trai
odrivu promenu visokog stepena putem ideja kroz koje razvija okvire, u koje vlade, neprofitni i
poslovni sektor ne ulau znaajnije napore, da bi se dao ogovor na znaajne drutvene probleme
Dees, J. Gregory. (2004)15

Ova definicija sadri osam osnovnih pretpostavki o izvorima, ciljevima i strategijama

socijalnih preduzetnika, socijalno-preduzetnikim organizacijama koje oni stvaraju ili nasleuju, ili
o organizacijama koje su manje preduzetnike koje oni menjaju u organizacije sa potpuno
razvijenim socijalno-preduzetnikim ciljevima.
1. Socijalni preduzetnici ne moraju biti samo pojednici, to mogu biti i male grupe ili tim
pojedinaca, organizacije, mree ili ak zajednice koje se dre zajedno sa ciljem da
stvore pozitivne promene u drutvu.
2. Socijalni preduzetnici tee odrivim promenama.
3. Socijalni preduzetnici tee menjanju drutvenih modela koji nisu efikasni korienjem
starih modela na nov nain16" ime ukazuju na to ta je potrebno da se uini ne bi li se
odgovorilo na znaajne drutvene probleme.
4. Socijalni preduzetnici postoje i deluju u prostoru i izmeu svih sektora. Ova
pretpostavka uvodi socijalno preduzetnitvo izvan neprofitnog sektora i time ukljuuje i
druge sektore i multisektorske entitete u ovakav vid delovanja.
5. Socijalno preduzetnitvo ne bi trebalo da se posmatra kao strategija finansiranja i ne bi
trebalo da bude vezano za ideju poslovnog poduhvata. Direktna veza sa
preduzetnitvom jeste tenja ka uspostavljanju novog i boljeg naina da se stvori
vrednost.
6. Nivo poslovnog poduhvata socijalnog preduzetnitva moe varirati od pojedinaca do
organizacije. Neka socijalna preduzea e biti vie preduzetnika nego druga, dok neka
mogu ograniiti svoje preduzetnike aktivnosti na odreeni program ili jedinicu.

15

Dees, J. Gregory. (2004). "Stvljnje neprofitne investicije u perspektivi." Sharon M. Oster, Cynthia W. Massarsky, i
Samantha L. Beinhacker "Stvrnje i odrvnje neprofitno ostvrenog prihoda" i 3-18. Sn Frncisko, Jossei-Bss.
16
Ovj termin je izmisljen d bi se opisali neki oblici vldinih inovcija, a opisan je u lanku Meri Brin Sngera i
Mrtin Levina, "koristei stre stvri n nove nine: Inovcije ko sluj evolucionog krpljenja" sopis nlize
politike i mendmenta, vol. 10, br. 4, jesen, 1991.

17

7. Intenzitet delovanja socijalnog preduzetnitva se menja ako se okolnosti menjaju. Na

osnovu ove pretpostavke socijalna preduzea mogu ponekad izgledati veoma
nepreduzetniki kada tee smanjenju trokova kao odgovor na neizbene spoljne
pritiske.
8. Socijalni preduzetnici nekada ne postiu uspeh, iako se ono to e tek biti (budua
korist) rauna. Ma koliko pokuavali da stvore promenu obrazaca, oni se suoavaju sa
ozbiljnim barijerama koje im remete uspeh, od kojih jednu predstavlja tendencija
sadanjeg statusa (status quo) da se protivi promeni. Na kraju, to je nain da se status
quo nastavi.

1.4.2. Tipologija socijalnog preduzetnitva

Prema navedenoj definiciji u prethodnom poglavlju i osnovnim pretpostavkama o izvorima,
ciljevima i strategijama socijalnih preduzea, moemo razlikovati tri osnovna tipa socijalnog
preduzetnitva:
1. Reformator javnog i neprofitnog sektora koji ima znaajan socijalni uticaj.
2. Komercijalna preduzea koja su nekonvencionalna zbog toga to su profitabilna, a
imaju kreativni pozitivni socijalni uticaj i
3. Drutveno zasnovani katalizatori socijalne transformacije.
Sva tri tipa socijalnog preduzetnitva oslikavaju dva kljuna elementa ovog pojma:
preduzetnitvo - stvaraju vrednost koja nastaje putem inovativnog naina delovanja i korienjem
trenutnih prilika; socijalno - zbog njihovog usmerenja ka poveanju drutvene dobrobiti.

1.5. Zakljuak pregleda definicija

ta je socijalni preduzetnik:
Socijalni preduzetnik nalazi praktina reenja za drutvene probleme kombinujui inovaciju,
snalaljivost i priliku. Socijalni preduzetnici su posveeni stvaranju drutvenih vrednosti, oni nalaze
nove procese, usluge i proizvode i jedinstvene naine u kojima se dokazane prakse kombinuju sa
inovativnim modusima reavanja kompleksnih drutvenih problema. Bez obzira da li je polje
njihovog delovanja razvoj preduzea, zdravlje, obrazovanje, zatita ivotne sredine, uslovi za rad ili
ljudska prava, socijalni preduzetnici su ljudi koji probleme koje donose promene vide kao priliku za
menjanje drutva.
Organizacije koje osnivaju socijalni preduzetnici prkose loem tretmanu. One ne mogu biti
prihvaene lako u neprofitnom i profitnom svetu kog se drimo. Socijalni preduzetnici uspostavljaju
svoje organizacije kao profitne entitete iako je veina njih jo uvek konstituisana kao neprofitna.
Izabrana pravna forma predstavlja samo strateku odluku ija je glavna uloga postizanje cilja.
Veina socijalnih preduzetnika je pragmatina u vezi sa ogranienjima ekonomike trita i odluna
u tome da nae naine kako da iskoristi trite za osnaivanje siromanih koristei pritom vaee
ekonomske modele. Veina eksperimentie sa perfektnim poslovnim modelima koji omoguavaju
siromanima da pristupe irokom varijetetu tehnologija - od informacionih i komunikacionih
tehnologija i zdravstvene zatite do iste vode, energije, pristojnih plata, obrazovanja, socijalne
zatite...
Socijalni preduzetnici simultano obavljaju funkcije javnog i privatnog sektora. Sa jedne
strane rade sa ljudima ije potrebe drava nije mogla da zadovolji efektivno putem osnovnih javnih
dobara i usluga. Sa druge strane, bave se nedostacima trita tako to stvaraju pristup privatnim
dobrima i uslugama na tritima u kojima se ne odvijaju poslovi, poto je rizik suvie velik ili je

18

finansijska dobit mala. Uz malu trinu dobit ili pomo, socijalni preduzetnici stvaraju nove naine
za izgradnju odrivih i mirnih drutava.
Socijalni preduzetnici su pisci poslednjeg scenarija naeg vremena. Oni vide eljenu
budunost i deluju kako bi je ostvarili, uprkos pokuajima koji ih teraju da to ne uine. Oni su
agitatori i aktivisti koji zastupaju ideju stalnog i neprekidnog poboljanja.
ta nije socijalni preduzetnik:
Socijalni preduzetnik nije poslovni preduzetnik. Ova dva pojma se ponekad poistoveuju pa
je potrebno naglasiti razlike. Socijalni preduzetnici su posveeni stvaranju drutvene vrednosti i za
njih je finansijska dobit samo sredstvo za postizanje cilja, nikada cilj sam po sebi.
Zbog njihove socijalne misije, socijalni preduzetnici se esto stavljaju u isti ko sa drugim
organizacijama u graanskom sektoru, esto sa onima koje se nazivaju NVO. Ovde je, takoe,
potrebno napraviti razliku. Socijalni preduzetnici su praktini i fokusirani na rezultate, dok su
organizacije graanskog sektora vie vezane za procese.
Socijalni preduzetnici nisu humanitarne organizacije. Socijalni preduzetnici ne prihvataju
humanitarne modele u reavanju drutvenih pitanja poto smatraju da ti modeli samo nastoje da
smanje patnju i bave se drutvenim pitanjima bez nastojanja da promene uslove koji su doveli do
patnje.

19

"Socijalni preduzetnici nisu zadovoljni samo time da vam daju ribu

ili da vas naue da pecate. Oni se nee zaustaviti dok ne revolucioniraju
celu ribarsku industriju."
William Drayton

21

2. SOCIJALNO PREDUZETNITVO U SVETU

U ovom poglavlju sledi kratak pregled socijalnih preduzea u svetu koji se oslanja na
brojne publikacije koje pruaju informacije o ovoj temi. Najvanije informacije dobijamo iz
urnala socijalnih preduzea i Anali studija kooperative, zatim Evropske istraivake mree o
socijalnim preduzeima (EMES) i Jedinice za istraivanje kooperativa (eng. Co-operative Research
Unit - CRU) na Britanskom Otvorenom univerzitetu, kao i organizacije koja se zove Svetski forum
socijalnog preduzea (osnovane 2008., ima za cilj da povezuje ljude koji su zainteresovani za
socijalna preduzea u komunikaciji i globalnoj saradnji).
Ideja socijalnog preduzea ima dugu istoriju u svetu, kroz razliite nazive i sa razliitim
tendencijama. Iako e mnoga socijalna preduzea danas prihvatiti finansijsku i druge oblike pomoi
od strane drave, ona su u sutini delatnost privatnog sektora sa ciljem koji je filantropski.
Socijalno preduzee je esto, ali ne i uvek, tip neprofitne organizacije. Postoji mnogo
neprofitnih organizacija koje su okrenute sopstvenoj koristi. Samo tamo gde neprofitno preduzee
ima ciljeve koji se u irem smislu smatraju filantropskim moe se sa sigurnou govoriti o
socijalnom preduzeu. Definisanje filantropskog cilja je, naravno, subjektivno. Na primer,
organizacija koja je posveena religiji evangelizma moe se posmatrati i kao filantropska i kao
orijentisana ka sopstvenoj koristi.

2.1. Socijalno preduzetnitvo u Australiji

Socijalna preduzea se javljaju u raznolikim formama i deluju u veoma razliitim granama
industrije, stoga su njihovo definisanje, pronalaenje i popis oduvek predstavljali izazov. 2009.
godine, Socijalni trgovci i Australijski centar za filantropiju i neprofitne studije na Kvinslendskom
Univerzitetu za tehnologije udruili su se da definiu socijalno preduzee i da po prvi put u
Australiji identifikuju i mapiraju sektor socijalnih preduzea i to: njegovo polje delovanja,
raznolikost formi, razloge za trgovanje, finansijske dimenzije, kao i pojedince i zajednice kojima
socijalna preduzea nastoje da pomognu.
Istraivaki projekat: Pronalaenje socijalnih preduzea u Australiji publikovao je finalni
izvetaj u junu 2010. godine. Projekat je vodio Jo Barraket, vodei australijski akademik u oblasti
socijalnih preduzea.
Jedna od glavnih karakteristika ovog australijskog istraivanja jeste nastojanje da se
socijalno preduzee definie na nain koji bi imao smisla za one koji rade u njemu ili za njega, a na
osnovu informacija koje su dobijene od zaposlenih.
Istraivanje je ukljuivalo radionice koje su imale za cilj da istrae i testiraju ta menaderi
preduzea, istraivai i relevantni politiki faktori smatraju pod terminom socijalno preduzee".
Dobijena je sledea definicija:
Socijalna preduzea su organizacije koje:
1. su voene ekonomskom, socijalnom, kulturalnom ili misijom zatite ivotne sredine u
okviru koje se ostvaruje javna ili drutvena korist;
2. trguju da bi ispunile svoju misiju;
3. stvaraju znatan deo svojih prihoda od trgovine; i
4. reinvestiraju vei deo svoga dobitka/vika u ostvarivanje svoje misije

23

2.2. Socijalno preduzetnitvo u Severnoj Americi

Alijansa socijalnih preduzea Sjedinjenih Amerikih Drava definie socijalno preduzee
kao organizaciju ili poduhvat ija je primarna misija da unapreuje drutvenu ili zatiti ivotnu
sredinu koristei tradicionalne poslovne metode.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama vae dve injenice koje odvajaju socijalna preduzea
od drugih tipova poslovnih, neprofitnih organizacija i vladinih agencija:
1. Socijalna preduzea direktno zadovoljavaju drutvene potrebe kroz svoje proizvode i
usluge ili kroz broj osoba iz kategorije ugroenih koje upoljavaju. Ovo je odlika koja ih razlikuje
od drutveno odgovornog poslovanja koje stvara pozitivne drutvene promene indirektno preko
primenjivanja drutveno odgovornog poslovanja (npr. stvaranjem i implementiranjem filantropskih
fondacija, isplaivanjem odgovarajuih plata svojim zaposlenima, korienjem ekolokih sirovina,
obezbeivanjem volontera za pomo u drutvenim projektima).
2. Socijalna preduzea koriste zaraene prihode u strategiji praenja dvostruke ili trostruke
donje crte, bilo samostalno ili kao znaajni deo neprofitnog meovitog prihoda, koji takoe
ukljuuje dobrotvorne priloge i dravne subvencije. Ovo ih razlikuje od tradicionalnih neprofitnih
organizacija koje se oslanjaju prvenstveno na filantropski ili dravni vid pomoi.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama postoji razlika izmeu socijalnog preduzea" i
socijalnog preduzetnitva to iroko obuhvata razliite aktere kao to su korporacije, socijalno
odgovorni investitori, klasine kompanije, organizacije etvrtog sektora, drutveno odgovorne
velike korporacije, socijalne inovatore i druge. Svi ovi tipovi entiteta bore se sa drutvenim
potrebama na razliite naine, meutim, ukoliko direktno ne zadovoljavaju drutvene potrebe kroz
sopstvene proizvode ili usluge ili kroz broj ugroenih osoba koje upoljavaju, ne mogu se
kvalifikovati kao socijalno preduzee.

2.3. Socijalno preduzetnitvo u Aziji

2.3.1. Hong Kong
U Hong Kongu ne postoji poseban pravni oblik za socijalna preduzea. Ona su uglavnom
registrovana kao kompanije ili neprofitne organizacije. Vlada Hong Konga definie socijalno
preduzee kao poslovni poduhvat koji ostvaruje socijalne ciljeve i koji svoj profit reinvestira u
ostvarivanje socijalnih ciljeva za koje se zalae, pre raspodele profita svojim akcionarima.
Poslednjih godina osnovane su brojne poslovne filantropske organizacije, kao to je Drutvena
poslovna organizacija Hong Konga, sa osnovnim ciljem da investiraju u razliita socijalna
preduzea koja imaju znaajan drutveni uticaj.

2.3.2. Indija
U Indiji, socijalno preduzee moe biti neprofitna nevladina organizacija (NVO), uglavnom
registrovana kao udruenje prema Indijskom regitracionom aktu o udruenjima, fondacija na
osnovu Indijskog akta o dravnim fondacijama ili kompanija iz lana 25 na osnovu Indijskog akta
o kompanijama iz 1956. godine. Indija ima oko 2 miliona NVO-a, koje ukljuuju i veliki broj
religioznih organizacija, religioznih fondacija, kao to su: Temples, Mosque and Gurudwara
asocijacije koje se smatraju za socijalna preduzea.
Socijalna preduzea u Indiji primarno su nevladine organizacije koje dobijaju sredstva kroz
pruanje usluga (esto su to manifestacije i sline drutvene aktivnosti koje prikupljaju sredstva) i
ponekad kroz prodaju proizvoda. Uprkos tome, u Indiji termin socijalno preduzee nije u irokoj
upotrebi, umesto toga koriste se termini NVO i NPO (neprofitne organizacije). Prava deteta (eng.

24

Child Rights) i Ti i ujedinjeni mladi" (eng. You and Youth United) su primeri ove vrste socijalnih
preduzea koja prikupljaju sredstva prodajom sopstvenih proizvoda ili usluga, ili kroz akrivnosti za
prikupljanje sredstava (organizovanje dogaaja, donacije, subvencije) da bi unapredila svoje
drutvene i ciljeve zatite ivotne sredine.
U sektoru poljoprivrede Internacionalna razvojna preduzea pomogla su da se milioni
malih farmera u Indiji izvuku iz siromatva. Pol Polak govori detaljno o ovoj temi u svojoj knjizi
Izlazak iz siromatva (2008)17.

2.3.3. Malezija
Malezijska alijansa socijalnih preduzea definie socijalna preduzea kao organizacije
koje su stvorene da odgovore na drutvne probleme, a koje koriste poslovne modele da bi bile
finansijski odrive. Socijalna preduzea nastoje da ostvare ne samo finansijsku dobit, ve i
drutvenu dobit za svoje korisnike.. Alijansa posmatra socijalna preduzea kao poslovne
poduhvate sa drutvenim fokusom koji se razlikuju od neprofitnih organizacija.

2.4. Socijalno preduzetnitvo u Africi

2.4.1. Gana
Registrovana neprofitna Trashy Bags kompanija nastala je 2007. godine sa ciljem skretanja
panje javnosti na problem plastinog otpada sa kojim se susree Gana i da bi se pokupile kese sa
ulica Akre. Ova kompanija kupuje otpad od onih koji ga sakupe. Posle pranja i suenja od kesa se
prave moderne torbe i drugi proizvodi koji se kasnije prodaju u Akri i izvoze u osam razliitih
zamalja irom sveta. Kompanija Trashy Bags sakupila je 20 miliona plastinih kesa od svog
osnivanja i upoljava 60 radnika.

2.4.2. Kenija
Mnoge nevladine organizacije u Keniji koriste poslovne modele u cilju poboljanja ivota
ljudi u ruralnim delovima zemlje. Primer ovoga je KOMAZA, neprofitno socijalno preduzee koje
uzgaja drvee. Ovo preduzee posluje sa malim farmerima koristei trinu ekonomiju koja im
omoguuje da se ukljue u trite obrade drveta vee vrednosti. Jo jedan primer je RISE KENYA,
organizacija koja sprovodi projekte koji bi umanjili klimatske promene u relativno sunom
istonom delu Kenije. Takoe, kenijska socijalna preduzea potpomau projekte rukotvorina, npr.
ene koje se tradicionalno bave tkanjem prave proizvode koji se plasiraju na trite u glavnom
gradu, Najrobiju, i na trita Evrope i Amerike.
Druga socijalna preduzea u Keniji su orijentisana ka razvouj, a to su Fond Jednog Jutra,
Nuru International and Alive & Kicking (ovo poslednje vodi fabriku sportskih lopti u Najrobiju).
Kenijska socijalna preduzea ukljuuju i M- Pesa koji olakava ekonomske transakcije preko
telefona.
Socijalna preduzea u Keniji razvila su se toliko da ukljuuju i prostor IT infrastrukture kao
to je povezanost na internet i kompjuterski hardver. Dva ovakva, iHub i NaiLab, centri su za
tehnoloko preduzetnitvo i ostvaruju poslovne poduhvate tipa Tandaa u saradnji sa ICT Board of
Kenya i Akirachix.

17

Pol Polak je osniva neprofitne Meunarodne organizacije za razvoj preduzea (IDE)-je koja je posveena razvoju
praktinih reenja za iskorenjivanje siromatva. (vidi http://www.paulpolak.com)

25

2.5. Zakljuak pregleda

Kroz primere smo videli da socijalna preduzea mogu biti struktuirana kao profitna i
neprofitna. Mnoga komercijalna preduzea smatraju da imaju socijalne ciljeve, meutim, zastupanje
ovakvih ciljeva prvenstveno je motivisano shvatanjem da e njihovim prihvatanjem preduzee
postati finansijski vrednije. Upravo suprotno, socijalna preduzea se razlikuju od komercijalnih po
tome to ona ne nastoje da ponude neku korist svojim investitorima, osim ukoliko ne smatraju da e
na taj nain moi da proire svoje kapacitete u postizanju filantropskih ciljeva koje zastupaju.
Ukoliko socijalni cilj nije primarna svrha preduzea, ono ne moe biti smatrano socijalnim
preduzeem. Uslov je konkretan i znai initi dobroinstvo kroz trgovinu, pre nego initi
dobroinstvo i baviti se trgovinom.

26

"Malo "dobrog" moe prerasti u puno "dobrog"podstaknuto predanou

socijalnih preduzetnika."
Jeffrey Skoll

27

3. SOCIJALNO PREDUZEE U EVROPI

U poslednjih nekoliko godina na teritoriji cele Evrope prisustvujemo snanom irenju
prisustva treeg sektora. Pod ovim terminom se podrazumevaju sve organizacije ekonomskog
sistema koje se nalaze u prostoru izmeu drave i trita ali ne pripadaju u potpunosti ni jednom ni
drugom. U unutranjosti ovog sektora nalazi se mnotvo organizacija razliite tipologije i sistema
organizacije. Bez obzira na njihov organizacioni i pravni status ono to ih karakterie su aktivnosti
usmerene na unapreenje drutva, a ne na sticanje profita. Socijalna preduzea, koja sa punim
pravom pripadaju kategoriji treeg sektora, nose sa sobom neto novo. Ona spajaju privredne
delatnosti i javne poslove kreiranjem dobara i usluga za potrebe drutvenog unapreenja.
U ovom delu knjige izuavamo socijalna preduzea u Evropi trudei se da damo osnovne
informacije o istorijatu, razvoju koncepta, organizacionim formama, politikim i pravnim aspektima
sa pogledom na budunost sektora socijalnog preduzetnitva u narednom periodu. Informacije o
temi se oslanjaju na brojne publikacije, pre svega na Evropske istraivake mree o socijalnim
preduzeima (EMES), urnal socijalnih preduzea i Anal studija kooperative.
Socijalna preduzea razvila su se iz sektora socijalne privrede, koja se nalazi izmeu trita i
drave, i kao takva esto se povezuju sa konceptima tipa trei sektor" i neprofitni sektor. U
sutini, karakteristine organizacione forme socijalnih preduzea zavise od postojeih zakonskih
okvira, politike, ekonomije, blagostanja, kao i kulturne i istorijske tradicije razvoja neprofitnog
sektora u svakoj zemlji. Kao rezultat toga, sektor socijalnih preduzea danas obuhvata nove tipove
organizacija, kao i tradicionalne organizacije treeg sektora redizajnirane novom preduzetnikom
dinamikom. U tom smislu, koncept socijalnog preduzea nema za cilj da zameni koncepte
neprofitnog sektora ili socijalne privrede. Umesto toga, socijalno preduzee povezuje ova dva
koncepta uz fokusiranje na novu preduzetniku dinamiku graanskih inicijativa koje tee ka
ostvarivanju ciljeva od drutvenog znaaja.
Socijalna preduzea u zemljama EU organizovana su u razliitim pravnim oblicima i tee ka
ostvarivanju drutvenih i ekonomskih ciljeva kroz preduzetnitvo. Socijalna preduzea obino su
angaovana na poslovima pruanja socijalnih i integrativnih usluga namenjenih ugroenim grupama
ljudi i zajednicama u urbanim ili ruralnim podrujima. Pored toga, socijalna preduzea se osnivaju i
radi pruanja obrazovnih, kulturnih i usluga zatite ivotne sredine.
Kroz uporednu analizu po dravama lanicama, uz postojanje nacionalnih razlika, mogue
je identifikovati skup kljunih ekonomskih i socijalnih elemenata koji pomau pri definisanju
socijalnih preduzea.
Ekonomski elementi su:
a. Za razliku od tradicionalnih neprofitnih organizacija, socijalna preduzea se direktno
bave proizvodnjom i / ili prodajom robe i usluga (pre nego konsultantskim ili uslugama
distribucije grantova18).
b. Socijalno preduzee je dobrovoljno osnovano i njime upravlja grupa graana. Na osnovu
toga, ono moe da prima donacije iz javnih izvora ili od privatnih preduzea, uiva
visok stepen autonomije, a lanovi imaju pravo da uestvuju i da napuste organizaciju.
c. Finansijska odrivost socijalnih preduzea, za razliku od veine javnih institucija, zavisi
od aktivnosti njihovih lanova koji su odgovorni za obezbeivanje adekvatnih
finansijskih sredstava. Prema tome, socijalna preduzea ukljuuju znaajan nivo
ekonomskog rizika.
d. Za rad u socijalnim preduzeima angauje se minimalan broj plaenih radnika, a postoji
mogunost kombinovanja volonterskog i plaenog rada.

29

Socijalni elementi su:

a. Socijalna preduzea rezultat su inicijative graana i ukljuivanja osoba koje pripadaju
zajednici ili grupi koja ima zajednike potrebe ili cilj.
b. Pravo donoenja odluka imaju sve zainteresovane strane, generalno kroz princip jedan
lan, jedan glas". Iako vlasnici kapitala u socijalnim preduzeima igraju vanu ulogu,
mo odluivanja ne zasniva se na vlasnitvu kapitala.
c. Priroda socijalnih preduzea je participativna, onoliko koliko i korisnici usluga
socijalnih preduzea koja uestvuju u upravljanju aktivnostima. Najee, jedan od
ciljeva je i jaanje demokratije na lokalnom nivou kroz ekonomske aktivnosti.
d. Socijalna preduzea su organizacije koje u potpunosti zabranjuju raspodelu dobiti ili
organizacije, kao to su zadruge, koje mogu distribuirati profit samo do odreenog
nivoa. Socijalna preduzea stoga izbegavaju maksimiziranje profita, ali omoguavaju
ogranienu raspodelu dobiti.
e. Socijalna preduzea slede jasan cilj koristan za zajednicu ili odreenu grupu ljudi. Na
taj nain oni direktno i indirektno promoviu oseaj drutvene odgovornosti na
lokalnom nivou.

3.1. Pojava socijalnog preduzea u Evropi

U poslednjih nekoliko godina, pojam socijalno preduzee postao je poznat u akademskim i
politikim krugovima i u iroj javnosti kao novi inovativni poslovni model koji zadovoljava
drutvene i ekonomske ciljeve, a doprinosi integraciji trita rada, socijalnoj inkluziji i
ekonomskom razvoju. Interesovanje za socijalno preduzee prate decenije priznavanja lokalnih i
nacionalnih vlada i meunarodnih organizacija za ulogu socijalne ekonomije, neprofitnog sektora,
ekonomije solidarnosti ili treeg sektora (Borzaga i Defourny, 2001 Dees, 1998 ). Poslednja
decenija moe se okarakterisati kao kakofonija izraza, fraza, koncepata koji su do nedavno izazivali
nedoumice i nerazumevanja zbog svog vieznaja i razliitih terminolokih interpretacija.
Iz perspektive zajednikih politika, veina zemalja suoila se sa ozbiljnim preprekama.
Neuspeh neoliberalizma u reavanju strukturnih problema siromatva i socijalne iskljuenosti je
mnoge vlade naterao da obrate panju na inicijative graanskog drutva koje je nudilo reenja za
probleme. Ovakve inicijative su nastajale u svim drutvima. Postoje brojni primeri od kojih emo
navesti neke: socijalne kooperative u Italiji, inicijativa ekonomije zasnovane na solidarnosti u
Francuskoj, socijalna ekonomija u Danskoj, brojne mikrokreditne organizacije koje su se pojavile u
celom svetu. Ove inicijative potiu iz civilnog drutva, ali priroda i stepen institucionalizacije
zavise od kulturnih specifinosti.
Danas se termin socijalno preduzee koristi za imenovanje niza raznovrsnih delatnosti,
esto iznad ovih specifinosti, ime se ignorie uloga podsticajne sredine, pa se ova preduzea
predstavljaju kao homogeni, autonomni poslovni modeli sa nekoliko dostinih ciljeva. Nije jasno da
li oni uzimaju oblik novih organizacija" ili nove dinamike u okviru treeg sektora" ili pak kao
seme alternativnih ekonomskih modela razvoja koriste novu kombinaciju resursa - privatnih i
javnih, monetarnih i nemonetarnih (Borzaga i Defourny, 2001 Haugh, 2005, Defourny i Nyssens,
2008). Socijalna preduzea se sa mikro-ekonomskog stanovita neretko posmatraju kao odgovor na
neuspeh trita ili drave ili oboje. Termin je prevaziao kulturne i jezike granice bez veih
problema.
U poslednjih nekoliko godina interesovanje za socijalno preduzee praeno je linim
primerima socijalnih preduzetnika koji govore o inspiraciji, zanosu i poslovnom umu pojedinaca
iji je cilj da promene svet. Na taj nain su inicijative socijalnog preduzetnitva privukle panju
javnosti, organizacija civilnog drutva i donatora potencijala inovativnih pojedinaca koji su u stanju
da odgovore na sveopte drutvene probleme, do sada nereene od strane javnih politika i
tradicionalnih drutveno-ekonomskih aktera. Iako cilj ovog poglavlja nije objanjavanje termina

30

("socijalno preduzee", socijalni preduzetnik, socijalno preduzetnitvo") ili definisanje granica

koje ih odreuju, nasluuje se da je neophodno jasno odrediti njihovo znaenje i terminoloki ih
razgraniiti. injenica da se ovi termini koriste skoro naizmenino u anglo-saksonskom kontekstu,
doprinela je konfuziji aktera naroito u pogledu moi, uticaja i njihovih potencijala, odakle potiu i
oekivanja koja slede.
Institucionalni i pravni oblici socijalnih preduzea znaajno se razlikuju u svim zemljama
EU. Aktuelna rasprava je proirila definiciju socijalnih preduzea pa su sada zadruge, neprofitna i
preduzea zasnovana na interesima zajednice integrisane u socijalne ekonomije i strategije
ekonomskog razvoja zajednice. Ove preduzetnike organizacije voene su drutveno-ekonomskim
motivima (na primer, kombinovane vrednosti, trostruka svrsishodnost) i slede jasne ciljeve za
dobrobit zajednice, kombinujui drutvene i ekonomske ciljeve na originalan nain (Nyssens, 2006).
Potreba za alternativnim ekonomskim strategijama javlja se u mnogim zemljama jer nisu u
mogunosti da ree duboko ukorenjen problem siromatva i socijalne nejednakosti. Stoga ne
iznenauje injenica da socijalna preduzea privlae panju kreatora politika u celom svetu obzirom
na slinost ovog modela sa opredeljenjem drava da se povuku iz oblasti pruanja javnih usluga i sa
rastuom tendencijom istih da usvoje pragmatian pristup drutveno-ekonomskom razvoju. Model
socijalnog preduzea odgovara u oba sluaja. Uprkos velikim razlikama izmeu zemalja na severu,
ali i meu zemaljama severa i juga, podrka ovoj formi poslovanja koja zadovoljava i javne i
privatne ciljeve je univerzalna. Poto se ovakav model razvija, priroda uea drave e
najverovatnije zavisiti od istorijske uloge drave u razliitim nacionalnim kontekstima. Ono to
autori nazivaju "put zavisnosti", igrae odluujuu ulogu u stvaranju razliite forme organizovanja
socijalnog preduzea iz razliitih dravnih politika (Crouch, 2001; Kay, 2005). Iz zajednike
socijalno-ekonomske perspektive, dodatna vrednost socijalnih preduzea proizilazi iz angaovanja u
proizvodnji dobara i usluga, rada i socijalne integracije ugroenih grupa stanovnitva, teritorijalnih
inicijativa, itd. Kroz te aktivnosti socijalna preduzea doprinose izgradnji okvira za odrivi razvoj i
dobrobit, to dokazuju brojna iskustva u OECD zemljama (Borzaga i Tortia, 2007; Galera, 2008;
Powell, 2007). Kao rezultat toga, ona doprinose socijalnoj koheziji, smanjenju siromatva,
akumulaciji drutvenog kapitala i odrivom razvoju na lokalnom i nacionalnom nivou (EMES,
2006; Aiken, 2007).
Rastua fascinacija socijalnim preduzeima od strane mnogih donatora, politiara i drugih
drutvenih aktera moe paradoksalno smanjiti njihov uticaj i potencijal dugorone odrivosti
ukoliko preduzea budu odvuena od njihovog primarnog konteksta. Ono to je ranije
identifikovano kao prednost, prenosivost i mobilnost ovog oblika mikro-ekonomskog
organizovanja, postaje prepreka ukoliko se fokusira iskljuivo na formalni aspekt i previa ira
vizija voenja socijalnog preduzea koje zahteva institucionalne inovacije. Takoe, panja koja se
poklanja socijalnim preduzeima previa kompleksnija pitanja odrivosti ovakve ekonomske
aktivnosti i potrebe za strukturama podrke. Potencijal odrivosti ovih preduzea se jednostavno
oekuje, ime se potcenjuju problemi sa kojima se suoavaju mnoga socijalna preduzea i uloga
vlasti u razvoju ovog sektora. Socijalna preduzea su posebno osetljiva na promene u javnoj
politici, naroito u pogledu njihove podobnosti za javne subvencije (Bacchiega i Borzaga, 2003).
Mnogi autori su istraivali ova vana pitanja. Neki su sugerisali da su socijalna preduzea
deo novog socijalnog miksa" u kome vlade i graani sarauju u dizajniranju novih oblika pruanja
socijalnih usluga (Evers i Laville, 2004; Pestoff i Brandsen, 2006). Ovakva situacija dovela je do
niza novih praksi (kao to su javne nabavke), institucionalnih aranmana (kao to je radna
integracija socijalnih preduzea) i drugih aktera (kao to su inicijative voene od strane manjinskih
ili ugroenih grupa). Odrivost socijalnih preduzea u ostvarenju ciljeva ekonomskog, drutvenog i
kulturnog osnaivanja graana je sloena, zahteva ljudske i finansijske resurse i stvara okruenje za
razvoj javnih politika zasnovanih na inovativnosti. Vano je istai da se u nekim zapadnoevropskim
zemljama smanjuju javna i dobrovoljna" sredstva namenjena socijalnim preduzeima zajedno sa
institucionalizacijom procesa u kontekstu slobodnog trita to je dovelo do paradoksalne situacije:

31

ili su socijalna preduzea raspodeljena" unutar zatvorenog sektora delatnosti kako bi nastavila sa
primanjem javnih sredstava ili su preputena sama sebi u trinoj privredi kako bi mobilisali resurse
koji su im potrebni (Nogales, 2007).
Socijalna preduzea su, na mnogo naina, ograniena u pristupu privatnim i javnim
resursima. Popularizovana u medijima, socijalna preduzea zadobila su veliku panju javnosti koja
ih posmatra kao nova mala hibridna i srednja preduzea (MSP). Priroda njihove misije, aktivnosti,
ak i pravni oblici socijalnih preduzea i dalje ograniavaju njihovu sposobnost da pristupe
resursima. Ovo je posebno indikativno u vezi sa obezbeivanjem finansijskih sredstava.
Pojam socijalnog preduzea se prvi put pojavio u Italiji krajem 80-ih godina prolog veka ali
je zaista poeo da se koristi na evropskom nivou sredinom 90-ih. Do nedavno, pojmovi socijalnog
preduzetnika", socijalno preduzetnitvo" i socijalno preduzee" upotrebljivani su manje-vie za
iste pojmove: jednostavno, moglo bi se rei da je socijalno preduzetnitvo posmatrano kao proces
po kome socijalni preduzetnici stvaraju socijalna preduzea. U prethodnoj deceniji, meutim, u
literaturi vidimo razliite definicije i pristupe svakom od ova tri pojma. Detaljna analiza razliitih
pristupa je van opsega ovog rada, ali moemo istai nekoliko funkcija sa osvrtom na aktuelne
trendove:
- Termin socijalni preduzetnik" posebno istiu amerike fondacije i organizacije kao to je
Ashoka od sredine 90-ih godina prolog veka. One na razne naine identifikuju i podravaju
pojedinca za pokretanje novih aktivnosti posveenih drutvenoj misiji ponaajui se kao pravi
preduzetnici u pogledu dinamike, linog angaovanja i inovativne prakse. Takav socijalni
preduzetnik donosi drugaija reenja drutvenih problema. U Evropi, naprotiv, naglasak je na
kolektivnoj prirodi socijalnih preduzea, kao i na njegovim srodnim ili pridrunim formama.
- Pojam socijalnog preduzetnitva" precizno je koncipiran u kasnim 90-im godinama
prolog veka. Ovaj koncept naglaava socijalne inovacije procesa preduzete od strane socijalnih
preduzetnika. Koncept se sve vie koristi u vrlo irokom smislu, prema razliitim autorima, sada se
odnosi na irok spektar inicijativa, u rasponu od dobrovoljnog aktivizma do korporativne drutvene
odgovornosti. Izmeu ove dve krajnosti identifikujemo sledee kategorije: inicijative, neprofitne
organizacije koje pokreu nove aktivnosti, javno- privatno partnerstvo i sl.
Dok Amerikanci imaju tendenciju da naglaavaju nejasnu granicu" izmeu
institucionalnih i pravnih oblika, kao i kombinovano stvaranje vrednosti" (profita uz drutvene
vrednosti) koji karakterie socijalno preduzetnitvo, Evropljani radije naglaavaju injenicu da se
socijalno preduzetnitvo najee odvija u okviru treeg sektora (tj. privatnog, neprofitnog
sektora). ini se jasno da je, od tri pojma kratko definisanih ovde, socijalno preduzetnitvo"
najsveobuhvatnije.
- Koncept socijalnog preduzea" se prvi put pojavio u Evropi (nekoliko godina pre nego
to se pojavio u SAD), preciznije u Italiji, u asopisu Impresa Sociale" koji je pokrenut 1990.
Koncept je uveden u to vreme kako bi opisao inicijative za koje je italijanski Parlament stvorio
pravni naziv socijalne zadruge" godinu dana kasnije. Kao to e biti prikazano mnoge evropske
zemlje su, od tada do danas, donele razne zakone za promociju socijalnih preduzea.

3.2. Socijalna preduzea kao organizacije treeg sektora

U okviru terminoloke raznovrsnosti opisane u prethodnom odeljku, oigledno je da se neki
oblici socijalnog preduzetnitva mogu nai u privatnom profitnom i javnom sektoru. U vezi sa
pojmom socijalnih preduzea moemo pronai razliite pristupe irom Evrope, uglavnom, u okviru
treeg sektora ili socijalne ekonomije, u oblicima neprofitnih organizacija, kao i zadruga i srodnih
neprofitnih privatnih oblika preduzea.

32

3.2.1. Zaetak socijalnog preduzetnitva u Italiji

U kasnim 80-im godinama prolog veka, u Italiji su se pojavile kooperative kao odgovor na
nezadovoljene potrebe, posebno u oblasti integracije kroz rad. Nastale su zbog injenice da su
odreene grupe stanovnitva sve vie iskljuivane kako na tritu rada, tako i u oblasti pruanja
linih usluga, a u kontekstu poveanog starenja stanovnitva i promena u porodinim strukturama
drutva.
Za razliku od tradicionalnih zadruga koje su primarno orijentisane ka interesima lanova,
ovakve inicijative slue iroj zajednici, sa naglaskom na optem interesu. One se takoe razlikuju
od tradicionalnih zadruga zbog toga to esto ukljuuju razliite vrste aktera u svoje lanstvo
(plaenih radnika, volontera i drugih lanova), dok su tradicionalne zadruge obino orijentisane ka
jednoj zainteresovanoj strani.
Godine 1991. italijanski Parlament je usvojio Zakon kojim se uspostavlja pravna forma za
zadruge socijalne solidarnosti" koje su kasnije preimenovne u socijalne kooperative". Zakon
razlikuje dve vrste drutvene saradnje: one koje pruaju socijalne, zdravstvene i obrazovne usluge,
pod nazivom socijalne kooperative tipa A" (kooperative sociali di tipo a), kao i one koje pruaju
radnu integraciju za ugroene grupe stanovnitva, pod nazivom socijalne kooperative tipa B"
(kooperative sociali di tipo b).
Impresivni razvoj socijalnih kooperativa nije spreio druge vrste italijanskih organizacija
treeg sektora da razviju socijalno preduzetnitvo, pa je, shodno tome, 2005. godine zakonska
regulativa dodatno proirena (IMPRESA Sociale). Ovaj zakon prevazilazi granice ustaljenih pravnih
formi, omoguava razliite tipove organizovanja socijalnih preduzea (ne samo kao zadruga i
neprofitna organizacija, ve kao i investicija), dobijanje prava brenda" socijalnog preduzea, pod
uslovom da su u skladu sa ne-distributivnim ogranienjima i organizovanim predstavljanjem
odreenih kategorija zainteresovanih strana, ukljuujui i radnike i korisnike. Zakon o socijalnim
preduzeima identifikuje irok spektar aktivnosti koje su definisane kao oblasti drutvene
korisnosti": staranje, radna integracija, usluge zatite ivotne sredine, zdravstvo, obrazovanje...
Veoma mali broj organizacija je usvojio ovaj brend jer brendiranje ne ukljuuje nikakvu konkretnu
prednost.
Vie od decenije poto je Italija prva podstakla socijalni koncept preduzea, Vlada Velike
Britanije definie socijalna preduzea kao preduzea sa prevashodno drutvenim ciljevima iji su
vikovi uglavnom reinvestirani u tu svrhu, tj. u posao ili u zajednicu, radije nego to su voeni
motivom maksimiziranja profita za akcionare i vlasnike" (DTI 2002). Socijalna preduzea mogu da
se uhvate u kotac sa irokim spektrom socijalnih i ekolokih pitanja i funkcioniu u svim granama
privrede.
I u Italiji i u Velikoj Britaniji socijalna preduzea ubrajaju se u trei sektor. Preduzea su
definisana kroz njihovu socijalnu namenu i ogranienja o raspodeli dobiti. U obe zemlje socijalna
preduzea su aktivna u irokom spektru aktivnosti. Postoje razlike izmeu ova dva modela. Dok
italijanski zakoni naglaavaju specifian model upravljanja, kroz zahtev da se ukljue razliite
zainteresovane strane, u britanskom modelu naglaava se poslovni karakter socijalnih preduzea:
znaajan deo (obino 50%) ukupnog prihoda mora biti zasnovan na tritu da bi se preduzee
okvalifikovalo kao socijalno preduzee".

3.3. Nove zakonske forme organizovanja

Izmeu usvajanja italijanskog zakona (1991) i implementacije britanskog (2004), ostale
evropske drave su usvajale nove zakonske forme koje odraavaju preduzetniki pristup prihvaen
od strane neprofitnih organizacija, iako nisu uvek koristile termin socijalno preduzetnitvo kao
takav.

33

U Francuskoj, Portugaliji, paniji i Grkoj novi pravni oblici organizovanja preduzea bili
su zadrunog karaktera. Portugalske zadruge socijalne solidarnosti" (cooperative de solidariedade
social) su pravna forma koja je osnovana 1997.g. Ovaj tip kooperative prua usluge sa ciljem da se
podstakne integracija ranjivih grupa kao to su deca, osobe sa invaliditetom i socijalno ugroene
porodice i zajednice. Portugalske zadruge socijalne drutvene solidarnosti uvode u lanstvo
korisnike usluga, radnike i volontere, ali one ne mogu da dele bilo kakve zarade svojim lanovima.
U paniji je nacionalni zakon stvorio etiketu zadruge drutvene inicijative" (Cooperativa de
iniciativa socijal) 1999.g. Taj naziv moe koristiti bilo koja vrsta kooperative radi pruanja
socijalnih usluga ili razvoj privrednih aktivnosti sa ciljem integracije socijalno iskljuenih lica. Kao
i njihove portugalske kolege, panske zadruge drutvene inicijative ne mogu da dele profit sa
svojim lanovima, a njihovi organizacioni oblici obino nisu orijentisani ka vie zainteresovanih
strana, to nije sluaj u nekim drugim evropskim zemljama.
Na kraju, vano je napomenuti da su empirijska istraivanja pokazala da jedna interesna
strana ne moe da ugrozi prirodu socijalnih preduzea, postoji mogunost da upravljake strukture
ine grupe odnosno pojedinci koji neposredno utiu na ciljeve, strukturu i ponaanje, kao to je je
sluaj u mnogim tradicionalnim zadrugama, a da ipak rade na zadovoljavanju potreba zajednice u
celini ili pojedinih ugroenih grupa (Campi, 2006). Ovo jo jednom ukazuje na injenicu da granice
fenomena socijalnog preduzea nisu jasno definisane.
U Grkoj, status drutva sa ogranienom odgovornou socijalne zadruge" (Koinonikos
Sineterismos Periorismenis Eufthinis, KoiSPE) kreiran je 1999.g. za organizacije namenjene
specifinim grupama pojedinaca sa psiho-socijalnim invaliditetom, a sa ciljem da se socioprofesionalna integracija ostvari kroz proizvodne aktivnosti. Ove organizacije zasnovane su na
partnerstvu izmeu pojedinaca ciljne grupe", radnika psihijatrijske bolnice i institucija iz
zajednica. Ovakva multi-stejkholder strategija je i u sri francuskog zakona donetog 2002. kojim se
definie kolektivni interes zadruge" (socit cooprative d'intrt collectif, ili SCIC). Ovaj
francuski oblik zadruge kao poduhvat okuplja zaposlene, korisnike, volontere, lokalne i regionalne
vlasti i sve ostale partnere koji ele da zajedno rade na lokalnom razvoju.
U Belgiji, pravni okvir za kompanije sa socijalnim ciljem" (socit finalit sociale, ili
SFS, na francuskom; vennootschap zonder winstoogmerk, ili VSO, na holandskom), uveden je
1996.g. Tanije, ovaj okvir, strogo govorei, nije novi pravni oblik jer sve vrste poslovnih
korporacija mogu da usvoje etiketu kompanije sa socijalnim ciljem", pod uslovom da nisu
posveeni bogaenju svojih lanova". Zbog toga kompanija mora da definie politiku raspodele
profita u skladu sa svojim socijalnim ciljevima i obezbedi procedure koje omoguavaju svakom
zaposlenom da uestvuje u upravljanju preduzea kroz uee u kapitalu.
U Francuskoj i Belgiji ove zakonske inovacije su imale vrlo mali uspeh. To se moe
objasniti injenicom da zakonske inovacije uvode znaajan broj obaveza prema tradicionalnom
preduzeu, dok se dodata vrednost ne oitava u poslovanju preduzea. Za razliku od koncepta
biznisa zasnovanog na socijalnoj ekonomiji ili solidarnosti koji je bio izvor inspiracije za poslednjih
dvadeset godina, sektor usluga i zadruga sve vie karakterie drutveno orijentisan preduzetniki
pristup. Pojam socijalnog preduzea je daleko od priznavanja u ove dve drave.

3.4. Druge forme organizovanja

Iako se novonastali pravni oblici mogu pokazati kao vaan alat u nekim zemljama, veina
socijalnih preduzea irom Evrope, ak i u zemljama gde postoje nove zakonske forme, organizuje
se prema ustaljenim zakonskim propisima kao to su: asocijacije, kooperative, drutva sa
ogranienom odgovornou ili akcionarska drutva, industrijska i Provident drutva u Velikoj
Britaniji, itd. Generalno, socijalna preduzea su esto osnovana kao udruenja u onim zemljama u
kojima pravni oblik udruivanja omoguava znaajan stepen slobode za prodaju roba i usluga. U
zemljama gde su udruenja ograniena u ovom pogledu, socijalna preduzea se ee organizuju u

34

okviru pravnih oblika kooperativa. U nekim sluajevima socijalna preduzea usvajaju tradicionalne
pravne oblike.
U nekim evropskim zemljama koncept drutvenog preduzea nije deo politike agende niti
akademskog diskursa izvan veoma malog kruga strunjaka, kakav je sluaj u Nemakoj. Glavni
razlog za to verovatno lei u injenici da je nemaki drutveno-ekonomski model baziran na
irokom socijalnom partnerstvu oko koncepta socijalne trine ekonomije", postavljen kao
poveznica izmeu trita i drave sa ciljem da podstakne drutveno-ekonomski razvoj. U okviru
takvog modela posebno je teko istai specifine uloge socijalnih preduzea ili socijalne ekonomije
kao treeg sektora. Iako postoji dosta neprofitnih organizacija koje karakterie preduzetniki pristup
i zadovoljavanje socijalnih potreba, ove organizacije ne ine posebne grupe, one rade u vie
razliitih sredina", svaka u okviru sopstvenih delatnosti.

3.5. Radna integracija kroz socijalno preduzee

Radna integracija kroz socijalno preduzee je kljuno polje aktivnosti za evropska socijalna
preduzea. Socijalna preduzea mogu ostvarivati aktivnosti irokog spektra, poto se drutveni
cilj" moe odnositi na razliite sektore delatnosti. Jedan od osnovnih tipova socijalnih preduzea su
socijalna preduzea za radnu integraciju " (eng. work integration social enterprises - WISEs),
(Nyssens 2006). Zaista, jaka strukturna nezaposlenost meu nekim grupama stanovnitva,
ogranienja tradicionalne politike trita rada i potreba za aktivnom i inovativnom politikom
integracije, postavlja pitanja u vezi sa ulogom koju socijalna preduzea imaju u borbi protiv
nezaposlenosti i podsticanja rasta zaposlenosti.
Tanije, cilj radne integracije kroz socijalna preduzea je da se pomogne nisko
kvalifikovanim nezaposlenim ljudima koji rizikuju stalnu iskljuenost sa trita rada. WISEs
integrie ove ljude u posao i drutvo kroz proizvodne aktivnosti. U velikom broju evropskih zemalja
razvoj specifinih javnih programa usmeren je na ovu vrstu socijalnih preduzea to je dovelo do
koncepta socijalnih preduzea u sistemskoj vezi sa inicijativama kreiranja radnih mesta.

3.5.1. Socijalno preduzee u raspravama o politikama trita rada

Finski Zakon o socijalnom preduzeu (2003) ograniava ovaj termin na oblast integracije
kroz rad. Prema ovom zakonu socijalno preduzee, bez obzira na pravni status, je trino
orijentisana firma stvorena za zapoljavanje osoba sa invaliditetom ili dugorono nezaposlenih
kategorija. Godine 2006. Poljska je takoe donela Zakon o socijalnim zadrugama, posebno
namenjen radnoj integraciji pojedinih ugroenih grupa (kao to su bivi osuenici, dugorono
nezaposleni, osobe sa invaliditetom i bivi alkoholiari ili narkomani).
panski Nacionalni parlament glasao je u decembru 2007.g. za Zakon o preduzeima za
radnu integraciju. Treba napomenuti da ovi razliiti zakoni ne definiu novi pravni oblik ve radije
stvaraju alat kao to je slubeni registar za socijalna preduzea. U nekoliko drugih evropskih
zemalja, ak i tamo gde je termin socijalno preduzee jo relativno nepoznat, kako u debatama
mejnstrim politike, tako i naunim debatama, ovaj termin se koristi u vezi sa pitanjima aktuelne
politike na tritu rada. U Portugaliji, na primer, voene su rasprave o ulozi organizacija treeg
sektora koje vode ka stvaranju integracionih preduzea (empresas de insero) u socijalnom tritu
rada", iji je cilj da kroz rad reintegriu lica sa invaliditetom.
U vedskoj je termin socijalne zadruge" (sociala kooperative) postao sinonim za radnu
integraciju kroz socijalno preduzee", iako vedsku karakterie razvoj socijalnog preduzetnitva u
oblasti linih usluga, na primer, u oblicima zadruga roditelja ili radnika i volonterske asocijacije
(esto sa vie uesnika).

35

Socijalno preduzee je kao koncept vrlo blizu danskog diskursa socijalne kohezije (Hulgrd
and Bisballe, 2004), ali se do sada primarno koristilo kao deo aktivne politike trita rada, sa
ambicijom da tradicionalna preduzea, a posebno mala i srednja preduzea (MSP) postanu vie
drutveno odgovorna po pitanjima integracije nezaposlenih lica na tritu rada.

3.5.2. Javne politike za radnu integraciju: mogunosti i rizici

U mnogim zemljama pored stvaranja novih zakonskih formi ili okvira 90-tih godina prolog
veka, razvijaju se specifini javni programi koji se bave socijalnim preduzeem, od kojih je veina
iz oblasti radne integracije. Primeri javnih programa na nacionalnom nivou su: oni koji promoviu
integraciju preduzea (empresas de insero) u Portugaliji, integracije preduzea i udruenja
posrednika (entreprises dinsertion and associations intermediaires) u Francuskoj, kao i ve
pomenutih socijalnih preduzea (sosiaalinen yritys) u Finskoj i programa socijalne ekonomije u
Irskoj. Na regionalnom nivou postoje javni programi koji se fokusiraju na preduzea za radnu
integraciju (entreprises dinsertion), treninzi na radnom mestu (entreprises de formation par le
travail), socijalne radionice (Sociale werkplaatsen) u Belgiji i preduzea radne integracije
(empresas de insercin) u paniji.
Radna integracija kroz socijalno preduzee sve vie predstavlja sredstvo za sprovoenje
politike trita rada. U nekoliko zemalja socijalna preduzea su postala nosilac takve politike. U
Francuskoj je, na primer, 2.300 registrovanih organizacija sprovodilo obezbeivanje radne
integracije usluga preko javne politike i zapoljavalo oko 220.000 plaenih radnika 2004.g. S druge
strane, ne treba zaboraviti da su socijalna preduzea pioniri u promovisanju integracije
marginalizovanih lica kroz proizvodne aktivnosti, kao i u mnogim drugim oblastima. Moe se rei
da su socijalna preduzea zapravo poela sprovoditi aktivnu politiku trita rada pre nego to je
ovakva politika dobila institucionalni oblik.
Priznanje od strane javnih vlasti je da radna integracija koju obavljaju socijalna preduzea
omoguava, u veini sluajeva, pristup javnim subvencijama koji je iako i dalje ogranien,
stabilniji. Ove subvencije su esto samo privremene, one se po pravilu dodeljuju radi pokretanja
inicijative i da se nadoknadi privremena nezapoljivost" radnika. Takve mere za cilj imaju
olakavanje prelaza od nezaposlenosti do prvog" trita rada. U nekim sluajevima (kao to je
definisano finskim Zakonom), socijalna preduzea se samo ukljuuju u aktivne radne programe kao
bilo koji drugi tip preduzea koje zapoljava radnike potrebnih profila.
Kao pri prepoznavanju i pruanju podrke radnoj integraciji kroz socijalno preduzee, javne
politike takoe mogu da utiu na ciljeve organizacija koji se vremenom mogu menjati kroz proces
institucionalizacije. Ovo izgleda jasno u sluaju kada se analizira filozofija inovativnih socijalnih
preduzea koja su se pojavila u 80-im godinama prolog veka. Kljuno pitanje je osnaivanje i
integracija marginalizovanih grupa kroz uee u preduzeima iji je cilj da ponudi ugroenim
radnicima priliku da preispitaju ulogu rada u svojim ivotima i povrate kontrolu nad svojim linim
projektima. Takva koncepcija podrazumeva ne samo pruanje zanimanja za ta lica, nego i razvoj
odreenih vrednosti, na primer kroz demokratsko upravljanje strukturama u kojima su ugroeni
radnici dobili ulogu, i / ili kroz proizvodnju roba i usluga za generisanje kolektivnih koristi (kao to
su socijalne usluge ili usluge u vezi sa ivotnom sredinom) za teritoriju na kojoj se nalaze socijalna
preduzea.
Progresivna institucionalizacija i profesionalizacija ove oblasti tokom godina, kroz javne
sisteme podrke i u sve veoj povezanosti sa aktivnom politikom trita rada, generie jak pritisak
da se instrumentalizuje socijalna misija" za integraciju ugroenih grupa u tritu rada. To
objanjava zato su neke inicijative odluile da ne koriste javne politike integracije kroz rad kakav
je, na primer, sluaj inicijative lokalnog razvoja" u Irskoj koji nije iskoristio okvir ove socijalne
ekonomije (O'Shaughnessy 2006). Iako su lokalne razvojne inicijative nastale pre sprovoenja

36

nacionalnog programa socijalne ekonomije, iji efekti su doveli do rasta socijalnih ekonomija,
njihova nespremnost da iskoriste dravno socijalno finansiranje ima dva razloga:
1. lokalni razvoj kroz socijalno preduzee za radnu integraciju" je ve imao koristi od
sprovedenih aktivnih politika trita rada (ALMP), odnosno zapoljavanja u zajednici i
2. Uslovi za ulazak u programe finansiranja dravne socio-ekonomske pomoi su bili
rigorozni, naroito zbog uslova koji propisuje da socijalno preduzee postane odrivo u
roku od tri godine (O'Shaughnessy 2006).

3.5.3. Budunost socijalnog preduzea izvan radne integracije

Iako se u Evropi socijalno preduzee posmatra kao oblik radne integracije, ono je takoe
iskusilo razvoj u mnogim drugim oblastima. Na primer, od ranih 90-tih godina prolog veka,
italijanskog "tipa A" socijalne kooperative, koje prua drutvene i personalne usluge, socijalno
preduzee je doivelo nagli razvoj i zaposlilo hiljade visoko kvalifikovanih profesionalaca u oblasti
zdravstvene zatite, psihologije, zatite mentalnog zdravlja i edukacije. Broj preduzea i radnih
mesta takvih usluga je uvek bio mnogo vei nego u B-tipu (radne integracije) socijalne zadruge.
U vedskoj i Francuskoj usluge brige o deci su glavna delatnost socijalnih preduzea. Njima
esto upravljaju roditelji i strunjaci, a to je odgovor na nedostatke javnih usluga u ovoj oblasti
(Fraisse et al 2007). Isto se moe rei i za Veliku Britaniju koja takoe svedoi o brzom rastu
socijalnih preduzea u oblastima socijalnog stanovanja i usluga kune nege, kao i u irokom spektru
socijalnih usluga, ukljuujui kulturu, umetnost i sport. U Belgiji i Francuskoj takozvane srodne
usluge" se odnose na razliite line ili kolektivne usluge koje nude socijalna preduzea.
U nekim zemljama, poput Irske, naglasak je na ulozi socijalnih preduzea i socijalne
ekonomije u lokalnom razvoju. Slian trend moe se uoiti u Grkoj, gde su osnovane agroturistike zadruge u udaljenim oblastima, uglavnom od strane ena.
Sa aspekta pravnog okvira, jasno je da francuski kolektivni interes zadrunog drutva",
portugalske kooperative socijalne solidarnosti", belgijske kompanije sa socijalnim ciljem i
panske kooperative drutvene inicijative" nisu osnovane samo za integrativni rad preduzea;
pruanje socijalnih usluga se nalazi u sri panskih i portugalskih zakona. ak i zemlje kao to su
Finska i Poljska, gde se tekue zakonodavstvo u oblasti socijalnih preduzea ili socijalnih zadruga
fokusira samo na radnu integraciju, pojavljuju se novi sektori delovanja, kao to su socijalne i
usluge u zajednici.
Istovremeno, italijanski Zakon o socijalnom preduzeu koji je donet 2005. eksplicitno otvara
nove sektore drutvene korisnosti", a to su zatita ivotne sredine i eko-sistema, kulturne batine i
kulturnih usluga, socijalnog turizma, istraivakih aktivnosti i obrazovanja. Imajui u vidu sve
navedene oblike razvoja, moe se oekivati diverzifikacija aktivnosti socijalnih preduzea irom
Evropske unije, ukljuujui i nove zemlje lanice.

3.6. Javne nabavke i druge javne politike

Javne nabavke, tj.ugovaranje kupovine roba ili usluga su kljuni kanal za javne vlasti kojim
moe da se podri misija socijalnih preduzea. Empirijska analiza ukazuje na znaaj uea
socijalnih preduzea u sistemu javnih nabavki posebno na lokalnom nivou (Laville et al 2005).
Po odreenim pravilima definisanim u evropskom zakonodavstvu, javni organi (obino na
lokalnom nivou) mogu da privileguju" socijalna preduzea kako bi podrali njihovu socijalnu
misiju i to u sluajevima kupovine preko odreenih iznosa gde se moraju potovati posebna pravila,
ali ova pravila ne iskljuuju mogunost da se uzme u obzir socijalna dimenzija u postupcima za
dodelu javnih ugovora uesnicima tendera. Dozvoljena su dva razliita kriterijuma dodele:

37

Prvo, javne vlasti mogu da dodele ugovor uesniku tendera sa najniom cenom" (tj. bira
se ponuda sa najniom cenom, za potreban nivo kvaliteta), ili mogu da izaberu dodelu ugovora
"ekonomski najpovoljnijoj ponudi, odnosno da uzmu u obzir i druge kriterijume osim cene (kao
to su socijalni i ekoloki kriterijumi) u odluci o izboru. Javne vlasti mogu i da utiu i na uvoenje
socijalnih klauzula o integraciji ugroenih radnika i da zahtev uine dostupnim za specifine ciljne
grupe ili zajednice.
Praksa uvrtavanja socijalnih kriterijuma u javne ugovore jo uvek nije toliko esta u
Evropskoj uniji. Italija ima najstarije primere takve prakse gde je jo 1991.g. donet zakon kojim se
rezerviu odreeni ugovori javnih nabavki za socijalne zadruge. Iako je zakon morao da bude
revidiran zajedno sa politikom konkurencije nakon primedbi Evropske komisije, takva mogunost
se odrava i ostaje kljuno sredstvo. Debate o ovim pitanjima se jo uvek odravaju na evropskom
nivou.
U mnogim zemljama su pravni okviri kojim se reguliu javne nabavke nepovoljniji za
socijalna preduzea nego u Italiji. Na primer, tenderska procedura koja je regulisana Zakonom o
javnim nabavkama vedske spreava vlasti da uzmu u obzir socijalne faktore, odnosno Zakonom o
javnim nabavkama ne dozvoljava se povlaeni tretman za socijalna preduzea. Ista situacija je u
Irskoj, Velikoj Britaniji, Portugaliji i paniji.
Zakonodavstvo se razvija i u drugim zemljama (npr. u Belgiji), gde se razmilja o uvoenju
socijalnih klauzula u javnim tenderima.Nacionalne i regionalne prakse u ovoj oblasti se relativno
razlikuju irom Evropske unije. U konkurenciji na tritu socijalna preduzea se teko mogu
takmiiti sa profitnim preduzeima iskljuivo na osnovu finansijskih kriterijuma. Socijalna
preduzea esto ukljuuju trokove koji su autsorsovani19 u tradicionalnim kompanijama. Zbog
toga sve je vie zahteva da dravni organi obrate panju na socijalne dimenzije pri dodeli tendera za
javne poslove i ovo je vana tema za budunost socijalnih preduzea irom Evrope.
Drugo, razvoj sistema vauera je jedno od moguih reenja za socijalna preduzea. Ovakvi
sistemi vauera imaju irok spektar primene u oblasti kune nege u Francuskoj i Belgiji. U
kontekstu u kojem je industrija usluga u porastu (posebno linih usluga) zbog kolektivne koristi
koju moe da proizvede (uticaj u smislu kapitala izmeu korisnika, stvaranje kvalitetnih radnih
mesta) razvoj ovih usluga stvara visoka oekivanja.

19

Autsorsing (od engleskog outsourcing (spoljni-izvor-koristi), koristi eksterni izvor) prenos organizacije na osnovu
ugovora pojedinih poslovnih procesa i poslovnih funkcija jedne kompanije u slubi nekoj drugoj kompaniji koja je
specijalizovana u toj oblasti.

38

"Bez promena nema inovacija, kreativnosti i podsticaja za poboljanje.

Oni koji ih iniciraju imaju bolje prilike da upravljaju promenama
koje su neizbene."
William Pollard

39

4. ISTORIJAT: Politiki i pravni koncept upravljanja socijalnim

preuzeima
U ovom poglavlju predstavljen je konceptualni, politiki i pravni okvir prakse upravljanja
socijalnim preduzeima u odabranim zemljama EU sa posebnim osvrtom na radnu integraciju kroz
socijalna preduzea. Kroz detaljan pregled odabranih zemalja analizirani su potencijali i limiti
glavnih modela organizacije socijalnih preduzea u Evropi kao i njihovih podformi. Istraujemo i
sagledavamo razliite sisteme ostvarenja i ukljuivanja razliitih uesnika: javnih, privatnih,
organizacija civilnog drutva i razliite mree saradnje.
Od posebne vanosti su strukture za podrku, stoga smo pokuali predstaviti i analizirati
glavne principe, svrhu i tipine upravljake elemente organizacija koje promoviu, umreavaju i
finansiraju rad socijalnih preduzea. Informacije u ovom delu pregleda se oslanjaju najveim delom
na informacije publikovane od Evropske istraivake mree o socijalnim preduzeima (EMES).

4.1. BELGIJA
4.1.1. Koncept socijalnog preduzea
Koncept socijalnog preduzea je jo uvek nejasan u Belgiji mada se sve ee koristi kako bi
se naglasio preduzetniki pristup usvojen od strane sve veeg broja organizacija treeg sektora.
Uvoenje kompanija sa socijalnim ciljem" u pravni okvir, 1996.g., u direktnoj je vezi sa ovim
trendom. Ovaj okvir nije novi pravni oblik. Sve vrste poslovnih korporacija u svojim statutima u
skladu sa nizom uslova mogu da usvoje etiketu kompanije sa socijalnim ciljem" pod uslovom da
nisu posveeni bogaenju njihovih lanova". Ovaj pravni status (revidiran 2007.g.) usvojen je od
strane vie od 400 preduzea izmeu 1996. i 2006. godine to se moe objasniti injenicom da sa
sobom nosi veliki broj zahteva, pored onih u vezi sa formama tradicionalnih kompanija.

4.1.2. Oblast integracije rada socijalnih preduzea

U sadanjem kontekstu velike nezaposlenosti nisko kvalifikovanog stanovnitva,
najpriznatija delatnost socijalnih preduzea je integracija radom". Ovo polje okuplja organizacije
iji je osnovni cilj da pomognu ljudima koji su bili iskljueni sa trita rada i njihove reintegracije
kroz proizvodne aktivnosti. Radna integracija socijalnih preduzea (WISEs) je prisutna u irokom
spektru sektora: sektor zatite ivotne sredine, graevinarstvo, srodne usluge ...
Prvu radnu integraciju socijalnih preduzea usmerenu na ugroene kategorije ljudi
pokrenulo je civilno drutvo 70-ih i 80-ih godina prolog veka, preispitujui konvencionalne
socijalne politike koje su smatrali isuvie ogranienim. Kada su ovi projekti poeli da rastu, tokom
prve polovine 80-ih, regionalne vlade razvile su posebne javne planove podrke i javno finansiranje
po modelu integracije:
preduzea za obuku na radnom mestu (oko 70 u Valoniji), koja nude tranziciju do
pripravnikog staa;
preduzee radne integracije (oko 250 irom zemlje), koja stvaraju privremeno ili
dugorono zaposlenje kroz postepeno smanjivanje subvencija;
socijalne radionice (oko 100 u Flandriji), koje stvaraju dugorono zaposlenje u
zatienom radnom okruenju za nezaposlene sa ozbiljnim socijalno profesionalnim invaliditetom
... (Gregoire, 2003).
Ovo pravno i institucionalno priznanje, zauzvrat, dovelo je do daljeg poveanja broja
projekata. Druga socijalna preduzea za radnu integraciju, uglavnom udruenja, postaju aktivna i

41

bez podnoenja zahteva za javnu akreditaciju. Samo-akreditacija" (tj. nezavisna klasifikacija) i

praksa umreavanja preduzea se takoe razvila zajedno sa pravnom institucionalizacijom.

4.1.3. Oblast srodnih usluga

Srodne usluge su novi izvori radnih mesta ali i odgovor na potrebe koje ne mogu zadovoljiti
tradicionalne organizacije, bilo da su privatne ili javne. Federalna vlada, ali i belgijske zajednice i
regioni, nedavno su preduzele set inicijativa koje pokazuju interesovanje za ovaj sektor.

4.1.4. Federalni nivo: Sistem vauera za usluge

Na saveznom nivou novi javni sistem podrke pod nazivom sistem vauera za usluge",
uveden je u oblast kune nege. Ovaj sistem je otvoren za irok set usluga (javni, profitni, privatni i
neprofitni serviser) i stavlja ih u konkurentan poloaj na kvazitritu. Vauer odgovara jedanom
satu rada. Vauere kupuju korisnici a zatim prenose servis organizaciji koja zapoljava radnika na
osnovu ugovora o radu.
Usluga vauera otvara novi prostor za socijalna preduzea. Ta socijalna preduzea su u
nekim sluajevima entiteti iz treeg sektora, a sa druge strane, ona se nalaze na nejasnoj granici
izmeu treeg sektora i javne uprave. Socijalna preduzea koja su akreditovana u okviru vauer
sistema takoe mogu da se kombinuju sa drugim javnim sistemima podrke, kao to je jedan od
planova radne integracije ili akreditacija za pomo porodicama u domainstvima. Kljuno
pitanje za budua istraivanja je da se utvrdi kako struktura kvazi-trita podrazumeva moguu
segmentaciju meu raznovrsnim uslugama, kupcima i / ili angaovanim radnicima.

4.1.5. Na regionalnom nivou

Tri belgijske regije su nedavno usvojile javne planove za neprofitne inicijative (udruenja,
preduzea sa socijalnom svrhom ili lokalna javna tela) ugraene u lokalne mree koje kombinuju
radnu integraciju sa srodnim uslugama. Ovi planovi podrke su usmereni na usluge koje ne mogu
biti ukljuene u sistem vauera. Date su inicijative za zapoljavanje posebno teko zapoljivih
grupa i pruanje usluga koje nisu obezbeene od strane tradicionalnih privatnih ili javnih
preduzea.
Akreditovana preduzea imaju koristi od javnih sredstava za pokrie dela trokova vezanih
za svoju dvostruku drutvenu misiju, odnosno pruanje usluga radne integracije i obezbeivanje
boljeg pristupa srodnim uslugama.
Vizija socijalnog preduzetnitva u osnovi ovih razliitih javnih programa u oblasti srodnih
usluga jasno identifikuje socijalna preduzea u okvirima aktivnosti na polju radne integracije, a
kao promoteri ovih inicijativa mogu se pojaviti akteri kako iz civilnog drutva tako i iz javnog
sektora.

4.1.6. Struktura podrke

Treba pomenuti najmanje dve vane injenice kao opte okruenje socijalnog
preduzetnitva, posebno u pogledu podravajuih struktura. Prvo, na nacionalnom nivou, poseban
fond je osnovan od strane vlade 2001.g. u cilju da finansira socijalno odrive ekonomije. S
obzirom na finansijska sredstva dodeljena od strane ovog fonda, on je postao vaan partner za sve
vei broj inicijativa. Drugo, konsultantske agencije za socijalne ekonomije (u Valonija regionu),
od kojih mnoge trenutno rade na svim vrstama inicijativa socijalne ekonomije, sve vie podstiu
javne organe da koncentriu svoje napore na podrku trino orijentisanim inicijativama.

42

4.2. DANSKA
4.2.1. Socijalna preduzea i slini koncepti
Koncept "socijalnog preduzea" (social virksomhed) je jo uvek nov u Danskoj i nije uao u
svakodnevni jezik i danski diskurs o socijalnoj koheziji. Do sada je koncept socijalnog
preduzetnitva primarno korien od stane ljudi koji su unutar ove teme. To su mahom istraivai iz
treeg sektora, sami socijalni preduzetnici i predstavnici treeg sektora u globalu. Meu
politiarima, ovaj koncept je korien kao deo aktivne politike trita rada, sa tenjom da
tradicionalna preduzea, posebno mala i srednja, preuzmu veu socijalnu odgovornost u pitanjima
integracije nezaposlenih osoba na trite rada (Hulgrd & Bisballe 2004).
Slini koncepti koji se koriste u Danskoj su: socijalna ekonomija (social konomi) i
socijalna inovacija (social innovation). Koncept socijalne ekonomije koristi se gotovo kao
ekvivalent konceptu socijalnog preduzea, ali je on manje fokusiran na demokratski ustrojenom
vlasnitvu ili vlasnitvu koje nije zasnovano na kapitalu nego to je pojam socijalnog preduzea.
Koncept socijalne inovacije esto je povezan sa zanemarivanim drutvenim rastom",
socijalna inovacija se posmatra kao karakteristika preduzea koja kombinuju i ekonomske i moralne
vrednosti (Ellis 2004, 2006). Predstavnici privatnog sektora i istraivai iz ovog sektora koncept
socijalne inovacije koriste i naglaavaju kao nain stvaranja novog rasta.

4.2.2. Podruja delovanja i organizacija socijalne ekonomije

Socijalna preduzea i organizacije socijalne ekonomije se mogu prema podruju njihovog
delovanja klasifikovati u etiri glavne grupe:
1. Organizacije koje pruaju volontersku socijalnu podrku, na primer krizni centri i
sklonita za ene rtve nasilja grupe samopomoi", zatim u svim oblastima socijalnih
ili psiholokih kriza (razvod, samoubistvo, teke bolesti, itd.) ili nekomercijalne radnje
koje su povezane sa crkvenim zajednicama.
2. Kooperative i kompanije koje su zasnovane na principu demokratskog lanstva, gde
lanovi nuno ne rade u kompaniji, ali utiu na odluivanje i planiranje putem svojih
glasova. Ovakve organizacije mogu se nai na podruju trgovine na malo, poslovima
finansija i osiguranja ili suvlasnikim osiguravajuim kompanijama ili zadrunim
ekolokim farmama koje proizvode i prodaju dobra.
3. Organizacije koje pruaju obrazovanje ili obuku na radnom mestu ranjivim grupama i
nezaposlenim licima.
4. Lokalni razvoj i projekti urbane obnove koji uspostavljaju partnerstvo izmeu javnog,
privatnog i treeg sektora (Bisballe 2006).

4.2.3. Socijalna preduzea, na raskru tri sektora

Integracija javnog i treeg sektora u Danskoj je veoma visoka. Danska socijalna preduzea
umnogome se oslanjaju na javnu podrku i javno sponzorstvo. Poslovi koje obavljaju danska
socijalna preduzea su neretko isti oni koje obavlja socijalna sluba, a ciljevi i vrednosti socijalnih
preduzea esto su deo javne politike strategije. Sa druge strane, socijalna preduzea mogu uzeti
uea u otvaranju javnih debata i na taj nain uticati na politiku agendu. Kompanije koje
karakterie socijalna inovacija se mogu nai na podruju biotehnologije zajedno sa kompanjama
koje stvaraju proizvode koji se koriste u zemljama treeg sveta, u borbi protiv malarije ili u
pronalaenju nagaznih mina.

43

4.2.4. Institucije sopstvenog vlasnitva u javnim partnerstvima

U Danskoj ne postoji specifina legislativa za socijalna preduzea. Meu razliitim pravnim
formama koje su prihvaene od strane socijalnih preduzea prevagu ima forma institucije
sopstvenog vlasnitva" (selvejende institution). Termin institucije sopstvenog vlasnitva odnosi se
na pravni status organizacija irokog spektra: od kulturnih i obrazovnih organizacija koje se bave
zatitom ivotne sredine, drutvenih organizacija koje obezbeuju razliite usluge od javnog
znaaja, do sektora privatnih kola.
Stepen povezanosti ovih organizacija, sa jedne strane, i nacionalnih, regionalnih i javnih
tela, sa druge strane, varira od jedne organizacije do druge - rangirajui socijalna preduzea od onih
koja su manje ili vie integrisani delovi lokalnog javnog sistema socijalne pomoi do organizacija
koje su veoma malo ili nimalo u okviru nadlenosti javne uprave.

4.3. FRANCUSKA
4.3.1. Koncept socijalnog preduzea
U Francuskoj je koncept socijalnog preduzea (entreprise sociale) jo uvek nov i njegova
upotreba i razumevanje ogranieno je na krug eksperata i socijalnih preduzetnika. Ovaj koncept nije
korien kao kljuni od strane kreatora politike i nije dovoljno poznat iroj javnosti. Svakako,
pojam socijalnog preduzea je daleko od toga da bude prepoznat kao koncept socijalne i
ekonomije bazirane na solidarnosti, koji je okupio relevantne aktere u poslednjih dvadeset godina.
Meutim, neki dogaaji su doveli do vidljivih znakova napredovanja oblasti socijalnog
preduzetnitva u francuskom drutvu. Ovi dogaaji su izmeu ostalog niz regionalnih
konferencija o socijalnom preduzetnitvu, otvaranje katedre za socijalno preduzetnitvo od strane
nekih poslovnih kola, niz aktivnosti koje je sprovela Agencija za valorizaciju socioekonomskih
inicijativa (Agence de valorisation des initiatives socio-conomiques, or Avise) i organizacija
Internacionalne konferencije u Parizu na temu Rekonfigurisanje odnosa izmeu ekonomije i
solidarnosti, asocijacije, kooperative i socijalna preduzea, u junu 2007.
tavie, granice izmeu asocijacija i kooperativa postaju manje jasne. Ovakav organizacioni
razvoj dovodi do stvaranja novih pravnih formi koje e se fokusirati na koncept socijalnog
preduzea. Uveane komercijalne aktivnosti asocijacija i njihova uloga kao poslodavca navele su
brojne autore, (kao Hly 2004) da priaju o udruenim preduzeima (entreprises associatives).
Sa promenom javnih regulativa i sa pojavom konkrurencije izmeu asocijacija i privatnih
kompanija koje pruaju socijalne usluge (npr. usluge za starije), trini pritisak nije vie oganien
na zajedniku dobit udruenja i kooperativa ve je postao realnost za znaajan deo udruivakog
sektora.
Oito je da je Francuska, kao i druge zemlje EU, doivela razvoj razliitih vrsta socijalnih
preduzea za radno integrisanje (Bucolo, 2006). U podruju borbe sa razliitim formama
ekskluzije u 80-tim i 90-tim godinama prolog veka, socijalna preduzea koja se bave radnom
integracijom sainila su strategiju za borbu protiv nezaposlenosti i ekskluzije. Ova strategija se
pokazala kao inovativna utoliko to je mobilizovala rad i stvaranje velikog broja preduzea koja
slue socijalnim ciljevima kroz integraciju na trite rada ugroenih grupa ljudi (nezaposlene osobe,
primaoci socijalne pomoi, nekvalifikovani mladi radnici, hendikepirane osobe, itd).

4.3.2. Novi pravni status "zadruga zajednikog interesa"

Glavna zakonska novina proteklih godina u Francuskoj bila je stvaranje nove legalne forme,
zadruge zajednikog interesa (socit cooprative d'intrt collectif, or SCIC). Zadruga
zajednikog interesa jeste privatna organizacija koja se bazira na zajednikom interesu. Ova nova

44

forma kooperativnog poduhvata povezuje poslodavce, korisnike, volontere, lokalne i regionalne

vlasti i svakog drugog partnera koji je zainteresovan da se prikljui radu na datom projektu lokalnog
razvoja. Stvaranje ove vrste pravnih oblika je jedan od rezultata debate razliitih aktera koji su
ukljueni u uspostavljanje i razvoj lokalnih inicijativa. Ovo je rezultat rada think tank-ova20
oranizovanih od strane Francuskog pokreta za kooperativu, a koji se odnosi na sprovedena
istraivanja i inicijative koje su nastale u Evropi u podruju socijalnih preduzea (Borzaga and
Defourny 2001). Iskustvo socijalnih kooperativa u Italiji, na primer, bio je izvor inspiracije.
Meutim, posle pet godina postojanja ovih pravnih oblika, osnovano je samo 94 zadruge
zajednikog interesa.

4.3.3. Podrka i finansiranje socijalnog preduzetnitva

Jedno od aktuelnih pitanja koja se tiu socijalnog preduzetnitva jeste neprepoznavanje
njegove specifinosti u javnim programima i fondovima podrke za samozapoljavanje i razvoj
mikro i malih preduzea. Jedan od ciljeva lokalnih uprava je da sprovedu javne akcije koje idu u
korist socijalnoj i na solidarnosti baziranoj ekonomiji, lansiranjem specijalnih metodolokih i
finansijskih mehanizama podrke koji uzimaju u obzir: nematerijalne parametre, kolektivne
dimenzije, drutveni uticaj i iskoristivost pozitivnih eksternalija socijalnog preduzetnitva.
Na veini mesta postoje lokalne strategije koje streme da podre integraciju kroz ekonomsku
aktivnost, ali glavni zadatak javnih politika za socijalnu i ekonomiju baziranu na solidarnosti jeste
da pruaju podrku socijalnom preduzetnitvu bez uslovljavanja, da osnovni cilj socijalnih
preduzea bude stvaranje radnih mesta i integracija ugroenih grupa u trite rada. U stvari, ono to
motivie veinu socijalnih preduzetnika na otvaranje socijalnog preduzea nije borba protiv
ekskluzije, nego odrivi razvoj, internacionalna solidarnost, stvaranje drutvenih veza, umetnike i
kulturne aktivnosti, itd. Otvaranje radnih mesta i radna integracija, u takvim sluajevima, jesu pre
posledica aktivnosti nego glavni cilj.

4.4. FINSKA
4.4.1. Vrste socijalnih preduzea
U Finskoj su socijalna preduzea za radnu integraciju jedini tip socijalnih preduzea u praksi
i termin socijalno preduzee (sosiaalinen yritys) je rezervisan za njih po zakonu. Ipak, mora biti
primeeno da e u skorijoj budunosti termin socijalno preduzee biti korien u irem kontekstu,
to potvruje i skori razvoj, npr. na polju socijalne i zdravstvene zatite.
Svakako, mnogi pruaoci usluga iz ovog sektora nee biti prepoznati kao socijalno
preduzee, prepoznajemo ih kao privatna preduzea i kompanije, udruenja koja se nalaze irom
zemlje, kao to su nacionalna udruenja za ometene, slabovide ili gluve koja imaju vanu ulogu u
pruanju usluga njihovim lanovima (ove usluge esto pruaju kompanije koje su vlasnitvo
nacionalnih udruenja).

4.4.2. Socijalno preduzee za radnu integraciju

Nastojanje Finske da upoljava osobe sa posebnim potrebama u specijalizovanim
organizacijama datira jo iz prvih godina posle drugog svetskog rata i iz 60-ih godina prolog veka.
S obzirom na to da Finska pripada grupi bogatih nordijskih zemalja koje karakterie univerzalni
sistem uzajamne pomoi u okviru koga odgovornost da se pomogne onima koji imaju potrebu za

20

Think tank (engl. think tank) je oblik neprofitne organizacije iji se lanovi bave istraivakim radom, obrazovnim
radom o odreenoj politici ili raznim pitanjima.

45

tim lei na javnom sektoru, pitanja radne integracije i stvaranja stabilnih radnih mesta za osobe sa
posebnim potrebama uglavnom su reavana u okvirima javnog sektora. Tokom 60-ih do ranih 90-ih
godina, optine i drugi inioci javnog sektora osnovali su, uz specifinu pomo drave, preko 300
radnih centara i sklonita u okviru kojih su organizovane radionice za radnu integraciju.
Do 90-ih godina prolog veka stepen nezaposlenosti ostao je nizak tako da nije postojala
realna potreba za socijalnim preduzeima. Meutim, masovna nezaposlenost i duboka ekonomska
kriza koja je pogodila Finsku poetkom 90-ih promenila je situaciju. Sredinom 90-ih, socijalna
preduzea su se razvila kroz tri forme, pored gore pomenutih tradicionalnih formi sklonita i
radnih centara, tu su i:
- seoske zadruge (lokalni razvoj i socijalne usluge);
- udruenja za nezaposlene i radne kooperative;
- profesionalci koji organizuju pruanje socijalnih i usluga zdravstvene nege.
U kasnim 90-im godinama prolog veka, udruenja za osobe sa posebnim potrebama i
udruenja za nezaposlene sprovela su nekoliko razvojnih projekata koje je finansirao Evropski
socijalni fond u cilju razvoja socijalnih preduzea. Dobri rezultati koji su postignuti kroz ove
projekte Evropskog socijalnog fonda doveli su do nekoliko preliminarnih predloga nacrta Zakona o
socijalnim preduzeima. Ministarski komiteti, osnovani da bi se ustanovila potreba za ovakvim
zakonom, zakljuili su da ne postoji potreba za njim. Meutim, to nije dovelo do zavretka diskusije
o potrebi i ulozi socijalnih preduzea. U stvari, ideja o radnoj integraciji kroz socijalna preduzea
kao nainu da se stvore nova radna mesta generalno je bila prihvaena od strane osoba sa posebnim
potrebama i onih koji se bore protiv nezaposlenosti. Ministarstvo rada, koje se borilo sa problemom
dugorone strukturalne nezaposlenosti (270 000 ljudi koji trae posao, od ega je 90 000 sa
posebnim potrebama), takoe je u socijalnim preduzeima videlo priliku da se rei makar deo ovog
problema.
Oekivane znaajne promene u dostupnosti radnih mesta u narednim godinama su, takoe,
ukazivale na potrebu poveanja stepena zaposlenosti, ne bi li se osiguralo funkcionisanje i
finansiranje strukture uzajamne pomoi.

4.4.3. Finska uredba o socijalnim preduzeima

Finska uredba o socijalnim preduzeima (1351/2003) konano je usvojena krajem 2003.
godine, posle veoma brze pripremne procedure i stupila je na snagu 1. januara 2004. godine. Prema
ovoj uredbi, socijalno preduzee:
- je preduzee za upoljavanje ljudi sa posebnim potrebama i dugorono nezaposlenih;
- je trino orijentisano preduzee koje proizvodi sopstvene proizvode / usluge;
- bi trebalo da se registruje kao trgovina u registru socijalnih preduzea pri Ministarstvu
rada;
- bi trebalo da isplauje svim zaposlenima (bez obzira da li su u pitanju ljudi sa posebnim
potrebama ili ne) plate koje su u skladu sa platama u grani industrije kojom se dato
socijalno preduzee bavi.
tavie, u statutu preduzea mora eksplicito stajati da je osnovni cilj preduzea upoljavanje
osoba sa posebnim potrebama i dugorono nezaposlenih. Osobe sa posebnim potrebama i
dugorono nezaposleni moraju initi minimum 30% od ukupne radne snage socijalnog preduzea, a
svako socijalno preduzee koje je registovano mora uposliti makar jednu osobu sa posebnim
potrebama. Samo ona preduzea koja su registrovana mogu koristiti sintagmu socijalno
preduzee" u reklamiranju ili u svom nazivu.

46

4.4.4. Javna podrka za registrovana socijalna preduzea

Socijalna preduzea u Finskoj nemaju neke posebne javne olakice i u skladu sa tim ne
postoje ogranienja u nainu na koji e koristiti sopstveni profit ili viak koji ostvare. Javni servisi
za upoljavanje mogu da prue pomo u osnivanju socijalnog preduzea kao i udruenja i fondacije
koje imaju za cilj promovisanje socijalnih preduzea. Ova pomo ne moe biti dodeljena za
promociju komercijalnog razvoja socijalnih preduzea.
U skladu sa ovim ogranienjima, samo mali broj preduzea aplicira za ovaj vid pomoi.
Pored ove pomoi, koja je namenjena iskljuivo registrovanim socijalnim preduzeima, ostala
preduzea mogu da ostvare sve vrste pomoi, zajmove, i sl. koja je dostupne bilo kom
registrovnom preduzeu u zemlji.
Prilikom aplikacije za pomo kojom se pokrivaju delovi trokova za plate za dugorono
nezaposlene i/ili uposlene sa posebnim potrebama, registrovana socijalna preduzea su
kvalifikovana za laku proceduru nego normalna" preduzea i mogu da apliciraju za maksimalnu
donaciju, to nije uvek sluaj sa drugim preduzeima. Zabrinutost zbog nepravedne konkurencije,
izraena od nekih organizacija koje predstavljaju mala i srednja preduzea i industriju kao i dela
prualaca usluga u javnom sektoru, uinila je da je postalo nemogue da se omogue i druge
pogodnosti (kao to je smanjenje poreza) za socijalna preduzea (Pttiniemi 2006).
Konano, ono to je bitno naglasiti, a tie se javne podrke, jeste injenica da dananja
Finska funkcionie na principima neoliberalizma. Na primer, optine ili druga javna tela, kada
delegiraju socijalne usluge, veoma retko razvijaju praksu javnih nabavki koje mogu koristiti
socijalnim preduzeima ili asocijacijama u drutenom sektoru.

4.5. IRSKA
4.5.1. Vrste socijalnih preduzea u Irskoj
Socijalna preduzea su deo Irske socijalne ekonomije koja takoe ukljuuje humanitarna
udruenja i kooperative. U ranim 90-im godinama prolog veka, Planet (mrea partnerskih
kompanija iz iste oblasti) i Nacionalna drutveno ekonomska grupa razvili su tipologiju
organizacija socijalne ekonomije na osnovu koje su nastale kasnije zakonske mere finansiranja u
okviru kojih postoje tri glavna podskupa:
- socijalni biznisi, uglavnom finansirani putem prihoda od trgovine
- socijalna preduzea koja nastaju tamo gde se potreba za odreenom robom i uslugama
unutar zajednice ne poklapa sa sredstvima koja su predviena za zadovoljavanje tih
potreba, zbog lokalnih nedostataka ili niske gustine naseljenosti stanovnitva
- preduzea koja baziraju svoje poslovanje na ugovorima sa javnim sektorom u oblastima
nepovoljnim za lokalni biznis.
Pokuaj da se kategoriu Irska socijalna preduzea sproveo je OHara (2001), izvodei pet
optih kategorija Irskih socijalnih preduzea na osnovu njihovih ciljeva, aktivnosti i radnji. Ove
kategorije su sledee:
- socijalna preduzea za radnu integraciju, povezana sa integracijom marginalizovane
grupe ljudi na trite rada
- kreditne unije
- socijalna preduzea koja pruaju line i zastupnike usluge
- organizacije lokalnog razvoja
- stambene kooperative
Pokret Irske kreditne unije, osnovan 1957. godine, odlian je primer uspenog socijalnog
preduzea. Kreditna Unija se sastoji od grupe ljudi koji zajedniki tede novac i pozajmljuju ga
jedni drugima uz razumne kamatne stope. Pokret Irske kreditne unije je dobrovoljni pokret, svaka

47

kreditna unija je nezavisno autonomno telo koje ima podrku i savetodavnu pomo od centralnog
tela Irske lige kreditnih unija (ILCU). Irska liga kreditnih unija je krovna organizacija za veinu
kreditnih unija u Irskoj. Postoji 547 kreditnih unija u zemlji koje opsluuju preko 3,2 miliona
lanova, sa procenjenih 3,6 milijarde evra prometa. Kreditna Unija je ustanovljena kao odriva
alternativna finansijska institucija u Irskoj (Carroll & Beckett 2007) sa svojih priblino 3800
zaposlenih i sa 24% uea na nacionalnom kreditnom tritu.
Stambene kooperative, sa svoje strane, ine posebnu formu neprofitne zajednike stambene
asocijacije; one rade da zadovolje potrebe zajednice za stambenim prostorom. lanovi kooperative
su korisnici stambenih usluga koje obezbeuje kooperativa. Stambene kooperative vode poreklo iz
19. veka kada su udruenja zajednike pomoi pokuavala da oiste siromane kvartove, poveaju
sigurnost zakupa i obezbede pristupane mogunosti za stanovanje.
Male vlasnike graevinske kooperative, koje su se razvile u Irskoj tokom ranih 50-ih
godina prolog veka, bile su vie drutveno orijentisane, a manje voene filantropskim ciljevima
nego njihove pretee. Nove inicijative bile su uspostavljene od strane lokalnih grupa za samopomo
koje su nastojale da obezbede mesto stanovanja za sopstvene potrebe. Nacionalna asocijacija za
graevinska udruenja (NABCO) je glavni izvor informacija i savetodavac u formiranju i
rukovoenju stambenih kooperativa. Asocijacija, koja radi kao krovna organizacija svih stambenih
kooperativa, formirana je od strane prestavnika stambenih kooperativnih udruenja 1973. godine.
Registrovana je kao neprofitno industrijsko udruenje za tednju u okviru postojeeg zakonodavnog
okvira u Irskoj. Postoji 10 stambenih kooperativa sa procenjenih 2009 lanova i 3,5 miliona evra
prometa, koje upoljavaju oko 22 osobe (Carroll & Beckett 2007).

4.5.2. Pravni oblici

Irska socijalna preduzea koriste razliite pravne oblike. Socijalna preduzea mogu da
dobiju status humanitarnog udruenja to im stvara mogunost da budu izuzeta od plaanja
odreenih poreza. Kontrolori prihoda odreuju da li je neka organizacija podesna za izuzee od
poreza zbog sopstvenog humanitarnog karaktera prema Aktu o usaglaavanju poreza iz 1997.
godine. Trenutno se razmatra reforma zakonskog okvira za humanitarna udruenja, poto
humanitarni sektor u Irskoj nije regulisan. Kao posledica toga, u Irskoj trenutno ne postoji
registrovano humanitarno udruenje i ne postoji zakonska definicija ta je humanitarno".
Dva glavna tipa socijalnih preduzea dobijaju pravnu podrku: socijalna preduzea lokalnog
razvoja i socijalna preduzea za radnu integraciju. Prva su nastala uz podrku zakonskih sredstava
koja podravaju oblasne razvojne partnerske strukure, kao to je EU LEADER inicijative i
nacionalni operativni program za lokalni urbani i ruralni razvoj. U vezi sa socijalnim preduzeima
za radno socijalnu integraciju postoji jaka veza izmeu Irskih socijalnih preduzea za radnu
integraciju i nacionalne aktivne politike trita rada (ALMPs).
ALMPs je nastala 1970. godine kao odgovor na poveanje stope nezaposlenosti, drutveno
upoljavanje inicijativa za radna mesta i nacionalni socijalni ekonomski program.
Postoje tri glavna tipa Irskih socijalnih preduzea za radnu integraciju: zatita zaposlenja,
lokalni razvoj i preduzea socijalne ekonomije.

4.6. ITALIJA
4.6.1. Od socijalnih kooperativa do ire pravne koncepcije
Socijalne kooperative su do sada predstavljale glavni tip socijalnog preduzea u Italiji. Od
odobravanja zakona br. 381 iz 1991.g. koji je uveo pravnu formu socijalne kooperative, ove

48

organizacije su zabeleile nivo srednjeg godinjeg rasta od 10 do 20%. U 2005. godini, postojalo je
preko 7300 kooperativa koje su upoljavale 244.000 radnika.
Ovakav impresivan razvoj socijalnih kooperativa nije spreio da drugi tipovi organizacija
treeg sektora takoe razvijaju socijalno preduzetnike aktivnosti. Zakon o socijalnim preduzeima
(2005) bez sumnje predstavlja znaajan momenat u istoriji treeg sektora u Italiji. Ovaj zakon uvodi
princip pluralizma organizacionih formi i ne vidi organizacionu strukturu kao uslov da bi neka
organizacija bila socijalno preduzee. Zakon deli odgovarajue organizacije u dva podsektora: one
koje su kompanije i one koje to nisu.
Inovativni karaker ovog Zakona ogleda se u otvaranju prema novom sektoru aktivnosti i ka
razliitim tipovima organizacija koje su pogodne da postanu socijalno preduzee. Kao to je reeno,
Zakon prevazilazi dotadanje granice zakonskih i organizacionih formi. On omoguava razliitom
tipu organizacija (ne samo kooperativama i tradicionalnim neprofitnim organizacijama, nego i
investitorskim organizacijama) da ostvare zakonski okvir socijalnog preduzea, to im
omoguava usklaenost sa principom nedistributivnog ogranienja i stvara mogunost
predstavljanja odreenih kategorija zainteresovanih strana, ukljuujui radnike i korisnike.
Zakon, takoe, nalae da asocijacije i fondacije koje ele da se registruju kao socijalno
preduzee moraju imati dokaz o njihovoj preduzetnikoj prirodi. S druge strane, investitorske
kompanije koje ele da postanu socijalno preduzee moraju da se usaglase sa odreenim zahtevima
koji se tiu raspodele dobiti i uea investitora.

4.6.2. Poslovna aktivnost drutvene koristi

Zakon o socijalnim preduzeima prepoznaje nekoliko novih oblasti poslovne aktivnosti koje
se definie kao drutveno korisna. Prema ovom zakonu to su: zdravlje, zdravstvena zatita,
obrazovanje, obuka i profesionalni treninzi, zatita ivotne sredine i ekosistema, razvoj i kulturno
naslee, turizam, akademsko i postakademsko obrazovanje, istraivake aktivnosti i pruanje
kulturalnih usluga.
Dalje, zakon priznaje iskustva koja su stekle socijalne kooperative u polju radne integracije.
Preduzea koja su aktivna u ovom polju mogu da postanu socijalna preduzea, ta god da je njihovo
polje aktivnosti. Ono to je vano istai jeste da je aktivnost sprovedena od strane zaposlenih od
kojih najmanje 30% mora biti iz ugroenih grupa ili iz grupe ljudi sa posebnim potrebama.

4.6.3. Socio - ekonomski kontekst

Faktori institucionalnih inovacija stvaraju povoljan kontekst za razvoj socijalnih preduzea,
ali se i druge okolnosti, koje su povezane sa socio - ekonomskim kontekstom, moraju uzeti u obzir
u okviru analize stanja i perspektive razvoja socijalnih preduzea. Okolnosti koje se moraju uzeti u
obzir ukljuuju:
- smanjenje javnih resursa u razmatranim poljima aktivnosti, ukljuujui javne politike.
Dva sporna fenomena su trenutno na delu: povraaj javnog servisa sa jedne strane i
uvoenje novih servisera sa druge strane. Oni su okrenuti ka profitu u poljima aktivnosti
koje su tradicionalno bile rezervisane za socijalna preduzea;
- znaajna legitimizacija socijalnih preduzea u okviru sistema javne vlasti gde je
planirano uvoenje nove politike u sektorima koji su relevantni za socijalna preduzea;
- mogunost da socijalna preduzea ostvaruju nova partnerstva, uvodei druge aktere iz
treeg sektora, sa ciljem uvoenja inovativnih modela pruanja usluga na nivou
zajednice;
- uspostavljanje odnosa sa drugim ekonomskim akterima sa ciljem integracije radnika iz
ugroenih kategorija drutva kroz posao.

49

Neke od ovih okolnosti mogu da oteaju stvaranje i razvoj socijalnog preduzea, dok druge
mogu pozitivno da utiu na perspektivu i izglede ovog sektora.
Socijalne kooperative su se intezivno razvijale u specifinu poziciju. Sledei izazov sa kojim
italijanska socijalna preduzea moraju da se suoe jeste ekspanzija njihovih aktivnosti u iri set
ekonomskog sektora i u okviru veeg broja organizacionih formi.

4.7. POLJSKA
4.7.1. Prepoznatljivost koncepta socijalnog preduzea
Koncept socijalnog preduzetnitva je ideja koja je tek krenula da se razvija u Poljskoj i za
koju jo uvek ne postoji jedinstvena definicija. Socijalna preduzea su i dalje retka tema javnih
debata i samo su delimino integrisana u politike i zakon. Samo nekoliko politikih debata je u
skorije vreme prepoznalo potencijal treeg sektora i socijalnih preduzea kao sredstvo za pruanje
usluga domainstvima, zajednicama i kao sredstvo za upoljavanje socijalno ugroenih grupa.

4.7.2. Polje delovanja

Uprskos preprekama, socijalna preduzea belee rast u poljima radne integracije i pruanja
socijalnih usluga. Svakako, socijalna preduzea su i nastala kao odgovor na gubitke koje donose
tranzicioni procesi - gubitak posla, siromatvo i smanjenje javnog sistema socijalne pomoi.
Ovaj trend rasta ojaan je politikim preporukama Evropske unije i strukturalim
finansiranjem reavanja problema socijalne ekskluzije i nezaposlenosti (Evropska strategija za
zapoljavanje, Lisabonska strategija, Beli Papir o Evropskoj Vladi), kao i donatorskim
programima, u saradnji sa lokalnim vlastima, relevantnim ministarstvima, akademicima, ekspertima
i grupama graanskih udruenja.

4.7.3. Pravni oblici

Veina socijalnih preduzea u Poljskoj deluje unutar zakonskog okvira za asocijacije i druge
volonterske organizacije, fondacije i kooperative. Pored ovih tradicionalnih pravnih formi, postoji
nekoliko oblika koje pravo ne prepoznaje i koji deluju kao podstrukture asocijacija, fondacija i
drugih volonterskih organizacija. Takva su, na primer, profesionalno orijentisana preduzea za
hendikepirane (Zakady Aktywnoci Zawodowej, or ZAZ), socijalni centri za integraciju (centra
integracji spoecznej, or CIS), klubovi za socijalnu integraciju (Kluby Pracy, or KP), klubovi za
traenje posla i terapijske radionice za profesionalnu orijentaciju (Warsztaty Terapii Zajciowej, or
WTZ).
Poljska je, takoe, u skorije vreme uvela i novu pravnu formu, koja je posebno namenjena
socijalnim preduzeima za radnu integraciju: Akt o socijalnim kooperativama koji je usvojen u
aprilu 2006. godine. Ovaj Akt predstavlja vano i inovativno politiko reenje u polju zapoljavanja
marginalizovanih drutvenih grupa. Prema ovom Aktu socijalne kooperative moraju da obavljaju
javnu delatnost, slino asocijacijama i fondacijama, i da proizvode robu i pruaju neprofitne usluge.

4.7.4. Javne nabavke i politika podrke

Postoje specifini javni programi podrke za stvaranje i ostvarenje misija socijalnih
kooperativa - uglavnom prvi novac za poetnike u biznisu" koji je dodeljivao Regionalni fond za
socijalnu ekonomiju" (Regionalny Fundusz Ekonomii Spoecznej). Ovaj fond je od 2006. godine
zamenjen Centrom za podrku socijalnim kooperativama" (Orodki Wsparcia Spdzielczoci

50

Socjalnej, OWSS) koji podrava aktivnosti socijalnih kooperativa u toku. U Poljskoj postoji 11
Centara za podrku, svakom od njih su dodeljena sredstva za distribuciju novane pomoi i
pruanje tehnike podrke socijalnim kooperativama.
Lokalne vlasti, prema Aktu o javnoj koristi i volontiranju iz 2003. godine, mogu delegirati
javne poslove socijalnim preduzeima (ukljuujui i socijalne kooperative) na osnovu procedure
javne nabavke ili na osnovu takozvane procedure otvorenog nadmetanja ponuda". Najee
delegirani javni poslovi ukljuuju sportske i rekreativne aktivnosti, socijalne usluge i usluge za
hendikepirane, promovisanje zdravlja, lokalni razvoj (seoski turizam i ekologija), obrazovne usluge,
kulturne i umetnike aktivnosti i zatitu nacionalnog naslea.

4.7.5. Struktura za edukaciju

U Poljskoj postoji nekoliko univerziteta koji nude programe obuke lidera i osoblja socijalnih
preduzea. Jedan od primera jeste obrazovni program za menadere socijalnih preduzea" na
Varavskom univerzitetu u okviru projekta EQUAL Mi imamo poslove. Ovaj inovativni
postdiplomski program za postojee i budue menadere u okviru socijalnih preduzea i lokalnih
lidera, upotpunjen je zimskom i letnjom kolom o socijalnim preduzeima sa serijom nacionalnih i
internacionalnih poseta.
Brojni dravni i privatni univerziteti takoe su uvrstili predmet socijalne ekonomije i
socijalnog preduzetnitva u nastavni plan svojih studija (uglavnom u okviru drutvenih fakulteta i
instituta za ekonomiju, menadment, pravo, itd); neki od njih organizuju i postdiplomske studije na
tu temu.
Kooperative i druge organizacije socijalne ekonomije imaju mogunost da same organizuju
trening kurseve za menadere i zaposlene. Mnogi od njih fokusiraju se na konkretna pitanja
(raunovodstvo, porezi, marketing, kontrola kvaliteta, upravljanje personalom, itd). Veinu ovih
kurseva finansiraju sami polaznici, a neki su finansirani u okviru EU ili nacionalnih projekata
podrke ovom sektoru.

4.8. PORTUGALIJA
4.8.1. Polje socijalnih preduzea u Portugaliji
Koncept socijalnog preduzetnitva je ideja koja je tek krenula da se razvija u Portugaliji i jo
uvek ne postoji jedinstvena definicija ovog koncepta. U toku je debata o irem spektru organizacija
treeg sektora kojima pripadaju i socijalna preduzea. U poslednjih nekoliko godina ova debata se
vodi samo oko koncepta socijalne ekonomije", tanije, oko "Trita socijalnog upoljavanja"
(Mercado Social de Emprego) koje je usmereno ka radnoj integraciji ugroenih kategorija drutva.
Veina organizacija treeg sektora tradicionalno je orijentisana na obezbeenje socijalnih
usluga, uglavnom za decu, starije i ljude sa posebnim potrebama. Meutim, organizacije treeg
sektora u skorije vreme rastu i postaju raznovrsnije, prodiru u nova podruja i razvijaju nove forme
delovanja, ukljuujui i polje radne integracije. Kljuan faktor ove evolucije jeste stvaranje
specifinih javnih sistema podrke. Tako, na primer, kroz javni program podrke Kompanije za
integraciju, organizacije treeg sektora mogu dobiti tehniku i finansijsku pomo za delatnosti u
okviru socijalnog upoljavanja.
Ovu vrstu delatnosti mogu sprovoditi razliite organizacije treeg sektora: Misericrdias humanitarne organizacije koje su usko povezane sa katolikom crkvom, asocijacije zajednike
koristi, privatne institucije za socijalnu solidarnost (Instituies Particulares de Solidariedade
Social, or IPSS) i kooperative.

51

4.9. VEDSKA
4.9.1. Integracija socijalnih usluga i trita rada
Poveana nemogunost javnog sektora da zadovolji novonastale potrebe drutva stimulie
pojavu prvih socijalnih preduzea u vedskoj tokom 80-ih godina. Zadruni oblik brige o deci je
bio prvi oblik socijalnog preduzea i jedan od najuspenijih na terenu (Pestoff 1998). U drugim
socijalnim oblastima trend dostie vrhunac tokom 90-ih, mada proizvodi ograniene rezultate
(Stryjan 1996).
Trite integracije kroz rad u vedskoj se usmerava posebnim setom institucija. Progresivna
erozija ovih institucija i restrukturiranje institucija zdravstvene nege tokom 80-ih godina prolog
veka podstakle su rast marginalizovanih grupa (Stryjan and Wijkstrm 1996, Stryjan 2001). Prva
socijalna preduzea za radnu integraciju su osnovana kao odgovor onih koji su direktno pogoeni
ovim deavanjima.
Socijalno preduzee za radnu integraciju danas ima veliki znaaj, prvo na okrunom i
optinskom nivou (za obezbeivanje medicinske nege, socijalne pomoi i smetaja) i postepeno na
nacionalnom nivou.
Socijalna preduzea za radnu integraciju su aktivna u irokom spektru oblasti od: tehnikih,
kao logistika i ureivanje dvorita, do usluga batovanstva i obezbeenja (Stryjan 2006). Neka
preduzea pruaju usluge stanovnitvu, dok se druga oslanjaju na biznis-tu-biznis21 ugovaranje.
Samo mali broj ovih preduzea ima zakljuene optinske poslovne ugovore. Ne postoji nikakav
podsticaj poslovanja sa javnom upravom jer vedsko tumaenje EU Zakona o javnim nabavkama ne
dozvoljava povlaeni tretman za socijalna preduzea.

4.9.2. Organizacioni oblici

Zadruge su dominantni organizacioni oblik socijalnog preduzea, u skladu sa vedskom
organizacionom tradicijom i etosom koji istie vrednosti samopomoi, autonomije i demokratije.
Termin socijalna zadruga postao je sinonim za socijalna preduzea za radnu integraciju" u
vedskoj varijanti. U stvari, socijalna preduzea za radnu integraciju slede tri glavna organizaciona
modela: socijalne kooperative, radnike zadruge koje su voene od samih uesnika i preduzetnike
kooperative.
U oblasti dnevnog boravka i kolskog sektora, tri organizaciona modela koegzistiraju:
zadruga roditelja, radne zadruge i dobrovoljno udruivanje (esto vie zainteresovanih strana) koje
promoviu posebne pedagoke pristupe (Pestoff 1998).
U vedskoj postoje nekoliko standardnih oblika socijalnih preduzea: ekonomske
asocijacije (ek. fr.), dobrovoljna udruenja (ideel fr) i njihove kombinovane strukuture. Novi
zakonski oblik, firme sa ogranienom raspodelom dobiti(Aktiebolag med srskild
vinstutdelningsbegrnsning) uveden je 2006. godine.

21

Business to Business (eng. posao za posao) ili B2B - podrazumeva poslovnu saradnju meu preduzeima koja
razmenjuju resurse u obliku proizvoda, usluga ili informacija. B2B model olakava transakcije izmeu organizacija,
omoguava integraciju lanca nabavke i pribavljanje robe jedne firme za drugu.

52

4.10. VELIKA BRITANIJA

4.10.1. Korienje oznake "socijalno preduzee"
Velika Britanija koristi brend i ime socijalno preduzee u politikom i razvojnom
diskursu ve nekoliko godina. U kontekstu Velike Britanije ovaj koncept se uklapa u veliki broj
politikih agendi. U iroj perspektivi on se uklapa sa pojmom Trei put, obeavajui kombinaciju
socijalne pravde i ekonomske dinaminosti. On se, takoe, uklapa u politike agende reforme javne
slube u pravcu poveanja efikasnosti i delegiranja usluga koje prua javna uprava.
Napredak je delimian - socijalna preduzea su se razvila u slube za odmor, slube kune
nege, radne integracije, ali nisu se raslanile na pruanje usluga u irem smislu. Ovo je delimino
zasluga njihove veliine, poto su veina socijalnih preduzea mikro, male ili srednje organizacije
koje e se uvek suoavati sa potekoama pregovarakih ugovora. Postoji politiki interes da se
izgradi kapacitet i profesionalno poslovanje volonterskog i drutvnog sektora iji delovi mogu da se
smatraju za socijalno preduzee. Svakako, postoji jaka tenja u okviru politike vlade da se povea
kapacitet volonterskog sektora koji bi izvravao ugovore javnog sektora. Meutim, uprkos ovim
javnim naporima, korienje ovog brenda nije ono to svaka organizacija socijalne ekonomije eli
ili zna kako da ini.

4.10.2. Definicije i pravne forme socijalnih preduzea

U Velikoj Britaniji je u upotrebi je nekoliko razliitih definicija socijalnog preduzea.
Najuticajnija je definicija, data od strane jedinice socijalnih preduzea, koja definie socijalna
preduzea kao deo rastue socijalne ekonomije. Socijalna ekonomija je napredujua i rastua
grupa organizacija koja postoji izmeu tradicionalnog privatnog sektora, sa jedne strane, i javnog
sektora sa druge strane. Ponekad se naziva trei sektori on ukljuuje volonterske i drutvene
organizacije, fondacije i asocijacije razliitog tipa.
Socijalno preduzee je biznis koji je primarno orijentisan ka socijalnim ciljevima i iji
dobici se reinvestiraju u poboljanje posla ili u zajednicu, pre nego to je to posao koji je voen
poveanjem profita za uesnike ili vlasnike (Socijalno preduzee, Strategija za uspeh22).

4.10.3. Oblici socijalnih preduzea

Najzastupljeniji oblici socijalnih preduzea u Velikoj Britaniji su: tradicionalne kooperativezajednice, drutvene kooperative, strukture iz volonterskog sektora koje pruaju usluge traenja
posla, organizacije zdravstvene i socijalne zatite, volonterske organizacije, socijalna preduzea za
pruanje usluga obuke i prekvalifikacije, socijalne firme (koje obezbeuju uglavnom radna mesta za
osobe sa posebnim potrebama koje su u procesu obrazovanja), preduzea za upoljavanje u
uslovima tranzicije, stambene organizacije i radionice pod nadzorom za osobe sa posebnim
potrebama.

4.10.4. Istraivanje i teorijski osvrti

Veina teorijskih tema koje postoje u diskursu socijalnih preduzea ne razlikuju se od onih
koje se nalaze u literaturi neprofitnih i kooperativnih organizacija. tavie, ini se da postoji
nekoliko tema specifinih za socijalna preduzea koje preokupiraju istraivae iz ove oblasti.

22

Vladina strategija iz 2002. (vidi www.cabinetoffice.gov.uk)

53

Kako sektor socijalnog preduzetnitva raste, postoji osnovan interes za mapiranje i

prouavanje karakteristika podsektora koji se razvijaju. Znaajni su primeri u sektoru za odmor
(leisure trusts), drutvenom recikliranju i u sektoru zdravlja koji se ubrzano razvija.
Modelima upravljanja u Velikoj Britaniji dominira uticaj trinih odnosa. Postoji veliki broj
nadzornih tela koja pokuavaju da razviju odgovarajue sisteme za rukovoenje i merenje uticaja
socijalne ekonomije i socijalnih preduzea, ali u isto vreme se razvija i kritiki pristup prema
takvim sistemima, postavljajui pitanje da li su oni standardni ili izomorfni naini na koji socijalna
preduzea odgovaraju na spoljne faktore.

4.11. Zakljuak pregleda

Promocija razvoja treeg sektora na evropskom nivou zahteva specifine politike odluke
koje integriu socijalnu ekonomiju u svojim smernicama i strategijama socijalnog, ekonomskog i
poslovnog razvoja, a najvie u oblasti kreiranja pogodnog okruenja kroz zakonske odredbe.
Evropsko okruenje jo nije uniformno po pitanju normative vezane za socijalno
preduzetnitvo. Kao to smo videli iz gore navedenih primera, u pojedinim zemljama postoje veoma
vana iskustva ali jo uvek ne postoji jedinstvena evropska definicija socijanog preduzea.
Organizacioni modeli mogu biti: modeli "kooperative" (Italija, Potrugal, Francuska,
Poljska), socijalni model (Belgija, Velika Britanija), modeli otvorenog tipa (Finska, Italija) .
Bez obzira na raznolikost pravnih formi organizacionih modela, jasno su uoljivi zajedniki
elementi sektora socijalnih preduzea:
Socijalni preduzetnici su posveeni ispunjenju drutvenih ciljeva;
Njihov rad je usmeren na posebne kategorije ije potrebe drutvo ne zadovoljava;
Ona pronalaze nove modele, nove usluge i proizvode, ili jednistvene naine rada u
kojima se dokazane prakse kombinuju sa inovativnim nainima za reavanje
kompleksih drutvenih problema;
Mogu da imaju razliite pravne oblike;
Imaju neprofitnu orijentaciju;
Mogu da koriste dravnu pomo u finansiranju.
Raznovrsnost onoga to nazivamo socijalnim preduzeem u Evropi ogleda se u razliitim
pravnim oblicima i nainu organizacije. Spesifino pravno priznanje predstavlja osnovni preduslov
u uspostavljanju konkretnijeg sistema promocije ovog sektora. Ovo bi dovelo do kreiranja
specifinih pravnih mehanizama i struktura podrke koje bi omoguile prevazilaenje rastuih
prepreka za socijalne preduzetnike i stvorilo stimulativno okruenje koje bi pospeilo njihov rast i
razvoj.

54

"Ono to su poslovni preduzetnici za ekonomiju, to su socijalni

preduzetnici za drutvene promene. Oni su pokretai, kreativni pojedinci
koji se ne zadovoljavaju trenutnim stanjem i uvek pokuavaju da iskoriste
nove mogunosti i nikada ne odustaju da preoblikuju svet na bolje."
David Bornstein

55

5. ZNAAJ SOCIJALNIH PREDUZEA

Znaaj preduzetnitva uopte i socijalnog preduzetnitva se esto previa (Martin and
Osberg, 2007). Ovaj odeljak pokuava argumentovano da prikae da je socijalno preduzetnitvo
vano za ekonomsku i socijalnu politiku razvoja, kako na nacionalnom tako i na meunarodnom
nivou, i da zato ima veliki znaaj i moe da igra vitalnu ulogu u napretku drutva stvaranjem
sutinskih vrednosti kako drutvenog tako i ekonomskog razvoja. Pregledi koji slede oslanjaju se
preteno na podatke iz publikacija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD23).

5.1. Razvoj Zapoljavanja

Prva ekonomska dimenzija koju socijalna preduzea dele sa preduzetnicima i poslovnim
preduzeima jeste najoiglednija: posao i stvaranje novih radnih mesta. Iako akademska literatura
ne prua svee podatke o tome koliko ljudi je zaposleno u socijalnim preduzeima u kontekstu
veeg broja zemalja, studija sa Univerziteta Don Hopkins iz 1998.g. o procentu zaposlenih u
neprofitnom sektoru u 13 zemalja, moe posluiti kao ilustracija da je taj broj znaajan. Kako
Grafikon 1. pokazuje ona se kree od jedan do sedam odsto u OECD odabranim zemljama:
Grafikon 1. Procenat zaposlenih u neprofitnom sektoru
Percentage

6.8

7
6
4.2
3.0

3.5

3.7

2.5

3
1.8

2
1

3.4

United
Kingdom

Average

0.8

UnitedStates

France

Germany

Sweden

Japan

Italy

Hungary

Izvor: Zaposlenost u Neprofitnom sektoru (OECD, 1998, p.114)

Druga dimenzija, poveanje zapoljavanja, je skoro jedinstvena za sva socijalna preduzea.

Socijalna preduzea pruaju mogunosti za zapoljavanje i obuku za posao za segmente drutva
koji se teko zapoljavaju, kao to su dugorono nezaposleni, osobe sa invaliditetom, beskunici,
grupe pod rizikom - mladi i rodno diskriminisane ene (Alter, 2006). Neka socijalna preduzea
deluju kao posrednici izmeu nezaposlenosti i otvorenog trita rada (OECD, 2003, p.114).
Reintegracija ugroenih grupa na tritu rada je socijalno i finansijski korisna za zajednicu u
celini. Kroz angaovanje prof. Junusa iz Grameen banke ekonomska situacija est miliona

23

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je meunarodna, meuvladina, organizacija koju ine zemlje
visokog stepena demokratije i sa napredno razvijenom trinom ekonomijom. (vidi www.oecd.org)

57

ugroenih ena je poboljana kroz socijalno bankarstvo i kreiranjem mikro-preduzea (Nobel

Committee, 2006).

5.2. Inovacije - kreiranje novih dobara i usluga

Socijalna preduzea se razvijaju i primenjuju inovacije od vanosti za drutveni i
ekonomski razvoj i razvoj novih proizvoda i usluga. Kao to Organizacija za ekonomsku saradnju i
razvoj (OECD) navodi, socijalna namena preduzea ... e doneti nove odgovore na neispunjene
socijalne potrebe, njihov doprinos moe da se meri kroz obezbeivanje novih dobara i usluga koja
su komplementarna sa onima koje prua javni i privatni sektor, a dostupna su veem broju
graana.

5.3. Socijalna inovacija

Godine 2000-te, Komitet za lokalni ekonomski razvoj i zapoljavanje ( Local Economic and
Employment Development Committee LEED ), OECD-a dao je definiciju socijalne inovacije u
okviru foruma socijalne inovacije (Forum on Social Innovations - FSI). Ovaj viestrani forum
stvoren je u aprilu 2000-te sa osnovnim ciljem da olaka meunarodno irenje i prenoenje najboljih
politika i praksi u oblasti socijalne inovacije. Jedanaest organizacija iz est zemalja potpisalo je
Povelju o osnivanju, a usvojena je i jedinstvena definicija socijalne inovacije od strane svih
potpisnika.
Za OECD Socijalna inovacija trai nove odgovore na drutvene probleme kroz:
identifikovanje i pruanje novih usluga koje poboljavaju kvalitet ivota pojedinaca i zajednica;
utvrivanjem i sprovoenjem novih trita rada, integracionih procesa, novih nadlenosti, novih
radnih mesta i novih oblika participacije, kao i kroz razliite druge elemente od kojih svaki
doprinosi poboljanju poloaja pojedinaca i radne snage. Socijalne inovacije mogu se posmatrati
kao aktivnosti za dobrobiti pojedinaca i zajednica, kako potroaa tako i proizvoaa. Elementi
ovog su povezani sa njihovim kvalitetom ivota i aktivnostima. Gde god da se pojavi socijalna
inovacija, ona e uvek dovesti do novih pozicija, gledita ili procesa. Socijalne inovacije se
razlikuju od ekonomskih inovacija jer se ne radi o uvoenju novih naina proizvodnje, novih
proizvoda ili eksploataciji novih trita, nego o zadovoljavanju novih potreba koje nisu zadovoljene
od strane trita (ak i ako se na tritu intervenie kasnije) ili stvaranjem novih modela za
ukljuivanje, u smislu obezbeivanja mesta i uloge oveka u procesu proizvodnje.
Kljuna razlika je u tome to se socijalne inovacije bave unapreenjem blagostanja
pojedinaca i zajednica kroz: zapoljavanje, potronju i uee. Njihova svrha je da prue reenje
problema za pojedinca i zajednicu (OECD LEED Forum za socijalne inovacije).
Vredi napomenuti da je ova definicija prva koju je dala neka meuvladina organizacija i da
je uopte meu prvima definicijama socijalne inovacije. To je definicija koja jasno vezuje socijalne
inovacije za lokalni razvoj, jasno ukazuje da socijalna inovacija slui poboljanju blagostanja
pojedinaca i zajednice i eksplicitno pominje novi odnos sa teritorijom. Primer ovoga su i odnosi
koji neke vrste socijalnih preduzea pokreu ukljuivanjem lokalnih vlasti, kao stejkholdera, u
sistem upravljanja. Primeri su francuski SCIC, kooperative kolektivnog interesa i britanski CIC,
kompanije od interesa za zajednice.
Lokalne vlasti igraju direktnu ulogu u lokalnom razvoju kroz podrku projektima ija
dinamika izriito trai da se izvri pozitivan uticaj na teritorijama u kojima deluju i doprinose
odgovoru na drutvene potrebe koje jo uvek treba reavati. Ipak, ak i ako se ne pominju
eksplicitno u definiciji, takozvani globalni izazovi ne bi trebalo da budu iskljueni iz definicije
jer socijalne inovacije imaju za krajnji cilj da obezbede socijalne promene koje poboljavaju
kvalitet ivota ljudi.

58

Socijalne inovacije se pojavljuju i u mnogim drugim oblastima: planiranju fokusiranom na

zajednici, fer trgovini, zatiti ivotne sredine, drutveno odgovornom ulaganju.

5.4. Socijalni kapital

Pored ekonomskog kapitala jedna od najvanijih vrednosti koje je stvorilo socijalno
preduzetnitvo je socijalni kapital. Iako termin socijalni kapital nije jasno definisan, obino je
shvaen kao zbir stvarnih i potencijalnih resursa koji su u vezi sa postojanjem trajnih mrea, vie
ili manje institucionalizovanih odnosa, meusobnog prepoznavanja i priznavanja. (Bourdieu,
1986)
Za Leadbeatera (1997), socijalni kapital je najvaniji oblik kapitala koji su stvorili socijalni
preduzetnici, jer ekonomska partnerstva zahtevaju zajednike vrednosti, poverenje i kulturu
saradnje koja je deo socijalnog kapitala. Kao primer on navodi uspeh nemakih i japanskih
ekonomija, koje imaju korene u dugoronim odnosima i etici saradnje, u oblasti inovacija i
industrijskog razvoja. Svetska banka24 takoe smatra da je socijalni kapital od kljunog znaaja za
smanjenje siromatva i odrivi ljudski i ekonomski razvoj (Svetska banka, 2004).
Hasan (2005) pominje Grameen banku zajedno sa nekoliko drugih azijskih primera i
zakljuuje izjavom da je postojei vezivni socijalni kapital u okviru grupe osnaen povezivanjem
socijalnog kapitala kreiranog od strane socijalnih preduzetnika. (Hasan, 2005).
Slika 1. ilustruje zaarani krug socijalnog kapitala poev od inicijalnog fonda
drutvenog kapitala kreiranog od strane socijalnih preduzetnika. Izgradnjom mree poverenja i
saradnje, kao i obezbeivanjem vie partnera, omoguava se pristup fizikom, finansijskom i
ljudskom kapitalu. Organizacioni kapital se stvara i kada je socijalno preduzee uspeno, vie
drutvenog kapitala se stvara. (Leadbeater, 1997).

Slika 1. Zaarani krug socijalnog kapitala (Leadbeater, 1997)

24

Svetska banka je meunarodna organizacija, osnovana decembra 1945., koja je odgovorna za obezbeivanje finansija
i davanje saveta zemljama kako bi se poveao ekonomski razvoj i smanjilo siromatvo, ali i ouvale meunarodne
investicije (vidi http://www.worldbank.org).

59

5.5. Promocija jednakosti

Jedan od aspekata socijalnog preduzetnitva je da stremi ka ravnopravnom drutvu to je i
cilj veine ekonomskih razvojnih politika (Remenyi, 2004). U skladu sa promocijom jednakosti
javnih agencija i NVO, socijalna preduzea se bave socijalnim pitanjima i pokuavaju da svojim
aktivnostima ostvare odrivi i trajan uticaj ostvarenjem svoje socijalne misije, a ne radom radi
uveanja profita (Alter, 2006). Ponovo emo navesti Junusovu Grameen banku i njenu podrku
ugroenim enama kao dobar primer kako se socijalnim preduzetnicima daje podrka u akcijama
promovisanja socijalne politike. Drugi primeri dobre prakse su reintegracija marginalizovanih grupa
na tritu rada i obezbeivanje pristupanih roba i usluga za siromane (OECD, 2000). Na primer,
ameriki socijalni preduzetnik JB Schramm je pomogao hiljadama uenika srednjih kola sa niskim
prihodima u pristupu visokom obrazovanju (Bornstein, 2004.).

5.6. Ekonomske razvojne politike

Ekonomske razvojne politike usmerene na podsticanje socijalnog preduzetnitva imaju za
cilj da neguju preduzetnitvo u celini, kao i politike specifine za socijalna preduzea. Opte
odredbe ukljuuju minimiziranje regulatornih prepreka, administrativne trokove, pridravanja
pravnih normi i poreskih optereenja, obezbeivanje funkcionalnih trita, konkurencije i
efikasnosti steajnog zakona (OECD, 1998). Pored toga, sledea tri pravila posebno razmatraju
jedinstvene izazove sa kojima se susreu socijalni preduzetnici:
Prvo, najvea potekoa socijalnih preduzea je dobijanje kredita i dovoljno sredstava
to dovodi do preporuke da se razvijaju posebni mehanizmi finansiranja (Alter, 2006 ,
str.4, OECD, 2000).
Drugo, razmena najbolje prakse, edukacija buduih lidera i kontinuirana obuka treba da
budu podrane od strane centara za uspostavljanje socijalnog preduzetnitva (OECD,
2000, Leadbeater, 1997).
Tree, regulisanje socijalnih preduzea trebalo bi da se svede na minimum i dravni
podsticajni programi, ukljuujui poreske olakice, trebalo bi da promoviu socijalna
preduzea, to bi imalo za posledicu i vei stepen inkluzivnosti privatnog sektora
(Leadbeater, 1997).

5.7. Uloga socijalnog preduzetnitva u odrivom razvoju

Kompleksnost odrivog razvoja (SD) je poveala potrebu da velike korporacije preuzmu
deo odgovornosti za prevazilaenje drutvenih i ekolokih izazova na proaktivan nain i izvan
pukog zakonom propisanog usklaivanja. Efikasnost trita, u kombinaciji sa resursima i
menaderskim iskustvom velikih multinacionalnih kompanija, smatra se kljunom u borbi protiv
mnogih globalnih razvojnih problema. Kao to (Margolis i Walsh 2003) ukazuju: Manifest ljudske
bede i neporecive korporativne dosetljivosti treba da nas podseti da na centralni izazov moda lei
u spajanju ova dva. Sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan je u svom obraanju na Svetskom
ekonomskom forumu 31. januara 1999-te godine pozvao svetske lidere da prihvate devet
zajednikih vrednosti i principa u oblasti ljudskih prava, standarda rada i zatite ivotne sredine.
Formirana je Mrea globalnog dogovora25 (UN Global Compact) koja se sastoji od nekoliko stotina
preduzea, desetina nevladinih organizacija, velikih meunarodnih radnikih saveza i nekoliko
agencija UN-koje sarauju na stvaranju stabilnog, pravinog i inkluzivnog globalnog trita tako to
e tih devet principa biti sastavni deo svih njihovih poslovnih aktivnosti.

25

Globalni dogovor Ujedinjenih nacija je najmasovnije dobrovoljno udruenje kompanija posveenih usaglaavanju
svojih poslovnih aktivnosti sa deset univerzalnih principa drutveno odgovornog poslovanja (vidi
www.unglobalcompact.org).

60

Veina tradicionalnih preduzea i organizacija stvaraju znaajnu drutvenu vrednost kroz

zapoljavanje, poboljanje radnih uslova, konkurentno okruenje, pruanje roba i usluga koje su
potrebne ljudima. Korporacije plaaju porez koji se koristi u razne socijalne svrhe. Direknije,
mnoge velike kompanije pokuavaju da stvore drutvene vrednosti kroz korporativnu drutvenu
odgovornost26" (CSR) ili odrivost".
Izvetaj o razvoju sveta Svetske banke (2004) jasno kae da je ekonomski rast od sutinskog
znaaja u cilju postizanja Milenijumskih razvojnih ciljeva, i da e projektovani rast BDP-a po
glavi stanovnika sam po sebi omoguiti da pet od est regiona u razvoju dostignu cilj smanjenja
siromatva. Meutim, izvetaj takoe govori da mnoge usluge koje doprinose zdravlju i
obrazovanju nisu dostupne siromanim ljudima. Glavni razlog za ovaj propust je injenica da javna
potronja nije efektna u pomoi najsiromanijima, pa ak i ako to ini, pruena usluga je neefikasna
i neadekvatnog kvaliteta (Svetska banka 2004).
Trenutno ne postoje efikasni trini mehanizmi koji bi nagradili kompanije za ukljuivanje
u znaajne drutveno odgovorne aktivnosti. Takozvani poslovni sluaj za drutveno odgovorno
poslovanje tako ostaje nejasan i oznaava sposobnosti menadera da integrie principe odrivog
razvoja sa korporativnim strategijama i mogunostima koje bi mogle proiriti postojeu viziju
korporativnog doprinosa drutvu (Smith, 2003). esto se istie da su postojee institucije
preplavljene razvojnim izazovima sa kojima se suoava svetska zajednica i primorane su da se
usredsrede samo na ogranien broj pitanja.

5.8. Jedinstvena uloga socijalnog preduzetnitva

Evropska komisija definisala je drutveno odgovorno poslovanje kao doprinos poslovnog
sveta ostvarenju ciljeva odrivog razvoja (Evropska komisija, 2002). U skladu sa ovom definicijom,
moemo definisati jedinstvenu ulogu socijalnih preduzetnika kao doprinos pojedinaca,
preduzetnika, ostvarenju ciljeva odrivog razvoja.
U stvari, u osnovi ovih ciljeva je veliki skup problema i ljudskih potreba, svaki od njih moe
da bude zadovoljen malim, fleksibilnim i lokalnim naporima. Sve je vei broj studija sluaja koje
ukazuju da su inovativne i kreativne snage preduzetnika i njihova fleksibilnost izbora - strukture,
finansiranja, resursa i poslovnih modela, onaj model koji moe uspeti u zadovoljavanju
nezadovoljenih potreba drutva. Ove funkcije, po naem miljenju, opravdavaju postojanje
socijalnih preduzea zajedno sa postojeim naporima kako bi se doprinelo odrivom razvoju (SD),
kao to su aktivnosti drutveno odgovornog poslovanja preduzete od strane korporacija i napori
privatnih ili javnih organizacija kao to su vlada, meunarodne organizacije ili nevladine
organizacije u stvaranju odrive zajednice.

26

Korporativna drutvena odgovornost predstavlja posveenost preduzea da doprinese odrivosti privrednog razvoja
saraujui sa zaposlenima, njihovim porodicama, lokalnom zajednicom i drutvom uopte u cilju poboljanja kvaliteta
njihovog ivota (Svetski savet o odrivom razvoju biznisa, 2000).

61

Slika 2. Interakcija sektora u odrivom razvoju

Od tri glavna aktera se oekuje da komplementarno doprinose postizanju odrivog razvoja.

Korporativna drutvena odgovornost (DOP) je definisana od strane Evropske komisije kao poslovi
koji doprinose odrivom razvoju. Socijalno preduzetnitvo definisano je u ovom delu kao doprinos
preduzetnika odrivom razvoju.
Ova perspektiva razlikuje nekoliko nivoa individualne i kooperativne akcije prema
odrivosti. Izmeu tri individualna nivoa, ovaj deo se fokusira primarno na oblast socijalnog
preduzetnitva.

5.9. Meunarodne organizacije i socijalno preduzetnitvo

Sve ee vidimo primere preklapanja i zajednikih napora izmeu socijalnih preduzea i
meunarodnih organizacija. Jedan od primera je razvojno trite, program Svetske banke koji
promovie inovativne razvojne ideje u ranom stadijumu poetka finansiranja. Svetska banka
povezuje socijalne preduzetnike koji imaju ideje za borbu protiv siromatva sa partnerima koji
imaju sredstva da pomognu da se te ideje sprovedu. Godine 2003. predsednik Svetske banke
Dejms Volfensohn dodelio je vie od 6 miliona dolara poetnog kapitala za finansiranje 47 malih
inovativnih razvojnih projekata iz 27 zemalja. U svom uvodnom izlaganju on je rekao: Ono to mi
prepoznajemo kao veoma ozbiljan problem ovde u banci je to da ne postoji nain na koji bismo kao
institucija poveali efikasnost u povezivanju svih ideja koje vode ka ljudima kojima je potrebna
pomo. Dakle, ono to je kljuno, i to traimo od vas, jeste da imate predloge koji se mogu
replicirati i sprovoditi na terenu, ideje koje e nam omoguiti da smanjujemo siromatvo kroz
aktivnosti koje mogu da se prenose sa jednog mesta na drugo od zemlje do zemlje i jednog regiona
do drugog.
Mnoge organizacije, kao to Ashoka ili fondacije Schwab, direktno podravaju socijalne
preduzetnike kroz pruanje inicijalnog kapitala i obezbeivanjem pristupa kljunim mreama
podrke. Aktivnosti socijalnih preduzea koje zadovoljavaju osnovne ljudske potrebe esto zavise
od fondacija, barem u poetku rada. Zbog toga je vano definisati tane potrebe socijalnih
preduzea, s obzirom na konkretne izazove u postizanju razliitih ciljeva odrivog razvoja.

62

5.10. Drutvena odgovornost i odrivost

Korporativna drutvena odgovornost predstavlja odgovor poslovne zajednice na izazove
odrivog razvoja. Ona pokazuje predanost poslovne zajednice u reavanju problema odrivosti kroz
etiko ponaanje i posveenost ekonomskim, socijalnim i ekolokim vrednostima.
Kroz korporativnu drutvenu odgovornost preduzea se bave razliitim vanim pitanjima.
Na primer, u okviru firme korporativna drutvena odgovornost se bavi ljudskim resursima,
zdravljem i bezbednou, adaptacijom na promene, menadmentom uticaja na ivotnu sredinu i
prirodne resurse. Pitanja koja se odnose na odnos kompanije sa spoljnim svetom ukljuuju lokalne
zajednice, poslovne partnere, dobavljae i potroae, ljudska prava i globalne ekoloke probleme
(European Commission, 2001).
S druge strane, socijalno preduzetnitvo je delo jednog socijalnog preduzetnika. Socijalni
preduzetnik je pojedinac, grupa, mrea, organizacija ili savez organizacija koja prepoznaje
drutveni problem i koristi preduzetnike principe za organizovanje, kreiranje i upravljanje
preduzeem kako bi ostvario drutvenu promenu. Fokus socijalnih preduzetnika je traganje za
mogunostima, katalizatorima drutvenih promena i oni, takoe, mere svoj uspeh, pre svega u
smislu stvaranja drutvene vrednosti, a ne profitom (Mair, 2005). Izmeu ostalog, jezik i koncept
socijalnog preduzetnitva mogu da sadre inovativne neprofitne poduhvate, socijalna preduzea za
poslovne svrhe, kao to su profitne banke za razvoj zajednice, kao i hibridne organizacije koje
posluju po principu kombinovanja neprofitnih i profitnih elemenata (Dees, J. G. 1998).
Uprkos razlici izmeu aktera i opsega i kompleksnosti problematike, korporativna drutvena
odgovornost i socijalno preduzetnitvo su snano povezani i slue svrsi odrivosti. Za razliku od
poslovnih organizacija, socijalni preduzetnici imaju mnoge prepreke koje ih ometaju u kreiranju
socijalne vrednosti. Za razliku od korporacija koje pokreu projekte korporativne drutvene
odgovornosti, inicijative socijalnih preduzetnika pate od nedostatka kljunih resursa, ukljuujui
finansijske, upravljake i strateke mape puta.
Kreiranjem znaajnog partnerstva sa socijalnim preduzetnicima poslovna zajednica moe da
postigne ciljeve odrivosti, kako na makro, tako i na mikro nivou. Ukljuivanjem socijalnog
preduzetnitva u svoje programe korporativne drutvene odgovornosti, posveivanjem resursa
predvienih za tu svrhu, poslovna zajednica moe gajiti i osigurati kontinuitet socijalnih
preduzetnika u njihovim naporima za stvaranje drutvene vrednosti. Poslednji odeljak ovog dela
posveen je diskusiji o kljunim oblastima u kojima je takva pomo potrebna.

5.11. Kljune oblasti uticaja

Socijalni preduzetnici su nosioci drutvenih promena. Kada posluju u povoljnom okruenju,
socijalni preduzetnici mogu da se ukljue u relevantne aktivnosti koje doprinose socijalnom
blagostanju. Takvo okruenje omoguava im da posvete svoju energiju stvaranju inovativnih
proizvoda, usluga i naina za reavanje problema. Zbog toga je prepoznavanje ogranienja koja ih
ometaju u postizanju ciljeva prvi korak u osmiljavanju strategije podrke. U pregledu literature
sledee oblasti su identifikovane kao kljune:

5.11.1. Finansijski uticaj

Inovativni finansijski mehanizmi su od znaaja za odrivi razvoj. Socijalni preduzetnici
mogu da podstiu i razvijaju ideju drutveno korisnih poduhvata. Meutim, veina socijalnih
preduzetnika tokom ostvarivanja svojih ciljeva zavisi od finansijske pomoi pojedinaca, privatnih
fondacija i vlada. Dostupnost finansijske pomoi je kljuni faktor uspeha socijalnih preduzea u
svim fazama njihovog ivotnog ciklusa. Zato su od kljune vanosti organizacije koje treba da
izau sa inovativnim finansijskim mehanizmima. U tom smislu, preduzea mogu da se fokusiraju

63

na razvoj projektnog kapitala, mikrofinansiranje i druga finansijska sredstva za razvoj socijalnog

preduzetnitva.

5.11.2. Tehniki uticaj

Tehnika podrka je, takoe, vana oblast za razvoj socijalnih preduzea. U tom smislu
kompanije mogu da se fokusiraju na oblasti koje pomau socijalnim preduzetnicima u njihovim
inovativnim angamanima u poboljanju organizacionih kapaciteta i jaanju njihovih menaderskih
sposobnosti.

5.11.3. Uticaj umreavanja

Kompleksna i viestrana priroda odrivog razvoja i stvaranje drutvenih vrednosti zahteva
predanost i saradnju mnogih stejkholdera iz razliitih disciplina i sektora. Zbog nekoliko
ogranienja, socijalni preduzetnici nisu u mogunosti da koordiniraju ove vane mree. Zato
pomone organizacije mogu da se fokusiraju na kreiranje platforme drutvenih mrea u kojima
preduzetnici mogu da razmenjuju svoja iskustva i ue jedni od drugih. Fokusirajui se na
preduzetniko obrazovanje, obuku i asistiranje, kompanije mogu da mnogo doprinesu u razvoju
oblasti socijalnog preduzetnitva u na znanju zasnovanim profesijama. Na primer, socijalni
preduzetnici mogu imati koristi od programa obuke na poslovima i projektima planiranja,
projektima izrade strategije i upravljanja ulaganjima, socijalnom sektoru marketinga i drugim
srodnim temama.

64

"Socijalni preduzetnici nam pomau da stvorimo miran,

pravedan i odriv svet."
Robert Alan Silverstein

65

6. OKVIR SOCIJALNIH POTREBA U KORELACIJI SA

ODRIVIM RAZVOJEM
U ovom delu monografije uputiemo na vezu izmeu socijalnog preduzetnitva i odrivog
razvoja i pokazati kako socijalni preduzetnici, kreatori inovativnih modela organizacija, proizvoda i
usluga, svojim radom doprinese odrivom razvoju.
Pojam odrivog razvoja dovodi se, najee, u vezu sa zatitom ivotne sredine, planiranjem
drutvenog razvoja, ekolokim, ekonomskim i politikim pitanjima. Koncept odrivog razvoja
predstavlja novu razvojnu paradigmu, novu strategiju i filozofiju drutvenog razvoja. Odrivi razvoj
spaja ujedno brigu za ivi svet na planeti Zemlji, ouvanje kapaciteta prirodnih sistema (prirodnih
resursa) sa drutvenim i ekolokim izazovima koji stoje pred svakim drutvom, dravom i
oveanstvom kao celinom. Aktuelnosti pojma odrivog razvoja naroito doprinose izazovi koji
dolaze sa ugroenou ivotne sredine.
Najee navoena definicija odrivog razvoja nalazi se u izvetaju Naa zajednika
budunost, koji je, na poziv Ujedinjenih nacija, sainila Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj
(tzv. Bruntland komisija27) 1987. godine.
Definicija glasi:
Odrivi razvoj jeste razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjice, a da ne dovodi u pitanje
sposobnost buduih generacija da zadovolje vlastite potrebe.
Po drugom odreenju odrivi razvoj podrazumeva ravnoteu izmeu potronje resursa i
sposobnosti prirodnih sistema da zadovoljavaju potrebe buduih generacija (Svetski samit o
odrivom razvoju u Johanesburgu, 2002. godine).

6.1. Osnovna razmatranja

ta su specifine potrebe termina socijalno kada se odnose na socijano preduzetnitvo,
gledano iz perspektive odrivog razvoja? Slika 3 prikazuje okvir za razmiljanje o posebnim
kategorijama potreba: potrebe pojedinaca, zajednice i buduih generacija. Ove tri kategorije su
veoma razliite, one kombinuju i predstavljaju dve glavne forme ljudskih organizacija, pojedince i
zajednice. Socijalni preduzetnici ovaj proces vide kao pruanje proizvoda i usluga na sva tri nivoa
potreba.

27

Gro Harlem Bruntland, roena 20.4. 1939. je norveka politiarka i lekarka i internacionalna liderka politike
odrivog razvoja i javnog zdravlja.Bruntlandova je bila na elu Svetskog komiteta za ekologiju i razvoj (WCED - World
Commission on Environment and Development), koji se esto navodi kao Bruntland-komisija, razvijajui iroki politiki
koncept odrivog razvoja u smeru irokih javnih rasprava koje su se isticale svojom sveobuhvatnou, a koje su
objavljene u raportu Naa zajednika budunost" aprila 1987. Bruntland komisija je pokrenula Svetski samit komisije
za ekologiju i razvoj (UNCED), pod vostvom Morisa Stronga koji je bio znaajan lan Bruntland-komisije.

67

Slika 3 Okvir kategorija potreba za ostvarenje odrivog razvoja

Svrha socijanog preduzea je potreba da se doprinese odrivom razvoju. Preduzetniki

napori usmereni su na tri razliita nivoa: pojedince, velike zajednice (ili itava drutva) i budue
generacije. Socijalno preduzee zadovoljava potrebe u opsegu od osnovnih drutvenih potreba
pojedinaca, potreba drutva po osnovu strukture i kapaciteta da izgrade odrive zajednice do
potreba buduih generacija da naslede minimum ogranienja (npr. zagaeno okruenje koje zahteva
visok nivo investicija), kako bi se maksimizirali izbori koji mogu da ispune njihove potrebe i elje.

a. Osnovne potrebe pojedinaca

Opte prihvaen stav je da se odrivi razvoj ne moe ostvariti sve dok sutinske potrebe
siromanih ne budu zadovoljene i zato socijalno preduzetnitvo moe da odigra vanu ulogu u
ublaavanju najteih ivotnih problema najsiromanijih pojedinaca, pomaui im da izgrade ivot
koji je ne samo puka borba za preivljavanje nego izraz njihovog potencijala kao ljudskih bia.

b. Potrebe za strukturom podrke u zajednicama i drutvu

Drugi nivo ogleda se u potrebi zajednice i drutva da obezbedi strukture i pravednu raspodelu
ogranienih resursa. Ovo omoguava pojedincima da postupaju u njihovom najboljem interesu
istovremeno omoguavajui da se kolektivno odri i pobolja struktura i resursi. Prirodan korak
(The Natural Step), neprofitna meunarodna organizacija sa misijom da ubrza globalnu odrivost,
nudi sledee reenje kao jedan od uslova za odrivi razvoj: U odrivom drutvu resursi se koriste
poteno i efikasno kako bi se zadovoljile osnovne ljudske potrebe na globalnom nivou. Pogon za
ekonomski razvoj dolazi iz zajednice i drutva koji trae odgovornu alokaciju resursa, zatitu prava
pojedinaca, institucije od poverenja, to znai podelu rizika za izgradnju preduzetnike inicijative
kroz pravne, komunikacijske i trine strukture koje su efikasne i potene.
Pored toga, drutvo igra vanu ulogu u pruanju strukture koja je sposobna da zadovolji
osnovne potrebe svojih lanova. U razvijenim drutvima, sistemi socijalne sigurnosti i blagostanja
obezbeuju ovu strukturu, dok vlade zemalja u razvoju esto ne zadovoljavaju osnovne ljudske
potrebe za preivljavanjem ak i sadanje generacije, a da ne pominjemo budue generacije.

c. Potrebe buduih generacija

Budue generacije imaju, iako apstraktnu, potrebu da neko drugi deluje u njihovo ime i u
njihovom interesu. Zato to mi danas ne znamo tanu prirodu budue potrebe, socijalno preduzee
mora biti fleksibilan i dinamian model koji reaguje na nove drutvene potrebe tokom vremena.

68

Svakako, budue generacije imaju potrebu da donose sopstvene odluke. Zato koncept odrivog
razvoja podrazumeva delovanje na nain koji ne poveava ogranienja izbora koji je na raspolaganju
buduim generacijama. Sadanje generacije ostavljanjem niza ozbiljnih ekolokih i socijalnih
problema buduim generacijama, nee podrati ovaj cilj. Zatita ivotne sredine nije deo zajednikih
mera ekonomskog razvoja kao to su DBP. Posledice degradacije ivotne sredine su dugorone i
rasprostiru se na mnoge aktere. ivotna sredina, kao drutvena imovina, je zajednika imovina.
Karakteristino za nju je da ne poveava podsticaje za pojedince. Shodno tome, mora se doneti
zakon koji e mone institucije dosledno sprovoditi. Ovo je neophodno, radi zatite ivotne sredine i
prirodnih dobara, u ime drutva i buduih generacija. To otvara mogunosti da socijalni preduzetnici
pomognu u donoenju takvog i slinih zakona.

6.2. Zakljuak
Socijalna preduzea su inspirativni uzori kako treba stvarati inovativne organizacione
modele, inovativne proizvode i usluge da bi se zadovoljile potrebe najugroenijih. Moda je jedna
od najznaajnih karakteristika uticaja socijalnih preduzea ta da ona kroz svoj rad menjaju nain
razmiljanja ljudi i njihovu percepciju sveta. Socijalni preduzetnici irom sveta transformiu
socijalne dileme u konkretne i reive probleme koje zatim prevazilaze kroz inovacije i
preduzetnike poduhvate. Socijalni preduzetnici ulivaju nadu i ire optimizam, fokusirajui se na
ostvarljiive ciljeve i reavajui konkretne probleme odrivog razvoja.

69

"Mikrokreditiranje omoguava siromanima da izau iz siromatva

putem preduzetnitva."
Pierre Omidyar

71

7. SOCIJALNO PREDUZETNITVO U BANKARSTVU

Mnogi dravni zvaninici, osoblje agencija donatora i komercijalni bankari smatraju da se
finansijske usluge za siromane ne mogu obezbediti bez subvencija. Ovo je zasnovano na uverenju
da je nemogue i neodrivo pozajmljivati novac na mikro nivou zbog operativnih trokova,
kreditnog rizika i klijentele sa niskim ekonomskim statusom. Mikro nije znaajan deo privrede, tako
da je potencijalno trite malo, a siromani se, i onako, ne mogu spasiti, pa mobilizacija male
tednje nije odriva.
Ovo gledite nastoji predstaviti mikrofinansiranje kao oblik rada u javnom interesu a ne kao
biznis sa potencijalno velikim profitom. Ono zastupa stav da je moralna obaveza banaka da
pozajmljuju na mikro nivou ispod cene i da je drutvena obaveza javnog sektora da pomogne
mikrofinansiranje. Shodno tome, ovako koncipirani programi mikrofinansiranja nisu odrivi i
prestaju kada njihovi finansijski gubici prevazilaze politike i drutvene dobitke.
Meutim, siromani zaista tede, a mikro finansiranje je temelj za veinu razvijenih
privreda, znaajno doprinosi ekonomskom razvoju - proizvodnji, izvozu, otvaranju novih radnih
mesta i tehnolokim inovacijama. Jak mikro preduzetniki sektor vaan je ne samo za ekonomski
rast, nego i za drutvenu jednakost. On poboljava raspodelu dohotka i bogatstva, pristup irim
ekonomskim mogunostima, unapreuje drutvenu pokretljivost i pomae da se utvrdi temelj
trine ekonomije.
Ko su potencijalni klijenti mikrofinansijskih institucija?
Mikro-preduzetnici - osobe koje poseduju malo imovine i generiu minimalne prihode. Oni
su siromani radnici", nekada poznati kao ekonomski aktivni i siromani, koji poseduju i rade
bez licence, neregistrovani, ne plaaju porez ili poseduju proireni porodini biznis.
Mikro-tedie su osobe sa niskim prihodima, domainstva koja su zainteresovana da uloe
svoj novac na mirnim i sigurnim mestima (kao alternative tradicionalnim nainima tednje, kao to
su stoka i nakit).
Vremenom je opte prihvaen stav da ne samo da je mogue zaraditi novac i obezbediti
neophodne finansijske usluge za domainstva sa niskim prihodima mikro-finansiranja, nego da kad
god je to mogue mikrofinansiranje treba komercijalno zasnovati na finansijski odriv nain.
Mikrofinansijske institucije treba da pokriju sve trokove, ukljuujui i operativne, cene fondova i
kreditnih gubitaka, kao i da generiu suficit, obezbeuju profit i podsticaj za reinvestiranje u nove
isporuke proizvoda, sistema i tehnologija. Vladina i donatorska pomo su i dalje vane za
poboljanje pristupa i korienja finansijskih usluga ali je treba obezbediti kao komplement, a ne
zamenu za trino orijentisane finansijske usluge.
Naglaavanje odgovarajueg vida mikrofinansiranja se zasniva na shvatanju da su
mikrofinansijske institucije sa najveim i najduim uticajem one sa finansijskom disciplinom
nametnutom po donjoj liniji, a bez neizvesnosti koju kreira zavisnost od spoljnih izvora
finansiranja. Ovakvo isticanje finansijske odrivosti prua primarno pozitivan podsticaj za tedie
da svoja sredstva oroe i za debitore da otplate svoje kredite.
Sa makroekonomskog stanovita, odrive mikrofinansijske institucije ne samo da
obezbeuju dugorono pruanje osnovnih finansijskih usluga klijentima koji nemaju pristup
klasinim bankarskim uslugama, to im omoguava da doprinesu nacionalnom rastu kroz
akumulaciju sredstava i stvaranju prihoda, nego slue i kao finansijski posrednici za integrisanje
formalnog finansijskog trita sa realnim, neformalnim tritima.
Razvoj finansijski odrivog mikrofinansiranja je dramatina primena socijalnog
preduzetnitva kako na komercijalno bankarstvo, tako i na NVO mikrofinansijske institucije. To

73

pokazuje da banke mogu da posluju dobro inei dobro - one mogu da generiu znaajan profit
dok u isto vreme imaju znaajan pozitivan razvojni uticaj. Odrive mikrofinansijske institucije su
inovativni kreatori drutvene vrednosti i u tome oni trae nove poslovne mogunosti u kojima
finansijsko poslovanje i drutveni uticaj zavise jedan od drugoga. Oni primenjuju konvencionalna
bankarska pravila na nekonvencionalan nain, stvarajui komercijalno odrive finansijske institucije
koje deluju kao dvostruki agenti drutvenih promena.

74

"Ja ohrabrujem mlade ljude da postanu socijalni preduzetnici i da daju svoj

doprinos razvoju drutva, a ne samo da zarauju novac. Puko zaraivanje
novca nije zabavno. Dati svoj doprinos i menjati svet
mnogo je zabavnije!"
Muhammad Yunus

75

8. KREIRANJE POVOLJNOG OKRUENJA ZA SOCIJALNA

PREDUZEA
U ovom poglavlju analiziramo generalne strategije i mere koje drave EU koriste kako bi
stvorile povoljno okruenje za socijalno preduzetnitvo i socijalna preduzea. Govorimo o tri tipa
dravnih strategija i mera:
- Mere koje jaaju pravni okvir za socijalna preduzea, koje su stvorene da bi se podralo i
kontrolisalo ostvarivanje socijalnih ciljeva, uinkovitost ekonomskih aktivnosti i
uspostavljanje dravnih struktura koje omoguavaju uee svih interesnih strana;
- Mehanizmi direktne i indirektne intervencije drave na tritu, kao to su subvenicije za
podrku upoljavanja ciljnih grupa, poreske olakice, regulisanje cena, povlaeni
tretmani, krediti, garancije i slino;
- Instrumenti za procenjivanje performansa i uticaja socijalnih preduzea na
organizacionom i sektorskom nivou.

8.1. Specifini pravni okviri za socijalna preduzea

Jasan zakonski i ragulatorni okvir je od najvee vanosti za stvaranje okruenja za bilo koji
tip preduzea. U veini zemalja, veliki deo pravnih poslova odnosi se na regularna preduzea.
Socijalna preduzea tradicionalno se opredeljuju za pravnu formu kooperativa ili asocijacija.
Poslednjih godina, meutim, vidimo da je nekoliko zemalja razvilo specifine pravne okvire za
socijalna preduzea. U ovom odeljku govoriemo o tome kako samo postojanje specifinih pravnih
normi nije dovoljan uslov za potporno legislativno i regulatorno okruenje za socijalna preduzea.
U ovom delu pregleda pratiemo analitiki okvir rada koji su razvili (Coates & Van Opstla 2010).
U skladu sa njihovim radom, ispitaemo uslove optimalnog stvaranja pravnog okvira za socijalna
preduzea. Nakon toga emo diskutovati o determinantama atraktivnosti ovih specifinih pravnih
okvira i pokazati da je za stvaranje dobrog pravnog okvira vano da se on razvije u potpunosti.

8.2. Postojanje pravnog okvira za socijalna preduzea

Za poetak, obratimo panju na injenicu da se neke zemlje pozivaju na socijalna preduzea
u svome Ustavu. Iako to nije dovoljan uslov za razvoj socijalnog preduzea, ovo ustavno uporite
socijalnih preduzea moe se smatrati za potencijalno pogodno okruenje.
Okvir 1. Ustavno uporite (panija)
Odeljak 129 panskog ustava iz 1978. godine, zahteva od javnih vlasti da efektivno promoviu
razliite forme uea u preduzeima i da se omogui da kooperativna preduzea putem
odgovarajuih zakona (i) uspostave modele kojima e se olakati pristup radnika vlasnitvu nad
sredstvima za prozivodnju.
Izvor: Wong & Li (2007)
U nekim zemljama razvijena je sveobuhvatna strategija za socijalna preduzea. Najuoljiviji
je primer Velike Britanije gde je 2002. godine stvorena Jedinica za socijalna preduzea (Social
Enterprise Unit). Ova Jedinica koordinira dravnom politikom u vezi sa socijalnim preduzeima,
sarauje sa praktiarima, posrednicima i drugim kljunim interesentima i podrava ih i sprovodi
specifine radnje u cilju podrke i razvoja socijalnog preduzetnitva i razvoja zajednica u Velikoj
Britaniji.

77

U mnogim zemljama ne postoji specifian pravni okvir za socijalna preduzea. U tim

zemljama socijalna preduzea esto usvajaju pravni status neprofitnih asocijacija ili kooperativa.
Ponekad postojei zakoni i regulative ohrabruju organizacije da se bave aktivnostima socijalnog
preduzea.
Kada uporedimo specifine pravne okvire za socijalna preduzea u razliitim zemljama,
razlike se ogledaju u nekoliko dimenzija. Prva karakeristika je pojavljivanje pravnog okvira u
obliku pravne forme kao takve ili kao alternative privrednim oblicima, kooperacijama i
asocijacijama ili kao oznake koja se dodaje postojeoj pravnoj formi. U sluaju oznake, kompanije
koje usvoje regularnu pravnu formu, moraju da zadovolje odreeni kriterijum da bi se kvalifikovale
kao socijalno preduzee. Primeri oznake su kompanije drutvene namene u Belgiji ili
impresasociale u Italiji.
Druga karakeristika je da li je specifini pravni okvir za socijalna preduzea varijanta
kooperativne pravne forme ili ne. U okviru studije 12 pravnih formi za socijalna preduzea u EU,
(Roelants 2009) je pronaao da je 7 od ovih 12 pravnih formi usvojeno iz kooperativne strukture.
Drugi pravni okviri su esto otvoreni, kao to je Kompanija drutvenog interesa (Velika Britanija) i
Socijalno preduzee (Finska). U sledeoj tabeli, napravili smo pregled nekoliko primera pravnih
okvira, koji su specijalno razvijeni za socijalna preduzea.
Tabela 2. Specifine pravni okviri za socijalna preduzea

Pravna Oznaka
forma / Brend

Bazirana na
kooperativnom
modelu

Zemlja

Godina Ime

Belgija

(1995)

Kompanije drutvene namene

Finska

(2003)

Socijalno preduzee

Francuska

(2001)

Kooperativno udruenje
zajednikog interesa

Grka

(1999)

Socijalna kooperativa
ograniene odgovornosti

Maarska

(2006)

Socijalna kooperativa

Italija

(1991)

Socijalna kooperativa

Italija

(2005)

Socijalno preduzee

Poljska

(2006)

Socijalna kooperativa

Portugalija

(1998)

Kooperativa drutvene
solidarnosti

panija

(1999)

Kooperativa drutvene
inicijative

vedska

(2006)

Firma sa ogranienom
distribucijom profita

Kompanija drutvenog interesa

Velika Britanija (2005)

Izvor: Coates & Van Opstal (2010)

Uprkos brzom razvoju novih pravnih okvira specifinih za socijalna preduzea, samo
postojanje takvih specifinih pravnih okvira nikako nije dovoljan uslov za razvoj socijalnih
preduzea.

78

Uoili smo kroz dosadanje preglede (SP) da postoje znaajne razlike u uspenosti pravnih
inovacija. Pravni okvir socijalne kooperative" u Italiji obuhvata vie od 7.300 inicijativa,
upoljava 244.000 radnika (Defourny & Nyssens, 2008). Uvodjenjem pravnih okvira u Velikoj
Britaniji je registrovano 2.700 kompanija drutvenog interesa u samo nekoliko godina nakon
uvoenja ove pravne forme, veina drugih pravnih inovacija je ostala neiskoriena od strane
njihovih ciljnih grupa (Coates & Van Opstal, 2010).
Prvi aspekt koji se mora uzeti u obzir pri razmatranju pravnog okvira kao sredstva za razvoj
socijalnog preduzea jeste osnovni kvalitet njegovog pravnog ureenja. S obzirom na koncept
socijalnog preduzea, (Coates i Van Opstal 2010), tvrde da pravni okvir koji se koristi u ovim
preduzeima mora da se pobrine o tome da odgovori na sledea pitanja:
1. da li je osigurano ostvarivanje socijalnih ciljeva,
2. da li okvir omoguava ekonomske aktivnosti na efikasan nain,
3. da li okvir dozvoljava sigurnu upravljaku strukturu i
4. da li okvir uva autonomiju socijalnih preduzea?
U narednim poglavljima emo govoriti o ovim aspektima i prikazaemo nekoliko primera
koji ilustruju ova pitanja.

8.2.1. Ostvarivanja socijalnih ciljeva

Prvi uslov koji garantuje ostvarivanje drutvenih ciljeva socijalnih preduzea jeste
ukljuivanje obaveze da se definie drutvena misija u statutu socijalnog preduzea ili da se u
pravnom ureenju takvih okvira definiu socijani ciljevi ka kojima se tei.
Nain da se ovo potvrdi jeste ukljuivanje obaveze o kreiranju godinjeg izvetaja u kom bi
preduzea pruila detaljne informacije o stepenu ostvarenja socijalnih ciljeva. Kao u sluajevima
etiketiranja i sertifikacije i ovi izvetaji moraju biti revidirani i kontrolisani.
Neophodno je uvesti kroz zakon sankciju u sluaju da socijalno preduzee ne ispuni neke
minimalne standarde koji su potrebni. Bez ovih minimalnih zahteva socijalno izvetavanje nije nita
vie nego jeftina pria, jer u tom sluaju menaderi imaju podsticaj da naprave izvetaj koji ide u
korist njihovih preduzea (Coates & Van Opstal, 2010).

8.2.2. Uslovi ekonomskih aktivnosti

Dok je vei deo panje usmeren na mere koje osiguravaju ostvarivanje drutvenih ciljeva
socijalnih preduzea, esto je zaboravljena vanost stvaranja pravnog okvira koji takoe osigurava
ovim preduzeima da u potpunosti uestvuju u ekonomskim aktivnostima. Prvi vaan aspekt
sprovoenja ekonomskih aktivnosti jeste taj da bi socijalna preduzea trebalo da sprovode
trgovinske aktivnosti.
Okvir 2. Uklanjanje pravnih i administrativnih barijera (panija)
U paniji su uklonjene administrativne i pravne barijere prema socijalnim preduzeima.
Drava je rairila mreu pod nazivom Take pristupa i poetak procedure" koja je
osnovana da bi se olakale administrativne formalnosti za nove kompanije i da bi se
obezbedile konsultantske usluge za ugroene kategorije, ukljuujui mlade ljude i ene
koji ele da zaponu posao.
Mrea Saveti i papirologija stvorena je da bi se smanjili birokratski trokovi
osnivanja kompanije tako to su obezbeene online procedure. Jedinstven prozor za
posao jeste projekat koji je nastao da bi se pruile integrisane usluge malim i srednjim
preduzeima, izmeu ostalog i socijalnim preduzeima.

79

 Na kraju, Akt kooperativa (1999) uinio je da nezaposleni lake postanu lanovi

novog socijalnog preduzea na osnovu sistema podrke kroz jednokratne isplate koji
omoguava nezaposlenim osobama.
Izvor: Wong & Li, 2007
Drugi vaan aspekt koji omoguava sprovoenje ekonomskih aktivnosti jeste stepen u kome
pravni okvir omoguava socijalnim preduzeima da privuku kapital. Kada je re o akcionarskom
kapitalu, lake je kada su lanovi preduzea ujedno i njegovi vlasnici kao to je to sluaj sa
kooperativama. Asocijacije, sa druge strane, nemaju akcije, tako da se svaki doprinos lanova
uzima kao poklon, to ini da lanovi imaju smanjeni podsticaj da doprinesu kapitalu socijalnog
preduzea. Kroz povlaen poreski tretman koji se odnosi na poklone prema socijalnim
preduzeima ostvaren je podsticaj za donatore da ojaaju akcionarsku bazu ovih preduzea (Coates
& Van Opstal, 2010).
U Velikoj Britaniji oslobaanje od poreza je dostupno pojednicima i korporativnim telima
koja investiraju u akreditovane Institucije za finansiranje drutvenog razvoja. Institucije za
finansiranje drutvenog razvoja zauzvrat obezbeuju finansije za kvalifikovana preduzea koja
distribuiraju profit, socijalna preduzea i za drutvene projekte28.
U mnogim zemljama poreske olakice su povezane sa aktivnostima javnih komunalnih
preduzea (npr. Nemaka) ili organizacijama koje imaju neprofitni karakter (npr. Belgija),
ukljuujui poresko izuzee ili oslobaanje za neprofitne organizacije i njihove donatore. esto su
ova poreska izuzea i olakice rezervisane za prepoznata i registrovana javna komunalna preduzea
ili neprofitne institucije. Ovaj sistem sprovodi Ministarstvo finansija.
Suprotan nain prikupljanja finansijskih sredstava jeste prenos plaenog poreza, gde fizika
i pravna lica mogu da prebace odreeni iznos plaenog poreza izabranoj, zvanino registovanoj
neprofitnoj organizaciji.

8.2.3. Uspena upravljaka struktura

Socijalna preduzea bi trebalo da obraaju posebnu panju na akcionarski menadment
(Leys, Van Opstal i Gijselinckx, 2009). Ovi autori prave razliku izmeu slabog i vrstog shvatanja
akcionarskog menadmenta. U prvom sluaju akcionarski menadment se shvata kao metod da se
povea korporativna vrednost poveavanjem mogunosti i smanjivanjem rizika. Sa druge take
gledita, jasna analiza i detaljan prikaz daju vei doprinos akcionarima nego upravljaka snaga u
funkionisanju preduzea. S teorijske take posmatranja, ne moe se oekivati da firme koje su
profitne prate ovaj koncept, ali se moe se oekivati da ga prate kooperative.
Razjanjavanje onoga to se podrazumeva pod konceptom interesnih grupa jeste dobra
startna pozicija. Ko moe da se smatra lanom interesne grupe, a ko ne? Italijanske socijalne
kooperative su dobar primer ovoga, poto je tu jasno koji tipovi interesnih strana mogu biti
ukljueni u kooperative.
Okvir 3. Interesne strane u socijalnim kooperativama (Italija)
U Italijanskim socijalnim kooperativama sledee kategorije lanstva su prepoznate:
- Kategorija Finansijera koju ine lanovi iji je cilj sticanje profita kroz interno
finansiranje aktivnosti (de facto lanovi koji finansiraju uglavnom dobroinitelji);
- lanovi drutva za koje je napravljena odredba u statutima Italijanskih socijalnih

28

Vie informacija na www.berr.gov.uk

80

kooperativa za finansiranje i razvijanje solidarnosti i stvaranje neprofirnih inicijativa;

- Akcionarski lanovi koji nisu direktno ukljueni u voenje preduzea, ali iji interes jeste
osvarivanje profita na osnovu finansijske podrke koju pruaju;
- Obini lanovi ili lanovi za saradnju koji ele da ostvare svoje tenje kroz uee u
kooperativama, ali koji nemaju pravo na servise podrke kooperativama (mogu biti
zaposleni ili volonteri, poslednji ne bi trebalo da ine vie od 50% radne snage jedne
kooperative);
- Tehniki i administrativni lanovi kojih ima onoliko koliko je potrebno za efikasno
funkcionisaje socijalne kooperative;
- Poasni lanovi;
- Javna tela koja delegiraju socijalne usluge sporazumima ili ugovorima sa socijalnim
kooperativama.
Izvor: Thomas , 2004
Najei indirektni mehanizami koji utiu na upravljaku strukturu socijalnih preduzea jesu
pravila o pravu na glas. Prilino je jasno da sistem jedan lan, jedan glas, bolje titi interese malih
akcionara, nego sistem jedna akcija, jedan glas. Drugi indirektni mehanizam tie se stepena u kome
je prisutno ekonomsko uee lanova u okviru socijalnog preduzea. Primer takvog sistema u
kooperativama je postojanje patronane dividende, npr. podela dobitaka proporcionalno
transakcijama koje su ostvarene sa kooperativom. Nijedan od ovih sistema, meutim, ne garantuje
ukljuivanje interesa drugih interesnih strana, ve samo akcionara i lanova.

8.2.4. Uputstvo za autonomno socijalno preduzee

Pravni okvir bi trebalo da sadri uputstvo kako se jaa autonomija socijalnih preduzea. Ovo
ukljuuje podsticaje da se zadri profit kroz nedistributivno ogranienje ili ograniavanje isplate
dividendi. Takoe, trebalo bi reiti zavisnost socijalnih preduzea od subvencija i poklona, u
suprotnom, socijalna preduzea bi mogla da postanu izvrioci iz privatnog sektora koji sprovode
dravnu politiku i interes odreenih grupa. Kao tree, pravni okvir moe sadrati elemente koji
jaaju ostvarivost socijalnih preduzea. Oslobaanje od korporativnog poreza, na primer, stvara
podsticaj za socijalna preduzea da ne koriste duniki kapital za investicije kada je efekat
finansijskog uticaja odsutan (Coates & Van Opstal, 2010).

8.3. Dodatni uslovi za dobar pravni okvir

Pored vanosti dobro izraenog pravnog okvira za socijalna preduzea, Coates and Van
Opstal (2010), pominju i neke druge aspekte koji se moraju reiti.
Prvo, drava mora stvoriti odgovarajui kapacitet novih pravnih formi. Specifini pravni
okvir za socijalna preduzea trebalo bi da se jasno razlikuje od postojeih okvira. Ako je razlika
suvie mala, socijalna preduzea nee biti spremna da podnesu bilo kakve gubitke. Dinamika
trine ekonomije esto koristi menadere, advokate i pravne slubenike stvarajui novi pravni
okvir za socijalna preduzea. Ovaj okvir je nepoznat iroj javnosti pa je esto neadekvatno
upotrebljen. Dostupnost kvalitetnog javnog informisanja i dravna podrka za podsticanje pravne
ekspertize o ovim novim okvirima moe biti osnova uspeha takvih pravnih okvira.
Kao drugo, pitanje sprecifinog pravnog okvira socijalnih preduzea bi trebalo da se rei
posle njihove implementacije tako da se ona mogu potpuno razviti. Ovde je vana pravna
komplementarnost. Panja je usmerena ka novom pravnom okviru dok se stvaraju novi zakoni.
Pretpostavljena je koherentnost izmeu razliitih legislativnih nivoa u pristupanju ovom novom

81

okviru, ali i koherencija njegovog fiskalnog tretmana i njegove podobnosti za prepoznavanje i

subvencionisanje.
Stepen do kog e se legislativa razvijati zavisi od kapaciteta i spremnosti sektora da izvri
pritisak pri stvaranju dobrog pravnog okvira. Roelants (2009) postavlja hipotezu da mnogi pravni
okviri za socijalna preduzea u Evropskoj uniji prate model kooperative. Pokret za kooperative
lobirao u ovim zemljama da se stvori sprecifian pravni okvir za socijalna preduzea. Lastly, Coates
i Van Opstal (2010) tvrde da je adaptivni kapacitet okvira za pravnu formu vaan kao i da je vano
dopustiti da se taj okvir u potpunosti razvije. Ovaj adaptivni kapacitet zavisi od sposobnosti
preduzea da usvoji nove okvire da bi privuklo politiku panju, podrku od strane krovnih
organizacija ili podrku od socijalnih pokreta i organizacija.

82

"Svet mora postati svestan fantastine moi transformacije socijalnog

preduzetnitva, a fondacije treba da rade kao katalizatori
njihovog razvoja."
Klaus Schwab

83

9. FINANSIRANJE SOCIJALNIH PREDUZEA

Nastanak i ubrzan razvoj socijalnih preduzea stvorio je novo finansijsko trite koje bi
trebalo da zadovolji potrebe za kapitalom koji bi finansirao ova preduzea. Priroda ovih preduzea,
takoe, ukazuje na potrebu za finansijskim inovacijama, za prilagoenim finansijskim sektorom
koji nije samo replika ili proirenje postojeih finansijskih proizvoda i instrumenata. Dananji
promenljivi prostor socijalnih investicija je kompleksan i prepoznaje socijalna preduzea kao
odrivi poslovni model (Nicholls and Pharoah, 2007). Takav model zahteva razliitost finansijskih
proizvoda koji e biti u skladu sa ivotnim ciklusom ovakvih preduzea (start-up, ak pre-start-upa, u nekim sluajevima, konsolidacija i rast) i sa njihovim specifinim potrebama. Ovo podruje je u
skladu i sa stratekom reorijentacijom koju najbolje ilustruje trenutna promena od filantropije do
poslovne filantropije, od poklona do investicije u delu brojnih velikih fondacija i donatora. Ono je
ilustrovano razvojem novih finansijskih proizvoda, stvorenih da izau u susret specifinim i
osobenim potrebama socijalnih preduzea, koji izraavaju promenljivu percepciju socijalnih
preduzea. Znaajan primer je ubrzan rast etikih i drutveno odgovornih investicija i potencijal
koji ovaj tim investicija predstavlja kao izvor finansiranja za socijalna preduzea i koji sada
ukljuuje i selekciju i proaktivno investiranje.
Institucionalni fondovi, takoe, ulaze na ovo trite. Nekoliko velikih penzionih fondova u
SAD preuzelo je vostvo, dajui znaajan primer opreznim menaderima institucionalnih fondova
koji nastavljaju da povezuju socijalna preduzea sa investicijama od visokog rizika.
Potreba za finansijskim inovacijama dopunjuje tradicionalne izvore finansiranja koji su
odreeni za socijalna preduzea. Oni ukljuuju dravu (na svim nivoima) kroz direktno (grantovi,
subvencije) ili indirektno uee stvaranjem javne politike koja e lake privlaiti investicije
(poreske olakice, javne nabavke), filantropskih institucija, finansijskih institucija koje ukljuuju
konvecionalne banke, kreditnih unija, finansijskih kooperativa i slinih udruenja kao i
individualnih investitora.
Kao to smo videli u prethodnom delu pregleda relativno dobro razvijeno traite
mikrokredita (mikrofinansije) ve postoji sa vanim pokazateljima za proiranje alternativnih
kredita/investicija u hibridna socijalna preduzea. Iako je trite mikrokredita nastalo kako bi se
obezbedio pristup pozajmicama za marginalizovane grupe i individualce koji su oznaeni crvenom
bojom od strane konvencionalnih finansijskih institucija, trite novih investicija, koje slue
socijalnim preduzeima, je takoe inovativno. Ono zahteva stvaranje novih investicionih proizvoda,
ireg investicionog kriterijuma za postojee finansijske uesnike i promene u ponaanju meu
uesnicima koji su ve ukljueni u podravanje inicijativa graanskog drutva i koji ispunjavaju
ciljeve ka kojima tee novi poslovni poduhvati sa drutvenom svrhom.

9.1. Uloga drave

Uloga drave u olakavanju ovog tipa investicionih aktivnosti bila je vana u nekoliko
zemalja, zauzimala je nekoliko oblika, ukljuujui legislative kojima se ustanovljava posredovanje
kako bi se smanjio oekivani rizik, esto povezan sa ulaganjem u ovakva preduzea. tavie,
posredovanje poveava kapacitet za privlaenje investicija, razvijanje sekundarnog trita i
olakava koordinaciju ovog trita socijalnih investicija, koje nastaje i koje je u ovom momentu
veoma razdeljeno. Ovde su ukratko navedeni detalji i kljuni momenti novog investicionog sektora
koji se pojavljuje kako bi se novano obezbedila socijalna preduzea. Postoje brojni primeri
dravne podrke i raniji i skoriji dokumenti koje se mogu nai u Belgiji, Velikoj Britaniji u
Sjedinjenim Amerikim Dravama.

85

Tabela 3. Izabrani dokumenti u Belgiji, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Amerikim Dravama.

Zemlja

Datum

Regulativa podrke

Belgija

2003

Zakon o univerzalnim bankarskim uslugama

1832

Zakon o izgradnji drutva

1979

Zakon o kreditnim unijama

1994

Fond za zajmove za drutveni razvoj i Fond za

lokalne investicije

2000

Preporuke za radnu grupu za socijalne investicije

2002

Oslobaanje od poreza za drutvene investicije

2003

Graditelji budunosti Engleska

2004

Kompanije drutvenog interesa

1976-77

Zakon o drutvenim reinvesticijama

1986

Poreski kredit za domainstva sa niskim primanjima

(eng. Low-Income Housing Tax Credit - LIHTC)

1990s

Stvaranje finansijskih institucija za drutveni razvoj.

Zvanino su bile prepoznate od strane dravne
agencije, CDFI Fond (osnovane 1994.)

2000

Program poreskih kredita za osvajanje novih trita

(New Markets Tax Credit Program - NMTC)

Velika Britanija

Sjedinjene
Amerike Drave

9.2. Inovativni pokuaji u finansiranju socijalnih preduzea

Socijalna preduzea mogu da pristupe izvorima finansiranja posredstvom brojnih
mehanizama: kreditiranjem kroz javne zajmove i grant programe, javnim refinansiranjem i
garancijama, mejnstrim bankama, specijalizovanim posrednicima (ukljuujui mikrokredite i
investicije akcijskog tipa). Postoji, takodje, specijalizovano finansiranje koje targetira socijalnu
ekonomiju kao i integrisani finansijski servisi na lokalnom nivou (Evropska komisija, 2001).

9.2.2. Inovativni trendovi za finansiranje socijalnih preduzea

U proloj dekadi kao dodatak tradicionalnim izvorima finansiranja nastao je veliki niz
strategija i instrumenata za finansiranje socijalnih preduzea. Uz to se razvio novi renik pojmova
vezanih za ove aktivnosti. Socijalne investicije, solidarno investiranje, etiko investiranje,
drutveno-odgovorno investiranje, drutveno zasnovano investiranje, investiranje koje je vezano za
programe, ekonomski targetirano investiranje, investiranje sa misijom, ili filantropski poslovni
poduhvati neki su koncepti i termini koji opisuju ove aktivnosti. Termin trite socijalnog kapitala,
na primer, opisuje mehanizme prenosa sredstava preko kojih se aktivnosti odvijaju.
Finansiranje socijalnih preduzea uklapa se u novu eru drutvene svesti koja ohrabruje
pojedince da izraze svoje izbore kroz tednju i potroake navike. Ono podstie osobe da investiraju
svoje penzione fondove u sigurne etike instrumente i omoguava finansijskim institucijama i
posrednicima (kako onima koji nastaju, tako i onima koji ve postoje) da kanaliu investicijski
kapital prema socijalnim preduzeima.

86

Okvir 5. Alternativna finansijska mrea

Alternativna finansijska mrea (Rseau de Financement Alternatif -RAF), osnovana 1987. godine,
spaja neprofitne asocijacije koje tee da promoviu etiko i na solidarnosti bazirano finansiranje.
Nju ini 70 asocijacija lanica koje su ukljuene u socijalnu ekonomiju, pitanja zatite ivotne
sredine, borbu protiv ekskluzije, ljudska prava, edukaciju, itd. Ova mrea se bavi istraivanjima i
sprovodi kampanje iji je cilj alarmiranje tedia i investitora, politikih vlasti, finansijskih
institucija, volonterskog sektora i akademskih krugova da se bave etikim i pitanjima solidarnosti u
stvarima koje se tiu novca.
Ova mrea, takoe, razvija i etike i na solidarnosti zasnovane finansijske proizvode: raune za
tednju, investicione fondove i polise ivotnog osiguranja. Investirala je vie od 240 miliona evra u
2003. godini.
Alternativna finansijska mrea je u kontaktu sa lokalnim vlastima koje investiraju u etike fondove.
Ona sprovodi ispitivanje lokalnih vlasti u cilju utvrivanja njihovih oekivanja od drutvenoodgovornog investiranja. Ovo je primarno u stvaranju masovne kampanje podizanja svesti koja e
targetirati vlast, to je inspirisano nedeljama solidarnosti koje organizuje Finansol u Francuskoj.
Ova mrea je veoma aktivno lobirala Belgijski parlament da se okrene univerzalnim bankarskim
uslugama, to je donelo pozitivne rezultate. U 2004. godini kampanja protiv bankarskih investicija u
industriji naoruanja dovela je do zakona koji zabranjuje investicionim jedinicama da investiraju u
proizvodnju nagaznih mina. Predlog privatnog zakona iz 2004. godine nastoji da osigura da su
aspekti ivotne sredine uzeti u obzir u godinjim izvetajma kompanija i izvetajima rukovodstva.
Drugi predlog privatnog zakona zahteva da dobijanje granta iz zvanine pomoi koja se investira u
inostranstvo bude uporeen sa kriterijumima socijalne i odgovornosti za zatitu ivotne sredine.
Takoe, jo jedan predlog privatnog zakona zahteva smanjenje poreza za investitore koji promoviu
odrivi razvoj.
Ukoliko elite da saznate vie posetite sajt Mree alternativnog finansiranja http://www.rfa.be
Filantropija je tradicionalno bila glavni izvor finansiranja socijalno orijentisanih aktivnosti i
organizacija. Interes za socijalna preduzea najbolje je ilustrovan ubrzanim rastom sektora poslovne
filantropije i njegove transformacije iz modela poslovnog kapitala u strategiju socijalne investicije
koja ukljuuje pomeane dobitke - Blended ROI29 (Howard and Giddens, 2004.).
Socijalni poslovni filantropi grantove koje dobiju posmatraju kao investicije. Kroz
implementaciju novih investicionih strategija koje kombinuju obezbeivanje finansija, poslovnog
savetovanja i monitoring, socijalni poslovni filantropi stvaraju nove metode kako bi preusmerili ono
to je smatrano maksimalnim rizikom, a to su humanitarni fondovi bez povraaja. Oni takoe
primeuju da ova promena u finansiranju socijalnih preduzea, od poklona do investicija,
predstavlja nove naine da se rekapitalizuju fondacije. Zato to je kultura filantropije povezana sa
fondacijama, pitanje rizika nije dominantno, to rezultira razliitim i esto kontradiktornim
kalkulacijama rizika30 (Nicholls and Pharoah, 2007). Bilo da su u pitanju investicije za podrku,
investicije koje su povezane sa misijom ili ekonomski targetirane investicije, veliki broj

29

Meoviti povraaj na investiciju (eng. Blended Return on Investment, Blended ROI), potie od pojma povraaj na
investiciju (eng. Return on investment ROI), pojam se koristi da bi se opisali integracioni i kumulativni socijalni i
finansijski povraaji od poslovnih operacija
30
Investiranje koje je povezano sa misijom (MRI) odnosi se na investicije koje daju fondacije da bi direktno poboljale
njihovu osnovnu misiju, u koordinaciji sa njihovim stvaranjem grantova preko instrumenata koji ukljuuju depozite,
hartije od vrednosti sa fiksiranim dohotkom, vie i subordiniranje pozajmice, prioritetne i obine obveznice i privatni
kapital. Ekonomski targetirani kapital doputa penzionim i drugim kolektivnim fondovima da investiraju u ekonomski
oporavak (urbani i regionalni oporavak) i socijalne projekte (razvoj stambenog prostora, na primer) dok osigurava
solidne dobitke za investirano.

87

instrumenata podrke socijalnim preduzeima razvile su fondacije sa razliitim stepenima uinka i

stepenom povraaja na investicije za podrku programa (PRI)31.
Skorija sveobuhvatna studija koju su sproveli Savetnici za socijalni uticaj - FSG32 o
investiranju u misije u SAD istraila je 92 amerike fondacije koje su napravile 2,3 milijarde dolara
kroz investiranje u misije u periodu od 40 godina. Studija istie vane izazove koji su uobiajeni za
druge aktere socijalnih finansija, tanije, neophodnost uspostavljanja posrednika koji e asistirati u
sklapanju posla izmeu investitora i potencijalnih primaoca investicije. Ona, takoe, naglaava
ogromnu potrebu za stvaranjem fiskalne politike koja je kljuna za kapacitet fondacija i investicije
ispod trine cene. Ove investicije kvalifikuju se kao podrka programima i ubrajaju se u godinji
zahtev za isplate fondacijama (Cooch, Karamer, Cheng, Mahmud, Marx and Rehrig, 2007)33.
Fondacije kao to su Calvert iz SAD razvile su takozvane interpretacije" drutvenog
investiranja kako bi poveale likvidnost koja je dostupna drutveno baziranim inicijativama. To su,
na primer: stambeni prostor koji se moe priutiti, mikrokrediti, razvoj malog biznisa, drutveni
objekti i socijalne inovacije. Investicije se slivaju u portfelje zajmova sa malim kamatama za vie
od 200 vodeih internacionalnih neprofitnih organizacija i socijalnih preduzea. Ukljuene su u
programe smanjenja siromatva irom sveta. Ovo je jedan od brojnih primera koji demonstrira
kapacitet inovacija.
Najvei potencijalni izvor kapitala dolazi od institucionalnih investitora kao to su penzioni
ili zajedniki fondovi, osiguravajue kompanije ili tradicionalne banke koje upravljaju velikim
portfeljem kapitala. Ovo obilje institucionalnih investitora uglavnom ostaje neiskorieno.
Dostupnost institucionalnih fondova je ograniena pravnim formama i strogim potovanjem
poverenike odgovornosti, to ograniava ovu formu investiranja kao visokorizinu. Problem u slici
i percepciji socijalnih preduzea je posebno prisutan meu institucionalnim investitorima. Uprkos
tome, postoje razliiti presedani, kao to je nekoliko velikih institucionalnih fondova u SAD
(California Public Employees Retirement System - CalPERS34, TIAA-CREF) i Francuskoj (Caisses de
dpot et consignation) koji ukljuuju nefinansijske socijalne kriterijume u njihovim investicijskim
odlukama i obavezi od strane nekoliko penzionih fondova, kako bi se demonstriralo njihovo uee
u SRoI. Operacionalizovanje ove obaveze ostaje izazov uprkos struktuiranim, kredibilnim,
mejnstrim35 SRoI mogunostima koje su dostupne i sugeriu da koliko god da je rast SRoI pokreta
atraktivan on jo uvek nije u potpunosti shvaen.
Posrednici i novi finansijski proizvodi su od kljunog znaaja institucionalnim investitorima
kao dozvola za aktivniju ulogu u kapitalizovanju socijalnih preduzea. Potreba za finansijskim
posrednicima je porasla i omoguava im da se ukljue u razvoj socijalnih preduzea. Drutveni
partneri su, isto tako, od kljunog znaaja za uspene ishode ovih investicija. Iskustvo potvruje
potrebu za partnerstvom meu drutveno baziranim organizacijama i finansijskim akterima. Da bi

31

Investicije za podrku programa (PRIs) - investicije koje daju fondacije kako bi podrale humanitarne aktivnosti koji
ukljuuju potencijalni povrat kapitala u utvenom vremenskom okviru. Investicije za podrku programa ukljuuju
finansijske metode koje su uglavnom povezani sa bankama ii drugim privatnim investitorima, kao to su pozajmice,
garancije na pozajmice, povezani depoziti, kao i investicije kapitala u humanitarnim organizacijama ili u komercijalnim
poslovnim poduhvatima sa humanitarnim ciljevima.
32
FSG je neprofitn konsultntsk firm specijlizovn z strtegije, evlucije i istrivnj, osnovn je 2000.
godine. http://www.fsg.org/
33
Amerika sluba za reviziju - (eng. US Department of the Treasurys Internal Revenue Service) doputa specijalni
status oslobaanja od poreza za fondacije koje imaju investicije za podrku programa. Kao to IRS objanjava,
investicije, da bi bile povezane sa programom, moraju znaajno da unapreuju izuzete aktivnosti fondacije. To
moraju biti investicije koje ne bi bile date ni zbog ega drugog, nego zbog njihovih ciljeva za izuzeem (cf.
http://www.irs.gov).
34
CalPERS-ov cilj je da investira 2% svog portfeljea (200 milijardi Amerikih dolara) u Kalifornijsko neobezbeeno
trite kapitala (Hebb et al., 2006, p. 29).
35
Mejnstrim (eng. main stream - glavni tok) se socioloki definie kao "normalizujua, monokulturna forma
proizvodnje ili ona koja joj tei".

88

veliki institucionalni fondovi uestvovali, vanost ove dve forme medijacije ne moe biti previe
naglaena.
Pojedinani investitori su, takoe, izvor finansiranja iako njihovo prisustvo nije ujednaeno.
Dve grupe pojedinaca mogu biti ukljuene u ovu kategoriju. Prva se odnosi uglavnom na socijalno
motivisane bogate investitore ijim novcem upravljaju moni finansijski savetnici preko
proirenih portfelja kako bi se obezbedilo novo investicijsko trite. Angel investitori u SAD
spremni su da investiraju u socijalna preduzea. Oni su deo Investitorskog kruga (IC) ija je misija
obezbeivanje dugoronog kapitala za odrivi ekonomski razvoj. Od 1992. oni su investirali 100
miliona Amerikih dolara u 163 posla ukljuujui preduzea drutvenog razvoja i biznise iji su
vlasnici ene i manjine. Studija iz 2002. godine koju je sprovela Harvard Business School i
McKinsey & Company dola je do zakljuka da kompanije u kojima IC investiraju stvaraju
konkurentne prihode (Wortsman, Mendell and Neamtan, 2006). Tu su filantropske organizacije
Venture Partners International, Social Ventures Network i Co-op America back Angel Investors
koje ele da investiraju direktno u socijalna preduzea (ibid, p. 29). Druga grupa koja im se sada
pridruila predstavlja pojedinane, male investitore. Stvaranjem informacijskih mrea, ovi "graani
investitori" imaju odgovornost koja im doputa da zaobiu korporativni menadment ili
institucionalne investiture za informacije koje se tiu portfelja investicijskih mogunosti (Davis,
Lukomnik and Pitt-Watson, 2006).
Kvazi kapital ili Quasi-equity finansiranje jeste hibridni tip pozajmice koja ima
karakteristike klasinog investicionog kapitala. Ogleda se u zadovoljavanju potrebe socijalnih
preduzea za dugoronim investicijskim kapitalom. Poto socijalna preduzea koja su kolektivno
vlasnitvo ne dozvoljavaju prodaju akcija ili, uoptenije, poto se akcijama socijalnih preduzea ne
trguje na tritu kapitala, quasi-equity, doputa da kapital ostaje u okviru preduzea bez potvrde
vlasnitva. Kvazi kapital ima mnogo formi, ukljuujui subordinisane i neosigurane pozajmice.
Dostupnost kvazi kapitala omoguava socijalnim preduzeima da finansiraju rast i
investiraju u opremu i nekretnine (pasivna sredstva) to kratkorone pozajmice ne doputaju. Ovo je
kljuno u razvoju kapiciteta i odrivosti ovih preduzea. Mnogi instrumenti pozajmica koji su
dostupni u ovom momentu ne mogu da odgovore na hitne potrebe za dugoronim investiranjem
kapitala koje je esencijalno za konsolidaciju i rast preduzea. Specifini uslovi koje ova forma
investicija ima zavise od dogovora postignutih meu investitorima i onih koji koriste investicije. Na
primer, Futurebuilders England su u skorije vreme lansirali finansijsku opciju u kojoj se investicija
otplauje na osnovu procenta godinjeg dobitka socijalnog preduzea koji je prethodno dogovoren.
Etika ili trita socijalnog kapitala nastaju u cilju poveanja izvora kapitala iz kojih bi se
finansirala socijalna preduzea. Razvijanje socijalne berze nije nova ideja. Alternativno i
potencijalno mono finansijsko trite koje moe da se nadmee sa mejnstrim kapitalnim tritima
zahteva odgovarajue mehanizme kako bi se podigla i svest i samopouzdanje potencijalnih
investitora. Uprkos brojnim kritikama i primerima propalih pokuaja da se uspostave takvi sistemi,
ideja razmene socijalnog finansiranja nastavlja da interesuje mnoge investitore.
Potpuno razvijena i funkcionalna alternativna socijalna berza trenutno ne postoji, iako je
inicijativa ETHEX (Ethical Exchange Etika berza) podrana od strane Triodos Bank vaan
korak u razvoju ovog trita.
Okvir 6.
Socijalne inovacije na sekundarnim tritima - sluaj socijalne berze u Velikoj Britaniji
Iako ne postoje potuno razvijeni primeri socijalnih berzi, inovativna i uspena razmena sa
socijalnim preduzeima i investitorima treba da postoji kako bi se gradio jai sektor i ostvarivali
prihodi na osnovu kapitala investitora. Kako bi se testirala izvodljivost ove ideje sprovedena je
studija u Ujedinjenom Kraljevstvu 2007. godine.

89

U sluaju Velike Britanije, predstavnici drave, socijalna preduzea, finansijski sektor i privatne
fondacije bili su ukljueni u preliminarne diskusije o tome kako da se uspostavi berza za socijalna
preduzea. Konano, Socijalna berza - Social Stock Exchange Ltd je uspostavljena od strane
socijalnih investicionih eksperata Pradeep Jethi and Mark Campanale. Oni planiraju da stvore
trite koje e ciljati na preduzea sa godinjim obrtom od vie od 500000 Britanskih funti a koja se
bave trgovinom tri ili vie godina. Istraivanja koje je finansirala Rockefeller fondacija je na putu
da profilie socijalna preduzea (vie od 1200 do sada) i investitore, ocenjujui trine interese i
istraujui potencijal socijalnog uticaja aktivne Socijalne berze. Po miljenju Antony Bugg-Levine,
koji je izvrni direktor Rockefeller fondacije, socijalna berza Velike Britanije ima potencijal da
stvori vodeu globalnu platformu koja e moi da utie na investitore da ulau i u kompanije i u
neprofitne organizacije koje stvaraju socijalnu vrednost, ali i finansijski dobitak.
Za vie informacija: Trei sektor online (Socijalna berza na vidiku, 5. decembar 2007. i Socijalna
berza koja poinje 2009. godine", 4. april 2008, H. Warrell).
Nekoliko socijalnih preduzea pratilo je vostvo Traidcraft-a u Velikoj Britaniji kada je
osnovalo svoju prvu etiku ponudu akcija 1984. godine. Kupce i prodavce je spojila Triodos Bank
po principu usklaene pogodbe koja je strukruirana od strane firme za hartije od vrednosti. Od
tada do danas inicijativa je dopustila nekoliko ponuda akcija36.
U jednom primeru iz Velike Britanije, odluka da se osnuju alternativne javne ponude je
znaila restruktuiranje preduzea od neprofitnog do vievlasnike strukture, to je dopustilo
privatne investicije. Ovo je tema za debatu meu uesnicima iz razliitih kulturalnih i institucijskih
postavki. Meu preprekama koje su trenutno uoene i koje smetaju razvoju finansijskog trita za
socijalna preduzea, nalazi se i nedostatak standardizovanih metoda za merenje performansi.
Uprkos veoj debati o tome ta je pravi dobitak socijalnih preduzea, postoje novi indeksi kao to
je Indeks o odrivosti Dow Jones-a ili FTSE4Good Index Serija37.
U 2006. godini je etiko investiranje dostiglo gotovo 3 biliona Amerikih dolara u SAD i
11,6 milijardi britanskih funti u UK. Ovaj sektor finansijskog investiranja nadmauje mejnstrim
finansijska trita (Nicholls, 2007), a socijalna preduzea znaajno su doprinela razvoju ove
aktivnosti. Odsustvo mehanizama za koordinaciju ograniava razvoj koherentnog trita. Alex
Nicholls je jo jednom naglasio kljunu potrebu za posrednikim prostorom (ibid). Primeri razmene
kvota za emisiju ugljenika i prvobitna socijalna berza preko poveanog broja alternativne javne
ponude (APOs-a), alternativnih indeksa, i usklaenje pogodbe za razmenu (eng. mached bargain
swaps), koju je razvio Triodos, jesu primeri kako trite moe biti stvoreno (Nicholls, 2008).
Potrebe za informacijom, standardizacijom i koordinacijom su kljune u unapreenju visokog
segmentiranog trita punog neizvesnosti.

9.3. Zakljuak
Iako postoje ogranienja na strani ponude, vidimo da socijalna preduzea imaju na
raspolaganju veliki broj mehanizama finansiranja kako preko Bankarskog sektora tako i preko
Razvojnih finansijskih institucija.

36

Triodos predlae inicijalne cene i onda pokuava da spoji registrovane prodavce sa bilo kojim registrovanim kupcima.
Ustanovljeno 2001. godine, spaja vie od 450 kompanija koje se revidiraju periodino kako bi se procenilo koliko
potuju kriterijum odrivosti ivotne sredine i univerzalnih ljudskih prava (cf. www.ftse.com). Ustanovljeno 1999.
godine, the DJSI su prvi globalni indeksi koji prate finansijske performance vodeih kompanija koje idu ka odrivosti
riom sveta. Zasnovano na kooperaciji Dow Jones Indexes, STOXX Limited and SAM, the DJSI obezbeuju asset
managers pouzdane i objektivne repere za upravljanje portfolijima odrivosti (cf. www.sustainability-index.com).

37

90

Trenutno ne postoji velika potranja za konvencionalnim ulagaima i "Angel" investitorima

za finansiranje socijalnih preduzea. Zato postoji poveana potranja za takozvanim "strpljivim"
kapitalom, naroito kod socijalnih preduzea u poetnoj ili ranoj fazi razvoja (to podrazumeva
finansiranje kroz investicione grantove).
Mere kroz koje bi se promovisala ponuda "strpljivog" kapitala moraju biti propraene
naporima socijalnog sektora da stvori i stvara sve vee odgovarajue, odrive, investicione anse.

91

"Ako moemo provesti prvu deceniju 21. veka u pronalaenju pravih

pristupa koji zadovoljavaju potrebe siromanih uz pomo modela koji
generiu profit i kreiraju radna mesta, onda smo na putu pronalaenja
odrivog naina za smanjenje siromatva u svetu."
Bill Gates

93

10. SOCIJALNO PREDUZETNITVO U SRBIJI I AP VOJVODINI

U situaciji kada u svetu vlada ekonomska kriza, jedno od reenja rastuih ekonomskih i
socijalnih problema je razvoj preduzetnikih organizacija sa drutvenom vokacijom. U ovom delu
monografije emo dati pregled sektora socijalnih preduzea u Republici Srbiji i AP Vojvodini sa
aspekta optih karakteristika, regionalne zastupljenosti i pravnog i stratekog okvira za njihov
razvoj. Kao to emo videti, socijalna preduzea u Srbiji i Autonomnoj pokrajini Vojvodini imaju
veoma heterogenu strukturu. Na to ukazuju opte karakteristike sektora socijalnih preduzea. Kako
bi se ukazalo na specifinosti svakog socijalnog preduzea u narednim delovima panja e biti
posveena ciljevima na ije su ostvarenje orijentisana socijalna preduzea u Srbiji.

10.1. Opte karakteristike sektora socijalnih preduzea

"Mapiranje socijalnih preduzea u Srbiji", koje je sprovedeno 2008.38 godine, i iji je cilj
bio da se identifikuju organizacije koje imaju karakteristike socijalnog preduzea pokazuje da u
Srbiji ima oko 1160 "socijalnih preduzea". Istraivanje, takoe, pokazuje da vei deo sektora
socijalnih preduzea Srbije ine zadruge i to poljoprivredne zadruge. Samim tim, one znaajno
utiu i na opte karakteristike ovog sektora.
Tabela 4. Sektor socijalnih preduzea po tipovima organizacija
Procenat u sektoru socijalnih
preduzea

Tip i podtip socijalnog preduzea

Udruenja graana

14,2%

Za podrku ugroenih kategorija drutva

9,3%

Za ekologiju i lokalni razvoj

3,1%

Zadruge

78,6%

Poljoprivredne zadruge

57,8%

Omladinske zadruge

15,3%

Zanatske zadruge

2,4%

Ostale zadruge

3,1%

Preduzea za zapoljavanje lica sa invaliditetom

3,3%

Drutva sa ogranienom odgovornou i akcionarska

drutva iji su osnivai udruenja graana

2,1%

Agencije za razvoj malih i srednjih preduzea

1,1%

Poslovni inkubatori

0,5%

Ostala socijalna preduzea

0,2%

Ukupno

100,0%

Izvor: Cveji, S., Babovi M., Vukovi O. (2008), Mapiranje socijalnih preduzea u Srbiji, UNDP

Elemente socijalnih preduzea uspeo je da razvije samo mali broj udruenja graana. Na to
je uticala, pored zastarelih zakona i nedovoljnog priznanja koncepta socijalnih preduzea, pogrena
slika o stvarnom broju socijalnih preduzea meu udruenjima graana (mogue zato to te
organizacije esto kriju aktivnosti od kojih ostvaruju prihode, esto kombinujui prihode i dobit).

38

Cveji, S., Babovi M., Vukovi O. (2008), Mapiranje socijalnih preduzea u Srbiji, UNDP

95

Verovatno se pribojavaju da e u javnosti biti negativno obeleene i kanjene za krenje zakona.

Meu udruenjima graana organizacije koje pruaju podrku ugroenim kategorijama stanovnitva
imaju vei udeo u odnosu na organizacije koje se orijentiu na zatitu ivotne sredine i lokalni
razvoj (Cveji, S., Babovi M., Vukovi O., 2008).
Vaan aspekt strukture sektora socijalnih preduzea odnosi se na period u kojem su
osnovana od kog zavisi njihova organizacija i model rada.
Tabela 5. Vreme osnivanja socijalnih preduzea
Procenat socijalnih preduzea
u ukupnoj populaciji

Vreme osnivanja
Do Drugog svetskog rata

3,4%

Period socijalizma (1945.-1989.)

23,3%

Period zamrznute tranzicije (1990.-1999.)

31,9%

Posle 2000. Godine

41,4%

Ukupno

100,0%

Izvor: Cveji, S., Babovi M., Vukovi O. (2008), Mapiranje socijalnih preduzea u Srbiji, UNDP

Mapiranje pokazuje da je procentualno najvei broj socijalnih preduzea osnovan posle

2000-te godine.
Neke poljoprivredne zadruge (5,3%), koje su osnovane pre drugog svetskog rata i dalje su
veoma aktivne, a preivele su nekoliko transformacija ekonomskog i socijalnog sistema. Zanimljive
su i omladinske zadruge koje su uglavnom osnovane devedesetih godina XX veka, a njihovi poeci
datiraju iz perioda pre tranzicije (jedna etvrtina omladinskih zadruga osnovana je u vreme
socijalizma).
Trend osnivanja ovog tipa zadruga se smanjuje od 2000-te godine. Polovina udruenja
graana koja pruaju podrku ugroenim kategorijama stanovnitva osnovana je u vreme
socijalizma, dok su udruenja graana orijentisana na zatitu ivotne sredine i lokalni razvoj
relativno nov fenomen - od 45 organizacija iz ove grupe posle 2000-te godine osnovano je njih 34
(Cveji, S., Babovi M., Vukovi O., 2008).
Organizacije koje su osnovane u prolom periodu su uglavnom preduzea za struno
osposobljavanje i zapoljavanje lica sa invaliditetom. Ostali oblici socijalnih preduzea su novije
organizacije. Posle 2000-te godine osnovana su sva zavisna spin-off preduzea, osim dva osnovana
od strane udruenja lica sa invaliditetom. Posle 2000-te godine osnovane su sve agencije za razvoj
malih i srednjih preduzea. U tom periodu je osnovano i 5 od 6 aktivnih poslovnih inkubatora
(jedan je osnovan krajem devedesetih).

10.2. Regionalna distribucija socijalnih preduzea

Socijalna preduzea prisutna su na itavoj teritoriji Srbije, na to ukazuju podaci o
regionalnoj distribuciji socijalnih preduzea. Njihova koncentracija malo je vea u AP Vojvodini u
odnosu na Centralnu Srbiju, a najvei udeo u ukupnom broju socijalnih preduzea ima Baka.

96

Slika 4. Regionalna distribucija socijalnih preduzea

Izvor: Cveji, S., Babovi M., Vukovi O. (2008), Mapiranje socijalnih preduzea u Srbiji, UNDP

Na osnovu pregleda koji prikazuje Slika 4, moe se zakljuiti da je najvea koncentracije

socijalnih organizacija u regionalnom smislu na teritoriji APV - 45,30% od ukupnog broja
socijalnih organizacija na teritoriji Srbije. Na ovaj broj socijalnih organizacija najvie utie podatak
da najvei broj socijalnih organizacija ine poljoprivredne zadruge.
I sa i bez poljoprivrednih zadruga, region Bake pokazuje vii stepen razvoja socijalnih
preduzea u odnosu na ostale regione, dok Istona Srbija i Srem pokazuju mali broj socijalnih
preduzea. Razvoj sektora socijalnih preduzea uslovljen je nizom razliitih faktora, ukljuujui i
stepen ekonomskog razvoja, strukturu privrede, karakteristike trita rada, tradiciju civilnog
drutva, institucionalni razvoj na lokalnom nivou i drutvenu strukturu takoe ukljuujui i
prisustvo marginalizovanih kategorija drutva i probleme socijalne integracije. Iako dublja analiza
regionalnih razlika u okviru ove studije nije bila mogua, ipak moemo rei da je stepen
ekonomskog razvoja jedan od vanih uzroka regionalnih razlika. U odnosu na visinu nacionalnog
prihoda postoje znaajne razlike izmeu bogatijeg regiona Bake na severu Srbije koji ima i najvei
udeo socijalnih preduzea i relativno siromanijeg regiona istone Srbije koji ima najmanji udeo
socijalnih preduzea.

10.3. Socijalne funkcije socijalnih preduzea

Postoji jedan ili vie socijalnih ciljeva ka kojima su orijentisana socijalna preduzea u Srbiji
i AP Vojvodini
Podrka ugroenim kategorijama drutva
Lokalni razvoj
Zatita ivotne sredine
esto se deava da se ova tri osnovna cilja meusobno prepliu. Konkretan cilj organizacije
i naini postizanja tog cilja kod razliitih tipova socijalnih preduzea se znaajno razlikuju. Neke od
ciljeva organizacije se trude da ostvare direktno, dok neke ostvaruju indirektno. Na primer:

97

unapreenjem poloaja ena u ruralnim krajevima se doprinosi lokalnom razvoju. Iako je veliki broj
organizacija koje se prvenstveno orijentiu ka lokalnom razvoj, socijalna svrha inkorporirana je u
vie od jedne petine socijalnih preduzea. To pokazuje da su socijalni ciljevi i funkcije socijalnih
preduzea meusobno isprepleteni. Najei socijalni cilj ova tri tipa organizacija je podrka licima
sa invaliditetom, taj cilj navela je veina organizacija (Cveji, S., Babovi M., Vukovi O., 2008). .
Promovisanje i podrka razvoju preduzetnitva i preduzea su socijalni ciljevi agencija za
razvoj malih i srednjih preduzea i poslovnih inkubatora. Razlika se ogleda u metodologiji agencije pruaju podrku eksternim akterima (tj. nezaposlenima, preduzetnicima, preduzeima),
dok inkubatori u svom prostoru pruaju korisnicima prostorije, administrativnu podrku, obuku,
odreenu opremu i usluge savetovanja, kao i podrku u vidu praenja.
Nevladin sektor u Srbiji u poslednje vreme pokuava da doprinese lokalnom razvoju i zatiti
ivotne sredine. Najei fokus ovih organizacija je obuka, turizam, promocija lokaliteta, kao i
podrka drutveno odgovornih ideja i projekata (vidi Okvir 7.).
Okvir 7.
CENTAR ZA DRUTVENO ODGOVORNO PREDUZETNITVO
CDOP
Sigurno kua za lude ideje.
Promene se ne deavaju same od sebe niti e se desiti ako samo
postavljamo pitanja "Kako ovo drutvo moe biti bolje?" ili "ta se
moe uiniti za ovu planetu da bude lepe mesto za ivot?". Promene
nastaju samo onda kada odluimo da preduzmemo neto sa
odgovorima do kojih smo doli postavljajui ovakva pitanja. Centar
za drutveno odgovorno preduzetnitvo predstavlja lini odgovor i
pokuaj da se doprinese boljoj i lepoj budunosti.
Centar za drutveno odgovorno preduzetnitvo (u daljem tekstu CDOP) je organizacija koja je
osnovana avgusta 2010. godine sa glavnim ciljem da stalno prepoznaje drutveno odgovorne
ideje, pojedince i organizacije, da ih aktivno podrava kroz svoje edukativne i razvojne
aktivnosti podstiui ih u ostvarivanju odrivih drutveno odgovornih ideja i projekata.
Osnovne aktivnosti Centra su edukativno razvojnog karaktera; podravaju pojedince i ideje. Ova
organizacija omoguava i aktivan odmor u prirodi kroz telesnu edukaciju, eko turizam,
volonterski rad i bavljanje narodnom radinou.
Organizaciju vodi Dragana Tomi Pilipovi, a u njenom radu uestvuju razni eksterni saradnici i
prijatelji organizacije koji poseduju dugogodinje dokazano iskustvo i strunost iz socijalnog
preduzetnitva, odrivog razvoja, permakulture, ekologije, itd.
Strunost i kvalitet rada organizacije potvruju i razna angaovanja CDOPa od strane razliitih
institucija i pojedinaca na raznim projektima i stunoj podrci u oblasti socijalnog
preduzetnitva. Izdvajamo sledea znaajna angaovanja: dranje obuke za budue socijalne
preduzetnike u okviru projekta "Biznis u slubi zajednice" u organizaciji British Councila i
Foruma mladih sa invaliditetom, uz podrku Ministarstva rada i socijalne politike; lanstvo u
radnoj grupi u okviru projekta "Kreativno drutvo" u organizaciji Ambasade vedske i Muzeja
nauke i tehnike; mentorski rad u projektu mentorske podrske socijalnim preduzetnicima
organizovanim od strane SMART kolektiva, itd.
Dosadanji najznaajniji uspeh je ideja o konceptu i nainu funkcionisanja CDOP-a koja je
osvojila prvo mesto na Meunarodnom konkursu za najbolju ideju iz domena drutvenog
poduzetnitva u okviru "Turneje drutvenog preduzetitva 2010." pod pokroviteljstvom prof.
Muhameda Junusa, dobitnika Nobelove nagrade za mir i zaetnika ideje drutvenog

98

poduzetnitva u sektoru bankarstva.

Osim osnovnih aktivnosti, CDOP je pokrenuo izgradnju edukativnog
kompleksa "Peti element" u malom selu Vrmda na istoku Srbije.
Ovaj kompleks e biti inkubator drutveno odgovornog
preduzetnitva, mesto gde ljudi izgrauju lini potencijal kako bi
realizovali ideje u svom okruenju radi unapreenja kvaliteta ivota.
Bie to sigurno kua za "lude" ideje. Mesto gde inovativni pojedinci mogu raditi, uiti, sastajati i
umreavati se. Mesto za eksperimentisanje i lini razvoj.
elja je da se izgradnjom ovog kompleksa osim razvoja drutvenog odgovornog preduzetnitva i
razvoja pojedinaca podstakne i potpomogne i lokalni ruralni razvoj siromanih regija. Odabir je
pao na selo Vrmda ne samo zbog prirodnih lepota, ve i zbog potencijala za lokalni razvoj kroz
eko turizam i poljoprivrednu proizvodnju. Samo selo pripada regiji Timoke krajine, a nalazi se
u severnom delu optine Sokobanja, 10 km od optinskog centra, na 500 metara nadmorske
visine, u samom podnoju planine Rtanj. Imanje na kome e nastati ovaj kompleks je veliko 1,6
hektara i nalazi na kraju sela, na putu ka Vrmdanskom jezeru.
Idejno reenje kompleksa odraava misiju i viziju CDOP-a
kombinacijom drutveno odgovornog i ekolokog reenja, ali sa
kreativnim iskorakom koji odie jednostavnou, toplinom,
funkcionalnou i samoodrivou. Sastojae se od eko kua
izgraenih od prirodnih materijala tipinih za datu regiju (drvo,
kamen, slama i zemlja) i sadrae vie razliitih podcelina
medjusobno povezanih: centralna zgrada za edukaciju kao proirena verzija radnog prostora koji
ukljuuje i neformalni deo prostora za itanje, sastajanje, druenje i ishranu, manji bungalovi sa
smetajnim kapacitetom do maksimalno 5 uesnika po objektu, mini park u delu imanja na
kojem se nalazi prirodni izvor... Teie se da celokupni kompleks bude izgradjen po principu
energetske efikasnosti. Rad na ovom kompleksu zapoeo je 2011.
godine i trajae u vie faza, zakljuno sa 2015.
"Peti element" za nas nije samo edukativni kompleks. Njega ine i
nai prijatelji, saradnici i ljudi dobre volje koji, svako shodno
svojim mogunostima, pomau da ovaj centar to pre zaivi i
zapone svoj rad.
Naa poruka buduim socijalnom preduzetnicima je da put kojim su krenuli nije lak, ali da jedino
verujui i ne odustajui od svojih "ludih" ideja, moemo pokrenuti i neto uraditi za bolju
budunost nas samih, porodice, oveanstva.
Velika uda nastaju malim udima, kada malim ali sigurnim koracima grabimo ka cilju uz
meusobnu podrku i nesebino deljenje znanja i iskustava".
www.cdop.rs
Potencijalna socijalna preduzea su udruenja graana koja su usmerena ka pruanje
podrke lokalnom razvoju, starijim licima, ugroenim grupama (ene, deca), licima sa invaliditetom
(vidi Okvir 8.). Ove organizacije ee razvijaju preduzetnike elemente s obzirom na to da imaju
adekvatnija sredstva za razvoj kapaciteta i upranjavaju aktivnosti od kojih ostvaruju prihode.
Svoje socijalne ciljeve udruenja gradjanja pokuavaju da ostvare sprovoenjem razliitih
aktivnosti i programa. Najvie aktivnosti posveeno je direktnoj pomoi korisnicima koji se nalaze
u loijem poloaju ili imaju zdravstvene ili socijalne probleme. Postoji irok spektar razliitih
vidova pomoi: centri za dnevni boravak, psiholoka pomo, pomo u kui, medicinska pomo,
pravna novana ili nenovana pomo, donacije...

99

Jo jedna od najeih aktivnosti je izgradnja kapaciteta i jaanje ekonomskog poloaja

korisnika. Uz osnovne, neguju se i aktivnosti koje za cilj imaju zabavu, rekreaciju, relaksaciju
korisnika i razvijanje prijateljstva medju njima.
Okvir 8.
Klub ena Hera
Klub ena Hera je organizacija koja se bavi pruanjem pomoi
enama rtvama nasilja u porodici i nezaposlenim enama u ruralnim
sredinama.
Razlozi za nastanak su nepostojanje enskih grupa i organizacija u
optinama Baka Topola i Mali Io.
Put razvoja: Na poetku rada su postojale samo pojedine enske grupe za uvanje tradicije. Sada u
svih 23 naselja optine Baka Topola postoje enske grupe koje se bave pitanjima nasilja u
porodici, enskim pravima, poloajem i zapoljavanjem ena u ruralnim sredinama. Koalicija
enskih grupa se izborila za osnivanje Komisije za ravnopravnost polova u optini Baka Topola.
Optina u svojim strategijama nije prepoznala ene, enska prava, nasilje nad enama,
zapoljavanje ena. Time je onemogueno aplicirati za bilo koji EU projekat koji trai da se oblast
kojoj se daje finansijska pomo bude deo lokalnog stratekog plana. Optina daje simbolinih
10.000 dinara godinje organizaciji ili uopte ne daje nita sa objanjenjem da "ene ne treba da se
bave politikom".
Organizacija nema stalno zaposlene osobe zbog pomenutih problema.
Zbog okolnosti u kojima se nalazi organizacija nije u mogunosti da se
finansijski osamostali, te nije u prilici da bude samoodrivo socijalno
preduzee, ve i dalje radi u ogranienoj formi nevladine organizacije.
Problemi u radu su nepostojanje podrke i pomoi lokalne samouprave i
ignorisanje ena u lokalnim akcionim i stratekim planovima.
Poruka za budue socijalne preduzetnike: "Ukoliko nemate minimalnu pomo i podrku lokalne
samouprave, dobro izraunajte prihode i rashode kako bi bili/e sigurni/e da je projekat finansijski
odriv".
Kljuan faktor u razvoju socijalnih preduzea je kapacitet za razvoj delatnosti od kojih se
ostvaruju prihodi i pristup tritu.
Specifinosti socijalnih preduzea po kojima se ona razlikuju od profitnog sektora su:
snana orijentacija ka poljoprivredi, maloprodajne delatnosti i posredovanje pri zapoljavanju.
Maloprodaja je druga najea grana delatnosti socijalnih preduzea.
U sledeem primeru upoznajemo socijalno preduzee koje kreira i distribuira svoje
proizvode (vidi Okvir 9.).
Okvir 9.
Divac HOD d.o.o.
Divac HOD d.o.o. je socijalno preduzee koje celokupan profit
usmerava u projekte Fondacije Ana i Vlade Divac. Preduzee se
prvenstveno bavi proizvodnjom i prodajom razliitih predmeta koji
promoviu Srbiju ili prenose pozitivne vrednosti - majice, olje,
podmetai, deje stvari, itd.

100

Razlog za nastanak ovog socijalnog preduzea je prikupljanje dodatnih sredstava za realizaciju

projekata Fondacije Ana i Vlade Divac koja se bavi smetajem izbeglih i raseljenjih lica u
koletivnim centrima. Preduzee je lanica mree SENS Mree Socijalne Ekonomije Srbije koja
povezuje socijalna preduzea koja zapoljavaju ugroene kategorije drutva.
U poetku preduzee se bavilo postavljanjem aparata za samoposluivanje
na prometnim mestima, a kasnije i u zgradama kompanija koje su na taj
nain dale svoj doprinos humanitarnim akcijama Fondacije Ana i Vlade
Divac.
Vrlo brzo po osnivanju, preduzee je kreiralo svoje prve proizvode:
pamune majice, svee, postere i priveske za kljueve. Na samom poetku
ideju su podrali mnogi umetnici, ustupivi prava na korienje svojih dela
i materijala. Kasnije su uvedeni novi proizvodi: olje sa optimistinim porukama, magneti,
podmetai za ae, deji program - bebi bluze, bodii i portikle, koji se sada prodaju i u veleprodaji.
Postojei program majica je obogaen mukim majicama sa dugim rukavima i enskim irokim
bluzama.
Proizvodi Divac HOD-a se mogu pronai na tandu u Ue Shopping Centru, kao i u objektima
Mercator, SuperVero, Idea, Hudson News i Knjiarama Vulkan.
Za vreme Boinih i Novogodinjih praznika, kompanijama se
nude posebno dizajnirane estitke, rokovnici i drugi reklamni
materijal koji se izrauje u saradnji sa odabranim dobavljaima.
U planu je razvoj novih proizvoda u saradnji sa proizvoaem iz
Novog Sada, kao i razvijanje veleprodaje dejih stvari.
Preduzee je zapoelo rad sa jednim zaposlenim, a sada ima
dvoje stalno zaposlenih i pomo studenata preko omladinske zadruge.
Problemi sa kojima se preduzee susrelo su klasini problemi malih preduzea. Neophodna je bila
raunovodstvena i pravna pomo jer se u malom preuzeu ovakve funkcije moraju obavljati
angaovanjem eksternih agencija. Veliku podrku preduzee je dobilo ulaskom u biznis inkubator
Biznis centra Optine Savski Venac, gde se sada nalazi i sedite
preduzea.
Socijalnim preduzetnicima je vana vizija, realno postavljeni i merljivi
ciljevi i promocija rada socijalnog preduzea kroz umreavanje i pomo
lokalnih organizacija i optinskih organa. Na taj nain se podie
transparentnost socijalnih preduzea i otvara put napretka socijalnog
preduzetnitva u Srbiji.
Veinu svojih socijalno orijentisanih aktivnosti udruenja gradjana finansiraju iz donacija ili
iz prihoda koji su ostvareni uglavnom iz delatnosti tradicionalno profitnih grana. U poslednjih
nekoliko godina osniva se sve vie profitnih agencija koje pruaju usluge socijalne zatite i to
prvenstveno za starija lica ili decu. Samo nekoliko tih agencija registrovano je kod APR-a, dok
veliki broj njih radi u neformalnom sektoru. Budui da nisu ograniene u pogledu prihoda, te
organizacije nisu socijalna preduzea. To to je profitni sektor prepoznao ekonomske prednosti
trita socijalnih usluga moglo bi da bude upozorenje za socijalna preduzea (ili potencijalna
socijalna preduzea) jer bi mogla da izgube svoje trine prednosti, bez obzira na bogato iskustvo
koje imaju u ovoj oblasti. Ovo bi mogao i trebalo bi da bude jedan od osnovnih razloga za
intervenisanje u toj oblasti. Na taj nain bi se omoguilo organizacijama socijalnih preduzea da
prepoznaju i razviju svoje aktivnosti na tritima socijalnih usluga koje je profitni sektor ve
prepoznao.

101

"Osnovan na principima privatne inicijative, preduzetnitva i

samozapoljavanja, a osnaen vrednostima demokratije, jednakosti i
solidarnosti, kooperativni pokret moe pomoi da se prokri put za vie
pravedan i sveobuhvatan ekonomski poredak."
Kofi Annan

103

11. ZAKONODAVNI I STRATEKI OKVIR

Socijalno preduzee moe biti struktuirano kao departman, program, profitabilna ili
neprofitna organizacija. Socijalno preduzee moe takoe biti predstavnitvo neprofitne
organizacije, registrovano kao profitna ili neprofitna delatnost. Mnoge organizacije su, u stvari,
meovitog tipa. Veoma je vana prepoznatljivost socijalnog preduzea kroz definicije i pravni
status. Struktura ili model rada socijalnog preduzea nisu osnov njegovog pravnog statusa. Od
velike je vanosti prepoznatljivost i prisutnost termina i koncepta socijalnog preduzetnitva u
pravnom sistemu drave za njegov razvoj i iri uticaj na drutvo. Socijalno preduzetnitvo je, iako u
nedovoljnoj meri prisutno u pravnom sistemu Srbije, prisutno u njenoj pravnoj praksi. Ovaj deo
monografije ine pregledi postojeih zakonskih propisa i stratekih okvira delovanja i razvoja
Republike Srbije koji sadre odredbe u kojima nalazimo termin socijalno preduzee.

11.1. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom

Terminoloki, socijalno preduzee se kao takvo prvi put u domaoj pravnoj praksi pominje
u Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom.39
Prema lanu 45. ovog zakona, socijalno preduzee je privredno drutvo koje se osniva za
obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljavanje potreba osoba sa invaliditetom i koje,
nezavisno od ukupnog broja zaposlenih, zapoljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom. Ovaj
pravni akt je posebno vaan zato to je socijalno preduzee, kao poseban oblik zapoljavanja,
formalno uveo u pravni sistem Republike Srbije, trasirajui put veem radnom angaovanju osoba
sa invaliditetom. Direktna i neraskidiva veza izmeu socijalnog preduzetnitva i invaliditeta poiva
u samoj zakonskoj odredbi da preduzee, da bi moglo biti karakterisano kao socijalno, mora da
zapoljava makar jednu osobu sa invaliditetom.
Osoba sa invaliditetom je lice sa trajnim posledicama telesnog, senzornog, mentalnog ili
duevnog oteenja ili bolesti koje se ne mogu otkloniti leenjem ili medicinskom rehabilitacijom,
koje se suoava sa socijalnim i drugim ogranienjima od uticaja na radnu sposobnost i mogunost
zaposlenja ili odranja zaposlenja i koje nema mogunosti ili ima smanjene mogunosti da se, pod
ravnopravnim uslovima, ukljui na trite rada i da konkurie za zapoljavanje sa drugim licima.
Zakon predvia da status osobe sa invaliditetom ima:
1) ratni vojni invalid,
2) mirnodopski vojni invalid,
3) civilni invalid rata,
4) lice kome je izvrena kategorizacija i drugo lice kome je utvrena invalidnost, u skladu
sa zakonom,
5) lice kome je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrena
kategorija invalidnosti, odnosno preostala radna sposobnost,
6) lice kome se, u skladu sa ovim zakonom, proceni radna sposobnost saglasno kojoj ima
mogunost zaposlenja ili odranja zaposlenja, odnosno radnog angaovanja.40
Nezaposlena osoba sa invaliditetom ima od 15 do 65 godina ivota, nije u radnom odnosu
niti je na drugi nain ostvarila pravo na rad, spremna je da radi ili prihvati profesionalnu

39

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom (Slubeni glasnik RS, br. 36-09) zasniva
se na naelima potovanja ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, ukljuenosti osoba sa invaliditetom u
sve sfere drutvenog ivota na ravnopravnoj osnovi - u skladu sa profesionalnim sposobnostima, podsticanja
zaposlenosti osoba sa invaliditetom na odgovarajuim radnim mestima i u odgovarajuim uslovima rada, zabrane
diskriminacije osoba sa invaliditetom, jednakih prava i obaveza i rodne ravnopravnosti osoba sa invaliditetom.
40
Po lanu 4. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom.

105

rehabilitaciju radi zapoljavanja, aktivno trai zaposlenje i vodi se na evidenciji nezaposlenih lica
kod organizacije nadlene za poslove zapoljavanja.
Osoba sa invaliditetom ima pravo na utvrivanje statusa i procenu radne sposobnosti, podsticanje
zapoljavanja, radne i socijalne ukljuenosti i afirmaciju jednakih mogunosti na tritu rada, mere i
aktivnosti profesionalne rehabilitacije i aktivne politike zapoljavanja, zapoljavanje pod optim i
posebnim uslovima i u posebnim organizovanim oblicima zapoljavanja i radnog angaovanja
osoba sa invaliditetom.41
Pravo na rad je civilizacijska pravna tekovina koja bi trebalo svakoj individui da omogui da
unapredi line sposobnosti i razvije se u kreativnu osobu i kao takvo zagarantovano je Ustavom
Republike Srbije42, a odnosi se i na lica sa invaliditetom.
Istaknimo da zapoljavanje bar jedne osobe sa invaliditetom nije glavna odlika socijalnog
preduzea jer se radno angaovanje osoba sa invaliditetom moe odvijati i u formi radnog centra ili
preduzea za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom.
Preduzee za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom jeste pravno
lice koje zapoljava i vri profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, a iji osnivai mogu
biti Republika Srbija, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, privredno drutvo, udruenje
osoba sa invaliditetom i druga pravna i fizika lica.
Preduzee za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom moe
obavljati delatnost pod uslovom:
1) da ima u radnom odnosu na neodreeno vreme najmanje pet osoba sa invaliditetom;
2) da, u odnosu na ukupan broj zaposlenih, ima u radnom odnosu na neodreeno vreme
najmanje 50% osoba sa invaliditetom, od ega najmanje 10% osoba sa invaliditetom
koje mogu da se zaposle samo pod posebnim uslovima;
3) da ima odgovarajui prostor i odgovarajuu tehniku i drugu opremu za radno
osposobljavanje i rad osoba sa invaliditetom;
4) da ima zaposlena struna lica za radno osposobljavanje i profesionalnu rehabilitaciju
osoba sa invaliditetom, ukoliko preduzee zapoljava vie od 20 osoba sa invaliditetom,
odnosno angaovana struna lica ukoliko preduzee zapoljava manje od 20 osoba sa
invaliditetom, i to: jedno lice za izvoenje praktine nastave i obuke za poslove za koje
se osposobljavaju osobe sa invaliditetom, jedno lice za poslove pruanja profesionalne
asistencije zaposlenim osobama sa invaliditetom i jedno lice - savetnika za integraciju
na radnom mestu.43
Radni centar jeste poseban oblik ustanove koja obezbeuje radno angaovanje kao radno
terapijsku aktivnost osoba sa invaliditetom koje se ne mogu zaposliti ili odrati zaposlenje ni pod
optim ni pod posebnim uslovima, odnosno iji je radni uinak manji od jedne treine radnog
uinka zaposlenog na uobiajenom radnom mestu. Radni centar moe da obavlja delatnost pod
uslovom da angauje na radno terapijskim aktivnostima najmanje pet osoba sa invaliditetom,

41

Posebni oblici zapoljavanja i radnog angaovanja osoba sa invaliditetom, koji imaju za cilj zapoljavanje, odnosno
radno angaovanje i poboljanje kvaliteta ivota osoba sa invaliditetom, mogu biti organizovani kao preduzea za
profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom, radni centri, i socijalno preduzee i organizacija.
42
Ustav Republike Srbije (Slubeni glasnik, br. 98-06).
Korisno je podsetiti da prava osoba sa invaliditetom izvorno kreu od meunarodnih dokumenata univerzalnog
karaktera i dokumenata iji su predmet specifina prava osoba sa invaliditetom, kao i da takve meunarodno - pravne
instrumente karakteriu princip jednakosti prava sadranih u korpusu ljudskih prava, princip po kome lica sa
invaliditetom pored optih imaju i specifina prava, i princip nepostojanja jedinstvene liste specifinih prava, ve se ona
nalaze u velikom broju pravnih instrumenata ili ih priznaje sudska praksa.
43
Prema lanu 36. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom.

106

odnosno da angauje na radno terapijskim aktivnostima najmanje 80% osoba sa invaliditetom u

odnosu na ukupan broj radno angaovanih i zaposlenih.44
Socijalna organizacija, jo jedna posebna forma zapoljavanja osoba sa invaliditetom,
obuhvata drugi oblik organizovanja, koji nije privredno drutvo, a koji se osniva za obavljanje
delatnosti koja je usmerena na zadovoljenje potreba osoba sa invaliditetom i koji zapoljava
najmanje jednu osobu sa invaliditetom.45
Glavna odrednica socijalnog preduzetnitva jeste usmerenost preduzea na zadovoljavanje
socijalnih potreba osoba sa invaliditetom. Deo ostvarenih prihoda preduzee mora da investira u
integraciju sopstvenih korisnika u drutvo i poboljanje njihovog ivotnog standarda, uslova rada,
radnih vetina, i zadovoljavanje potreba. Kao i svako drugo, i socijalno preduzee u svom
poslovanju i ispunjavanju svog glavnog cilja - zadovoljavanju socijalnih potreba osoba sa
invaliditetom - mora da potuje odredbe propisa o privrednim drutvima.46
Ozbiljan prigovor zakonodavcu poiva na injenici da nije definisan minimalno-maksimalni
opseg prihoda koji socijalno preduzee mora izdvajati za ostvaranje primarnog cilja. Iako nas ova
praznina upuuje na tumaenje odredbi Zakona o privrednim drutvima, kojima se regulie nain
raspodele dobiti, jasno je da ona izaziva nepotrebno saplitanje, pa i zloupotrebe, osnovne ideje
ovakvog naina poslovno-privrednog organizovanja.
Posebni oblici zapoljavanja i radnog angaovanja osoba sa invaliditetom raunaju na
poseban poreski status meu pravnim licima, ne ba sreno i kompletno ustanovljen. Naime, Zakon
o porezu na dobit pravnih lica47 predvia oslobaanje od poreza na dobit za preduzea za radno
osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje invalidnih lica, srazmerno ueu tih
lica u ukupnom broju zaposlenih. Ozbiljan problem ini izostavljanje definisanja kategorizacije
procenta i modusa primene pomenutog srazmernog ili proporcionalnog oslobaanja plaanja poreza
na dobit.

11.2. Pravni tretman udruenja

Pravna regulativa organizacija civilnog drutva (udruenja) vana je za socijalno
preduzetnitvo iz nekoliko razloga:
- organizacije civilnog drutva mogu osnivati socijalna preduzea,
- socijalna preduzea esto deluju kroz pravnu formu organizacije civilnog drutva,
- organizacije civilnog drutva su najee partneri i korisnici usluga socijalnog preduzea,
- organizacije civilnog drutva mogu se preregistrovati u socijalna preduzea, itd.
Trenutna praksa socijalnog preduzetnitva u naoj zemlji pokazuje da se ovakve inicijative
prvenstveno temelje na odredbama Zakona o udruenjima.48 Udruenje je dobrovoljna i nevladina
nedobitna (neprofitna) organizacija zasnovana na slobodi udruivanja vie fizikih ili pravnih lica,
osnovana radi ostvarivanja i unapreenja odreenog zajednikog ili opteg cilja i interesa, koji nisu

44

Radno angaovanje osoba sa invaliditetom u radnom centru podrazumeva dugotrajan oblik profesionalne
rehabilitacije, u skladu sa psihikim i fizikim sposobnostima i eljama osobe sa invaliditetom i mogunostima radnog
centra.
45
Iako ovako ustrojeno preduzee za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom ima svojstva
socijalnog preduzea usmerenog na radnu integraciju pripadnika marginalizovanih grupa, primeujemo konceptualno
ogranienje ovog Zakona jer se njegove odredbe ne odnose na druge ranjive kategorije stanovnitva u zapoljavanju i
radnom angamanu u smislu socijalnog preduzetnitva. Znaajan broj podzakonskih akata, neophodnih za osnivanje i
rad socijalnih preduzea, jo uvek nije usvojen.
46
Zakon o privrednim drutvima (Slubeni glasnik RS, br. 36-11 i 99-11) poeo je da se primenjuje 1. februara 2012.
godine, s obzirom da je Agenciji za privredne registre bio potreban rok da prilagodi Registar privrednih subjekata
novim reenjima.
47
lan 46. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (Slubeni glasnik RS, br. 25-01, 80-02, 43-03, 84-04, 18-10)
48
Zakon o udruenjima (Slubeni glasnik RS, br. 51-09)

107

zabranjeni zakonodavnim poretkom. Drugim reima, to su oblici organizovanja koji se osnivaju

dobrovoljno, privatno-pravnim aktom (ugovor, akt o osnivanju, testament), radi ostvarivanja nekog
idealnog cilja u zajednike ili optekorisne svrhe, a ne u cilju sticanja dobiti, nezavisni su od
struktura dravne vlasti i predstavljaju zajednicu lica (universitas personam) ili zajednicu imovine
(universitas rerum).49
S obzirom da je udruenje institut privatnog prava, svako pravno lice u privatnom pravu
(npr. privredno drutvo, ustanova, fond, drugo udruenje, verska zajednica, politika stranka, itd.)
moe biti osniva ili lan udruenja. Za osnivanje udruenja nije potrebna nikakva osnivaka
imovina. Udruenje moe sticati imovinu od lanarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u
novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi
zakonom dozvoljeni nain.
Iako se udruenje ne moe osnovati radi obavljanja privredne i druge delatnosti kojom stie
dobit kao osnovnu delatnost, udruenje moe da obavlja i privrednu delatnost, kako bi obezbedilo
dodatna sredstva neophodna za obavljanje svoje osnovne, neprofitne delatnosti. Stoga, udruenje
moe neposredno da obavlja privrednu delatnost pod sledeim uslovima:
a) ako se radi o delatnosti koja je u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima (tzv. srodna
privredna delatnost)50;
b) ako je takva delatnost predviena statutom, i
c) ukoliko je delatnost manjeg obima, odnosno ako se delatnost obavlja u obimu koji je
potreban za ostvarivanje ciljeva udruenja.51
Osim to moe neposredno da obavlja srodnu privrednu delatnost, udruenje moe
samostalno ili sa drugim licima da osnuje drutvo sa ogranienom odgovornou (najea praksa
do danas), odnosno da bude suosniva drugih oblika privrednih drutava (akcionarsko drutvo,
drutvo sa ogranienom odgovornou, komanditno, ili ortako drutvo). U tom smislu, nema
nikakve razlike izmeu udruenja i drugih pravnih lica koji mogu biti osnivai privrednih drutava.
Da li e udruenje privrednu i drugu delatnost obavljati neposredno ili preko posebno osnovanog
privrednog drutva stvar je njegove poslovne procene.
Vano je napomenuti da Zakon o udruenjima prvenstveno prua formu za graansko
udruivanje u cilju reavanja nekog problema od javnog interesa, i da kao takav ne obezbeuje
dovoljno fleksibilnu strukturu za ekonomsku aktivnost. To se ogleda i u injenici da zbog
nedobitnog karaktera, udruenja imaju vrlo ogranien pristup konvencionalnim instrumentima
finansiranja poput kredita kod komercijalnih banaka ili nekih drugih razvojnih sredstava. Takoe,
oteano im je uestvovanje u tenderskim procedurama, ili pak poslovno udruivanje sa drugim
privrednim drutvom ili fizikim licem. Sve ovo ograniava privrednu delatnost udruenja i
zadrava je na niskom nivou.52

49

Zajednice lica su udruenja, a zajednice imovine zadubine, fondovi i fondacije.

U praksi nije uvek lako razdvojiti srodne od nesrodnih privrednih delatnosti. Ovo je vie faktiko pitanje, koje se
reava u svakom pojedinanom sluaju. Nerado konstatujemo da svako faktiko pitanje ostavlja prostor za diskreciono
odluivanje.
51
I trei od navedenih uslova otvara odreene nedoumice, ovoga puta u pogledu obima privredne i druge delatnosti koje
udruenje moe da obavlja. Ipak, ove odredbe bi trebalo posmatrati u kontekstu odredbi Zakona o porezu na dobit
preduzea, koji ureuje nain oporezivanja prihoda koje je udruenje ostvarilo neposrednim obavljanjem privredne
delatnosti, a iz kojih proizilazi da se pod delatnou manjeg obima podrazumeva viak prihoda nad rashodima koji u
godini za koji se trai oslobaanje od poreza na dobit ne prelazi 300 000 dinara. Ukoliko je viak prihoda nad
rashodima u godini za koju se trai oslobaanje od poreza na dobit vei od 300 000 dinara, to ne znai da udruenje nije
vie moglo da obavlja privrednu delatnost u toj godini, ve da e viak prihoda nad rashodima ostvaren u toj godini
iznad propisanog cenzusa biti oporezovan po stopi poreza na dobit koja je propisana za privredna drutva.
52
Publikacija Socijalno preduzetnitvo: modeli, komparativna praksa i pravni okvir socijalnog preduzetnitva u Srbiji,
izdava Grupa 484, Beograd, 2011, str. 71.
50

108

11.3. Poreski status organizacija civilnog drutva

Od posebne je vanosti poreska regulacija prihoda organizacija civilnog drutva, s obzirom
da su oekivanja da e sadanje i eventualne budue poreske olakice predstavljati najjai podsticaj
inicijativama socijalnog preduzetnitva u Republici Srbiji. Polje javnog interesa (optekorisnog
cilja) je par excelance primer poreskih olakica kada govorimo o statusu socijalnog preduzea.
Poreski podsticaji se generalno pruaju u cilju ostvarivanja ciljeva ekonomske politike u pogledu
stimulisanja privrednog rasta, razvoja malih preduzea i koncesionih ulaganja.
Poreski tretman udruenja zahteva odreenje programa od javnog interesa. Njima se
principom numerus clausus naroito smatraju programi u oblasti socijalne zatite, borako
invalidske zatite, zatite lica sa invaliditetom, drutvene brige o deci, zatite interno raseljenih lica
sa Kosova i Metohije i izbeglica, podsticanje nataliteta, pomoi starima, zdravstvene zatite, zatite
i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, obrazovanja, nauke, kulture, informisanja, zatite
ivotne sredine, odrivog razvoja, zatite ivotinja, zatite potroaa, borbe protiv korupcije, kao i
humanitarni i drugi programi u kojima udruenje iskljuivo i neposredno sledi javne potrebe.53 Ova
odrednica nije u celosti usklaena sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, pre svega
lan 15, koji restriktivno tumai delatnosti od javnog interesa, te dovodi u ozbiljno pitanje domaaj
humanitarno-socijalnih aktivnosti udruenja.54
Zakon o zadubinama i fondacijama55 za aktivnosti od javnog interesa, za koje zakonodavac
predvia odgovarajue poreske olakice, obuhvata aktivnosti usmerene na promovisanje i zatitu
ljudskih, graanskih i manjinskih prava, promovisanje demokratskih vrednosti, evropskih
integracija i meunarodnog razumevanja, odrivi razvoj, regionalni razvoj, ravnopravnost polova,
unapreenje socijalne i zdravstvene zatite, promovisanje i unapreenje kulture i javnog
informisanja, promovisanje i popularizaciju nauke, obrazovanja, umetnosti i amaterskog sporta,
unapreivanje poloaja osoba sa invaliditetom, brigu o deci i mladima, pomo starima, zatitu
ivotne sredine, borbu protiv korupcije, zatitu potroaa, zatitu ivotinja, humanitarne i druge
aktivnosti kojima zadubine i fondacije ostvaruju optekorisne ciljeve odnosno interese.
Zadubine i fondacije ostvaruju optekoristan cilj i kada je njihova aktivnost usmerena na
odreeni krug lica koja pripadaju odreenoj profesiji, nacionalnoj, jezikoj, kulturnoj i verskoj
grupi, polu ili rodu, odnosno na lica koja ive na odreenom podruju.
Organizacija civilnog drutva ostvaruje poreska oslobaanja kada u godini za koju se
odobrava pravo na osloboenje ostvari viak prihoda nad rashodima do 400.000 dinara, i to pod
sledeim uslovima:
1) da nedobitna organizacija ne raspodeljuje tako ostvareni viak svojim osnivaima,
lanovima, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima;
2) da lina primanja koja nedobitna organizacija isplauje zaposlenima, direktorima i sa
njima povezanim licima ne prelaze iznos dvostrukog proseka za delatnost u kojoj je
nedobitna organizacija razvrstana;

53

Po lanu 36. Zakona o udruenjima.

Izdaci za zdravstvene, obrazovne, naune, humanitarne, verske, zatitu ovekove sredine i sportske namene, priznaju
se kao rashod u iznosu najvie do 3,5% od ukupnog prihoda. Izdaci iz stava 1. ovog lana priznaju se kao rashod samo
ako su izvreni licima registrovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, koja navedena davanja iskljuivo
koriste za obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog lana. Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u
iznosu najvie do 3,5% od ukupnog prihoda. lanarine komorama, savezima i udruenjima priznaju se kao rashod u
poreskom bilansu najvie do 0,1% ukupnog prihoda. lanarine ija je visina propisana zakonom priznaju se kao rashod
u iznosu koji je propisan zakonom. Izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashod u iznosu do 5% od ukupnog
prihoda. Izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 0,5% od kupnog prihoda. Kao rashodi propagande
u poreskom bilansu se priznaju samo oni pokloni i drugi rashodi koji slue promociji poslovanja poreskog obveznika.
(lan 15. Zakona o porezu na dobit pravnih lica)
55
Vidi lan 3. Zakona o zadubinama i fondacijama (Slubeni glasnik RS, br. 88-10)
54

109

3) da nedobitna organizacija ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivaa, lanova,

direktora, zaposlenih ili sa njima povezanim licima. Pravo na osloboenje nema
nedobitna organizacija koja ostvari viak prihoda nad rashodima vei od 400.000
dinara, kao ni nedobitna organizacija koja ima monopolski ili dominantan poloaj na
tritu u smislu zakona kojim se ureuje suzbijanje monopolskog ili dominantnog
poloaja.56
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu oslobodio je udruenja od
plaanja poreza na poklon, te ih je u tom pogledu izjednaio sa zadubinama i fondacijama, ali je
ostavio organizacije civilnog drutva kao obveznike plaanja poreza na prava na nepokretnostima.57
Saglasno odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost58 veina organizacija civilnog
drutva se ne suoava sa PDV-om kao teretom jer spada u tzv. male poreske obveznike. Pod malim
poreskim obveznikom podrazumeva se lice iji ukupan promet dobara i usluga, osim prometa
opreme i objekata za vrenje delatnosti, u prethodnih 12 meseci nije vei od 4.000.000 dinara,
odnosno lice koje pri otpoinjanju ili u toku obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci
nee ostvariti ukupan promet vei od 2.000.000 dinara. Iako osloboena plaanja poreza poreza na
dodatu vrednost na uvoz dobara koja se uvoze po osnovu ugovora o donaciji, tj. kao humanitarna
pomo, udruenja se suoavaju sa drugim velikim problemima u operacionalizaciji svojih
aktivnosti.
Organizacije civilnog drutva plaaju PDV na robe i usluge koje kupuju, a koje su
neophodne za obavljanje njihove (neprofitne) statutarne delatnosti. Reim PDV-a nepovoljno utie
na finansijsku odrivost civilnog sektora. Ovo je stoga to se u sistemu udruenje tretira kao krajnji
korisnik, ak i kada to nije; to se naroito odnosi na humanitarne organizacije i organizacije koje
pruaju usluge socijalne zatite, besplatno, ili po ceni nioj od trine. Na primer, ukoliko udruenje
organizuje narodnu kuhinju za siromane, ono plaa PDV na sve robe i usluge koje su mu
neophodne za ovu delatnost, iako krajnji korisnik ovih usluga zapravo nije udruenje, ve korisnici
narodne kuhinje. Ovaj paradoks rezultat je injenice da reim PDV-a teite stavlja na vrste roba i
usluga koje se nalaze u reimu poreza, a ne na lica koja uestvuju u prometu roba i usluga.59

11.4. Pravni okvir za socijalno zadrugarstvo

Pravna forma koja je konceptualno svojim vrednostima i principima na kojima poiva
najblia svrsi socijalnog preduzetnitva jeste zadrugarstvo60. Nekoliko razloga potkrepljuje ovakvu
tvrdnju:
a) zadruge omoguavaju organizovanje na demokratski nain, uz jednake udele i
zajedniku distribuciju profita,
b) zadrugarstvo motivie solidarnost i inkluzivnost, to je osnova socijalnog
preduzetnitva,
c) zadruge usmereno vre distribuciju profita, to je od sutinske vanosti za socijalna
preduzea.
Stoga emo se osvrnuti na postojei Zakon o zadrugama61 kao i na novi Nacrt Zakona o
zadrugama. Zadruga je oblik organizovanja fizikih lica, tj. zadrugara u kojoj oni, poslovanjem na

56

Prema lanu 44. Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Zakon o porezima na imovinu (Slubeni glasnik RS, br 26-01, 45-02, 80-02, 135-04, 61-07), i Zakon o izmenama i
dopunama Zakona o porezima na imovinu (Slubeni glasnik RS, br. 101-10).
58
Zakon o porezu na dodatu vrednost (Slubeni glasnik RS, br. 84-04, 86-04, 61-05, 61-07) i Zakon o izmenama i
dopunama Zakona o porezima na imovinu (Slubeni glasnik RS, br. 101-10)
59
Publikacija Socijalno preduzetnitvo: modeli, komparativna praksa i pravni okvir socijalnog preduzetnitva u Srbiji,
izdava Grupa 484, Beograd, 2011, str. 79-80.
60
Ujedinjene nacije su 2012.godinu proglasile za Meunarodnu godinu zadruga.
61
Zakon o zadrugama (Slubeni list SRJ, br. 41-96, 13-98 i Slubeni glasnik RS, br. 1012-05, 34-06)
57

110

zadrunim principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratinosti, ekonomskog uea, jednakog

prava upravljanja, samostalnosti, zadrunog obrazovanja i meuzadrune saradnje, ostvaruju svoje
ekonomske, socijalne i kulturne interese.62
Zadruge se osnivaju kao zemljoradnike - opte i specijalizovane (itarske, voarske,
vinogradarske, reparske, stoarske, pelarske, domae radinosti, itd.), stambene, potroake,
zanatske, zdravstvene, omladinske, studentske i uenike, kao i druge vrste zadruga za obavljanje
proizvodnje, prometa robe i vrenje usluga.
Zemljoradnike zadruge organizuju proizvodnju na gazdinstvima zadrugara, proizvode,
prerauju i prodaju poljoprivredno-prehrambene i druge proizvode zadruge i zadrugara, snabdevaju
zadrugare reprodukcionim materijalom, energentima, sredstvima za proizvodnju, delovima za
poljoprivrednu mehanizaciju i drugom robom, vre promet roba zadrugara i za zadrugare i
organizuju tedno-kreditne poslove u zadruzi.
Stambene zadruge, kao investitori i izvoai radova, organizuju izgradnju i odravanje i
grade i odravaju stanove, stambene zgrade i poslovni prostor za zadrugare, angaovanjem
sredstava i rada zadrugara i drugih fizikih i pravnih lica.
Potroake zadruge snabdevaju svoje zadrugare i zadrugare drugih potroakih zadruga lanica istog zadrunog saveza proizvodima iroke potronje.
Zanatske zadruge izrauju i prodaju svoje zanatske proizvode i zanatske proizvode svojih
zadrugara, obavljaju zanatske usluge i snabdevaju zadrugare reprodukcionim materijalom i
sredstvima za proizvodnju.
Zdravstvene zadruge pruaju pomo zadrugarima i lanovima njihovih porodica u
ostvarivanju zdravstvene zatite nabavkom lekova i pruanjem drugih zdravstvenih usluga.
Iako pravno lice, zadruga se ne moe organizovati kao preduzee ili drugi oblik
organizovanja, niti se moe pripojiti ili spojiti s preduzeem ili drugim pravnim licem koje nije
zadruga.
Imovinu zadruge ine pravo svojine nad pokretnim i nepokretnim stvarima, novanim
sredstvima i hartijama od vrednosti (zadruna svojina) i druga imovinska prava. Zadruna svojina
obrazuje se iz udela zadrugara koji su preneseni u svojinu zadruge ili lanarine zadrugara, sredstava
ostvarenih radom i poslovanjem zadruge i sredstava koja je zadruga stekla na drugi nain. Zadruga
raspolae svojom imovinom na nain odreen zakonom, osnivakim aktom, odnosno zadrunim
pravilima. Udeli su sredstva koja zadrugari obezbeuju za osnivanje i poslovanje zadruge. Svaki
zadrugar upisuje jednak udeo u novanim sredstvima. Deo dobiti, odnosno viak prihoda nad
rashodima, zadruga rasporeuje u obavezni rezervni fond, u procentu utvrenom zadrunim
pravilima, kojima se mogu predvideti i drugi fondovi i izdvajanje sredstava za druge namene.
I pored oskudnosti pravnih normi kojima bi se moglo doprineti punom ostvarivanju svrhe
socijalnog preduzetnitva, ovaj zakon ini iole prihvatljivu polaznu osnovu za kreiranje adekvatnog
normativnog okvira osnivanja i funkcionisanja socijalnih preduzea. Prolazi i trea godina kako je
Nacrt novog zakona o zadrugama u javnoj raspravi. Kvalitativni iskorak sadran je u tekstu nacrta,
kojim se predvia uvoenje u praksu novog pravnog instituta - socijalne zadruge:
Socijalne zadruge obavljaju razliite delatnosti radi ostvarenja socijalne, ekonomske i radne
ukljuenosti, kao i zadovoljenja drugih srodnih potreba pripadnika ugroenih drutvenih grupa.

62

Zadruga se osniva i posluje na zadrunim vrednostima i zadrunim principima. Zadrune vrednosti su: samopomo,
samodgovornost, demokratinost, jednakost, pravednost i solidarnost. Zadruni principi su: dobrovoljno i otvoreno
lanstvo, demokratska kontrola od strane zadrugara, ekonomsko uee zadrugara, autonomija i nezavisnost zadruge,
obrazovanje, obuka i informisanje zadrugara, meuzadruna saradnja i briga za zajednicu. (lan 4. Nacrta zakona o
zadrugama)

111

Socijalne zadruge dune su da deo dobiti koji ostvaruju obavljanjem delatnosti ulau u
unapreenje zdravstvene i socijalne zatite, obrazovanja, zapoljavanja, socijalne, ekonomske i
radne ukljuenosti, uslova rada, radnih vetina, ivotnog standarda i zadovoljenja potreba
pripadnika ugroenih drutvenih grupa.
Pod pripadnicima ugroenih drutvenih grupa smatraju se lica pripadnici drutvenih grupa
koja se nalaze u stanju socijalne potrebe, u smislu zakona koji ureuje socijalnu zatitu i
obezbeivanje socijalne sigurnost i graana.
Socijalne zadruge ureuju se posebnim propisima.63
O posebnoj zatiti od strane Republike, teritorijalne autonomije i jedinica lokalne
samouprave koju bi uivala zadruga u obavljanju pretene delatnosti govori lan 12. Nacrta zakona
o zadrugama. Posebna zatita se ogleda u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske politike,
ukljuujui davanje odgovarajuih olakica i pogodnosti, koje se utvruju posebnim propisima.
Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave mogu u saradnji sa zadrunim savezima,
odnosno zadrugama sa svoje teritorije da formiraju zadrune fondove za unapreenje i razvoj
zadrunog sektora.

11.5. Socijalna zatita u funkciji socijalnog preduzetnitva

Podseanjem da Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana64
doputa da se pruanjem socijalnih usluga pored ustanova socijalne zatite bave i drugi subjekti kao
to su preduzea za radno i profesionalno osposobljavanje i zapoljavanje invalidnih lica, graani, i
druga preduzea i ustanove u skladu sa ovim zakonom, ukazujemo da i socijalna preduzea
pretenduju na status licenciranih prualaca socijalnih usluga.
Socijalna zatita je organizovana drutvena delatnost koja ima za cilj pruanje pomoi
graanima i njihovim porodicama kada dou u stanje socijalne potrebe i preduzimanje mera radi
spreavanja nastajanja i otklanjanja posledica takvog stanja.65 Stanjem socijalne potrebe se smatra
takvo stanje u kojem je graaninu ili porodici neophodna drutvena pomo u cilju savladavanja
socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranju uslova za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba,
ukoliko se te potrebe ne mogu na drugi nain zadovoljiti.
Socijalna sigurnost se obezbeuje graanima koji su nesposobni za rad, a nemaju sredstava
za izdravanje, kao i graanima i porodicama koje svojim radom i po osnovu rada, putem srodnike
obaveze izdravanja, po osnovu imovine i imovinskih prava ili na drugi nain ne mogu da obezbede
dovoljna sredstva za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba.
Delatnou socijalne zatite smatraju se organizovane mere i aktivnosti na stvaranju uslova
za ostvarivanje zatitne funkcije porodice, uslova za samostalan ivot i rad lica koja se nalaze u
stanju socijalne potrebe, ili za njihovo aktiviranje u skladu sa sposobnostima, obezbeivanje
sredstava za ivot materijalno neobezbeenim, za rad nesposobnim graanima i drugim graanima
koji su u stanju socijalne potrebe, kao i obezbeivanje drugih oblika socijalne zatite.
Deetizacija i decentralizacija sistema socijalne zatite (pribliavanje socijalnih usluga
lokalnoj zajednici, gde su socijalna preduzea najaktivnija), pomeranje teita od institucionalne ka
vaninstitucionalnoj zatiti i potpuno izjednaavanje u pravima dravnih i nedravnih (udruenje,
preduzetnik, privredno drutvo) prualaca socijalnih usluga od izuzetne je vanosti za razvoj

63

Kako predvia lan 11. Nacrta zakona o zadrugama.

Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana (Slubeni glasnik RS, br. 36-91, 79-91, 33-93,
53-93, 67-93, 46-94, 48-94, 52-96, 29-01, 84-04 , 101-05 , 115-05)
65
U Predlogu novog zakona o socijalnoj zatiti nailazimo na odreenje usluga socijalne zatite kao aktivnosti pruanja
podrke i pomoi graanima i njihovim porodicama radi poboljanja, odnosno ouvanja kvaliteta ivota, otklanjanja ili
ublaavanja rizika, nepovoljnih ivotnih okolnosti, kao i razvoja potencijala korisnika za samostalan ivot u zajednici.
64

112

socijalnog preduzetnitva u Republici Srbiji, imajui u vidu da je oblast pruanja socijalnih usluga
dominantno ishodite socijalnih preduzea u drugim zemljama.66

11.6. Finansiranje socijalnog preduzetnitva kroz javne nabavke

Kako je finansiranje socijalnih preduzea jedan od najveih izazova sa kojima e se susretati
budui socijalni preduzetnici, predmet naeg interesovanja je Zakon o javnim nabavkama67. Aneksi
ovog zakonodavnog akta sadre usluge koje ulaze u predmetnost delatnosti socijalnog preduzea, a
koje naruilac (javne institucije) istih moe ustupati upravo socijalnom preduzeu.
Anex IA obuhvata sledee usluge: usluge odravanja i popravke; usluge kopnenog saobraaja (osim
usluga eleznikog saobraaja), ukljuujui usluge prevoza u oklopljenim vozilima i kurirske usluge (osim
prevoza pote); usluge vazdunog prevoza putnika i robe (osim prevoza pote); kopneni i vazduni prevoz
pote (osim usluga eleznikog saobraaja); telekomunikacione usluge (osim usluga glasovne telefonije,
teleksa, radiotelefonije, pejdinga, interneta i satelitskih usluga); finansijske usluge: usluge osiguranja;
bankarske i investicione usluge (osim nabavki finansijskih usluga u vezi sa emitovanjem, prodajom,
kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata, kao i usluga Narodne
banke Srbije); raunarske usluge; usluge istraivanja i razvoja (osim nabavki usluga na podruju
istraivanja i razvoja, kod kojih rezultat istraivanja ne koristi iskljuivo naruilac za njegove vlastite
potrebe, pod uslovom da naruilac takve usluge plaa u potpunosti); usluge raunovodstva, revizije i
voenja knjiga; usluge u oblasti istraivanja trita i javnog mnjenja; usluge menadmentskog konsaltinga
(osim usluga arbitrae, poravnanja i srodnih usluga); arhitektonske usluge; inenjerske usluge; usluge
urbanistikog planiranja i pejzane arhitekture; usluge tehnikog testiranja i analiza; reklamne usluge;
usluge ienja zgrada i usluge upravljanja nepokretnostima; izdavake i tamparske usluge na honorarnoj
ili ugovornoj osnovi; usluge uklanjanja otpadaka, sanitarne i srodne usluge.
Anex IB obuhvata sledee usluge: usluge hotela i restorana; usluge eleznikog saobraaja; usluge
renog saobraaja; dodatne i pomone saobraajne usluge; pravne usluge; usluge regrutovanja kadrova;
istrane usluge i usluge obezbeenja (osim usluga obezbeenja prevozom u oklopljenim automobilima);
usluge obrazovanja i usluge profesionalnog osposobljavanja; zdravstvene i socijalne usluge; usluge u
oblastima rekreacije, kulture i sporta; druge usluge.68

Javna nabavka je pribavljanje dobara i usluga ili ustupanje izvoenja radova od strane
dravnog organa, organizacije, ustanove ili drugih pravnih lica koji se smatraju naruiocima.
Naruilac javne nabavke moe biti:
a) dravni organ, organizacija, ustanova i drugi direktni ili indirektni korisnik budetskih
sredstava u smislu zakona kojim se ureuje budetski sistem i budet, kao i organizacija
za obavezno socijalno osiguranje;
b) javno preduzee;
c) pravno lice koje obavlja i delatnost od opteg interesa, ukoliko je ispunjen neki od
sledeih uslova: da vie od polovine lanova organa upravljanja tog pravnog lica ine
predstavnici naruioca, da vie od polovine glasova u organu tog pravnog lica imaju
predstavnici naruioca, da naruilac vri nadzor nad radom tog pravnog lica, da
naruilac poseduje vie od 50% akcija, odnosno udela u tom pravnom licu, ili da se vie
od 50 % finansira iz sredstava naruioca;

66

Primera radi, u Italiji, rodonaelnici socijalnih zadruga, skoro 70% od 7.000 socijalnih kooperativa (ital. cooperative
sociale) tipa A zapoljava oko 200.000 radnika u pruanju socijalnih usluga (upravljanje socijalno-zdravstvenim
staranjem) koje koristi oko 1,5 miliona ljudi.
67
Zakon o javnim nabavkama (Slubeni glasnik RS, br. 116-08)
68
Za nabavku usluga navedenih u Aneksu IA vae odredbe Zakona o javnim nabavkama, dok se na nabavku usluga iz
Aneksa IB odnose odredbe Zakona o nabavkama male vrednosti i Pravilnika o postupku javne nabavke male vrednosti
(Slubeni glasnik RS, br. 50-09). Postupak javne nabavke male vrednosti sprovodi se kada je procenjena vrednost
istovrsnih dobara, usluga ili radova, na godinjem nivou, nia od vrednosti odreene u zakonu kojim se ureuje godinji
budet Republike Srbije. Nabavkom male vrednosti smatra se nabavka ija je procenjena vrednost od 318.000 dinara do
3.175.000 dinara (lan 31. Zakona o budetu RS za 2011. godinu).

113

d) pravno lice osnovano od naruilaca, a koje obavlja i delatnost od opteg interesa i koje
ispunjava najmanje jedan od ovih uslova.
Konstatujemo da oslanjanjem na naela javnih nabavki (naelo ekonominosti i efikasnosti
upotrebe javnih sredstava, naelo obezbeivanja konkurencije meu ponuaima, naelo
transparentnosti postupka javne nabavke i naelo jednakosti ponuaa), zakonodavac ne dozvoljava
bilo kakav vid diskriminacije u postupku javne nabavke, odnosno na tenderskim procedurama, iako
bi to bilo krajnje opravdano i neophodno u buduem pravnom okviru.69 Mogunost pristupa sistemu
javnih nabavki po privilegovanim uslovima za socijalna preduzea predstavljalo bi veliku
institucionalnu podrku.

11.7. Volontiranje
S obzirom da se socijalna preduzea, imajui u vidu njihovu organizacionu strukturu i
misiju, jo uvek u zavidnoj meri oslanjaju na volonterski rad, osvrnimo se na najvanije segmente
Zakona o volontiranju.70
Volontiranje predstavlja organizovano dobrovoljno pruanje usluge ili obavljanje aktivnosti
od opteg interesa, za opte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novane naknade ili
potraivanja druge imovinske koristi, osim ako zakonom nije drugaije odreeno. Dugorono
volontiranje jeste volontiranje koje traje due od 10 asova nedeljno, najmanje tri meseca bez
prekida. Volonter moe biti domae ili strano fiziko lice.
Organizator volontiranja moe biti pravno lice iji osnovni cilj, u skladu sa osnivakim
aktom, nije sticanje dobiti. Izuzetno, organizator volontiranja moe biti privredno drutvo i javno
preduzee, kao i dravni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave i
organ mesne zajednice, u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima i potvrenim meunarodnim
ugovorima. Korisnik volontiranja moe biti fiziko lice, pravno lice iji osnovni cilj nije sticanje
dobiti ili organizator volontiranja iji osnovni cilj nije sticanje dobiti.
Volontiranjem se ne smatra:
1) vreme provedeno na strunom osposobljavanju i usavravanju ili na praktinom radu
bez zasnivanja radnog odnosa;
2) rad van radnog odnosa, u skladu sa zakonom;
3) obavljanje usluga ili aktivnosti koje je jedno lice duno da prui drugom licu, u skladu
sa zakonom i drugim propisom;
4) izvravanje sudskih, prekrajnih i drugih odluka nadlenih organa;
5) obavljanje usluga ili aktivnosti koje su uobiajene u porodinim, prijateljskim ili
susedskim odnosima;
6) obavljanje poslova Crvenog krsta Srbije koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i zadataka
u skladu sa zakonom i drugim propisom;
7) obavljanje poslova i aktivnosti u politikim strankama, sindikatima i drugim
udruenjima koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i zadataka tih organizacija, odnosno
udruenja od strane njihovih lanova, u skladu sa statutom;
8) obavljanje "ad hoc" aktivnosti od opteg interesa, za opte dobro ili za dobro treeg lica,
koje ne traju due od 10 asova nedeljno, najdue 30 dana bez prekida ili sa prekidima,
u toku kalendarske godine.

69

Primer dobre prakse dolazi iz Italije ije pozitivno zakonodavstvo prepoznaje oblik pozitivne diskriminacije, pa tako
socijalna klauzula garantuje socijalnim preduzeima da obavljanje pojedinih aktivnosti, poput odreenih socijalnih
servisa i usluga, lokalne samouprave mogu da dodele tradicionalnim firmama jedino u situaciji kada ne postoji nijedno
socijalno preduzee registrovano u te svrhe na teritoriji lokalne samouprave ili druge teritorijalne jedinice koja raspisuje
tendersku proceduru za javnu nabavku.
70
Zakon o volontiranju (Slubeni glasnik RS, br. 36-10)

114

Naelo solidarnosti i promovisanja volontiranja doprinosi veem drutvenom prihvatanju

optekorisnosti ciljeva socijalnog preduzetnitva jer se volontiranje promovie kao aktivnost od
interesa za Republiku Srbiju, odnosno od javnog interesa, kojom se doprinosi aktivnom
ukljuivanju graana u drutvene procese i razvoju humanijeg i ravnopravnijeg demokratskog
drutva jednakih mogunosti, kao i poboljanju kvaliteta ivota graana. Ostala naela su: zabrana
diskriminacije, zatita korisnika volontiranja, zabrana zloupotrebe volontiranja, zatita omladine i
besplatnost volontiranja.
Indikativno je zanimljiv sledei stav iz literature o socijalnom preduzetnitvu: ovaj koncept
sveobuhvatnog zakonskog regulisanja volontiranja u suprotnosti je sa prirodom volontiranja kao
dobrovoljne i privatne inicijative graana koja zahteva minimalnu zakonodavnu intervenciju.
U tom smislu, Zakon prevashodno tretira volontiranje kao radno-pravni, odnosno javnopravni, a ne privatno-pravni odnos. Pored toga, ovaj koncept volontiranja namee neopravdano
visoke transakcione trokove primene Zakona za organizatora volontiranja, koje volonterske
organizacije, zbog ogranienih finansijskih sredstava i ljudskih resursa, nisu u stanju da podnesu.
Na taj nain, umesto da doprinese promovisanju volontiranja kao aktivnosti od interesa za
Republiku Srbiju, odnosno od javnog interesa (lan 5), Zakon e imati izrazito negativne posledice
na promovisanje i stimulisanje kulture volontiranja.
U tom smislu, odredbe Zakona nisu u saglasnosti sa dobrom uporednom praksom i
relevantnim meunarodnim dokumentima, ukljuujui Evropsku konvenciju o ljudskim pravima
(kada je re o udruenjima kao organizatorima volontiranja), Rezoluciju Generalne skuptine
Ujedinjenih nacija br. 56/38 (2001) i 57/106 (2003) o promociji volontiranja, i Preporuku Saveta
Evrope br. 1496 (2001).71

11.8. Strateki okvir

Strateki okvir osnivanja, delovanja i razvoja socijalnog preduzetnitva u Republici Srbiji
podran je, mada ne u dovoljnoj meri, odreenim brojem stratekih dokumenata. Ovom prilikom
osvrnuemo se na neka od njih.

11.8.1. Strategija razvoja socijalne zatite

Kao integralni deo ukupnih promena u drutvu, oblast socijalne zatite usmerena je ka
poboljanju socijalnog statusa graana na linom, porodinom i irem socijalnom planu to bi
trebalo da doprinese jaanju opte drutvene kohezije. Razvoj socijalne zatite je put koji paralelno
tee sa procesima demokratizacije drutva, prestruktuiranja privrede i reforme socijalne politike, sa
ciljevima dostizanja opteg ekonomskog i socijalnog razvoja drutva, smanjenje siromatva i
obezbeenje kvalitetnije zatite ranjivih grupa dece, invalidnih i starijih osoba, kao i
marginalizovanih grupa graana.
U smislu socijalnog preduzetnitva posebno je vaan deo o decentralizaciji sistema socijalne
zatite. Zbog centralizovanog naina upravljanja, Lokalna samouprava nema dovoljno
samostalnosti, niti je zainteresovana za zadovoljavanje potreba graana razvijanjem raznovrsnih
usluga u svojoj sredini. Nedostatak izbora usluga dovodi do neracionalnog korienja sredstava
kroz opredeljenje za korienje oblika zatite putem smetaja u ustanove koje finansira Republika i
nedovoljnog razvijanja drugih programa i usluga podrke pojedincima i porodicama koji se
suoavaju sa ivotnim tekoama.
Decentralizacija sistema socijalne zatite dovee do decentralizacije nadlenosti i sredstava
na lokalni nivo. Decentralizacija socijalne zatite na lokalni nivo doprinee daljem razvoju

71

Publikacija Socijalno preduzetnitvo: modeli, komparativna praksa i pravni okvir socijalnog preduzetnitva u Srbiji,
izdava Grupa 484, Beograd, 2011, str. 99-100.

115

raznovrsnih i ekonominijih usluga u neposrednom okruenju korisnika to e omoguiti

zadovoljavanje potreba veeg broja korisnika. Raznovrsnost i ekonominost usluga e istovremeno
omoguiti zadovoljavanje potreba korisnika na nain koji je najprimereniji potrebama korisnika u
odnosu na raspoloiva finansijska sredstva.
Obezbeenje kvalitetnijih socijalnih usluga znai podsticanje razvoja raznovrsnih socijalnih
usluga u zajednici, ukljuivanje u sferu pruanja usluga to vie razliitih socijalnih aktera i
definisanje i povezivanje usluga razliitih sektora i podsistema na svim nivoima.

11.8.2. Strategija za smanjenje siromatva

Strateki pravci strategije su:
1) dinamini privredni rast i razvoj, sa naglaskom na otvaranju novih radnih mesta i
poveanju zarada,
2) spreavanje nastanka novog siromatva kao posledica restrukturiranja privrede i
3) efikasna primena postojeih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti direktno
usmerenih na najsiromanije i socijalno ugroene grupe (deca, stari, osobe sa
invaliditetom, izbeglice i interno raseljena lica, Romi, ruralno siromano stanovnitvo i
neobrazovani), naroito u najmanje razvijenim podrujima.

11.8.3. Strategija unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom

Rizici marginalizacije i socijalne iskljuenosti tendenciozno se uveavaju i umnoavaju
upravo kod osoba sa invaliditetom. Strateki cilj, unapreenje poloaja osoba sa invaliditetom do
pozicije ravnopravnih graana koji uivaju sva prava i odgovornosti, odreuje sledee opte
ciljeve:
a) pitanje poloaja osoba sa invaliditetom ugraditi u opte razvojne planove uz izgradnju
institucionalnog okvira i operacionalizaciju multisektorske i multiresorne saradnje na
aktivnostima planiranja i praenja politika u ovoj oblasti;
b) razviti efikasnu pravnu zatitu uz razvijene i sprovedene planove prevencije i
spreavanja diskriminacije osoba sa invaliditetom, kao i planove senzibilizacije drutva
po pitanjima invalidnosti;
c) socijalne, zdravstvene i druge usluge bazirane na pravima i potrebama korisnika uiniti
dostupnim, u skladu sa savremenim meunarodno prihvaenim metodama procene
invalidnosti i potreba;
d) razviti politike mera i primeniti programe (u oblastima obrazovanja, zapoljavanja, rada
i stanovanja) koji osobama sa invaliditetom pruaju jednake mogunosti i podstiu
samostalnost, lini razvoj i aktivan ivot u svim oblastima;
e) osobama sa invaliditetom osigurati pristup izgraenom okruenju, pristupanom
prevozu, informacijama, komunikacijama i uslugama namenjenim javnosti, a kroz
razvoj i sprovoenje plana uklanjanja barijera i izgradnje pristupanih objekata i usluga;
osigurati osobama sa invaliditetom adekvatan standard ivljenja i socijalnu sigurnost.

11.8.4. Strategija za unapreivanje poloaja Roma

Strategija za unapreivanje poloaja Roma postavlja osnove za smanjenje razlike izmeu
romske populacije i ostalog stanovnitva identifikovanjem i primenom mera afirmativne akcije, pre
svega u oblastima obrazovanja, zdravlja, zapoljavanja i stanovanja. Pored ovih prioritetnih oblasti
(stanovanje, obrazovanje, zapoljavanje i zdravstvo), posebna panja je posveena i suzbijanju
diskriminacije, smanjenju siromatva i poboljanju poloaja ena, a osnovni princip je ukljuivanje
predstavnika romskih zajednica u sve procese.

116

11.8.5. Strategija za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti

Unapreenje rodne ravnopravnosti jedno je od kljunih razvojnih pitanja jer omoguava
adekvatno korienje enskih ljudskih resursa i direktno doprinosi poboljanju kvaliteta ivota svih
graanki i graana. Preduslov ekonomskog razvoja jeste drutvena stabilnost koja je zasnovana na
politici jednakih mogunosti, solidarnosti, socijalnoj inkluziji i drutvenoj pravdi. Ravnomeran
ekonomski razvoj nije mogu bez adekvatnog korienja enskih ljudskih resursa, pa je zato
neophodno da se posebnim merama ene podstaknu na vee ukljuivanje u trinu ekonomiju.
Ukupan razvoj drutva zahteva adekvatan populacioni razvoj i zaustavljanje odreenih
nepovoljnih trendova kao to su negativan rast stanovnitva, intenzivno starenje, odsustvo
sistematskog praenja migracionih tokova. Efikasna populaciona politika podrazumeva ukljuivanje
rodnog aspekta i potovanje reproduktivnih prava. enska ljudska prava su neodvojivi deo
univerzalnih ljudskih prava i, u skladu sa svim meunarodnim dokumentima, moraju biti
garantovana, potovana i zatiena, te je veoma vano prepoznavanje i spreavanje diskriminacije
ena, posebno u sluajevima indirektne ili posredne diskriminacije.

11.8.6. Strategija zapoljavanja

Sinergijsko delovanje u cilju postizanja boljih rezultata, novi model rasta i razvoja, oekuje
se i u oblasti razvoja socijalnog preduzetnitva i zadrugarstva. Neophodno je podrati razvoj
preduzea i organizacija civilnog drutva jer njihove specifinosti proizilaze iz obavljanja
ekonomske aktivnosti i pruanja usluga sa ciljem unapreenja kvaliteta ivota naroito
najugroenijih: socijalno ukljuivanje i zapoljavanje dece bez roditeljskog staranja, samohranih
roditelja, rtava porodinog nasilja, trgovine ljudima, korisnika novane socijalne pomoi, itd.
Razvijanjem novih integrisanih usluga, naroito na lokalnom nivou, i podsticanjem saradnje
razliitih institucija, nezaposlena lica bi trebalo da se motiviu da socijalnu pomo drutva zamene
za produktivno zapoljavanje, pre svega kroz zapoljavanje u socijalnim preduzeima. Podrka
osnivanju zadruga i drugih socijalnih preduzea, kao i pruanje integrisanih usluga, u narednom
periodu bie jedan od instrumenata za poveanje zaposlenosti ugroenih grupa.

11.8.7. Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzea

Socijalna preduzea pripadaju sektoru malih i srednjih preduzea, najvanijem elementu
razvoja Republike Srbije i odrivosti njenog rasta. Strategija predvia kreiranje efikasnih politika
koje doprinose mobilisanju ljudskih resursa u cilju promovisanja preduzetnitva, posebno:
a) poslovnu kulturu koja podstie preduzetnitvo i preduzetniki uspeh; b) promovisanje i
irenje programa obuke i mogunosti doivotnog uenja; c) promovisanje enskog preduzetnitva
kroz uklanjanje prepreka za osnivanje i rast preduzea; d) mobilisanje ugroenih grupa preko usluga
za poslovnu podrku namenjenu ovim grupama.

11.8.8. Strategija razvoja i promocije drutveno odgovornog poslovanja

Okvir za izradu ove strategije nalazimo u proklamovanoj vanosti socijalne dimenzije i
potrebe da se osigura da ekonomske i socijalne politike, kao i politike zapoljavanja, uzajamno
deluju na pozitivan nain, kao i da se socijalna zatita posmatra kao produktivni faktor.

11.8.9. Strategija za reavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica

U ovom stratekom dokumentu konstatuje se da i pored njihove faktike radne
neangaovanosti interno raseljena lica tretiraju kao da su u radnom odnosu tako da nemaju potpuni
pristup merama iz oblasti aktivne politike zapoljavanja kako bi poboljali svoju konkurentnost na
tritu rada, stekli realno zaposlenje i ostvarili samoodrivost.

117

Primanje novane naknade esto demotivie interno raseljena lica da se aktivnije orijentiu
ka formalnom zapoljavanju i samozapoljavanju. Kako bi sauvali privremenu naknadu, interno
raseljena lica se u znaajnom broju, povremeno ili redovno, angauju u zoni neformalne ekonomije.
No, evidentan je i nedostatak adekvatnog zakonskog okvira u pogledu podsticanja
samozapoljavanja, socijalnog preduzetnitva i mikrokreditiranja, a tu su i relativno restriktivni
uslovi obezbeenja garancija za kredite namenjene razvoju preduzetnikih aktivnosti.

11.8.10. Ostala strateka dokumenta

Pomenimo i ostala strateka dokumenta u kojima valja traiti podrku socijalnom
preduzetnitvu, ne umanjujui vanost ostalih. To su:
Nacionalna strategija odrivog razvoja, Strategija privrednog razvoja, Strategija
regionalnog razvoja, Strategija razvoja poljoprivrede, Strategija i politika razvoja industrije,
Strategija za mlade, Strategija karijernog voenja i savetovanja, Strategija za upravljanje
migracijama.

11.9. Zakljuak pregleda

Srbija ima dobar osnov za razvoj socijalnog preduzetnitva. To pokazuje postojanje
odreenih pravnih formi, stratekih okvira, institucionalnog delovanja, kulturno-istorijskog naslea,
postojanje velikog broja poljoprivrednih kooperativa, organizacija civilnog drutva, inkluzivnih
modela zapoljavanja i dr.
Postoje i jasni znaci uzlaznog trenda u razvoju socijalnog preduzetnitva - organizacije
civilnog drutva, kroz prijem pozitivnih iskustava iz evropskog okruenja, pokazuju samosvest o
mogunostima i vanosti uloge koju imaju u drutvu i znaaju njihovog delovanja za razvoj
pravednijeg i inkluzivnijeg ekonomskog sistema (Grupa 484,. 2011).
Postoje i prepreke na putu razvoja ovog sektora. Institucionalni i zakonodavni okvir za
razvoj socijalne ekonomije i socijalnih preduzea nije dovoljno jasno definisan. Zbog toga postoji
velika potreba za uspostavljanjem jasne definicije okvira za stvaranje i razvoj socijalnog
preduzetnitva.
Daljim irenjem primera dobre prakse u razvoju socijalnog preduzetnitva i promocijom
njihovog znaaja i uloge u drutvu, stvara se okvir za kontinuiranu podrku ovog sektora. Meutim,
samo to nije dovoljno, potrebno je sprovesti i niz konkretnih aktivnosti na dravnom nivou kako bi
se stvorilo to povoljnije okruenje za nastajanje i razvoj socijalnih preduzea. Ta podrka mora biti
dvostrana:
Na zakonodavnom nivou potrebno je usvojiti pravne forme koje su pogodne za efikasno
i odrivo funcionisanje socijalnih preduzea. Potrebno je stvoriti povoljan i stimulativan
poreski okvir kako bi se olakalo poslovanje i omoguile nove forme finansiranja
socijalnih preduzea. Veoma vaan segment zakonodavne podrke je i usvajanje zakona
o mikrokreditnim institucijama. Time bi se omoguile mikrokreditne aktivnosti koje
stimuliu razvoj preduzetnitva, posebno socijalnih preduzea, kroz povoljne finansijske
sheme uzimajui u obzir socijalni povraaj na uloena sredstva. Usvajanjem novih
formi Zakona o finansijskom tritu bi se stimulisali novi potencijalni investitori ime
bi se omoguilo veem broju pojedinaca i institucija da ulau u ovaj sektor.
Na institucionalnom nivou: stvaranjem institucija koje e raditi na uveanju kapaciteta
socijalnih preduzetnika u organizacionom i poslovnom smislu i sluiti kao centri
umreavanja i irenja uticaja ovog sektora. Ove institucije trebalo bi da osmiljavaju i
sprovode programe podrke i finansiranja posebno za start-up i preduzea u ranoj fazi
aktivnosti.

118

"Ako oni (preduzea) veruju da rade u slubi ljudi, da im pomau u

reavanju problema, koristei genijalnost svojih radnika i uei od prirode
koja nam daje ivot, onda mi kao drutvo imamo ansu."
Paul Hawken

119

GENERALNI ZAKLJUAK:
Kako podstaknuti odrivost socijalnih preduzea?

Sloiti se oko standarda i definicije - Kao to je istaknuto, teorija o socijalnom preduzeu

ima nedostatke u postojanju standarda i univerzalno prihvatljivoj definiciji socijalnog
preduzea. Trenutno postoji opti konsenzus da socijalno preduzee predstavlja kombinaciju
preduzetnike/poslovne strategije i drutvenog cilja. Preduzea su socijalna jer ostvaruju
neekonomske rezultate ali su i preduzetniko/poslovna jer se trude da budu finansijski
odriva i nezavisna i da ostvare neispunjene trine zahteve. Za razliku od privatnog sektora
ona ne distribuiraju svoj profit vlasnicima. Zbog toga se ova forma preduzea nalazi na
granici izmeu neprofitnih i profitnih preduzea.

Specifino pravno priznanje - Evropsko okruenje jo nije uniformno po pitanju normative

vezane za socijalno preduzetnitvo. Raznovrsnost naziva socijalno preduzee u Evropi
ogleda se u razliitim pravnim oblicima i nainu organizacije. Specifino pravno priznanje
predstavlja osnovni preduslov u uspostavljanju konkretnijeg sistema promocije ovog
sektora.

Obezbediti dobru institucionalnu podrku Socijalna preduzea su esto proistekla iz

volonterskih organizacija ili iz organizacija civilnog drutva i nisu upoznata sa poslovnim
konceptima kao to su marketing, promocija i poslovno planiranje.

Osigurati povoljnu politiku javnih nabavki - Drava je glavni potraiva roba i usluga i
svojim delovanjem moe razvijati socijalnu ekonomiju tako to e promovisati bolju praksu
u javnim nabavkama koja diskriminie socijalna preduzea.

Uvoenjem u praksu grantova za zapoljavanje Finansijski podsticati organizacije da

zapoljavaju marginalizovane grupe ljudi i osobe sa invaliditetom.

Ponuda povoljnih kredita i grantova podrke Krediti za poetak poslovanja kao i drugi
krediti i grantovi moraju biti dostupni pod povoljnim uslovima koji uzimaju u obzir
specifinosti socijalnih preduzea.

Podrka finansijskim inovacijama Stvaranjem finansijskih inovacija komplementirati

tradicionalne izvore finansiranja koji su odreeni za socijalna preduzea. Ovo podrazumeva
dravu (na svim nivoima) kroz direktno (grantovi, subvencije) ili indirektno uee
stvaranjem javne politike koja e lake privlaiti investicije (poreske olakice, javne
nabavke), filantropiju, finansijske institucije koje ukljuuju i konvecionalne banke, kreditne
unije, finansijske kooperative i slina udruenja kao i individualne investitore.

Bez obzira na irinu aktivnosti socijalnih preduzea, njihov uticaj e u pravoj meri biti
ostvaren jedino ukoliko su deo sistemskog pristupa socijalnoj inkluziji, transformaciji trita rada,
regionalnom i lokalnom socio-ekonomskom razvoju i strategijama za sprovoenje drugih javnih
politika.
U kontekstu daljeg razvoja socijalnog preduzetnitva u Srbiji mnoge od ovih mera treba da
se sprovedu uz partnerstvo svih sektora (privatnog, javnog, nevladinog) i uz jaanje kapaciteta kroz
prenos znanja i najbolje prakse, pre svega iz evropskog okruenja. Cilj stvaranja okvira socijalnih
preduzea je podravanje i upotrebljavanje socijalnih, ekonomskih, inkluzivnih, inovativnih i
razvojnih kapaciteta ovog sektora.

121

"Ne moe svako od nas biti Gandi, ali svako od nas ima mo da ostavi trag
i da uini da se njegov ivot rauna i ti milioni ivota su oni koji e
na kraju izgraditi bolji svet."
Jeffrey Skoll

123

Bibliografija
Aeron-Thomas, D, Nicholls, J., Forster, S. and Westall, A. (2004) Social Return on Investment:
Valuing What Matters, New Economics Foundation, London.
Aiken, M. (2007) What is the role of social enterprise in finding, creating and maintaining
employment for disadvantaged groups?, A social enterprise think piece for the Office of the Third
Sector.
Aiken, M., Cairns, B. And Thake, S. (2008) Community ownership and management of assets,
Joseph Rowntree Foundation, York.
Alter, K. (2006) Social Enterprise Typology, Virtue Ventures LLC, 13. April 2006,
http://www.virtueventures.com/setypology.pdf
Alter, S., K. (2001) Managing the Double Bottom Line: A Business Planning Resource Guide for
Social Enterprises, Pact Publications, Washington, DC;
Alter, S.K. (2002) Case Studies in Social Entrepreneurship, Washington, DC: Counterpart
International;
Alter, S. K. (2007) Towards and Integrated Social Enterprise Methodology, from:
http://www.4lenses.org;
Alvord, S., David Brown, L., and Letts, C.W. (2004) Social Entrepreneurship and Societal
Transformation: An Exploratory Study, Journal of Applied Behavioral Science, 40(3): 260-282.
Austin, J., Stevenson, H., & Wei-Skillern, J. (2003) Social entrepreneurship and commercial
entrepreneurship: Same, different, or both? (Working paper series no. 04-029). Harvard Business
School.
Austin, J., Stevenson, H. And Wei-Skillern, J. (2006) Social and commercial entrepreneurship: Same
difference or both?, Entrepreneurship Theory & Practuce, 30(1), 1-22.
Austin, J.E., Gutierrez, R., Ogliastri, E. and Reficco, E. (2007. Capitalizing on convergence,
Standford Social Innovation Review, winter 2007, p. 24-31.
Babovi, J., & Veselinovi, B. (2010. Agrarna politika EU i rejonizacija agrarne proizvodnje Srbije.
Zbornik radova (Fakultet za ekonomiju i inenjerski menadment), 3(5), 7-24.
Bacchiega, A. and Borzaga, C. (2003) The Economics of the Third Sector: a More Comprehensive
Approach, in H. K. Anheier, A. Ben-Ner eds, The Study of Non Profit Enterprises: Theories and
Approaches. London and New York: Routledge.
Bisballe, L. (2006) Social konomi og socialt entreprenrska", in Gamst, B. (ed.) Bredygtig
velfrd, Copenhagen: Socialpolitisk forlag.
Bornstein, D. (2004) How to Change the World: Social Entrepreneurs and the Power of New Ideas.
Oxford: Oxford University Press.
Borzaga, C. & Spear, R. (2004) Trends and Challenges for Co-operatives and Social Enterprises in
Developed and Transition Countries, Trento: Edizioni31.
Borzaga, C. (2005) New trends in citizens participation: The increasing relevance of socially
responsible behaviors in consumption, saving, and production. Borzaga, C. and Defourny, J. (2001)
The emergence of social enterprise. London/New York: Routledge.
Borzaga and Tortia (2007) Social Economy Organisations in the Theory of the Firm in A. Noya
(ed.), The Social Economy: Building Inclusive Economies. Paris: OECD.
Boschee, J. (1995) Social entrepreneurship. Across the Board, 32(3): 2025.
Boschee, J. (1998) Merging mission and money: A board members guide to social entrepreneurship.
http://www.socialent.org
Boschee, J. (2001) The Social Enterprise Sourcebook. Vol. 1. Northland Institute
Bourdieu, P. (1986) The forms of capital. In J. Richardson (Ed.) Handbook of Theory and Research
for the Sociology of Education (New York, Greenwood), 241-258.
Brock, D. and Ashokas Global Academy for Social Entrepreneurship (2008) Social
Entrepreneurship Teaching Resources Handbook for Faculty Engaged in Teaching and Research in
Social Entrepreneurship, Ashokas Global Academy for Social Entrepreneurship, Ashoka, Arlington.
Brouard, F. and S. Larivet (2009) Social Entrepreneurship: Definitions and Boundaries, paper
presented at ANSER ARES 2009 Conference Association for Non-profit and Social Economy
Research/Association de recherche des organismes sans but lucratif et de lconomie sociale, 27-29
May, Carleton University, Ottawa.

125

 Bucolo, E. (2006) French social enterprises: a common ethical framework to balance various
bjectives, in Nyssens, M. (ed.) Social Enterprise At the crossroads of market, public policies and
civil society, London and New York: Routledge.
CECOP (2006) Social enterprises and worker cooperatives: Comparing models of corporate
governance and social inclusion, CECOP European Seminar, Manchester, November 9, 2006.
Campi, S., Defourny, J. & Grgoire, O. (2006) Work Integration Social Enterprises: Are they
Multiple-Goal and Multi-Stakeholder Organizations? in Nyssens, M. (ed.) Social Enterprise, London
& New York: Routledge, 29-49.
Carr, James & Tong, Zhong Yi. (2001) Replicating Microfinance in the United States. Fannie Mae
Foundation, Washington, D.C.
Carroll, B & Beckett, M. (2007) The Current Scope of Co-operatives in the Irish Economy, Centre
for Co-operatives Studies, UCC, paper presented at the inaugural seminar of the Forum for the
Cooperative Movement in Ireland, UCC.
Coates, A., Van Opstal, W. (2010) An Analysis of the Design of Legal Frameworks for Social
Enterprises. In: Degavre F., Desmette D., Mangez E., Nyssens M., Reman P. (Eds.), Louvain-laNeuve: Presses universitaires de Louvain.
Coates, A., Van Opstal, W. (2010) Juridische kaders voor de Social Profit doorgelicht. In: Verso
(Eds.), . Antwerpen: Standaard Uitgeverij.
Cooch, S. and Karamer, M. with Cheng, F., Mahmud, A., Marx, B., and Rehrig, M. (2007)
Compounding Impact: Mission Investing by US Foundations. FSG Social Impact Advisors, 54 p.
Cole Arthur H. (1995) Entrepreneurship and Entrepreneurial History. V Livesay Harold C., ed.:
Entrepreneurship and the Growth of Firms, Vol. I. Aldershot: Elgar, 1995. str. 100-109.
Crouch, C. (2001). Welfare state regimes and industrial relations systems: the questionable role of
path dependency theory. In Bernard Ebbinghaus and Philip Manow (eds), Comparing Welfare
Capitalism: Social policy and political economy in Europe, Japan and the USA. London: Routledge,
p. 105-24.
Cveji, S., Babovi M., Vukovi O. (2008) Mapiranje socijalnih preduzea u Srbiji, UNDP
DARES (2006) Premire Information et Synthse, Linsertion par lactivit conomique en 2004,
avril, n15.1
DTI (2002) Social Enterprise. A Strategy for Success, Department of Trade and Industry, London.
Davidson, D. (2007) Risk Magazine, ACCION International Media Coverage. May 1, 2007.
Davis, S., Lukomnik, J., and Pitt-Watson, D. (2006) The New Capitalists: How Citizen Investors Are
Reshaping the Corporate Agenda, Harvard Business School Press.
Davister, C., Defourny, J. & Grgoire, O. (2004) Les entreprises sociales d'insertion dans l'Union
Europenne : un aperu gnral,
Revue des Etudes Coopratives, Mutualistes et
Associatives(RECMA), no 293, pp. 2450.
Dees, G., Emerson, J., and Economy, P. (2001) Enterprising Nonprofits: A Tool-kit for Social
Entrepreneurs, John Wiley, Chichester.
Dees, J. G. & Anderson, B. B. (2003). Sector Bending: Blurring the Lines between Nonprofit and
For-Profit. Society (Social Sciences and Modern Society), 40 (4), 16-27.
Dees, J. G. & Anderson, B.B. (2006) Framing a Theory of Social Entrepreneurship: Building on
Two Schools of Practice and Thought in Research on Social Enterpreneurship, ARNOVA
Occasional Paper Series, vol.1, no 3, 39-66.
Dees, J. G. & Elias, J. (1995) Education Alternatives, Inc. Harvard Business School Publishing, 9395-106.
Dees, J.G. & Remey, C.C. (1994) Shorebank Corporation, Harvard Business School Publishing, 9393-096.
Dees, J. G. (1998) The Meaning of Social Entrepreneurship. Stanford University
Dees, J. G., & Elias, J. (1998) The challenges of combining social and commercial enterprise.
Business Ethics Quarterly, 8(1): 165178.
Dees, J.G., J. Emerson and P. Economy (2002) Strategic Tools for Social Entrepreneurs: Enhancing
the Performance of Your Enterprising Non-profit, John Wiley & Sons, New York.
Dees, J. Gr. (1998) The Meaning of Social Entrepreneurship, Palo Alto, The Center for Social
Innovation, Stanford Business School, Stanford University, October.
Dees, J.Gr., JED Em. and Peter Economy (2002) Strategic Tools for Social Entrepreneurs:
Enhancing the Performance of Your Enterprising Nonprofit, New York, John Wiley & Sons.

126

 Dees, J. Gregory. (2004) Putting Nonprofit Ventures in Perspective. In Sharon M. Oster, Cynthia
W. Massarsky, and Samantha L. Beinhacker. Generating and Sustaining Nonprofit Earned Income,
3-18. San Francisco
Dedi M., Umihani B. (2004) Osnove menadmenta i preduzetnitva, Ekonomski institut, Tuzla
Defourny, J. (2001) From Third Sector to Social Enterprise, in Borzaga, C. and Defourny, J. (eds)
The Emergence of Social Enterprise, London and New York: Routledge, 1-28.
Defourny, J. and M. Nyssens (2008) Social Enterprise in Europe: Recent Trends and Developments,
Social Enterprise Journal, Vol. 4, No. 3, pp. 202-228.
Drake, Deborah & Rhyne, Elisabeth, (2002) The Commercialization of Microfinance: Balancing
Business & Development. Kumarian Press
Drucker, Peter (1989) La innovacin y el empresariado innovador, Ed. Hermes, Mxico, pp. 35-160.
Drucker, P. (2002) The Discipline of Innovation. In Harvard Business School. (Eds). Harvard
Business Review on The Innovative Enterprise. Harvard: Harvard Business School Publishing
Corporation. p. 111-127
EMES (2006) Initial study for promoting social enterprise in the CEE and CIS. Bratislava/Liege:
UNDP-BRC/EMES European Research Network.
EMES European Research Network (1999) The Emergence of Social Enterprises In Europe. A Short
Overview, Brussels: EMES.
EMES European Research Network (2002) The third sector in Europe: An overview of images,
concepts and recent trends, Working Papers Series, no. 08/02, Liege: EMES European Research
Network.
EMES European Research Network (2006) Study on Promoting the Role of Social Enterprises in
CEE and the CIS, Initial Overview Study for the UNDP-BRC (Bratislava Regional Centre).
Ellis, T. (2004) The Era of Compassionate Capitalism, Executive MBA-dissertation, Henley
Management College, UK.
Ellis, T. (2006) De nye Pionerer om sociale innovatrer, der skaber vkst, vrdi og en bedre
verden, Copenhagen: Jyllands-Postens Forlag.
European Commission (2002) Corporate Social Responsibility: A business contribution to
Sustainable Development, Communication from the European Commission
Evers, A. and Laville, J.-L. (2004) The Third Sector in Europe. Cheltenham: Edward Elgar.
Fraisse, L., Lhuillier, V. & Petrella, F. (2007) Une proposition de typologie des rgimes de
gouvernance partir des volutions observes dans les services daccueil des jeunes enfants en
Europe, Working Papers Series, no. 07/01.
Galera, G. (2008) The Re-emergence of Social Enterprises in the CEE and CIS, AIEL Series in
Labour Economics, Springer.
Grgoire, O. (2003) National Profiles of Work Integration Social Enterprises: Belgium, Working
Papers Series, no. 03/08, Liege: EMES European Research Network.Europe, Working Papers Series,
no 07/01, Liege: EMES European Research Network.
Guclu, A., Dees, J. G.,&Anderson, B. B. (2002) The process of social entrepreneurship: Creating
opportunities worthy of serious pursuit. Center for the Advancement of Social Entrepreneurship:
DukeThe Fuqua School of Business.
Hasan, S. (2005) Social Capital and Social Entrepreneurship in Asia: Analysing the Links. The Asia
Pacific Journal of Public Administration, 27, 117.
Haugh, H. (2005) A Research Agenda for Social Entrepreneurship, Social Enterprise Journal, 1, 1,
p. 1-12.
Hebb, T., Wortsman, A., Mendell, M., and Neamtan N. (2006) Financing social economy
enterprises. Ottawa: Carleton Centre for Community Innovation.
Howard, L and Giddens, M, (2004) Equity-like Capital for Social Ventures. Bridges Community
Ventures. Available at: www.bridgesventures.com/downloads/social_venture_fund.pdf
Hulgrd, L. & Bisballe, T. (2004) Work Integration Social Enterprises in Denmark, Working Papers
Series, no. 04/08, Liege: EMES European Research Network.
Hulgrd, L. (2006) Danish social enterprises: a public-third sector partnership, in Nyssens, M. (ed.)
Social Enterprise At the crossroads of market, public policies and civil society, London and New
York: Routledge.
Huotari, T. (2005) Sosiaalisen yrityksen uudet kehykset, Jyvskyl: University of Jyvskyl
(Master's graduate thesis).

127

 Hly, M. (2004) Les diffrentes formes dentreprises associatives" Sociologies pratiques, n9, pp.
27-55.
Jossey-Bass. Dees. J.G. & Anderson, B. (2001) New Schools (A) and (B), Stanford Business School,
SI-07A and SI-07B.
Karjalainen, J., Andersen, A., Kuosa, I. & Pttiniemi, P. (2006) Sosiaalisten yritysten lain toimivuus
ja toimeenpano, Employment political research 307, Helsinki: Ministry of Labour.
Kay, A. (2005) A Critique of the Use of Path Dependency in Policy Studies, Public Administration,
num. 83(3), 553571.
Kinder, P.D. (2005) Pensions & the Companies they Own, paper delivered at the University of
Colorado Leeds Business School Symposium on Business & the Broader Culture, Corporate
Retirement Security: Social & Ethical Issues, March 11, 2005.
Ki isar E. (2010) Zemljoradniko zadrugarstvo u Srbiji (Farmer Cooperatives in Serbia),
Tematski zbornik Agrarna i ruralna politika u Srbiji: Odrivost agroprivrede, zadrugarstva i ruralnih
podruja; Beograd, str. 71-94.
Laville, J. Lvesque, B. and M. Mendell (2005) Lconomie sociale : diversit des trajectoires
historiques et des constructions thoriques en Europe et au Canada. Montreal: Cahiers de lARUCS, C-12-2005 (December), 61 p.
Leadbeater, C. (2006) The Socially Entrepreneurial City, in A. Nicholls (ed.), Social
Entrepreneurship: New Models of Sustainable Social Change, Oxford University Press, Oxford, pp.
233-246.
Leadbeater, C., (1997) The Rise of Social Entrepreneurship, DEMOS, London
Lemaitre, A., Laville, J.-L. & Nyssens, M. (2006) Public Policies and Social enterprises in Europe:
the Challenge of Institutionalization in Nyssens, M. (ed.) Social Enterprise, London & New York:
Routledge, 259-271.
Leys, J., Van Opstal, W. (2009) A Puzzle in SRI: Stakeholders in the Mist. Philosophy of
Management, 8 (3), 81-96.
Light, P. (2008) The Search for Social Entrepreneurship, Brookings Institution Press, Washington,
DC.
Light, P. (2009) Social Entrepreneurship Revisited: Not Just Anyone, Anywhere, in Any
Organisation Can Make Breakthrough Change, Social Innovation Review, Vol. 7, No. 3, pp. 21-22.
Mair, J. and E. Noboa (2003) Social Entrepreneurship: How Intentions to Create a Social Enterprise
Get Formed, Working Paper No. 521, September, IESE Business School, University of Navarra
(Spain).
Mair, J. and I. Marti (2004) Social Entrepreneurship: What Are We Talking About? A Framework
for Future Research, Working Paper No. 546, IESE Business School, University of Navarra (Spain).
Mair, J. and I. Marti (2006) Social Entrepreneurship Research: A Source of Explanation, Prediction,
and Delight, Journal of World Business, Vol. 41, No. 1, pp. 36-44.
Mair, J. and K. Ganly (2010) Social Entrepreneurs: Innovating towards Sustainability, in E.
Assadourian (ed.), State of the World 2010, Transforming Cultures: From Consumerism to
Sustainability, Worldwatch Institute, Washington, DC, p. 304.
Margolis, J. D., & Walsh, J. P. (2003) Misery loves companies: Rethinking social initiatives by
business. Administrative Science Quarterly, 48: 268305.
Martin, R. and S. Osberg (2007) Social Entrepreneurship: The Case for Definitions, Social
Innovation Review, Vol. 5, No. 2, pp. 28-39.
Neck, H., C. Brush and E. Allen (2009) The Landscape of Social Entrepreneurship, Business
Horizons, Vol. 52, No. 1, pp. 13-19.
Nicholls, A, (2006) Introduction: The Meanings of Social Entrepreneurship in Nicholls, A (ed),
Social Entrepreneurship: New Paradigms of Sustainable Social Change, pp1-36, Oxford: Oxford
University Press
Nicholls, A. (2007) What is the Future of Social Enterprise in Ethical Markets?, London, Office of
The Third Sector.
Nicholls, A. (2008) Social Entrepreneurship: New Models of Sustainable Social Change, Oxford
University Press, Oxford.
Nicholls, A. (ed.) (2006) Social Enterpreneurship. New Models of Sustainable Social Change,
Oxford: Oxford University Press.

128

Nicholls, A. and Pharoah, C. (2007) The Landscape of Social Investment: A Holistic Topology of
Opportunities and Challenges, Skoll Centre for Social Entrepreneurship Research Paper. Available
at: http://www.sbs.ox.ac.uk/skoll
Nikoli M. Marija (2009) Evolucija zadrunog zakonodavstva u Evropi, Drutvo agrarnih
ekonomista Srbije, Beograd.
Nogales, R. (2007) Aparicin y evolucin de la empresa social en Europa, Economa social, No. 39,
p. 44-48.
Nyssens, M. (ed.) (2006) Social Enterprise - At the Crossroads of Market, Public Policies and Civil
Society, London and New York: Routledge.
O'Shaughnessy, M. (2006) Irish Social enterprises: Challenges in Mobilising Resources to Meet
Multiple Goals in Nyssens, M. (ed.) Social Enterprise, London & New York: Routledge, 137-143.
O'Shaughnessy, M. (2006) An Exploration of the Survival Strategies of Rural Work Integration
Social Enterprises, National University of Ireland, Cork (unpublished Ph.D. thesis).
OECD (2000) Social Enterprises. Organisation for Economic Co-Operation and Development, 1999,
169.
OECD (2003a) The Non-Profit Sector in a Changing Economy, OECD, Paris.
Office of the Third Sector (2006) Social Enterprise Action Plan. Scaling New Heights, London.
Pestoff, V. (1998) Beyond the Market and State, Ashgate: Aldershot.
Pestoff, V. and Brandsen, T. (2006) Co-production, The Third Sector and the Delivery of Public
Services. An introduction, Public Management Review, Vol. 8, Issue 4, p. 493-501.
Phills, J., K. Deiglmeier and D. Miller (2008) Rediscovering Social Innovation, Social Innovation
Review, Vol. 6, No. 4, pp. 1-11.
Powell, M. (2007). Understanding the Mixed Economy of Welfare, Bristol: Policy Press.
Pttiniemi, P. (1998) Finland in Borzaga, C. and Santuari, A. Social enterprises and new
employment in Europe, Trento: Autonomous Region of Trentino - South Tyrol.
Pttiniemi, P. (2006) Social Enterprises as Labour Market Measure, Kuopio: Publications E,
University of Kuopio.
Remenyi, Joseph (2004) The economics of development, in Kingsbury, Damien; Remenyi, Joseph;
McKay, John and Hunt, Janet (eds), Key issues in development, pp. 115-141, Palgrave MacMillan,
New York, N.Y.
Riis, K. (2003) De selvejende sociale institutioner, hvad skal vi egentlig med dem?, Odense: Center
for frivilligt socialt arbejde.
SOU (2006) Ambition och ansvar. Nationell strategi fr utveckling av samhllets insatser till
personer med psykiska sjukdomar och funktionshinder, SOU 2006:100.
Sagawa, S., & Segal, E. (2000) Common interest, common good: Creating value through business
and social sector partnership. California Management Review, 42(2): 105122.
Santos, F. (2009)A P ositive Theory of Social Entrepreneurship, Faculty and Research Working
Paper, Social Innovation Centre, INSEAD, 2009/23/EFE
Seelos, C., & Mair, J. (2005a) Entrepreneurs in service of the poor Models for business
contributions to sustainable development. Business Horizons, 48(3): 241246.
Seelos, C., & Mair, J. (2005b) Sustainable development, sustainable profit. European Business
Forum, 20: 4953.
Smith, N. Craig (2003) Corporate Social Responsibility: Whether or How? California Management
Review 45 (Summer): 52-76.
Spear, R. & Bidet, E. (2003) The Role of Social Enterprise in European Labour Markets, Working
Papers Series, no 03/10, Liege: EMES European Research Network.
Stevanovi, Simo (2009) Razvoj trine proizvodnje u poljoprivredi Republike Srbije, Drutvo
agrarnih ekonomista Srbije i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.
Stryjan, Y (2001) Sweden: The Emergence of Work-Integration Social Enterprises in Borzaga, C. &
Defourny, J. (eds) The Emergence of Social Enterprise, London and New York: Routledge.
Stryjan, Y. & Wijkstrm, F. (1996) Cooperatives and Nonprofits in Swedish Social Welfare, Annals
of Public and Cooperative Economy, vol 67(1).
Stryjan, Y. (1996) Systemskiftets irrgngar, Forskningsrapport 1996:1, Stockholm School of
Business.
Stryjan, Y. (2006) Which place for social enterprises in a universal welfare state model? in Nyssens,
M. (ed.) Social Enterprise - At the crossroads of market, public policies and civil society, London
and New York: Routledge.
129

 Sullivan Mort, G., Weerawardena, J., and Carnegie, K. (2003) Social Entrepreneurship: Toward
Conceptualisation. International Journal of Non profi t and Voluntary Sector Marketing, 8(1), 76-88
Thomas, A. (2004) The Rise of Social Cooperatives in Italy, Voluntas: International Journal of
Voluntary and Nonprofit Organizations 15 (3): 243-264.
Thompson, J., Alvy, G., & Less, A. (2000) Social entrepreneurship: A new look at the people and
the potential. Management Decision, 38(5): 328338.
Toma, R. (1993): Strah od preduzetnitva, "Ekonomika", Beograd
Van Opstal, W., Deraedt, E., Gijselinckx, C. (2009) Monitoring Profile Shifts and Differences
among WISEs in Flanders. Social Enterprise Journal, 5 (3), 229-258.
Vermer, M.C., Nassaut, S. & Nyssens, M. (2007) Le titre-services : un tat de la situation, Regards
conomiques, April 2007, n 50.
Volev, B., Golubovi, D., Jelai, M., Tomaevi, N., Cveji, S., Velev, G., (2011) Socijalno
preduzetnitvo: modeli, komparativna praksa i pravni okvir socijalnog preduzetnitva u Srbiji,
izdava Grupa 484, Beograd
Waddock, S. A. (1988) Building successful partnerships. Sloan Management Review, 29(4): 1723.
Waddock, S. A., & Post, J. E. (1995) Catalytic alliances for social problem solving. Human
Relations, 48(8): 951972.
Weerawardena, J. and G. Mort (2006) Investigating Social Entrepreneurship: A Multidimensional
Model, Journal of World Business, Vol. 41, No. 1, pp. 21-35.
Weick, K. (1995) Definition of theory. In N. Nicholson (Ed.), Blackwell dictionary of organizational
behavior (pp. 565567). Oxford:Blackwell.
Wong, T. & Li, S. (2007) Social Enterprise policies of the United Kingdom, Spain and Hong Kong.
Research and Library Services Division, Legislative Council, Hong Kong.
World Bank (2004) Social Capital for Development, World Bank Group
Yunus, M. (1999) Banker to the poor: Microlending and the battle against world poverty. New York:
Public Affairs.

130

CIP -
,
005.961:005.914.3]:364-3
364.3
,
Znaenje i oblici socijalnog preduzetnitva / Vuk Raievi,
Rade Glomazi. - Beograd : Friedrich ebert stiftung, 2012
(Novi Sad : Reclamare). - 136 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm
Tira 300. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija: str. 131-136
ISBN 978-86-83767-41-0
1. , []
a) b)
COBISS.SR-ID 193308940