UNIVERZITET ISTONO SARAJEVO

ELEKTROTEHNIKI FAKULTET

redovni profesor
dr Slavko Pokorni, dipl. in. el.

OSNOVE ELEKTROTEHNIKE 1
Vremenski konstantne elektrine struje

Istono Sarajevo, 2014.

Sadraj
1. OSNOVNI POJMOVI I PRVI KIRHOFOV ZAKON .....................................................................4
1.1. O obrazovanju elektrine struje u vrstim i tenim provodnicima ..........................................4
1.2. Gustina struje i intenzitet struje ...............................................................................................6
1.3. Prvi Kirhofov zakon ...................................................................................................................9
2. SPECIFINA PROVODNOST I SPECIFINA OTPORNOST ..................................................................13
2.1. Definicija specifine provodnosti i specifine otpornosti .......................................................13
2.2. Specifina otpornost metalnih provodnika ............................................................................13
2.3. Pokretljivost elektrona u metalima.........................................................................................14
2.4. Superprovodnici ......................................................................................................................14
2.5. Elektrina provodnost dielektrika ...........................................................................................15
2.6. Gustina snage transformacije elektrine energije u provodnicima u toplotnu .....................15
3. OTPORNICI I OMOV ZAKON. DULOV ZAKON................................................................................17
3.1. Otpornici i Omov zakon...........................................................................................................17
3.2. Dogovor o raunanju napona izmeu krajeva otpornika .......................................................18
3.3. Zavisnost otpornosti od temperature.....................................................................................19
3.4. Dulov zakon ...........................................................................................................................19
3.5. Redna, paralelna i meovita veza otpornika ...........................................................................20
3.6. Uzemljivai i otpornost uzemljenja. Napon koraka ................................................................23
4. ELEKTRINI GENERATORI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON ...................................................................26
4.1. Elektromotorna sila i unutranja otpornost generatora ........................................................28
4.2. Odreivanje jaine struje u elektrinom kolu sa jednim generatorom i otpornikom ...........29
4.3. Uslov prenosa maksimalne snage ...........................................................................................31
4.4. Napon izmeu prikljuaka generatora....................................................................................32
4.5. Odreivanje jaine struje u elektrinom kolu sa vie generatora i otpornika .......................34
4.6. Potencijal i napon u elektrinom kolu ....................................................................................35
4.7. Elektrine mree i drugi Kirhofov zakon .................................................................................38
4.8. Strujni generatori ....................................................................................................................39
4.9. Ekvivalencija RSG i RNG ...........................................................................................................40
4.10. Osnovne integralne jednaine stacionarnog strujnog polja .................................................42
5. METODE REAVANJA ELEKTRINIH MREA ...................................................................................43
5.1. Graf elektrine mree..............................................................................................................43
5.2. Reavanje elektrinih mrea direktnom primenom Kirhofovih zakona .................................45
5.3. Metoda konturnih struja .........................................................................................................47
5.4. Metoda potencijala vorova ...................................................................................................51
5.5. Ekvivalencija veze otpornika u zvezdu i trougao ....................................................................54
5.6. Delitelj napona i strujni delitelj ...............................................................................................55
5.7. Teoreme elektrinih mrea .....................................................................................................56
5.7.1. Teoreme linearnosti .........................................................................................................56
5.7.2. Teorema superpozicije .....................................................................................................58
5.7.3. Teoreme reciprociteta (uzajamnosti) ..............................................................................60
5.7.4. Tevenenova i Nortonova teorema (teoreme ekvivalentnog generatora).......................61
5.7.5. Teoreme kompenzacije ....................................................................................................64
5.7.6. Teorema odranja snage u elektrinim mreama ...........................................................67
5.8. Reavanje posebnih oblika elektrinih mrea.........................................................................67
Metoda proporcionalnih veliina ...............................................................................................67
Korienje simetrije sistema ......................................................................................................68
2

5.9. Elementi nelinearnih elektrinih mrea ..................................................................................69

6. ELEKTRINE MREE SA KONDENZATORIMA ..................................................................................72
6.1. Mree sa otpornicima i kondenzatorima ................................................................................73
6.2. Elektrostatske mree ...............................................................................................................74
6.3. Bilans energije u kolima sa kondenzatorima ..........................................................................77
LITERATURA ........................................................................................................................................80
PRILOZI ...............................................................................................................................................81
SPISAK UPOTREBLJENIH SKRAENICA I OZNAKA ...........................................................................81

VREMENSKI KONSTANTNE
ELEKTRINE STRUJE
1. OSNOVNI POJMOVI I PRVI KIRHOFOV ZAKON
Do sada smo posmatrali elektrostatiko odnosno elektrino polje koje potie od
makroskopski nepokretnih elektrinih optereenja. U ovom drugom delu semestra emo prouavati
sluajeve kada se veliki broj elektrinih optereenja, pod dejstvom elektrinog polja, kree, na
organizovan nain, tj. usmereno, to se naziva elektrina struja.
Elektrina struja moe biti vremenski nepromenjiva, koja se naziva i vremenski konstantna
elektrina struja ili stalna struja1.
Elektrina struja moe da postoji u svim vrstama provodnika, poluprovodnika, realnih
(nesavrenih) izolatora (dielektrika), gasova i vakuumu. Najjednostavnije za analizu su elektrine
struje u vrstim i tenim provodnicima.
Iako veu tehniku primenu imaju vremenski promenjive struje, analiza vremenski
konstantnih struja je jednostavnija, a metode analize se dobrim delom mogu koristiti i za vremenski
promenjive struje, pa je vano dobro ih nauiti.

1.1. O obrazovanju elektrine struje u vrstim i tenim provodnicima

Posmatrajmo dva naelektrisana provodna tela koja se nalaze u vrstom ili tenom idealnom
dielektriku. Dielektrik moe biti homogen ili nehomogen.
Optereenja na naelektrisanim provodnim telima stvaraju elektrino polje u svim takama
dielektrika, pa je dielektrik polarizovan, ali kako u njemu nema slobodnih optereenja, nema ni
optereenja koja se kreu pod dejstvom tog polja. Zamislimo da se jedno elementarno optereenje
Q>0 pozitivno naelekrisanog tela I na neki nain udaljilo sa povri tela i nalo u taki M blizu
povri provodnika (nalazi se u vakuumu izmeu molekula dielektrika), slika 1.1.

Slika 1.1. Kretanje jedne naelektrisane estice pod dejstvom elektrinog polja
kroz vrst ili tean dielektrik
1

Uobiajen je i naziv jednosmerna struja, ali kao to emo videti u predmetu Osnovi elektrotehnike 2, u oblasti
vremenski promenjivih struja, jednosmerna struja nemora biti i vremenski konstantna.

Dalje kretanje tog optereenja e se odvijati pod dejstvom elektrinog polja2 koje stvaraju
optereenja na naelektrisanim provodnim telima, ali i pod dejstvom elektrinog polja koje u svojoj
okolini stvaraju elementarne estice atoma i molekula dielektrika u ijoj se blizini estica nalazi.
Uproena analiza tog kretanja bila bi sledea: U taki M na Q deluje sila F = Q E gde
je E elektrino polje u toj taki. Pod dejstvom F optereenje Q se ubrzava u pravcu i smeru

E . Kako se radi o vrstom ili tenom dielektriku, molekuli su vrlo blizu i posle kratkog puta Q e
se ,,sudariti sa nekim neutralnim atomom (taka M) i ,,stati. Zatim e se opet ubrzati, ali u smeru
E u taki M. Posle kratkog puta e se opet sudariti i stati u taki M. Makroskopski, Q e se
kretati du jedne linije vektora E dok ne stigne do neke take N na telu II gdje e se neutralisati sa
Q na telu II3.
Pod ,,sudarom ne podrazumevamo neki stvarni sudar izmeu atoma i elektrona, jer do
njega i ne moe da doe. Pod sudarom podrazumevamo da je u jednom kratkom vremenu elektron
bio u sastavu atoma i predao mu tom prilikom dio svoje energije.
Pod ,,zaustavljanjem se misli samo na komponentu brzine elektrona koju je stekao pod
dejstvom elektrinog polja.
Slian proces se odvija i u tenostima, samo to se tamo kreu joni. U poluprovodnicima su
to elektroni i tzv. upljine.
Ni u jednom sluaju ne dolazi do nagomilavanja optereenja, jer kad se jedno optereenje
pomeri, na njegovo mesto dolazi susedno optereenje.
Kako se slobodna optereenja kreu ka naelektrisanim telima, dolazi do postepene
neutralizacije optereenja na naelektrisanim telima pa elektrino polje slabi i kretanje optereenja na
kraju prestaje. Prema tome, ovo nije primer vremenski konstantne struje.
Da bi se ostvarila vremenski konstantna struja (stalna struja), neophodno je da se
naelektrisanje oba tela odrava stalnim i pored postepenog procesa neutralizacije, a to se moe
izvesti na vie naina, ali se svi svode na to da se na primer sa tela II stalno uzima pozitivno
naelektrisanje i prenosi na telo I, ime se formira strujno kolo4. Ako je ovaj proces stalan,
uspostavlja se ravnotea, izmeu naelektrisanih tela tada postoji vremenski nepromenjivo elektrino
polje, pa e i kretanje naelektrisanja biti vremenski nepromenjivo. Iz opisanog procesa se mogu
izvesti tri vana zakljuka:
1) Prilikom sudara sa nekom nenaelektrisanom esticom kinetika energija se prenosi na tu
esticu zbog ega termiko kretanje estica u provodniku postaje intenzivnije (provodnik se
zagreva), pa u svakom provodniku, u kome postoji elektrina struja, dolazi do pretvaranja
elektrine energije u toplotnu. To se naziva Dulova pojava (efekat).
2) Za odravanje vremenski nepromenjive struje neophodno je elektrina optereenja na telima
odravati konstantnim. To se moe ostvariti posredstvom neelektrinih (stranih) sila.
Naprave unutar kojih postoje strane sile na elektrina optereenja nazivaju se izvori
elektrine energije ili elektrini generator5 (slika 1.2)
2

U provodnim telima slobodni nosioci naelektrisanja mogu se kretati pod razliitim dejstvima (na primer difuzno
kretanje).
3
Opisani model je jednostavan, ali uproen, pa i netaan, premda ipak dovoljan za dalju analizu. Za stvarni opis
potrebna je kvantna teorija. Mikroskopski gledano, u provodnicima

v u v odnosno dv ili u celom provodniku nije

nula, kad nema spoljnjeg polja, i to se manifestuje, makroskopski, kao termiki um.
Strujno kolo ili elektrino kolo je put kojim se zatvaraju strujnice, tj. linije vektora gustine struje, koji emo definisati
u podpoglavlju 1.2. Dio prostora u kome postoji elektrina struja zove se strujno polje. Strujno polje postoji samo u
strujnom kolu, a elektrino polje i u strujnom kolu i izvan njega.
5
Delovi strujnog kola gde su lokalizovane strane sile, nazivaju se generatorima.
4

3) Vri se ne samo pretvaranje energije generatora u drugi oblik, ve i prenoenje energije u

sve take provodnika. Elektrino polje igra ulogu posrednika pri prenoenju energije od
generatora do mesta gdje se elektrina energija pretvara u neki drugi vid energije, odnosno
ono ima ulogu rezervoara energije. Energija sadrana u tom polju se stalno troi na mestu
prijema, ali se istovremeno stalno dopunjava od strane generatora i to veoma velikom
brzinom.

Slika1.2. Proces prenoenja energije posredstvom elektrinog polja u sluaju stalne struje
U sluaju vremenski kontantne struje kroz neko provodno telo, raspodela optereenja na
povrima provodnika ukljuenih u strujno kolo ostaje makroskopski nepromenjena u toku vremena
(optereenja se kreu, ali na mesto onog koje je otilo dolazi drugo, pa njihova makroskopska
gustina ostaje konstantna).
Zbog toga je elektrino polje vremenski konstantnih struja isto kao elektrostatiko polje na
isti nain raspodeljenih naelektrisanja. Zbog toga pojmovi iz elektrostatike vae i ovde (E,U,V).
Jedina, ali vana razlika je da kod vremenski konstantnih struja elekrino polje postoji i u
unutranjosti provodnika. Zbog toga povri provodnika sa vremenski konstantnim strujama nisu
ekvipotencijalne.
Elektrino polje igra ulogu posrednika pri prenoenju energije od generatora do mesta gde se
elektrina energija pretvara u neki drugi vid energije, odnosno ono ima ulogu rezervoara energije.
Energija sadrana u elektrinom polju se stalno troi na mestu prijema, ali se istovremeno stalno
dopunjava od strane generatora, i to brzinom koja moe biti ogromna. Sutina je u tome da je
elektrino polje mali rezervoar energije, ali se praktino trenutno dopunjava, a brzina prenosa
energije se moe menjati praktino trenutno na velikim rastojanjima. To nije sluaj ni sa jednim
drugim sistemom za prenos energije (na primer, mehaniki, hidrauliki).

1.2. Gustina struje i intenzitet struje

Elektrina struja, odnosno organizovano kretanje velikog broja elektrinih optereenja
karakterie se pomou dve fizike veliine:
- gustina struje, koja je vektorska veliina i opisuje usmereno kretanje elektrinog
optereenja u nekoj taki.
- intenzitet ili jaina struje, koja je skalarna veliina i opisuje kretanje elektrinog
optereenja kroz neku makroskopsku povr.
Posmatrajmo jednu taku u nekom vremenski konstantnom strujnom polju (slika 1.3). Neka
su slobodni nosioci naelektrisanja svi jednaki i neka je naelektrisanje jednog slobodnog nosioca Q
(pozitivno ili negativno, Q je algebarska veliina). Odnos broja slobodnih nosilaca naelektrisanja i
zapremine V jednak je N (naziva se i koncentracija slobodnih nosilaca naelektrisanja)6. Neka je v

NQ = zapreminska gustina slobodnih naelektrisanja.

srednja brzina slobodnih naelektrisanja u posmatranoj taki zbog delovanja elektrinog polja. Tada
je gustina elektrine struje u nekoj taki

J = NQv

(vai za jednu vrstu slobodnih naelektrisanja)7

Po ovoj definiciji strujanje pozitivnih naelektrisanja u jednom smeru i strujanje istih ali
negativnih u suprotnom smeru, daje istu gustinu struje

N (Q )(v ) = NQ v
U metalima su slobodni nosioci naelektrisanja elektroni pa je smer vektora J suprotan
smeru vektora

v.

Slika 1.3. Vektor gustine struje i smer stvarnog kretanja elektrona

Vektor gustine struje J , opisuje lokalno kretanje slobodnih nosilaca naelektrisanja.
Analogno, vektoru polarizacije P uvedenom u elektrostatici, opisuje kako je lokalno dielektrik
polarizovan.
Ako ima vie razliitih slobodnih nosilaca naelektrisanja, na primer rastvor sa vie katjona i
anjona, tada je
n

J = N k Qk v k
k =1

gde je n - broj razliitih slobodnih nosilaca.

Posmatrajmo malu ravnu povr povrine S u provodniku u kome postoji elekrina struja
(slika 1.4).

Slika 1.4. Mala povr kroz koju postoji kretanje naelektrisanja u smeru

Oznake na slici imaju sledea znaenja:

v je srednja brzina slobodnih naelektrisanja u takama povri,

- n je jedinina normal na povr,
-

- Q je naelektrisanje jednog slobodnog nosioca,

- N je koncentracija nosioca,
- je ugao izmeu vektora n i v .
7

Vektor gustine struje

naelektrisanu esticu.

J se moe smatrati analognim vektoru polarizacije P u dielektricima. Proizvod Qv

7

karakterie

Slobodni nosioci za vreme t preu put v t (u pravcu vektora v ). Sva optereenja koja
su se u trenutku t nalazila ispod povri S na odstojanju v t proi e kroz povr S u
intervalu t + t (slika 1.5).

Slika 1.5. Izraunavanje jaine struje kroz povr S

Kako zapreminu kosog paralelopipeda predstavlja proizvod osnovice S i visine
( vt cos ), tj. Sv t cos , to za vreme t kroz element povri S proe koliina naelektrisanja

Qkroz s za dt = NQV paralelopipeda = NQSvt cos = JSt cos

Jaina ili intenzitet struje kroz S se definie kao kolinik

I kroz S =

Qkroz S za t
t

(*)

odakle je

I kroz S = J S

(**)

Posmatrajmo sada neku veu povr S (slika 1.6).

Slika 1.6. Izraunavanje jaine struje kroz povr S

Povr S izdelimo na male povri s. Jaina struje se moe izraunati pomou relacija (*) i
(**). Prema tome koliina elektriciteta koja u odnosu na normalu proe kroz povr S za vreme t je

Qkroz S za t = Qkroz S za t = J st
S

Jaina struje kroz povr S se definie kao:

I kroz S =
Ako se

Qkroz S za t
= J s
t
S

menja od take do take povri S, onda je jaina struje I kroz povr S

I krozS = J d s
S

Iz definicije jaine struje proizilazi da je jaina struje kroz neku povr jednaka je brzini
proticanja naelektrisanja kroz tu povr, tj,

I=

dq
dt

C
, a ta je jedinica nazvana A (amper).
s
Ako je strujno polje homogeno ( J = const. ), povr S ravna, a J normalan na povr, onda je
Jedinica za intenzitet struje je

I = J d s = J d s = JS , odakle je J = I .
S

Jedinica za gustinu struje je A2 to je mala jedinica pa se ee koristi

m

A
A
= 106 2 .
2
mm
m

Treba uoiti da su struje koje smo do sada posmatrali struje raspodeljene po zapremini
A
provodnika, tj. zapreminske struje, iako je gustina struje koja ih opisuje povrinska ( 2 ), tj.
m
J=

I
(ako je povr normalna na
S

J ).

Postoje, i povrinske struje (naelektrisanja koja se kreu po povri), ali se opisuju gustinom
struje koja je linijska (

A
).
m

Struje kroz tanke provodnike nazivaju se linijske struje, i opisuju se jainom struje I
(jedinica A, amper).
Ako se setimo linijski, povrinski i zapreminski raspodeljenih naelektrisanja, treba uoiti da
za razliku od povrinskih naelektrisanja koja se opisuju povrinskom gustinom ija je jedninica C2 ,
m

A
povrinske struje se opisuju podunom (linijskom) gustinom struje ( ), zapreminske struje se
m
A
opisuju povrinskom gustinom struje ( 2 ), a linijske struje jainom struje I (jedinica A, amper).
m
Umesto jaina struje esto se kae samo struja.

1.3. Prvi Kirhofov zakon

Zamislimo neku zatvorenu povr S u provodniku sa vremenski konstantnom strujom. Povr
S moe i da iseca iz provodnika jedan njegov deo.
Definicija za intenzitet struje vai i u tom sluaju. S obzirom da se makroskopsko kretanje i
raspodela optereenja ne menjaju, odatle sledi da tano onoliko pozitivnih ili negativnih optereenja
koje ue u povr S za vreme t mora iz nje i da izae. Ako to nebi bilo tako, dolo bi do stalnog
porasta koliine pozitivnih ili negativnih optereenja u zatvorenoj povri S, pa bi se raspodela
optereenja menjala, zbog toga bi se menjalo i polje i onda ne bi struja bila vremenski konstantna.
Iz toga zakljuujemo da u sluaju vremenski konstantnih struja intenzitet struje kroz svaku
zatvorenu povr mora biti jednak nuli, tj.

I = Jd s = 0
S

Prehodna relacija predstavlja jednainu kontinuiteta za stalne (stacionarne struje).

Gornja relacija predstavlja najoptiji iskaz prvog Kirhofovog zakona (I KZ) 8.
Znak jaine struje kroz neki presek provodnika zavisi od proizvoljno odabranog smera
normale na povr provodnika. Ilustrujmo to na primeru tanke metalne ice (slika 1.7):
Oigledno da prikazanu povr, moemo orijentisati u jednu ili drugu stranu, pri emu jednu
od te dve normale moemo smatrati za pozitivnu orijentaciju, pa za fluks vektora gustine struje
moemo napisati dve relacije

JS cos 0 0
JS cos
koje daju istu vrednost ali suprotan predznak.

Slika 1.7. Znak jaine struje zavisi od izabranog smera normale na povr poprenog preseka
Prema tome jaina struje kroz provodnik je algebarska veliina. Jaina struje kroz presek
nekog provodnika ima smisla samo ako je poznata pozitivna normala na popreni presek
provodnika. Smer te pozitivne normale naziva se referentni smer struje i obino se oznaava
strelicom pored provodnika (slika 1.8), ili na provodniku, ili indeksima, pri emu struja polazi od
kraja oznaenog prvim indeksom.
Umesto strelice oznaavanje referentnog smera je mogue indeksima uz oznaku struje, pri
emu prvi indeks oznaava kraj provodnika u koji ulazi struja, u drugi indeks kraj provodnika iz
koga izlazi struja (odnosno pozitivna naelektrisanja).

Slika 1.8. Naini oznaavanja referentnog smera struje kroz provodnik

Posmatrajmo sada neku zatvorenu povr S koja preseca icu na mestima 1 i 2 (slika 1.9).

Postoji optiji oblik ove relacije, koji vai za bilo kakve struje, tj.

Jd s =
S

struje

dQuS
= 0.
dt

Iz relacije

dQuS
=i
dt

. Za stalne (stacionarne)

J d s = 0 sledi da u unutranjosti homogenog provodnika nema vika slobodnih

S

nosilaca naelektrisanja, to se vidi iz

J d s = J d s = 0 , jer je J d s = 0 .

S
S
S

QuS = Dd s = Ed s =
S

10

Slika 1.9. Zatvorena povr koja preseca provodnik na dva mesta

Prema I KZ koliina naelektrisanja koja u nekom intervalu ue u zatvorenu povr S kroz
presek 1 mora biti jednaka koliini elektriciteta koja mora da izae kroz presek 2 (povrine preseka
mogu biti razliite). Na osnovu IKZ, tj.

J d s = 0 = J d s + J d s = I
S

S1

kroz S1

+ I kroz S2

S2

sledi

I kroz S1 = I kroz S2
pod uslovom da su obe strane raunate u odnosu na razliite normale.
Poto su ova dva preseka ice proizvoljna (ne moraju biti ni iste veliine ni oblika), odatle
sledi da je intenzitet struje kroz svaki presek isti. Ovo je tano samo ako je pozitivan smer normale
na svaki presek provodnika, odnosno referentni smer isti du provodnika (ako nije, razlika bi bila
samo u predznaku). Ovo vai i ako je ica promenjivog preseka.
Zbog toga umesto o jaini (intenzitetu) struje kroz neki presek provodnika, moemo da
govorimo o intenzitetu struje kroz provodnik.
esto se govori o smeru struje kroz provodnik. Kako je jaina struje skalarna veliina, ona
nema smer, meutim, ipak joj se pridruuje smer, pa se jaina struje I naziva usmerena skalarna
veliina. Pod smerom struje se podrazumeva smer vektora gustine struje, tj. smer kretanja
pozitivnog optereenja.
Prvi KZ odnosi se obino na vie ianih provodnika iji su krajevi spojeni (slika 1.10a). To
se na elektrinim emama prkazuje kao na slici 1.10b. Elektrina ema je pojednostavljen slikovni
prikaz elektrinog kola, gde se elementi kola prikazuju svojim simbolima, a ne detaljima
konstrukcije.
Mesto gde su provodnici povezani naziva se vor, koji se na elektrinm emama oznaava
takom (slika 1.10b).

a)
b)
Slika 1.10. Ilustracija I KZ: a) stvarni provodnici, b) elektrina ema

11

Primenimo I KZ na neku zatvorenu povr S koja obuhvata vor: Vektor gustine struje
razliit je od nule ( J 0 ) samo na mestima preseka povri S i provodnika (struja kroz vazduh ne
tee, u normalnim uslovima). Ti preseci su u naem primeru (slika 1.10a) S1, S2, S3, S4. I KZ u
ovom sluaju je:

Jd s = 0 = J d s + J
1

S1

d s + J 3d s + J 4 d s

S2

S3

S4

Svaki od ovih integrala predstavlja intenzitet struje kroz odgovarajui provodnik raunat u
odnosu na spoljanju normalu (od vora), kao referentni smer.
Poslednju jednainu sada moemo da piemo u obliku:

I1 I 2 + I 3 I 4 = 0
Prema tome za vor u kome se stie n provodnika, zbir jaina struja, raunat za svaki vor u
odnosu na referentni smer od vora, mora biti nula, tj.
n

I
k =1

=0

Ovo predstavlja I Kirhofov zakon . Vai za svaku zatvorenu povr koja see provodnike.
To je algebarski zbir struja. Ako struja izlazi iz vora, ima predznak +, u suprotnom -.
Jedinica za intenzitet (jainu) struje je amper (za koji je oznaka A).
Jaina struje kroz provodnike meri se instrumentom koji se naziva ampermetar. Merenje se
obavlja tako to se provodnik prekine i spoji ampermetar (videti upraktikumu za izvoenje
laboratorijskih vebi iz elektrotehnike10.
Smrtonosni intenzitet struje kroz telo oveka je oko (0,2 0,6) A, a zavisi i od prikljuenog
napona. Kroz priljkuke tednjaka je struja od 10 do 20 A. Pri udaru groma je struja od 10 do 20
kA, a traje oko 50 s. U elektronici su struje reda mikro i nano ampera..

Osnovne jednaine za reavanje elektrinih kola su I i II Kirhofov zakon. II Kirhofov zakon emo definisati u
podpoglavlju 4.7.
10
Videti u popisu literature na kraju skripta.

12

2. SPECIFINA PROVODNOST I SPECIFINA OTPORNOST

2.1. Definicija specifine provodnosti i specifine otpornosti
Za odravanje elektrine struje neophodno je da u svakoj taki provodnika postoji elektrino
polje. Merenjem se dolazi do zakljuka da je vektor J srazmeran vektoru E u toj taki, tj.

J =E

to je definicioni izraz za specifinu provodnost;

gde je specifina provodnost i razliita je za razliite provodnike (materijale). se moe menjati

od take do take provodnika, pa je tada provodnik nehomogen ( const . ). Za homogen provodnik
= const. Materijali za koje vai relacija J = E nazivaju se linearnim.
Jedinica za je simens po metru, tj. S ,.gde S oznaava simens.
m

U praksi se koristi i obratna veza:

E=

J = J

gde je

specifina otpornost.

Jedinica za je Vm = [m], to se ita om-metar.

A

2.2. Specifina otpornost metalnih provodnika

Metalni provodnici su najvanija klasa provodnika, na primer bakar (Cu), srebro (Ag), zlato
(Au), aluminijum (Al). Za najvei broj provodnika, pa i metalnih, i ne zavise od E, osim ako je
jaina polja izuzetno velika. Za takve provodnike se kae da su linearni. Meutim i u velikoj
meri zavise od temperature provodnika. Ako opseg promene temperature nije veliki, t na nekoj
temperaturi t (C)11 moe se priblino izraziti preko 0 istog provodnika na 0 C, i ako se to tako
uradi onda je

t = 0 (1 + t )

gde su:
t temperatura,
- temperaruski koeficijent specifine otpornosti.
Za vee opsege temperatura ili za odreivanje t sa veom tanou, tanija aproksimacija je

t = 0 (1 + t + t 2 + t 3 )

gde su , , - temperaturski koeficijenti i odreuju se eksperimentalno.

11

Temperatura se, prema meunardnom sistemu jedinica, izraava u kelvinima (K), a ranije se izraavala u stepenima
Celzijusa (C).

13

Koeficijen uglavnom ima pozitivnu vrednost. Postoje metali sa <0. sa porastom t

obino raste jer je na viim temperaturama termiko kretanje u metalima bre i vee pa ih je tee
dovesti u organizovano kretanje.
U tabeli 2.1 prikazani su podaci za specifinu otpornost na 0 C i temperaturske koeficijente
za neke od metalnih provodnika.
Tabela 2.1. Specifine otpornosti i temperaturski koeficijenti metalnih provodnika
Metal (ist) 0 [m] x 10-8 x 10-3
x 10-6
x 10-9
Opseg temperature
(C)
Al
2,62
4,46
1,8
0
-80 400
Cu
1,558
4,27
0
0
-80 400
Fe
8,53
7,257
9,63
0
0 600
Ag
1,505
3,89
0
0
-80 400

2.3. Pokretljivost elektrona u metalima

Na osnovu relacija

J = NQ v

J=

a imajui u vidu da je u metalnim provodnicima Q = -e, za vektor brzine dobijamo

v=

J
E
E
1
=
=
=
E
NQ NQ Ne
Ne

odnosno

v = E , gde je =

1
Ne

Oigledno predstavlja pokretljivost slobodnih elektrona.

Primer 2.1. Za bakar je N=8,4 1028 m-3 (koncentracija slobodnih nosilaca) = Natoma (jedan
slobodan elektron na jedan atom), Q =-e=-1,6 10-19 C. Specifina provodnost na 20 oC je 58
MS/m, pa je -4,3 (mm/s)/(V/m). Pri gustini struje J=10 A/mm2 (E=0,17 V/m), dobija se v=0,74
mm/s.

2.4. Superprovodnici
Kod nekih materijala na vrlo niskim temperaturama bliskim 0 K ili -273,16 C, naglo pada
na nulu (slika 2.1). Za takve provodnike se kae da su postali savreni provodnici ili
superprovodnici. Olovo postaje superprovodnik na 7,3 K, tantal na 4,38 K, iva na 4,2 K,
aluminijum na 1,14 K, ugljenik 60 na 102 K (-171 oC)12.
Primena superprovodnika je mnogobrojna i raznovrsna. Struje protiu bez utroka energije,
tako da se mogu ostvariti velika magnetska polja. Superprovodnost je otkrivena 1911. godine.

12

Sa ugljenikom 60 pomeanim sa hloroformom (naziva se fuleren), 2002. godine, u Belovim laboratorijama

superprovodljivost je postignuta na -106 oC.

14

Slika 2.1. Zavisnost otpornosti od temperature kod superprovodnika

Dakle savreni provodnici su materijali kod kojih je =0, pa . U savrenom
provodniku E=0, bez obzira da li postoji struja ili ne (jer je E = J = 0 , jer je =0 (vai ako je

J .
Kod savrenog izolatora (dielektrika) je =0, pa .
Kod savrenih provodnika i savrenih izolatora nema Dulovih gubitaka.

2.5. Elektrina provodnost dielektrika

U prirodi nema dielektrika (izolatora) koji su savreni. Svaki dielektrik ima neku konanu
specifinu provodnost (obino malu), odnosno veoma veliku ali ne i beskonano veliku otpornost.
to se tie mehanizma provoenja elektrine struje, postoje dve grupe dielektrika:
- dielektrici koji imaju izvestan broj slobodnih elektrona, koji su se otrgnuli iz molekula
dielektrika pod dejstvom nekog spoljanjeg uzroka (na primer, veoma jakog elektrinog polja),
- dielektrici s molekulima raspadnutim na jone, kao na primer elektroliti.
Jaine struje u dielektricima su male. Samo pri velikim poljima struje mogu biti znaajne.
najveeg broja izotropnih dielektrika ne zavisi od E pa se se oni mogu smatrati loim, ali
linearnim provodnicima.
dielektrika, koji su, po mehanizmu provoenja struje, slini elektrolitima, bitno se
smanjuje sa temperaturom.
Pri jakim poljima u dielektriku moe doi do dovoljno velikih struja, da unutranjost
dielektrika pone da se zagrijava. Kako su dielektrici loi toplotni provodnici, razvijena toplota se
sporo odvodi, a zagrijani dielektrik ima manje , pa je zbog toga struja jo vea, pa se dielektrik jo
vie zagrijava, pa na kraju moe doi do topljenja ili do hemijskog raspadanja, pri emu se
izolatorska svojstva gube i dielektrik postaje dobar provodnik. Ta pojava se naziva toplotni proboj
dielektrika.
Osim temperature, na mnogo utie i prisustvo neistoe, nehomogenost strukture, vlanost
itd. Zbog toga se definie povrinska specifina otpornost. Po vlanoj povri dielektrika mogu da
postoje znatno vee struje nego kroz unutranjost.

2.6. Gustina snage transformacije elektrine energije u provodnicima u

toplotnu
Posmatrajmo neki provodnik u kome je koncentracija slobodnih nosilaca N, i neka su svi
isti, a naelektrisanje svakog je Q, a srednja brzina je v u taki gdje je elektrino polje E.
E i v su istog pravca, ali mogu biti istog ili suprotnog smera, u zavisnosti da li je Q>0 ili je
Q<0.

15

Neka u toku intervala t, jedna od estica, pod dejstvom elektrine sile, pree put vt, pri
emu su elektrine sile izvrile rad QEvt. U zapremini V ima Nv slobodnih nosilaca i svi se u
toku intervala t pomere za isti put vt.
Zbog toga je rad elektrinih sila pri pomeranju svih slobodnih nosilaca u zapremini v u
intervalu t jednak:

Ael.sila = QEvtNv
Kako je NQv = J , onda je

Ael.sila = JEtv
Ovaj rad je izvren pri ubrzavanju slobodnih nosilaca naelektrisanja izmeu uzastopnih
sudara. Prema zakonu odranja energije ovaj rad je jednak energiji koja se u zapremini v pretvorila
u toplotu. To se moe napisati kao

Ael. sila
= JEv = P
t

pa je to snaga elektrinih sila u zapremini v. Deljenjem prethodnog izraza sa v, dobija se

zapreminska gustina snage transformacije elektrine energije u toplotnu, tj.

P
= JE = JJ = J 2
v
Vidi se da se razvijena toplota menja sa kvadratom J. Ovaj izraz se ponekad naziva i Dulov
zakon za take strujnog polja.

Primer 2.2. Provodnik nejednakog poprenog preseka S i S/n (slika 2.2)

Slika 2.2. Uz analizu gustine snage transformacije elektrine energije u toplotu:

u taki B je n2 puta vea nego u taki A

I
nI
I
=
= nJ 1 .
, a u taki B provodnika 2 je J 2 =
S
S /n S
2
P
P
2
2
2 2
= J 1 , a u taki B je
= J 2 = nJ 1 = n J 1 .
U taki A je
V A
V B

U taki A provodnika 1 je

J1 =

( )

Oigledno da ako se struja I poveava, razvijena toplota po jedinici zapremine u delu 2

provodnika e uvek biti n2 puta vea nego u delu 1. Zbog toga e se deo 2 zagrevati mnogo jae od
dela 1, i pri velikim strujama e se istopiti mnogo pre nego to se deo provodnika veeg preseka
znatnije zagreje.
Ovo se koristi za automatsko prekidanje strujnog kola u sluaju nedozvoljeno velikih struja.
Tanki delovi provodnika se nazivaju topljivi osigurai.

16

3. OTPORNICI I OMOV ZAKON. DULOV ZAKON

3.1. Otpornici i Omov zakon
Posmatrajmo veoma dug, prav provodnik, konstantnog, iako proizvoljnog poprenog
preseka povrine S. Neka je provodnik homogen13, specifine otpornosti i jaine struje I kroz
njega (slika 3.1). Zbog pretpostavljene geometrije, linije vektora gustine struje moraju biti paralelne,
a strujno polje homogeno, pa je i elektrino polje unutar ovakvog provodnika homogeno, a vektor
elektrinog polja E paralelan osi provodnika. Zbog toga je svaki popreni presek provodnika jedna
ekvipotencijalna povr (slika 3.1).

Slika 3.1. Prav homogen provodnik istog poprenog preseka sa strujom jaine I
Uoimo dva proizvoljna poprena preseka 1 i 2. Razlika potencijala (napon) izmeu njih je
2

U 12 = V1 V2 = Ed l = Edl cos 0 = E dl = El
0

(integralimo du jedne linije vektora E ).

Koristei relaciju

E = J i J =

I
I
, dolazimo do relacije E =
, a zatim i do relacije
S
S

za napon

U 12 =

I
S

l=

l
S

Oigledno, ako su , l i konstante, napon izmeu bilo koje dve take provodnika srazmeran
je jaini struje kroz nju, tj.
gde je R =

U = RI

S
Izraz U = RI se naziva Omov zakon. Indeksi 1 i 2 su izostavljeni.

Konstanta proporcionalnosti R naziva se elektrina otpornost. Otpornik za koji vai Omov

zakon je linearan otpornik, odnosno zavisnost U od I je linearna funkcija (slika 3.2).

Slika 3.2. Veza izmeu napona na krajevima otpornika i struje kroz otpornik je linearna
13

= const., odnosno = const., tj, isto u svim takama.

17

Iako smo izraz izveli za prav homogen provodnik on vai i za daleko iru klasu provodnika.
Om (Georg Ohm) je do njega doao eksperimentalno.
Jedinica za elektrinu otpornost je
U V
R = = = [ ]
I A
to se ita om.
Oznake otpornika na emama su kao na slici 3.3. Nova oznaka je na slici 3.3a. Oznaka na
slici 3.3b se koristi za impedansu (uvest emo je kao pojam u Elektrotehnici 2), ali emo je ovde
ipak koristiti za otpornik (to je est sluaj u starijim udbenicima). Oznaka koja se davno koristila je
na slici 3.3c. Na slici 3.3d je otpornik ija se vrednost moe menjati (promenjivi otpornik), pa
oznaka R ne oznaava vrednost otpornika. Za otpornik na slici 3.3a se kae otpornik otpornosti R.

Slika 3.3. Simboli oznaavanja otpornika na elektrinim emama

esto se umesto R za opisivanje otpornika koristi reciprona vrednost

G=

1
R

ili

GR = 1

ili

U=

pa se Omov zakon moe pisati u obliku

I = GU

I
G

G se naziva se provodnost otpornika.

Jedinica za provodnost je simens (S):

1 A
= V = [S ]

3.2. Dogovor o raunanju napona izmeu krajeva otpornika

Za relaciju

U = RI

se podrazumevaju tzv. usaglaeni referentni smerovi za napon na otporniku i struju kroz otpornik
(slika 3.4a i b). Referentni kraj za napon (pozitivan kraj, +) je tamo gde struja ulazi u otpornik.

a)
b)
Slika 3.4. Usaglaeni smerovi napona i struje kod otpornika

18

Ukoliko referentni smerovi za napon i struju nisu usaglaeni, relacije za napon bi izgledale
kao na slici 3.4c i d.

c)
d)
Slika 3.4. Neusaglaeni smerovi napona i struje kod otpornika

3.3. Zavisnost otpornosti od temperature

Posmatrajmo otpornik proizvoljnog oblika, ali od linearnog i homogenog otpornog
materijala = const., za koji vai

R=

l
S

Videli smo da je funkcija temperature. Iako se dimenzije otpornika neto menjaju sa

temperaturom to se moe zanemariti, pa se R otpornika nainjenog od homogenog, otpornog
materijala menja na isti nain kao i tog istog materijala (podpoglavlje 2.2), tj.

Rt = R0 (1 + t )

Prethodni izraz vai za manji opseg temperatura.

Ako se radi o veem opsegu temperatura, moe se koristiti taniji izraz

Rt = R0 1 + t + t 2 + t 3

R0 je otpornost na nekoj poetnoj temperaturi, 0 C, a moe biti i na 20 oC, to treba biti

naznaeno.
Ako otpornik nije od homogenog materijala ove formule ne vae.

3.4. Dulov zakon

Pod Dulovim (James Prescott Joule) zakonom podrazumeva se izraz pomou koga moe da
se izrauna energija pretvorena u nekom otporniku u toplotu u izvesnom intervalu vremena. Do
ovog zakona se takoe dolo eksperimentalno.
Posmatrajmo proizvoljan provodnik otpornosti R, struje I i napona izmeu prikljuaka U. U
nekom vremenskom intervalu t kroz otpornik je protekla koliina elektriciteta14

Q = It

To optereenje su kroz otpornik prenele elektrine sile, pri emu se izvesna energija
elektrinog polja pretvorila u otporniku u toplotu.

14

Intenzite struje I se definie kao brzina proticanja naelektrisanja kroz povr S (povr poprenog preseka otpornika), tj.

I=

Q
dQ
, odnosno I =
t
dt

(videti podpoglavlje 1.2). Odatle je

19

Q = Idt = I dt = It .

Prema definiciji napona elektrine sile, pri prenoenju koliine elektriciteta Q kroz otpornik,
izvrile su rad

Ael. sila = Q Ed l
Ael. sila = QU = UIt
Po zakonu odranja energije, energija brojno jednaka ovom radu pretvorila se u otporniku u
toplotu, tj.

U2
W = UIt = RIIt = RI t =
t
R
2

Poto je proces pretvaranja elektrine energije u toplotnu po pretpostavci vremenski

konstantan, snaga te transformacije (brzina kojom otpornik prima enegiju od ostatka kola, zbog toga
se otpornik esto naziva prijemnik) je

U2
P = UI = RI =
R
2

To su varijante izraza za snagu otpornika (ili prijemnika). Izraz P = UI vai za usklaene

referentne smerove za napon na krajevima otpornika i struju kroz otpornik ( P > 0 ).
Snaga otpornika se moe pisati i u obliku

I2
P = UI = GU =
G
2

Snaga otpornika esto podrazumeva najveu snagu koja se u otporniku moe pretvoriti u
toplotu bez oteenja otpornika.
Za vremenski konstantnu struju vai W = Pt , jer je P = const.
Jedinica za energiju je dul (J), a za snagu vat (W). Utroena elektrina energija u
elektroenergetici se izraava u kilovatasovima (kWh). 1kWh=3,6 106 J. Ranije se za energiju
koristila i jedinica koja se nazivala kalorija (cal). Odnos kalorije i dula je 1 cal = 4,186 J.

3.5. Redna, paralelna i meovita veza otpornika

Elektrina kola se prikazuju elektrinim emama. Elektrine eme su pojednostavljen
slikovni prikaz kola, gde se elementi prikazuju svojim simbolima, a ne detaljima konstrukcije. U
elektrinim kolima se elementi (na elektrinim emama njihovi simboli) povezuju provodnicima (na
emama su to linije). Na provodniku nema pada napona u elektrinim emama, tj. napon izmeu
krajeva provodnika jednak je nuli. Oblik i duina linija (provodnika za povezivanje) na elektrinim
emama ne moraju odgovarati geometriji stvarnog provodnika u elektrinim kolima (realnog kola).
Tamo gde se linije na emama presecaju, stavljamo taku, ukoliko na tom mestu postoji njihov spoj.
Svaka veza otpornika koja ima dva kraja moe da se posmatra kao jedan ekvivalentni
otpornik za datu grupu otpornika. Razlikujemo redne, paralelne i meovite veze (kombinacija
rednih i paralenih veza) otpornika, i veze otpornika u zvezdu (trokraku) i trougao.

Redna ili serijska veza otpornika (ija elektrina ema je prikazana na slici 3.5).
Referentni smer struje je oznaen strelicom, a referentni krajevi napona znakom +.
Prema I KZ jaina struje kroz sve otpornike redne veze je ista, pa je prema tome

U R1 = R1 I , U R2 = R2 I , ., U Rn = Rn I
20

Slika 3.5. Redna veza otpornika

Napon izmeu krajeva (taaka) A i B jednak je zbiru napona

U AB = U R1 + U R2 + .... + U Rn
U AB = R1 I + R2 I + .... + Rn I

U AB = (R1 + R2 + .... + Rn )I

U skladu sa slikom 3.6, gde je grupa otpornika u rednoj vezi sa slike 3.5 zamenjena sa
jednim ekvivalentnim otpornikom, dolazi se relacije za ekvivalentnu otpornost redne veze otpornika

U AB = Rekv I
gde je
n

Rekv = R1 + R2 + .... + Rn = Ri
i =1

Oigledno, vai

Rekv > Ri , i=1 n

Slika 3.6. Ekvivalentni otpornik

Ovo moemo da napiemo i preko provodnosti

1
1
1
1
=
+
+ ... +
Gekv G1 G2
Gn
Paralelna veza otpornika (slika 3.7).
Napon UAB izmeu krajeva svih otpornika je isti, pa je

I1 =

U AB
U AB
U AB
, I2 =
In =
R1
R2
Rn

Po I KZ ukupna struja I kroz prikljuke jednaka je zbiru struja kroz provodnike

I = I1 + I 2 + .... + I n
odnosno

1
1
1
I = U AB +
+ ... +
Rn
R1 R2
21

Slika 3.7. Paralelna veza otpornika

Kako je

I=

U AB
Rekv

jer i ovde vai slika 3.6, to je

1
1
1
1
= +
+ ... +
Rekv R1 R2
Rn
odnosno

Rekv =

1
1
1
1
+
+ ... +
R1 R2
Rn

ili preko provodnosti

n

Gekv = G1 + G2 + .... + Gn = Gi
i =1

Meovita veza otpornika (primer na slici 3.8a sa postupkom ekvivalentiranja slika 3.8c-d).
Postupak ekvivalentiranja (nalaenja ekvivalenne otpornosti) se odvija tako da se postepeno
reavaju veze koje su isto redne ili paralelne, dok se na kraju ne doe do ekvivalentnog otpornika
R
Rekv = . Do ovog rezultata bi trebalo da moete da doete samostalno. Daemo samo
4
7R
3R
7R
meurezultate: Rekv1 =
, Rekv 2 =
, Rekv3 =
.
32
4
4

a)

b)

22

c)
c)
d)
Slika 3.8 a) meovita veza otpornika, b, c i d) postupak ekvivalentiranja

3.6. Uzemljivai i otpornost uzemljenja. Napon koraka

Najvei broj prijemnika se uzemljuje tj. vezuje jednim provodnikom za zemlju. Jedan od
razloga je bezbednost. Na primer, kod metalnog oklopa poreta ako doe do neeljenog spoja sa
vodom pod visokim naponom, uzemljenje spreava da on bude na tom visokom potencijalu
opasnom po ivot.
Uzemljenje se izvodi tako to se u zemlju zakopa ili zabije dobar provodnik relativno velike
povrine (debeo metalni tap koji se zabije u zemlju). To se naziva uzemljiva. Neka je radi
jednostavnosti, oblika polulopte, poluprenika a. Ureaj koji elimo da uzemljimo vezuje se za
njega provodnikom (slika 3.10).
Zemlju sa uzemljivaima prijemnika i generatora moemo da posmatramo kao neki
otpornik. Njegova otpornost se naziva otpornost uzemljenja. Uzemljiva generatora je obino
bolje izveden od uzemljivaa prijemnika. Neka je i on oblika polulopte, poluprenika b (b>>a).
Vai da je

uzemlj. << zemlje

pa su obe polulopte praktino ekvipotencijalne povri, pa je vektor gustine struje izmeu njih
praktino radijalan (slika 3.11).

Slika 3.10. Polusferni uzemljiva

Po I KZ jaina struje kroz svaku zamiljenu polusferu S, u zemlji je ista i jednaka I. Kako je
povrina zamiljene polusfere poluprenika r jednaka 2r2, to je gustina struje jednaka

J=
Koristei poznatu vezu

I
I
=
S 2r 2

E = J

posle zamene prethodnog izraza za J, dobijamo

23

E=

I
2r 2

Slika 3.11. Idealizovani prikaz uzemljivaa sa slike 3.10

Razlika potencijala izmeu velike i male polulopte (slika 3.11) je

b

V a Vb = E d l =
a

I
I
dr =
2
2 r
2

dr

I 1

2 r

odnosno
V a Vb =

I 1 1

2 a b

I
Uz uslov b >> a , tj. 1 >> 1 , dobija se Va Vb
, pa je otpornost polusfernog
a

2a

uzemljivaa

Ruz =
gde je

specifina otpornost zemlje.

Va Vb U ab

=
=
I
I
2a

Prilikom udara groma kroz uzemljiva postoji struja i vie hiljada ampera. Ako je sredina u
kojoj je uzemljiva relativno slab provodnik, elektrino polje u takama blizu uzemljivaa moe
imati velike vrednosti. To vai i za take na povri zemlje. Taj napon moe biti opasan po ivot.
Napon na povri zemlje u okolini uzemljivaa izmeu dve take na rastojanju ovejeg koraka
naziva se napon koraka za dati uzemljiva (slika 3.12), i dobija se relacijom.

U koraka =

1
I 1
Id

=
2 a a + d 2a(a + d )

Napon koraka zavisi od vrste uzemljivaa, jaine struje kroz njega i zemlje. Ovaj napon
moe biti i nekoliko hiljada volti.

Primer 3.1. Neka je: specifina otpornost zemlje z = 10 m , poluprenik uzemljivaa

a = 1m. Odrediti otpornost uzemljenja.
Za otpornost uzemljenja dobija se
2

Ruz =

Va Vb

=
= 15,92
I
2a
24

Slika 3.12. Napon koraka

Primer 3.2. Odrediti jainu struje kroz uzemljiva pri zemljospoju kunog aparata, za
uzemljiva iz primera 3.1.
Za jainu struje se dobija
U
220V
I=
=
= 13,82 A
Ruz 15,92
Osigura, koji je obino 16 A, verovatno ne bi pregorio, pa uzemljenje nije uvek garancija
sigurnosti od elektrinog udara.
Primer 3.3. Odrediti napon koraka pri jaini struje kroz uzemljiva, iz primera 3.1, I =
1250A (na primer pri zemljspoju provodnika na potencijalu 20 kV).
Napon koraka je

U koraka =

102 1250 1
1

= 8526V
2
1 1 + 0,75

25

4. ELEKTRINI GENERATORI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

Do sada smo smatrali da na slobodne elektrone deluje samo elektrina sila, koja je posledica
postojanja elektrinog polja u provodniku (polje vika naelektrisanja), osim kda smo govorili o
generatorima. Meutim na slobodne nosioce mogu, u pojedinim delovima strujnog polja, delovati i
druge sile. Od posebnog tehnikog znaaja su sile koje deluju u generatorima (koji se nazivaju i
izvorima struje, ili izvorima napajanja), jer se u njima jedna vrsta energije (hemijske, mehanike,
svetlosne) pretvara u elektrini rad. Na primer akumulatori, baterije, obrtni generatori.
Te sile, koje deluju u generatorima, nisu u relaciji sa elektrinim poljem i nazivaju se i
stranim ili pobudnim silama.
Bez generatora ne bi mogla postojati struja, jer mora postojati izvor energije koji
nadoknauje Dulove gubitke, a koji neminovno postoje kad god postoji struja.
U hemijskim izvorima struje (baterijama ili akumulatorima) na slobodne nosioce
naelektrisanja deluju elektrohemijske sile. U elektrodinamikim generatorima (obrtni generatori) na
nosioce deluju sile koje nastaju usled elektromagnetske indukcije (pri promeni magnetske indukcije
u funkciji vremena, ili pri kretanju provodnika u magnetskom polju)15.
Dakle, to smo i ranije pokazali, za odravanje vremenski konstantne elektrine struje u
provodnicima neophodno je prisustvo stranih sila (neelektrinih) posredstvom kojih se elektrina
optereenja mogu pomerati u smeru suprotnom od smera delovanja elektrinih sila.
Stranu silu koja deluje na jedno naelektrisanje oznaiemo sa F str . Strane sile se ukljuuju
u analizu strujnog polja na sledei nain: U prostoru u kome postoje strane sile, postoji u optem
sluaju i elektrino polje ( E ) usled vika naelektrisanja (slika 1.2). Zbog toga na jedan slobodni
nosilac naelektrisanja Q deluje i F str i F e = Q E . Rezultanta sila koje deluje na naelektrisanje Q je

F e + F str = Q E + F str
Da bi se strane sile ukljuile u jednaine, formalno na isti nain kao i elektrine sile, uvodi
se (matematiki) veliina koja se naziva stranim (pobudnim) poljem. Oznaava se sa E str , a
definie relacijom

F str = Q E str , odnosno E str =

F str
Q

Definicija je analogna definiciji vektora jaine elektrinog polja, uvedenog u elektrostatici

E=

Fe
.
Q
Sada je

F e + F str = Q E + E str

U prostoru gde postoji samo elektrino polje vika naelektrisanja, sila koja deluje na jedan

nosilac je Q E . U prostoru u kome postoje i strane sile (u generatoru), sila je Q E + E str . Dakle,
kod generatora se formalno javlja zbir E + E str , umesto samo E . Zbog toga kod linearnih

materijala, u domenu u kome postoje strane sile, mora se pisati J = E + E str , koja sada
predstavlja konstitutivnu relaciju.
15

O elektromagnetskoj indukciji emo govoriti u predmetu Osnovi elektrotehnike 2, u prvom delu koji nosi naziv
elektromagnetizam.

26

Ako je sredina u kojoj postoje strane sile savreno provodna (tj. ), pri konanoj jaini
struje, mora biti E + E str = 0 .
Ako je sredina konano velike provodnosti, ali je J = 0 (u generatoru nema struje, odnosno
generator je u praznom hodu), i tada je u generatoru E + E str = 0 , odnosno E = E str .
U optem sluaju je E + E str 0 .
Kao primer generatora posmatrajmo elektronsku cev (diodu), slika 4.1a. Usled zagrevanja
katode (K) neki elektroni dobijaju toliku srednju kinetiku energiju da mogu savladati elektrine
sile koje ih dre i izau iz povri metala (termojonska emisija). Deo elektrona koji su napustili
katodu koja se zagreva dospevaju na drugu elektrodu, anodu (A, koja se ne zagreva). Zbog toga
anoda postaje negativno naelektrisana, a izmeu anode i katode nastaje elektrino polje koje tei da
sprei elektrone da dou na anodu (kaemo da ih koi). Proces prelaenja elektrona prestaje kada
rad koji treba da se izvri protiv elektrinih sila postane vei od poetne kinetike enegije elektrona,
tj. kada napon izmeu A i K dostigne vrednost datu jednainom

1 2
mv0 = eU
2

a)
b)
Slika 4.1. Pretvara toplotne energije u elektrinu (a), ematski prikaz elektrinog generatora (b)
Ako bi A i K povezali provodnikom, kroz njega bi poela da tee struja. Ali tada, bi se
smanjilo naelektrisanje A i K, pa bi se smanjilo i poetno elektrino polje izmeu njih, pa bi
poetna brzina elektrona v0 opet postala dovoljna da elektroni mogu da stignu do anode A i pored
koee elektrine sile. Na kraju bi se uspostavilo stacionarno stanje u kome onoliko elektrona
koliko u nekom vremenskom intervalu dospe sa K na A kroz vakuum (unutar cevi), napusti A kroz
provodnik i vrati se na K.
Neelektrine sile koje u ovom sluaju pomeraju elektrina optereenja nasuprot delovanju
elektrinih sila su sile inercije elektrona. U ovom generatoru te sile deluju na celom putu od jedne
do druge elektrode generatora. To nije uvek sluaj.
U naem primeru je elektrina sila F e = e E , a strana sila F str = ma , gde je a ubrzanje
elektrona u posmatranom trenutku, a m masa elektrona.
Slino, i dve eletrode od odgovarajueg razliitog materijala, koje se nalaze u
odgovarajuem rastvoru) se ponaaju kao elektrini generator (akumulator, baterija). Neelektrine
sile, u ovom sluaju, su hemijske sile, koje deluju samo na dodirnoj povrini elektroda i rastvora, i
tee da spoje jone iz rastvora i atome materijala elektroda u neko novo jedinjenje.

27

4.1. Elektromotorna sila i unutranja otpornost generatora

Ponaanje elektrinih generatora u odnosu na njihove prikljuke, bez obzira na prirodu
stranih sila, opisuje se sa dve veliine:
- elektromotorna sila i
- unutranja otpornost.
Posmatrajmo generator ematski prikazan na slici 4.1b.
Prikljuci N i P nisu vezani provodnikom pa kroz generator nema struje tj. kaemo da je
generator otvoren ili u praznom hodu.
Pod dejstvom E str pozitivna optereenja e se nagomilavati na elektrodi P a negativna na
elektrodi N. Time se stvara elektrino polje koje se suprotstavlja daljem naelektrisanju prikljuaka
generatora. Proces naelektrisanja prestaje kada je ukupna sila na naelektrisanje jednaka nuli, tj.

F uk = 0 = F str + F e = 0
Kako je po definiciji

F e = QE , a

F str = Q E str

odatle sledi

E + E str = 0
u svim takama otvorenog generatora gde deluju strane sile.

Elektromotorna sila (ems) nekog generatora se definie kao kolinik rada koji izvre strane
sile u generatoru pri prenoenju kroz generator naelektrisanja Q sa negativne na pozitivnu
elektrodu.
Rad stranih sila je
P

A = F str d l = Q E str d l = Q E str d l

Integracija se obavlja kroz proizvoljnu putanju kroz generator. Elektromotorna sila (ems),
koju emo oznaiti velikim slovom E (ne treba meati sa intenzitetom vektora elektronog polja) se
definie na sledei nain
P

A
E=
= E str d l
Q N
Ova jednaina vai za bilo koji reim rada generatora.
U sluaju praznog hoda vai

E + E str = 0
P

E = Ed l =
N

a to znai

E str = E , pa je

Ed l = V

VN

Dakle konano je

E = VP VN = U ph
Ovo vai za generator u praznom hodu, pa se naziva i napon praznog hoda Uph.
Ems je skalarna veliina. Ipak se uvodi pojam smera ems, pri emu se podrazumeva smer
delovanja stranih sila u generatoru na pozitivna optereenja tj. od N ka P. Kako je rad stranih sila u
generatoru pri prenoenju Q sa N na P po definiciji

28

Ag = QE
ako je jaina vremenski kostantne struje I a njen stvarni smer kroz generator od N ka P tada je

Q = It

gde je t - vremenski interval za koji proe koliina naelektrisanja Q, pa je

Ag = IEt
Obino se, umesto rad stranih sila u generatoru, kae rad generatora. Snaga generatora
(rad stranih sila) je Ag / t , tj.

Pg = EI
Relacija vai pod pretpostavkom da je referentni smer struje takav da izlazi iz pozitivne
elektrode (slika 4.2a), tj. usaglaeni smerovi za generator, a desno, radi poreenja, za otpornik.

a)
b)
Slika 4.2. Usaglaeni smerovi za generator (a) i otpornik (b)
Kada kroz generator postoji struja I, u njemu samom dolazi do pretvaranja jednog dela
energije elektrnog polja u toplotu pa je, kao kod otpornika, snaga Dulovih gubitaka srazmerna
kvadratu struje (videti podpoglavlje 3.4).

Pj u gen. = Rg I 2
Rg se esto ne moe izraunati, a naziva se unutranja otpornost generatora.
Snaga Dulovih gubitaka, je uvek pozitivna.

4.2. Odreivanje jaine struje u elektrinom kolu sa jednim generatorom i

otpornikom
Posmatrajmo generator ems E i unutranje otpornosti Rg. Neka je za prikljuke generatora
vezan otpornik otpornosti R, (slika 4.3).

Slika 4.3. Elektrino kolo (prosto elektrino kolo)

29

Ovakva veza naziva se elektrino kolo16. Kroz kolo postoji jaina struje koju za sada ne
znamo, a moe se odrediti na sledei nain: Pretpostavimo da je jaina struje kroz kolo I, pa je

Pg = EI
Snaga Dulovih gubitaka u generatoru i spoljanjem kolu (otporniku) jednaka je

Pj u gen. = R g I 2

Pj u R = RI

Po zakonu o odranju energije snaga generatora mora biti jednaka ukupnoj snazi gubitaka (u
otporniku otpornosti R i u generatoru (na unutranjoj otpornosti generatora)), tj.

EI = R g I 2 + RI

Ako obe strane jednakosti podelimo strujom I, dobija se

E = R g I + RI = I (R g + R )

odakle je

I=

E
(*)
Rg + R

Iz ove jednaine slede dva vana zakljuka:

1) Ako stavimo R = 0 kaemo da je generator kratko spojen, onda je

I kr.sp. =

E
Rg

Ako se izmeri ems generatora kao napon praznog hoda E = Uph, i izmeri struja kratkog spoja
Ikr.sp. onda se Rg moe, na osnovu tih merenja, izraunati relacijom

Rg =

E
I kr.sp.

Ovo je najprostiji nain odreivanja Rg ali je esto praktino nemogue ostvariti uslove
kratkog spoja dovoljno dugo za merenje struje kratkog spoja, a da se generator ne oteti. Zbog toga
se za prikljuke generatora vee otpornik, tano poznate otpornosti R, pa se izmeri struja kroz kolo,
a zatim se koristei relaciju (*) izrauna Rg.

Rg =

E RI
I

2) Podruje u kome se u generatoru elektrina energija pretvara u toplotu, sigurno se bar

delimino preklapa sa podrujem u kome deluju strane sile. To znai da se unutranja otpornost u
E
stvarnosti nalazi u samom generatoru. Ali prema relaciji I =
elektrino kolo se moe shvatiti
Rg + R
i kao generator bez unutranje otpornosti, vezan na rednu vezu otpornika otpornosti R g i R . To
znai da, formalno, svaki generator moemo predstaviti u vidu redne veze tzv. idealnog naponskog
generatora (ING, generator ija je unutranja otpornost jednaka nuli), i otpornika ija je otpornost
jednaka R g . Prema Omovom zakonu, ovako predstavljen generator u odnosu na svoje prikljuke
ima iste osobine kao realni naponski generator (RNG). To se ematski predstavlja kao a slici 4.4.

16

Neki autori ovakvu vezu, bez grananja (jedna kontura, videti podpoglavlje 4.7, odnosno poglavlje 5), nazivaju prosto
elektrino kolo, a sloenije veze, gde postoji grananje, nazivaju elektrino kolo. Ukoliko se za ovu vezu koristi naziv
elektrino kolo, onda se za sloenije veze (sa grananjem) koristi naziv elektrina mrea.

30

Slika 4.4. Razni naini oznaavanja generatora na elektrinim emama

Desne dve slike, na slici 4.4, su stariji nain oznaavanja naponskog generatora na
elektrinim emama. Crta kroz krug oznaava da generator nema unutranju otpornost. Znak +
oznaava referentni kraj (elektrodu) generatora, koji je po pretpostavci na viem potencijalu
(referentni smer je od neobeleenog ka obeleenom kraju). Kod starijeg naina oznaavanja se
podrazumeva da dua crta predstavlja referentni kraj, pa znak + i nije neophodan.

4.3. Uslov prenosa maksimalne snage

Uslov prenosa maksimalne snage, ili uslov prilagoenja, daje odgovor na pitanje koliku
otpornost treba da ima otpornik prikljuen izmeu krajeva generatora da bi snaga Dulovih gubitaka
u otporniku bila maksimalna mogua. Posmatrajmo prosto kolo kao na slici 4.5.

Slika 4.5. Prosto elektrino kolo za izvoenje uslova prenosa maksimalne snage
Struja u kolu data je izrazom

I=

E
Rg + Rx

Snaga Dulovih gubitaka na otporniku je

PRx = Rx I 2 = E 2
Oigledno da je
postoji maksimum (slika 4.6).

za

Rx
(Rg + Rx )2
, pa pretpostavljamo da negde izmeu moe da

31

Slika 4.6. Zavisnost snage na otporniku od vrednosti otpornika u prostom kolu

Najvea snaga dobija se iz uslova

dPRx
dRx

=0

(R

odnosno

+ Rx ) 2(Rg + Rx )Rx
2

(R

+ Rx )

= 0 , odakle sledi

Rx = Rg , uz uslov da je Rx pozitivno.
Odavde sledi da su pri prenosu maksimalne snage (prilagoenje po snazi) snage Dulovih
gubitaka u generatoru i otporniku Rx iste. Ovo je nepovoljan uslov za prenos velikih snaga i tada se
ne koristi. Najee se prilagoenje koristi pri prenosu malih snaga.

Koeficijent korisnog dejstva

Definie se kao kolinik korisne snage (na otporniku otpornosti R) i uloene snage (snage
koju ulae generator), tj.

PR RI 2 RI
= =
=
Pg
EI
E
Kako je I =

E
R
, to se dobija =
.
Rg + R
Rg + R

Pri prilagoenju ( Rg = R ), dobija se pril =

R 1
= = 0,5 , ili 50%.
2R 2

Uoite da je na slici 4.5 nepoznati otpornik prikljuen na realni naponski generator (RNG).
Kako se bilo koji deo mree moe zameniti naponskim generatorom (to emo videti kada budemo
radili Tevenenovu teoremu, odeljak 5.7.4), to umesto otpornika moemo posmatrati i granu neke
mree, a ta grana moe biti i generator, i traiti prilagoenje takve grane na ostatak mree.

4.4. Napon izmeu prikljuaka generatora

Posmatramo prosto kolo kao na slici 4.5. Najprostiji je sluaj kad je Rg zanemarljivo,
teorijski jednako nuli, tj. Rg = 0, (slika 4.7). Tada je struja u kolu

I=

E
E
=
Rg + R R

32

Slika 4.7. Uz definisanje pojma "idealni naponski generator"

U tom sluaju je napon izmeu krajeva otpornika i krajeva generatora

U = U R = RI = E
bez obzira na jainu struje kroz generator. Dakle napon izmeu krajeva ovakvog generatora uvek je
isti i jednak elektromotornoj sili. Ovakvi generatori se nazivaju idealni naponski generatori
(ING).
ING mogu da se opiu karakteristikom kao na slici 4.8, a ematski kao na slici 4.9.

Slika 4.8. Karakteristika ING

Slika 4.9. ema ING

Relacije za vezu napona izmeu krajeva ING i elektromotorne sile generatora su

U AB = VA VB = + E = E
U BA = VB VA = E
Na viem potencijalu je uvek kraj oznaen sa plus (+) bez obzira na smer struje.
Posmatrajmo sada realni naponski generator (RNG) tj. generator kod koga je Rg 0.
Izraunavanje napona izmeu prikljuaka generatora se svodi na algebarsko sabiranje napona na
krajevima idealnog generatora i otpornika Rg . esto se grei jer se ne vodi rauna o referentnom
smeru struje. Mogu biti dva sluaja:
1. Referentni smer struje je isti kao i referentni smer elektromotorne sile (slika 4.10a).

a)
b)
Slika 4.10. Izraunavanje napona izmeu prikljuaka realnog naponskog generatora

33

U tom sluaju za napon izmeu krajeva A i B moemo pisati

U AB = VA VB = (VA VC ) + (VC VB ) = U AC + U CB = Rg I + E
U BA = (VB VC ) + (VC VA ) = U BC + U CA = E + Rg I

2. Referentni smer struje je suprotan referentnom smeru elektromotorne sile (slika 4.10b).
U sluaju na slici 4.10b, za napon izmeu krajeva realnog naponskog generatora je

U AB = U AC + U CB = Rg I + E
U BA = U BC + U CA = E Rg I
Treba uoiti razliku u predznacima u jednom i drugom sluaju.
Relacija koja pokazuje zavisnost napona na krajevima RNG i struje kroz njega, grafiki je
prikazana na slici 4.11. Na istoj slici je ucrtana i karakteristika ING i idealnog strujnog generatora
(ISG) koji emo uvesti u podpoglavlju 4.8.

Slika 4.11. Karakteristike ING, RNG i ISG

4.5. Odreivanje jaine struje u elektrinom kolu sa vie generatora i

otpornika
Neka elektrino kolo sadri proizvoljan broj generatora i otpornika vezanih u red (slika
4.12).

Slika 4.12. Elektrino kolo sa vie generatora i otpornika vezanih na red

34

U sluaju jednog generatora u kolu smer struje mora biti isti kao i smer elektromotorne sile.
U sluaju kao na slici 4.12, nemoemo nita unapred rei o stvarnom smeru struje, jer on zavisi od
smerova i vrednosti elektromotornih sila svih generatora. Zbog toga proizvoljno usvajamo jedan od
dva mogua smera struje za referentni. Kako je elektrino polje vremenski konstantnih struja isto
kao elektrostatiko polje onda za (prosto) elektrino kolo mora da vai

Ed l = 0
C

Neka kontura za cirkulaciju vektora elektrinog polja E bude crtkana linija na slici 4.12, pa
je

Ed l = 0 = U

ab

+ U bc + U cd + U de + U ef + U fa

Kako je

U ab = Rg 2 I + E2 , U bc = R1 I
i tako dalje, to za cirkulaciju vektora E moemo pisati

0 = Rg 2 I + E2 + R1 I + R2 I E3 + Rg 3 I + R3 I E1 + Rg1 I

0 = E2 E3 E1 + I (R1 + R2 + R3 + Rg1 + Rg 2 + Rg 3 )
odakle je

I=

(1)

E1 E2 + E3
R1 + R2 + R3 + Rg1 + Rg 2 + Rg 3

odnosno, u optem obliku zapisano

I=

( E )
R

Plus (+) za elektromotornu silu se uzima ako se smer elektromotorne sile poklapa sa
referentnim smerom struje, u suprotnom se stavlja minus (-).
Ako je u razmatranom kolu stvarni smer struje isti kao referentni, tada je smer struje kroz
generatore E1 u E3 u smeru njihove elektromotorne sile, a u generatoru E2 suprotan. To znai da
generator E2 ne radi kao generator, ve kao potroa, jer se u njemu optereenja pomeraju nasuprot
smeru delovanja stranih sila (ako se radi o akumulatorima, oni bi se punili).
Po zakonu o odranju energije (videti i odeljak 5.7.6), zbir snaga svih generatora koji rade
kao generatori mora biti jednak zbiru Dulovih gubitaka u svim otpornicima i snaga uzetih sa
predznakom plus (+) onih generatora koji rade kao prijemnici.
Ako relaciju (1) pomnoimo sa strujom I, dobijamo, u stvari, ukupnu snagu generatora i
otpornika, o emu emo govoriti kasnije (videti odeljak 5.7.6).

0 = E2 I E3 I E1 I + (R1 + R2 + R3 + Rg1 + Rg 2 + Rg 3 )I 2

4.6. Potencijal i napon u elektrinom kolu

Posmatrajmo sledee elektrino kolo (slika 4.13).
Napon izmeu bilo koje dve take u kolu jednak je zbiru napona izmeu prikljuaka
pojedinih otpornika i generatora koji se nalaze izmeu te dve take.

35

Slika 4.13. Primer odreivanja napona izmeu dve take u elektrinom kolu
Taj napon ne zavisi od putanje kojom ga raunamo (ovde vai kao u elektrostatici: razlika
potencijala (napon) ne zavisi od putanje kojom se rauna).
Na primer, odredimo napon izmeu taaka C i G sumirajui du putanje CDEFG, kao na
slici 4.13 (sumiramo idui smerom CDEFG).

U CG = U CD + U DE + U EF + U FG = R3 I + E2 + Rg 2 I + Rg 3 I E3 + R4 I
Isti rezultat treba da se dobije za napon izmeu taaka C i G, ako ga raunamo du putanje
CBAG (sumiramo idui smerom CBAG):

U CG = U CB + U BA + U AG = R2 I + E1 Rg1 I R1I
Ovaj postupak izraunavanja se moe ematizovati. Pri izraunavanju napona u kolu postoje 3
smera o kojima treba voditi rauna:
1. smer elektromotorne sile pojedinih generatora
2. referentni smer struje
3. smer du kola, kojim pri izraunavanju napona idemo od jedne do druge take u kolu.
Na osnovu dosadanjih primera zakljuujemo:
- u sluaju kretanja od take A ka taki B je

U AB = ( RI E )od A ka B

Ako se smer putanje od take A ka taki B i referentni smer struje kroz otpornik, odnosno
smer elektromotorne sile (ems) generatora, poklapaju, sabirci RI odnosno E uzimaju se sa
pozitivnim predznakom, imajui u vidu da minus (-) iz formule ostaje. U suprotnom se uzimaju sa
negativnim predznakom, a
- u sluaju kretanja od take B ka taki A je

U AB = ( E RI )od B ka A

I ovde vai isto pravilo, ali ako se smer putanje od B do A poklapa sa referentim smerom
struje, odnosno referentnim smerom ems generatora.
Na primer, odredimo napon izmeu taaka C i G. Za referentni smer obilaska du kola
usvojimo smer GFEDC, kao na slici 36.

U CG = U GF + U FE + U ED + U DC = ( R4 I ) E3 ( Rg 3 I ) ( Rg 2 I ) + E2 ( R3 I )

Slino moemo izraziti i napon izmeu taaka C i G idui putanjom GABC i videti da
dobijamo isti rezultat kao za putanju CBAG.
Napomena: ni jedna od ove dve relacije nemoe se primeniti ako putanja prelazi preko
idealnog strujnog generatora (ISG).koji emo uvesti u podpoglavlju 4.8. Tada treba primeniti optu
relaciju

U ab = U
36

gde vai pravilo da kada se ide od B ka A, uzima se - ako se prvo naie na referentni kraj
otpornika ili generatora, i obrnuto.
Osim napona izmeu bilo koje dve take, moe se definisati i potencijal neke take u kolu.
Za to je potrebno, u skladu sa definicijom potencijala, odabrati jednu taku za referentnu taku
potencijala (taka u kojoj je, po definiciji, potencijal jednak nuli). To moe biti bilo koja taka u
samom kolu ili izvan njega. Najee se za referentnu taku uzima taka na povri zemlje, a jedna
taka u kolu se vezuje provodnikom za zemlju. Tada se kae da je ta taka uzemljena, na primer
taka G na slici 4.13. Uobiajene oznake za provodnik koji je uzemljen (vezan za zemlju) su na slici
slici 4.14.

Slika 4.14. ematske oznake za uzemljenje

Izraunavanje potencijala se svodi na izraunavanje razlike potencijala izmeu posmatrane i
referentne take i za to vai ve izloeni postupak. Ako referentnu taku oznaimo sa R onda je
potencijal neke take A

VA = ( RI E )od A do R

odnosno

VA = ( E RI )od R do A

Za predznake vae ista pravila kao kod odreivanja napona.

Ako za referentnu taku izaberemo taku G (slika 4.13.) onda je napon UCG istovremeno i
potencijal take C. Zbog toga se ponekad govori o naponu neke take u kolu, podrazumevajui pri
tome potencijal te take, odnosno napon izmeu te take i referentne take.
Ponekad se koristi i naziv pad potencijala ili pad napona, na primer na nekom
otporniku, pri emu se misli na razliku potencijala izmeu njegovog pozitivnog i negativnog kraja.
Posmatrajmo kolo na slici 4.15a. Dosta oigledna predstava o promeni potencijala du
elektrinog kola (ili jednog njegovog dela) dobija se crtanjem tzv. potencijalnog dijagrama (slika
4.15b, c, d). To je dijagram u kome se, u odgovarajuoj razmeri, po vertikalnoj osi se nanosi
potencijal taaka, a po horizontalnoj osi nanose take du kola srazmerno otpornostima, slika 4.15b,
ili bez razmere (bez rastojanja izmeu krajeva ING, slika 4.15c, ili sa rastojanjem izmeu krajeva
ING, slika 4.15d, po takama u kolu). Potencijali su proraunati i dijagrami crtani za sledee
vrednosti elemenata: E1 = 10 V, E2 = 20 V, Rg1 = 1 , Rg2 = 1 , R1 = R3 = 2 , R2 = 4 .
Ako je razmera na horizontalnoj osi proporcionalna otpornostima izmeu krajeva
segmenata, tada nagib dui u dijagramu mora biti srazmeran jaini struje kroz posmatrani element.

a)

37

b)

c)

d)
Slika 4.15 a) elektrino kolo, b, c i d) varijante potencijalnog dijagrama tog kola

4.7. Elektrine mree i drugi Kirhofov zakon

U praksi se mnogo ee koriste sloene veze generatora i otpornika i nazivaju se elektrine
mree ili sloena elektrina kola (slika 4.16).

Slika 4.16. Primer aktivne elektrine mree

Ako mrea sadri generator kae se da je aktivna mrea, a ako nema generator kae se da je
pasivna.
Mrea je linearna ako sadri samo linearne elemente, a nelinearna ako sadri bar jedan
nelinearan element.
Kod elektrinih mrea razlikujemo:
- vor - taka u kojoj se stiu dva ili vie provodnika,
- grana mree - redna veza otpornika i generatora izmeu dva vora, izmeu kojih nema
grananja.
38

Ako su struje u granama vremenski konstantne elektrino polje postoji unutar i u okolini
elemenata od kojih je mrea nainjena i ima sve osobine elektrostatikog polja. Prema tome mora
da vai

Ed l = 0
C

(ovo predstavlja drugi Kihofov zakon u najoptijem obliku)

U teoriji mrea je uobiajeno da se ovaj integral izraava preko napona, izmeu krajeva
otpornika i generatora, koji se nalazi u granama i obrazuju konturu. Pa se predhodna jednaina
moe pisati

E RI = 0

(drugi Kirhofov zakon, vai za svaku zatvorenu konturu)

Ispred E i RI se podrazumeva predznak plus (+) ako je smer elektromotorne sile, odnosno
referentni smer struje isti kao smer obilaenja konture (uoite da minus (-) u formuli ostaje). U
suprotnom je predznak minus (-).
I ovde, kao kod raunanja napona ili potencijala (podpoglavlje 4.6), ova relacija nemoe se
primeniti ako putanja prelazi preko ISG, koji emo uvesti u podpoglavlju 4.8. Tada treba primeniti
optu relaciju

U = 0

gde vai pravilo: ako se, pri sumiranju, idui u smeru orijentacije konture, prvo naie na referentni
kraj otpornika ili generatora, uzima se -, i obrnuto.

4.8. Strujni generatori

Generator koji ima osobinu da jaina struje kroz njega ne zavisi od otpornosti otpornika koji
je prikljuen na njegove krajeve, pod uslovom da se ta otpornost kree u izvesnim granicama,
ponaa se kao generator konstantne struje, i naziva se idealni strujni generator (ISG). Na primer,
za generator na slici 4.17a, pretpostavimo da je Rg >>R, pa je tada

I=

E
E

= I0
Rg + R Rg

Oigledno da struja ne zavisi od R, pa takav generator predstavljamo kao na slici 4.17b.

a)
b)
Slika 4.17 a) realni naponski generator sa Rg >>R, b) idealni strujni generator

39

U literaturi se sree vie oznaka za ISG, a mi emo koristiti oznaku kao na slici 4.18a.
Realni strujni generator (RSG) se prikazuje kao paralelna veza ISG i unutranje otpornosti Rs (slika
4.18b).

a)
b)
Slika 4.18. Elektrina ema: a) ISG. b) RSG
Strelica (slika 4.18) pokazuje referentni sme struje kroz generator u odnosu na koji se daje
jaina struje I s generatora.
Vano je uoiti da je u grani u kojoj deluje ISG, jaina struje uvek jednaka struji ISG, bez
obzira na veliinu otpornosti otpornika ili ems naponskih generatora koji su, eventualno, vezani na
red sa takvim ISG, pa je jaina struje u grani uvek unapred poznata.
Snaga ISG jednaka je proizvodu jaine struje kroz njega i napona izmeu njegovih
prikljuaka. Jaina struje kroz generator je data, ali napon zavisi od naina prikljuivanja generatora
i mora se odrediti posebno za svaki sluaj. Radi toga se odabire neka kontura u kojoj su poznati
naponi na krajevima svih elemenata osim posmatranog strujnog generatora, i taj napon se odredi
pomou II Kirhofovog zakona (II KZ).
Usklaeni referentni smerovi za napon i struju ISG su prikazani na slici 4.19 (+ napona je
na kraju gde struja izlazi iz prikljuka generatora).

Slika 4.19. Usklaeni referentni smerovi za napon i struju ISG

4.9. Ekvivalencija RSG i RNG

Izmeu idealnog naponskog generatora (ING) i idealnog strujnog generator (ISG) nema i nemoe
biti ekvivalentnosti, jer su oni po definiciji razliiti. ING odrava stalan napon izmeu prikljuaka
bez obzira na struju kroz njega, a ISG odrava stalnu struju kroz sebe bez obzira na napon izmeu
svojih prikljuaka (slika 4.20).

a)

b)
Slika 4.20. Karakteristike: a) ING, b) ISG

40

Ekvivalentnost postoji izmeu realnog naponskog generator (RNG) i realnog strujnog

generatora (RSG). Ekvivalentnost znai da se ponaaju isto u odnosu na prijemnik proizvoljne
otpornosti R (daju istu struju i isti napon u odnosu na prikljuke). To znai da se uvek moe nai
RSG koji je ekvivalentan RNG i obrnuto (slika 4.21). Odredimo uslove ekvivalencije, na primer iz
uslova jednakosti struja kroz otpornik otpornosti R).
U sluaju RNG (slika 4.21a) struja kroz otpornik otpornosti R je

I=

E
Rg + R

(1)

U sluaju RSG (slika 4.21b) napon izmeu prikljuaka generatora je

U = Is

Rs R
Rs + R

pa je struja kroz otpornik otpornosti R

I=

Rs
U
= Is
R
Rs + R

(2)

(Napomena: paralelna veza Rs i R se moe posmatrati kao strujni delitelj, koji emo
objasniti u odeljku 5.6.)

a)
b)
Slika 4.21. Uz izvoenje ekvivalencije RNG (a) i RSG (b)
Da bi u oba sluaja jaina struje I bila ista (relacije (1) i (2)), mora biti ispunjen uslov:
Rs = R g i I s Rs = E
Odatle sledi da je

Is =
Dakle Rs = R g i I s =

E
= Gg E
Rg

E
= G g E su elementi RSG koji je ekvivalentan RNG iji su
Rg

elementi E i Rg. Ako su poznati elementi RSG (Is i Rs), elementi RNG se dobijaju relacijama
R g = R s i E = Rs I s
Ako Rg 0 (RNG se svodi na ING), onda i Rs 0, pa bi prikljuci strujnog generatora bili
kratko spojeni, a to znai da, u takvom sluaju, ne postoji strujni generator koji je ekvivalentan
naponskom.
Posmatrajui sliku 4.21, zakljuuje se da ako su prikljuci RSG otvoreni, kroz njegovu
unutranju otpornost Rs postoji struja. To znai da bi u ovakvom generatoru teorijski dolazilo do

41

stalnog pretvaranja elektrine energije u toplotu. Ovo je ipak samo posledica usvojenog modela
RSG, ali ne i njegova stvarna (fizika) osobina.
Od vrste generatora u mrei donekle zavisi nain na koji se reava mrea, tj. odreivanje
struje u njenim granama (to e se videti kod metode konturnih struja i metode potencijala vorova).
Napomenimo da postoje neregularne (nedozvoljene) veze ING i ISG. Na primer ne mogu
dva ili vie ISG biti u rednoj vezi (jer onda nije jasno koja je struja u toj rednoj vezi, slika 4.22b).
ING se mogu nalaziti u paralenoj vezi samo ako su ems svih generatora iste (nije dozvoljena veza
ako su ems razliite, jer opet nije jasno koji je onda napon na krajevima te veze, slika 4.23b).
Nisu dozvoljene veze ni kratkospojeni krajevi ING (slika 4.23a) i otvoreni krajevi ISG (slika
4.22a).

a)
b)
Slika 4.22. Neregularne veze ISG: a) otvorena veza, b) redna veza razliitih ISG

Slika 4.23. Neregularne veze ING: a) kratak spoj, b) paralelna veza razliiti ING

4.10. Osnovne integralne jednaine stacionarnog strujnog polja

Sada moemo konstatovati i osnovne integralne jednaine stacionarnog strujnog polja:
1.

J d s = 0 (jednaina kontinuiteta za vremenski konstantne struje, odakle, kao to smo

S

videli, sledi I Kirhofov zakon za vremenski konstantne struje);

2.

Ed l = 0 (zakon o cirkulaciji vektora elektrinog polja, to smo izveli u elektrostatici, a

C

odakle sledi II Kirhofov zakon);

3. J = J (E ) koja se naziva konstitutivnom relacijom. Za linearne sredine vai J = E .

Uopteni Gausov zakon takoe vai, ali nije od primarne vanosti, a moe se primeniti
ukoliko se, pored raspodele struja, eli odrediti raspodela naelektrisanja.

42

5. METODE REAVANJA ELEKTRINIH MREA

5.1. Graf elektrine mree
Za svaku elektrinu mreu postoje dve njene karakteristike:
- vrsta elemenata u mrei, i
- njena geometrijska struktura.
Kada se radi o geometrijskoj strukturi, od interesa je samo nain na koji su pojedini elementi
meusobno povezani, a ne i dimenzije i oblik spojnih provodnika ili samih elemenata. Da bi se
istakla geometrijska struktura mree, uobiajeno je da se mrea crta samo pomou linija koje
predstavljaju njene grane, i taaka (ili kruia) koji oznaavaju vorove mree, tj. mesta gde su dva
ili vie elemenata mree meusobno povezani. Takav ematski prikaz mree naziva se graf.
Primer mree i njenog grafa prikazan je na slici 5.1a i b. Na slici 5.1b su prikazana dva
naina crtanja istog grafa. Graf se karakterie samo brojem grana i vorova i nainom kako su
povezani, a ne i oblikom crtanja grana, to se moe uoiti sa slike 5.1b.

. a)

b)

Slika 5.1: a) elektrina mrea, b) dva oblika grafa elektrine mree sa slike (a)
Graf je planaran ako se grane (linije) ne seku kada se graf crta u jednoj ravni.
Graf je povezan ako izmeu bilo koja dva vora uvek postoji putanja.
Na osnovu grafa elektrine mree moe se doi do optih informacija o mrei, koje nisu
vezane za tip elemenata.
Pokazaemo, na osnovu grafa mree, koliko se nezavisnih jednaina moe postaviti po I
Kirhofovom zakonu (I KZ), a koliko po II Kirhofovom zakonu (II KZ).
Ako mrea ima n vorova, za svaki vor se moe postaviti jednaina po I KZ. Pokazaemo
da je od njih n meusobno nezavisno (n -1) jednaina.
Posmatrajmo graf mree na slici 5.2. Za pisanje I KZ treba uvesti referentne smerove struja
u granama. I KZ za vor 1, znai sabrati sve struje kroz zatvorenu povr S1. Isto vai za vor 2, itd.
ta fiziki znai sabrati jednaine za vor 1 i vor 2?. Struje grana koje spajaju vorove 1 i 2
javie se u zbiru dva puta, jednom sa pozitivnim, a drugi put sa negativnim predznakom, pa e se
ponititi. Prema tome sabiranje jednaina po I KZ za dva vora je ekvivalentno primeni I KZ na
povr koja obuhvata istovremeno oba vora (povr S12 na slici 5.2).
Nastavljajui ovako dolazimo do toga da primena I KZ na povr S n 1 , koja obuhvata sve

vorove osim jednog (ntog), daje zbir jednaina dobijenih za svih (n-1) vorova unutar te povri.
Sa slike 5.2 se vidi da taj zbir daje jednainu

I1 + I 2 I 3 = 0
43

Ako primenimo I KZ na preostali vor, dobijamo jednainu istu kao prethodna, ali sa
izmenjenim predznacima, tj.

I1 I 2 + I 3 = 0
a to znai da se jednaina za poslednji vor moe dobiti sabiranjem jednaina za prethodnih (n -1)
vorova, tj. da je posledica svih prethodnih, te da nije nezavisna. Time je pokazano da se za mree
sa n vorova moe primeniti samo (n -1) nezavisnih jednaina po I KZ.

Slika 5.2. Sabiranjem jednaina po I KZ za vor 1 i 2, dobija se jednaina po I KZ za povr

koja obuhvata oba ova vora
Odredimo broj nezavisnih jednaina koji se moe postaviti po II KZ. U tu svrhu
posmatrajmo graf na slici 5.3a.

a)
b)
Slika 5.3. a) graf elektrine mree, b) dva primera stabala mree na slici (a)
Grane u grafu, koje spajaju sve vorove, ali ne formiraju ni jednu zatvorenu konturu,
nazivaju se grane stabla, a njihova struktura stablo. Svaka mrea ima vie stabala (na slici 5.3b su,
punim linijama, prikazana dva od moguih stabala mree na slici 5.3a). Preostale grane u mrei
(crtkane linije na slici 5.3b, nazivaju se spojnice ili spone (i ine kostablo) i neka je njihov broj nk.
Ako mrea ima n vorova, stablo ima tano (n -1) granu, jer se prva grana stabla zavrava
u dva vora, a svaka sledea samo u jednom novom voru.

Neka je broj grana u mrei ng, pa imamo u mrei ukupno spojnica n g (n 1) . Svaka

spojnica dodata stablu obrazuje jednu zatvorenu konturu17 (ne sme se proi dva puta istim putem).
Jednaine dobijene po II KZ za sve konture koje obrazuje jedna spojnica i odgovarajue grane stabla
su sigurno meusobno nezavisne, jer takve konture sadre jednu granu (tu spojnicu) koja ne pripada

17

U planarnom grafu kontura sa osobinom da ravna povr oslonjena na nju ne sadri nijednu granu grafa naziva se okce.

44

ni jednoj drugoj konturi. Takve konture se nazivaju nezavisne konture ili petlje i njihov broj koji
se, u mrei, moe odabrati je

n k = n g (n 1)

Pored ovakvih nk kontura, u svakoj mrei je mogue odabrati proizvoljan broj drugaijih
kontura, koje obrazuju dve ili vie spojnica i odgovarajue grane stabla, ali one nisu nezavisne, pa
jednaine po II KZ slede iz jednaina za nezavisne konture.
Na kraju moemo zakljuiti:
1 za mreu koja ima n vorova moe se postaviti (n -1) nezavisnih jednaina po I KZ,
2 ako posmatrana mrea ima ng grana, po II KZ se moe postaviti n k = n g (n 1)

nezavisnih jednaina,
3 od ng jaina struja u ng grana nezavisno je nk struja, a struje preostalih (n -1) grana
mree moemo odrediti preko tih nk struja,
4 od ng napona izmeu krajeva ng grana mree nezavisno je (n -1) napona, tj. naponi
izmeu krajeva preostalih nk grana mogu se izraziti preko tih (n -1) napona.

5.2. Reavanje elektrinih mrea direktnom primenom Kirhofovih zakona

Pod reavanjem neke elektrine mree podrazumeva se odreivanje struja u svim njenim
granama ili napona izmeu krajeva svih grana.
Postupak direktnom primenom I i II KZ je sledei. Na osnovu broja grana i vorova mree
odredi se broj jednaina koje se mogu napisati po I i II KZ:

n 1
II KZ: n k = n g (n 1)
I KZ:

to ini ukupno ng jednaina, gde su nepoznate struje ng grana. Zatim se nacrta graf mree i odabere
jedno stablo. Dodaje se jedna po jedna spojnica granama stabla i za svaku konturu, koja se pri tom
dobije, napie jednaina po II KZ. Tako se dobija nk jednaina. Preostalih (n -1) jednaina, pie se
po I KZ za bilo kojih (n -1) vorova mree. Zatim se taj sistem jednaina reava i nalaze jaine
struja kroz sve grane mree.
Nedostatak direktne primene I i II KZ je veliki broj jednaina koje treba reavati. Postoje i
druge metode kojima se reava manji broj jednaina:
-

metodom napona izmeu vorova (potencijala vorova) reava se n 1 jednaina, i

metodom konturnih struja reava se n k = n g (n 1) jednaina.

Kod obe ove metode jednaine se piu na ematizovan nain, to emo pokazati kasnije.
Reavanje elektrinih mrea direktnom primenom I i II KZ ilustrovaemo na primeru mree
sa slika 5.4a.
Postupak reavanja:
1- obeleimo i usvojimo smerove struja grana (broj grana ng = 6), sa I1, I2, I3, I4, I5, i I6 (slika
5.4b),
2- obeleimo vorove (broj vorova n = 4), sa 1, 2, 3 i 4 (slika 5.4b),
3- odaberemo vorove za koje piemo I KZ, neka su to vorovi 1,2 i 3,
4- nacrtamo graf mree (slika 5.4c, i odaberemo jedno od moguih stabala18, zatim nezavisne
konture i orijentiemo ih (slika 5.4d), broj nezavisnih kontura je

n k = n g (n 1) = 6 (4 1) = 3

18

Studenti nerado koriste ovaj metod, ve radije koriste tzv. heuristiki metod, tj. odoka odreuju nezavisne konture, ali
taj nain ponekad ne dovodi do dobrog rezultata.

45

5- piu se jednaine po I i II KZ.

a)

b)

c)
d)
Slika 5.4 a) primer elektrine mree bez strujnih generatora, b)obeleeni vorovi i referentni
smerovi struja grana, c) graf te mree, d) jedno od stabala sa oznaenim i orijentisanim konturama
Jednaine po I KZ:

vor 1

I1 I 3 + I 4 = 0

vor 2

I2 I4 + I5 = 0

vor 3

I1 + I 3 + I 6 = 0

Jednaine po II KZ19 su
Kontura I
Kontura II
Kontura III

E1 R1 I 1 R3 I 3 = 0
E1 ( R1 I 1 ) R4 I 4 R5 I 5 ( R6 I 6 ) = 0
E 2 R2 I 2 ( R5 I 5 ) = 0

Dobijen je sistem od 6 linearnih jednaina sa 6 nepoznatih (I1, I2, I3, I4, I5, i I6). Ovaj sistem
se moe napisati i u obliku

I1 + 0 I 3 + I 4 + 0 + 0 = 0
0 + I 2 + 0 I4 + I5 + 0 = 0

19

ili

Jednaine se piu po modelu

E RI = 0 (nesme se pisati po ovom modelu za konturu koja prolazi kroz ISG),

U = 0 (ako se prvo naie na referentni kraj uzima se predznak -), objanjenom u odeljku 4.7. Ako imamo granu

sa ISG onda ona mora da bude obuhvaena sa samo jednom konturom, tj. ta grana mora biti spojnica.

46

 I1 + 0 + I 3 + 0 + 0 + I 6 = 0

R1 I1 + 0 R3 I 3 + 0 + 0 + 0 = E1
R1 I + 0 + 0 R4 I 4 R5 I 5 + R6 I 6 = E1
0 R2 I 2 + 0 + 0 + R5 I 5 + 0 = E 2
Sistem ovih jednaina je oblika
ng

a
k =1

jk

I k = b j , j = 1, 2, ... , ng

Koeficijenti ajk i bj su poznati, a Ik nepoznate. Ovakav oblik sistema jednaina se dobija i

kod nekih drugih metoda.
Reavanje ovog sistema jednaina se obavlja bilo kojom metodom (zamena, determinante).

5.3. Metoda konturnih struja

Primena I i II KZ za izraunavanje struja grana u elektrinoj mrei zahteva reavanje
relativno velikog sistema jednaina Jednaine napisane po I KZ imaju prost oblik i dozvoljavaju da
se pomou njih odmah eliminie (n -1) nepoznatih struja, ijom se zamenom u jednaine po II KZ
sistem svodi na n k = n g (n 1) jednaina po isto toliko nepoznatih struja. Za prethodni

primer (podpoglavlje 5.2), izvrimo eliminaciju struja I1, I5 i I6 koje nisu struje nezavisnih grana, a
preostale struje nezavisnih grana obeleimo (u skladu sa oznakama kontura) sa

I3 = I I ,

I 4 = I II i

I 2 = I III

Prema I KZ je

I 1 I I + I II = 0 odakle sledi
I III I II + I 5 = 0 odakle sledi
I1 + I I + I 6 = 0 odakle sledi

I 1 = I I I II
I 5 = I II I III
I 6 = I I I II I I = I II

Posle zamene tako dobijenih relacija u jednaine po II KZ i sreivanja, dobija se

(R1 + R3 )I I R1 I II + 0 = E1
R1 I I + (R1 + R4 + R5 + R6 )I II
0 R5 I II + (R2 + R5 )I III = E 2

R5 I III = E1

Dobijeni sistem jednaina ima sledei opti oblik:

R11 I I + R12 I II + R13 I III + ... + R1n I n = E11

R21 I I + R22 I II + R23 I III + ... + R2 n I n = E 22

R31 I I + R32 I II + R33 I III + ... + R3 n I n = E33

.

Rn1 I I + Rn 2 I II + Rn 3 I III + ... + Rnn I n = E nn

i nazivaju se jednaine konturnih struja.
U ovim jednainama nepoznate struje II, ..., In su struje nezavisnih grana kontura (konturne
struje), tj. struje nezavisnih kontura koje bi inile prosto kolo (slika 5.5a).

47

Slika 5.5a. Struje nezavisnih kontura koje bi inile prosta kola elektrine mree sa slike 5.4a
Kao to smo ranije napomenuli, metoda konturnih struja omoguuje da se na ematizovan

nain napie n k = n g (n 1) jednaina u kojima su nepoznate konturne struje. Poreenjem

opteg oblika jednaina sa jednainama izvedenim u primeru, dolazi se do sledeih pravila za

direktno formiranje jednaina po metodi konturnih struja:
Ij jaina struje u konturi j, j=I, II, ..., n;
Rjj zbir otpornosti grana koje ine konturu j;
Rjk = Rkj (j k) algebarski zbir otpornosti grana koje su zajednike za konture j i k, k = I,
II, ..., n;
o u zbiru se uzima predznak + ako su smerovi kontura j i k u grani isti, a u
suprotnom se uzima -;
o ako dve konture nemaju zajedniku granu Rjk = 0;
Ejj - algebarski zbir ems grana koje ine konturu j;
o u zbiru se uzima predznak + ako su smer ems i konture isti, a u suprotnom se
uzima -;
o ako dve konture nemaju zajedniku granu Rjk = 0.
Ova metoda se naziva i metoda nezavisnih struja.
Sistem jednaina je oblika
n

R
k =1

I = E jj , j = 1, 2, ..., n = nk

jk k

Ako se ovaj sistem jednaina reava metodom determinanti, konturna struja II je

II =

D1
D

, odnosno u konturi k

Ik =

Dk
D

gde su:
- D determinanta sistema (obrazovana od konstanti uz nepoznate struje),
- D1 determinanta gde su lanovi prve kolone zamenjeni sa slobodnim lanovima (u Dk su
lanovi k-te kolone zamenjeni slobodnim lanovima)

48

R11
R21
D= .
.
Rn1

R12
R22
.
.
Rn1

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

. R1n
. R2 n
. .
. .
. Rnn

E11

R12

. . .

E22
D1 = .

R22
.

. . . R2 n
. . . .

.
Enn

. . .

R1n

Rn1 . . . Rnn

Razvojem determinante D1 po prvoj koloni dobija se

D 1 = E 11 D 11 + E 22 D 21 + , ... , + E nn D n 1

gde su Djk kofaktori ili algebarski komplementi determinante D (j-ta vrsta i k-ta kolona se
izostavljaju), tj.

R22
R32
D11 = .
.
Rn 2

R23
R33

. . . R2 n
. . . R3 n

. . . . .
. . . . .
Rn 3 . . . Rnn

R12

R13

. . . R1n

R32
D21 = .
.

R33
.
.

. . . R3 n
. . . .
. . . .

Rn 2

Rn 3

. . . Rnn

Determinanta D se pomou Dk razvija po obrazcu

n

D = a jk Dk
k =1

gde je

a jk = ( 1)

j+k

Posle zamene izraza za D1 u izraz za II, je

II =

D 11
D
D
E 11 + 21 E 22 + , ... , + n 1 E n
D
D
D

Na slian nain konturna struja Ik dobija se relacijom

Ik =

D1k
D
D
E 11 + 2 k E 22 + , ... , + nk E n , k =1, 2, ..., n
D
D
D

Na osnovu izraunatih konturnih struja moe se izraunati struja bilo koje grane, kao
algebarski zbir konturnih struja kontura kojima pripada posmatrana grana, tj.

I g = alg I kontura

gde se u zbiru uzima predznak + ako su smer konturne struje poklapa sa smerom struje grane, a u
suprotnom se uzima -.
Na primer, u posmatranom primeru, struja u grani I1 je

I1 = I I I II

Izvedeni sistem jednaina vai za mree sa naponskim generatorima. Metoda konturnih

struja se moe primeniti i na mree sa strujnim generatorima uz sledee napomene:
- ako mrea ne sadri ISG ve samo RSG, onda se svi RSG mogu pretvoriti u RNG, i metoda
KS primeniti na ve opisani nain,

49

ako mrea sadri ISG onda se mogu struje tih strujnih generatora smatrati konturnim
strujama, koje su tada poznate (i jednake strujama ISG), ali grana sa ISG nesme da pripada
ni jednoj drugoj konturi (mora biti nezavisna grana, stablo birati tako da ne sadri ISG).
Tada se ne piu jednaine za te konture, ali se te konturne struje strujnih generatora moraju
uzeti u obzir. Broj jednaina je tada

n k (n 1) n s

gde je ns broj konturnih struja jednakih strujama ISG.

Na primer, ako bi u primeru na slici 5.4, u grani sa R3 bio ISG sa strujom Is1, sa smerom kao
na slici 5.5b, bilo bi

I I = I s1
a sistem jednaina bi glasio (prva jednaina se u ovom sluaju ne pie)20

R21 I s1 + R22 I II + R23 I III = E 22

R31 I s1 + R32 I II + R33 I III = E 33

Slika 5.5b. Primer elektrine mree sa ISG i postupak po metodi KS

U nekim primerima strujni generator moe biti vezan preko vie grana (slika 5.6a, pa se
moe postupiti na nain kao na slikama 5.6b i c.
Jednaine za metodi KS mogu se pisati i primenom II KZ na konturu. Na primer za konturu
I, u prvobitnom primeru, je

( E )

du konture I

( RI 3 )du konture I ( RI 1 )du grane zajednicke za konture I i II = 0

ili

I 3 ( R )du konture I I1 ( R )du grane zajednicke za konture I i II = ( E )du konture I

20

Treba uoiti da se u ovom sluaju prva jednaina ne pie (poznata je konturna struja II i jednaka Is1. Meutim u
preostalim jednainama postoje lanovi sa konturnom strujom II. Poto je ta struja poznata, ti lanovi e, pri sreivanju
jednaina, prei u slobodne lanove sa desne strane jednaina. Oigledno je da se sada piu samo dve jednaine. esta
greka je da se napie opti oblik sa dve jednaine, pa trae koeficijenti tih jednaina. U takvom sluaju se ne uzmu u
obzir konturne struje koje su poznate, to je greka. Preporuuje se da se napie potpun opti sistem jednaina koje
ukljuuju i jednaine za konturne struje strujnih generatora (znai u ovom primeru tri jednaine), a zatim obriu one
jednaine ije su konturne struje poznate (u ovom sluaju to je prva jednaina). Tada e u preostalim jednainama ostati
lanovi sa poznatim konturnim strujama i nee biti greke.

50

a)

b)

c)
Slika 5.6. a) primer dela elektrine mree gde je strujni generator vezan preko vie grana,
b i c) postupak transformacije u realni naponski generator

5.4. Metoda potencijala vorova

Ranije smo zakljuili da od ng napona izmeu krajeva ng grana neke mree, nezavisno je (n
-1) napona. Metoda potencijala vorova (P) omoguava da se na ematizovan nain napie (n -1)
jednaina po I KZ u kojima figuriu potencijali (n -1) vorova kao nepoznate. Jedan vor se uzima
za referentnu taku potencijala. Na osnovu potencijala vorova odreuju se naponi izmeu vorova.
Kada se odrede potencijali vorova, struje kroz sve grane se odreuju pomou II KZ.
Metoda P se naziva metoda napona izmeu vorova i metoda nezavisnih napona.
Posmatrajmo granu iji su krajevi u vorovima j i k (grana sadri jedan generator i otpornik,
a smer ems je od vora j ka voru k), slika 5.7.

Slika 5.7. Grana elektrine mree izmeu vorova j i k

Na osnovu definicije razlike potencijala
j
j

V j Vk = E RI jk
k
k
od k do j

je

51

V j V k = E ( RI ) = E + RI
odakle je jaina struje u grani21

I jk =
ili

1
(E + V j V k )
R

(*)

I jk = G (E + V j Vk )

gde je G =

(**)

1
.
R

Prema tome moemo izraunati struju u nekoj grani ako znamo potencijale njenih krajeva i
elemente grane. A potencijale krajeva grane upravo dobijamo metodom P.
Da bismo doli do pravila za pisanje jednaina po metodi P, kao primer posmatrajmo vor
1 na slici 5.8.

Slika 5.8. Primer dela elektrine mree bez ING

Za vor 1 vai I KZ

I12 + I13 I s = 0
pa koristei relaciju (*), dobijamo

E1 + V1 V2 V1 V3
+
Is = 0
R1
R2

odnosno koristei relaciju (**), dobijamo

G 1 (E + V1 V 2 ) + G 2 (V1 V 3 ) I s = 0

Posle sreivanja, dobija se

(G 1 + G 2 )V1 G 1V 2

G 2V 3 = G 1 E 1 + I s

Posmatrajmo sada mreu sa ng grana i n vorova. Prema II KZ moemo napisati n -1

nezavisnih jednaina oblika

+ Is = 0

za n -1 vorova.

Ako izaberemo n vor, za koji nismo napisali jednainu po I KZ, za referentni vor (sa
potencijalom nula), i obeleimo ga sa nula (0), a preostale vorove brojevima od 1 do n-1
(prenumeriemo po potrebi), i ako svaku struju grane zamenimo relacijom (**), dobijamo potpuni
nezavisni sistem od n-1 jednaina, u kojima e nepoznate biti potencijali vorova V1, V2, ...,
oblika22:

G11V1 + G12V2 + G13V3 + ... + G1nVn = I 1

G21V1 + G22V2 + G 23V3 + ... + G2 nVn = I 2

21

Napomena: ako je R = 0, ova jednaina se nemoe pisati, jer je G = , pa je i I = . Takoe uoite da ako je
referentni smer ems obrnut od onog na slici 5.7, u relaciji (*) i (**) bi ispred E bio predznak -.
22
Kada mrea ima samo dva vora, metod P se naziva Milmanova (Millman) teorema, i svodi na samo jedan lan
odakle se direktno nalazi potencijal vora.

52

G n1V1 + G n 2V2 + G n 3V3 + ... + G nnVn = I n

gde su
Vj potencijal vora j, j = 1, 2, ..., n,
Gjj zbir povodnosti svih grana koje se stiu u voru j,
Gjk = Gkj (j k) zbir provodnosti svih grana izmeu vorova j i k, k = 1, 2, ..., n, uzet sa
negativnim predznakom,

I j = ( GE + I s ) j - algebarski zbir proizvoda ems generatora u granama koje se stiu

u voru j i provodnosti odgovarajue grane ( GE ), i zbir struja svih strujnih generatora koji se
stiu u voru j ( I s ).

GE , ems sa smerom ka voru j uzima se sa predznakom + i obratno;

za I , Is sa smerom ka voru j uzima se sa predznakom + i obratno (uoite da je

o za
o

ovo suprotno nego kod I KZ).

Ilustrujmo primenu metode P na primeru mree na slici 5.9. Mrea ima 3 vora, pa je
potrebno napisati sistem od dve jednaine, iji opti oblik glasi:

G11V1 + G12V2 = I 1
G 21V1 + G 22V2 = I 2
Posle odreivanja koeficijenata i slobodnih lanova, na nain kako je objanjeno23, i
uvrtavanja u opti oblik jednaina, dobijamo

(G1 + G2 + G4 + G6 )V1 (G2 + G6 )V2 = I s1 G2 E 2

(G2 + G6 )V1 + (G2 + G3 + G5 + G6 )V2 = G2 E 2 G3 E3

gde su nepoznate veliine potencijali vorova V1 i V2.

Slika 5.9. Otpornik vezan na red sa ISG se ne uzima u obzir u jednainama po metodi P
Ako mrea sadri grane koje obrazuju samo ING, proizvod GE za takve grane je beskonano
veliki, jer je G = (Rg = 0), pa metoda P nemoe direktno da se primeni. Meutim, napon takve
grane je konstantan bez obzira na vrednost struje kroz granu. Za primenu metode P, potrebno je
kao referentni vor uzeti jedan kraj ING, pa je potencijal drugog kraja (vora) poznat i jednak ems
ING, pa za taj vor ne treba pisati jednainu po metodi P24.

G jk

G jj .

23

Uoite da se provodnost otpornika redno vezanog sa ISG ne uzima pri proraunu koeficijenata

24

U vezi greaka koje se ine kod pisanja jednaina, u ovom sluaju, pogledati napomenu kod metode KS.

53

ili

Kao ilustraciju primera mree se ING i primene metode P, zamenimo, u primeru na slici
5.9, ISG sa ING, pri emu dobijamo mreu kao na slici 5.10
U ovom sluaju potrebno je pisati samo jednu jednainu (vai napomena kao kod pisanja
jednaina po metodi KS sa ISG) jer je poznat potencijal vora 1, V1 = E1. Jednaina koja se dobija
je

(G 2 + G6 )E1 + (G 2 + G3 + G5 + G6 )V2 = G 2 E 2 G3 E 3

gde je nepoznata veliina samo potencijal V2.

Slika 5.10. Primer elektrine mree sa ING i postupak po metodi P

Kada treba odabrati koju metodu primeniti, od metoda KS i P pogodnija je ona koja
zahteva manje jednaina za reavanje:
metoda P
pie se
n -1 jednaina,
metoda KS
pie se
ng ( n -1) jednaina.

5.5. Ekvivalencija veze otpornika u zvezdu i trougao

Do sada smo zamenjivali redne, paralelne i kombinovane (redno-paralelne) veze otpornika
sa ekvivalentnim otpornikom. Uslov ekvivalencije je bio da pri istom naponu izmeu prikljuaka
cele grupe otpornika i ekvivalentnog otpornika, jaina struje kroz prikljuke bude ista u oba sluaja
(time se ne remeti stanje u ostalom delu mree, ako je to deo mree).
U elektrinim mreama se esto susreu veze tri otpornika (ili neka druga elementa) u tzv.
(trokraku) zvezdu (slika 5.11a, i trougao (slika 5.11b).

a)
b)
Slika 5.11. Veza tri otpornika: a) u trougao, b) u zvezdu
54

Uslov ekvivalencije e, oigledno, biti zadovoljen ako jednakim strujama Ia, Ib i Ic u oba
sluaja odgovaraju isti potencijali Va, Vb i Vc. Polazei od ovih uslova, mogu se na vie naina
izvesti relacije kojima se veza otpornika u zvezdu transformie u vezu u trougao i obrnuto. S
obzirom da to zahteva dosta vremena, neemo ih izvoditi.
Neka su otpornosti otpornika u spoju u zvezdu Ra, Rb i Rc, odnosno njihove provodnosti Ga,
Gb i Gc, a otpornosti otpornika u spoju u trougao Rab, Rbc i Rca, odnosno njihove provodnosti Gab,
Gbc i Gca, pri emu je Gi=1/Ri.
Ako su poznate otpornosti otpornika u spoju u zvezdu Ra, Rb i Rc, odnosno njihove
provodnosti Ga, Gb i Gc, onda se otpornosti odnosno provodnosti otpornika ekvivalentnog spoja u
trougao nalaze sledeim relacijama:

Rab = Ra + Rb +
G ab =

Ra Rb
Rc

G a Gb
G a + Gb + G c

Rbc = Rb + Rc +
Gbc =

Rb R c
Ra

Rca = Rc + Ra +

Gb G c
G a + Gb + G c

Gca =

Rc R a
Rb

Gc G a
G a + Gb + G c

Ako su poznate otpornosti otpornika u spoju u trougao Rab, Rbc i Rca, odnosno njihove
provodnosti Gab, Gbc i Gca, onda se otpornosti odnosno provodnosti otpornika ekvivalentnog spoja u
zvezdu nalaze sledeim relacijama:

Rab Rca
Rab Rbc
Rca Rbc
Rb =
Rc =
Rab + Rbc + Rca
Rab + Rbc + Rca
Rab + Rbc + Rca
G G
G G
G G
G a = G ab + Gca + ab ca Gb = Gbc + G ab + bc ab Gc = Gcc + Gbc + ca bc
Gbc
Gca
G ab
Ra =

Primer 5.1. Neka je Ra = Rb = Rc = Rz (simetrina zvezda).

Na osnovu relacija ekvivalencije za otpornike trougla dobija se Rab = Rbc = Rca = 3Rz = Rt.
Primer 5.2. Neka je Rab = Rbc = Rca = Rt (simetrini trougao).
Na osnovu relacija ekvivalencije za otpornike zvezde dobija se Ra = Rb = Rc = Rt/3 = Rz.

5.6. Delitelj napona i strujni delitelj

Poznavanje ovih jednostavnih veza je veoma korisno kod reavanja zadataka.
Delitelj napona (razdelnik napona) ine redno vezani otpornici (slika 5.12a). Poznate su
otpornosti otpornika R1 i R2, i napon U izmeu krajeva delitelja. Treba odrediti napone izmeu
krajeva pojedinih otpornika. Oigledno za ovu vezu vae sledee relacije:

I=

U
R1 + R2

U 1 = IR1

U 2 = IR2

Posle zamene relacije za I u relacije za U1 i U2, dobija se:

U1 = U

R1
, i
R1 + R2

U2 = U

R2
R1 + R2

Korisno je uoiti da se u imeniocu krajnjih relacija nalazi zbir otpornosti redno vezanih
otpornika, a u brojiocu otpornost onog otpornika izmeu ijih krajeva se trai napon.

55

Slika 5.12. Veza dva otpornika: a) kao delitelj napona, b) kao strujni delitelj

Strujni delitelj (razdelnik) ine paralelno vezani otpornici (slika 5.12b). Poznate su
otpornosti otpornika R1 i R2, i struja I kroz prikljuke delitelja. Treba odrediti struje kroz svaki od
otpornika. Oigledno za ovu vezu vae sledee relacije po I KZ i II KZ:

I = I1 + I 2
R1 I 1 = R2 I 2
Reavanjem ovog sistema jednaina dolazi se do relacija za I1 i I2:

I1 = I

R2
,
R1 + R2

I2 = I

R1
R1 + R2

Korisno je uoiti da se u imeniocu krajnjih relacija nalazi zbir otpornosti otpornika u

paralelnim granama, a u brojiocu otpornost onog otpornika kroz koji se struja ne trai.

5.7. Teoreme elektrinih mrea

Svi zadaci u elektrinim mreama se mogu reiti direktnom primenom I i II KZ, ali to
zahteva reavanje mnogo jednaina. Bre se moe reiti primenom ematizovanih postupaka kao to
su metoda KS i metoda P, ili uproavanjem mree pogodnim transformacijama (meu kojima su i
transfiguracija zvezda trougao i obrnuto), mada se i ovi postupci zasnivaju na Kirhofovim
zakonima.
Osim ovoga postoji i vie teorema koje slede iz Kirhofovih zakona i jednaina koje opisuju
elemente odnosno grane kola. Neke teoreme su opteg karaktera (teorema kompenzacije i teorema
odranja snage u elektrinim mreama), dok ostale vae samo za linearna kola (teorema linearnosti,
Tevenenova i Nortonova terorema, teorema reciprociteta).
Osnovna namena teorema je olakavanje reavanja mrea. Pored toga neke omoguavaju
sagledavanje nekih optih osobina linearnih elektrinih mrea (teoreme linearnosti i reciprociteta), a
neke fizikih ogranienja (teorema odranja snage). Neke vae za kola sa samo jednim generatorom
(teorema uzajamnosti, neke varijante teoreme linearnosti), a neke za kola sa vie generatora
(teorema superpozicije).
U praksi se esto koriste Tevenenova i Nortonova teorema.

5.7.1. Teoreme linearnosti

Teoreme linearnosti vae iskljuivo, kako im i sam naziv kae, za linearna kola25. Ima ih
vie varijanti. Iskazuju injenicu da izmeu odziva u kolu (napona i struja) i pobude odnosno
25

Ne vae za snage.

56

eksitacije (elektromotornih sila naponskih generatora i struja strujnih generatora) postoje linearne
veze. To su teorema proporcionalnosti, teorema superpozicije (koja se obino obrauje u literaturi
kao odvojena, pa emo i mi tako postupiti), teorema linearnosti za kolo sa vie pobuda, teorema
linearne zavisnosti odziva od pobude za kola sa vie pobuda, pri emu se posebno posmatra dejstvo
jedne pobude.
Teorema proporcionalnosti
Vai za kolo u kome postoji samo jedan generator (naponski ili strujni), odnosno samo jedna
pobuda. Tada je bilo koji odziv u kolu srazmeran toj pobudi (linearna homogena funkcija)26. Ako je
pobuda odnosno eksitacija naponska (ems), a odziv napon, onda imamo U = aE , gde je a konstanta
bez dimenzija. Ako je pobuda naponska, a odziv struja, onda je I = bE , gde konstanta b ima
dimenziju provodnosti. Ako je pobuda struja (struja strujnog generatora), a odziv napon, onda je
U = cI g , gde konstanta c ima dimenziju otpornosti. I ako je struja pobuda i struja odziv, vai je

I = dI g , gde je konstanta d veliina bez dimenzije. Teoremu proporcionalnosti emo primeniti u

podpoglavlju 5.8 kod metode proporcionalnih veliina.

Teorema linearne zavisnosti odziva od pobude

Odnosi se na mreu sa vie pobuda (generatora), pri emu posebno posmatramo dejstvo
jedne pobude. Primenjuje se kada se u kolu sa vie pobuda analizira zavisnost od jedne pobude.
Teorema tvrdi da je odziv na posmatranu pobudu linearna nehomogena funkcija te pobude Ako je
pobuda koju posmatramo naponska, a odziv napon, onda imamo U = aE + b , gde je a konstantna
veliina bez dimenzije, a b konstantna veliina koja je po prirodi napon. Prvi lan u zbiru, aE , je
odziv na posmatranu pobudu, a b je odziv na sve ostale pobude zajedno. Ako je pobuda naponska, a
odziv struja, onda je I = aE + b , gde je a provodnost, a b je po prirodi struja. Za strujnu pobudu, i
napon kao odziv, vai U = aI g + b , gde a ima prirodu otpornosti, a b je napon. Za strujnu pobudu, i
struju kao odziv, imamo I = aI g + b , gde je a bez dimenzije, a b je po prirodi struja.

Primer 5.3. Na slici 5.13, napon U se moe odrediti metodom potencijala vorova iz
jednaine
1
E E
1
1
+
+ U = 1 + 2 I g ,
R1 R2
R1 R2 R3

E1 E2
+
Ig
R1 R2 R3 I g
R2 R3 E1
R1 R3 E2
R1 R2
=
+

odakle je U =
,
1
1
1
R1 R2 + R2 R3 + R3 R1 R1 R2 + R2 R3 + R3 R1 R1 R2 + R2 R3 + R3 R1
+
+
R1 R2 R3
to se moe napisati u obliku

a E1 =

U = aE1 E1 + aE2 E2 + aI g I g

(linearna kombinacija pobuda) gde je

R1 R2 R3
R1 R3
R2 R3
, a E2 =
, i aI g =
R1 R2 + R2 R3 + R3 R1 .
R1 R2 + R2 R3 + R3 R1
R1 R2 + R2 R3 + R3 R1

26

Odziv je linearna homogena funkcija pobude, a teorema iskazuje osobinu homogenosti linearnih kola vremenski
konstatnih struja. Linearna homogena funkcija je linearna funkcija bez slobodnog lana, odnosno funkcija oblika
y = ax (gde je a konstanta). Linearna nehomogena funkcija ima i slobodan lan y = ax + b (gde su a i b konstante).

57

Slika 5.13. Primer elektrine mree

Primer 5.4. U mrei sa slike 5.13 posmatramo zavisnost napona U od ems E1 , pri emu sve
ostale pobude u kolu smatramo konstantnim (zavisnost odziva od pobude).
R2 R3
Napon U se moe napisati u obliku U = aE1 + b , gde je a =
, i
R1 R2 + R2 R3 + R3 R1
R1 R32 R3 I g
R1 R3 E2
b=

. Uporedite ovaj rezultat sa primerom 5.3.

R1 R2 + R2 R3 + R3 R1 R1 R2 + R2 R3 + R3 R1

5.7.2. Teorema superpozicije

Teorema tvrdi da se da se bilo koji odziv u kolu moe dobiti kao zbir (superpozicija) odziva
na svaku pojedinanu pobudu. Vai za kola sa vie generatora. Naziva se i princip superpozicije.
Naziva se i teorema linearnosti za kolo sa vie pobuda (primer 5.3). Moe se izvesti na sledei
nain.
Videli smo da se konturne struje u nekoj mrei mogu napisati u obliku (videti podpoglavlje
5.3)

Ik =

D
D1 k
D
D
E 11 + 2 k E 22 + , ..., + jk E jj + ,.. ., + nk E n , j = 1, 2, ..., n
D
D
D
D

Takoe smo videli da su E11, ... , Enn algebarski zbirovi ems generatora mree (E1, E2, .., Em,
neka ih ima m). Isto tako, struje u granama mree se raunaju kao zbirovi ili razlike konturnih
struja, pa se na osnovu prehodne jednaine one mogu napisati u obliku

I gk = a k 1 E 1 + a k 2 E 2 + ... + a km E m
gde su ak1, ..., akm konstante koje zavise od otpornosti otpornika u svim granama mree, ali ne i od
ems generatora.
Kada mrea, pored m naponskih, sadri i p strujnih generatora, jednaina za struju grane bi
bila oblika27:

I gk = a k 1 E 1 + ... + a km E m + b k 1 I s 1 + ... + b kp I sp
Priroda konstanti aki je provodnost, a bki je bez dimenzije.
Prema ovoj jednaini, kada bismo sve generatore osim generatora ems E1 u mrei iskljuili
(ali da njihova unutranja otpornost ostane, pa se koeficijenti ne menjaju), jaina struje u grani k
bila bi

(I )

gk 1

= a k1 E1

Ako bi u mrei ostala samo ems E2, bilo bi

(I )

gk 2

27

= ak 2 E2 , itd.

Oigledno ovo je oblika: odziv je linearna homogena kombinacija pobuda.

58

Prema tome jaina struje u svakoj grani linearne mree je jednaka algebarskom zbiru jaina
struje koje bi u toj grani stvarali naponski i strujni generatori, koji deluju u mrei, kada bi delovali
pojedinano. To je formulacija principa (teoreme) superpozicije. On(a) je posledica linearne
zavisnosti jaina struje u granama mree od ems i struja generatora u mrei
Iskljuiti (odstraniti, anulirati28) naponski generator (idealni) iz mree, znai njegove krajeve
kratko spojiti (zamena ING kratkim spojem).
Iskljuiti strujni generator (idealni) iz mree, podrazumeva prekidanje (otvaranje) grane u
kojoj deluje (zamena ISG otvorenom vezom).

Primer 5.5. Primena teoreme superpozicije. Za mreu na slici 5.14a odrediti struju u grani
sa otpornikom R3.
U skladu sa principom superpozicije, struja I3 (prema referentnom smeru na slici 5.14) u
grani sa otpornikom R3, moe se odrediti odreivanjem struja kroz otpornik R3 u sledea dva
sluaja (slika 5.14b i c), i zatim njihovim sabiranjem (ako je u svim sluajevima zadran isti
referentni smer), tj.

I 3 = I 3' + I 3''
Na osnovu slike 5.14b, je

I 3' =

E1
R3 R5
RR
+ 4 6
R3 + R5 R4 + R6

R5
R3 + R5

Na osnovu slike 5.14c, je

I 3'' =

E2
R3 R4
RR
+ 5 6
R3 + R4 R5 + R6

R4
R3 + R4

Slika 5.14. Primer primene teoreme superpozicije

Napomena: kod odreivanja struja brzo se dolazi do reenja ako se primeni princip strujnog
delitelja. (Sami nacrtajte eme na slici 5.14b i c na pogodan nain da biste razumeli prethodne
relacije.)

28

Anuliranje pobude znai postavljanje pobude na nulu ( E

stavimo

= 0 , odnosno I g = 0 ). To isto, znai da ako u jednaini

E = 0 , odnosno I g = 0 , to je isto kao da smo u mrei krajeve ING kratko spojili, odnosno za ISG otvorili.
59

5.7.3. Teoreme reciprociteta (uzajamnosti)

Neka u nekoj linearnoj mrei deluje samo jedan generator ems E i zanemarljive unutranje
otpornosti. Prema teoremi uzajamnosti ako taj generator vezan u grani j prouzrokuje u grani k
struju jaine I, tada bi on prouzrokovao istu toliku jainu struje u grani j ako bi bio vezan u grani k
(slika 5.15).

Slika 5.15. Uz formulaciju teoreme reciprociteta

Dokaz:
Polazei od izraza za konturnu struju po metodi KS (podpoglavlje 5.3)

Ik =

D
D1k
D
D
E11 + 2 k E 22 + , ..., + jk E jj + ,.. ., + nk E n
D
D
D
D

a kako postoji generator samo u konturi j (slika 5.15a), to je

Ik =

D jk
D

E jj =

D jk
D

E j , jer je za sluaj a) Ejj = Ej = E

Slino za sluaj na slici 5.15b je

Ij =

Dkj
D

E kk =

Dkj

Ek , jer je za sluaj b) Ekk = Ek = E

Kofaktori Djk i Dkj imaju oblike:

R( j 1),1

.
.
.
.

. R1, (k 1)
.
.
.
.
.
.

R( j +1),1
.
.
Rn1

.
.
.
.

.
.
.
.

R11
.
.
D jk = ( 1)

j+k

.
.
.
.
60

R1, (k +1)
.
.
.

.
.
.
.

. R1n
. .
. .
. .

.
.
.
.

.
.
.
.

. .
. .
. .
. Rnn

...

odnosno

R11

Dkj = ( 1)

j+k

. . R1, ( j 1)

R1, ( j +1) . . R1n

. .

. .

. .

. .

R(k 1),1 . .

. .

R( k +1),1 . .

. .

.
.
.

.
.

. .
. .

.
.

.
.

. .
. .

Rn1

. .

. . Rnn

...

Kako je Rkj = Rjk (videti metodu KS, podpoglavlje 5.3) za svako j i k, sledi da su kolone
determinante Dkj iste kao vrste determinante Djk i obrnuto. Kako determinanta ne menja vrednost
ako joj vrsta i kolone zamene mesta, sledi da je

Dkj = D jk
pa ako su Ej = Ek, sledi da je Ik = Ij, ime je teorema reciprociteta dokazana.
Teorema reciprociteta se moe proiriti i na strujne izvore, pri emu se rauna napon izmeu
nekih taaka.

5.7.4. Tevenenova i Nortonova teorema (teoreme ekvivalentnog generatora)

Prema Tevenenovoj teoremi, svaka mrea se u odnosu na bilo koje svoje dve take ponaa
kao realni naponski generator (RNG). Ako se ekvivalentni generator predstavlja kao realni strujni
generator (RSG), teorema se naziva Nortonova.

Tevenenova teorema
Posmatrajmo jednu sloenu mreu sa generatorima (aktivna mrea) u kojoj smo izdvojili
jednu granu u kojoj elimo proraunati struju (slika 5.16).

Slika 5.16. Primer elektrine mree za izvoenje teoreme ekvivalentnog generatora

Struja u mrei se nee promeniti ako u granu a-b, mree sa slike 5.16, ubacimo dva jednaka
ING, vrednosti koje sada neznamo, ali tako da se njihova dejstva meusobno ponitavaju (veza u
opoziciju), slika 5.17a.
Po principu (teoremi) superpozicije traenu struju moemo odrediti kao zbir dve struje za
dve mree ka na slici 5.17b i c.

61

a)

b)
c)
Slika 5.17. Dokaz Tevenenove teoreme pomou principa superpozicije
Menjajmo sada vrednost ems uvedenog generatora Eekv dok struja Iab ne postane jednaka
nuli, to odgovara prekinutoj (otvorenoj) grani a-b. Tada je
'
''
''
''
I ab = I ab
+ I ab
= 0 + I ab
= I ab

Kako se pasivna mrea (slika 5.17c) moe zameniti ekvivalentnim otpornikom, sledi da je
''
I ab = I ab
=

Eekv
ET
=
R + Rab R + RT

gde su:
- Eekv = ET napon izmeu taaka a-b pri otvorenoj grani a-b (napon praznog hoda),
- Rab = RT = Rekv otpornost izmeu taaka a-b za pasivnu mreu (mrea bez generatora).
Prema tome u odnosu na bilo koja svoja dva prikljuka, mrea se ponaa kao generator ems
ET (napon praznog hoda), i neke unutranje otpornosti RT (otpornost pasivnog kola), tj. mrea na
slici 5.16 odnosno 5.18a, se u odnosu na take a-b, moe zameniti sa naponskim generatorom, kao
na slici 5.18b, ime se dobija prosto kolo u kome je traena struja data relacijom

I ab = I =

62

ET
R + RT

a)
b)
Slika 5.18. Aktivna elektrina mrea (a) i njen ekvivalentni Tevenenov generator (b)

Nortonova teorema
Ako se mrea u odnosu na svoje dve take eli zameniti sa RSG, to se lako postie pomou
relacija ekvivalentnosti RSG sa RNG (slika 5.19, videti podpoglavlje 4.8):

ET = RT I s , RT = Rs

Slika 5.19.
Posle zamene, ovih relacija, u relaciju za struju Iab, dobijamo

I ab =

ET
RT
RN
= Is
= IN
R + RT
R + RT
R + RN

gde su
- IN = Iekv struja kratkog spoja izmeu taaka a-b (odreuje se kao struja kratkog spoja
izmeu taaka a-b),
- RN ima isto znaenje kao RT kod Tevenenove teoreme (odreuje se na isti nain).
Napomena: kod odreivanja ET i RT, korisno je zasebno nacrtati eme iz kojih se odreuju,
jer iskustvo pokazuje da se tada manje grei. Isto vai i za odreivanje IN i RN (imati u vidu da se RN
odreuje na isti nain kao i RT odnosno da je RN = RT).

Primer 5.6: Odrediti ekvivalentni generator za mreu na slici 5.20a.

a) ema za odreivanje ET
U ovom sluaju je ista kao i zadata mrea, jer je grana (izmeu taaka A i B) u odnosu na
koju se vri zamena, uklonjena (slika 5.21a).
Na osnovu slike 5.21a, za ems Tevenenovog generatora se dobija

U ab = ET = E + RI s
63

b) ema za odreivanje RT
Pasivna mrea za odreivanje RT prikazana je na slici 5.20b. Uoite kako su uklonjeni
generatori, tj. da je su krajevi ISG otvoreni, a krajevi ING kratkospojeni.
Na osnovu slike 5.20b, za unutranju otpornost Tevenenovog generatora se dobija

Rab = RT = R

Slika 5.20. Elektrina mrea (a) i njena pasivna mrea za odreivanje RT (b)

c) ema za odreivanje IN
Na osnovu slike 5.21a (uoite da su krajevi A i B kratko spojeni), za struju Nortonovog
generatora (primenom principa superpozicije) se dobija

I ab = I N = I s +

E
R

d) ema za odreivanje RT
Kako se unutranja otpornost Nortonovog generatora odreuje na isti nain kao i za
Tevenenov generator, to nije potrebno da ponavljamo to odreivanje, ve moemo samo
konstatovati

RN = RT = R
Na slici 5.21b je prikazan Nortonov generator kojim se zamenjuje mrea na slici 5.20a.
Napomena: Tevenenova i Nortonova teorema ne vae za nelinearne mree, jer su dokazane
preko teoreme superpozicije, izuzev kada je grana u odnosu na koju se ekvivalentira nelinearna.

Slika 5.21. Za mreu sa slike 5.20a: a) ema za odreivanje IN i b) ekvivalentni Nortonov generator

5.7.5. Teoreme kompenzacije

Po teoremama kompenzacije (supstitucije, zamene), deo elektrinog kola (element, grana,
sloena mrea) se moe zameniti sa ING ili ISG (kompenzacioni generatori).

64

Posmatrajmo granu otpornosti R koja je deo neke elektrine mree (slika 5.22). Neka je
jaina struje u grani I, pri emu I moe biti nepoznata, ali i unapred data.

Slika 5.22. Uz dokaz teoreme kompenzacije za granu sa otpornikom i strujom I

Pretpostavimo da je posmatrana grana deo zatvorene konture k u mrei za koju postavljamo
jednaine po II KZ. II KZ glasi

E RI = 0

Iz zbira

RI moemo izdvojiti jedan lan RI, pa dobijamo

E RI RI = 0
bezR

Ako stavimo RI = Eg, moemo pisati

(E E ) RI = 0
g

bezR

Prema tome u proizvoljnoj elektrinoj mrei jedna grana (ili njen deo) otpornosti R, kroz
koju postoji struja jaine I, moe se zameniti idealnim naponskim generatorom (ING) ems Eg = RI,
smera suprotnog smeru struje I (referentni kraj generatora je isti kao pozitivni kraj otpornika,
slika 5.23).
Vai i obrnuto: ako u grani sa strujom jaine I deluje, u suprotnom smeru od smera struje I,
izvor ems Eg, on se moe zameniti otpornikom otpornosti R = Eg/I.
Oba iskaza predstavljaju iskaz teoreme kompenzacije.

Slika 5.23. Po teoremi kompenzacije grana sa slike 5.22 moe se granom na slici
Teorema kompenzacije se moe iskazati i preko ekvivalencije strujnog generatora i grane u
kojoj je struja data i glasi: u svakoj mrei, grana sa otpornikom, kroz koji je jaina struje I, moe da
se zameni idealnim strujnim generatorom (ISG) iste jaine i smera struje kao struja I.
Ima i drugih iskaza. Po teoremi kompenzacije:
- deo kola izmeu taaka a-b sa poznatim naponom Uab moe se zameniti sa ING ija je ems
jednaka Uab,
- dve take sa Va Vb = 0, mogu se zameniti kratkim spojem,
- dve take sa I = 0, mogu se zameniti otvorenom vezom.
Takoe, vor elektrine mree u koji se stie vie grana moe se zameniti vorom sa tim
istim granama, ali u koji su ubaeni ING iste ems i istog smera delovanja s obzirom na vor (slika
5.24.)

65

Slika 5.24. a) vor sa tri grane, b) isti vor u koji su, po teoremi kompenzacije ubaeni ING ems E

Primer 5.7. Primenom teoreme kompenzacije: odrediti otpornost otpornika R, u mrei na

slici 5.25a, tako da napon izmeu njegovih krajeva bude UR =100 V i izraunati jainu struje u svim
granama, ako je E1 = 200 V, R1 = 10 , R2 = 50 .
Po teoremi kompenzacije, granu sa otpornikom, na kome je napon poznat, moemo zameniti
sa ING ems Eg = 100 V, ime dobijamo mreu na slici 5.25b.

Slika 5.25. Primer za ilustraciju primene teoreme kompenzacije

Primenimo metodu KS na mreu na slici 5.25b (ng = 3, n = 2, ng (n -1) = 3 - (2 - 1) = 2),
na dve konture oznaene na slici 5.25b, pa dobijamo

(R1 + R2 )I I R2 I II

= E1
R2 I I + R2 I II = E g

Posle zamene vrednosti i reavanja, dobijamo

I I = 10 A , I II = 8 A
Kako je

I R = I II , to imamo da je
E
U
100
R= R = g =
= 12,5
IR
IR
8

Struje u granama su:

I1 = I I = 10 A ,

I 2 = I I I II = 10 8 = 2 A ,

I R = I II = 8 A

Zadatak se moe i bre reiti (bez primene metode KS). Prema slici 5.25b je

E1 E g 200 100
100
=
= 10 A
= 2 A , I1 =
R2
50
R1
10
Kako je I R = I I I II = 8 A , sada je R = U / I R = 12,5 A .
I2 =

Eg

Teorema kompenzacije, u stvari, skrauje pisanje jednaina po Kirhofovim zakonima.

66

Kako I KZ i II KZ vae i za nelinearne mree, to teorema kompenzacije vai, ako u

posmatranoj mrei, ali ne i u posmatranoj grani, postoje nelinearni elementi, ali je sistem jednaina
kojim se kolo reava, sistem nelinearnih jednaina.

5.7.6. Teorema odranja snage u elektrinim mreama

Teorema odranja snage u elektrinim mreama glasi: Prema zakonu o odranju energije,
zbir snaga svih generatora u bilo kakvoj elektrinoj mrei sa vremenski konstantnim strujama mora
biti jednak zbiru snaga Dulovih gubitaka u pojedinim otpornicima u mrei, tj.

P = P
g

ili

(UI ) = (UI )
g

ili

P = 0

Bitno je razumeti da snaga generatora moe biti pozitivna i negativna, dok je snaga
Dulovih gubitaka uvek pozitivna.
Snaga generatora je negativna ako se optereenja u njemu kreu nasuprot delovanju stranih
sila. Drugaije reeno, snaga generatora je negativna ako su ems (odnosno napon izmeu njegovih
prikljuaka u sluaju strujnog generatora) i struja u njemu suprotnog stvarnog smera.
Teorema odranja snage u elektrinim mreama ima raznolike primene. Najdirektnija je,
moda, provera dobijenih vrednosti za jainu struje u svim granama mree odjednom (u granicama
tanosti zaokruivanja brojeva)29. To je mogue i pomou II KZ, ali je potrebno postaviti onoliko
jednaina koliko graf ima spojnica.
Za snage ne vai teorema superpozicije, jer je ona posledica linearnosti Kirhofovih zakona u
odnosu na napone i struje, a snage su srazmerne kvadratu struje ili napona, odnosno proizvodu
struje i napona.

5.8. Reavanje posebnih oblika elektrinih mrea

Sistematske metode, koje su do sada raene, ne dovode uvek najlake i najbre do rezultata,
iako one vae za najoptije tipove elektrinih mrea.
Izbor odgovarajue metode se postie iskustvom. Teko je dati opta uputstva. Svakom
problemu je potrebno pristupiti individualno. Ovde e biti izneto nekoliko primera.

Metoda proporcionalnih veliina

Spada u teoreme linearnosti. Posmatrajmo tzv. lestviastu mreu (slika 5.26). Potrebno je
odrediti struje u svim granama mree. Metodom KS i P treba reavati mnogo jednaina (koliko?).
Meutim, na osnovu optih jednaina konturnih struja se zakljuuje da je u svakoj grani
jaina struje srazmerna ems E. Stoga, ako se odrede struje grana za neku pretpostavljenu ems E,
mogu se nai struje i za vrednost E. Sve jaine struja naene za vrednosti ems E treba pomnoiti
odnosom E/ E.
Do prethodnog rezultata se moe doi na vie naina. Na primer, E i E se mogu tretirati i
kao promena E, pa primeniti teorema linearnosti (poglavlje 5.7.1):

I ' = a + bE'

I = a + bE , i

Kako nema generatora koji su nepromenjivi (u mrei je samo jedan generator i taj smo
pretpostavili da se menja sa E na E), to je a = 0, pa iz te dve relacije sledi da je
29

Ako teorema odranja snage nije zadovoljena, verovatno je napravljena greka pri reavanju kola ili proraunu snage.
Ako je teorema zadovoljena, to jo nije garancija da nije uinjena greka, jer je mogue da su napravljene dve greke
ije se dejstvo meusobno poniti.

67

I = I'

E
E'

Slika 5.26. Primer lestviaste elektrine mree

Radi odreivanja struje za pretpostavljenu vrednost E, zamislimo da kroz R8 postoji struja
jaine I = 1 A (pretpostavi se vrednost sa kojom se lako rauna). Na osnovu toga se nae UCo. Zatim
se moe nai jaina struje kroz R6, pa zatim kroz R5, pa UBo, pa I4 kroz R4 itd. Na kraju bismo nali
vrednost E za takvu pretpostavljenu vrednost struje. Sada se struje u granama, u stvarnoj mrei,
nalaze mnoenjem ovako naenih struja sa E/E.

Korienje simetrije sistema

Posmatrajmo elektrinu mreu na slici 5.27.
Po metodi KS i P treba reavati 4 jednaine. Meutim, ako se uoi da je mrea simetrina
du linije A-B, moe se podeliti na dve jednake mree sa po 2 konture (slika 5.28).

Slika 5.27. Primer elektrine mree sa mogunou reavanja korienjem simetrije

Pri podeli, otpornici u preseenim granama se moraju udvostruiti (kao kada dva otpornika
vezujemo paralelno), a ems ostaju iste (kao kada dva ING vezujemo paralelno, pa ems moraju da im
budu iste). Ako se u grani koja se preseca nalazi ISG, onda se u preseenim granama struja ISG
prepolovljava (kao kada dva ista ISG vezujemo paralelno, pa je struja kroz zajedniki prikljuak
dvostruko vea).
Dalji postupak reavanja mree je jednostavan. Koristi se bilo koja metoda koja daje najbre
reenje.
Kako treba interpretirati dobijene rezultate u preseenoj, u odnosu na stvarnu mreu? Struje
u nepreseenim granama su iste kao u stvarnoj mrei, a u preseenoj grani struja je dva puta manja
nego u stvarnoj grani.
68

Slika 5.28. Stanje u mrei sa slike 5.27 se moe dobiti sabiranjem stanja u dve polovine
Posmatrajmo (jo jedan) primer: 6 jednakih otpornika otpornosti R vezanih du ivica
tetraedra. Trai se ekvivalentna otpornost izmeu dva temena (na slici 5.29a prikazano u jednoj
ravni). Naravno, do rezultata je mogue doi i transfiguracijom nekog od trouglova u zvezdu ili
neke od zvezde u trougao (uraditi sami, mogue je na vie naina).

a)
b)
Slika 5.29. Primer veze est jednakih otpornika (a) i odgovarajua prostija veza do koje se dolazi
primenom simetrije (b)
Meutim, do rezultata je mogue doi i bre. Zbog simetrije take C i D e biti na istom
potencijalu, pa je razlika potencijala nula, pa se po teoremi kompenzacije grana izmeu taaka C i D
moe zameniti kratkom vezom, odnosno take spojiti (slika 5.29b). Sada se lako dolazi do rezultata

Re =

R
2

Ima zadataka i sa lestviastim mreama, gde se moe primeniti simetrija.

5.9. Elementi nelinearnih elektrinih mrea

Sva dosadanja razmatranja odnosila su se na elektrine mree sa linearnim otpornicima i
generatorima. Naponsko-strujna karakteristika otpornika prikazana je na slici 5.30a, a RNG na slici
5.30b (videti i slike 3.2 i 4.11), a za ING videti sliku 4.8 i 4.20a. Za otpornik (slika 5.30a) ta
karakteristika se naziva i volt-amperska karakteristika

69

Slika 5.30. Naponsko-strujna karakteristika: a) otpornika, b) RNG

Meutim, videli smo da otpornost zavisi od temperature nelinearno. Strogo uzevi linearnih
elemenata i nema, ve se neki elementi mogu smatrati priblino linearnim.
Mree sa nelinearnim elementima nazivaju se nelinearne mree, i njihova analiza je mnogo
sloenija.
Nelinearni elementi mogu se podeliti u dve grupe:
- elementi ija je nelinearnost posledica promene uslova rada, ali nije sutinska osobina
elementa (promena otpornosti sa temperaturom, na primer, termistori, ija je naponskostrujna karakteristika prikazana na slici 5.31a), ako je temperatura konstantna i otpornost je
konstantna. Na delu karakeristike, gde je I const. , termistor se praktino ponaa kao ISG.
Na slici 5.31b je prikazan simbol termistora, pri emu je oznaka R samo simbol, a ne i
vrednost otpornosti;
- elementi ija je naponsko-strujna karakteristika nelinearna i pri sasvim konstantnim radnim
uslovima, pa im je nelinearnost sutinska osobina (sijalica, poluprovodniki elementi:
tranzistori, diode).
-

Slika 5.31. Termistor: a) naponsko-strujna karakteristika, b) simbol na elektrinim emama

Naponsko-strujna karakteristika poluprovodnike diode prikazana je na slici 5.32a, realni
oblik, i na slici 5.32b, idealizovani oblik (dve varijante: puna linija i crtkana linija).
Za razliite oblasti idealizovane karakteristike, poluprovodnika dioda, iji je simbol
prikazan na slici 5.33a, se moe predstaviti otvorenom vezom, sa RNG ili ING, zavisno od dela i
vrste idealizovane karakteristike (slike 5.33 b, c i d).

70

Slika 5.32. Naponsko-strujna karakteristika poluprovodnike diode: a) realna, b) idealizovana

Slika 5.33. Poluprovodnika dioda: a) simbol na elektrinim emama,

b) eme poluprovodnike diode kao nelinearnog elementa pojedine segmente izlomljene linearne
karakteristike za U 0,6 V, c) za U = 0,6 V i d) za I 0

71

6. ELEKTRINE MREE SA KONDENZATORIMA

U praksi se esto sreu mree u kojima su, pored otpornika i generatora, prikljueni i
kondenzatori (mada ree kod vremenski konstantnih struja, ali je razumevanje postupka analize od
vanosti za promenjive struje).
Mree sa kondenzatorima se mogu podeliti u dve grupe:
- mree koje sadre i otpornike i kondenzatore, u kojima postoje struje bar kroz neke grane,
- elektrostatske mree, u kojima je u svakoj grani vezan bar jedan kondenzator, te u konanom
(ustaljenom, ravnotenom, stacinarnom ) stanju nema struje ni kroz jednu granu.
Zbog nesavrenosti dielektrika, kroz optereen kondenzator, uvek postoji neka mala jaina
struje (kondukciona struja, struja provodnosti), ali se ona obino zanemaruje.
U ovom predmetu ne razmatramo prelazni proces30 pri optereivanju i rastereivanju
kondenzatora, ve samo ustaljeno (ravnoteno, stacionarno) stanje.
Kod kondenzatora se razlikuje poetna optereenost (naelektrisanje) Q0, krajnja optereenost
Q i pomerena (protekla, ukupna protekla) koliina naelektrisanja q, koja se deava pri promeni
reima rada (stanja u kolu) od jednog do drugog ravnotenog stanja31. Veza izmeu ove tri veliine
je

Q = q Q0

(6.1)
gde se + uzima ako su sve ove tri veliine istog referentnog smera (slika 6.1), a - se uzima ako
je poetna optereenost suprotnog referentnog smera od krajnje i protekle optereenosti
(podrazumeva se da su krajnja i protekla optereenost istog referentnog smera). Pri ukljuivanju u
kolo, kondenzator moe imati neku poetnu optereenost Q0, ili moe biti neoptereen (prazan). Pri
promeni stanja u kolu, optereenost kondenzatora u prethodnom stanju se smatra za poetnu
optereenost.

Slika 6.1. Uz definiciju veze poetna optereenosti Q0, krajnje optereenost Q i pomerena koliine
naelektrisanja q
Ako je kondenzator bio neoptereen (prazan), posle optereivanja (punjenja) je Q = q
(prema istom referentnom smeru) Za referentne smerove kao na slici 6.1 vai

Uc =
30

Q
C

Proces koji se deava od jednog do drugog stacionarnog stanja, na primer pri ukljuivanju ili iskljuivanju generatora,
kada se deavaju promene naelektrisanja i napona na kondenzatorima, odnosno struja i napona u kolu.
31
Pomerena koliina elektriciteta q je ukupni protok od ukljuivanja generatora (izvora) u kolo sa kondenzatorom (ima)
do uspostavljanja stacionarnog stanja, odnosno od jednog stacionarnog stanja do drugog stacionarnog stanja.
Ovde ne posmatramo prelazni proces koji nastaje pri ukljuivanju ili iskljuivanju generatora, odnosno pri promeni
stanja pri prebacivanju prekidaa, odnosno ne posmatramo zavisnost q od vremena tj. q(t). Nije nam ni potrebno. Treba
nam samo ukupan protok (pomerena koliina naelektrisanja) q, koji je q = Q, ako je Qo = 0.
Taj prelazni proces je relativno kratak. Ponekad su prelazni procesi nepoeljni (pa se preduzimaju mere za njihovo
ublaavanje), a ponekad se koriste (na primer u impulsnoj elektronici). Mi emo posmatrati stacionarna stanja. Prelazni
procesi se analiziraju u predmetu Teorija elektrinih kola.

72

Ako je referentni smer za Uc suprotan od smera na slici 6.1, onda vai relacija

Uc =

Q
C

6.1. Mree sa otpornicima i kondenzatorima

Jednostavno se analiziraju ako se ima u vidu da vremenski konstantna struja moe da postoji
samo kroz grane koje ne sadre kondenzator (u ustaljenom stanju vremenski konstatna struja kroz
kondenzator ne protie). Zbog toga je napon izmeu krajeva grane koja sadri samo kondenzator
(moe i otpornik) jednak naponu izmeu elektroda kondenzatora u toj grani (na otporniku nema
pada napona).
Osnovni zadatak je odreivanje raspodele napona na kondenzatorima koristei pravila za
izraunavanje napona izmeu dve take i izraunavanje vrednosti struja.
Mogu se traiti i protekle koliine elektriciteta kroz grane sa kondenzatorima kada mrea iz
jednog ravnotenog stanja prelazi u drugo ravnoteno stanje.
Postupak reavanja elektrine mree sa otpornicima i kondenzatorima ilustovaemo na
primeru. Posmatrajmo mreu na slici 6.2. Neka je E1 = 8 V, E2 = 10 V i R = 4 .

Slika 6.2. Primer elektrine mree sa otpornicima i kondenzatorima

Postupak reavanja je sledei. Kondenzatori se uklone iz mree (kroz njih ne tee vremenski
konstantna struja, pa se po teoremi kompenzacije mogu zameniti otvorenom vezom), slika 6.3.

Slika 6.3. U stacionarnom stanju kondenzatori u mrei sa slike 6.2 se mogu zameniti otvorenim
vezama i razlikom potencijala na krajevima otvorenih veza

73

Zatim se odrede naponi izmeu taaka gde su bili prikljueni kondenzatori, koristei metode
za reavanje mrea sa vremenski konstantnim strujama. Prvo se odredi struja kroz konturu(e) koju
ine grane u kojima nema kondenzatora (ako takve konture postoje). Tako u mrei sa slike 6.3 je
struja, prema referentnom smeru na slici,
E
8
= 0 ,5 A
I = 1 =
4 R 16
Napon izmeu prikljuaka kondenzatora C1 (prema referentnom smeru oznaenom na slici
6.3) se moe odrediti du vie putanja (za mree sa vremenski konstantnim strujama napon (razlika
potencijala) su kao i u elektrostatici, tj. ne zavise od putanje du koje se raunaju), na primer

U c1 = RI + RI = 2 RI = 4V du grana levo na slici 6.332,

odnosno

U c1 = RI + E1 RI = 2 RI + E1 = 4V du grana desno na slici 6.3.

Na isti nain

U c2 = RI + ( RI ) ( E2 ) = E2 2 RI = 6V

du unutranje konture na slici 6.3,

odnosno

U c2 = RI + RI ( E2 ) E1 = 2 RI + E2 E1 = 6V

du spoljanje konture na slici 6.3.

Optereenost kondenzatora C1 je data relacijom (nije zadata vrednost C1):

Qc1 = C1U c1

6.2. Elektrostatske mree

Elektrostatske (elektrostatike) mree su mree u kojima ni kroz jednu granu nema struje, tj.
svaka grana sadri redno vezan kondenzator. I i II KZ, u neto modifikovanom obliku, vae i za ove
mree.
I KZ se primenjuje na pomerene (protekle) koliine elektriciteta (q), slino strujama

q = 0 , ili

ul

= qizl , za vorove

Pravilo o predznacima za q kod sumiranja je isto kao kod I KZ za struje.

II KZ se primenjuje na krajnje koliine elektriciteta (Q)

E C = 0 , ili

E = C , za nezavisne konture.

Pored jednaina za I i II KZ, za svaki kondenzator potrebno je napisati i relaciju (6.1) uz

odgovarajue referentne smerove za krajnju, poetnu i pomerenu optereenost, tj

Q = q Q0
U jednaini za II KZ su ista kao pravila koja smo usvojili ranije, ako struju I zamenimo sa Q:
- za E se uzima predznak + ako je referentni smer E isti kao smer orijentacije konture, u
suprotnom se uzima -;
- za Q/C se uzima predznak + ako se pri obilasku konture (u smeru orijentacije konture)
prvo naie na kraj kondenzatora za koji je pretpostavljeno da je pozitivan (+), tj. ako su
smer konture i smer optereenosti isti (pozitivna je ona elektroda kondenzatora ka kojoj je
usmerena strelica za referentni smer optereenosti), u suprotnom se uzima -;
32

Kroz otpornik ne tee struja, jer je u grani sa kondenzatorom (koji je prekid za vremenski konstantnu struju), pa je
napon izmeu njegovih krajeva jednak nuli. Po teoremi kompenzacije moe se otpornik zameniti kratkom vezom.

74

Sistem jednaina za I i II KZ se mora dopuniti sa relacijom 6.1 za svaki kondenzator.

Ilustrovaemo primenu ovih zakona na jednom primeru.

Primer 6.1. Za elektrostatsku mreu na slici 6.4a, gde je E1 = 18 V, E2 = 8 V, Q30 = 20 C,

C1 = 4 F, C2 = 6 F i C3 = 10 F, odrediti optereenosti kondenzatora i napone na kondenzatorima
posle zatvaranja prekidaa P.
Oigledno u ovom sluaju dolazi do promene stanja u kolu (pri promeni poloaja prekidaa),
a pomerene koliine elektriciteta su razlike krajnjeg (po zatvaranju prekidaa) i poetnog (pre
zatvaranja prekidaa) stanja. Prema tome potrebno je prvo odrediti optereenosti kondenzatora kada
je prekida P otvoren (poetno stanje, slika 6.4b), a zatim i kada je prekida P zatvoren (krajnje
stanje, slika 6.4c), pri emu su poetne optereenosti kondenzatora u ovom sluaju optereenosti
kondenzatora u stanju kada je P otvoren.

Slika 6.4a. Primer elektrostatske mree

Za sluaj kada je P otvoren (slika 6.4b), za odabrani smer obilaska konture i za odabrane
referentne smerove za optereenosti, I KZ je

q1 = q2 = q ,
33

II KZ je:

Q1o Q2o
+
= E1 E2 ,
C2 C1
a relacija (6.1) za svaki kondenzator

Q1o = Q0 = q1 = q

Q2o = Qo = q2 = q

34

ijim se reavanjem dobija

Qo =

C1C 2
(E1 E2 ) = 24 C
C1 + C 2

Slika 6.4b. Elektrostatska mrea sa slike 6.4a kada je prekida P otvoren

33

Ovde smo krajnje optereenosti u stanju kada je prekida P otvoren obeleili sa indeksom 0 jer e to biti poetne
optereenosti za stanje kada se prekida P zatvori.
34
U ovom sluaju se do optereenosti moe doi i svoenjem redne veze kondenzatora na jedan kondenzator, to se vidi
i iz dobijene relacije za Q. Meutim, treba imati u vidu da zamena veze kondenzatora ekvivalentnim vai samo ako su
kondenzatori (svi) bez poetnog optereenja, tj. prazni.

75

U situaciji kada je P zatvoren (slika 6.4c), za odabrane konture i referentne smerove za

protekle koliine elektriciteta, dobija se sledei sistem jednaina

q1 = q2 + q3
Q1 Q2
+
= E1 E2
C1 C2
Q1 Q3
+
= E1
C1 C3

vor 1
I kontura
II kontura
uz veze (prema relaciji 6.1)

Q1 = q1 + Q10
Q2 = q2 + Q20

Q3 = q3 Q30

Slika 6.4c. Elektrostatska mrea sa slike 6.4a posle zatvaranja prekidaa P

Posle zamene tih relacija u relacije za II KZ, sistem jednaina je

vor 1
I kontura

II kontura

q1 = q2 + q3
q2 + Q20 q1 + Q10
+
= E1 E2
C2
C1
q3 Q30 q1 + Q10
+
= E1
C3
C1

Posle zamene poznatih veliina i reavanja, dobijaju se

q1 = 28C , q2 = 42C

q3 = 70C
i
Na osnovu relacija koje povezuju krajnje, poetne i protekle optereenosti, dobija se

Q3 = 50C

Q1 = 52C , Q2 = 18C i

Za napone na prikljucima kondenzatora, prema usvojenim referentnim smerovima, dobija

se

U c1 =

Q1
Q
= 13V , U c2 = 2 = 3V
C1
C2
76

U c3 =

Q3
= 5V
C3

Napomena: U elektrostatskoj mrei nemogu postojati strujni generatori jer bi to protivreilo

definiciji elektrostatike mree. Ako postoje otpornici oni se po teoremi kompenzacije mogu
zameniti kratkim vezama, jer kroz njih ne tee struja (napon izmeu njihovih krajeva jednak je
nuli).

6.3. Bilans energije u kolima sa kondenzatorima

Punjenje (optereivanje) kondenzatora
Posmatramo kolo na slici 6.5. Posle dovoljno dugo vremena nakon zatvaranja prekidaa P,
napon na krajevima kondenzatora postaje U c = E (nema vie proticanja naelektrisanja,
2

CE
kondenzator je optereen, tj. pun), a energija kondenzatora Wc =
.
2

Slika 6.5. Prikljuivanje neoptereenog kondenzatora na naponski generator

(optereivanje kondenzatora)
Rad idealnog naponskog generatora (videti odeljak 4.1) je

Ag = AE = QE = CE 2 , jer je Q = CU = CE
Po zakonu o odranju energije, energija generatora utroena je na pretvaranje u toplotu na
otporniku i na energiju sadranu u kondenzatoru, pa vai

AE = Aj + Wc
Imajui u vidu prethodne izraze za

AE i Wc , sledi da je rad pretvoren u toplotu

1
1
Aj = CE 2 = AE
2
2
Dakle, u ovom sluaju se rad ING deli na dva jednaka dela, bez obzira na vrednost R, (jedan
deo (pola) energije se akumulira u kondenzatoru (energija kondenzatora), a drugi deo (pola) na
Dulove gubitke u otporniku).
Ako je kondenzator C, pre zatvaranja prekidaa P, bio optereen sa Qo, tada je (slika 6.6),
posle zatvaranja prekidaa:

Ag = AE = Aj + Wc
gde je Wc razlika energije kondenzatora posle i pre zatvaranja prekidaa (promene stanja), tj.

Wc = WC posle WC pre
odnosno

Ag = AE = Aj + WC posle WC pre
77

(6.2)

pa je
2
1
CE
Aj AE , ali je WC posle =
2
2

Slika 6.6. Prikljuivanje optereenog kondenzatora na naponski generator

Pranjenje (rastereivanje) kondenzatora

Ako u kolu nema generatora, ve samo kondenzator optereen sa Qo, tada je u relaciji (6.2)
Ag = 0, jer je E = 0 . Takoe je WC posle = 0, jer se kondenzator nakon dovoljno dugo vremena, posle
zatvaranja prekidaa P, potpuno rastereti (isprazni), pa je rad pretvoren u toplotu

Aj = WC pre

CU c2
=
2

U ovom sluaju (slika 6.7), moemo smatrati da se kondenzator u odnosu na otpornik

ponaa kao generator (ali samo dok se ne isprazni, nije pravi generator). Celokupna energija
akumulirana u kondenzatoru se, u procesu rastereivanja, pretvori u toplotu na otporniku.

Slika 6.7. Rastereivanje kondenzatora

Ako u kolu ima vie kondenzatora onda je WC pre jednako sumi energija u svim
kondenzatorima pre promene stanja. Analogno vai i za energiju kondenzatora posle promene stanja
u kolu (naravno potrebno je odrediti optereenosti kondenzatora posle promene stanja).

Kolo sa dva kondenzatora

Posmatrajmo situaciju u kolu na slici 6.8, sa dva kondenzatora identine kapacitivnosti C, u
kome je jedan kondenzator (C1) prethodno optereen a drugi (C2) nije, a nema generatora u kolu.

Qo2
Pre zatvaranja prekidaa energija kondenzatora C1 je bila Wc1 =
, a kondenzatora C2 je
2C
bila jednaka nuli (neoptereen), pa je ukupna energija oba kondenzatora, pre zatvaranja prekidaa P,
bila

78

Qo2
Wc0 = Wc10 + Wc20 = Wc10 =
2C

Slika 6.8. Primer kola sa dva kondenzatora od kojih je jedan optereen

Posle zatvaranja pekidaa P, i uspostavljanja stacionarnog stanja, moemo pisati sistem
jednaina (prema istom referentnom smeru za q, Q1 i Q2, u smeru kazaljke na satu):

q1 = q2 = q ,
Q1 Q2
+
= 0,
C1 C2
Q1 = q1 + Q0
i

Q2 = q

ijim reavanjem se dobija

q=

C2
Q0
C1 + C2

odakle se za C1 = C2 = C dobija

q=

Q0
2

pa je (prema istom fererentnom smeru)

Q1 =

Q0
Q0
i Q2 =
2
2

Sada je energija kondenzatora C1 i C2:

Q2

Qo2
Wc1 = Wc2 =
=
2C 8C
pa je ukupna energija u oba kondenzatora

Qo2
Wc = Wc1 + Wc2 =
4C
Iz zakona o odranju energije (relacija 6.2) sledi

Aj = Wco Wc
gde je Aj rad pretvoren u toplotu u toku prelaznog procesa (promene stanja), koji je, naem sluaju,
jednak

Aj =

Qo2
4C

79

LITERATURA
1. orevi R. A.: Osnovi elektrotehnike 1. deo, stalne struje, Akademska misao, Beograd,
2006.
2. Milatovi B.: Osnovi elektrotehnike 1, Svjetlost, Sarajevo, 1983.
3. Pinter V.: Osnove elektrotehnike, knjiga prva, Tehnika knjiga, Zagreb, 1978.
4. Pokorni S.: Osnovi elektrotehnike 1, vremenski konstantne elektrine struje, skripta,
Elektrotehniki fakultet, Istono Sarajevo, 2009.
5. Pokorni S.: Osnovi elektrotehnike 1, elektrostatika, skripta, Elektrotehniki fakultet, Istono
Sarajevo, 2014.
6. Pokorni S.: Laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike 1 i 2, praktikum, Elektrotehniki
fakultet, Istono Sarajevo, 2012.
7. Pokorni S.: Laboratorijske vebe iz elektrotehnike i teorije elektrinih kola (praktikum),
Univerzitet Vojske Jugoslavije, Beograd, 1993.
8. Popovi B.: Osnovi elektrotehnike 1, Graevinska knjiga, Beograd, 1976.
9. Popovi B., orevi A.: Osnovi elektrotehnike 3, zbirka pitanja i zadataka, Graevinska
knjiga, Beograd, 1981.
10. Purcell M. E., Morin J. D.: Electricity and Magnetism, Cambridge University Press, third
edition, 2014.
11. Ranojevi M.: Osnovi elektrotehnike, Graevinska knjiga, Beograd, 1968.

80

PRILOZI
SPISAK UPOTREBLJENIH SKRAENICA I OZNAKA
specifina otpornost

q protekla (pomerena) koliina naelektrisanja (optereenosti)

specifina provodnost

C kapacitivnost kondenzatora
E intenzitet elektrinog polja, elektromotorna sila
ems elektromotorna sila
I vremenski konstantna struja
ING idealni naponski generator
ISG idealni strujni generator
KS konturne struje
P potencijali vorova
R otpornost otpornika
RNG realni naponski generator
RSG realni strujni generator
t vreme, temperatura
Q naelektrisanje (optereenost)
U vremenski konstantan napon

81