Visoka Tehnoloka kola Strukovnih Studija abac

SEMINARSKI RAD
Predmet: Informacione Tehnologije
Tema rada: Raunarski Mi

Profesor: Ana Kovaevi

Student: Marko Koji 4-103/2010

Sadraj

Uvod.............................................................. 3
Nastanak i istorija mia ................................. 4
Tehnologija izrade mehanizma ...................... 8
Interfejsi za povezivanje mieva na raunar ..11

Konfiguracija mieva u operativnim sistemima ...12

Vrste mieva .................................................15

Zakljuak ......................................................16
Literatura 17

UVOD
Raunar,
predstavlja
sklop
visokotehnolokih komponenti (hardware)
oplemenjenih programima (software) sa
zajednikim ciljem da se omogui masovna
obrada podataka, bavljenje grafikim
dizajnom, praenje tehnolokog procesa
proizvodnih
programa,
upravljanje
komunikacionim sistemima.
U kompnente spadaju monitor, tastatura, mi, kuite, matina ploa, napojna
jedinica, hard disk, grafika kartica, modem, CD ita/pisa. A u programe,
operativni sistem (Windows) kao osnovni program na koji se nadograuju svi
drug programi (MS Office, Photoshop itd.) potrebni za obavljanje specifinih
zadataka. Tema ovog seminarsko rada e biti kompjuterski mi. Mi
predstavlja ulazni, takozvani pokazivaki ureaj sa kojim se moemo kretati
dvodimenzionalno po naem ispisu na monitoru. Kuite mu je napravljeno od
plastike i sastoji se od malo pokretnih dijelova. Na vrhu kuista je prostor
rezervisan za tastere, kojih je obino dva a a danas se prozvode i mievi sa
vie tastera. Napravljen je da detektuje pokret i da se kursor (strelica koja
predstavlja mia na monitoru) u zavisnosti od podeene brzine kretanja
kursora na raunaru i duine pokreta pozicionira na eljene koordinate.

Nastank i istorija raunarskog

mia
Prije tano 41 godinu tanije 1968 na Stenfordskom institutu Daglas Engelbart
(Douglas C. Engelbart) je napravio prvi raunarski mi. Od svog izuma on nije
dobio niti jednu marku jer svoj patent nije na vrijeme autorski zatitio, a u
medjuvremenu se pojavilo toliko verzija mia da nije video nikakav smisao u
traenju novca za svoj izum koji je uveliko promenio korienje raunara. Kada ga
je 1968. pokazao svojim kolegama, s tim da prvi mi ni najmanje nije liio na
dananje mieve, svi su bili iznenaeni to je Engelbart uopte odluio da napravi
takav ureaj, jer u to vreme ni kompjuteri nisu bili u nekoj iroj upotrebi...

Dakle, suprotno miljenjima dananje omladine, mi nije doao ni iz Microsofta ni iz Apple-a, ve s instituta u Stenfordu. Ime je dobio jer zaista lii na
pravog mia, iako je s vremenom napravljeno toliko modela da je pitanje kako
bi ga nazvali da je prvi izgledao kao, na primer, novi Logitech-ov beini Air
Mouse.

Nastank i istorija raunarskog

mia
Mievi koje danas koristimo prvi su poeli da proizvode dizajneri u Kseroksu i
smatraju se jednim od najveih izuma u kompjuterskom svetu, s obzirom na to da je
njihova pojava uveliko proirila upotrebu kompjutera. Do tada su, naime, korisnici
bili iskljuivo okrenuti tastaturi i bezbrojnim "shortcut kombinacijama, ne bi li

uradili bilo kakav posao na kompjuteru. Engelbart je mia napravio poslije

detaljne analize ve postojeih ureaja i njihovih karakteristika. Kako je
jednom objasnio, sve tada postojee ureaje poredao je onim redoslijedom
kakav je ve dugo postojao u periodnom sistemu elemenata, pa je na isti nain
napravio tabelu za "gadget" ureaje. Kao to tabela prirodnih elemenata
odreenim nainom korienja dovodi do saznanja o novim elementima, tako
je i ova tabela dovela Engelbarta do ureaja koji jo ne postoji, a to je bio mi.
"Originalni mi imao je kabl s prednje strane, ali je brzo prebaen na zadnju,
jer je smetao pri radu. Bio je to
jednostavan mehaniki ureaj s dva diska
na donjoj strani. Tim miem se moglo klikati i okretati, ime su se na
kompjuteru mogle nacrtati savreno ravne vodoravne i uspravne linije. Veina
mieva i dalje je mehanika, samo to umjesto diskova imaju kuglice. Ne zna
se ko je tano dao ime miu, ali zbog slinosti sa pravim miem taj se naziv
poeo koristiti, tako da je to na kraju prihaveno i kao zvanino ime ureaja.

Nastank i istorija raunarskog

mia
Od tada je mi doivjeo brojne promjene, a prva
vea dogodila se oko 2000, kada je napravljen
prvi optiki mi. Uslijedilo je nekoliko varijanti
optikih mieva, zatim laserski mi, beini, 3D,
s vie od dva tastera itd. Broj modela mieva
danas je teko nabrojati, jer ih proizvodi svaka
kompanija koja se

bavi tehnologijom, a vie nisu samo "pomagalo" za rad na kompjuteru ve se

koriste i za igrice, to trai modele s pet ili vie tastera. Upravo je broj tastera
izazvao najvee kontroverze oko mia, i to poto je Apple sve svoje kompjutere
opremio miem koji ima samo jedan taster. Apple je promovisao takvog mia s
argumentom da je jednostavniji za korienje, a za mieve s vie tastera je reeno
da zbunjuju korisnike, naroito nove. I danas se svi Apple-ovi mievi mogu koristiti
samo s jednom tipkom, iako su u meuvremenu, tanije 2005, proizveli mia s
vie tastera i nazvali ga "mighty mouse". S druge strane, oni koji su podravali
korienje mieva s vie tastera upozoravali su na to da je mi s jednim tasterom
nezgodan za rad, jer da bi se uradila neka komplikovanija operacija, uvek se mora
pritisnuti jedan taster na tastaturi, najee "ctrl" ili "alt", pa su tako stalno
zauzete obe ruke.

Nastank i istorija raunarskog

mia
Meutim, proizvoai su nastavili da proizvode mieve s pet i vie
tastera, koji korisnicima omoguavaju razne funkcije, zavisno od
kompjutera na kojima rade. Takvi mievi su najpopularniji za igrice,
jer dozvoljavaju igraima akcije koje neki drugi mogu izvesti samo
na tastaturi, pa su tako igrai s naprednim mievima u prednosti
prilikom igranja. ak je i "otac" mia, Engelbart, vie puta
naglaavao da e uvek podravati ideje koje ukljuuju to vei broj
tastera. Naime, njegov prototip, koji je kasnije posluio za
dizajniranje dananjih mieva, bio je napravljen tako da je podravao
tri tastera, ali Engelbart je rekao da je to bilo samo zato jer nisu znali
gdje bi stavili dodatne tastere.

Tehnologija izrade mehanizma

Najosnovnija tehnologija za izradu mehanizma koji
omoguuje miu da prepozna pomicanje je
zasnovana na elektromehanici.. Elektronski dio je
sastavljen od dva optoizolatora (elektronski sklop
koji se sastoji od (diode) koja pri prolasku struje kroz
nju emituje svetlost tj. LED-a . Mehaniki dio je
sastavljen od jedne kuglice koja je izraena
(najee) od teflona i
dva zupanika. Princip rada je slijedei: kada pomjerimo mia po nekoj
relativno hrapavoj povrini, kuglica se pokrene i zavrti zupanike.
Optoizolatori registruju pomjeranje zupanika i alju signal u elektronski
sklop koji ga dalje pretvara u signal razumljiv raunaru i alje mu ga.
Novija tehnologija za izradu mehanizma koji bi registrovali pomak mia po
nekoj povrini se zasniva na optici. Vano je napomenuti da kod ovih novih
mieva ne postoje pokretni dijelovi. Na njegovoj donjoj strani su
smjetene dvije komponente. Prva je LED dioda koja emituje svijetlost.
Druga komponenta je CCD (specijalna vrsta optoelektrinog integralnog
kola) ip.

Tehnologija izrade mehanizma

Ovaj ip radi po principu kamere, samo to se on pali i gasi u vrlo kratkim
vremenskim razmacima. Naime, kada optikog mia stavimo na neku povrinu
koja idealno ne odbija svijetlost i kada ga pomjeramo, CCD ip registruje te
pomjeraje. Razumljivim jezikom reeno, CCD ip snima sliku ispod sebe (koju
osvetljava LED dioda) i pri pomjeranju mia CCD ip poredi sliku sa poetnog
poloaja sa slikom koja se dobila pomjeranjem i alje to elektronskom sklopu koji
provjerava na koju je stranu pomjeren mi uporeujui dobijene slike. Treba
napomenuti da se ovaj proces odvija veoma brzo i da bi trebalo da se odvija to
bre moe, da bi se dobila to bolja preciznost.
Najnovija tehnologija je mi sa laserskim zrakom. Radi na principu laserskih
zraka, poto je kod optikih bio problem sa jednobojnom podlogom koja nije
imala detalja, a najvei problem je bila podloga crvene boje (jer je led dioda koja
osvetljava podlogu takoe crvena), te probleme je rijeio laser. Ovom miu nije
potrebna spoljanja svijetlost, poto posjeduje laser, svjetlost odreene talasne
duine, te nije potrebna posebna podloga, radi ak i na staklu, potrebno je da je
staklo samo malo uprljano. Ovi mievi funkcioniu na principu mjerenja vremena
koje je potrebno da bi se emitovan laserski zrak vratio primopredajniku. Za
odbijanje lasera je dovoljno zrnce praine ili otisak prsta na staklu.

Tehnologija izrade mehanizma

Ovi mievi su precizniji i bri. Prave se u rezolucijama od 1000 do
2500 tpi (taaka po inu), dok su optiki ili od 800 tpi, a kuglini su
maksimalno ili do 520 tpi. Laserski mievi su savreniji jer troe
manje energije, ne svjetle (makar mi to okom ne vidimo), ne prljaju
se, bri su od klasinih optikih.

Interfejsi za povezivanje mieva

na raunar
U poetku je interfejs bio serijski, ali se od 1997. godine zamenjuje
za to specijalnim portom ija oznaka je PS/2. Ovaj interfejs je obino
zelene boje tako da lako moemo prepoznati u koji port treba
prikljuiti kabal od mia. U dananje vreme se proizvode i mievi koji
se prikljuuju u USB port (uglavnom su to optiki i laserski mievi)
jer je on univerzalan i postoji na skoro svim dananjim raunarima.
Treba napomenuti i da postoje mievi koji se ne povezuju kablovima
sa raunarom. Naime, oni posjeduju bazu (naziv za ureaj koji
prima signale od mia) koja je preko, gore navedenih portova,
povezana sa raunarom, a sam mi komunicira sa bazom preko
infracrvenih ili radio talasa. Znai, ipak se baza mora kablom
povezati na raunar, dok sam mi mora opet koristiti baterije da bi
mogao slati signale ka bazi.

Konfiguracija mieva u
operativnim sistemima

Da bismo mogli koristiti mi na naem raunaru, moramo imati slobodan

prikljuak za njega. Poto ga prikljuimo potrebno je postaviti odgovarajue
upravljake programe da bi ga operativni sistem mogao koristiti. Kako se mi
instalira, konsultujmo uputstvo koje smo dobili sa miem. Procedura koja je
najea je: U DOSu treba izmeniti AUTOEXEC.BAT datoteku tako da se u njoj
poziva upravljaki program za mia. U Windowsu obino nije potrebno nita
podeavati jer on sam podeava sve potrebne upravljake programe. Kako se
podeava rad mia u Windowsu XP: Start>Settings>Control panel>Printers
and Other hardware> Mouse. U prozoru koji se otvorio videjeemo 5 kartica.
Prva kartica se zove Buttons i na njoj podeavamo: kada ukljuimo Switch
primary and secondary buttons prvo i i drugo dugme e zamjeniti uloge;
Double click speed kliza podeava vremenski razmak koji je potreban da bi
se opcija duplog klika mogla aktivirati. to je kliza desnije to znai da
moramo bre kliknuti dva puta da bismo neto uradili i obrnuto; Trea opcija
je Turn on ClickLock. Ona slui da se poslije odreenog vremena (nakon klika
lijevog tastera mia) zakljua dotini klik. Druga kartica je Pointers. Na njoj se
mogu podesiti slijedee stvari: u padajuem meniju Scheme moemo izabrati
neku od ponuenih ema za izgled pokazivaa (eng:pointer, prim.aut).

Konfiguracija mieva u
operativnim sistemima
U polju Customize moemo sami podesiti kako e pokaziva izgledati u
odreenom trenutku. Na lijevoj strani se nalaze imena dogaaja a na desnoj
trenutni izled pokazivaa za taj dogaaj. Da bismo promijenili izgled pokazivaa za
taj dogaaj, dva puta brzo kliknemo (ili pritisnite dugme Browse) na sliicu
trenutnog izgleda pokazivaa. Otvorie se okvir za dijalog u kome moemo
izabrati datoteku koja sadri sliicu pokazivaa kojeg elimo. Poto sve to fino
podesimo, tu emu moemo snimiti tako to emo kliknuti na dugme Save As u
polju Scheme. Trea kartica je Pointer Options. U polju Motion podeavamo brzinu
kretanja pokazivaa na ekranu. U polje Snap To ukljuimo opciju Snap To ako
elimo da se va pokaziva automatski premesti na Default dugme u okvirima za
dijalog. U polju Display Pointers Trails ukljuujemo i podeavamo neto poput
tragova koji ostaju za pokazivaem mia prilikom pomeranja. Slijedea opcija je
Hide pointer while typing. Kada je ukljuena sakrie pokaziva mia dok kucamo,
a on miruje. im ponovo pokrenemo mia, pokaziva e biti prikazan. Zadnja
opcija je vrlo korisna i slui za to da nam pokae mjesto gde se trenutno nalazi
pokaziva mia kada pritisnemo Kontrol (ctrl) taster. Vrlo je korisna ako imamo
povean kontrast i osvetljenje boja na monitoru ili nam je pak ekran sastavljen od
mnogo razliitih detalja (npr, ako imamo puno ikonica na radnoj povrini koja ima
pozadinu sa puno boja).

Konfiguracija mieva u
operativnim sistemima
etvrta kartica je Wheel. Ona je korisna ako imamo mia sa
tokiem. U polju Scroll lines unesemo koliko linija teksta treba da se
izlista jednim pomeranjem tokia mia, a ako elimo da nam se
jednim pomjeranjem tokia na miu izlista jedan ekran, ukljuimo
opciju Scroll One Screen at Time.

Vrste mieva
Danas se mievi proizvode za PS/2 i USB prikljuak, dok je
postojala i stara verzija sa serijskim prikljukom. U budunosti
PS/2 se planira potpuno zamjeniti sa USB standardom.
Takoer, mievi sa kuglom su zastarjeli, tako da se danas
najvie koriste optiki mievi, dok se beini i laserski mievi jo
uvijek probijaju na trite obinih korisnika zbog jo uvijek
relativne skupoe. Do danas postoji nekoliko vrsta mieva:
Mi sa kuglom
Optiki mi
Beini mi

RF mi
Bluetooth mi

Laserski mi
Biometriki mi


Zakljuak
Od izuma mia pa do danas moemo zakljuiti da je uveliko
olakana i ubrzana primjena raunara kako obinom korisniku
tako i programerima jer se skrauje vrijeme potrebno za
obavljanje zadataka kojih bi da nije mia morali obavljati
zadavajui komande pute druge ulazne jedinice, tj. tastature.

Literatura
Web.................................................................http://sr.wikipedia.org
Web stranica....................................................http://bs.wikipedia.org
Knjiga: Hardverska Biblija