Filoloki fakultet

Univerzitet u Beogradu

Seminarski rad iz predmeta:

Pregled junoslovenskih knjievnosti

Tema:

Geo Milev i Milo Crnjanski, avangardni pesnici

Student: Sran Dimitrijevi

Broj indeksa: 081259
Grupa: 05

Beograd, 8. 5. 2015. godine

Avangarda se u umetnosti i knjievnosti razvija u periodu izmeu dva svetska rata, mada
se moe rei da poinje i ranije, ve poetkom dvadesetog veka. Obuhvata razliite umetnike i
ideoloke pravce, a zajedniko im je eksperimentisanje sa strukturom, tehnikom i formom. U
tom periodu, u poeziji, ideje i koncepti odnose prevagu nad oseanjima i reima. U istom tom
periodu, avangardna poezija javljala se i na prostoru Balkana.
Geo Milev je roen 1895. godine u Radnevu kod Stare Zagore (Bugarska) kao Georgi
Milev Kasabov, u porodinom okruenju koje mu je omoguilo da svoj knjievni talenat ispolji
relativno rano. Jo kao gimnazijalac, u Staroj Zagori prevodi i pie stihove koje objavljuje u
rukopisnim listovima. U studentskim danima koje je proveo u Sofiji i, zatim, Lajpcigu, svesno i
aktivno prati i usvaja moderne tokove zapadnoevropske filozofije, knjievnosti, scenske i
umetnosti uopte. Godine 1913. ve je objavio Knjievno-umetnika pisma iz Nemake,
nakon ega se 1915. godine vraa u Bugarsku, gde objavljuje prevode Malarmea, Demela,
Verlena i drugih evropskih pesnika. Tamo ga doekuje stanje u poeziji koje je ve uveliko bilo
sazrelo za njegovu pojavu.
Bugarska umetnika knjievnost poinje kasno sa svojim nastankom i razvojem, tek od
druge polovine devetnaestog veka, onda kada je veina evropskih naroda ve imala dugu,
vekovnu knjievnu tradiciju, velika knjievna dela i umetnike poput Dantea, ekspira, Getea,
ilera, Molijera, Bajrona, Mickijevia, Pukina, Ljermontova. Period ustanovljavanja poetskog
jezika, kreiranja stihova i usavravanje metode razvoja i razrade pesnikih tema neminovno je
zahtevao mnogo vremena i truda, te bugarska poezija tek u periodu od 1905. do 1915. godine
zavrava proces potpunog konstituisanja i dostie svoju punu zrelost. Bila je spremna za nove
poetske pravce i nove pesnike.
Za potpuno okretanje od tradicionalnih pesnikih vrednosti i principa, od presudne
vanosti za Gea Mileva bio je Prvi svetski rat. Mobilisan 1916. g. u bugarsku vojsku, biva teko
ranjen u glavu, kojom prilikom je trajno izgubio jedno oko. U periodu od 1918. do 1919. godine
boravi u Berlinu na leenju. Tu dolazi u dodir sa ekspresionizmom, postaje svedok
revolucionarnih dogaaja u Nemakoj i sarauje u asopisu Aktion. Nakon povratka u
domovinu, u Sofiji pokree asopis Vezni (1919-1922), a zatim i Plamen (1924-1925). Osim
to ih ureuje, Geo Milev u njima objavljuje brojne svoje poetske i publicistike radove u kojima
izraava proteste protiv faistike diktature i bori se za drugaiji odos prema domaoj

knjievnosti, te novi zajedniki ivot u sklopu modernih evropskih kulturnih procesa. Na taj
nain, on utire put modernizmu i avangardi u bugarsoj i junoslovenskoj poeziji.
Milo Crnjanski roen je tek dve godine ranije, 1893. u ongradu, u Maarskoj, odakle
se ve 1896, njegova porodica seli u Temivar, gde mladi Crnjanski ui osnovnu kolu i
gimnaziju, a 1905. postaje ak Pijaristikog liceja. Tu e, takoe u ranoj mladosti, ve 1908.
godine poeti sa objavljivanjem svojih prvih stihova. Pisanje ga zaokuplja okuava se i u
drami i u romanu, a kao pesnik predstavie se i u "Bosankoj vili" 1912, pesmom do koje e
veoma drati "U poetku bee sjaj". Iste godine u Rijeci upisuje Eksportnu akademiju, a ve
idue, 1913, i filozofiju u Beu. Boravak i kolovanje ova dva pisca van svojih zemalja, svakako
je imalo velikog uticaja na njihovo ubrzano formiranje i sazrevanje, kako lino, tako i knjievno,
poetsko i uopte umetniko, naroito u smislu breg i boljeg upoznavanje sa novim umetnikim
stremljenjima, vee otvorenosti prema novom i slabije vezanosti za vrednosti koje su bile na ceni
u njihovim maticama.
U Beu ga zatie i Prvi svetski rat, gde je mobilisan u austrougrsku vojsku. Ratuje u
Galiciji i Italiji, zamalo ne izgubivi glavu. Posle rata, 1918, dolazi u Beograd, gde upisuje
studije knjievnosti i ureuje list "Dan". Objavljuje prve knjige zaredom: dramu Maska
(1918), Liriku Itake (1919), Prie o mukom (1920) i Dnevnik o arnojeviu (1921). Na kratko
putuje u Pariz i Italiju, a po povratku, 1921, eni se i poinje da radi kao nastavnik u
Panevakoj gimnaziji, a posle steene diplome na Filozofskom fakultetu (1922) postaje profesor
IV beogradske gimnazije. Bavi se angaovano i novinarstvom u "Vremenu", "Politici",
"Naim krilima", "Jadranskoj strai". Njegovi lanci izazvae burne reakcije i polemike, naroito
oni koje e objavljivati u svom nedeljniku Ideje 1934. i 1935. godine.
ini se kao da ih je vodio gotovo isti ivotni i knjievni put, koji je doveo do razvoja vrlo
slinih avangardnih ideja i slinog naina delovanja, sve do trenutka nesrene smrti Gea Mileva.
Crnjanski je nakon toga napisao mnoge knjige (Seobe I i II, Ljubav u Toskani, Knjiga o
Nemakoj, Sveti Sava, Roman o Londonu, Lament nad Beogradom, dramu Konak, Itaka i
komentari, Kod Hiperborejaca, Embehade) i druge tekstove, vodio buran ivot prolazei i kroz
diplomatsku slubu i kroz emigraciju, biva knjievno slavljen i (najee politiki) osporavan,
kuen i nagraivan, bilo ta od toga Geo Milev je bio spreen da stvori i proivi, te emo se u
sagledavanju stvaralatva ova dva autora zadrati na periodu do sredine dvadesetih godina.

Znaajno za razumevanje poetskih principa Geo Mileva je i to to se on podjednako

bavio i knjievno-teorijskim radom, u kome jasno i beskompromisno izlae poetske principe za
koje se zalae. Tako, u svom, moe se slobodno rei programskom tekstu sa znakovitim
naslovom Protiv realizma, objavljenom u asopisu Sunce ("", . I, . 5., 1919,
Sofija), razmatra pitanje puta i smisla bugarske knjievnosti. Svodei ovo pitanje na
beskompromisno za ili protiv realizma, kao osnovno etetsko pitanje svake knjievnosti i
umetnosti uopte, a na koje je ve samim naslovom dao nedvosmislen odgovor, on u daljem
tekstu objanjava zato je to tako. Za njega je realizam rezultat estetske neravnotee koja je
protivna ciljevima umetnosti. Jer, navodi dalje, cilj realizma je da reprodukuje (jo bolje da
kopira) realnost, stvarnost, sa svim fotografskim povrinskim detaljima, i on to ini. Sredstvo je:
Gledaj! Nita vie! Kakva je korist videti sve to, itavu stvarnost u romanima ili pesmama,
ovako ili onako?, pita se on, govorei o realizmu, i odmah odgovara: Utisak toga je da nema
utiska. To za mene nema i ne moe da ima umetniku vrednost. Za Mileva, umetniku
vrednost moe imati samo unutranji utisak, ekspresija. Ono to je suprotno od realizma:
antirealizam. Jer, cilj umetnosti nije (beleenje) celovite istorije ili svakodnevnih ivotnih
hronika na primer, obrazovanje i poduavanje. Umetnost nije prikupljanje i organizovanje svih
aspekata ivota, etikih, psiholokih i drugih fakata, elemenata ivotne stvarnosti; umetnost nije
bliska ivotu. ta vie: Umetnost je beg od ivota, beg od te takozvane ive stvarnosti
bila ona prola ili savremena. Umetnost nije nikakvo psiholoko ili neko drugo analiziranje,
nikakva analiza, ve naprotiv: sinteza, kondenzacija.
Nae doba je razmea izmeu te dve umetnosti, zakljuuje Milev: umetnosti i
neumetnosti realizma. Umetnost kao antirealizam e nastaviti da se dalje razvija; i, ako je prvi
pesnik sveta, Homer, bio najvei realista poslednji pesnik na svetu e biti najvei antirealist
Anti-Homer.
U svom tekstu pod nazivom Fragment (, .4, 1919, ), Milev insistira
na fragmentarnosti kao osnovi knjievnosti novog doba. Fragment je dete novog doba, kae
on. Savremeno doba zna za fragmente u svim umetnostima: poeziji, slikarstvu, muzici,
pozoritu... Nova umetnost je fragmentirana. Nepotpuna ili nedopunjena objanjenjima i
detaljima.
Citira Niea: "Ponosan sam to mogu da u deset reenica kaem ono to svi ostali kau u
celoj knjizi ono to svi ostali ne kau u celoj knjizi.

Kada je stil doveden do kraja, roen je fragment Fragment znai: nemojte rei sve. Ne
povezujte sve delove logikim mostovima. Logika je analiza. Umetnost je sinteza, fragment.
Umetniko delo se ne gradi na jasnim logikim elementima, ve na dalekim psiholokim
asocijacijama. to su asocijacije udaljenije, umetnost je fragmentarnija. Udaljenija od linog
pogleda; zgusnutija od savremenog pogleda. Psiholoki osnov fragmenta je asocijacija Velika
duhovna osetljivost umetnika stvara, na prvi pogled nelogino, umetnost granici apstrakcije
asocijativne elemente, umetnost aluzije: simbolizam.
Simbol je asocijacija slika sazdana kroz asocijacije. Slika stvorena po logici metafora
uvek slika neposredni kontakt: adekvatna je stvarnosti. Zaista, to nije umetnost.
Umetnost prati i izvlai iz objekta njegovu sutinu; ne objekte nego sutinu objekata; ne
injenice nego znaenje injenica: sintezu.
Zakljuak: umetnost je subjektivna. Za razliku od logike injenice objekta i njenog
analitikog ekvivalenta: objektivnog eposa. Umetnost je subjektivna: poezija. Epos pripada
prolosti. Epos je umetnost starih vremena.
Epos: Logika: Analiza: objektivnost.
Lirika: Asocijacija: Sinteza: subjektivnost.
Lirika je umetnost novog vremena. Novo vreme negira objektivnu umetnost starih
vremena.
Jedno tumaenje: moderna poezija savremena umetnost u celini ini se mranom I
nejasnom zato to je ine fragmenti udaljenih asocijacija povezanih na osnovu intuicije.
Savremena umetnost je mrana mranim duama duama lienim intuicije; duama koje mogu
da percipiraju samo injenice sutinu injenica, ali ne i njihov smisao. A umetnost pronalazi
naina da injenicama stvarima oduzima njihovo uobiajeno znaenje i pretvara ih uz
pomo intuicije u simbole.
Umetnost bio to "simbolizam" (u poeziji), ili "ekspresionizam" (u slikarstvu) koristi
objekte kao intuitivne simbole koji donose znaenje, sutinu stvari. Dakle, umetnost nikada ne
moe biti realizam tj. jasna, objektivna, logina kombinacija samih objekata. To je
subjektivna kombinacija simbola. Zato je nejasna mrana i fragmentarna.
Milo Crnjanski takoe osea snanu potrebu da svoje poetske i umetnike ideje i
stavove objasni u knjievno-teoretskim lancima i tekstovima. Tako u Objanjenju Sumatre

(Beograd, 1920.), on kae: Najnovija umetnost, a osobito lirika, napada se, veinom, zbog njene
tame, nerazumljivosti, dekadentnosti, i tako dalje Rasno, jasno, prosto u umetnosti ne
pomae nita Najnovija umetnost, a osobito lirska poezija, pretpostavlja izvesne, nove,
osetljivosti. Oni koji ne mogu da diu izvan predratne, umetnike, atmosfere, prilaze uzalud
Lirku poeziju venih, svakidanjih metafora, ono drago cile-mile stihova, slikova, krizantema,
koje su cvetale u naim, nedeljnim, dodacima. Ali su dole nove misli, novi zakoni, novi morali!
Moe se biti protiv nas, ali protiv naih sadraja, i intensija, uzalud Pokuavamo da izrazimo
promenljivi ritam raspoloenja, koji su, davno pred nas, otkrili. Da damo tanu sliku misli, to
spiritualnije! Da upotrebimo sve boje, lelujave boje, naih snova i slutnji, zvuk i aputnje stvari,
dosad prezrenih i mrtvih Oslobodili smo jezik banalnih okova i sluamo ga kako nam on sam,
slobodan, otkriva svoje tajne.
U tekstu Za slobodan stih (1922.), Crnjanski kae: Neminovna tendencija umetnosti,
svih, najnovijih u Evropi izgleda da je: povlaenje od onih vrednosti koje je dosad ivot isticao i
uzdizanje novih, dosad neprimeenih, vrednosti. Misticizam, futurizam i sve drugo, dinamino ili
sasvim spiritualno izraeno, u svim granama umetnosti i knjievnosti u Evropi zadnjih dvadeset
godina pre svega nije sluajno.
Taj veliki rastanak umetnosti i ivota, uostalom istorijski obiaj, ako nita drugo,
razumljiv je Ali to ne znai neko podizanje umetnosti u oblake aristofanske; to je prosto prvi
najsnaniji val jedne reakcije. ivot e lepo, ne preostaje mu nita drugo, poi za umetnou,
ostvariti sve ono to je, zasad, ideja; tako je uvek bio Moderna umetnika lirika se ita. Ona je
sublimno uivanje, i slobodni stih, sa svojim ritmom polusna, sasvim vezanim za ritam misli,
kod svakog novog raspoloenja nov, fluidan, bez dobovanja okovanog ritma, vrhunac je izraza.
On odbacuje sve i ostavlja duu samu Slobodni stih, kad je zadrao gde rimu, upotrebljuje je
asimetrino. Ona je tako nova, a to u umetnosti ipak vredi neto, i spiritualnija senzacija
Slobodni ritam je pravi, neposredan lirski ritam, vezan za raspoloenje. On je seizmografski
taan ritam drutvenih potresa. U lirici je ta neposrednost najdragocenija. Rei i izrazi dobili su
novu boju.
Vrhunac stvaralatva Geo Mileva predstavlja poema Septembar, zbog koje je osuen i,
pre nego to je presuda stupila na snagu, uhapen i tajno ubijen 1925.godine. Sagledavajui ovu

poemu uporedno sa pesmama Crnjanskog, moemo uoiti mnoge avangardne postupke u

stihovima ove dvojice pesnika, primenu svega onoga za ta su se zduno zalagali u svojim
knjievno-teorijskim tekstovima.
Ve u samoj postavcisvojih pesama oni odstupaju od tradicije, odbacuju vrste oblike,
poigravaju se njima, te stvaraju u slobodnoj ili poluslobodnoj formi. To je kod Mileva daleko
izraenije ividi se ve na samom poetku, u prvom delu Septembra, koji kree kao klasian
katren: No raa iz utrobe mrtve/vekovnu zlobu roba i rtve:/svoj gnev od purpura i vatre no,
kada oekujemo da ga tako i zavri, stihom od devet ili deset slogova i rimom na vatre, on pie
naprosto. velianstven.!!! Kao da odmah kae dabe ste se nadali, nee biti onako kako ste
navikli. Nakon jednog(!) slobodnog, odvojenog stiha (kao da eli da kae eto, moe biti i stofa
od jednog stiha, ako tako hou), ulazi u neto to obeava formu naizmenino rimovanog distiha,
ali tako samo vara itaoca, jer odmah nastavlja kratkim nerimovanim stihom, esto sastavljenim
od jedne jedine ili dve povezane rei ifluka/vodenica/radionica/elektrinih centrala/fabrikih
hala:/putevima i zavojima/visoko, da bi onda iznenadio itaoca stihom: odronima, urvinama,
brdima, ukama ljutim!!! I tako kroz itavu poemu. Poigravanje formom, gotovo bismo mogli
rei ruganje formi koja je vekovima svojom rigidnou pesnicima nametala i sutinu, silei ih
na ritam i rimu, broj slogova, broj stihova u strofi, broj strofa u pesmu, Milev kao da nam govori
koliko je sve to bilo tetno za sutinu poezije, za ono to pesnik zaista ima da saopti itaocu.
Crnjanski ne primenjuje to tako drastino i njegov se stih u veini njegovih pesama moe
okarakteristi kao poluslobodan. Retke su pesme, kao na primer Pozdrav, koje su potpuno
osloboene rime, ili Rastanak kod Kalemegdana, gde se pojavljuje jedna, gotovo kao incident.
Njegov raskid sa tradicionalnom formom, iz dananjeg ugla posmatrano, nije tako drastian kao
kod Mileva, no, tadanjem itaocu i kritiaru je sigurno i to bilo revolucionarno. Ako pogledamo
njegovu poemu Strailovo, videemo da strofe imaju as etiri, as pet, a as sedam stihova,
veoma razliite duine (od pet do petnaest slogova) i slobodnog i raznolikog rasporeda rima.
Reklo bi se da Crnjanski i dalje veoma dri do estetskog zadovoljstva koje pesma treba da prui i
itaocu i njenom autoru, ali formu svakako podreuje sadraju pesme, jer je ta razliitost forme
uzrokovana onime to pesnik eli da nam saopti.
Oba pesnika koriste vizuelni izgled pesme kojim nas navode da neke delove itamo

drugaije od drugih. Opet, Milev izraenije i ee: kratki stihovi u kojima se nabraja pocepani/
blatnjavi/ gladni/ natmureni/ iscrpljeni od rada/ ogrubeli od studi i od ege bez hlada, dakle
stavlja po jednu re u stih, zatim ide malo dui pa posle i pravi dugaak stih, to utie na ritam
pesme a takoe i preciznije stvara sliku jer mi povezujemo sve to kao nabrajanje slinih
pojmova, pa tako ogrubeli od studi i od ege bez hlada itamo kao jedan pojam, jedan atribut
naroda. Ako pogledamo deo iz prvog pevanja:
nakazni
sakati
kosmati
crni
bosi
u dronjcima i u resama
prosti
divlji
gnevni
besni
- bez rua
i pesama
bez muzike i doboa
bez klarineta, timpana, lampiona
fligorna, trombona, truba videemo da Milev fizikim odvajanjem dela pesme pojmove navedene u njemu sada vezujemo
uz ono besni, a ne kao zasebne pojmove. Ili, stavljanjem u jedan zaseban stih NAROD! i
posle SLOBODAN!, velikim slovima, sa znakom uzvika, u posebnom stihu, odvojeno, jasno i
glasno naglaava izuzetnu vanost ovih pojmova.
Crnjanski takoe koristi ovaj postupak, u znatno manjoj meri, ali sa istim ciljem. Recimo,
u pesmi Epilog, on u prvom stihu prve etiri strofe postavlja pitanja: Da li da pevam
profesorima, Ili naim gospoama, Ili u velikim patriotama, Ili u tamo gde grde, da bi
zatim u vizuelno pomerenim ostalim stihovima daje objanjenja zbog ega su ta pitanja iluzorna i
zato je na svako od njih odgovor onaj koji nam daje u petoj strofi: Ne, tom je kraj!/ Na Itaki e
da se udari/ u sasvim druge ice./ Svejedno da li ja/ ili ko drugi. Jasno je da oba pesnika koriste

ovaj, naizgled formalan, postupak radi naglaavanja sutine stihova.

Kada Crnjanski u pesmi Molitva kae : Oe na/ senko sveta seda pogurena/ na
drvenoj ragi, ili u Himni: umesto svete, uzviene teme u slavu Boga i gospodara dobijamo
Nemamo nieg./ Ni Boga ni gospodara./ Na Bog je krv., to on primenjuje postupak
deautomatizacije, izvrtanje postojee vrednosne lestvice. Slino imamo i u pesmi Zdravica gde
je sve je obrnuto: Zdravo, svete bledi ko zimski dan/ u strahu., namesto srenog rumenog
sveta, letnjeg dana i spokojstva. Korienjem automatizovanog opaanja italaca, Crnjanski
pomera stvari i pojmove sa njihovog uobiajenog mesta u sveoptem poretku u uspostavljenoj
kulturi. Tako pomerene, one ukazuju itaocu ne samo na novo znaenje ve jasnije istiu i ono
originalno. Na slian nain, gorko ironian, Geo Milev govori o raanju zla, ropstva, gneva i
naziva to velianstvenim! Zatim kae Iz tamnih dolina.. sa svih planina.. iz sela, gradova i
nastavlja da nabraja vodenice, ambare, radionice, elektrine central, fabrike hale, i tako dalje,
kao u nekakvoj herojskoj komunistikoj pesmi gde se govori o bogatstvima zemlje, slave uspesi i
lepota, shvatamo da je ironian, da nita nije tako jer odatle izlaze pocepani/blatnjavi/ gladni/ od
rada iscrpljeni i tako dalje nabraja atribute bednog naroda. Deautomatizacija nije samo
pojedinana, ve i anrovska, jer ovi pesnici kroz ton i forme herojske poeme (Milev) ili molitve,
himne, zdravice (Crnjanski) pevaju o sasvim suprotnom, postiui tako veliku poetsku
izraajnost.
Crnjanski u pesmi Tradicija koristi postupak sintaksike rasejanost ili vezivanja
suprotnosti: Ali sa moga lica/ padae na Tebe mrnjom tamnom/ radost zuluma, zgarita i
uma,/ i gordi bezbrini smeh ubica. Ovo zauuje itaoca, jer radost pada mrnjom, radost
zuluma, kao i bezbrini smeh ubica, to nas navodi da vidimo radost i smeh u njihovom punom
znaenju kada ih stavimo pored suprotnih pojmova. Pesnik povezuje meusobno udaljene
pojmove da bi se istakla neka zajednika ili potpuno suprotna osobina predmeta, ili stvorila
neodreena ali jaka slika. Milev to ne koristi, ali se slui na slian nain poreenjem i metaforom
u stvaranju slika skupie se svi od reda/ kao puteno stado, Suncokreti su/ pogledali sunce!,
Topovi su zinuli kao slonovi. Pesniki postupak je razliit, ali je cilj kome se tei isti.
Kod obojice pesnika, uoava se ireverzibilnost u graenju pesama. Tema se razvija, uz
mogue ponavljanje motiva, ali pesma ne ide u krug, nema refrena, nema stiha koji se ponavlja,

pesma ide, napreduje, kao pria. Postoji vremenski aspekt pesme, menja se i razvija i pesnikovo
raspoloenje, koji na kraju stie do poene. U tradicionalnoj poeziji, zbog strofe, eme rimovanja,
refrena i ega sve ne, pesma je zatvorena, kraj je povezan sa poetkom i gradi jednu atmosferu,
dok Crnjanski i Milev, i uopte avangardni pesnici, vode itaoca na putovanje.
Poema Septembar pokazuje znaajnu i oiglednu pokretnost ikao celina, i u
pojedinostima.Rei, stihovi, strofe, motive, teme, ustanovljuju autonomiju na svako semantiko i
sintaksiko znaenje i pravilo van konkretne pesme. to znai da re ludilo upotrebljenoj u
bilo kojoj pesmi posmatra svoju vezu sa originalnim znaenjem jedino kao svoje poreklo, neto
to nam daje inicijalno znaenje, ali u stihu Mileva zapljutali su u ritmu ludila re ludilo,
sintagma ritam ludila i uopte ceo stih dobijaju posebno znaenje u kome re je ludilo nezavisno
u odnosu na originalno znaenje. To moe da se kae i za Crnjanskog u svakoj pesmi.
Takoe je uoljiva i prostorna konkretizacija u poemama Strailovo i Septembar.
Iza gora pod vodama kroz maslinu mirnu kod Crnjanskog, prostorni motivi od statinih
postaju dinamini.Kod Mileva se deava isto to:usred magle iz tamnih dolina sa svih
planina Deavanja iz stihova dobijaju mesto svog odigravanja, i to mesta u koja se stie, kroz
koja se prolazi ili iz kojih se polazi. Prostor se povezuje sa vremenom i kretanjem ime se
pojaava dinaminost poezije.
Ovakvim uporednim sagledavanjem, uoava se velika slinost ova dva znaajna
junoslovenska pesnika, njihovih ivotnih i knjievnih puteva, slinih uticaja i slinih poetskih
stavova, naina delovanja i poetskih principa i postupaka. Njihov znaaj za nacionalne
knjievnosti je veliki, ne samo zbog objektivno velike umetnike vrednosti njihovih dela, ve i
zbog uticaja koji su ostavili na savremenike i kasnije narataje, bivajui pravi vesnici avangarde
u svojim sredinama, na koje su se mnogi ugledali.

Literatura:
- Crnjanski, Milo, Lirika proza eseji, Matica srpska, Srpska knjievna zadruga, Novi Sad,
Beograd, 1972
-Crnjanski, Milo, Lirika Itake, Dragani, Beograd, 1994
- "", . I, . 5., 1919, Sofija
- , .4, 1919,
- Milev, Geo, Septembar, Prosveta, Novi Sad, 1984
-Petkovi, Novica, Lirske epifanije Miloa Crnjanskog, Srpska knjievna zadruga, Beograd,
1996
-Razni autori, Knjievni anrovi i tehnike avangarde, Narodna knjiga-Alfa, Beograd, 2001
- www.liternet.bg/publish7/geo_milev/index.html