RATARSTVO

Skripta iz vebi za studente smerova FITOMEDICINA, POLJOPRIVREDNA TEHNIKA,

UREENJE VODA i AGROEKONOMSKI
(novi nastavni plan)

Klasifikacija njivskih (ratarskih) biljaka:

Broj biljaka koje izuava predmet Posebno ratarstvo, u poreenju sa ukupnim brojem
biljaka relativno je mali (u pojedinim zemljama iznosi 50-150 vrsta). Kod nas se gaji oko 60, dok
vei privredni znaaj ima oko 25 biljnih vrsta.
Radi lakeg pregleda i prouavanja, sve ratarske (njivske) biljke su svrstane u odreene
grupe i podgrupe, a na osnovu razliitih kriterijuma. Glavni kriterijumi za podelu ratarskih
biljaka su:
1. Nain upotrebe glavnog proizvoda (uslovljeno hemijskim sastavom) najvaniji,
2. Botanika - sistematska pripadnost (klasa-red-familija-rod-vrsta-podvrsta-varijetet...),
3. Nain gajenja (ozime/jare kulture, uskorede/okopavine-irokorede....).
U naoj zemlji u upotrebi je klasifikacija njivskih biljaka prema Prof. V. oreviu, po
kojoj su sve ratarske biljke podeljene prema nainu upotrebe njihovih glavnih proizvoda, u etiri
grupe sa podgrupama:
1. ita (Cerealiae) zrnene skrobne biljke:
a. Prava ili strna ita (penica, jeam, ovas, ra),
b. Prosolika ita (kukuruz, sirak, proso, pirina).
2.

Zrnene mahunjae zrnene belanevinaste biljke:

a. Variva i lupine (pasulj, graak, naut, soivo, bob, sastrica, lupine),
b. Zrnene mahunjae za kombinovano iskoriavanje (soja, kikiriki).

3.

Industrijske biljke biljke za tehniku (industrijsku) preradu:

a. Uljane biljke (suncokret, uljane repice, mak, sezam, ricinus...),
b. Tekstilne biljke (lan, pamuk, konoplja, kenafa, abutilon...),
c. Biljke za proizvodnju eera, skroba i alkohola (eerna repa, krompir, cikorija...),
d. Eterine, zainske i lekovite biljke (kamilica, kim, korijander, anis, alfija, nana...)
e. Ostale industrijske biljke (duvan, hmelj).

4.

Krmne biljke Biljke za stonu ishranu- prouavaju se na predmetu Krmno bilje.

I ITA zrnene skrobne biljke - Cerealiae

Botanika pripadnost: Klasa: Monocotylae, Red: Poales, Porodica (Familija): Poaceae (trave)
ita su zrneno-skrobne biljke. Na osnovu morfolokih i biolokih osobina, te naina
gajenja, dele se u dve podgrupe:
a. Prava ita (strna ita) tzv. ita prve grupe,
b. Prosolika ita - ita druge grupe.

Prava (strna) ita su:

a. Penica - Triticum sp.
b. Ra - Secale cereale
c. Jeam - Hordeum sativum
d. Ovas - Avena sativa

Podfamilija: Pooideae (klasaste trave)

Prosolika ita:
e. Kukuruz - Zea mays
f. Sirak - Sorghum vulgare
g. Proso - Panicum sp.
h. Pirina - Oryza sativa

Podfamilija: Panicoidae (prosolika ita)

Najbitnije razlike izmeu pravih i prosolikih ita: Prava i prosolika ita razlikuju se po
morfolokim, biolokim, ekolokim osobinama i nainu gajenja.
Grupe razlika:

Prava ita

Prosolika ita

Morfoloke
Plod (Zrno, krupa,
Caryopsis)

Zrno sa trbune strane ima

brazdicu, a na vrhu zrna bradicu

Nemaju ni brazdicu ni bradicu

Broj klicinih korenia

Klijaju sa vie klicinih korenia

(3-8)

Klijaju sa samo jednim klicinim

koreniem

Razvijenost cvetova u
klasku

U klasku su bolje razvijeni donji

cvetovi od gornjih, koji su esto
neplodni

U klasku je obino dva cveta,

donji cvet je najee nerazvijen i
neplodan, a vrni plodan

Stablo

Na poprenom preseku okruglo i

uplje, ima jae izraena kolenca,
ima manji broj internodija (5-7)

Okruglo i ispunjeno parenhimom,

ima slabije izraena kolenca,
ima vei broj internodija (8-15)

Ekoloke razlike u zahtevima za faktorima sredine (vezano za poreklo vrste):

Toplota

Manji zahtevi za T. -Minimalna

Vei zahtevi za T. -Minimalna
O
temperatura za klijanje je 1-2 C. temperatura za klijanje: 8-10 OC.
Otpornija su na niske temperature. Manja otpornost na niske temp.

Voda

Vei zahtevi za vodom

(Transpiracioni koeficijent - TK
iznosi 400-600)

Manji zahtevi za vodom

(TK 200-300),
Bolje podnose suu

Svetlost

Biljke su dugog dana (>12-14 h

dnevne svetlosti za prelazak iz
vegetativne u generativnu fazu)

Biljke su kratkog dana (<12-14 h)

Vreme setve

Imaju ozime i jare forme

Postoje samo jare forme

Tempo poetnog razvia:

(od klijanja bokorenja)

Ubrzan

Usporen

Bioloke razlike

ZAJEDNIKA (UPOREDNA) MORFOLOGIJA ITA

PLOD:
Plod kod ita je zrno (krupa) - botaniki naziv je caryopsis. Predstavlja jednosemeni plod,
koji moe biti go ili omotan plevicama, te razlikujemo pleviasta (obavijena plevicama) i gola zrna
(pleviasta su ona zrna na kojima nakon normalne vridbe ostaju plevice, npr jeam, ovas....).
U donjem delu, tj. u osnovi zrna pravih ita, jasno se ocrtava klica (embrio), slina noktu,
postavljena neto ukoso na ispupenoj lenoj strani zrna. Deo zrna na kome se nalazi klica
odgovara osnovi zrna. Na suprotnom kraju zrna od klice, tj. na vrnom kraju, kod zrna penice, rai
i ovsa, zapaaju se kratke fine malje bradica. Nasuprot ispupene lene strane zrna, nalazi se
trbuna strana, na kojoj postoji manje ili vie duboka brazdica, koja se protee celom duinom
zrna. Zrna prosolikih ita nemaju ni brazdicu ni bradicu.
ANATOMSKA GRAA ZRNA ITA:
osnovna dela:

Prema unutranjoj grai, zrno ita sastoji se iz 3

1. Omota zrna, koji se sastoji iz sledeih delova:

-pleviasti omota (imaju ga samo pleviasta ita, a predstavlja pokriva zrna plevicama),
-omota ploda (pericarp), koji nastaje iz zidova plodnika a sastoji se od 2 sloja elija,
-omota semena (perisperm, semenjaa, testa) nalazi se ispod perikarpa, obrazuje se iz
omotaa semenog zametka, takoe je dvoslojan.
2. Endosperm najvei (zauzima oko 85 % mase zrna) i ekonomski najznaajniji deo zrna predstavlja unutranje rezervno hranjivo tkivo zrna, koje hrani mladu biljku dok se ne razviju prvi
pravi listovi i dok biljka ne pree na autotrofan nain ishrane. Ekonomski je najvaniji deo zrna, jer
se od njega dobija brano. Sastoji se od 2 dela:
-aleuronski sloj spoljani deo endosperma koji neposredno nalee na omota semena.
Najee ga ini jedan red elija sa zadebljalim zidovima, koje ne sadre skrob ali su gusto
ispunjene sadrajem tamnoute boje. elije su ispunjene aleuronskim zrnima, po emu je ceo sloj
dobio ime. Ovaj sloj nema skroba, ali je bogat belanevinama.
-skrobni ili branavi endosperm ine ga krupne elije tankih zidova, koje zauzimaju sav
unutranji prostor endosperma. Potpuno su ispunjene skrobnim zrncima, a u meuelijskim
prostorima su rasporeene belanevinaste materije.
U zavisnosti od grae skrobnog endosperma razlikujemo meku penicu (izmeu skrobnih
zrna se nalaze upljine, pa je zrno pod pritiskom mekano i na poprenom preseku bele boje i
branjave strukture) i tvrdu penicu (upljine izmeu skrobnih zrna su ispunjene proteinima, zrno
je pod pritiskom tvrdo, staklave strukture i crvenkaste boje).
3. Klica (embrio) je najmanji, ali bioloki najvaniji deo zrna. U vidu je malog nokta, a smetena je
je ukoso ka ispupenoj - lenoj strani, u donjem delu u osnovi zrna. Izdiferencirana je na sledee
delove koji predstavljaju zaetke budue biljke:
-klicin korenak (radicula),
-stabaoce (plumula),
-titi (scutelum),
-klicin listi (coleoptil).
Klica je razliite veliine kod pojedinih vrsta ita. Kod pravih ita zauzima 1.5 4 % teine zrna, a
kod kukuruza i do 10 14 % teine zrna.
KORENOV SISTEM ITA:
Sva ita imaju iliast korenov sistem, koji se sastoji od velikog broja ila i ilica, koje
proimaju veliku zapreminu zemljita.
Razlikujemo dva osnovna tipa korena kod ita:

-Primarni (klicini) korenovi formiraju se pri klijanju, a njihov broj je stalna osobina
pojedinih vrsta ita (ozima penica klija sa 3, jara sa 5 korenia, jeam sa 5-8, a sva prosolika ita
sa samo 1 klicinim korenkom). Primarni koren je aktivan tokom cele vegetacije a zaduen je za
snabdevanje biljke vodom i mineralnim materijama naroito u poetnim fazama rasta, do bokorenja.
-Sekundarni korenovi (adventivni, korenovi vora bokorenja) javljaju se kasnije u
ivotu biljke (oko 3 nedelje nakon nicanja, u fazi bokorenja). ine glavnu masu korenovog sistema
ita i uglavnom se nalaze u oraninom sloju zemljita (0-30-40 cm dubine). Izbijaju iz vora
bokorenja i najpre rastu horizontalno, a kasnije se sputaju u dublje slojeve zemljita.
Kod prosolikih ita (kukuruza i sirka) javljaju se i vazduni korenovi ili pande. Izbijaju
iz prvih kolenaca stabla iznad povrine zemlje, prvenstveno imaju potpornu ulogu protiv
poleganja i izvaljivanja biljaka, a ako se ogrnu zemljom mogu da poprimaju i funkciju pravog
korena.
Dubina prodiranja korena ita je razliita u zavisnosti od biljne vrste: kod penice koren
prodire u dubinu do 2 m, kod jema - 1,5 m, dok kod kukuruza koren prodire najdublje - 2,5-3 m.
STABLO ITA:
lankovito je (segmentirano), i sastoji se od veeg broja kolenaca (nodusa) i lanaka
(internodija).
Kod pravih ita stablo je na poprenom preseku okruglo i uplje i ima jae izraena
kolenca. Kod prosolikih ita stablo je okruglo i ispunjeno parenhimom, a kolenca su slabije
izraena. Broj internodija kod pravih ita iznosi 5 - 7, a kod kukuruza 8 15 (i do 25). Donje
internodije na stablu su krae i deblje, a idui ka vrhu stabla one su sve due i tanje. Duina bilo
koje sredinje internodije jednaka je aritmetikoj sredini dve susedne internodije. Ispunjenost
stabla: Kod meke penice i jema stablo je celom duinom uplje. Kod tvrde penice veim delom
je uplje, a manjim delom samo pri vrhu, ispod klasa ispunjeno parenhimom. Kukuruz, sirak i
proso imaju stablo celom duinom ispunjeno parenhimom.
Porast stabla kod ita je teleskopski (interkalarni), a odvija se u fenolokoj fazi vlatanja.
Dikotiledone biljne vrste rastu pomou vrne vegetacione kupe, dok stablo ita raste
interkalarno, tj. svaki lanak imaj svoj tvorni meristem koji se nalazi u njegovoj osnovi. Pre
poetka porasta, stablo se nalazi u obliku meusobno jako zblienih meristemskih prstenova koji se
nalaze blizu same povrine zemlje. Kada otpone fenoloka faza vlatanja, najpre se aktivira tvorni
meristem donje internodije i ona raste iznosei na sebi meristemske prstenove ostalih internodija.
Kada donja internodija dostigne maksimalnu veliinu, aktivira se tvorni meristem sledee
internodije i ona raste, i tako redom do poslednje internodije.
Grananje stabla kod ita je specifino, zato to se za razliku od veine drugih biljaka vri
ispod povrine zemljita i to iz jedne take koja se naziva vor bokorenja. On predstavlja skup
jako zblienih kolenaca primarnih - klicinih listova, koja ne uestvuju u interkalarnom porastu.
Moe se takoe rei i da je vor bokorenja prvo kolence stabla ispod povrine zemlje. Nalazi se na
dubini 2 - 3 cm, a njegova dubina je nezavisna od dubine setve. vor bokorenja predstavlja ivotni
centar biljke, u kome se nakupljaju rezervne hranljive materije neophodne za prezimljavanje. Iz
vora bokorenja izbijaju sekundarni korenovi i sekundarna stabla (boni izdanci, bone grane).
U pazuhu najstarijeg klicinog lista nalazi se najrazvijeniji pupoljak i on e dati najjau bonu granu
(sekundarno stablo). Bone grane se nazivaju i sekundarna stabla, jer izbijaju iz vora bokorenja,
i mogu imati i sopstveni sekundarni korenov sistem. Takoe, i na sekundarnim stablima se mogu
formirati novi vorovi bokorenja, pa tako iz njih nastaju tercijarna stabla i dolazi do formiranja
bokora (biljke sa svim svojim stablima). Grananje stabla ita odvija se u fenolokoj fazi
bokorenja.

LIST ITA:
Sastoji se iz sledeih delova:
-Lisni rukavac (usmina),
-Liska (lamina),
-Lisno kolence (nodus),
-Kragnica, vezica, jeziak, ligula,
-Roii, uice, uke, auricule.
Lisni rukavac je preobraena lisna drka, koja u obliku cevi obuhvata internodiju (nije
srasla sa njom), dajui joj dodatnu vrstou i titei je od nepovoljnih uticaja sredine. U fazama pre
vlatanja, prazni lisni rukavci, jedan u drugom formiraju tzv. lano stablo. U osnovi lisnog rukavca,
neto iznad kolenceta stabla, nalazi se lisno kolence preko kojeg su svi delovi lista povezani
provodnim snopiima sa stablom. Lisno kolence moe da pomae pri podizanju poleglih ita, to
moe biti posledica raznih faktora (suviak azota, olujne kie i vetrovi...). tete od poleganja zavise
u kojoj je fazi dolo do poleganja ita.
Na vrhu lisnog rukavca, odnosno na prelasku rukavca u lisku nalazi se ligula. To je
beliasta, nena opna koja nastaje od unutranjeg epidermisa lisnog rukavca, raste vertikalno uz
internodiju, popreno na pravac liske. Ona ima ulogu da zatvara meuprostor izmeu lisnog
rukavca i stabla i da sprei ulazak vode i fitopatogenih mikroorganizama u ovaj prostor.
Na vrhu lisnog rukavca, ali nasuprot liske i ligule nalaze se auricule, koje imaju funkciju da
jo bolje zatvore (stegnu) rukavac oko stabla. Graa ligule i aurikule je specifina za vrstu i na
osnovu njih moemo razlikovati vrste ita u fazi vlatanja.
Liska ita je dugaka, uska, linearna, sa izraenim centralnim nervom i paralelnom
nervaturom. Oblik i veliina liske zavise od vrste. Idui od osnove prema sredini, liske su due i ire
izuzev dva vrna lista koji su krai. Primarna uloga liske je da vri fotosintezu.
Najvaniji listovi za formiranje prinosa pravih ita su vrni listovi: list zastaviar (vrni list)
i list ispod njega. Kod kukuruza, za formiranje prinosa zrna najvaniji su srednji listovi stabla, i to
list u ijem pazuhu se razvija klip, i list neposredno ispod i iznad klipa.
Broj listova na stablu jednak je broju kolenaca (nodusa), a raspored listova na stablu je
spiralan.
CVASTI ITA:
Cvast predstavlja skup cvetova, a kod ita razlikujemo sledee tipove sloenih cvasti:
a. Klas imaju ga penica, ra, jeam,
b. Metlica - ovas, sirak, proso, pirina, muka cvast kod kukuruza,
c. Klip - enska cvast kod kukuruza,
d. Klasolika metlica - italijansko proso.
Graa cvasti ita:
Klas se sastoji iz vretena klasa, koje je kolenasto (lankovito), a predstavlja produetak
vrne internodije stabla. Na usecima (kolencima) vretena klasa nalaze se sedei klasci (klasii), koji
predstavljaju proste cvasti, dok se kod metlice klasci nalaze na krajevima bonih granica.
Metlica se sastoji iz centralne ose (produetak vrne internodije stabla) i bonih grana, a
na krajevima bonih grana se nalaze proste cvasti klasci (klasii).
Klasak se sastoji iz dve pleve (glumae), koje predstavljaju omota klaska, sa zatitnom
ulogom, i odvajaju cvetove jednog klaska od cvetova drugih klasaka. Klasak ima i kratko i tanko
vretence klaska, koje je kolenasto, a na usecima - kolencima vretenceta se nalaze cvetovi. Preko
vretenceta klaska svi delovi klaska su spojeni sa vretenom klasa, odnosno bonom granom kod
metlice.

Cvet se sastoji iz dve plevice (paleae) koje tite unutranje delove cveta, a imaju funkciju
ainih listia. Jedna plevica je krupnija i ona kod osjatih formi ita nosi osje. Ona se jo naziva
donja ili spoljanja plevica (palea inferior, p. exterior). Druga plevica je neto sitnija i naziva se
unutranja ili gornja (palea interior, p. superior). Kod pleviastih formi ita plevice ostaju na zrnu
posle vridbe (npr. jeam, ovas). Cvet ima i tri pranika sa po dve antere (prane kesice) i tuak sa
dvoperim igom, koji je maljav radi lakeg prihvatanja polena. U osnovi plevica i tuka nalaze se i
dve pleviice (lodiculae) koje su vrlo sitne a imaju ulogu kruninih listia. One u fazi cvetanja
upijaju vodu, bubre i vre pritisak na plevice koje se usled toga otvaraju, to omoguuje ispadanje
pranika iz cveta, tj. cvetanje.

FENOLOKE FAZE KOD ITA

Fenoloke faze su odreeni periodi, etape, ili faze u ivotu biljke, koje se odreuju na
osnovu pojave nekog novog organa. One u stvari predstavljaju kvantitativan pokazatelj rasta biljke,
i treba ih razlikovati od etapa organogeneze, koje su kvalitativan pokazatelj razvia biljke.
Fenoloke faze odreuju se uvek na parceli, i to na masi biljaka, golim okom. To su, dakle,
vidljive morfoloke promene na biljci, dok se etape organogeneze odreuju optikim
pomagalima. Svakoj fenolokoj fazi prethodi odreena etapa organogeneze.
Kod svake fenofaze razlikujemo poetak i punu fazu: Poetak fenofaze je kada 10 %
biljaka stupi u tu fazu, a puna faza - kada 75 % (3/4) biljaka stupi u odreenu fenofazu.
Fenoloke faze (fenofaze) ita su:
1.a) (predfaza) bubrenje (nije fenofaza jer ne nastaje novi organ),
1. klijanje,
2. nicanje,
3.a) (meufaza) ukorenjavanje,
3. bokorenje,
4. vlatanje (porast stabla),
5.a) (meufaza) vretenanje,
5. klasanje (metlienje),
6. cvetanje i oplodnja,
7. formiranje zrna,
8. nalivanje zrna,
9. sazrevanje -poto ima veliki praktini i proizvodni znaaj (za odreivanje momenta etve),
podeljeno je na 3 podfaze, koje se odreuju po razliitom stanju zrelosti zrna:
a) mlena zrelost
b) votana (uta) zrelost
c) puna zrelost.
1.a) BUBRENJE (predfaza): Da bi seme prelo iz latentnog oblika ivota (stanja mirovanja)
u aktivno stanje, mora biti dovoljno snabdeveno: vodom, toplotom i kiseonikom.
a) Voda -potrebna je da bi seme nabubrilo i da bi nastupili biohemijski procesi u zrnu
(aktiviranje fermenata koji razlau rezervne hranljive materije endosperma, i predaja hrane klici
prako skuteluma). Minimalna koliina vode potrebne za bubrenje i klijanje semena izraava se
u procentima u odnosu na apsolutno suvu masu semena. Tako, prava ita zahtevaju 50-65 % vlage
od teine apsolutno suvog zrna (200 kg semena penice upija 100-120 l vode), dok prosolika
zahtevaju 25-45 % (pojedinano po kulturama: penica 55 %, jeam 50 %, proso i sirak 25 %,
kukuruz 45 %). Ve iz ove predfaze vidi se da prava ita loije ekonomiu vodom od prosolikih jo
u startu. Zrnene mahunjae, poreenja radi, zahtevaju jo vie vlage - 100-125 %, a eerna repa
140-160 % od mase apsolutno suvog semena.
b) Toplota- neophodna je za normalan tok ivotnih procesa. Ukoliko je temperatura optimalna,
klijanje se odvija bre i ujednaenije.
6

Kardinalne take za klijanje ita:

za prava:
min. 1-2 C
opt. 20-25 C
max. 30 C
za prosolika:
min. 8-10 C
opt. 30 C
max. 40 C
Pored kardinalnih taaka, moramo poznavati i:
Bioloki minimum - temperatura ispod koje ni jedna jedinka dotine vrste nee proklijati
(prava ita <1C, prosolika <8C)
Proizvodni minimum -temperatura pri kojoj se dobija proizvodno zadovoljavaju broj
isklijalih zrna (da se pokriju trokovi proizvodnje).
Efektivne temperature -dobijaju se ako od srednjih dnevnih temperatura odbijemo bioloki
minimum.
c) Kiseonik - Nedostatak kiseonika negativno utie na klijanje i nicanje, naroito na
ujednaenost. Problemi se javljaju na prevlaenim, tekim i jako zbijenim zemljitima.
1) KLIJANJE - Fenoloka faza koja se manifestuje pojavom klicinih korenia iz klice. Mlada
biljka u fazi klijanja naziva se klijanac. Po zavretku bubrenja, klica semena poinje da raste. Prvi po
pravilu rastu klicini korenii, a zatim klicino stabaoce. Kod pravih ita klicinih (primarnih)
korenia ima 3-8. Ozima penica klija sa 3 korenia, jara sa 5, jeam 5-8. Prosolika ita klijaju sa
samo jednim klicinim koreniem.
Kod golozrnih ita (penica, ra) korenii i stabaoce izbijaju sa iste strane zrna - sa osnove, a
kod pleviastih (jeam, ovas) stabaoce prolazi ispod plevica i izlazi na suprotnom - vrnom kraju
zrna.
Klijanje se zavrava pojavom ponika nad povrinom zemljita. Pri optimalnim uslovima, strna
ita klijaju za 3-5 dana.
2) NICANJE -Odmah nakon klicinih korenia poinje da raste klicino stabaoce, koje probija
omota zrna, i rastui nagore izlazi na povrinu zemljita. Stabaoce je prekriveno beliastom
zatitnom opnom - koleoptilom. Koleoptila je prvi preobraeni klicin list, a uloga joj je da zatiti
stabaoce od mehanikih povreda prilikom probijanja ka povrini zemljita. Pri izbijanju na povrinu,
pod pritiskom stabaoceta koje raste i dejstva suneve svetlosti, koleoptila puca i pojavljuje se prvi
zeleni list (koleoptila se sui i propada). Nicanje je dakle fenoloka faza koja se manifestuje pojavom
prvog zelenog lista iz koleoptila.
Koleoptila je najee bezbojna, beliasta ili obojena antocijanom (ra), a prvi zeleni list je
razliitih nijansi zelene boje, to nam slui za razlikovanje ita u fazi nicanja.
Biljke u fazi nicanja nazivaju se ponici, pa se moe rei i da je nicanje fenofaza koja se
manifestuje pojavom ponika nad povrinom zemljita. Praktino, nicanje nastupa kada se ukau, tj.
vide redovi.
Bioloki minimum za nicanje: za strna ita 4 -5 C
za prosolika ita 8 -10 C
Vreme pojave ponika tj. broj dana od setve do nicanja, kod ita u optimalnim uslovima
iznosi 6-8-10 dana, i poeljno je da je to krae. Vreme pojave ponika zavisi od krupnoe,
ujednaenosti, i energije klijanja semena, dubine i vremena setve, temperature, vlanosti....
Razlike ita u fazi nicanja:
Prava ita -imaju uske, vertikalne listove, na poprenom preseku ravne.
Prosolika ita imaju ire, poloenije listove (slabo povijene na dole), na poprenom preseku
levkaste (osim pirina).
Penica -uspravni, vertikalni listovi, normalno zelene boje. Uvru se u pravcu kazaljke na satu
(kod ovsa obrnuto).
Ra -koleoptil obojen antocijanom, list ljubiasto-tamnozelen.
7

Jeam -iri, poloeniji list, po obodu blago valovit, sivkasto-zelene boje (pepeljasta prevlaka),
ima najiru lisku od strnih ita.
Ovas -list veoma slian penici, ali se uvre u smeru suprotno od kretanja kazaljke na satu.
Kukuruz -irok, poloen list, levkast na preseku.
Sirak -list sitniji od kukuruza, svetlije boje, moe biti sa vie primesa antocijana.
Proso -list maljav, jako obrastao dlaicama.
Pirina -list sliniji listu pravih ita - uzan, vertikalan.
3.a) UKORENJAVANJE (meufaza) -je faza brzog umnoavanja primarnog i sekundarnog
korenovog sistama. U fazi 3-4 lista dubina prodiranja korena penice iznosi 60 cm. Ranije se
smatralo da primarni korenov sistem odumire sa pojavom sekundarnog kor. sistema, meutim, danas
znamo da primarni koren raste skoro do kraja ivota biljke i moe kod penice dostii dubinu i do 2
m.
Prenik irenja korena ita je oko 1-1.2 m, a raspored korena u zem. takav da je 70 % mase
korena u sloju od 0-40 cm. Sekundarni korenov sistem se uglavnom razvija u povrinskom sloju
zemljita, ali pojedini koreni prodiru i znatno dublje.
3. BOKORENJE - je fenofaza koja se manifestuje pojavom sekundarnih korenova ili
sekundarnih stabala (boni izdanci ili bone grane) iz vora bokorenja. Kaemo ili zato to se
sekundarni koreni i sekundarna stabla ne pojavljuju istovremeno kod svih vrsta:
pojava sek. korenova
u fazi:
4-5 lista
3-4 lista

pojava sek. stabala

u fazi:
Penica i jeam
3 lista
Ra i ovas
3-4 lista
Kukuruz
6-7 lista
Sirak
3-4 lista
7-8 lista
Proso
5-6 lista
Bokorenje u stvari predstavlja specifian nain grananja stabla kod ita (podzemno grananje)
iz podzemnih kolenaca stabla najbliih do povrine zemljita. To grananje odvija se u jednoj taki, u
tzv. voru bokorenja. Iz vora bokorenja obrazuju se sekundarna stabla (boni izdanci ili bone
grane) i sekundarni korenov sistem.
vor bokorenja predsavlja ivotni centar biljke. Ako listovi preko zime izmrznu, ili iz bilo
kojih razloga propadne nadzemna masa, a vor bokorenja ostane iv, biljka e se ponovo
regenerisati. Uginue vora bokorenja povlai za sobom uginue cele biljke. vor bokorenja se
nalazi na dubini 2-3 cm ispod povrine zemljita a na njegovu dubinu utiu: obrada i tip zemljita,
vlanost, krupnoa zrna, temperatura , a naroito svetlost (u gustom sklopu - zasenjivanje i
nedostatak svetla -vor bokorenja se formira plie, pa zimi moe doi do ogoljavanja vora
bokorenja i uginua biljke).
Pri optimalnim uslovima, bokorenje poinje oko 2-3 nedelje posle nicanja, i to u fazi
formiranja 3-4 lista. Sva stabla po jednoj biljci ine bokor. U normalnim poljskim uslovima iz 1
zrna ozime penice moe se dobiti 5-7 izdanaka po jednom bokoru (pri emu je samo 1-3
produktivno), a kod jare 1-2. Istovremeno sa razvojem novih bonih izdanaka, formira se i
sekundarni korenov sistem - svaki novi dobro razvijen boni izdanak moe da formira sopstveni
korenov sistem.
Bokorenje se odvija u temperaturnom intervalu od 6-20 C (min. t = 6 C; opt. t = 15-17 C;
max. t = 20 C). Iznad 20 i ispod 6 C bokorenje prestaje.
Sva sekundarna stabla u jednom bokoru ne donose cvast i plod, pa se razlikuje ukupno i
produktivno bokorenje. Ukupno bokorenje predstavlja ukupan broj svih stabala (izdanaka) po
jednoj biljci (bokoru), a produktivno bokorenje - broj onih stabala po biljci koja daju cvast i plod.
Ozima ita bolje bokore od jarih. Najjae bokore oz. ra i jeam. Bokorenje ita odvija se u
jesen, ali se moe, pri povoljnim uslovima, produiti i u prolee. Izdanci koji u momentu vlatanja

glavne vlati nemaju bar 2-3 lista i sopstveni koren, propadaju ili ne donose klas i plod. Broj
produktivnih klasova kod penice treba da iznosi 500-700 produktivnih klasova / m2.
4. VLATANJE (porast u stablo, kolenenje) - je pojava izduivanja lanaka glavnog
izdanka, kada se unutar njegovog lisnog lisnog rukavca, na visini 2-5 cm iznad povrine zemlje,
moe napipati prvo kolence stabla. U stvari, to je fenofaza u kojoj poinje interkalarni porast
stabla. Mora se razlikovati od prostog izduivanja praznih lisnih rukavaca, a ne stabla, sto se naziva
"lano stablo" (prazni lisni rukavci jedni u drugima).
Jo u periodu bokorenja poinje se razvijati stablo sa vrlo kratkim lancima i zaetkom klasa.
Tada duina lanaka nije vea od prenika stabla. Kolenca su jako zbliena i izgledaju kao
koncentrini meristemski prstenovi. Po zavretku bokorenja, lanci poinju da se izduuju
interkalarno pa se stablo pojavljuje na povrinu zem. Biljka tada ulazi u fenofazu vlatanja. Poetkom
vlatanja se smatra momenat kada je unutar lisnog rukavca glavnog stabla mogue napipati prvo
kolence stabla, na visini 2-5 cm iznad zemlje.
Sve prethodne faze spadaju u vegetativnu fazu razvia. Sa poetkom vlatanja poinje
generativna faza.
Period od poetka vlatanja do klasanja je faza najintenzivnijeg porasta, stvaranja velike
vegetativne mase i formiranja generativnih organa - kritina faza (biljka mora biti optimalno
snabdevena vodom i mineralnim materijama).
Obzirom da u ovoj fazi dolazi i do zainjanja generativnih organa, tj. do diferenciranja cvasti,
ve u vlatanju moemo prognozirati potencijalni nivo prinosa (meutim, stvarna visina prinosa
dalje e zavisiti od vremenskih uslova u kasnijim fazama, naroito u nalivanju zrna). Dakle, ve u
fazi vlatanja se formiraju faktori (elementi) prinosa ita: br. biljaka / m2, br. klasaka u klasu, br.
cvetova (zrna) u klasku, masa 1000 zrna.
Razlike pravih ita u fazi vlatanja: ita se u periodu vlatanja najlake i najsigurnije razlikuju
po grai ligule i aurikula:
penica
ra
jeam
ovas
Ligula
srednje
srednje razvijena slabo razvijena
jako razvijena,
razvijena
izduena, na
ivicama nazubljena
Aurikule
srednje
srednje razvijene, jako razvijene,
nema aurikula
razvijene,
ali bez malja,
krupne, bez malja,
maljave
brzo se sue i
srpaste i meusobno
otpadaju
se preklapaju
(ukrtaju)
5. a) (meufaza) VRETENANJE -je meufaza izmeu vlatanja i klasanja, kada se zapaa
znatan porast klasa (metlice) u rukavcu vrnog lista, pa taj deo biljke dobija vretenast izgled (vrni
lisni rukavac ima oblik vretena jer se u njemu nalazi potpuno formirana cvast).
5. KLASANJE (METLIENJE) -Klas i klasii zainju se jo u fazi bokorenja. Nakon toga
sledi intenzivan porast stabla (vlatanje), brzo izduivanje pojedinih internodija stabla i pojava klasa
(metlice) iz lisnog rukavca vrnog lista. Klasanje je fenofaza u kojoj se klas (metlica) za 1/3 duine
pojavi iz rukavca vrnog lista.
Razlike pravih ita u fazi klasanja:
Osobina:
penica
ra
jeam
ovas
-tip cvasti
klas
klas
klas
metlica
-br. klasaka na useku vretena klasa
1
1
3
1
-br. cvetova u 1 klasku
3-5 (2-7)
2 (3)
1
2-4 (1)

6. CVETANJE I OPLODNJA -Cvetanje je fenofaza koja se manifestuje pojavom pranika.

Kod veine ita cvetanje nastupa odmah nakon klasanja. Izuzeci su ra (cvetanje nastupa 8-10 dana
nakon klasanja) i jeam (cvetanje nastupa pre punog klasanja, dok je klas jo u rukavcu lista).
ita se dele na samooplodna (penica, jeam, ovas, pirina, proso, sirak) i stranooplodna
(ra, kukuruz, i delimino sirak). Iskljuivi autogam je samo jeam, dok ostala ita mogu delimino
biti i stranooplodna.
Kod penice cvetanje nastupa odmah nakon klasanja, a opraivanje se vri u momentu
otvaranja cvetova (bubrenjem lodikula otvara se cvet, ali su pranici ve zreli, i u momentu otvaranja
cveta pucaju prane kesice i vri se oplodnja, uglavnom u istom cvetu).
Ra: cvet se otvara pod uticajem bubrenja lodikula i pranici izlaze izvan cveta. Kada prane
kesice sazru, (posle 8-10 dana), iz njih izlazi polen i raznosi se vetrom na tukove drugih cvetova.
Kukuruz je jednodoma biljka, sa razdvojenom mukom i enskom cvasti na istoj biljci.
Muka cvast je metlica, nalazi se na vrhu stabla i cveta 2-4 dana ranije u odnosu na ensku cvast klip.
Klas - cveta od sredine ka osnovi i vrhu. Metlica - cveta od vrha prema osnovi, a klip od
osnove ka vrhu (zrna u osnovi klipa su obino krupnija, jer se prva formiraju).
Nakon cvetanja nastupa OPLODNJA -polenova zrna padaju na igove tuka, klijaju i
oplouju jajnu eliju. Nakon toga igovi se sue i odumiru, a zametak poinje da se razvija i
postepeno dostie veliinu normalno razvijenog zrna. Obrazuje se klica sa svim svojim delovima.
elije endosperma pune se rezervnim hranljivim materijama koje intenzivno prelaze iz stabla i
listova u zrno. Ovaj period se naziva FORMIRANJE ZRNA. U ovoj fazi zrno intenzivno raste u
duinu, boja zrna je na poetku faze beliasta a na kraju zelena. Formiranje zrna traje od oplodnje a
zavrava se pred nastupanje mlene zrelosti, tj do nalivanja zrna. faza formiranja zrna traje 10-12
dana, i za to vreme se nakupi 15-20 % ukupnog prinosa suve mat. zrna. Sadraj vode pada sa 80-95
% na 65 % na kraju faze.
NALIVANJE ZRNA -kada je zrno formirano po veliini i obliku, u njemu nastupa intenzivno
nakupljanje rezervnih hranljivih materija, to se naziva nalivanje zrna. U ovoj fazi je najintenzivnije
nakupljanje hranljivih materija u zrnu, dakle i najvee poveanje suve mase zrna. Nalivanje ukupno
traje oko 20 dana, a za to vreme nakupi se 60-70 % ukupnog prinosa suve materije zrna. Nalivanje
poinje od poetka mlenog stanja, preko testastog, a traje do poetka votane zrelosti. Sadraj vode
u zrnu opada sa 65 % na 40 % (kod pravih) tj. do 35 % (kod prosolikih ita). Nalivanje zrna deli se
na 2 podperioda:
I-mleno stanje (mlena zrelost) - sadraj vode opada sa 65-50 %. Biljke su jo uvek zelene,
ali se u donjem delu zapaa uenje stabla i donjih listova. Lisna kolenca su zelena i sona. Zrna su
zelena, a konzistencija im je itko mlena. Pri pritisku na zrno istiskuje se mleno bela tenost
(rastvorena skrobna zrna, jer u endospermu jo nisu formirani el. zidovi). Ova faza traje 10-12 dana.
II-testasto stanje: sadraj vode opada sa 50-40 %. Traje 6-10 dana. Konzistencija endosperma
- testasta ili sirasta. Pri pritisku na zrno sadraj se istiskuje. Biljke su sve ue, zeleni su samo gornji
listovi, lanci stabla i pleve.
VOTANA ZRELOST (UTA ZRELOST) - biljka je skoro potpuno uta, listovi odumiru.
Zelena su jo samo vrna kolenca i delovi klasa. Zrno dobija karakteristinu boju za sortu.
Konzistencija zrna - voskasta, lako se gnjei i ree noktom. Sadraj vode u zrnu opada sa 40-20 %
(kod pravih) tj. sa 35-25 % (kod prosolikih ita). Nakupljanje organske materije se zavrava. Faza
traje 6-10-12 dana. Votana zrelost ima najvei proizvodni znaaj - u ovoj fazi nastupa optimalno
vreme etve veine ita. Radi preciznijeg odreivanja momenta etve, votana zrelost se deli na 3
podperioda: poetak, sredinu i kraj votane zrelosti:
Poetak v. z. - sadraj vode opada sa 40 na 36 %
Sredina v. z. - 35-25 %
Kraj (ili puna v. z.) - 24-20 %
Optimalno vreme za etvu veine ita je kraj votane i poetak pune zrelosti.

10

PUNA ZRELOST - biljka je uta i suva, listovi odumrli (suvi). Klas i zrno imaju tipinu boju
za sortu. Zrno otvrdnjava, puca pod zubima, na njemu ne ostaje trag nokta. Poveanja prinosa vie
nema, u zrnu se smanjuje sadraj vode sa 20-14 %. Puna zrelost obuhvata 2 podperioda:
I- poetak pune zr. - vlaga: 20-18 %
II- kraj pune zr.-vlaga: 17-14 %
Sa manje od 13 % vlage nastupa prezrelost useva i jako osipanje zrna. Pri vlanim uslovima,
sazrevanje se produava i etva kasni. Pri suvim uslovima i poveanoj temperaturi - sazrevanje se
ubrzava.

PRAVA (STRNA) ITA

PENICA - Triticum sp.
Botanika pripadnost:
Red: Poales
Familija: Poaceae (Gramineae) - Trave
Podfamilija: Pooideae (klasolike)
Rod: Triticum (sa 22 vrste)
Postoji vie klasifikacija penice, a ona koju mi koristimo je klasifikacija penice po
Flaksbergeru, sa dopunom je ukovskkog. Po ovoj podeli, sve vrste penice svrstane su u 4 grupe,
na osnovu broja hromozoma u polnim (n) odnosno somatinim (2n) elijama:
Diploidna grupa (broj hromozoma: 2n =14) - ima tri vrste:
T. monococcoides (divlji jednozrnac),
T. monococcum (kulturni jednozrnac),
T. urartu (divlja urartu penica).
Tetraploidna grupa (2n =28) - ima 11 vrsta:
T. durum (tvrda penica).
T. dicoccoides (divlji dvozrnac),
T. dicoccum (kulturni dvozrnac),
T. timophevi (Timofevijeva penica),
T. paleocolchicum (kolhitski dvozrnac),
T. aetiopicum (T. abisinicum) (abisinska ili etiopska penica),
T. turgidum (engleska penica),
T. persicum (persijska penica),
T. chaldicum (haldska penica),
T. orientale (orijentalna),
T. polonicum (poljska penica).
Heksaploidna grupa (2n = 42) - ima sedam vrsta:
T. vulgare (T. aestivum) (obina ili meka penica),
T. spelta (krupnik),
T. compactum (patuljasta),
T. sphaerococum (okruglozrna),
T. macha (penica maha),
T. vavilovi (vavilovljeva penica),
T. amplissifolium (irokolisna penica).
Oktoploidna grupa (2n = 56) - ima 1 vrstu:
T. fungicidum (penica otporna prema gljivinim bolestima).

11

Navedena klasifikacija je isto genetiko grupisanje vrsta penice. Sa praktinog stanovitva,

pogodnija je podela na pleviaste i golozrne vrste, sa lomljivim ili nelomljivim vretenom klasa, te
na kulturne i divlje vrste penice. Na zapadu se koristi takva klasifikacija po Mak Keju.
Najvee povrine i najvei znaaj u svetu i kod nas zauzima meka penica (Triticum vulgare).
Sledi tvrda penica (T. durum), dok se ostale vrste seju na zanemarljivim povrinama.
ANALIZA VRSTA PENICE - Vrste penice mogu se razlikovati na osnovu sledeih vanijih
vanijih morfolokih osobina:
-Ispunjenost vrne internodije stabla (uplja, ispunjena ili delimino ispunjena),
-Zbijenost i oblik klasa (zbijen, rastresit, kratak, dug),
-Osjatost (klas sa ili bez osja, osje: dugo, kratko, paralelno, razilazee),
-Odnos line i bone strane klasa (lina ira od bone ili obrnuto),
-Zrno:
-Oblik zrna: izdueno, jajasto, ovalno, bokasto,
-Struktura zrna na preseku: branasto, staklasto,
-Izraenost bradice i brazdice: izraena, slabo izraena.

Razlike izmeu tvrde i meke penice:

Osobine
Vrna internodija
Osjatost
Zbijenost klasa
Odnos line i bone strane
klasa

Veliina i oblik zrna

Struktura zrna na preseku

Vreme setve

Obina penica (meka)

Tvrda penica

uplja

Ispunjena parenhimom

Uglavnom bez osja

(ako ga ima - ono je kratko i
razilazee - lepezasto)

Uvek sa osjem, koje je dugako i

paralelno

Rastresit

Zbijen

Lina strana je ira od bone

Bona strana je ira od line

Sitnije zrno, krae, okruglastije,

na preseku okruglo, brazdica
jasno izraena i duboka, dubina
prelazi debljine zrna

Krupnije, izduenije zrno, na

poprenom preseku uglasto,
brazdica plitka i uska

Branasta
(< belanevina, > skroba)

Staklasta
(> % belanevina)

Najee jesen (preovlauju

ozime sorte)

Prolee (preovlauju jare sorte)

Nia sistematska jedinica od vrste je podvrsta. Penica nema podvrste, ve se direktno deli
na nie sistematske jedinice - VARIJETETE.
Varijeteti meke penice (T. Vulgare) se razlikuju na osnovu:
-boje klasa (bela, crvena)
-boje zrna (bela, crvena)
-osjatosti (sa ili bez osja)
-maljavosti pleva (gole ili maljave pleve)
Najraireniji varijetet je lutescens.

12

VARIJETETI
lutescens
erythrospermum
albidum
graecum
milturum
ferrigeneum
velutinum

Boja zrna
Crvena
Crvena
Bela
Bela
Crvena
Crvena
Bela

Boja klasa
Bela
Bela
Bela
Bela
Crvena
Crvena
Crvena

Osje
/
Belo
/
Belo
/
Crveno
/

Maljavost pleva
/
/
/
/
/
/
Maljavo

SPECIFINOSTI MORFOLOGIJE PENICE

KOREN je iliast, prodire u dubinu 1,5 2 m, dok se glavna masa korena nalazi u oraninom
sloju. Penica klija sa 3 - 5 klicinih korenia (ozime forme sa 3, a jare sa 5).
STABLO je uspravno, cilindrino, lankovito, ima 5 - 7 lanaka (internodija), normalno je zelene
boje. Kod meke penice je uplje celom duinom, dok je kod tvrde penice ispunjeno u vrnom delu
(ispod klasa).
LIST Liska je dugaka, uska, normalno zelene boje. Ligula je srednje razvijena, aurikule srednje
razvijene, maljave. Broj listova na stablu jednak je broju kolenaca (5-7). Najbitniji za formiranje
prinosa penice je vrni list (zastaviar).
CVAST je klas, na svakom useku vretena klasa nalazi se po 1 klasak, a u njemu najee 3 - 5
cvetova (moe ih biti i 2 7).
PLOD penice je zrno (krupa, caryopsis). Zrno je golo (retko pleviasto-samo kod pojedinih vrsta).
Moe biti razliite krupnoe i oblika (izdueno, ovalno, jajasto ili bokasto). Boja zrna je ilibarna
(crvenkasto-smea), a na preseku moe imati branavu ili staklavu strukturu. Masa 1000 zrna
kree se od 30 - 50 g (proseno oko 40g).

JEAM Hordeum sativum (H. Vulgare)

Red: Poales
Familija: Poaceae (Gramineae) - Trave
Podfamilija: Pooideae (klasolike)
Rod: Hordeum
SPECIFINOSTI MORFOLOGIJE JEMA
KOREN je iliast, prodire u dubinu 1,2 do 1,5 m, relativno slabo razvijen, najslabije od pravih
ita. Klija sa 5 - 8 klicinih korenia.
STABLO je uspravno, lankovito, visine do 1,5 m. Najmanje otporno prema poleganju meu
pravim itima. Dobro se bokori, naroito je izraeno produktivno bokorenje. Jari jeam bolje bokori
od ozimog.
LIST je iste grae kao i kod ostalih pravih ita, osim to je kod prvih listova posle nicanja liska
neto ira, kraa i po obodu valovita, sivkasto zelene boje. Ligula je slabo razvijena, a aurikule su
jako razvijene, srpaste i jako se meusobno preklapaju.
CVAST je klas, a na svakom useku vretena klasa nalaze se po tri klaska, a u svakom klasku po
jedan cvet. Ovo je i najbitnija razlika od ostalih pravih ita
Pleve su male, krae od plevica, slabo razvijene, veoma uske, ploaste, na vrhu prelaze u due ili
krae maljaste izrataje.
13

Plevice su dobro razvijene, obuhvataju zrno i slepljene su uz njega (zrno je kod veine sorti
pleviasto). Kod golozrnih jemova plevice samo obuhvataju zrno i u vridbi spadaju sa njega.
PLOD je zrno, iroko zaobljeno sa lene strane, ima brazdicu, ali nema bradicu. Oblik zrna je
romboidan ili eliptian. U osnovi zrna, u njegovoj brazdici, nalazi se tzv. bazalna etkica koja
predstavlja rudiment drugog, neplodnog cveta. Pokrivena je gustim ili retkim, duim ili
kraim dlaicama, a slui za raspoznavanje dvoredih od vieredih jemova. Dvoredi jemovi
imaju dugodlaku bazalnu etkicu, a vieredi kratkodlaku.
Dvoredi i vieredi jemovi mogu se razlikovati i po veliini, obliku i ujednaenosti zrna:
Zrna dvoredog jema su sitnija, ali su po veliini ujednaena i simetrina, jer se slobodno
razvijaju na useku vretena klasa.
Zrna vieredog jema su krupnija, ali neujednaena po veliini: srednje zrno je krupnije i
simetrino, a dva bona su sitnija i asimetrina, sa karakteristinim udubljenjem u osnovi, jer naleu
na sredinje zrno.
SISTEMATIKA JEMA:
CVAST jema je klas. Za razliku od drugih vrsta ita, na svakom useku vretena klasa kod jema
se nalaze po tri klaska, a u svakom klasku po jedan cvet. U zavisnosti od broja plodnih klasaka
na useku vretena klasa, izvrena je podela na sledee 3 podvrste:
1) Hordeum sativum ssp. vulgare (polystichum) vieredi (estoredi) jeam: -na jednom useku
vretena klasa nalaze se tri klaska i sva tri su razvijena i plodna, uglavnom su to stoni jemovi,
2) Hordeum sativum ssp. distichum - dvoredi jeam: na jednom useku vretena klasa nalaze se tri
klaska, ali je plodan samo sredinji. Ostali (boni) klasci su neplodni, i u veoj ili manjoj meri
reducirani. Sa svake strane vretena klasa obrazuje se po jedan vertikalni red klasaka. Veinom su
pivski jemovi.
3) Hordeum sativum ssp. intermedium - prelazni jeam: na jednom useku vretena klasa moe da
ima od 1 3 plodna klaska. Nemaju vei privredni znaaj.
U proizvodnji su zastupljeni vieredi jemovi najee kao stoni, a dvoredi jemovi su
uglavnom pivski (osnovna sirovina za proizvodnju piva).
Varijeteti jemova odreuju se na osnovu zbijenosti klasa, pleviavosti zrna, nazubljenosti
osja i boje klasa.

PROSOLIKA ITA
KUKURUZ - Zea mays
Red: Poales
Familija: Poaceae (Gramineae) - trave
Podfamilija: Panicoideae prosolika ita
Rod: Zea, sa samo jednom vrstom i to kulturnom - Zea Mays. Nisu pronaene divlje vrste kukuruza.
U okviru vrste Zea mays, ukovski razlikuje devet podvrsta kukuruza. Osnovni kriterijumi
za klasifikaciju kukuruza su spoljanji oblik i unutranja graa zrna (pod kojom se podrazumeva
odnos ronatog i branastog endosperma):
1) Zea mays ssp. indentata (dentiformis) zuban. Zrno zubana je prizmatinog ili klinastog
oblika, sa karakteristinim udubljenjem na vrhu zbog ega ima oblik zuba. Ronati endosperm se
nalazi na bokovima zrna, dok se branasti endosperm nalazi u sreditu i vrhu zrna. Biljka zubana je
krupnijeg habitusa, visine 2-3 m, najee formira samo jedan krupan, cilindrian klip, sa 14-18
redova zrna. Daje vee prinose od drugih podvrsta, ali je zrno slabijeg kvaliteta, zbog malog udela
ronatog endosperma (belanevina), jer u njemu preovladava branasti - skrobni endosperm. Koristi
se uglavnom za ishranu stoke.

14

Udubljenje na vrhu zrna se formira u fazi sazrevanja. Nastaje zbog razliite brzine suenja
ronatog i branastog endosperma. Branjavi endosperm bre gubi vodu, pri emu mu se smanjuje
zapremina, to se odraava formiranjem ulegnua.
Varijeteti zubana odreuju se na osnovu boje zrna i boje koanke (vretena klipa):
VARIJETET
BOJA ZRNA
BOJA KOANKE
Leucodon
bela
bela
Alborubra
bela
crvena
Xanthodon
uta
bela
Flavorubra
uta
crvena
2) Zea mays ssp. indurata tvrdunac. Zrno je okruglo-ovalnog oblika, pljosnato, oblih ivica sa
zaobljenim ispupenim vrhom i sjajne povrine. Kvalitetnije je od zrna zubana jer ima vie ronatog
endosperma. Branasti endosperm smeten je u sreditu zrna, oko klice. Biljka tvrdunca formira 1-2
klipa, koji su sitniji, tanji i imaju 8-12 redova zrna. Stablo je nie, sklonije formiranju zaperaka,
krae vegetacije i manjeg prinosa zrna, ali je ono pogodnije za ljudsku upotrebu. Preovladavaju rani
i srednjerani hibridi.
3) Zea mays ssp. saccharata eerac. Ima povean sadraj eera u zrnu i obino se koristi za
ljudsku ishranu (kuvan, peen,...). U punoj fiziolokoj zrelosti zrno je po celoj povrini smeurano
(naborano), izduenog, klinastog oblika. eerac ima iskljuivo ronati endosperm (nema
branastog), bogat je prostim eerima. Zrno je votano ute boje. Klipovi su srednje veliine.
Stablo je nie, sa mogunau stvaranja vie zaperaka i klipova. Kratke je vegetacije i daje nie
prinose, ali visokog kvaliteta.
4) Zea mays ssp. everta kokiar ili kokavac. Zrno je slino tvrduncu, ali sitnije. Preovladava
ronati endosperm, a branavi samo oko klice. Boja zrna je razliita - od bele do crne. Stablo
formira vie zaperaka, vie sitnijih klipova, ranostasan je, pa je prinos zrna manji, ali je ono
kvalitetno za ljudsku upotrebu. Ronati endosperm je zbijen, nepropusniji za vodu i pri zagrevanju
zrna, usled oslobaanja vodene pare iz branavog dela dolazi do pucanja zrna i nastajanja kokice.
Zapremina kokice treba da je 20-30 puta vea od zapremine zrna. Prema obliku zrna postoje dva
varijeteta:
- oryzoides - pirinar (zrno izdueno, lii na pirina),
- gracillina - biserac (ima pravilan loptast oblik, sjajno i tvrdo zrno).
5) Zea mays ssp. amylacea mekunac
6) Zea mays ssp. ceratina votani (kineski) kukuruz
7) Zea mays ssp. tunicata kukuruz pleviar
8) Zea mays ssp. amylosacharata mekani eerac
9) Zea mays ssp. semiindentata poluzuban.
MORFOLOKE OSOBINE KUKURUZA
KOREN je iliast, prodire u dubinu od 2,5 - 3 m. Kod kukuruza razlikujemo pet vrsta korenova:
Primarni - klicin koren - kukuruz klija sa samo jednim klicinim korenom, koji se razvija iz
korenka klice, dobro je razvijen, dobre usisne moi. Znaajan je u prvim fazama razvoja biljke
dok se ne pojave korenovi vora bokorenja. Aktivan je tokom itave vegetacije i snabdeva
biljke vodom i mineralnim materijama (posebno iz dubljih slojeva zemljita).
Hipokotilni korenovi nazivaju se jo i boni klicini korenovi. Izbijaju na mestu gde stabaoce
probija semenjau zrna. Obino se formira 3 - 5 hipokotilnih korenova koji imaju odreen
znaaj u ishrani biljke do pojave korenova vora bokorenja. Zajedno sa klicinim korenom ine
primarni korenov sistem koji je do faze bokorenja jedini korenov sistem. Pojavom korenova
vora bokorenja, smanjuje se znaaj hipokotilnih korenova, ali njihova funkcija ostaje do kraja
vegetacije. Ako se oteti klicin koren, neto jae se razvijaju hipokotilni korenovi, a u sluaju
15

njihovog oteenja neznatno se poveava masa klicinog korena. Ako se oteti klicin i
hipokotilni koren, biljka zaostaje u porastu.
Epikotilni (mezokotilni) korenovi se javljaju na epikotilu, odnosno delu stabaoceta izmeu
hipokotilnih korenova i vora bokorenja. Slabo su razvijeni i nemaju vei znaaj za ishranu
kukuruza. Sastoje se iz svega nekoliko korenovih dlaica.
Sekundarni korenovi ili korenovi vora bokorenja - vor bokorenja kukuruza se formira od 5 - 7
kolenaca klicinih listova koji se mogu videti u voru bokorenja. To je period kada biljka ima 3
- 4 lista (faza bokorenja). U poetku rastu priblino paralelno sa povrinom zemlje, a kasnije se
geotropno orijentiu u dublje slojeve zemljita. Dinamika razvoja sekundarnog korena
uslovljava dubinu meurednog kultiviranja i irinu zatitne zone. ine glavnu masu korenovog
sistema kukuruza i najveim delom se nalaze u povrinskom oraninom sloju zemljita. Kod
odrasle biljke imaju najvei znaaj u njenoj ishrani.
Vazduni korenovi ili pande nastaju od prvih kolenaca stabla iznad povrine zemlje. Oni su
zadebljali, obino zelene boje i mogu da vre fotosintezu, a ako se pokriju zemljom vre
funkciju pravog korena (dobijaju korenske dlaice i usvajaju hranljive materije i vodu iz
gornjeg dela oraninog sloja). Ovi korenovi imaju prvenstveno potpornu ulogu.
STABLO kukuruza moe da bude visine od 1 - 5 m (u naim agroekolokim uslovima od
1,5 - 3,25 m), debljine je najee 2 - 3 cm, mada moe da bude i do 5 - 6 cm. Stablo je ispunjeno
parenhimom u kom do faze cvetanja moe da bude i do 5 % eera i zbog toga je bitno da se,
ukoliko se koristi za silau, silira pre metlienja (koristi se kao ugljeno-hidratna komponenta). Broj
nadzemnih internodija je od 8 - 15, a moe ih biti i do 25. Broj internodija zavisi od podvrste i
hibrida.
Sredinja internodija stabla ima uzduno udubljenje koje nastaje usled toga to se deo
meristema te internodije preobraava u pupoljak iz koga u kasnijim periodima nastaje skraena
bona grana na ijem vrhu se formira enska cvast - klip. Na vrhu stabla formira se metlica - muka
cvast.
Iz pazuha donjih, klicinih listova mogu da nastaju bone grane ili zaperci. Iz vora
bokorenja se ne formiraju istovremeno sekundarni korenovi i sekundarna stabla. Sekundarna stabla
se formiraju kada biljka ima 6 - 7 listova, a sekundarni korenovi kada biljka ima 3 - 4 lista. Poeljno
je da donje internodije stabla budu to krae i deblje, odnosno da kolenca budu to blia jedno
drugom, jer je takvo stablo otpornije prema poleganju i takvi hibridi se mogu sejati u guem
sklopu.
LIST se sastoji iz lisnog rukavca, ligule, aurikule i liske. Liska je relativno iroka i duga (i
do 1 m), levkastog preseka, sa jako izraenim centralnim nervom. Sa lica list je maljav, a sa nalija
glatke povrine. Noviji hibridi nemaju ligulu. Broj listova zavisi od broja internodija. Ranostasniji
hibridi imaju 8 - 10 listova, a kasnostasniji od 18 - 22 lista. Noviji hibridi imaju uspravne listove erektofilni tip lista. Takvi hibridi se mogu sejati u guem sklopu. List zbog svoje veliine, oblika i
grae moe da nakuplja i rosu i manje koliine padavina i usmerava ih ka korenu. Prema ulozi koju
imaju u formiranju prinosa, sve listove kukuruza delimo u dve kategorije:
1.) listovi ponika - klicini listovi - njihova kolenca formiraju vor bokorenja i ti listovi
praktino izbijaju iz zemlje. Klicini listovi su zaeti jo u samoj klici. Kod ranostasnijih hibrida ima
ih pet, a kod kasnostasnijih -sedam.
2.) listovi stabla (pravi listovi) se nalaze na delu stabla iznad zemlje. U okviru ove grupe
razlikujemo, donje, srednje i gornje lie. Za formiranje prinosa najvaniji su sredinji listovi ili
listovi klipa (list u ijem se pazuhu formira klip, zatim list neposredno iznad i ispod klipa). Biljka
ima mogunost formiranja vie klipova. Ako sua oteti list u ijem pazuhu nastaje klip, dolazi do
drastinog opadanja prinosa. Vrni listovi su listovi iznad klipa. U pazuhu ovih listova ne moe da
se formira klip, a ovi listovi su odgovorni za formiranje metlice.

16

CVASTI - Kukuruz je jednodoma biljka sa razdvojenim mukim i enskim cvetovima u dve

cvasti: muka cvast je metlica, koja se formira na vrhu stabla, a enska cvast je klip, koji se formira
u pazuhu sredinjih internodija stabla
METLICA ili muka cvast se sastoji iz centralne ose i bonih grana prvog reda na kojima
se nalaze u parovima dvocvetni klasci. Na centralnoj osi klasci obrazuju etiri reda, a na bonim
granama dva reda. Klasak se sastoji iz dve iroke maljave pleve (koje po povrini imaju 3-8
uzdunih nerava), vretenceta klaska i dva cveta. Oba cveta su plodna. Cvet se sastoji iz dve veoma
tanke opnaste plevice i tri pranika. Tuka nema. Na jednoj biljci moe biti i do 7000 pranika (u
dve antere ima oko 2000 polenovih zrna), to znai da na jednoj biljci moe biti i do 14 miliona
polenovih zrna. Opraivanje je anemofilno.
KLIP se sastoji iz:
-Drke klipa, koja predstavlja kratku bonu granu sa jako skraenim internodijama, iz ijih
kolenaca nastaju preobraeni listovi omotaa klipa - komuina.
-Komuine ili ovojnih listova klipa. Obrazuju ih lisni rukavci listova koji polaze sa kolenaca drke
klipa. Liske su jako reducirane i postoje samo kod vanjskih ovojnih listova. Ima zatitnu ulogu i od
broja i debljine listova komuine zavisi kojom brzinom e zrno gubiti vodu (sazrevati).
-Vretena klipa - koanka (oklasak, apurika). Na vretenu klipa u parnom broju redova se nalaze
klasci. Sastoje se iz dva cveta, s tim to je plodan samo gornji cvet (osim kod eerca gde su
plodna oba). Klasak ima dve veoma vrste, zadebljale bele pleve koje grade grubu strukturu saa
koanke u kojoj je smeteno seme. Plodni cvet se sastoji iz dve plevice (koje su tanke, opnaste i
daju boju koanki), dve pleviice i tuka koji ima jako izdueni stubi koji se u vreme cvetanja
klipa pojavljuje na vrhu klipa kao svila. Na jednom klipu moe biti 500-1000 cvetova. Broj redova
zrna u klipu je uvek paran i iznosi 8-20 (najmanje 4, najvie 32).
Masa 1000 zrna kukuruza je proseno 300-400 grama.

II ZRNENE MAHUNJAE ZRNENE BELANEVINASTE BILJKE

Zrnene mahunjae pripadaju familiji Fabaceae (Leguminosae) - leguminoze ili mahunarke.
Gaje se zbog zrna koje je veoma bogato belanevinama, a kod nekih i uljem, pa se prema tome dele
u dve podgrupe:
1.) variva i lupine (pasulj, graak, bob, soivo, sastrica, naut, lupina)
2.) zrnene mahunjae za kombinovano iskoriavanje - imaju povean sadraj ulja (soja,
kikiriki)
ZAJEDINKA MORFOLOGIJA ZRNENIH MAHUNJAA

Seme - Zrno je ovde seme i u botanikom i poljoprivrednom smislu. Seme nastaje iz semenog
zametka a obrazuje se u viesemenom plodu koji se zove mahuna. Seme se sastoji iz:
- omotaa semena semenjae,
- klice,
- dva kotiledona.
Semenjaa ili testa - omota semena je vrsta, koasta opna (izuzev kod kikirikija) koja
obavija i titi klicu i kotiledone. Moe biti glatka i sjajna (kao kod pasulja), glatka i mat povrine
(soja, soivo, lupine), naborana (kod graka, nauta i sastrice). Na semenjai postoje tvorevine koje
su bitne u sistematici vrsta, podvrsta, varijeteta i formi, a to su: hylum, mikropila i halaza.
Hilum (pupak) je mesto preko kojeg je seme kratkom drkom bilo vezano za
majinsku biljku. Na hilumu nema kutikule i u fazi klijanja kroz nju seme lako upija

17

vodu. Hilum moe biti iste boje kao semenjaa, ali je najee drugaije obojen (bitna
odlika u sistematici).
Iznad hiluma se nalazi halaza i to najee u obliku nabora (kod pasulja u obliku
dvojnog nabora ili pege). Kroz halazu u fazi klijanja izlaze kotiledoni.
Mycropila je mali otvor na semenjai koji nastaje u toku oplodnje, na mestu gde
polenova cevica probija integument semenog zametka. Nalazi se nasuprot halaze, a
okrenuta je prema klici. Pri klijanju kroz mikropilu izlazi korenak klice.
Kotiledoni su dve polovine semena koje su ravnim stranama priljubljene jedna uz drugu, a
spojene na mestu gde se nalazi klica. Uloga kotiledona je ista kao uloga endosperma kod ita
(rezervna hranljiva materjia), tj. oni hrane mladu biljku dok se ne razviju prvi pravi listovi i dok
biljka ne pree na autotrofan nain ishrane. Oblik, veliina i boja kotiledona zavise od vrste.
Klica se sastoji iz:
- korenka
- hipokotila
ine stabaoce
- epikotila
- jednog para klicinih listia.
NICANJE ZRNENIH MAHUNJAA - Zrnene mahunjae mogu da niu na dva naina:
1.) sa iznoenjem kotiledona (pasulj, soja),
2.) bez iznoenja kotiledona (graak, naut, bob).
1.) Nicanje sa iznoenjem kotiledona: Kod ovog naina rasta najpre se aktivira hipokotil, a tek
kasnije epikotil. Biljka iznosi kotiledone zahvaljujui rastu luno savijenog hipokotila, koji se pod
uticajem svetla ispravlja i kotiledoni zauzimaju vertikalan poloaj. Momenat kada se kotiledoni
razdvoje i zauzmu horizontalan poloaj predstavlja poetak faze nicanja. Dalji porast stabla se vri
se porastom epikotila.
2.) Nicanje bez iznoenja kotiledona: Za razliku od prethodnog naina nicanja, ovde se odmah
aktivira epikotil i razvija se stabaoce sa prvim listovima koji obino imaju manji broj liski u listu. U
fazi nicanja (ako iznose kotiledone) zrnene mahunjae se razlikuju po obliku, veliini, debljini i
boji kotiledona. Mogu se razlikovati i po prvim pravim listovima, koji mogu biti prosti ili sloeni,
razliitog oblika, veliine, boje i maljavosti lista.
Korenov sistem zrnenih mahunjaa je vretenast ili osovinski, a prodire u dubinu 2 i vie
metara. Od glavnog korena polaze boni korenovi koji proimaju veliku zapreminu zemljita.
Prema nainu razgranavanja, razlikujemo 3 tipa korena zrnenih mahunjaa:
1.) tip lupine
2.) tip graka
3.) tip pasulja
1.) Tip lupine Koren tipa lupine ima dobro izraen, razvijen i zadebljao glavni koren, a
boni korenovi su slabo razvijeni.
2.) Tip graka ima dobro razvijene i glavne i bone korenove. Glavni koren se esto ne
razlikuje od bonih korenova.
3.) Tip pasulja veoma dobro su razvijeni boni korenovi, teko se razlikuju od glavnog
korena, koji je izraen i zadebljao samo u vrnom delu (pasulj, soja).
Boni korenovi izbijaju po celoj duini glavog korena, ali najvie iz onog dela koji se nalazi u
oraninom sloju.
Svaka vrsta zrnenih mahunjaa ivi u simbiozi sa odreenom vrstom kvrinih bakterija roda
Rhyzobium. Mahunjae od bakterija dobijaju azot, a bakterije od mahunjaa ugljene hidrate. U
praksi s prilikom setve mahunjaa koristi postupak inokulacije (vetakog zaraavanja) semena
leguminoza u cilju pospeivanja azotofiksacije i smanjene upotrebe azotnih ubriva).
Stablo zrnenih mahunjaa je zeljasto, raste pomou vrne vegetacione kupe, a grana se
pomou pupoljaka koji se nalaze u pazduhu listova. Stablo je zeljasto, ali sa sazrevanjem jae ili

18

slabije odrveni. Stablo moe biti uspravno ili polegljivo (povijuavo). Kod nauta, boba, lupine,
soje i uavih formi pasulja, stablo do kraja vegetacije zadrava uspravan poloaj. Stablo graka,
sastrice, soiva i povijuavih sorti pasulja je polegljivo i trai oslonac.
Stablo mahunjaa visine je od 0,3 5 m zavisno od vrste, a na poprenom preseku je uplje.
Stablo moe imati ogranien ili determinantni porast (ako se glavno stablo zavrava cvau,
porast stabla prestaje u momentu cvetanja) i neogranien ili indeterminantni porast (cvetovi se
javljaju pojedinano ili u grupicama u pazuhu listova, a vegetaciona kupa stabla je aktivna do kraja
vegetacije).
List Zrnene mahunjae imaju sloene listove, tj. na jednoj lisnoj drci se nalazi vie liski.
Razlikujemo sledee tipove sloenih listova:
1.) Perasti listovi:
a) parno perast -vrna liska je preobraena u raljiku (graak, soivo, bob, sastrica)
b) neparo perast -na vrhu lista postoji vrna neparna liska (naut)
c) troperi listovi sa tri velike, krupne liske (pasulj i soja).
2.) Prstasti listovi - sve liske polaze sa jednog mesta i radijalnog su rasporeda (lupina).
Najee je neparan broj liski u listu.
Veliina i oblik liske su razliiti zavisno od vrste. Liska moe biti maljava (samo sa donje ili
obe strane lista) ili gola, obodom cela ili nazubljena, prevuena votanom prevlakom ili bez nje.
Pored liske, zrnene mahunjae imaju i zaliske. Zalisci se mogu nalaziti u osnovi pojedinih liski ili u
osnovi sloenog lista. Zalisci su esto sitni i neugledni (pasulj i soja). Graak ima dva veoma krupna
srcasta zaliska koji se nalaze u osnovi lista, a povrina zalistaka kod ove vrste moe biti vea od
povrine liski.
Cvetovi (C5 K5 A9+1 G1) su specifine leptiraste grae, a sastoje se iz pet ainih, pet
kruninih listia, deset pranika (devet sraslih i jedan je slobodan) i tuka sa dugim, povijenim
stubiem i kuglastim igom. Krunini listii imaju specifinu grau i poseban naziv (gornji listi zastavica, dva bona listia krilca i dva donja srasla listia laica).
Stvaranje cvetnih pupoljaka i cvetanje su sukcesivni - teku postepeno od osnove prema vrhu
glavnog stabla i bonih grana. Opraivanje je ree autogamno, a ee ksenogamno (stranooplodno)
entomofilno. U plodniku se nalazi jedan ili ee vie semenih zametaka.
Plod je mahuna (legumen) sastavljena iz jednog oplodnog listia. Prilikom sazrevanja
mahuna puca po lenom i trbunom avu ovog listia. Samo mahune nauta i nekih sorti lupina ne
pucaju prilikom sazrevanja. O ovoj osobini mahune se mora voditi rauna prilikom odreivanja
momenta etve jer moe da prouzrokuje velike gubitke zrna. Sazrevanje plodova je postepeno kao i
cvetanje. U mahuni se nalazi seme, privreno kratkom drkom za njenu lenu stranu.
FENOLOKE FAZE ZRNENIH MAHUNJAA

U toku vegetacije zrnene mahunjae prolaze nekoliko fenolokih faza, u kojima se zapaaju
odreene morfoloke i fenoloke promene. To su: klijanje, nicanje, gananje, cvetanje, zametanje
ploda i sazrevanje.
Klijanje poinje kad seme zrnenih mahunjaa upije odreenu koliinu vode, to u procentima
od mase semena iznosi:
- pasulj 75 100 %
- soja 100 150 %
- graak oko 115 %
Upijanje vode je utoliko energinije, ukoliko je via temperatura na kojoj seme bubri. Potrebe
u toploti za klijanje semena zavise od vrste. Kreu se od svega 1 3 0C, pa do 12 15 0C, zavisno od
vrste. Ova faza se zavrava pojavom ponika nad povrinom zemljita.
Nicanje zavisno od vrste poinje pojavom kotiledona ili prvog para pravih listova na
povrini zemljita, a zavrava se pojavom prvog para pravih listova ili formiranjem drugog para
listova. Trajanje ove faze zavisi od temperature, vlage i dubine setve. Za postizanje to veeg

19

prinosa potrebno je da ova faza traje to krae i da je sve biljke prou istovremeno. U ovoj fazi
koren raste brzo.
Period diferenciranja generativnih organa traje dugo i ukljuuje fenoloke faze grananja i
formiranja cvetnih pupoljaka.
Ukorenjavanje (ili grananje) traje od pojave zaetka cvetnog pupoljka, pa do pojave
prvog cveta ili pupoljka. Zaeci grana se pojavljuju u pazduhu listova. Grane mogu biti prvog,
drugog ili treeg reda u zavisnosti od toga da li se odvajaju od glavnog stabla, bonih grana prvog
ili drugog reda. Do pojave 2 ili 3 stalnog lista, stablo raste vrlo sporo, zatim se rast ubrzava i
neposredno pred cvetanje dostie maksimalni porast. Ova faza se odlikuje intenzivnim stvaranjem
organske materije korena i nadzemnog dela.
Cvetanje poinje pojavom prvog cvetnog pupoljka ili cveta, traje veoma dugo i tee
uporedo sa intezivnim porastom stabla i njegovim grananjem. Cvetanje se kao faza teko moe
razgraniiti od faze zametanja mahuna jer traje dugo, a formiranje mahuna poinje znatno pre
zavretka cvetanja. Masovno cvetanje poinje 4 6 dana od pojave prvog cveta i traje desetak dana.
U ovoj fazi biljke zahtevaju izdano snabdevanje vodom i mineralnim elementima.
Zametanje plodova nastupa odmah po oplodnji. Kao poetak ove faze uzima se momenat
formiranja zaetaka mahuna u donjem delu stabla, odnosno najnie mahune na stablu. Plodovi se
zameu i rastu postepeno, pa ova faza traje dugo, oko mesec dana. Postepeno se poveava broj
poutelih i uvelih cvetova. Intenzivno rastu plodovi i seme. Na kraju ove faze seme je u mlenoj
zrelosti.
Sazrevanje poinje sa intezivnim nalivanjem semena u donjim mahunama i traje sve do pune
zrelosti gornjih mahuna. Za to vreme seme prolazi votanu zrelost. Za poetak ove faze uzima se
pojava mrke boje na donjim mahunama. Fizioloka zrelost poznaje se po otvrdlosti i boji semena,
karakteristinoj za vrstu i sortu. Lie koje je do tada bilo zeleno, naglo pouti i opadne.

PASULJ - Phaseolus vulgaris

Rod Phaseolus ima oko 230 vrsta. Od toga je 17 kulturnih, a za proizvodnju je znaajno 5
vrsta. Znaajnije su vrste amerikog porekla:
1.) Phaseolus vulgaris obini pasulj, boranija
2.) Phaseolus lunatus lima pasulj
3.) Phaseolus multiflorus mnogocvetni pasulj
4.) Phaseolus acutifolius otrolisni pasulj
5.) Phaseolus aureus zlatni, ma pasulj.
Znaajnije karakteristike ovog roda su sloeni trolani listovi, spiralno uvijene kljove laice,
sposobnost puzanja stabla i uvijanja njegovog vrha s leva na desno.
MORFOLOKE RAZLIKE IZMEU VANIJIH VRSTA PASULJA

1.) Phaseolus vulgaris iznosi kotiledone, prvi pravi listovi su krupni, srcasti, naspramni.
Troperi listovi su krupni, jajasti ili trouglasti sa otrim vrhom. Cvet je krupan, beo, ree ruiast.
Mahune su duge, sa otrim povijenim vrhom, cilindrine ili spljotene, sa 4 10 zrna u mahuni.
Seme srednje do krupno, razliite boje i oblika.
2.) Phaseolus lunatus iznosi kotiledone, prvi pravi listovi su srednji do krupni sa peteljkom.
Troperi listovi su glatki, lancetasti, izdueni. Cvet je sitan, beo ili ljubiast. Mahune su kratke,
iroke, srpaste, sa nosiem. Seme srednje do krupno, pljosnato, eliptino, sa radijalnim brazdama od
hiluma ka leima.
3.) Phaseolus acutifolius iznosi kotiledone, prvi pravi listovi su jajasto lancetasti. Troperi
listovi su 1,5 puta manji od obinog pasulja, sa kratkim svetlim maljama. Cvet je beo, mahune
kratke, uske, uspravne, seme je sitno.

20

4.) Phaseolus aureus iznosi kotiledone, prvi pravi listovi su kopljasti, troperi listovi su
krupni, maljavi. Cvet je zelenout, krupan. Mahune su duge, cilindrine, bez nosia (sa 7 10 zrna).
Seme je sitno, okruglo ili valjkasto, ute ili zelene boje.
5.) Phaseolus multiflorus ne iznosi kotiledone, prvi par listova su krupni, srcastog oblika,
izdueni, troperi listovi su sa tupim vrhom i kratkim drkama. Cvetovi su krupni, u grozdovima,
bele, ruiaste ili crvene boje. Mahune su kratke, krupne i iroke. Seme je krupno, pljosnato,
eliptino, belo ili areno (2 6 u mahuni).
Varijeteti obinog pasulja (Phaseolus vulgaris) se razlikuju po obliku semena, odnosno odnosu
duine, irine i debljine zrna:
Varijetet
Sphaericus (sferino, loptasto seme)
Elipticus (eliptino)
Oblongus (valjkasto)
Subcompressus (bubreasto, poluspljoteno)
Compressus (spljoteno)

Duina
1
1,5
2
2,5
6,25

irina
1
1
1
1,5
2,5

Debljina
1
1
1
1
1

Odreivanje varijeteta je dosta teko, jer zbog stranooplodnje dolazi do ukrtanja varijeteta. U
tom sluaju oblik zrna se oznaava kao sredina izmeu dva varijeteta (elipticus x sphaericus).
Unutar svakog varijeteta moe biti vei broj tipova zrna,, koji se odreuju na osnovu neke
osobine zrna. Tako prema boji zrna razlikujemo:
a) pasulj jednobojnog zrna,
b) pasulj arenog zrna, sa sledeim podtipovima:
- punctatus sa ravnomerno rasporeenim takama,
- maculatus sa jednom krupnijom tamnijom pegom,
- variegatus sa tamnim pegama razliite veliine,
- zebrinus sa tamnim viemanje paralelnim linijama.
MORFOLOGIJA PASULJA

Koren je vretenast, treeg tipa (tip pasulja) sa dobro razvijenim bonim korenovima. Prodire
u dubinu do 1 m, ali glavna masa korena je u oraninom sloju. Dobre je usisne moi.
Stablo je u poetku neno i zeljasto, a kasnije ogrubi i odrveni, na preseku je rebrasto i uplje.
U zavisnosti od naina porasta i visine stabla postoje sledee forme:
a) niske forme - uavci do 60 cm visine (ogranien ili determinantan porast stabla),
b) polupritkai do 130 cm visine,
c) pritkai (visoke, povijuave forme kojima je neophodan oslonac) do 180 cm visine,
esto i vie (neogranien - indeterminantan porast stabla).
Listovi su sloeni troperi, sa krupnim, srcastim liskama. Samo prva dva lista su proste grae,
jajasto-ovalnog oblika i pojavljuju se naspramno. Ostali - troperi listovi su spiralnog rasporeda i ima
ih od 8-18 po biljci. Liske su obino gole, bez malja. Zalisci postoje, ali su sitni i neugledni.
Pojavljuju se po dva u osnovi vrine liske i po jedan ispod bonih liski. Kotiledoni se iznose na
povrinu zemljita, bubreastog su oblika kao i seme, zeleni su i smeurani.
Cvetovi su tipine leptiraste grae, bele, ljubiaste ili zlatnoute boje, esto zavisno od boje
semenjae. Cvetovi se javljaju iz pazuha listova u grupicama od 5 6 cvetova, dok se kod uavih
formi cvasti javljaju na vrhu stabla. Cvetanje je postepeno (sukcesivno) i traje 20 - 25 dana.
Plod je mahuna, koja moe biti razliitog oblika (prava, slabo povijena, sabljasta, srpasta,
na preseku cilindrina ili pljosnata). Duine je od 5 - 25, najee 10 -12 cm, sa 2 - 7 zrna. Boja
mahune je zelena ili uta sa razliitim nijansama do maslinaste, ili je arena. Mahune sorti za
boraniju moraju biti krte, sainjene od parenhimskog tkiva (bez konaca, mehanikog tkiva u
avovima) i pergamentnog sloja.
21

Seme - zrno je razliitog oblika (podela na varijetete), razliite krupnoe: u zavisnosti od

mase 1.000 zrna moe da bude:
- sitno (do 350 g)
- srednje (do 500 g)
- krupno (do 800 g).
Moe da bude razliite boje: belo, uto, crveno, smee, areno...

SOJA - Glycine hispida (Glycine max)

Soja je jednogodinja biljka iz familije Fabaceae, rod Glycine. Ova vrsta se deli na vie
podvrsta, ali su u kulturi najrairenije dve: Mandurijska i Slovenska soja.
Kulturne vrste podeljene su na varijetete prema visini stabla, polegljivosti, olistalosti,
krupnoi listova, duini internodija, maljavosti, boji dlaica, cveta, semena, hiluma i nekim drugim
osobinama.
MORFOLOGIJA SOJE

Koren je vretenast, dosta razgranat, sa dobro razvijenim bonim korenovima (tipa pasulja).
Prodire u dubinu do 150 cm, a veina bonih korenova je do 70 cm. Na korenu, posebno u
oraninom sloju, nalazi se dosta kvrica (Bradirhysobium japonicum). Koren je jake usisne moi.
Stablo je bunasto, razgranato, sa 2 - 5 bonih grana koje izbijaju iz donjeg dela stabla i
postavljene su u ravni normalnoj na pravac setve. Stablo je kolenasto (lankovito), ima 14 - 25
lanaka, a visine je od 40 - 150 cm. Moe biti uspravno ili polegljivo (ako je tanje). Obraslo je
maljama koje mogu biti svetlije ili tamnije (sortna osobina). Mlado stablo je zelene ili
ljubiastozelene boje, a zrelo sivouto ili mrko, vrlo grubo i drvenasto. Na poprenom preseku
stablo je okruglo i uplje.
List je sloen troper, sa ovalnim ili srcastim liskama koje su maljave sa obe strane. Prvi par
listova je prost, ovalnog su oblika i maljavi. U sazrevanju listovi se odbacuju ili ostaju na stablu, to
je sortna osobina. Ue liske oznaavaju forme otpornije na suu, a ire - plodnije tipove koji se gaje
u vlanijim rejonima. Sorte za ishranu stoke u zelenom stanju imaju finije i krupnije lie.
Zalisci su kao kod pasulja, nalaze u osnovama liski. Sitni su i neugledni, po dva ispod vrne i
po jedan ispod bonih liski. Kotiledoni se iznose na povrinu, po obliku su ovalni, a boja im je
intenzivno zelena.
Cvetovi su leptiraste grae, mogu biti beli, ljubiasti ili plaviasti (sortna osobina). Sitni su i
neugledni, maljavi i bez mirisa, izbijaju iz pazuha listova u grupama od 35. Prvi cvetovi se javljaju
u pazduhu 3-og do 6-og lista, na visini 5-30 cm iznad zemlje, to zavisi od sorte i gustine. Poeljno
je da to bude na visini od najmanje 1015 cm, zbog mehanizovane etve, a radi smanjenja gubitaka
usled visokog koenja stabala. Na biljci se pojavljuje veliki broj cvetova, ali dosta ih opadne (ak
30-80 %) zbog zemljine ili vazdune sue, ili zbog osobina same sorte. Period cvetanja raliito
traje (rane sorte 1540 dana, srednje kasne 4060 dana, kasne 6080 dana). Cvetanje je postepeno.
Plod je mahuna, bledo ute do crne boje, jako maljava po povrini. Po obliku je prava ili
srpasta, duine 2 - 5 cm, sa 2 - 4 zrna. Mahune su uglavnom ravnomerno rasporeene na stablu, po
tzv. spratovima, a kod nekih sorti preteno na donjem delu stabla.
Seme - zrno moe da bude razliitog oblika (okruglo, ovalno, izdueno, poluspljoteno),
razliite boje (bledouta, uta, smea, zelenkasta, siva do crna). Moe da bude razliite povrine
(glatko ili naborano, sjajno ili bez sjaja -mat). Hilum je iste boje kao i semenjaa ili crn. Masa 1.000
zrna se kree od 80 280 g.

22

III BILJKE ZA INDUSTRIJSKU (TEHNIKU) PRERADU INDUSTRIJSKE BILJKE

1 ULJANE BILJKE
PREDSTAVNICI I NJIHOVA TAKSONOMSKA PRIPADNOST

U grupu uljanih biljaka spadaju sledee najee vrste njivskih biljaka:

1. suncokret Helianthus annuus.
2. ricinus Ricinus communis
3. kupusna uljana repica Brassica napus oleiphera
4. ogrtica Brassica rapa oleiphera
5. mak Papaver somniferum
6. sezam Sesamum indicum
Pored navedenih biljaka, koje se mogu gajiti u naem proizvodnom podruju, u uljane biljke
ubrajaju se jo sledee vrste koje se ee sreu u literaturi: afranjika, lanik, lalemancija, perila i
kineska repica. Zatim, ulje se moe dobiti i od zrnenih mahunjaa za kombinovanu upotrebu: soje i
kikirikija, od ita: klice kukuruza, kao i tekstilnih biljaka: lana, konoplje i pamuka.
Ulje se takoe dobija i od veeg broja drvenastih viegodinjih biljaka, kao to su maslina,
orah, badem, palme i druge. Od veeg znaaja za proizvodnju jestivog ulja kod nas su jo i neke
povrtarske vrste - bundeve i tikve. Njihovo seme sadri veliku koliinu ulja, ono se dobija na
industrijski nain i koristi se za ishranu.
Zajednika osobina svih uljanih biljaka je bogatstvo semena u ulju uz osrednju koliinu
belanevina.
SUNCOKRET - Helianthus annuus cultus ssp. sativus
Fam: Asteraceae (glavoike)
Rod: Helianthus
Rod Helianthus je jako polimorfan i obuhvata veliki broj (oko 108) jednogodinjih i
dvogodinjih vrsta. Za kulturu su od znaaja samo 4 vrste i to:
1. H. cucumerifolius kalifornijski suncokret (ima pancirni sloj),
2. H. argophillus srebrnasti suncokret (otporan na ru),
3. H. tuberosus ioka (krtolasta biljka) koja se gaji za proizvodnju stone hrane,
4. H. annuus suncokret, koji je vrlo polimorfna vrsta, smatra se zbirnom vrstom, a u okviru
nje imamo dve vrste:
a) H. annuus ruderalis divlji suncokret (granat, sitno seme i glavice, < sadraj ulja),
b) H. annuus cultus kulturni (ima jednu glavu i krupno seme), a deli se na 2
podvrste prema nainu upotrebe:
H. annuus cultus ssp. ornamentalis ukrasni,
H. annuus cultus ssp. sativus obini suncokret.
Druga podela suncokreta izvrena je prema nainu upotrebe i prema krupnoi semena:
1. Sitnozrni - uljani, ima tanko stablo, visine do 2,5 m, sitniju glavicu, procenat ljuske u plodu
iznosi 22-35%.
2. Krupnozrni - za grickanje - biljka je krupnijeg habitusa - do 4 m, ljuska je jako debela i
uzduno naborana. Na ljusku otpada oko 40% od ukupne mase zrna, jezgro ne ispunjava u
potpunosti prostor u ljusci (ima vazduni dep), ima vie belanevina, a neto manje ulja.
Vazduni dep omoguava lake ljutenje.
3. Prelazni - biljka je kao kod uljanih, a seme kao kod krupnozrnih suncokreta.
Uljani suncokret je najee jednobojan - crn, postoji i bela boja zrna, srebrnasta, ljubiasto
crna. Boja perikarpa (ljuske) moe biti i siva, smea, crnosiva, ugljeno crna.

23

MORFOLOGIJA SUNCOKRETA

Koren je vretenast, dobro razvijen, razgranat. Formira dobro razvijene bone korenove sa
spletom korenskih dlaica. Koren je dobre usisne moi i u zavisnosti od zemljita i vremenskih
uslova prodire u dubinu (ernozem) 2-2,5 m, a u pojedinim sluajevima, pojedine korenske dlaice i
do 3,25 m. U poetku vegetacije koren intenzivnije raste od stabla (stablo visine 70 cm, koren > 1
m), sve do momenta butonizacije. Glavna masa korena je u sloju do 40 cm.
U doba cvetanja i nalivanja zrna u povrinskom delu oraninog sloja, a nekad ak i na
povrini zemljita pojavljuju se sitni mladi korenovi nazvani kini korenovi. Koren vrlo dobro
koristi hraniva iz dubljih slojeva zemljita te je zato otporan na suu. Na tekim zemljitima sa
obiljem vlage koren prodire plie u dubinu. Sa druge strane suncokret jako isuuje zemljite, pa je
lo predusev, pogotovo za strna ita.
Stablo je visine od 70 do 400 cm. Uspravno je, robusno, nerazgranato (najvie 1%
razgranatih biljaka) i to samo ako se povredi temeni pupoljak. Seme hibrida suncokreta dobija se
kao i seme hibrida kukuruza - ukrtanjem linija. Oinska linija se grana pri proizvodnji semena jer
se tako produava period polinacije (cvetanja). Na poprenom preseku je blago rebrasto ili okruglo,
ispunjeno parenhimom, po povrini prekriveno grubim i otrim maljama. U poetku vegetacije
stablo je neno, krto, lomljivo, a kasnije ogrubi, ovrsne i odrveni. U poetku stablo sporo raste
(ukorenjavanje) i do faze butonizacije dostie svega 40% od svoje prave visine. Kasnije od butona
do cvetanja stablo vrlo intenzivno raste, dnevno 7-12 cm, i u tom periodu postie punu visinu (1920 dana). U pazuhu lista nalaze se mirujui pupoljci koji u sluaju oteenja glavnog pupoljka
formiraju bone grane.
List. Prilikom nicanja iznosi na povrinu dva mesnata, obrnuto jajasta kotiledona koji
uestvuju u procesu fotosinteze, sve do pojave petog - estog para listova. List je prost, sa relativno
dugom lisnom drkom i srcastom liskom. Liska je po obodu nazubljena, grube nervature i
prekrivena grubim maljama. Prva 1-3 para listova su naspramni, a ostali spiralni. Gornje i donje
liske su due nego ire, a srednje su iste dimenzije. Najkrupnije lie je odgovorno za formiranje
prinosa, dok je vrno lie odgovorno za procenat ulja u semenu.
Cvetovi su skupljeni u cvast glavicu koja se nalazi na vrhu stabla. Glavica se sastoji od:
ovojnih listova glave - sitni su, trouglasti i nalaze se na obodu glavice,
osnove ili loe cvasti,
cvetova.
Razlikujemo dve vrste cvetova:
1. neplodni - jeziasti,
2. plodni - cevasti (trubasti).
Jeziasti cvetovi su smeteni po obodu glavice, sa izraenom sraslom krunicom u obliku
jezika i oni privlae insekte opraivae svojom intenzivno utom bojom.
Cevasti (trubasti) cvetovi su plodni, a rasporeeni su po celoj unutranjoj povrini glavice,
po koncentrinim krugovima (prstenovima). Sastoje se iz sledeih delova:
Pricvetnika sa 1-3 zubasta izrataja, koji posle oplodnje ovrsnu i tite od ptica. Pricvetnici
ine grubu strukturu slinu sau, u kome se nakon oplodnje formira zrno. Sa unutranje
strane su maljavi, ime spreavaju osipanje zrna,
Dva aina listia koji su jako reducirani i lie na roie,
Pet kruninih listia uto-narandaste boje, koji su meusobno srasli u vidu cevi ili trube, a
samo vrh im je slobodan. U donjem delu krunice nalazi se nektarski prsten,
Pet pranika koji su srasli anterama i obrazuju prsten, nalaze se ispod nivoa krunice,
Jedan tuak sa dvoperim igom. Tokom sazrevanja i pucanja antera, stubi svojim rastom
iznosi ig kroz anterski prsten iznad pranika, i tek tada se pera iga otvaraju, to omoguuje
stranooplodnju pomou insekata (pele i bumbari).

24

Cvetovi u glavici cvetaju postepeno, po koncentrinim krugovima (prstenovima) od

periferije ka centru. Prvog dana se otvaraju samo jeziasti, a narednih 8-10 dana cevasti cvetovi po
konusima. Jedan konus ini 2-3 reda cvetova i on procveta za jedan dan. Ovim se tumai razliita
krupnoa semena (zrna koja se nalaze na obodu glavice su krupnija od onih koja se nalaze u
sredini).
Plod suncokreta je jednosemena oraica ahenija, koja u poljoprivrednom smislu
predstavlja seme. Sastoji se iz:
perikarpa (omotaa ploda, ljuske),
teste (semenjae) i
klice sa dva kotiledona.
U uljarstvu se seme deli na ljusku (pericarp) i jezgro (testa, klica i kotiledoni). Na poprenom
preseku ljuske (perikarpa) kod veine hibrida nalazi se tvrdi crni sloj, koji sadri oko 75%
ugljenika, a naziva se pancirni sloj i svojom mehanikom tvrdoom titi seme od suncokretovog
moljca.
ULJANA REPICA - Brassica sp.
Fam: Brassicaceae (Cruciferae) kupusnjae ili krstaice
Repica je za oko 30 zemalja sveta najvanija uljana kultura. Uzgaja se radi semena koje
sadri 40-50% ulja i 18-25% belanevina Donedavno je ulje repice sadravalo i do 50% eruka
kiseline (bez hranljive vrednosti, a tetna po zdravlje oteuje sistem za krvotok i zaziva
hemolitsku anemiju). Stoga su neke zemlje zabranile upotrebu i promet namirnica koje sadre vie
od 5% eruka kiseline. Oplemenjivakim radom stvorene su nove sorte uljane repice koje sadre
ispod 2% eruka kiseline.
Najvanije vrste repica su:
1. kupusna uljana repica Brassica napus oleifera, deli se na dve forme:
biennis ozima, uspeva u dve kalendarske godine. Uzgaja se kod nas, seje se krajem
avgusta, prezimi u fazi lisne rozete sa 8-10 listova, a u prolee tera u stablo.
annua jara, uspeva u jednoj kalendarskoj godini.
2. ogrtica Brassica rapa oleifera. Kod nas se retko gaji.
Specifinosti morfologije:
Koren: je vretenast, dobro razvijen i dobre usisne moi. Ide u dubinu 80 - 125 cm, to zavisi
od tipa zemljita. Kod ogrtice je neto jae razvijen. Karakteristino za ozimu uljanu repicu je da
se izmeu korena i stabla nalazi se zadebljanje vrat korena, koji deblja u toku jeseni poto se u
njemu gomilaju rezervne hranljive materije potrebne za prezimljavanje.
Stablo: je zeljasto, uspravno, razgranato, na poprenom preseku okruglo, a po duini
izbrazdano. Kupusna uljana repica ima stablo visine 50 - 150 cm, a ogrtica 20 -100 cm. Stablo
ogrtice je manje bujno, slabije se grana, manje visine, maljavo i u vezi sa tim svetlozelene boje.
Kod kupusne uljane repice je bujnije, jae se grana, vilje je, i pokriveno je votanom prevlakom i
zbog toga plaviastozelene boje.
List: je karakteristine grae. Osobine lista zavise od poloaja na stablu, pa tako
razlikujemo:
1. donje listove (listovi lisne rozete),
2. vrne listove (listovi cvetonosnog stabla).

25

Listovi lisne rozete: su krupniji, nalaze se na dugoj lisnoj drci. U osnovi su renjevito useeni i
najee sa zaobljenim vrhom. Po povrini mogu biti ravni ili blago valoviti (nazubljeni).
Vrni listovi: se nalaze u vrnom delu cvetonosnog stabla, sedei su, sitniji i izdueno srcastog
oblika, po obodu celi, nisu zaobljeni (kopljastog oblika).
Sredinji listovi: se nalaze na prelazu ove dve vrste. Imaju skraene lisne drke, smanjen broj
renjeva na liski, sa sitnijom liskom iji je vrh sve manji zaobljen.
Uljana repica nie sa 2 kotiledona srcastog oblika, sa karakteristinim udubljenjem na vrhu
(karakteristino za veinu biljaka iz familije Brassicaceae).
Razlike izmeu ogrtice i kupusne uljane repice u listu:
ogrtica - listovi su maljavi samo sa donje strane, svetlozeleni. Vrni listovi
osnovom potpuno obuhvataju stablo.
kupusna uljana repica - listovi su plavozeleni, glatki, sa votanom prevlakom.
Vrni listovi ne obuhvataju stablo u potpunosti, ve samo naleu na stablo.
Cvetovi: se nalaze na vrhu glavnog stabla i na bonim granama. Skupljeni su u grozdaste
cvasti. Cvetovi su graeni od 4 aina, 4 krunina listia (ute boje), 6 pranika (od kojih su 4 na
duim, a dva na kraim drkama), i tuka sa kuglastim igom.
Razlike izmeu ogrtice i kupusne uljane repice u cvetu:
kod kupusne uljane repice aini i krunini listii se preklapaju, a krunica je
bledoute boje. Kod kupusne uljane repice na vrhu pranika nalazi se mrlja
crvenkaste boje.
kod ogrtice, aini i krunini listii se ne poklapaju, a krunica je zlatnoute
boje.
Repice su stranooplodne biljke i uglavnom ih oprauju pele. Cvetanje je sukcesivno i traje
25-30 dana.
Plod: je ljuska (komuika), slina mahuni, ali sitnija. Ljuska je nastala iz 2 karpele, tanka je
i ima prazan vrni deo koji se naziva nosi. Ljuska je podeljena uzdunom pregradom (tin
placenta) na dva dela, a za tin je privreno seme (te je seme poreano u 2 reda). U plodu se nalazi
20-40 semenki. Plod je pucajui, puca po 2 ava.
Razlike izmeu ogrtice i kupusne uljane repice u plodu:
Kod kupusne uljane repice ljuska ima vie horizontalan poloaj na stablu, duine
je 5-10 cm, i u njoj se nalazi 25-30 semenki, a nosi je krai.
Kod ogrtice ljuska je uspravna, duine 3-8 cm, u njoj se nalazi 20-25 semenki, a
nosi je dui.
Seme: je sitno, okruglo, loptasto. Kod ogrtice je sitnije, nepravilno loptasto i
crvenkastobraon boje. Kupusna uljana repica, ima neto krupnije seme, pravilno loptasto, glatko i
tamnije (ima crnoplavu boju).
Kupusna uljana repica je plemenitija i rodnija od ogrtice, ali je osetljivija i ima vee zahteve prema
agrotehnici.

2 PREDIVNE ILI TEKSTILNE BILJKE

PREDSTAVNICI I NJIHOVA TAKSONOMSKA PRIPADNOST

Tekstilne ili predivne biljke obuhvataju veliki broj vrsta od kojih se iz pojedinih organa
dobija vlakno industrijskim (tehnikim) postupkom. U grupu tekstilnih biljaka biljaka spadaju
sledee vrste njivskih biljaka:
Biljke kod kojih se vlakno nalazi u stablu:
1. konoplja Cannabis sativa (fam. Cannabinaceae)
2. lan Linum usitatissimum (fam. Linaceae)

26

kenafa Hibiscus cannabinus (fam. Malvaceae)

abutilon Abutilon avicenae (fam. Malvaceae)
brinistra Spartium junceum (fam. Fabaceae)
kendir Apocynum sibiricum (fam. Apocynaceae)
Billjke kod kojih se vlakno nalazi u listu:
1. sisal Agava sisalina (fam. Amaryllidaceae)
2. rafija Raphia ruftia (fam. Palmae)
3. novozelandski lan Formium tenax (fam. Lihaceae)
Biljke kod kojih se vlakno nalazi u semenu:
1. pamuk Gossypium sp. (fam. Malvaceae)
Biljke kod kojih se vlakno nalazi u plodu:
1. kokosov orah Cocos nucifera (fam. Arecaceae)
3.
4.
5.
6.

Osim nabrojanih vrsta postoje i druge, koje se koriste za dobijanje prirodnog vlakna za
izradu raznih vrsta prediva. To su npr.: juta, manila, kopriva....
Neke vrste iz grupe tekstilnih biljaka od znaaja su i za dobijanje ulja. One u semenu sadre
visok procenat ulja, koje se moe izdvojiti odreenim tehnolokim postupkom. Pored ulja, seme
ovih biljaka sadri i visok procenat belanevina.
Najfinije vlakno dobija se od pamuka i lana; srednje grubo od konoplje i kenafe, a od svih
ostalih vrsta dobija se grubo vlakno.

KONOPLJA - Cannabis sativa

Fam: Cannabinaceae (Cannabaceae)
Rod: Cannabis
Konoplja spada u veoma vane kulture iz ije se stabljike dobija srednje grubo i vrsto
vlakno, koje se jo odlikuje i sposobnou da sporo truli pri dugom stajanju u vodi i ima viestruku
primenu u tekstilnoj i koarskoj industriji. Pored vlakna, konoplja daje seme iz kojeg se dobija
cenjeno biljno ulje i uljane pogae, kao i lekovita sredstva. Drvenasti deo stabla pozder se koristi
za proizvodnju vetakih vlakana, hartije i graevinskog materijala.
Postoji nesuglasnost u pogledu broja vrsta konoplje. Ranije se smatralo da rod konoplja ima
dve vrste, meutim danas se zna da je rod Cannabis monotipan (tj. da ima samo jednu vrstu koja se
razliito ponaa u razliitim agroekolokim uslovima).
Vrsta Cannabis sativa se deli na dve podvrste:
1. Cannabis sativa ssp. spontana divlja konoplja,
2. Cannabis sativa ssp. culta kulturna konoplja koja ima dve geografske grupe:
Evropska - u okviru ove geografske grupe imamo 3 ekotipa:
Severno ruski,
Srednjeruski,
Junoitalijanski: najraireniji, ima razgranato stablo, visine 2,5-4m, duina
vegetacije 140-150 dana, boja ploda je sivozelena sa mozainim prugama,
masa 1000 zrna je 18-26 grama, u listu ima 7-13 liski.
Istonoazijska grupa nema za nas vei znaaj, a takoe se deli na 3 geografska ekotipa:
Primorski,
Japanski,
Kineski.
MORFOLOGIJA KONOPLJE
Konoplja je dvodoma (diecijska) biljka. Postoje muke (belojke) i enske biljke (crnojke).

27

Korenov sistem je vretenast, sa glavnom masom aktivnih korenova na dubini od 40 cm. U

poreenju sa nadzemnim delom biljke slabo je razvijen i u mukih biljaka je slabije usisne moi
nego u enskih. Koren ide u dubinu 160-200 cm, ini 8 - 10% od ukupne mase biljke. S tim u vezi
konoplja je veoma probirljiva prema zemljitu, trai dosta hraniva i vode.
Stablo je u poetku neno, zeljasto, ali zbog postojanja vlakana brzo ovrsne, ogrubi i
odrveni i zadrava zelenu boju. Poeljno je da je stablo to svetlije zelene boje, jer je onda i vlakno
svetlije.
Grananje, visina i debljina stabla zavisi od gustine sklopa. U gustom sklopu stablo se slabo
grana, i to samo pri vrhu, stablo je vilje, tanje i izdueno, pa se dobija due, finije i kvalitetnije
vlakno, vei mu je randman (udeo korisnog u ukupnom, odnosno udeo vlakna u masi stabla). Stablo
je lankovito, ima 5-20 internodija, a najdue su srednje internodije. Zadebljanja na kolencima su
okrenuta prema unutranjosti. Stablo je obraslo ljezdanim dlaicama. U osnovi je okruglo, u
sredini vieugaono, a na vrhu etvrtasto.
Stablo je visine je 0,5-5m (u proseku 2-4m). Stablo mukih biljaka je vilje i sa duim
lancima (pa daje tanje, svetlije i kvalitetnije vlakno). Treba razlikovati dva pojma vlakna:
1. ELEMENTARNO VLAKNO je jedna mehanika elija, duine od 25 - 40 mm, a debljine od
18 - 25 mikrona (2000 : 1 - duina vea od debljine),
2. TEHNIKO VLAKNO je ono to koristimo. Nastaje uzdunim i bonim slepljivanjem
elementarnih vlakana pomou pektina. Snopii u tehnikom vlaknu su bono povezani
pomou pojedinih elementarnih vlakana (kao armatura) i daju vrstou biljci. Te veze su
slabije od onih u snopiu i pri moenju se prve kidaju.
Randman vlakna konoplje kree se 15-30%.
Kod konoplje vlakno se nalazi u dva sloja:
1. Primarno tehniko vlakno (dugo) nalazi se u periciklu iznad floema, a zaeto je jo u klici.
2. Sekundarno tehniko vlakno (kratko) naziva se jo i kuina, nastaje sekundarnim
debljanjem stabla i stvara ga kambijum ispod sekundarnog floema.
List konoplje je proste grae sa dugakom lisnom drkom i prstasto deljenom liskom. U
fazi nicanja konoplja izvlai kotiledone na povrinu zemljita. List uvek ima neparan broj (3-13)
renjeva koji su obodom nazubljeni, maljavi i hrapave povrine. Najkrupniji renjevi su na
sredinjem delu stabla. U zavisnosti od sorte i uslova rasta boja listova se koleba od svetlo do
intenzivno zelene. Peteljka i glavni nervi lista nervi pokadkad imaju antocijanovu nijansu.
Cvet -po osobini cvetanja konoplja spada u dvodomne biljke. Muki i enski cvetovi su
razmeteni na dve odvojene biljke, koje se razlikuju po morfolokim, biolokim i ekonomskim
osobinama. Biljke konoplje sa mukim cvetovima nazivaju se belojke (utozelene su boje), a sa
enskim crnojke (tamnijezelene boje).
MUKI CVETOVI se sastoje iz cvetne drke, utozelenog petodelnog omotaa i pet
pranika, na dugim i tankim nitima. Muki cvetovi su rasporeeni na bonim granama u metliastim
cvastima.
ENSKI CVET se sastoji iz tuka sa dvoperim igom koji je okruen pricvetnikom. Kod
enske biljke cvast je u vidu klasolike metlice.
Odnos enskih i mukih biljaka je 53:47%. Postoje i jednodome sorte konoplje (loijeg su
kvaliteta, vie su u tipu enskih biljaka).
Plod konoplje je ujedno i seme. To je jednosemeni oraac jajolikog do skoro okruglog
oblika. Omota ploda (pericarp) je gladak, sivozelene boje, sa mozainim prugama. Ispod pericarpa
je seme koje u potpunosti ispunjava unutranjost ploda. Obavijeno je sivozelenom semenjaom, a
sastoji se iz klice i dva kotiledona koje konoplja u fazi nicanja iznosi na povrinu zemljita.
Hektolitarska masa semena je 51,5-55,5 kg.
KVALITET KONOPLJE:

28

Osnovni pokazatelji kvaliteta vlakna su: duina stabla, debljina stabla, randman vlakna i
jaina vlakna.
1. Duina vlakna je u korelaciji sa duinom stabla, a to je znaajno zato to se iz dueg vlakna
dobija due i kvalitetnije predivo. Koeficijent duine stabla je vei ukoliko je stablo due.
2. Debljina stabla je u obrnutoj srazmeri sa kvalitetom stabla vlakna, to znai da ukoliko je
stablo manjeg prenika i vlakno je u njemu tanje (kvalitetnije). Za odreivanje srednjeg prenika
stabla koristi se stablomer u koji se postavlja uzorak od 20 stabala (iz predhodnog merenja).
3. Procenat (randman) vlakna moemo da odredimo biolokim ili hemijskim putem. Za
analizu koristimo odrezak stabla duine 30 cm koji odgovara prosenom procentu vlakna u stablu.
Biolokom metodom randman vlakna odreujemo posle maceracije (moenja), kada se
posle kvaenja uzorka u vodi, pri temperaturi od 32 C, pod uticajem mikroorganizama odvaja
vlakno od drvenastog dela. U laboratorijskom uslovima izmereni odrezak kvasimo 78 asova u 20 25 puta veoj koliini H2O pri temperaturi od 32 C. Posle maceracije uzorak se ispere, osui i
izlomi u lomilici da bi se odvojilo vlakno.
Hemijskom metodom randman vlakna odreujemo za krae vreme. Osueni i izmereni
uzorak kvasi se 70 minuta u autoklavu u 1% rastvoru Na 2CO3. Potom se uzorak prelije sa hladnom
vodom i pristupi preciznom odvajanju vlakna od pozdera.
4. Ocena kvaliteta semena zavisi od klijavosti energije klijanja, krupnoe, boje, istoe,
oblika, mirisa, apsolutne i hektolitarske mase.

3 - BILJKE ZA PROIZVODNJU EERA, SKROBA I ALKOHOLA

Ova grupa biljaka obuhvata vei broj vrsta koje imaju zajedniku osobinu da se iz njihovih
zadebljalih podzemnih organa preradom dobijaju skrob, eer i alkohol. Prema organima koji se
koriste, dele se u dve grupe:
- Krtolaste - krompir, slatki krompir, egipatski krompir, japanski krompir....
- Korenaste - eerna repa, cikorija.
eerna repa i eerna trska predstavljaju osnovne sirovine iz kojih se danas u svetu dobija
eer. eerna repa uestvuje sa oko 45% u svetskoj proizvodnji eera.

EERNA REPA - Beta vulgaris

Fam: Chaenopodiaceae
Rod: Beta
Rod beta ima 15 vrsta. Najstarija je B. Perennis. Jedina vrsta koja se gaji je Beta vulgris, a
ostale slue kao genetski izvor otpornosti.
Vrsta Beta vulgaris se deli na dve podvrste:
- Beta vulgaris ssp. cicla- lisnata repa,
- Beta vulgaris ssp. crassa (esculenta) - korenasta repa.
Zbog velikog broja formi i varijeteta lisnata repa se deli u tri grupe varijeteta
(konvarijeteta):
- Lisnata salatna repa,
- Lisnata repa sa zadebljalom lisnom drkom,
- Dekorativna lisnata repa.
Korenasta repa se takoe deli na tri konvarijeteta meu kojim je najznaajniji konvarijtet
altissima, sa varijetetom sacharifera.
Korenasta repa se deli na sledee tri grupe varijeteta:
-Convar. cruenta stona repa,
- Convar. crassa stona,
- Convar. altissima eerna - ima 2 varijateta, a to su:

29

1) varijatet altissima,
2) varijatet saccharifera.
MORFOLOKE OSOBINE EERNE REPE
eerna repa je dvogodinja biljka. U prvoj godini u zemlji razvija zadebljali koren sa
rozetom lia, a u drugoj godini pored novih listova lisne rozete formira i cvetonosno stablo, na
kojem se formiraju cvetovi, plodovi i seme.
Deava se da pojedini korenovi ve u prvoj godini formiraju cvetno stablo, i takvi korenovi
imaju smanjen tehnoloki kvalitet i smanjen prinos. Ovi korenovi nazivaju se proraslice.
Pri dvogodinjem nainu proizvodnje semena, neki korenovi ne formiraju cvetonosno stablo
ni u drugoj godini vegetacije, pa se takvi korenovi nazivaju tvrdoglavci.
Koren eerne repe je vretenast, dobro razvijen, prodire u dubinu do 2,5m, prljavo bele je
boje. Pored dobro razvijenog glavnog korena, dobro su razvijeni i boni korenovi. Na zadebljalom
korenu eerne repe razlikujemo sledee delove:
- glavu, vrat, telo i rep.
Glava nalazi se iznad povrine zemljita. Glava je vrni deo zadebljalog korena koji nosi
rozetu lia. Predstavlja jako skraeno stablo prve godine vegetacije. Nastaje razrastanjem epikotila.
Ispod glave nalazi se vrat.
Vrat - na ovom delu korena eerne repe nema listova, oiljaka od listova, niti bonih
korenova (goli deo). Vrat nastaje zadebljanjem - razrastanjem hipokotila. Vrat predstavlja deo do
pojave prvih bonih korenova. Postepeno prelazi u telo korena.
Telo korena je ekonomski najvaniji deo repe. Predstavlja deo od prvih bonih korenova do
prenika korena od 1cm. Telo korena eerne repe je vretenasto, jae ili slabije u osnovi sueno.
Nastaje od dela hipokotila i dela pravog korena. Telo korena potepeno prelazi u rep.
Rep prodire duboko u zemlju (do 2,5m). Mada prodire duboko u zemljite, najvei deo
korenovog sistema razvija se u oraninom sloju.
Boni korenovi na telu pojavljuju se u dve uzdune, blago spiralno uvijene brazde.
List: eerna repa je dikotiledona biljka, koja pri klijanju, odnosno nicanju iznosi
kotiledone na povrinu zemlje. Kotiledoni imaju oganienu veliinu i vek trajanja. Hrane biljku dok
se ne pojavi drugi par pravih listova.
Listovi u prvoj godini vegetacije pojavljuju se u lisnoj rozeti na glavi korena. Novo lie
izbija uvek u centru rozete, a staro lie se potiskuje prema periferiji, ui se i opada. Na taj nain
dolazi do razrastanja glave korena. U toku vegetacije na jednoj biljci eerne repe moe se formirati
50-90, pa i vie listova.
List eerne repe je prost, sastoji se iz lisne drke i liske. Lisna drka je dobro razvijena,
krupna, mesnata i rebrasta. Liska je krupna, ovalna ili srcastog oblika, po obodu ravna ili blago
ovalno useena, sa slabije ili jae zaobljenim vrhom. Povrina liske je ravna ili talasasta, glatka i
bez malja.
MORFOLOGIJA EERNE REPE U DRUGOJ GODINI VEGETACIJE

Listovi - iz pazuha listova prve godine vegetacije, odnosno iz latentnih (mirujuih)

pupoljaka izbijaju listovi lisne rozete druge godine vegetacije. Listovi lisne rozete u drugoj godini
vegetacije slini su listovima iz prve godine vegetacije. Razlika je u tome to su lisne drke neto
krae, a liske neto sitnije. Pored listova lisne rozete razvijaju se i listovi cvetonosnog stabla. U
osnovi cvetonosnog stabla listovi su na kraim lisnim drkama, liske su sitnije, ovalne sa postepeno
naglaenim vrhom. Na vrhu cvetonosnog stabla liske su sitne, sedee, kopljastog oblika.
Cvetonosno stablo - iz pazuha listova druge godine vegetacije izbijaju cvetonosna stabla.
Teoretski, iz pazuha svakog lista sa glave korena moe se formirati cvetonosno stablo (takvih
stabala moe biti i do 100 po korenu eerne repe). Biljka meutim obino formira manji broj
stabala, to zavisi od razvijenosti korena. Cvetonosno stablo raste u visinu od 1-1,5 m. Na
poprenom preseku je ispunjeno parenhimom, a po povrini rebrasto. Iz pazuha listova cvetonosnog

30

stabla izbijaju bone grane. U vrnom delu stabla i na bonim granama u pazuhu sitnih listova
nalaze se cvetovi.
Cvet - cvetovi kod eerne repe pojavljuju se pojedinano ili u grupicama, u pazuhu listova
vrnog dela stabla i bonih granica. Bona grana sa jako sitnim liskama i cvetovima lii na
klasoliku cvast.
Jedan cvet se sastoji iz 5 zelenih listia omotaa, 5 pranika i tuka.
Plod kod eerne repe naziva se klube ili klupko, a prema broju semena u njima plodovi
(klubad) mogu biti
jednosemeni (monogermni, jednoklini) ili viesemeni (multigermni,
poligermni, vieklini). Viesemeni plodovi nastaju fizikim srastanjem vie jednosemenih plodova.
Kod viesemenih formi, cvetovi se nalaze jedan blizu drugoga, te nakon oplodnje dolazi do
srastanja njihovih cvetnih loa - one meusobno srastaju i formiraju viesemeni plod - klube.
Plod eerne repe sastoji se iz plutastog tkiva ploda, u kome se nalazi jedno ili vie gnezda,
u ijem je leitu smeteno seme, a pokriveno je poklopcem.
Seme - je sitno, bubreastog oblika (u vidu zapete), a sastoji se iz semenjae boje trule
vinje, koja je po povrini glatka i sjajna. Ispod semenjae nalazi se klica sa dva kotiledona i
hranjivim tkivom perispermom.
Sortiment eerne repe:
Postoji veliki broj sorti eerne repe koje moemo podeliti prema:
1) Broju hromozomskih garnitura:
- diploidne - 2n =18, danas se ne gaje,
- poliploidne,
-nosilac plodnosti su triploidne sorte - nastale ukrtanjem diploidnih i tetraploidnih
biljaka.
Poliploidijom je povean % eera za 12-15 %.
2) Po broju semena u klubetu:
-multigermne (viekline) - setvom jednog semena dobija se vie biljaka, danas nisu
zastupljene u proizvodnji, jer su zahtevale runo proreivanje,
-monogermne (jednokline) - setvom jednog semena dobija se jedna biljka (setva na
konaan sklop).
3) Po tipu korena:
E prinosni tip imaju visok prinos korena a mali prinos eera, vegetacija im je
duga, i do 180 dana.
Z eernati tip imaju visok prinos eera, ali mali prinos korena i lia.
N - normalni - u sredini izmeu prethodna dva tipa.
ZZ - vrlo eernate korisne u selekciji, za proizvodnju nemaju veeg znaaja.
KROMPIR - Solanum tuberosum
Familija: Solanaceae
Rod: Solanum
U okviru roda Solanum ima 150-170 divljih, i 26 kulturnih vrsta, od kojih je najvanija
Solanum tuberosum, koja je tetraploidna vrsta (2n = 48).
Krompir se kod nas gaji kao jednogodinja njivska biljka. Vegetacija krompira poinje sa
pojavom izdanaka (klica) iz okaca majinske krtole, a zavrava se formiranjem novih krtola.
Krompir moe da se razmnoava generativno (semenom samo izuzetno, u selekcionom
radu) i u ovom sluaju razvija vretenast korenov sistem, i vegetativno ili krtolama kada razvija
iliast korenov sistem.
Korenov sistem krompira: Ukoliko se krompir razmnoava semenom, tada biljka nie sa 2
kotiledona, a u zemlji se razvija primarni klicin koren. Osim toga, na podzemnom delu stabla

31

formiraju se bone ile i ilice adventivni korenovi. Pri ovom nainu razmnoavanja obrazuje se
vretenast korenov sistem. Ako se krompir razmnoava vegetativnim putem (u naim uslovima
jedini nain razmnoavanja), tada ne dolazi do obrazovanja klicinog korena, ve se samo javljaju
adventivni koreni - ile i ilice, i to iz kolenaca koje se nalaze na podzemnom delu stabla i na
stolonima. Ovakav korenov sistem je iliast.
U celini gledano, koren krompira je slabo razvijen, plitkohodan, a razvijenost korenovog
sistema zavisi u mnogome od osobina zemljita.
Stablo krompira je uspravno, zeljasto i bunasto, lankovito, visine je 40 - 80 cm, osnovna
boja stabla je zelena, ali je mogue prisustvo antocijana (sortna osobina). Na poprenom preseku
stablo je uglasto, ree okruglo. Ukoliko se razmnoava semenom, tada e se iz jednog semena
razviti samo jedno primarno stablo, a ako se razmnoava vegetativno krtolama, tada e se iz okaca
krtole razviti vei broj stabala, odnosno formirae se bun sa od 4-8 stabala. Nadzemni deo stabla
krompira naziva se cima. Razvijenost, debljina, razgranatost i druge osobine stabla su sortne
osobine. Kod nekih sorti, bone grane se pojavljuju u prizemnom delu stabla, kod drugih pri vrhu, a
kod nekih celom duinom stabla.
Stolone: Na podzemnom delu stabla, iz pazuha nerazvijenih listova na podzemnim
kolencima stabla izbijaju boni izdanci - stoloni (podzemne bone grane). Rastu manje-vie
horizontalno, lankoviti su, razliite duine (5-30 cm), a iz njihovih lanaka mogu da izbijaju
adventivni iliasti korenovi. Poeljno je da stoloni budu priblino iste duine, kako bi se oko
majinske biljke formiralo gnezdo krtola. Ne treba da su dui od 30 cm.
Krtola: Kada stolon dostigne odreenu duinu, na njegovom vrhu se poinje formirati
zadebljanje - krtola. Drugim reima, krtola predstavlja zadebljanje vrnog lanka stolona.
Na krtoli (teoretski) se razlikuje pupani, vrni, leni i trbuni deo. Pupanim delom krtola
je bila vezana za stolon. To je stariji deo krtole i na njemu se nalazi manji broj okaca, ili ih esto i
nema. Vrnim delom krtola raste. To je mlai deo krtole i na njemu se nalazi najvei broj okaca. Iz
tog razloga, ukoliko se kao sadni materijal koriste krupnije krtole koje treba sei na pola, ili u
nedostatku dovoljne koliine sadnog materijala, krtole treba sei uzdu, kako bi broj okaca bio
podjednak na obe polovine preseenih krtola. Trbunim delom krtola lei na zemlji i taj deo je blago
ulegnut. Lenim delom krtola je okrenuta prema povrini zemljita i taj deo je najee blago
ispupen.
Na krtoli se nalaze spiralno rasporeena okca, koja predstavljaju metamorfozirane delove
novog izdanka. Jedno okce se sastoji iz obrve i najee tri pupoljka. Obrva predstavlja
metamorfozirani list, a pupoljci - metamorfozirane bone izdanke. Najrazvijeniji je sredinji
pupoljak koji uvek daje klicu, a boni (lateralni) pupoljci se aktiviraju samo u sluaju oteenja
glavnog pupoljka ili klice koja iz njega izbija. Broj okaca na krtoli zavisi od sorte, ona mogu biti
plia ili dublja i ta osobina se koristi kod opisa osobine sorte.
Oblik krtole zavisi od sorte, klimatskih i zemljinih uslova. Po obliku krtole mogu biti
razliite: okrugle, ovalne, eliptine, jajaste, bubreaste, manje ili vie izduene. Boja krtole je sortna
osobina a zavisi od boje primarne kore i pigmenata koji se nalaze u elijskom soku. Boja moe biti:
bela, uta, ruiasta, plaviasta, svetlije ili tamnije crvena, ljubiasta, smea. Boja moe biti
ravnomerno rasporeena na celoj krtoli ili skoncentrisana oko okaca ili izmeu njih. Boja mesa
krtole takoe je sortna osobina a moe biti bela, belouta, uta, ruiasta, plaviasta. Sorte sa utim
mesom sadre vie azotnih materija. Pokoica krtole moe biti glatka, hrapava ili mreasta. Na njoj
se mogu videti sitne take svetlije boje. To su lenticele kroz koje krtola die i transpirie.
Klice koje su izrasle pri dovoljno svetlosti su kratke, debele (zdepaste) i obojene zeleno,
crveno ili ljubiasto. Boja klice je sortna osobina, postojana je i koristi se u sistematici. Klice koje
izbijaju u tami su tanke, izduene (nitaste) i takve krtole nisu pogodne za mehanizovanu sadnju
jer se klice lako lome i oteuju.
List: je sloen, neparno perast (sa 3-7 pari liski). Vrna liska je najkrupnija, a pored liski
prvog reda, postoje i sitnije liske ili liske drugog reda. Ponekad se na pojedinim lisnim drkama

32

mogu javiti sitni listii ili palistii. Oblik i sloenost lista (slabo useen, srednje ili jako useen list)
su sortne osobine. List moe biti slabo, srednje ili jae useen. Liske mogu biti manje ili vie
maljave. Boja lista i stabla varira od utozelene do tamnozelene, u zavisnosti od primesa antocijana.
Cvet (C5 K(5) A5 G1). Cvetovi su skupljeni u manje grozdaste cvasti ravastog izgleda, koje
se nazivaju kovrice, a sastavljene su od 2 - 6 cvetova. Jedan cvet se sastoji iz 5 ainih listia, 5
kruninih listia sraslih u vidu trube, 5 pranika i tuka. Krunini listii mogu biti bele, ruiaste,
ljubiaste ili plaviaste boje (sortna osobina). Pranici se nalaze na kratkim drkama, u svom
gornjem delu su meusobno priljubljeni inei kupu kroz koju prolazi stubi tuka sa kuglastim
igom.
Plod krompira je dvodelna sona bobica u kojoj se nalazi oko 100-200 semenki. Bobice su
okruglog oblika, zelene do mrko-zelene boje, prenika 2-3 cm. Nisu jestive, poto sadre vee
koliine toksinog alkaloida solanina.
Seme je sitno, spljoteno, bledoukaste boje, a masa 1000 semenki se kree oko 0,5 g.
VANE OSOBINE SORTI KROMPIRA

Najea podela sortimenta krompira je prema duini vegetacije, nainu upotrebe i

morfolokim osobinama.
Prema duini vegetacije sorte se dele na:
- rane (70-90 dana),
- srednje rane (90-100 dana),
- srednje kasne (100-120 dana),
- kasne (120-140 dana).
Prema nainu upotrebe dele se na:
- stone: sorte za kuvanje, sorte za salatu, za pire...
- stone,
- industrijske: sorte za proizvodnju skroba, za proizvodnju alkohola,
- univerzalne (za vie namena).
(Salatne sorte treba da se tee raskuvavaju. Stone sorte treba da su to ranije i da sadre to
vie belanevina. Industrijske sorte treba da sadre to vie skroba. Za proizvodnju skroba koriste se
sorte sa krupnijim skrobnim zrnima, a za proizvodnju alkohola sorte sa sitnijim skrobnim zrnima.
Kasnostasne sorte imaju vie skroba. Stone sorte treba da imaju tanku pokoicu, plitka i retka okca
(manji je otpad pri ljutenju) i da se lako kuvaju. Krompir ne sme lako da se raskuvava, da je teak
za kuvanje, niti da je suvie tvrd kada je kuvan. Ako sadri mnogo skroba skuvani krompir je suv.
Lake se raskuvava ako je odnos azotnih i bezazotnih materija vie u korist skroba (bezazotnih).
Ponekad kada je ovaj odnos ui od 1:12, skuvani krompir je vodenast i sladunjavog ukusa.
Univerzalne sorte treba da se odlikuju osobinama dve ili vie grupa sorti i da se mogu upotrebiti na
dva ili vie naina.)
Za razlikovanje sorti krompira koriste se sledee morfoloke sortne osobine:
- oblik, veliina i boja krtola,
- broj i raspored okaca,
- boja i osobina mesa krompira,
- boja i oblik klice,
- habitus i boja nadzemnog dela stabala i listova,
- graa, sloenost i boja lia,
- boja cvetova.
FENOLOKE FAZE KROMPIRA

U toku vegetacije krompir prolazi sledee fenoloke faze:

33

Nicanje oznaava pojavu ponika u 50% kuica. Porast klica zavisi od krupnoe majinske
krtole i temperature zemljita. Posle 30 i vie dana od nicanja (to zavisi od ranostasnosti sorte),
krompir na vrhu stabla stvara cvast koja nosi pupoljke. To se oznaava kao momenat poetka
stvaranja pupoljaka (butonizacija).
Ubrzo posle pojave pupoljaka dolazi do otvaranja prvih cvetova ime biljka prelazi u fazu
cvetanja. Istovremeno poinje i formiranje krtola. Najbre rastu krtole ranostasnih sorti, a
najsporije kasnostasnih. U to doba porast lia i stabla doivljava maksimum. Poetak stvaranja
krtola je dosta teko odrediti iako je taj momenat od velikog praktinog znaaja. Poto se krtole
formiraju u zemlji moraju se vriti probna osmatranja. Osmatranje treba poeti u momentu punog
cvetanja i dalje svakih 15 dana do vaenja.
Na kraju vegetacije nastupa faza venjenja i suenja nadzemnog dela. Ova faza zapaa se
samo kod ranostasnih sorti, jer kasnostasne sorte vegetiraju do prvih jesenjih mrazeva.

4 - OSTALE INDUSTRIJSKE (TEHNIKE) BILJKE

DUVAN - Nicotiana tabacum
Fam: Solanaceae
Rod: Solanum
Rod Solanum ima oko 60 vrsta, a za nas su znaajne sledee dve:
N. rustica - krda ili mahorka (ima vie nikotina od obinog duvana),
N. tabacum obini duvan.
Druga
devet grupa:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

podela duvana je prema ekolokoj (geografskoj) rasprostranjenosti, i deli se na

orientalni (aromatini) sitnolisni duvani
ameriki duvani
indijsko kineski duvani
istoni cigarni duvani
brazilski cigarni duvani
kubanski cigarni duvani
argentinski cigarni duvani
srednje-evropski duvani
japanski duvani

-cigaretni
-cigaretni
-cigaretni
-cigarni
-cigarni
-cigarni
-cigarni
-cigaretno cigarni
-cigaretno cigarni

Podela duvana prema nainu upotrebe:

- Duvan za umrkivanje (burmut)
- Duvan za vakanje
- Duvan za puenje sa tri grupe robnih tipova:
I - Cigaretni duvani - za nas znaajna 4 sledea robna tipa:
a) Orientalni (aromatian) sitnolisni duvani,
b) Poluorjentalni (hercegovaki),
c) Ameriki cigaretni (krupnolisni) tipa Berlej i Virdinija.
II - Cigarni duvan - listovi se ne seckaju, umotavaju se u list duvana. Postoje 3 tipa:
a) duvan za uloak,
b) duvan za povoj,
c) duvan za omot.
III - Duvan za lulu - slian je cigarnim duvanima.

34

MORFOLOGIJA DUVANA

Koren Zbog izuzetno sitnog semena duvan se proizvodi iz rasada, glavni koren se pri
upanju rasada prekida, pa biljka formira nekoliko jae razvijenih bonih korenova, dubine do 2 m.
Koren ima dobru upijajuu mo i osobinu da koristi hraniva iz tee pristupanih oblika. Uspeno se
gaji i na loijim tipovima zemljita. Sinteza nikotina se vri u korenu, nakuplja se u listovima.
Razvijenost korenovog sistema je sortna karakteristika: postoje sorte neotporne na suu, sa slabijie
razvijenim korenom i otporne sorte.
Stablo - je uspravno, visina mu je vrlo varijabilna (od 70-180 cm) i zavisi od tipa (sorte).
Kod sitnolisnih duvana stablo je nie, kod krupnolisnih je vilje. Nerazgranato je, cilindrino,
maljave povrine, lankovito. Na jednoj biljci se formira 20-30 lanaka (dakle i listova). U poetku
vegetacije je zeljasto, a kasnije ogrubi i odrveni.
Vana sortna karakteristika je habitus, odnosno opti izgled biljke, koji zavisi od krupnoe
i poloaja najkrupnijih listova na stablu. Osnovni tipovi habitusa:
1) Obrnuto konusan (koast) najkrupniji listovi se nalaze na vrhu stabla, idui ka osnovi
stabla lisovi se smanjuju,
2) Konusan najkrupniji listovi se nalaze u osnovi stabla, obrnut habitus od prethodnog,
3) Jajast najkrupniji listovi su na donjoj treini stabla,
4) Eliptian najkrupniji listovi su na sredini stabla, ka vrhu i osnovi se smanjuju,
5) Cilindrian (valjkast) listovi su celom duinom stabla podjednake veliine.
List duvana je prost. Prema postojanju lisne drke listovi se dele na:
a) Guani (uani) - sedei listovi bez drke, liska osnovom obuhvata stablo,
b) Golodrkani listovi sa lisnom drkom.
Oblik lista je sortna karakteristika moe biti ovalan, irokosrcast do izdueno lancetastog
oblika. Povrina lista je ravna i glatka, a po obodu list je ceo ili nazubljen. Krupnoa - najkrupniji
listovi kod krupnolisnih duvana (koji se kod nas gaje) su sredinji. Duina lista kod krupnolisnih
duvana varira od 40-60 cm, a kod sitnolisnih od 10-15 cm . irina lista varira od 2-50 cm. Na
povrini liske se nalaze lezdaste dlaice, koje lue etarska ulja i smole, a to je vano za
aromatinost, specifian miris i ukus duvana.
Svi listovi na jednoj biljci nisu istog kvaliteta. Kod krupnolisnih duvana su najbolji sredinji
listovi, a kod sitnolisnih vrni. Vrni listovi imaju vie nikotina. U ilama (lisnim nervima) manje je
nikotina. Sadraj nikotina zavisi i od klimatskih i zemljinih uslova; u sunim godinama i na
plodnijim zemljitima formira se vie nikotina. Zakidanjem zaperaka i zalamanjem cvasti duvana
poveava se sadraj nikotina. Za kvalitet duvana bitan je odnos ugljenih hidrata i belanevina (tzv.
mukov broj).
Listovi na biljkama duvana ne sazrevaju ujednaeno, ve sukcesivno, od osnove ka vrhu
stabla po tzv. insercijama ili branjima (grupe listova koji sazrevaju istovremeno i beru se u
jednom navratu). Postoje sledee insercije (od osnove prema vrhu stabla):
1) Podbir,
2) Nadpodbir,
3) Srednje lie - donje srednje,
-srednje srednje,
-gornje srednje,
4) Podovrak,
5) Ovrak (vrni listovi).
Na vrhu stabla esto se iz pazuha vrnih listova formiraju zaperci koji odvlae hranjive
materije vrnom liu i pogoravaju kvalitet duvana. Listovi zaperaka, tzv."otava" ili "fils" su
loijeg kvaliteta i zakidaju se.

35

Cvetovi - skupljeni su u titoliku cvast, petodelne su grae, bele ili ruiaste boje. Krunini
listii su srasli u vidu cevi (trubasti).
Plod - je aura okruglastog do jajolikog oblika, tamno braon boje, veliine oko 1cm,
obavijena sasuenim ainim listiima.
Seme je najsitnije od svih ratarskih biljaka. U jednom gramu moe biti od 10.000 -13.000
semena, a masa 1000 semena je od 60-80 mg. Duvan se iz tog razloga proizvodi iskljuivo iz
rasada. Seme je bubreastog oblika, mrke boje i naborane povrine.

HMELJ - Humulus lupulus

Fam. Cannabinaceae
Rod: Humulus
Hmelj je viegodinja biljna vrsta (na jednom mestu se gaji 12-15 godina), koja se kod nas
gaji na malim povrinama. Po morfologiji je slian vinovoj lozi. Gaji se zbog iarica (neoploenih
enskih cvasti) koje se koriste kao zain u industriji piva (na 100 l piva dodaje se 100-200 g zaina
od hmelja).
Po botanikim osobinama, sorte hmelja se dele na:
zelenjake (sa zelenom bojom stabla i lisnih nerava) i
crvenjake (stablo i lisni nervi obojeni su antocijanom).
Prema privrednoj vrednosti dele se na:
plemenite sorte,
grube sorte.
Prema duini vegetacije:
rane sorte (vegetacije do 130 dana),
srednjerane (130-150 dana),
kasne sorte (preko 150 dana vegetacije).
MORFOLOGIJA HMELJA

Hmelj je viegodinja (10-15-20 godina) dvodoma biljka. U proizvodnji se gaje samo

enske biljke, radi neoploenih cvasti - iarica, a razmnoava se vegetativno - reznicama.
MORFOLOGIJA PODZEMNIH ORGANA HMELJA:

Razlikujemo pravi viegodinji koren - sastoji se od 612 dobro razvijenih korenova koji
prodiru u dubinu i do 4 m i jako su osetljivi na visok nivo podzemnih voda. Drugi podzemni deo je
okot - zadebljalo viegodinje podzemno stablo. Glava okota se nalazi na dubini od 10-15 cm i iz
pupoljaka koji se na njoj nalaze svake godine izbijaju jednogodinji izdanci ili lastari. Prema smeru
rasta ovih lastara razlikujemo:
Vukove - lutajua horizontalna podzemna stabla koja mogu da izbijaju i par metara dalje od
matine biljke. Mogu se koristiti za pravljenje reznica, ali su inae nepoeljni (iscrpljuju
okot) i odsecaju se.
Loze - nadzemna jednogodinja stabla, rastu vertikalno na gore i od njih nastaje nadzemni deo
biljke. Podzemni deo loze (10-12 cm) deblja i on se koristiti za dobijanje reznica za
vegetativno razmnoavanje. Svake godine u prolee loze se orezuju i to do glave okota.
Adventivni jednogodinji korenovi - izbijaju na dubini od 10 - 15 cm, rastu horizontalno i
odsecaju se svake godine zajedno sa lozom.
MORFOLOGIJA NADZEMNIH ORGANA HMELJA:

36

Stablo je nadzemni deo loze. Ono je povijuavo, vieugaonog (estougaonog) preseka, sa

kukastim maljama po ivicama pomou kojih se hvata za oslonac ili hmeljovod (kanap). Na poetku
porasta loza se mora runo usmeriti oko hmeljovoda i to u smeru kretanja kazaljke na satu, a kasnije
se uvija samo. Moe biti visine od 5-9 m. Stablo se uvek obavija uz individualni oslonac - kanap.
Jedan kraj oslonca se zabode kraj biljke, a drugi kraj je vezan za ianu konstrukciju hmeljarnika
(visine 5m).
Stablo hmelja se grana formirajui primarne i sekundarne bone zaperke, a na zapercima se
nalaze rodne granice na kojima se formiraju iarice.
List hmelja je slian listu vinove loze; prost je, renjevito deljen na 3-5 renjeva koji su
obodom nazubljeni. Listovi zaperaka su sitniji. Sa lica list je hrapav, a sa nalija maljav. Listovi se
uvek javljaju u parovima (naspramnog su rasporeda).
Cvasti - botaniki naziv enske cvasti hmelja je resa, odnosno iarica. Sastoji se iz:
peteljke (drke),
kolenastog vretena, i
brakteja (cvetnih listia).
Na svakom kolencu vretena iarice nalazi se po 6 brakteja, od kojih su dve spoljanje
krupne, grube i nazivaju se pokrovne brakteje (imaju zatitnu ulogu). Ispod njih se nalaze 4
unutranje fine tanke opnaste brakteje u ijoj osnovi se nalaze lezde koje lue uti prah lupulin
zain u pivskoj industriji. U osnovi ovih brakteja nalazi se i 3-5 tukova koji se ne oplode (muke
biljke se ne gaje), ve se sasue i otpadnu. U jednoj iarici moe da bude i do 60 brakteja, a na
jednoj biljci 3.000-5.000 iarica.
iarice su duine 2-4 cm, valjkastog ili ovalnog oblika. U tehnolokoj zrelosti su svetloutozelene boje.
Kod mukih biljaka cvast je metliasta.
Plod hmelja je jednosemeni oraac.
Hmelj se razmnoava vegetativno, pomou reznica duine 8-14 cm, a razmak od reza do
prvog pupoljka na reznici treba da je oko 1 cm.
Tehnoloki kvalitet hmelja odreuje se na osnovu:
1.) ukupnog sadraja smola, koje mogu biti mekane i tvrde. Mekane smole ine -kiseline
(humolon) i -kiseline (lupolon). Tvrde smole ine -kiseline.
2.) sadraja aromatinih materija (mircen i geraniol) i
3.) sadraja tanina i pektina.

37