UDK 615.851-0536 | Goditnjak za psihotogiju, ISSN 1451-5407 vol 7, No9., 2010, pp. 67-88. Mirjana Stankovié - Dordevié* Visoka Skola strukovnih studija za obrazovanje vaspitata, Pirot ‘TRANSFERNE RELACHJE U PSIHOTERAPIJI DECE I MLADIH Apstrakt Psihoterapija deteta je prosta dug put od (prvobitnog) shvatanja da se izleéenje krije u razresenju nesvesnog konflikta koji je produkovao simpiome, kao neadaptivne mehanizme pacijenta, gde je analitiéar bio nfunkcionalno neutralan. Savremeno poimanje psihoanaliticke situacije podrazumeva intrersubjektivni sistem analiticar - analizant, istice znacaj vida, ali # afektivne vezanosti za analitiéara i razresenje odnosa ,,ovde i sada" i uronjenosti « psihodinamiku porodice i porodicnih odnosa. Istorijski gledano, naglasak se pomerio sa psihoanalirickog determinizma ka slobodi Ja. Transfer podrazumeva odnos izmedu tri osobe: subjekta, objekta iz proslosti i objekta sadasnjosti. On vodi poreklo od ranih odnosa deteta sa majkom, koji pocinju prenatalno ¢ izgraduju se u prvim mesecimna i godinama Zivota. Taj odnos moze biti za dete pozitivan i zadovoljavajuci (“dovoljno responcivna majka”}, ali nekada neskladna i neravnomerna ulaganja u ula i telo deteta od strane znacajnih osoba vode u patologiiu. Transfer u psihoterapiji podrazumeva kreiranje proslosti w sadasnjosti na {jedan poseban nacin tu posebnim ustovima, U psihoterapifi transfer postaje deo liéwog, intersubjektivnog odnosa, istinski [judski odnos i prostor, mogucnost pacijentu da uz terapeuta prozivi na pocitivan nacin ranija straumatska iskustva i krene putem rasta i razvoja. Pri tom empatijski odnos — sadozivijavanje, saucestvovanje postaje osnova terapijske komunikacije. Kljucne reéi: psihoterapija, transfer, transferna newroza, empatija * diondjevie_lj@open.telekom.rsTRANSFERNE RELACIJE U PSIHOTERAPIJI DECE I MLADIH, “Stvari imaju onakav izgled, kakav im daje naia dua” J. Ducié Uvod Pojam transfera kao “osnovne poluge terapiiskog postupka” Sesto se koristi, pre svega u psihoanalitickim psihoterapijskim krugovima. Tokom vremena, od uvodenja pojma 1 pasihoterapijsku praksu davne 1895. godine od strane Frojda i njegove, metapsiholoski precizne definicije, po kojoj transfer ozna¢ava ,.spajanje potisnutih infantilnih objekata libidnih nagona (urges) (pre) svesnim teznjama koje su povezane sa objektima u sadasnjosti ( Kondié, 1996, str. 294) do danas pretrpeo je niz iamena, &ak i osporavanja. To se, uglavnom, odnosi na postojanje prave transferne neuroze i znagaja negativnog transfera - kad je u pitanju psihoterapija dece. U psihoterapijskom postupku transfer je znacajan fenomen — podrazameva specifitan emocionalni odnos pacijenta prema terapeutu — kondenzaciju ranijih emocionalnih odnosa sa znaéajnim osobama iz proslosti, Koji se u {erapiji pripisuju terapeutu i kreiraju odnos pacijent - terapeut. Transfer igra znagajna ulogu u objasnjenju nastanka i etiologije psihi¢kog poremeéaja, ali iu samom psihoterapijskom procesu, iako se ispoljava u individualnim varijacijama, u manjoj ili veéoj meri podlozan je mehanizmima Kondenzacije, premeitanja i sublimacije koji su definisani od strane Klasignih psihoanalitigara, U radu emo se najpre osvmuti na odnos izmedu savremene psiohoanalize i pojma mentalnog zdravlja, zatim éemo dati kratak istorijski pregled psihoterapije dece i mladih, dok Gemo se dragom delu rada baviti shvatanjima pojma i znaéaja transfenih fenomena i razmatrati znatajnije teorije koje analiziraju transferne relacije u psihoterapiji dece i mladih, Savremena psihoanaliza i pitanje mentalnog zdravlja Frojd je tvrdio da je ,glavni cilj psihoanalize na doprinese nauci psihologije, knjizevnosti i Zivotu uopste” (Blanton, prema Dickobi, 1975, str, 153), a da terapija ako je civilizacija represivna, a neuroze duboko tukorenjene u nesvesno, move biti jedino dugotrajna i delimigna“{isto), kontinuitet zdravije-bolest treba proucavati i odréati, jer oni stoje u odnosu svesne protivureénosti i medusobom se dopunjuju, avo posebno vazi kada su u pitaju deca i mladi, tii se mentalni sklop tek formira 68Mirjana Stankovié-Dordewié Psihoanaliza kao teorija i terapija je od svojih potetaka imala za cilj razumevanje zdravog, normalnog éoveka, Sto je Frojd postulirao u Psihopatologiji svakodnevnog Zivota" ~ razumeti normalnog éoveka koji Zeli, koji sanja, koji misli, koji govori...U pokuSaju da razume ,normalnog éoveka (i sche samog kroz samoanalizu), Frojd na scenu uyodi nesvesno kao konstitutivni elemenat subjektivnog i dijalekti¢ku antitezu. svesnom. Klasi¢na psihoanaliza se zalaze za stay si ~ i": postoji i ono Judo i ono mentalno zdravo, diskontinuitet je samo privid. Psihoanaliza ne_prati medicinsko-psihijatrijski model — psihicka bolest ima svoju. semioticku dimenziju — znagenje. 1 u masovnim psihoti¢nim disocijacijama, kao i w svakodnevnim psibiékim manifestacijama (snovi, omaske), postoji znagenje, na delu su esto isti mehanizmi, ista logika (Jevremovié, prema Dimitrijevie, 2005). M. Klajn je krenula korak dalje, Osim isticanja znagenja nesvesnog, ona se usmerava na primitivnije modalitete mentalnog —funkcionisanja, pritom imajuci u vidu normalni razvoj. M. Klajn twrdi: “U ranom detinjstvu Javijaju se strepnje karakteristiéne za psihozu i te strepnje nagone Ja da razvije specifiéne odbrambene —mehanizme" Jevremovié, prema Dimitrijevie, 2005). Jezgro subjektivnosti ne sadr#i samo neurotitne clemente, ,svaka litnost sadrai shizofreni deo, koji, u cilju odrzanja mentalnog zdravlja, mora biti otceplien i projektovan u spoljaSnjost, jer u samoj je njegovoj prirodi nemoguénost integracije sa ostalim delovima lignosti* (isto). I subjekt analiti¢kog iskustva i, uslovno, normalni subjekt, nist gotov proizvod. Proces razvoja litnosti je dijalektitki proces — individuacija sadr#i clemente integracije, koja se odraZava u povezivanju razlititih delova Selfa, Dijalekti¢ka sinteza je imperativ mentalnog zdravlja, ali apsolutna koherentnost ne postoji ‘Ono Sto je u Eoveku najZivotnije ~ Eros, trpi porobljeno u okovima nuZnosti ( drustvenih odnosa). Frojd smatra da se nwZnost suprotstavlja principu zadovolstva, a neuroza i psihoza predstavljaju pobunu Onog u odnosu na spoljasnji svet ~ na noZnost. Neuroza realitet ne iskljuéuje, samo ga preoblikuje, a psihoza ga iskljuguje i nastoji da ga zameni. 1 ponovo dijalektika — ponaSanje je zdravo i normalno ako osoba kombinuje elemente oba tipa reakcije — ako iskljueuje realnost onoliko malo, koliko to neuroza Gini, i ako sebe podstige, kao kod psihoza, da bi izmenilo realnost Psihoanaliza ,zaranja u dubinu subjektivnosti, da bi otkrila —_(neljudske) drustvene odnose™ (Diekobi, 1975, str. 159). Neurotiéno i psihoti¢no su nkrajnje odrednice jednog takvog sveta. Savremene psihoanalize tome dodaju i graniéno i narcisti¢no i time daju Siu prespektivu kontinuuma: 69.TRANSFERNE RELACUE U PSIHOTERAPIA! DECE | MLADIM, PSIHOTICNO = <—» =NEUROTICNO. ili savremenije psihotiéno <—> graniéno €—» narcisti&ko <> neurotiéno Psihoanaliza se kao terapija bavi teleologijom — svrhovitoséu, od subjektovog Ja se oekuje nesto — Frojd jasno kaze: Gde je bilo Ono, neka bude Ja, Poritivitetu uma suprotstavlja se negativitet onog umu drugo iracionalnog, Sto pesnik Kits naziva kapacitet za negativno (negative capability) (Ievremovig, prema Dimitrijevié, 2005). Ja je u stalnom pokretu, trazenju — sinteze iskustva i strasti i samosvesti. Mentalno zdravije znai - modi biti, mogi podneti Zivot medu drugim ljudima (pojedinac je éovek medu Ujudima, pre nego postane individua), a ne raspasti\ se, sto podrazumeva potenciju, moguénost, Prihoanaliticki diskurs nije racionalisti¢ki, od Ja se otekuje nesto Grugo od pukog trijumfa racija, ni humanisticki, u smislu apstraktnog humaniteta — bitan je konkretan Eovek i njegova otvorenost spram sebe i sveta spoljainjih objekata, ideal je moéi biti, a pri tom ne izgubiti sebe, suoditi se sa silama nemerljivim u sebi, nesvesnim, a opstati kao licnost. Analiza se ne shvata kao Kona¢an proces, ona je nezavrsiva, subjektu je svojstvena teZnja za razvojem i napretkom, nikako svemoé i savrSenstvo. Vremenom analiza postaje pounutrena, prerasta u samoanalizu, unutrasnji dijalog ~ razgovor duse sa samom sobom. Psihonalitic¢ka teorija je teorija normalnog fimkcionisanja (Hider, 1976) i pri tom pozitivistiéka ~ determinizam (bioloskih instikata) boji na’ Avot i negira ljudsku odgovornost i moguénost izbora, a sa druge strane (uspesna) terapija sugerige vecu kontrolu individue nad svojom sudbinom, Gini se da stepen i vista pozitivizma u psihoanalizi zavisi ,u tijim je rukama ta teorija i kako se interpretira masivno 2danje Frojdove misli™* (Hider, 1976, str. 58), Sto govori o sloZenosti psihoanalitiskog diskursa i potvrda je postojanja razlititih diskursa u tumagenju psiboanalize i kao teorije i kao terapije. Sto se psihoterapije tite ,, u poéetku je samo odnos .., Eovek postaje ja u dodiru sa ti... elemetami utisci i guvstva koji su razbudili doh »prirodnog Coveka jesu oni koji su potekli iz relacionih zbivanja — dovivijavanje nekoga ko je naspram tebe i relacionih stanja, Zivijenja sa rnekim naspram tebe..." (Buber, prema Tadié, 2004, str. 122). 70Mirjana Stankovié-Dordevi Pitanju mentalnog zdravlja psihoanaliza prilazi sustinski drugaéije nego Sto na ovo pitanje gleda medicina i psihijatrija, Zdravije i bolest se nalaze na istom kontinuumu, medu njima nema granica, zrno ludosti daje misao fivotu ~ zaranjajuéi u dubine nesvesnog (iracionalnog) spoznajemo svoj kapacitet a razvoj i swzrevanje, moé da budemo i opstanemo kao individue u svetu, medu drugima, a da pri tom konaénu istinu © nama samima ne saznamo, jer Konaéne istine i nema (Zivimo w mnoStvu nesamerljivih syetova ~ multiverzi). Uloga psihoanalize je da kao teorija i terapija doprinese razumevanju, sazrevanju i napretku konkretnog Goveka, ruseci barijere izmedu normalnog i patoloskog, Psihoterapija dece i mladih Prihoterapija dece i mladih, kako primeéuje N. Tadié (predgovor, Smirnof, 1967. str.5) imala je manje sree nego psihoanaliza odraslih, tako njeni podeci seZu u period izmedu XVI i XIX veka kroz. interesovanja 2a specijalnu pedagogiu — lesenje i obutavanje hendikepirane dece i resocijalizaciju delinkvenata, tek je psihoanaliza najavila potetkom XX veka ,novo poglavije uw degjoj psihopatologiji. Ali, sam Frojd nije poklanjao paénju psihoterapiji dece - Slutaj Malog Hansa on je 1909. godine vodio uz pomoé Hansovog oca. Dvadesetih godina proslog veka podinju sa radom specijalizovane ustanove i savetovalista za decu i mlade (A. Ajhorn — leéenje maloletnoh prestupnika sredinom; S. Bernefeld u Nematkoj). U isto vreme V. Smit seu sovjetskoj Rusiji bavio psihoterapijom dece koja su bila Zrive rata. Prvi simpozijum na temu dedje psihopatologije je odrian 1927. godine (prema Smirnof, 1967), ali, po retima M.Klajn, psihoanaliza deteta jo§ nije dobila svoje konadne obrise, niti je postavila svoje glavne principe. Od tidesetih godina proslog veka A. Frojd i M. Klajn (Beéka i Britanska skola) potinju da se bave psihoanalizom dece i postavijaju temelje savremene teorije i prakse psihoterapije razvojnog doba, pti tom psihoanaliza dece dobija nove modalitete kroz terapiju igrom i ertezom, Tek u godinama posle drugog svetskog rata mo%emo govoriti o dedjojpsihoterapiji u pravom smislu reti — emu doprinosi_ metod neposrednog posmatranja (igra, erte2) i podaci dobijeni eksperimentalnim putem, Neposredno posmatranje je metod primereniji degjem uzrastu i precizniji, omoguéava otkrivanje nedovolino poznatih procesa kroz koje aTRANSFERNE RELACWE U PSIHOTERAPIJI DECE | MLADIH protazi najraniji razvoj psihitkog aparata kako kod prosetnog, tako i deteta sa razvojnom smetnjom, Genetidki pristup (Erikson, Hartman, Spic, Stern.) naglaSava postepen i stalan razvoj psihickog aparata i razvija konstrukte teorije objekinih odnosa, koja orijentaciju sa teorije nagona i modela konflikta, premesta na objektne odnose, poimanje Selfa i sredinskih predustova za njegov razvo}, Smisao psihoanalitiékog posmatranja je proutiti rastuce psiholosko polje konstituisano meduzavisnoscu razligito organizovanih subjektivnosti deteta i onih koji se 0 njemu brinu — pre svega, roditelja (Kondig, 1998). Psihoterapija deteta je proSla dug put od (prvobitnog) shvatanja da se izleGenje krije w razresenju nesvesnog Konflikta koji je produkovao simptome, kao neadaptivne mehanizme pacijenta i gde je analitiéar bio sfunkcionalno neutralan". Savremeno shvatanje psihoanalitiéke situacije je analiza kao intrersubjektivni sistem analitiGar ~ analizant, pri Semu je uvid od matiaja, ali i afektivna vezanost za analititara i razresenje odnosa ,ovde i sada’ i uronjenost u psihodinamiku porodice i porodiénih odnosa. Akcenat se pomerio sa. ,ekskluzivnog razmatranja™ strukture i dinamike impulsa i oxbrana, ka vige fenomenoloskom interesovanju za dozivljene aspekte kao Sto su Self i objekt-reprezentacije i priroda i kvalitet objekinih odnosa - od psihoanalitiékog determinizma ka slobodi Ja. Kod dece se psihoterapija Koristi sa ciljem da se zaustave regresivni psihopatoloski procesi i omoguci detetu da krene ka putevima razvoja i dostizanja normaine zrelosti. Psihoterapija znaéi omoguéiti mladoj osobi da u potpunosti dovivi sebe kao autenticnu osobu sa sopstvenim potencijalima { ogranigenjima, sposobnu da saéuva i odr2i osetanje prisnosti, razumevanja i poverenja u druge, kao i podstaéi procese individuacije i separacije. Prednost psihoterapije dece, u odnosu na psihoterapiju odraslih, je u tome Sto je psihiéki aparat dece fleksibilan_ i pogodan za uobligavanje pod uticajem socijalnih i psihoterapijskih delovanja. Psihoterapeut_na sebe preuzima zadatak da utini najbolje i najvise Sto moze w interes dece da bi otklonio razvojna ometanja koja kote razvoj i sazrevanje urodenih bioloskih dispozicija i ispravi iskrivijavanja i odstupanja u razvoju i sazrevanju. Tadié smatra (Tadié, 2004, str. 13) da je cilj savremene psioterapije dece i mladih omoguéavanje normalnih procesa sazrevanja i razvoja svakog deteta, a sama terapija se ne moze smatrati nikad u potpunosti zavrsenom, kao ni razvoj*. Psihoterapija je nwzno zlo koje ne move da zameni oseéajna zadovoljstva i duhovno blagostanje dece i mladih, Sve veéa potreba za psihoterapijom je dokaz nedovaljnosti drustvenog RnMirjana Stankovié-Bordevié okruzenja i neprimerenosti odnosa roditelj-dete. Za sada, ostaje nam optimisticko verovanje ce ona u bududnosti sve vise postajati profilaktiska ida Ge sve manje biti potrebe za levenjem. ‘Transfer Odredenje, poreklo i obelezja transfera Svaki interpersonalni sustet je meSavina realnog odnosa i fenomena transfera ~ onoga Sto se deSava “ovde i sada” i nake Zivotne istorije i ‘ivotnih iskustava, Transfer proistige iz opite Ijudske osobine da iskustvo tumatimo u svetlu proslosti . Svojstvo i te%nja Ijuskog psihizma je da se u odnosu sa dmgom osobom, istovremeno pokreéu razligiti procesi koji obnavljaju proslost, Transfer je stalno prisutan medu Ijudima i zasniva se na dva osnovna psiholoska sudrZaja: te8koéi osoba da budu dugo u emocionalnoj izolaciji i sposobnosti da premestaju obrasce emocionalnih odnosa sa jedne na drugu osobu, time se uspostavija veza izmedu th ‘odnosa, pri tom se akcentuje znaéaj prvobitnih odnosa majka — dete. U osnovi_psihoterapijskog transfera, kao i primanih objektnih odnosa je empatija, Trebje¥anin (TrebjeSanin, 2005, str.261) navodi da se att svakoj psihoanaliti¢koj psihoterapiji uspostavlja snazan emocionalni odnos pacijenta prema lignosti terapeuta, za koji realne prilike, a ni PonaSanje terapeuta ne daje nikakav povod”. Empatijski stay terapeuta karakteri’e stvarnu prisutnost u komunikaciji sa pacijentom, poStovanje, zainteresovanost za njegove probleme, suipljenje i poverenje u proces aradenja odnosa i prevazilazenje teSkoca. Transier je odjek i razumevanje afeKtivnog stanja Iiudi u okolini i afektivne komunikacije sa drugim, te se smatra osnovnim slojem u psihoterapijskomn odnosu. Po Vucu “transfer je deo lignog, intersubjeKtivnog odnosa, istinski Tjudski odnos i prostor, moguénost koja se pru%a pacijentu da uz terapeuta prodivi na pozitivan nagin ranija traumatska iskustva i krene putem rasta i razvoja: pri tom empatijski odnos — sadozivijavanje, saudestvovanje, postaje osnova terapijske komunikacije “(prema Vukosavljevié — Gvozden, 2007, str.49), Ono Sto transfer Gini znagajnim u psihoanaliti¢koj psihoterapiji je Einjenica da on predstavija vazan terapijski materijal koji treba razumeti_ i sa kojim treba raditi radi dobrobiti pacijenta. Prve naznake 0 pojavi transfera pojavijuju se jo8 u “Studiji o histeriji” Frojda i Brojera, (prema Erié, 2002), da bi 1905. godine tokom BTRANSFERNE RELAGWE U PSIHOTERAPIJ DEGE | MLADIH rada na sludaju Dora, Frojd svoje ideje 0 tranferu i uobligio. Frojd je zapazio da “neki pacijenti dosledno teze da iznesu svoja litna osecanja prema terapeutu prenoseci na njega wenemiravajuée ideje iz svoje proslosti” (prema Brig, 2002, str. 25), U godinama pred Prvi svetski rat Frojd je uobligio i definisao psihoanalititke tehnike i postupke, medu Kojima transfer ima najznaéajnije mesto — pacijent nesvesno ponovo odigrava odnos iz. proslosti umesto da ga se seéa, i Gineéi to, unosi u leéenje éitavo bogatstvo informacija o prostim odnosima U psihoterapiji dece transfer sadr# prirodu detctovih nagonskih potreba, Nad-Ja odgovora i Ja-funkeija na svim nivoima, ukljucujuci i odnose sa objektima, odbrane i sinteti¢ke funkcije, pri tom transferne relacije govore 0 aktualnom i proslom funkcionisanju Ja. Izrar prenos u psihoanalizi ima vie znagenja: prenoSenje sadrZaja iz jjednog psibitkog prostora u drugi, stvaranje jednog smisla iz drugog i prenosenje, odnosno ponavijanje jednog sadréaja iz jednog vremena, prethodnog, u sadainje vreme. Ranije postojeée, a potisnute u nesvesno, nagonske te2nje, Zelje, oseéanja, mastanja, misli, stavovi, odbrane...sa ‘zmatajnim i bliskim osobama (objektni odnosi) ozivljavaju i prenose se ma odnos sa terapeutom i “boje” odnos pacijenta (deteta, adolescenta) sa terapeutom. Ti arhaitni obrasci odnosa ne odgovaraju sadaSnjem trenutku ~ odnosu. i litnosti terapeuta, te delyju pomereno i iskrivljeno, Sto se osujedenja javljaju ranije, ukoliko su bila masivnija, mehanizni odbrane su primitivniji i, srazmerno tome, i iskrivijavanja sadaSnjih stvarnih odnosa su veda i vise remete funkeiju lignosti Postklasi¢ni psihoanalitiéari smatraju da transferne fenomene “treba vvideti pre kao mnogoznagenjske, nego kao prosto regresivne ili one koji se ponavljaju. Re€ je o kreiranju prostosti u sadasnjosti na jedan poseban naéin iw posebnim usiovima....ransfer se pojavljuje kao eksternalizacija trenutne, sadainje, unutrasnje situacije, ne kao ostatak proslosti...svi na8i spoljanji odnosi imaju odreden transferni kvalitet posto dobijaju znagenje od onoga Sto (aktualno} postoji u nagem unutrasnjem syetu” (Vukosavljevie~ Gorden, 2007, str. 8) Kada 0 tansferu govorimo kao 0 obliku objektnog odnosa, on podrazumeva odnos izmedu tri osobe: subjekta, objekta iz proslosti i objekta sadainjosti, Uslovi pojave transfera su sposobnost pacijenta da uogava razliku izmedu Selfa i objektnog odnosa i sposobnost da premosti reprezentacije objekta iz proslosti_na objekat iz sadaSnjosti. R. Grinson (1974) smatra da je osnova transfera “glad za objektom” i da transfer pokreée seganja na odnose sa majkom. Po njemu, transfer je funkcija Ega i 4Mirjana Stankovi rdevie pokazuje njegovu snagu ili slabost ~ snazan Ego ima stabitnu reprezentaciju Selfa, odvojenu od reprezentacije objekta. Na degjem uzrastu transfer je mogué kada detctov psihicki aparat podrazumeva investiranje w druge objekte, relativmu trajnost tih investicija i usmeravanje i prenosenje potisnutih ili delimiéno potisnutih iskustava sa odredenim osobama, Grinson (prema Tadié, 2004) navodi da je prenos: vista umisljenog, varljivog objektnog odnosa; ponavljanje proSlog odnosa sa novim objektom — terapeutom; prenosenje ranijih sadrZaja na novu liénost ~ terapeuta; nazadujua pojava, jer se sve deSava kao da je u proslost. Transfer vodi poreklo od ranih odnosa deteta sa_majkom, koji podinju prenatalno i izgraduju se u prvim mesecima i godinama Zivota. Taj ‘odnos, sa aspekta teorije afektivne vezanosti, moze biti za dete pozitivan i zadovoljavajuéi (“dovoljno responzivna. majka”), ali, osim sigurne vezanosti za majku (u skoro dve trecine slucajeva), —neskladna i neravnomema ulaganja uw éula i telo deteta od strane majke vode odbijajuéem ili ambivalentnom vezivanju, te nepostedna iskustva postaju izvor napetosti za dete. Naravno, poreklo prenos ne mora da bude w dalekoj detetovoj prosiosti, nekad i noviji sadréaji odnosa sa, za dete vaznim osobama, mogu biti potisnuti i preneti na odnos dete — terapeut. Grinson govori o sledeéim obeleZjima prenosa: Prenos se prepoznaje po. neprimerenosti sadr2aja i njegovog itenziteta stvarnom ponaSanju i stave psihoterapeuta, Na madem uzrastu neprimerenost i jatina sadréaja odnosa sa terapeutom predstavijaju posledicu pokretijivosti i burnih kolebanja nagonskih teznji, osecanja, Zelja, fantazama i nedovoljno organizovanih funkeija Ja, to bi trebalo razlikovati od stvarnog prenosa. Nekad, opet, jaka osetanja adolescenta mogu spreéiti javljanje prenosa u terapijskom odnosu ~ tada je terapijski odnos ispunjen realnim sadrZajima, a odnos sa stvarnim va%nim osobama prenesenim sadrZajima Bitna komponenta prenosa je ambivalentnost odnosa sa terapeutom, Porcklo ambivaleneije je razligito — suprotnost nagonskih teinji (eros — tanatos), dualizam polnih obelezja, cepanje prvobitnih objekata na dobre i loSe, aktivnost i pasivnost, teZnja ka razvoju, nasuprot teZnji ka regres Sto je odnos sa primarnim objektima bio protivuregniji, to je i transferni ‘odnos ambivalentniji. Tokom terapije terapeut postaje znaéajna figura za pacijenta (dete i adolescenta), te dvojnost potite i iz potrebe za vezivanjem i straha od priblizavanja, gubitka slobode, lignog identiteta, Ambivalenciju 5TRANSFERNE RELACNE U PSIHOTERAPUI DECE | MLADIH moze da izazove i sam terapeut svojim (dvosmislenim) ponaSanjem, a moze biti i Karakterna odlika samog pacijenta. Oseéanja, fantazmi, misli, stavovi, odbrane i ponaSanja u transferno} sitwaciji karakteri8e hirovitost, promenljivost, neizvesnost i uporno ponavljanje — hirovitost je posebno karakteristika podeme faze psihoterapije, dok se uporno ponavijanje nekih sadrZaja javlja u kasnijim fazama ili je znak prisile ponavljanja Prenos se ispoljava na razligite nadine — pozitivna, negativna, dvojna oseéanja, razliGita ponasanja — povlacenje, mirovanje, Cinjenje, smejanie, plat, cutanje, preterano govorenje, fantazmi, preko telesnif simptoma i fobignih ispoljavanja, Za prenos je karakieristiéna privremena regresija, koja se ispoljava na razligite nadine, reverzibilna je i ogranigena ( Erié, 2002, str. 72, 2004, str.128). Mehaniami trasnfera Razmatrajuéi obele%ja prenosa ukazali smo i na sadrZaje koje ga Gine — skup ili delovi nesvesnih libidinalnih i agresivnih teZnji, iskrivljena oseéanja, predstave, Zelje, fantazmi, misli, stavovi, ponasanja... Da bi se sadrZaji iz proslosti preneli u aktualan odnos sa terapeutom, koriste se mehanizmi odbrane Koji su nekad koriSéeni u odnosima sa_primarnim objektima Najée8éi i najprisutniji mehanizam koji se javija u prenosu je regresija. Regresijom pacijent ponavlja ranija stanja objekinih odnosa, sve prethodne stupnjeve u razvoju i funkcionisanje rani oblika_psihickih struktura (Ida, Ega i Super-ega). Impulsi iz Ida tee zadovoljenju kroz transferni odnos, emu se protivi Ego, a kako zadavoljenje w transfernom odnost. nikad nije potpuno, 2esta su. ponavijanja regresivnih derivata, kompromisnih Fantazija i zamena za realno zadovoljenje ‘Kao mehanizmi transfera prisutni su i introjekeija, kao odjek detetove introjekcije majke ili nekog njenog dela (grudi, na primer), projekcija- dete terapeuta izbacuje onaj materijal koji je bio neprihvatljiv i uznemirujué u odnost sa primarnim objektom. Teoretiéari Klajnijanske orijentacije (Bion, Rozenfeld) govore o prenost u kome ucestvuju, nakon otcepljenja “losih sadrZaja”, projekcija i projektivna identifi Zavodenje je kode deo prenosa. Zavodenje je je sastavni éinilac uspostavijanja, ucviSéivanja i odréavanja opStemeduljudskih, pa i 16Mirjana Stankovié-Dordevié psihoterapijskih odnosa, Zavodenje kao osnov ima nekadaSnja ulaganja uw majku, te ima za cilj i u aktualnom odnosu sa terapeutom obmanjivanje, pridobijanje paznje, koristoljublje. Zavodenje moze biti na svesnom nivou i tada je izraz 2elje deteta da uspostavi “dobar” odnos sa terapeutom. Zavodenje je najéeSe uzajamno - i terapeut sa svoje strane “igra igra zavodenja”. A. Frojd zavodenje smatra delom pripremne faze i natinom da se otpoéne i izdrii terapijski odnos i privuce paznja na unutraSnje, nesvesne sadrZaje (Ceranié, 2005). Sadréaji koje dete prenosi i unosi u terapijski odnos su arhaitnog porekla, sadrZe bolne i zaplasujuée i libidinalne i agresivne impulse, fantazme, misli, zato su najéeSée zbrkani i nerazlugeni, kao i oseéanja koja ih prate. SadrZaji se menjaju tokom terapije, Cak i tokom jedne seanse. Vrste transfera Kada anliziramo ton prenosa, mosemo govoriti 0 pazitivnom, negativnom i dvojnom prenosu. Dok je pozitivan prenos obojen pozitivnim osecanjima - divljenjem, postovanjem, naklonoiéu, odanoséu, ljubavlju, dotle je negativan ispunjen nepoverenjem, Ijunjom, besom, mrZnjom, obezvredivanjem, —odbacivanjem, ——prezirom, —__potcenjivanjem. Ambivalentan odnos, opet, karakterisu medusobno suprotstavjena i poritivna i negativna oseéanja. Pojava pozitivnog tranfera, najéeSée prema terapeuta suprotnog. pola, moze da ugrozi terapijski proces, jer bilo erotizovani, erotski ili seksualizovani, onemoguéava dosezanje do razumnog Ega i stvaranje uuvida, Takode, moye da izazove i kontratransfer, poscbno kod neiskusnih terapeuta. Pozitivan prenos je nekad samo prividno pozitivan ~ moze biti iaraz reaktivne formacije i u sustini je negativan i moze voditi prekidu terapije, te se, kao i negativan, mora analizirati kad se pojavi i prepozna, Negativan transfer, ukoliko je uspostavijen terapijski savez, predstavija znak napretka terapije — isplivavanje mrénje, besa, hostilnosti prema primarnim objektima vodi izlegenju ~ za M. Klajn nema terapije bez negativnog prenosa- on je jedan od preduslova za analizu dubljih slojeva svesti (1983). Ukoliko nema negativnog transfera, pacijent je u sna2nom otport, to najéesée prikriva humorom ili intelektualizacijama, a nekad negativna oseéanja prema terapeutu otcepljuje ili pomera na pomoé iransfer-objekat. Ponekad je negativan transfer i odbrana od pozitivnog, posebno ukoliko je obojen homoseksualnim teZnjama prema terapeutu. nTRANSFERNE RELACNE U PSIHOTERAPIJI DECE | MLADIH Negativan transfer mo%e biti i izraz straha it nepoverenja u odnosu na terapenta, Fazno gledano, dete moze na tetapeuta preneti oseéanja, fantazme, misli iz neke od faza razvoja ~ dete moze da doZivi terapeuta kao osobu koja zadovoljava njegove oralne potrebe ali i koja ga guta, razdire, ili je restriktivna, kao roditelj u analnoj fazi, te prema njemu moze da ima ambivalentna oseéanja. Obnavijanje odnosa iz Edipalne faze vodi pojavi oseéanja ljubavi, Ijabomore, supamistva, krivice. Kod adolescenata, rede rmlade dece, java se i ljubavni prenos, Koji je viseslojan (sadrai nanose iz prethodnih faza), hetero ili homoseksualan, obojen jakim otporima i ambivalencijom oscéanja prema terapeutu, Sto otezava_uspostavljanje saradnje izmedu posmatrajuceg i razumnog Ja pacijenta (Kondié, 1998). Specifitna pojava je “prenos prenosa” — kada su roditelji dominantni i preplavijuju dete u toj meri da ga onemoguéavaju da stvori prenos u odnosu na terapeuta, odnosno stvori svoj sopstveni prostor zamiljanja, osesanja i mislenja, U toj situaciji dete najée%ée imtrojektovalo roditelsku neurozu, 8to ugroZava prenos u odnosu na terapeuta (Erié, 2002). Prenos moze biti oblikovan kao prenosni odgovor, prenos u uzem ‘matenju i kao prenosna neuroza. Prenosni odgovori su prolazni, neorganizovani, kratkotrajni, Cesto i za terapeuta neupadljivi i kod mlade dece tokom éitave terapije prenos se svodi na (u vrstu reakeija i zato terapeut treba da ih prepozna i “radi sa njima”. Ukoliko je dete starije, u terapijskom odnosu moze se razviti pravo prenosno stanje kao celokupni detetov emocionalni odgovor na terapeuta sa kojim “terapeut radi” da bi pacijent dosegao razumni Ego i adekvatan niyo funkcionisanja. Kako smatra K. Kondié, za pojavu transfera (i kontratransfera) bitni su slededi ginioci uzrast detetas dostignuti nivo razvoja Ego-funkeija, njihova ofuvanost, odnosno naruSenost; uloga roditelja (ajihovo postojanje ili nepostojanje, saradnja — nesaradnja, ukljucenost ~ neukljuéenost u terapijski postupak); terapeut; vrste tehnika koje se primenjuja (Kondié, 1998) Za pravi transferni odnos vazno je da je dete dostiglo dovoljan nivo separacije od primarnih objekata, Da bi osecanja moglo da usmeri na dru objekat — terapeuta, vazan je dosegnut nivo razvoja instanci liGnosti, 8Mirjana Stankovié-Dordevié posebno razvoj funkeija i snaga Ja ~ prevodenje primarnih u sekundarne procese, kao i odbtane koje dete koristi." U svakoj transfernoj reakeiji ima bar zmo istine” (Langs) - realno prisustvo roditelja (i ako ne prihvatimo w potpunosti miSljenje A. Frojd) pokreée zna€ajne transferne reakcije i moze imati formu akutnih frustracija i trauma koji su manje ili vi8e “okidaéi” za transfer, Sa druge strane, realno iskustvo sa terapeutom omoguéava detetu da obnovi izgubljena ili nikad dozivljena iskustva pribvatanja i podrske. Svaka terapija deteta ukljuduje i rad sa roditeljem — starateljem, Roditelji, “pomoéni roditelji", braca, sestre... svojim ponaSanjem prema detetu, u poroditnim relacijama, odnosom prema terapiji i terapeutu pokreéu znacajne transferne fantazije i reakcije, a neretko imaju formu akutnih frustraeija j trauma Neurozu transfera kao pojam u psihoanalitiéku praksu Frojd uvodi 1914, godine, da bi njime oznagio “veStaéku bolest” koja nastaje tokom psihoterapije i podrazumeva odnos pacijent — terapeut. “O¥ivljavanje, nagomilavanje i zguSnjavanje detetovih ranih sukoba, potisnutih neurotiénih Zelja, oseéanja, mehanizama odbrane, fantazama, stavova wu psihoterapijskoj situaciji naziva se prenos-neuroza (Tadi¢, 2004, str.133). Kod mlade dece neuroza prenosa se rede formira, starija deca ~ u puberteta, adolescenciji, imaju izgradene instance lignosti, kao i mehanizme odbrane i moguénost saopStavanja svojih unutra’nji sadr2aja. Diskutabilno je pitanje da li je transferna neuroza neophodan uslov za psihoanaliti¢ko le¢enje ili, Sto je prihvaéenije, transferna neuroza predstay ja redundantan pojam, jet je za nju dovoljno koristiti samo pojam transfer. ‘Transfer u teoriji A. Frojd AFrojd je smatrala da se psihoanaliza deteta bitno razlikuje od psihoanalize odraslog, pre svega u odnosu na motivaciju za terapiju koja detetu, zb0g njegove nezrelosti i zavisnosti, potreba za terapijom nije “osveséena”. Ona je zastupala stay da psihoanaliza deteta mora da pretrpi zmaajna prilagodavanja: - neophodnost faze pripreme; - izmene Klasiénih psihoterapijskih tehnika i kori&enje igre, snova i realnih Zivotnih situacija; ~ promene u “rukovanju” transferom, kao i - pedagoski cilj terapije (Ceranié, 2005) 9TRANSFERNE RELACWE U PSIHOTERAPIJI DECE I MLADIH Faza pripreme — “zavodenje”, podrazumeva motivaciju deteta da prihvati i izdrZi terapijski odnos. U ovo fazi dete treba da prihvati terapeuta i shvati korisnost terapije i zna¢aj terapeuta za razreSenje njegovih problema, Sto treba da dovede do uspostavijanja transfernog odnosa, neophodnog za (erapiju. Klasiéna postavka A. Frojd o zavodenju kao neophodnosti za uspostavljanje i uspesnost psihoterapijskog rada sa decom podrazumeva da “analiza bez transfera nije moguéa: pozitivan transfer je preduslov za celokupan kasniji terapijski rad i dok kod odraslih negativan transfer i moze da bude koristan, dugi periodi negativnog transfera nisu nisu pozeljni u terapiji dece i treba raditi na njihovom skracivanju” (prema Kondié, 1998, str. 219), ‘Ono radi Gega se najvise sporita sa M.Klajn je da li su intexpretacije moguée na ranom uzrasta (Smimof, 1967, Kondié, 1998), A.Frojd igra smatraprirodnom i mnogostruko Korisnom aktivnoséu deteta, ali je primenjuje samo kao pomoéno sredstvo w pripremnoj fazi terapije i ne smatra je 7a korelat slobodnih asocijacija, Ona interpretira neuroticne odbrane deteta, uzdrzavajuéi se od interpretacija nesvesnih. famtazama i tansfera, zatim, interperetira snove deteta i realne Zivotne situacije za koje saznaje od okoline. Dakle, interpretacije A. Frojd su povrsne, ona smatra dda ne treba interpetirati sve, ne interpretirati Gesto, vee samo povremeno i ponesto, Ona u svom videnju psihoanalitiékog setinga daje prednost bezbolnim i povrsnim interpretacijama. U kasnijim radovima (Normalnost i patologija u detinjstvu, 1966) prihvata- moguénost _interpretacija “karakternih” odbrana deteta u odnosu na terapeuta, ali ne i interpretacije nesvesnih fantazama i transfera uw pravom smislu reéi, lemene psihoterapijskih tehnika se ogledaju u tome sto je A.Frojd svesna da dere izmige primeni osnovnog pravila (prema Kondié,1998), tc, da bi pristupila detetovim —nesvesnom, —metodu slobodnih_asocijacija_zamenjuje interpretacijom sadrZaja_snova koje dete iznosi, erteza koje dete pravi tokom seansi i aktivnosti igre za vreme seansi, lako pripisuje simbolicko ‘maéenje svim fazama igre, odbacuje moguénost interpretacije igre w svrhu osvetljavanja transfera Po pitanju transferne neuroze u psihoanalizi dece A. Frojd je jast transfer u smislu prave neuroze transfera (ponavljanja odnosa sa primarnim objektima uw terapijsko} situaciji, kakav mogu da ostvare odrasli) nije mogué. Kada su u pitanju deca, primarni objekti — roditelji su za dete realno prisutni i odnos sa roditeljima ostaje aktualan tokom gitavog procesa psihoterapije tako da terapeut ne moze da zauzme mesto roditelja. Terapeut 80Mirjana Stankovié-Dordovié mote jedino da ogekuje da dete teZi odnosu sa njim da bi dobilo ono tega je liSeno u realnoj stuaciji Sa druge strane, terapeut je odrasla osoba i kao takva treba da ispunjava i svoju vaspitnu ulogu ~ terapija ima i “normativni cilj”. Neuroza tansfera mo%e da se ostwari izolacijom detets od “konfliktnih figura — roditelja”, ali ostaje pitanje razreSenja tako manipulacijom stvorenog transfera. Sta, dakle, ostaje terapeutu na raspolaganju “kao poluga lecenja”? Ako u osnovi detetovog problema leZi neprepoznata anksioznost prepokrivena mehanizmima odbrane, terapeut radi na osvetljavanju tih mehanizama, Tu stupa na scena “vaspitna wloga” terapeuta ~ detetovo Nadja je joS neformirano i nije dostiglo status bec liénog predstavnika, sto moze da oteZa terapijski postupak - uloga terapenta je da se “postavi na mesto idcal-ja deteta u toku trajanja Gitave analize”(Tadié, 2005). Dvojnost uloge terapeuta ogleda se u tome da on treba da omoguéi detetu da izrazi svoje nesvesne Zelje i fantazme i da ih “privede svesti”, a sa druge strane, on treba da bude brana neposrednim gratifikacijama, potpomaze formiranje “korisnih” mehanizama odbrane i razvoju detetovog psihizma, “Olabaviti krutost zahteva Nad-jai razresiti neurotigne simptome koji kontrolisu strah, roden iz sukoba Ono, Ja i Nad-ja deteta. Analitigar treba da potpomogne formiranju drugog Nad-ja koji je manje tiranski i vise vezan za drustvenu realnost” (Smimof, 1967, str. 156). Cilj psihoterapije kako ga vidi A. Frojd je “psihosocijalno prilagodavanje” deteta ‘Transfer i Britanska Skola - M. Klajn. M. Klajn po pitanja pojave transfera u psihoanalizi deteta ne prihvata ograde koje je definisala A.Frojd. Neuroza transfera je moguéa i poveljna uw psihoterapijskom radu sa decom. Na ranom uzrastu (2 — 4. godina) deca su veé intrernalizovala primame objekte iu analizi su to vec slike objekata; Sto omoguéava analizantu da se prema deteta u analizi postavi kao prema odrasiom. Odinos analizanta (i deteta i odraslog) i terapeuta je uglavnom zasnovan na nesvesnom fantazmu. ‘Transferni fenomeni i stavovi omoguéavaju da se u sadanjoj situaciji odgoneme igra anhaiénih fantazama i ajihov odnos sa ranije dozivljenim iskustvima, Nesvesne fantazije se eksternalizuju u terapiji “sada i ovde", “Medusobnu povezanost pozitivnog i negativnog prenosa moZemo u Polpunosti pojmiti samo ako istrazimo rano uzajamno deloyanje ljubavi i mranje, zaGarani krug agresivnih poticaja, teskoba, osetaja krivice i 81TRANSFERNE RELACWJE U PSIHOTERAPIJ/ DECE I MLADIH povecanje agresivnosti, kao i razlitita obelezja objekta prema kojima su ove suprotne emocije i teskobe usmerenc” (Klajn, 1983, str, 198), Posebnu paznju M. Klajn pridaje negativnom tansferu kao preduslovu za analizu dubljih slojeva syesti, Ona se trudi da, za razliku od A Fiojd, iskoristi negativan transfer kako bi mobilisala ono Sto podrZava anksioznost. Ovo je dovelo do shvatanja transfera kao totalne situacije ~ u raspletanju detalja transfernog odnosa od suStinskog znacaja je analiza totalne situacije koja se prenost iz proslosti w sadainjost, kao i analiza oseéanja, odbrana i ranih objektnih odnosa, Jasno je, kaze M.Klajn, da pacijent aktualizuje u analititko} situaciji odnos sa roditeljem, ali je od Kijucne vaznosti za uspeh terapije da razumemo koji je aspekt roditelja ofivljen — majka koja proZdire, dojka koja progoni, mleko koje truje i sh Sto su poremeéaji pacijenta ozboljniji i dublja nazadovanja, to su i odbrane arhaiénije Sporenja A. Frojd i M. Klajn u vezi uloge roditelja koji su aktuaino prisutni i ortopedagoskog znaéaja psihoterapije dece, fini se da su dala za pravo M. Kiajn - stvama okolina zauzima samo podredeni polozaj u vezi sa ‘unutrasnjim subjektivnim konfliktima, a terapeut ne moze po svom “formacijskom poloZaju” da bude i vaspitaé. "Za analizu vrede jedino projekcije i introjekcije dobrin i lo8ih objekata”, naglasava Smirnof (Smirmof, 1967, str.168). Cilj psihoterapije po M.Klajn je da uvede dete u ‘mboligki red koji mu omoguéava bolje razumevanje sebe i spoljasnjeg sveta, AnalitiGar je instrument projekeije, a analiza mesto za razgovor i interpretaciju, neutralno podrugje, dok detetu pripada uloga da igra svoju vlastite igru Kigjnova je obogatila i protirila koncept transfera pokazujugi kako su u tansfernom odnosn unutranji objektni odnosi i delovi Selfa mobilisani i projektovani na a zatim —modifikovani interpretacijima. Uvidanje -komunikacionog znavaja_projektivne identifikacije je doprinclo stavu da kontratransfer nije prepreka uw psihoterapiji, naprotiv, kontratransfer je kljucni instrument za radu psihoterapijskom setingu, kako sa odraslim pacijentima, tako i sa decom, Sledbenici M.Klajn i njihoy doprinos shvatanju transfera (T. Ogden, A. Bion) T, Ogden u svojim teorijskim razmatranjma istige znataj projektivne identifikacije kao oblika komunikacije i ukazuje na znataj rane dijade dete 82Mirjana Stankovié-Dordevié — majka — “da bi dete potelo da organizuje svoja iskustva potrebna mu je majka” (Ceranié, 2005, str.92), Projektivna identifikacija je potrebna detetu da saéuva ono sto oseéa kao dobro i osigura distancu prema onom Sto oseé kao lo¥e i opasno (isto). Majka vraéa detetu preradene oseéajne frustracije i osvetnitke Zelje i tako omoguéava reinternalizaciju. Ono Sto ne moze “lo balansirajuéamajka", moze i mora terapeut — transfeni odnos sa terapeutom ponavlja iskustva sa primarnim objektom ali sada na, po dete, adekvatan natin, Prema Ogdenu, u psihoterapijskom procesuterapeut (Ponovo) inicita primarni odnos, ali ovog puta indukovana oseéanja mogu biti dozivijena i metabotirana od strane terapeuta. Umesto da se ponasa i seca u skladu sa sadrZajem nesvesne fantazije ili da negira proces, terapeut nastoji da procesu da matenje, Po retima T. Vukosavljevié-Gvozden (2007), “Bion je svakako najznaéajniji i najoriginalniji sledbenik Klajnove, naginio je spoljasnji objekat integralnim delom klajnijanskog teorijskog sistema, isticuci_ne samo dat stedina jeste znavajna, veé i pojaénjavajudi sam natin na koji je znaajna" (str. 37). Bion smatra da terapeut treba i mora da se ponaSa kao senzibilna majka — translerni odnos u terapiji slu2i izgradnji i internalizaciji kapaciteta za ontejniranje, koji omoguéava’ “daljusimbolitnu Komunikaciju”, uspostavjanje emocionalne stabilnosti i razvoj kapaeiteta a misljenje Bion je tvedio da pacijent, pod uticajem prostih iskustava sa primarnim objektom, percipira analitigara na iskrivljen nagin i reaguje na to iskrivljeno poimanjc. Takode, putem projektivne identifikacije on nesto “Gini” analiti¢arevom umu — (evokativna projekcija) i tako utive na terapeutoy kontratransfer. Terapijske promene po Bionu imaju dve faze ~ u prvoj fazi pacijent koristi terapeuta kao kontejner koji sakuplja, integrise i daje macenje otcepljenim delovima Selfa, a druga ukljuéuje proces suovavanja sa gubitkom ovakvog objekta (Kontejnera) i tugovanja koje neminovno sledi. Bion terapijski odnos smatra litnim, jedinstvenim i neponovijivim, to je prostor, i za pacijenta i za terapeuta, za uéenje iz iskustava, za promisljanje. “Psihoterapijski odnos postaje misleéi prostor za odredivanje, rasvetljavanje, suogavanje, tumaenje, osveSéivanje i uvidanje oseéajne, misaone i moralne zbrke u kojoj se dete nalazi” (Tadié, 2004, stt.137). Analiza prenosa za Biona je stvarala¢ki Gin — terapeut metabolizira i vraéa projektovane i prenesene unutratnje sadrZaje pacijentu, Sto omoguéava da u prenosu oZivljeno i osveSéeno rano iskustvo postaje uslov poverivanja i jatanja Jai izledenje. 83‘TRANSFERNE RELACWE U PSIHOTERAPIJI DECE | MLADIH Klajnijanski analitiari kao najznaéajniju ertu svoje psihoterapije navode aktualnost transfera i izrazavanje unutraSnjih objektnih odnosa u transfernoj situaciji. Detaljan rad u transferu i interakeija izmedu analitigara j pacijenta u rigoroznom analitiekom setingu su garant uspeha psihoterapije j mada im se moze zameriti insistiranje na munjevitom razvoju psitizma, koji ukljutuje sloZene obrasce funkcionisanja vee tokom prve godine, Klanijanska Skola je napravila ogroman korak u istrazivanju smisla i -mavaja objekinih odnosa. Nezavisna britanska skola i transfer — D. Vinikot Vinikot smatra da je u radu sa osobama koje su iskusile ckcesivno rano TiSavanje, koje Gini da osoba oseéa kao da ne postoji, jedan od ‘osnovnih ciljeva psihoterapije ponovno uspostavljanje kontonuiteta sa onim Sto odreduje pacijentov ligni pogetak (prema Ceranié, 2005). Prelaz od (nekog) nivoa laznog Selfa, u zavisnosti od dubine regresije, ka istinskom Self, omoguéava terapeut. On svojim stavom doprinosi da se pacijent u iransfernom odnosu oslobodi odbrana i dozivi i prezivi_ primitivnu agoniju Nju Gini strah — biti dezintegrisan, nestati zauvek, nemati odnos izmedu psihe i tela ili nemati orijentaciju i istovremeno dosezanje nivoa kapacirera 2a brigu i da se bude sam, Ovo znati biti nezavistan od aktualnog uéc¥éa majéine ili nevije druge subjektivnosti, nivo oseéaja Zivosti i Zivomosti i vodi razvoju kapaciteta za Zivot i kreativnost Transferni odnos je za Vinikota prostor u kome se otkrivaju nova ‘madenja i oznatavanja, dotad neotkrivena, neprepoznata i neizgovorena, To Je prostor u kome se trazi i otkriva istina o sebi i svetu u kome se postoji, prostor novih ostvarenja i postojanja pod idealnim uslovima, Introjekeijom i identifikacijom sa oseéajno-misaonim delom terapeuts, zaposinje se i podstiée promiljanje i uspostavlja bolji odnos izmedu _oseéajno- iskustvenog i saznajnog, izmedu verbalizacije i osveS¢enja, Transferni odnos sa terapeutom, po Vinikotu, mora da ima vaznost holding okrazenja, Terapija je potraga za Selfom i omoguéava regresiju u zavisnost, izgradnju istinskog Selfa, odmrzavanje neuspeha okruZenja, oseéanje i ispoljavanje besa u-aktualnoj (terapijsko)) situaciji Koji se, uw stvari, odnosi na rani neuspeh okruzenja, ali i povratak iz regresije i zavisnosti w nezavisnost i, na kraju, realizovanje potreba i Zelja sa Zivotno8éu i snagom ~ kapacitet da se bude sam i stvaralac. csMigjana Stankovié-Dordevié H, Kohut- Self-psihologija Kohut je, kao i Kemnberg, istrazivao prostrano, nedovoljno ispitano izmedu neuroza i psihoza i moguénosti terapijskih intervencija ih poremeéaja li¢nosti i time, postavio temelje Self-psihologie. Kohut Self smatra “dinamiskom rezultantom dejstva drugog (majke) na dete” ( prema Kondic, 1998, str. 105), a dete je “rodeno u vezi Selfa i Self- objekta” —(Ceranié, 2005, str.125), Svi poremeéaji u osnovi imaju poremeden odnos Selfa i Self-objekta, Ukoliko majka, kao roditeljski Self- objekat, empatigki izlazi u sustet detetovim sel potrebama, fragmetisani (rani, preverbalni) Self se razvija u kohezivni, zdravi Self; w suprotnom ~ ako majka ne poseduje empati¢nost kao kljuému Karateristiku i ako frustracije nisu razvojno optimalne, dete razvija narcisti¢ki poremeéaj lignosti ~ koji ima dva karateristigna oblika ttansfera — ogledajuéi u idealizujuéi transfer. Da bi dete povratilo osecaj “blazenog savréensiva veze sa majkom” razvija “grandiozni Self” ili “idealizovani roditeljski imago”. U prvom slugaju dete porige potrebu za majkom (Zivi kao u “plasti¢nom mehura”), u drugom se stapa sa idealizovanom roditeljskom slikom. Oba reSenja su nezadovoljavajuéa ~ idemtitet je slab i lomijiv, stalno gladan gratifikacija i povladivanja, ako oni izostamu, javija se opasnost od rargradnje idemtiteta Narcisticki transfer i nije transfer w pravom smislu redi, jer dete nije stiglo da napravi “skrivene zalihe arhaiéne objekt-ljubavi ili meéje na kojima bi se wansfer mogao razvijati” ( Kondié, 1998, str. 217). U transfernom odnosu sa terapeutom, tokom (erapije, narcistiéki_ pacijent razvija kohezivni self i zdrave ambieije i asertivnost, odnosno zdrave ideal- vrednosti. Tako terapeut na sebe uzima ulogu empatiéne self-objekat okoline i doprinosi ozdravijenju pacijenta. Zakljuéak Rezvoj psihoansliti¢ke teorije i psihoanaliti¢kih terapija, nasuprot wwrdnjma da savremeno — (potroSaéko) druStvo. nema vtemena za psihoanalizu, nastavija se i daje znatajne doprinose. Odnos prema psihoanalizi, kako oni koji je vole, tako i onih koji je Zarko osporavaju, po pravilu je ,prilidno ostraéen" — teSko je priznati da nismo toliko moéni da upravijamo sobom i ,silama nemerljivim" koje vitlaju nasim nesvesnim Broj Galnova Svetske psihoanalitigke asocijacije povetava se iz godine u 85TRANSFERNE RELAGWE U PSIHOTERAPWI DECE I MLADIH godinu, Po misljenju Mitela (Migel, prema Vukosavljevié-Gvozden, 2007) danas ona predstavlja najmnogobrojniji i najuticajnijt psihoterapijski esnat XXI veka, Na elitnim univerzitetima — Jejl, Oksford ... organizuju se interdiscioplinarni timovi koji prouavaju osnovne Frojdove postavke, organizuju se Skole za psihoanaliti¢ko istravivanje. Razlibite psihoanalititke Skole koje danas postoje sve su vise eklekti¢ke — medu njima nema nepremostivih granica, osim ,jedne demarakcione linije koja moze posluziti kkao orijentir ~ dva modela - model nagona — odnosno konflikta i model razyojnog zastoja (str. 216). Na& rad nije pretendovao sagledavanju svih aspekata psihoanaliti¢ke psihoterapije dece, ak ni sve tananosti transfernog (i kontratransfernog) ‘odnosa terapeut — dete-pacijent. Ova skica daje samo pregled razvoja psihoterapijskog, pre svega transfernog odnosa kroz tok psihoanalitigke misli i terapije od njenih pogetaka do danasnjih dana. Pravi transfer - twansferna neuroza u Frojdovom smislu reti je snazan emocionalni odnos pacijenta prema lignosti terapeuta, 22 koji realne prilike, a ni ponaSanje terapeuta ne daje nikakay povod. Psihoanaliza bez. transfera ili prenosa nije moguéa, kaze Frojd. Razrada pojma je sledila od strane A.Frojd i Becke skole, M. Klajn i Londonske Skole, kao i Britanske nezavisne grupe, preko shvatanja_Ego-psihologa, —Self-psihologa (Kohut), francuskih psihoanalitigara (Lakan), Intersubjektivne teorije Stolorova... Transfer postaje deo lignog, intersubjektivnog odnosa, istinski Ijudski odnos i prostor, moguénost pacijentu da uz. terapeuta prozivi na pozitivan naéin ranija teaumatska iskustva i krene putem rasta i razvoja. Pri tom emapatijski odnos — sadozivijavanje, saucestvovanje postaje osnova terapijske Komunikacije. Sasvim nam je prihvatjiva twrdnja Vuea (Vudo, prema Vukosavljevié-Gvozden, 2007) da je svakako najrevolucionarnija promena u shvatanju transfemnog odnosa to da pored psihoanalitiéke objekine dijade, -postoji vazan treéi objekat — analiticki redi ~ zajedni&ki, ali asimetritan, Konstruisan i dozivijen set svesnih i nesvesnih intersubjektivnih iskustava w kojima oba élana uéestvuju (str.192). Frojdova psihoanalitiéka psihoterapija_je kao cilj_imala da histeri¢nu beda, pretvori u svakidasnju nesreéu" (DZekobi, 1975, str. 151). T danas je psihoterapija ,znuino zlo™ koje ne moze zameniti oseéajna zadovoljstva i duhovno blagostanje, kako odraslih, tako i dece i mladih Naglasena potreba za psihoterapijom danas je Gesto dokaz razarajude patnje i neprimerenosti porodice i drustva detetu i adolescentu, Psihoterapija ne mofe da nudi sreéu i blagostanje, ali bi tebalo da ponudi deci i mladima bar Zivot dostojan éoveka i pomiri ih sa sobom, Smirnof (Smirnof, 1967) je 86- Mirjana Stankovié-Dordovié Wwrdio; “Mi Zelimo da ostvarimo prilagodavanje deteta ali ne u smistu drustvenog konformizma, nego samo sa namerom da se dete oseéa slobodnim da raspolaze samim sobom, da deluje i da govori u svoje vlastito ime” (str.172), Za razliku od Klasitne psihoanalize, koja kao krajnji cilj psihoterapije navodi razvijanje sposobnosti dase radi i voli, H. Kohut optimistitno istite kao cilj. psihoterapije razvoj kapaciteta osoba da se raduju i budu ponosne na svoje potencijale (Vukosavljevié — Gvorden, 2007). Literatura Vigotski, LS. (1990). Istorijski razvoj _pona¥anja goveka, Zbornik Kognitivni razvoj deteta, Beograd: Saver drustava psihologa Srbije. Vukosavijevié-Gyozden T. i sar. (urednik) (2007), Psihoanaliza nakon Frojda ~ Razvoj i relacione perspektive. Beograd: Centar za primenjenu psihologij. Dimitrijevig, A. (urednik) (2005). Savremena shvatanja mentalnog zdravlja i poremeéaja. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva Dickobi, R. (1975). Drustveni zaborav, Beograd: Nolit. Brig, Lj. (2002). Psihoterapija. Beograd: Medicinska knjiga. Hider, N. (1979). Radikalne perspektive « psihologiji, Beograd: Nolit Klajn, M. (1983). Zavist i zahvalnost. Zagreb: Naprijed. Kondié, K. (1998). Psihocinamska razvojna psihologija. Beograd: Plato. Kondié K.(1996), Psihologija ja. Beograd:Plato. Kondié, K. Levkov, Lj, (1997). Prvih deset godina, Beograd: Savez druStava psihologa Srbije Mededovié, J. (2009). Ka novom teorijskom konceptu empatije, U: ‘Tematski zbomik radova Liénost, profesionalno usmerenje i radni kontekst, 5 ~ 21. ur. Stojiljkovié, S. NeSié, V. Hedrih, V, Nik:Filozofski fakultet Smirnof V. (1967). Psihoanaliza deteta, Beograd: Kultura, Tadié, N. i sar. (2004). Psihoanaliticka psihoterapija dece i mladih. Beograd: Naugna KMD. ‘TrebjeSanin, Z. (2005). Leksikon psihoanalize. Podgorica: Nova knjiga. Ceranié, $, (2005). Normalni razvoj litnosti i patoloSka uplitanja. Istogno Sarajevo: Zavod za udZbenike i nastavna sredstva. 87TRANSFERNE RELAGWE U PSIHOTERAPIJI DECE | MLADIH Stankovié - Dordevié Mirjana ‘TRANSFERENCE RELATIONSHIPS IN THE PSYCHOTHERAPY OF CHILDREN AND ADOLESCENTS Abstract Child psychotherapy has come a long way since the earliest belief that the cure was hidden in the solution t0 the unconscious conflict which causes the symptoms in the form of a patient’s inadaptable mechanisms, with the analyst being ,,functionally neutral". The contemporary concept of psychoanalytic situation comprises intersubjective analyst ~ patient system and it points up the significance of insight and affective attachment to the analyst, the solution of the here" and ,,now" relationship as well as the comprehension of a family psychodynamic and relationships within it. Historically speaking, the focus has moved from psychodynamic determinism to the freedom of ego, Transference implies the relationship between three persons: the subject, the object from the past and the object of the present. It originates from she earliest relationship berween a child and a mother, which starts prenatally and continues with its development in the first months and years of ihe child's tife-That relationship can be both satisfactory and pleasing 10 a child (,, sufficiently responsive mother"). However, an imbalanced and inadequate effort made by a significant person with respect to child’s body and senses can sometimes lead fo pathology. Transference in psychotherapy comprises the creation of the past in the present moment in a particular manner and under particular circumstances. In psychotherapy, transference becomes the part of a personal, intersubjective relationship, and it points up the significance of honest human relationships as well as the space within which the patient is granted a possibility to relive earlier traumatic experiences with the help of a therapist and to continue with growth and development. The emphatic relationship ~ self-perception and seif-participation - becomes the basis of therapy communication. Keywords: psychotherapy, transference, transference neurosis, empathy 38