EKOLOGIJA

prof. dr Bojka Blagojevi

Definicija i predmet ekologije

Ekologija je nauna disciplina koja
prouava odnose ivih bia prema ivoj i
neivoj prirodi
Termin ekologija je prvi put upotrebio
nemaki biolog Ernest Hekel 1866. godine
Naziv potie od dve grke rei : oikos to
znai stanite i logos to znai nauka.

Podela ekologije
Ekologija se deli na :
- analitiku (autoekologiju), odnosno
ekologiju individualnih organizama i
- sintetiku, odnosno ekologiju sloenih
biolokih sistema

Podela ekologije
Sintetika ekologija se dalje moe podeliti
na :
- demekologiju (ekologija populacije),
koja prouava populacije raznih
organizama
- biocenologiju, koja prouava ivotne
zajednice i
- ekosistemologiju, koja prouava
zakonitosti u ekosistemima

Podela ekologije
Biocenologija, kao grana ekologije se
dalje moe podeliti na :
- fitocenologiju, koja prouava zajednice
biljnih vrsta i
- zoocenologiju, koja prouava zajednice
ivotinjskih organizama

ivotna sredina
ivotna
sredina
predstavlja
skup
odgovarajuih
elemenata
spoljanje
sredine (fizike, hemijske ili bioloke
prirode) u odgovarajuem prostornom
okviru
koji
neprekidno
deluju
na
organizme i za koje su vezani svojim
ivotnim potrebama

Ekoloki faktori

Ekoloki faktori su elementi neophodni

organizmu ili imaju negativne uticaje na
organizam

Dejstvo ekolokih faktora na

organizam
Ekoloki
faktori
mogu
delovati
neposredno (direktno) i posredno
(indirektno) na neki ivi organizam. Ako
neki ekoloki faktor vri promene koje se
direktno posmatraju, radi se o direktnom
dejstvu, a ako vri neke promene koje su
uzrok pojavljivanja direktno posmatranih
pojava radi se o indirektnim ekolokom
faktorima.

Dejstvo ekolokih faktora na

organizam
Granice izvan kojih vie nije mogu
opstanak organizma zovu se donja
(minimum) i gornja (maksimum) granica
izdrljivosti.
Najpovoljnije dejstvo ekolokog faktora na
ivotnu aktivnost organizma zove se
ekoloki optimum, a najnepovoljnije
ekoloki pesimum.

Ekoloka valenca
Ekoloka valenca predstavlja raspon
kolebanja dejstva jednog ekolokog
faktora u kome je mogu opstanak neke
organske vrste.
Organizmi sa uzanom ekolokom
valencom se zovu stenovalentni
organizmi, a organizmi sa irokom
ekolokom valencom se zovu
eurivalentni organizmi.

Klasifikacija ekolokih faktora

Osnovne kategorje ekolokih faktora ine
abiotiki faktori i biotiki faktori, dok se
antropogeni faktori svrstavaju u posebnu
grupu biotikih faktora

Abiotiki ekoloki faktori

Ovu grupu faktora ine :
- klimatski faktori (temperatura, padavine,
osunanost, ...)
- edafski faktori (fiziko-hemijske osobine
zemljita )
- orografski faktori (nadmorska visina, nagib
terena, i ostale osobine reljefa)
- geo-fiziki faktori (gravitacija, magnetno
polje Zemlje, brzina Zemljine rotacije, ...

Biotiki ekoloki faktori

Biotiki faktori obuhvataju kompleks
meusobnih dejstava svih organizama na
nekom prostoru. Mogu biti faktori uticaja
biljaka na ivotinje, faktori uticaja biljaka
na biljke, faktori uticaja ivotinja na biljke,
faktori uticaja ivotinja na ivotinje, itd.

Antropogeni faktori
Antropogeni faktori obuhvataju celokupno
delovanje oveka na prirodu. Mogu imati
pozitivno i negativno dejstvo.

ivotna forma
ivotna
forma
predstavlja
skup
morfolokih i fiziolokih prilagoenosti
jedne vrste, usaglaenih odgovarajuim
uslovima ivotne sredine.
esto se u okviru iste sistematske grupe
organizama mogu sresti razliite ivotne
forme.

Ekoloka nia
Ekoloka nia predstavlja mesto i ulogu
neke vrste u ekosistemu u kome ivi, kao i
njen poloaj u spektru ekolokih faktora.
Drugim reima, ekoloka nia predstavlja
adresu nekog organizma.

Biotop i ivotno stanite

Biotop je prostorno ograniena jedinica
koja se odlikuje specifinim kompleksom
abiotikih faktora
ivotno stanite je, takoe, ogranien
prostor, ali podrazumeva kompleks
abiotikih i biotikih faktora.

Klasifikacija ivotnih oblasti

ivotne oblasti na Zemlji se dele na :
- ivotne oblasti mora
- ivotne oblasti kopnenih voda i
- ivotne oblasti kopna

Populacija i njene snovne odlike

Populacija predstavlja skup jedinki iste
vrste koji se meusobno razmnoavaju i
naseljavaju neki ekoloki ili topografski
ogranien prostor.
- Gustina populacije je, u stvari, prosean
broj jedinki iste vrste po jedinici prostora.
- Prostorni raspored podrazumeva
raspored jedinki jedne populacije u ivotnom
stanitu u datom trenutku

Populacija i njene osnovne odlike

- Natalitet je broj ivoroenih lanova
jedne populacije u nekom vremenskom
periodu
- Mortalitet predstavlja broj uginulih
lanova jedne populacije u nekom
vremenskom periodu
- Prirodni prirataj predstavlja razliku
natalitet i mortaliteta

Populacija i njene osnovne odlike

- Uzrasna struktura populacije
predstavlja proporcionalni udeo pojedinih
starosnih stupnjeva koji ulaze u sastav
jedne populacije.
- Polana struktura populacije
podrazumeva proporcionalnu zastupljenost
lanova mukog i enskog pola u populaciji.

ivotna zajeddnica - biocenoza

ivotne zajednice su organizovane grupe
ivotnja, biljka i mikroorganizama koji ive
zajedno u istim uslovima ivotne sredine.
Osnovni elementi biocenoze su :
- strukturnust zajednice u pogledu ekolokih
nia
- sastav vrsta
- prostorna struktura i
- ekoloka struktura

Klasifikacija ivotnih zajednica

Najea klasifikacija biocenoze je na :
- fitocenozu (zajednica biljaka)
- zoocenozu (zajednica ivotinja) i
- mikrocenozu (zajednica
mikroorganizama)

Odnosi isharane
Organizmi koji vre fotosintezu i mogu
sami da izrauju organsku materiju iz
neorganskih jedinjenja zovu se autotrofni
organizmi, dok organizmi koji uzimaju
gotovu hranu se zovu heterotrofni
organizmi.

Tipovi ishrane
Prema tipu ishrane svi heterotrofni
organizmi mogu da se podele na :
- biljojede
- mesojede i
- razlagae

Lanci ishrane
Postije tri onovna tipa lanaca ishrane :
- lanac grabljivica
- lanac parazita
- lanac saprofita

Ekosistem
Ekosistem je ekoloki sistem na takvom
nivou
organizacije
koji
predstavlja
kompleksno
strukturno-funkcionalano
jedinstvo ive i neive prirode.
Jedno od osnovnih svojstva svakog
ekosistema predstavlja proces neprekidne
razmene materije i energije izmeu
biotopa i biocenoze.

Ekoloka sukcesija
Ekoloka sukcesija predstavlja proces
postupnih smenjivanja ekosistema tokom
vremena.

Grupisanje ekosistema
Biom je komplks sastavljen od veeg
broja ekosistema u okviru jedne klimatske
oblasti, okarakterisan prisustvom nekog
postojananog
tipa
ekosistema
i
odreenom ivotnom formom.

Biosfera
Biosfera je globalni ekoloki sistem koji
predstavlja vrhunsko jedinstvo ive i
neive prirode na Zemlji i obuhvata itav
prostor naseljen ivim svetom.

Biogeohemijski ciklusi
Biogeohemijski ciklusi su procesi
kruenja hemijskih elemenata koji ulaze u
sastav
protoplazme,
odnosno
ive
materije.
Najznaajniji ciklusi su ciklusi kruenja
vode, ugljenika, azota, sumpora i fosfora.

ivotne oblasti
Biomi se mogu grupisati u tri osnovne
oblasti ivota na Zemlji :
- oblast mora i okeana
- oblast kopnenih voda i
- suvozemnu oblast

Suvozemna oblast ivota

Osnovni tipovi suvozemnih oblasti su
rasporeeni prema klimatskim zonama i to
su :
- oblast tropskih uma
- oblast listopadnih umerenih uma
- oblast tajgi
- oblast tundri
- oblast stepa
- oblast pustinja i
- oblast zimzelenih uma i ikara

HVALA NA PANJI !