FAKULTET ZA PREDUZETNIKI BIZNIS

PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

Duan Marinkovi

Izvrna analiza

PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

SADRAJ

1. Uvod

2. Predmet projekta

3. Projektna povelja

4. Hijerarhijski plan rezultata

5. Upravljanje rizicima projekta

6. Upravljanje kvalitetom

7. Zakljuak

Fakultet za preduzetniki biznis | Menadment projekata

PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

SADRAJ
UVOD...................................................................................................................... 3
ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA...........................................................................4
Analiza pojedinacnih finansijskih izvetaja..........................................................4
Projektovanje performansi.................................................................................. 4
Praenje i kontrola uprave................................................................................... 5
RELATIVNI FINANSIJSKI POKAZATELJI......................................................................5
Profitabilnost....................................................................................................... 5
Likvidnost............................................................................................................ 6
Aktivnost............................................................................................................. 7
PRIMER ANALIZE PROJEKTA..................................................................................... 8
PREDMET PROJEKTA............................................................................................. 8
PROJEKTNA POVELJA............................................................................................ 8
HIJERARHIJSKI PLAN AKTIVNOSTI.........................................................................9
UPRAVLJANJE RIZICIMA...................................................................................... 10
UPRAVLJANJE KVALITETOM................................................................................. 11
ZAKLJUAK........................................................................................................ 11
LITERATURA.......................................................................................................... 12

Fakultet za preduzetniki biznis | Menadment projekata

PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

UVOD
Nasilje u porodici je ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava telesni
integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice. Nasilje u
porodici ne poznaje granice u pogledu rasa, klasa, dobi, seksualne
orijentacije ili pripadnosti drutveno-ekonomskom sloju. Iako u naoj zemlji
ne postoje pouzdani statistiki podaci, raspoloiva saznanja ukazuju na to
da je ovaj oblik nasilja u znaajnoj meri prisutan i kod nas, da ima sve
ozbiljnije posledice i da su njegove rtve daleko ee ene i deca nego
mukarci.
Sigurna kua omoguava eni da prestane podnositi nasilje, raskidanje
veze sa nasilnikom. Prua emotivnu i fiziku sigurnost, omoguava da ena
shvati svoju situaciju i donese odluku za sebe. ene se u tim kuama
oporavljaju, razmenjuju iskustva sa drugim enama i time izlaze iz izolacije
i stiu samopotovanje, potrebno radi izlaska iz situacije nasilja.
Prva sigurna kua otvorena u Beogradu 2000. godine, i od tada su u
Beogradu sagraene jo 3 sigurne kue. Pored glavnog grada, u Srbiji
postoji jo 8, i to:
U Vojvodini: Panevo, Zrenjanin, Novi Sad i Sombor
U Centralnoj i Junoj Srbiji: Kragujevac, Ni, Jagodina i abac.

Fakultet za preduzetniki biznis | Menadment projekata

PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA

Osnovni korisnici finansijskih izvetaja su investitori i kreditori. Finansijeri
koriste finansijske izvetaje da bi dobili sliku o bonitetu finansijskog
poloaja preduzeca. U centru panje investitora je zaradjivacka snaga
(profitabilnost). Kreditori koriste finansijske izvetaje:
za procenu kreditne sposobnosti (solventnosti)
za ocenu lukrativnosti (zarade) ulaganja
za kontrolu uprave preduzeca.

Analiza pojedinacnih finansijskih izvetaja

Pojedinani finansijski izvetaji daju razlicite informacije o bonitetu
finansijskog poloaja sponzora projekta. Bilans stanja daje nekoliko
informacija korisnih za ocenu solventnosti sponzora projekta. Za bilans
stanja primarno su zainteresovani kreditori. U pitanju su sledece
informacije:
daje grub uvid u likvidnost, koji se dobija iz odnosa tekue i trajne
aktive.
strukura pozicije tekue aktive takoe daje uvid u likvidnost.
raun Sopstveni kapital daje uvid u knjigovodstvenu vrednost
preduzea (ili neto imovinu). Bankari koriste pravilo da
knjigovodstvena vrednost mora biti 3 puta vea od vrednosti kredita.
analitika rauna Sopstveni kapital daje uvid u zaraivaku snagu
preduzea.
Zlatna pravila analize izvetaja o novcanim tokovima:
1) na nivou preduzea mora da postoji slobodan novani tok
2) poslovni novani tok mora da bude pozitivan
3) investicioni tok treba da bude negativan
4) poeljno je da finansijski tok bude pozitivan.

Projektovanje performansi
Cilj finansijskog izvetaja je pomo sadanjim i buduim investitorima i
kreditorima u proceni iznosa, rasporeda i neizvesnosti buduih gotovinskih
tokova. Projekcija buduih novanih tokova zavisi od trenutne zaraivake
snage i solventnosti sponzora projekta.
Zaraivaka snaga predstavlja sposobnost uveanja vrednosti kroz
poslovne operacije generisanjem slobodnog novanog toka i odnosi se na
budue novcane tokove. Prinos na ulaganja kapitala se javlja u formi
dividende i kapitalnog dobitka. Kupovina dunikih HOV i davanje kredita
predstavlja kreditiranje ili investiranje u dug.

Fakultet za preduzetniki biznis | Menadment projekata

PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

Praenje i kontrola uprave

injenica da investitori i kreditori snabdevaju sponzora projekta
sredstvima daje im prava kontrole naina na koji sredstva koristi od
sponzora odreena uprava. Poto isplate dividendi zavise od zaraivake
snage investitori oekuju od uprave i poslvone odluke koje ce dovesti do
odravanja visokog nivoa zaraivake snage. Opte prihvaen metod za
ostvarenje takvog cilja je vezivanje sistema nagraivanja uprave za profit.
Kreditori su zainteresovani sa zatite svoje investicije kontroliui poslovne
odluke koje donosi uprava. Glavni strah kreditora je da preduzee nece biti
u stanju da plaa svoje obaveze zbog loeg upravljanja.
Nedostaci finansijskih izveaja:
ukazuju na ogranienu upotrebu informacija,
zasnovanost finansijskih izvetaja na istorijskim podacima,
ignorisanje inflacije,
pristrasnost uprave u pripremi finansijskih izvetaja
finansijski izvori ignoriu druge izvore informacija relevantne za
ocenu finansijskih mogunosti preduzea.

RELATIVNI FINANSIJSKI POKAZATELJI

Kritini finansijski pokazatelji pokrivaju: profitabilnost, likvidnost i
aktivnost. Odgovarajui finansijski pokazatelji slue za donoenje odluka
na bazi sagledavanja problema iz razlicitih uglova.

Profitabilnost
Profitabilnost pokazuje efikasnost upotrebe sredstava, prinos na uloeni
kapital i prinos na sredstva. Profitabilnost je od vitalnog znaaja za
vlasnike (investitore), jer oni investiraju sopstvena sredstva u preduzece
kako bi ih uveali, a od sekundarnog znaaja za kreditore (vode rauna da
preduzee profitabilno koristi pozajmljena sredstva kako bi imala dovoljno
finansijske snage da uredno servisira svoje obaveze (kamate i glavnicu).
Profit = poslovni Prihodi poslovni Rashodi
Da bi se utvrdila adekvatnost nivoa profita, profit se poredi sa nivoom
aktivnosti. Kada se profit stavi u odnos sa ulaganjima koja su obezbedila
njegovu pojavu, dobija se jedan od najvanijih pokazatelja performansi
preduzea: prinos na ulaganja.
ROI = Profit / Ulaganja
ROI daje informacije o efektivnosti menadmenta. Menadment je
efektivan ukoliko omoguava da preduzee prosperira i da vraa sredstva
finansijerima sa oekivanim
prinosima. ROI se moe izraziti i preko koeficijenta obrta i profitne stope:
Fakultet za preduzetniki biznis | Menadment projekata

PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

ROI = Koeficijent obrta x Profitna stopa

Menadment koji eli da povea ROI koristi razliite strategije kombinujui
nivo aktivnosti i profitnu stopu.
Takoe se pored ROI, kao merilo profitabilnosti koristi i prinos na
sopstveni kapital (ROE). ROE meri prinos na ulaganja iz ugla vlasnika
(ROI iz ugla preduzea). Krediti dovode do rasta ROE pod uslovom da je
ROI vei od cene pozajmljenih sredstava. Odnos izmeu duga i sopstvenog
kapitala predstavlja koeficijent solventnosti. Vei volumen duga po osnovu
kredita i lizinga smanjuje diskreciju menadera i poveavaa rizik za
vlasnike.
ROE = ROI x Koeficijent solventnosti (koef. finan. leverida)
Kao merila profitabilnosti mogu se koristiti i racio brojevi. Tipini
koeficijenti ove vrste su:
1) Cena/zarada racio - finansijski pokazatelj koji se dobija kada se trina
cena po akciji
podeli sa zaradom po akciji.
Cena/Zarada racio = Trina cena po akciji / Zarada po akciji
U pitanju je merilo odnosa preduzea i akcionara. Visok racio znaci da
investiciona javnost dobro gleda na preduzee. Nizak racio je posledica:
pada poverenja u investitore i
procenjivanja zarade od strane menadmenta.
2) Prirast dividende - se dobija kada se isplaene dividende na obine
akcije podele trinom cenom akcija. U pitanju je indikator gotovinskog
prinosa na investiran kapital.
Prirast dividende = Dividende (obicne akcije) / T.C. akcija

Likvidnost
Likvidnost znai dve stvari istovremeno: raspoloivost i brzinu konverzije
kratkorone aktive u gotovinu. Likvidnost ukazuje na nain na koji
preduzee upravlja zalihama i potraivanjima, adekvatnost nivoa obrtnih
sredstava i strukturu obrtnh sredstava.
Tekui racio je osnovni pokazatelj likvidnosti aktive u odnosu na obaveze:
Tekui racio = Kratkorona aktiva/Kratkorocne obaveze
Tekui racio poredi aktivu koja se moe konvertovati u gotovinu u periodu
od godinu dana sa obavezama koje se moraju konvertovati u gotovinu u
istom periodu. Tekui racio govori o rezervi tekuih sredsava koja
prevazilazi tekue obaveze. Preduzee sa niskim tekuim raciom ima nisku
Fakultet za preduzetniki biznis | Menadment projekata

PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

likvidnost, (posto nije u stanju da smanji investicije u aktivu i time
obezbedi gotovinu za servisiranje svojih dospelih obaveza).
Drugi pokazatelj likvidnosti je brz racio:
Brz racio = (Kratkorona aktiva Zalihe)/Kratkorone obaveze
Razlog za oduzimanje zaliha od kratkorone aktive je u injenici da su
zalihe najee nelikvidne. Kreditori i drugi poverioci preduzea ne mogu
da dou do gotovine prodajom zaliha. U optem slucaju brz racio treba da
bude najmanje 1 (sto znaci da je jedan dinar obaveza pokriven sa 1 din.
potraivanja). Ukoliko je brz racio konstantne vrednosti, a tekui racio
raste, moze se zakljuciti da rastu zalihe.

Aktivnost
Aktivnost se meri preko koeficijenta korienja (ili obrta) sredstava.
Koeficijent aktivnosti gori o efikasnosti korienja aktive preduzea. Vei
koeficijent govori o veem stepenu efikasnosti i korienja aktive. Grubo se
svi koeficijenti ove vrste mogu podeliti u dve grupe:
Obrt ukupne imovine (aktive) - Koeficijent obrta ukupne imovine
(aktive) se dobija deljenjem prodaje sa ukupnom aktivom. Deljenjem
365 dana sa koeficijentom obrta dobija se proseno vreme vezivanja
aktive.
Obrt specificnih aspekata aktive - Tipian koeficijent ove vrste je
koeficijent obrta zaliha koji se dobija deljenjem prodaje sa veliinom
zaliha. Deljenjem 365 dana sa odgovarajucim koeficijentom obrta
dobija se proseno vreme obrta specifinih aspekata aktive.
Poveanje obrta moe se postii poveanjem prodaje, smanjenjem
investicija ili kombinovanjem ova dva naina.

Fakultet za preduzetniki biznis | Menadment projekata

PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

PRIMER ANALIZE PROJEKTA

PREDMET PROJEKTA
Predmet ovog projekta je izgradnja sigurne kue u Subotici. Vie je razloga
u korist ove odluke. Prvo, Subotica vie od dve godine nema sigurnu kuu.
rtve nasilja se zbrinjavaju u prihvatnim stanicama ili najbliim sigurnim
kuama u Vojvodini. Drugo, ove godine sve rtve nasilja, koje su zatraile
sklonite u Subotici, morale su biti smetene u sigurne kue u Novom Sadu
i Somboru. Tree, polovina prijavljenog nasilja u porodici dolazi iz
Vojvodine.
Primarni ciljevi projekta su:
izlazak iz kruga nasilja;
fizika, emotivna i psihika sigurnost za rtve nasilja;
medicinska nega, ukoliko je potrebna;
zdravstvena podrka;
psiholoka podrka;
besplatni pravni saveti za prekidanje ili prevazilaenje veze sa
nasilnikom i zatita prava;
poseban rad sa decom radi prevazilaenja trauma i pomo pri
uenju.

PROJEKTNA POVELJA
Lista

projektnih ciljeva:
Planirani zavretak projekta - 01.12.2015.
Planirani trokovi - 120.000 EUR;
Kvalitet: Prema standardima izgradnje graevinskih objekata;
Pruanje adekvatne zatite rtvama nasilja u porodici.

Kljune barijere i rizici:

Nedobijanje dozvole za izgradnju od grada Subotice;
Prekoraenje vremena zavretka projekta;
Mogunost da potrebna novana sredstva ne budu prikupljena.
Kljuni stejkholderi:
Grad Subotica lokalna samouprava;
Nevladine organizacije (Crveni Krst);
Centar za socijalni rad;
rtve porodinog nasilja.

Fakultet za preduzetniki biznis | Menadment projekata

PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

lanovi projektnog tima:
Ime i prezime/Naziv kompanije
Jelena Marjanovi
Bojana Rali
Nataa Petrovi
Duan Marinkovi
Darko Mati
Millennium team d.o.o.
Grad Subotica
Telekom Srbija a.d.
Srbijagas
Tanjug
Veernje novosti
RTV B92

Pozicija
Direktor
Menader
Menader
Menader
Arhitekta
Izvoa radova
Finansijer
Finansijer
Finansijer
Finansijer
Finansijer
Finansijer

HIJERARHIJSKI PLAN AKTIVNOSTI

PUTANJE U RAD

PRIPREMA ZA
IZGRADNJU

IZGRADNJA

DOBIJANJE
DOZVOLE

KOPANJE
TEMELJA

RAIAVANJE
TERENA

RAVNANJE
TERENA

IZGRADNJA KUE

UREENJE
ENTERIJERA

UVOENJE
KANALIZACIJE,
VODOVODA I
STRUJE

IZGRADNJA STAZA
I PEJZANA
ARHITEKTURA

PRIPREMA ZA
PUTANJE U RAD

ZAPOLJAVANJE
STRUNIH LICA

ANGAOVANJE
ADVOKATA

SKLAPANJE
UGOVORA

Fakultet za preduzetniki biznis | Menadment projekata

PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

Na osnovu priloene sheme, moemo zakljuiti da se projekat izgradnje

Sigurne kue sastoji iz tri faze: priprema za izgradnju, izgradnja i faza
pripreme za putanje u rad. Budet potreban za realizaciju ovog projekta
iznosi 120.000 EUR. Budet je raspodeljen na sledei nain:
I Faza priprime za izgradnju (8.500 EUR):
Dobijanje dozvole (90 dana, 7.200 EUR) - odnosi se na prikupljanje
potrebne dokumantacije i nacrta kue, koji je potreban za dobijanje
dozvole (30 EUR po m2);
Raiavanje terena (5 dana, 400 EUR) - jedini trokovi, koji se ovde
javljaju jesu trokovi angazovanja radnika;
Ravnanje terena (3 dana, 900 EUR) - treba izravnati teren pomou
iznajmljenog bagera, koji e raditi 6 sati dnevno, cena iznajmljivanja
bagera po satu iznosi 50 EUR.
II Faza izgradnje (108.920 EUR):
Kopanje temelja (7 dana, 7.000 EUR) - ponovo se koriste usluge
bagera u iznosu od 500 eura, kao i dnevnice za 10 radnika iznose
6.500, to ukupno iznosi 7.000 EUR;
Uvodjenje vode, kanalizacije i struje (10 dana, 2.920 EUR) - nabavka
400m kabla po ceni od 80din/m, prikljuci 100 eura i trokovi radne
snage 2.500 EUR;
Izgradnja kue (90 dana, 84.000 EUR) - podizanje montane kue od
240 kvadratnih metara, u iju su cenu ukljueni svi trokovi
(montae, radne snage itd.);
Izgradnja staze i pejzane arhiterkture (10 dana, 5.000 EUR) kupovina materijala 2.000 EUR i angaovanje potrebnih radnika i
arhitekte 3.000 EUR;
Uredjenje enterijera (10 dana, 10.000 EUR)- kupovina nametaja
10.000 EUR.
III Faza pripreme za putanje u rad (200 EUR):
Zapoljavanje strunih lica (15 dana, 200 EUR) - objavljivanje
konkursa i sprovoenje testiranja i intervjua izabranih kandidata;
Angazovanje advokata nee izazvati dodatne trokove, jer su
advokati besplatno ponudili svoje usluge;
Sklapanje ugovora sa obdanitima, Crvenim krstom i Nacionalnom
slubom za zapoljavanje.

UPRAVLJANJE RIZICIMA
Identifikovanje rizika:
Nedobijanje dozvole za izgradnju od grada Subotice;
Prekoraenje vremena zavretka projekta;
Rizik da potrebna novana sredstva ne budu prikupljena.
Neuspeh

Kritinos

Verovatno

Uoljivos

Fakultet za preduzetniki biznis | Menadment projekata

10

RPN

PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

Nedobijanje dozvole
Prekoraenje vremena
zavretka
Rizik od nedovoljno novanih
sredstava

t
10

a
2

t
2

40

105

10

400

Plan odgovora na rizike:

U sluaju ostvarenja rizika nedobijanje dozvole za gradnju od grada
Subotice, predlae se pisanje peticije graana, jer je ovo projekat
drutvene odgovornosti, jer sigurna kua predstavlja vanu
instituciju za zatitu najugroenijih.
Sve trokove prekoraenja vremena zavretka projekta snosie
izvoa radova, prema paualnom ugovoru, koji je zakljuen sa
navedeniim privrednim drutvom.
Ukoliko se ne prikupi dovoljno novanih sredstava od finansijera,
planirane su aktivnosti, koje e ukljuiti graane cele drave, i to:
slanje SMS poruka, organizovanje humanitarnih koncerata i sportskih
dogaaja, otvaranje tekueg rauna u nekoj od komercijalnih
banaka, i sl.

UPRAVLJANJE KVALITETOM
Planiranje kvaliteta projektnih performansi:
Kvalitet hrane na bazi IFS standarda (International Food Standard);
Kvalitet graevine na bazi SRPS U.C. i SRPS U.J. standarda;
Kvalitet zdravstvene zatite u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj
zatiti iz 2005. (lan 23.)
Obezbeivanje kvaliteta:
zapoljavanjem strunog osoblja (psiholozi, pedagozi, itd.)
povremenim angaovanjem advokata, koji bi pro bono davali pravne
savete rtvama;
uspostavljanjem saradnje sa obdanitima u cilju besplatnog
snabdevanja hranom;
uspostavljanjem saradnje sa Crvenim krstom, radi donacija odee,
obue, i sl.
uspostavljanjem saradnje sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje,
kako bi se poslovno sposobnim rtvama obezbedilo privremeno ili
stalno zaposlenje;

ZAKLJUAK
Iskustvo govori da je nasilje u porodici kompleksan problem i da nijedna
institucija sama ne moe obezbediti adekvatnu zatitu rtvama. Policija,
sudovi, Centri za socijalni rad esto su nemoni. Sigurna kua je vana
karika u lancu efikasne zatite i njen opstanak je od izuzetne vanosti.

Fakultet za preduzetniki biznis | Menadment projekata

11

PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

Realizacija projekta SIGURNA KUA oznaio bi jedan znaajan i novi
iskorak u ukupnoj sferi zatitne funkcije lokalne zajednice kao i organa i
institucija koji su pozvani da po raznim osnovama pruaju pomo i zatitu
najugroenijim slojevima ili lanovi lokalne zajednice.

Fakultet za preduzetniki biznis | Menadment projekata

12

PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

LITERATURA
1. D. uriin i D. Lonar (2010): Menadment pomou projekata, tree
izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd.
2. D. uriin, S. Janoevi, . Kalianin, (2015): Menadment i
strategija, deseto preraeno i dopunjeno izdanje, Ekonomski fakultet
Univerziteta u Beogradu.
3. Jovanovi, P. (2001): Upravljanje investicijama, Grafolog, Beograd
4. www.investopedia.com
5. www.gradsubotica.co.rs

Fakultet za preduzetniki biznis | Menadment projekata

13