SADRAJ

1.

UVOD......................................................................................................................................2

2.

DEFINISANJE I RAZVOJ MENEDMENTA.......................................................................3

2.1. Definisanje menedmenta.....................................................................................................3
2.2. Profesionalni menedment....................................................................................................8
2.3. Nauni menadment............................................................................................................10
2.4. kole menadmenta.............................................................................................................11
2.4.1. Klasina kola menadmenta.......................................................................................11
2.4.2. kola ljudskih odnosa..................................................................................................12
2.4.3. kola teorije odluivanja..............................................................................................14
2.4.4. kola nauke o menadmentu........................................................................................14
2.4.5. kola teorije sistema....................................................................................................15
2.4.6. Situaciona kola menedmenta....................................................................................16

3.

ZAKLJUAK........................................................................................................................17

4.

LITERATURA.......................................................................................................................18

1. UVOD
Menedment predstavlja veoma kompleksnu aktivnost i moe da se posmatra kao:
vjetina upravljanja, teorija o upravljanju i kao upravljaka struktura. Budui da je menedment
jedna multidisciplinarna aktivnost, o tome treba voditi rauna prilikom procesa osposobljavanja
menedera kao i prilikom njegove primjene.
Historijski promatrano, menedment je nastao u veoma dalekoj prolosti. Rije
menedment potie od engleske rijei manage (menid), to znai upravljanje preduzeima ili
javnim poduhvatima. Globalno posmatrano, menedment predstavlja uspjenost raspolaganja
ogranienim resursima ili sredstvima, odnosno sposobnost obavljanja datog posla.
Predmet ovog seminarskog rada je menedment, odnosno definisanje pojma menedment
koji koristimo tokom cijelog ovog kolegija. Problem rada je kako i na koji nain doi do
definicije menedmenta, koju literaturu koristiti za to, vrste menedmenta kao i koje su to kole
menedmenta. Cilj ovog seminarskog rada je da studente na to jednostavniji nain upoznamo sa
glavnim pojmovima koji se koriste u menedmentu kao i samim pojmom menedment.

2. DEFINISANJE I RAZVOJ MENEDMENTA

2.1. Definisanje menedmenta
Aktivnosti usmjerene na efikasno obezbjeivanje, rasporeivanje i koritenje ljudskih i
materijalnih resursa radi postizanja datog cilja predstavljaju funkciju menadmenta. Nosioci ovih
aktivnosti su posebno osposobljeni ljudi za obavljanje funkcija menadmenta - menaderi. Pod
pojmom menadment u anglosaksonskoj terminologiji podrazumijeva se

upravljanje

organizacionim sistemima u razliitim oblastima drutvene djelatnosti. U takvom obliku, uz

specifinu transkripciju i izgovor, ovaj pojam uao je u mnoge svjetske jezike, pa i u na jezik.1
Management je proces oblikovanja i odravanja okruenja u kojemu pojedinci, radei zajedno u
skupinama ostvaruju odabrane ciljeve. To je zapravo proces postizanja eljenih rezultata kroz
efikasno koritenje ljudskih i materijalnih resursa. Sustavan nain usmjeravanja pojedinaca,
skupina poslova i operacija s ciljem ostvarivanja imenovanih organizacijskih ciljeva sa sredstvima koje organizaciji stoje na raspolaganju. Suvremeni manageri u principu obavljaju tri
zadatka:
1.

Usmjeravaju poslove i organizacije,

2.

Usmjeravaju (upravljaju) ljudima i

3.

Usmjeravaju (Upravljaju) operacijama (proizvodima i uslugama).

Historijski posmatrano, sam pojam menadment nastao je u veoma dalekoj prolosti, kao
izvedena rije od engleskog korjena manage (menid) kojim se oznaava uspjenost
raspolaganja ogranienim resursima ili sredstvima, odnosno sposobnost obavljanja datog posla.
Meutim, poetak njegove primjene u savremenom znaenju vezuje se za period
industrijalizacije. Naime, krajem XIX i poetkom XX vijeka zapoinje period intenzivnog
privreivanja, primjenom industrijskih metoda u proizvodnji materijalnih dobara, kao i u ostalim
drutvenim djelatnostima.

1 Stavri. B., oki. A., (2009). Osnovi menedmenta, BLC Banja Luka College, Banja Luka
3

Ogranieni materijalni i ljudski resursi, a sve vee potrebe ljudi osloboenih stega
feudalnog drutvenog ureenja, uslovljavaju neophodnost racionalnog ponaanja u procesu
privreivanja. To omoguuje primjena odgovarajuih znanja i vjetina da se sa to manjim
ulaganjem elemenata proizvodnje ostvare to vei rezultati privreivanja.
U uslovima detaljne tehnike podjele rada i koncentracije znatnih materijalnih resursa i
sredstava za rad javlja se sve vie potreba za to boljom pripremom poslova, zatim za
koordinacijom parcijalnih zadataka, ali i za kontrolom ostvarenja ciljeva privreivanja. Tako
zapoinje i diferencijacija pripremno - zavrnih poslova od neposrednog izvrenja zadataka, to
se moe smatrati i poetkom odvajanja funkcije upravljanja od izvrnih funkcija.
Podjela rada predstavlja bitan faktor efikasnosti funkcionisanja organizacionih sistema. U
tom smislu, tehnika podjela rada podrazumijeva specijalizovanje pojedinih izvrilaca - radnika za samo jedan segment procesa reprodukcije, ime se obezbjeuje poveanje pojedinane
efikasnosti, a time i produktivnosti datog organizacionog sistema - preduzea, pa prema tome i
drutva u cjelini.
Parcijalizovanje poslovanja preduzea na specijalizovane nosioce moglo bi dovesti do
raspada organizacionog sistema kada se ne bi obezbijedilo pripremanje, koordiniranje i kontrola
rada svih izvrilaca. To dolazi do izraaja posebno u uslovima industrijske proizvodnje. Otuda i
pojava specijalizovanih nosilaca ovih poslova, koji se povezuju u jedinstvenu funkciju
upravljanja.2
Pod pojmom upravljanje, u irem smislu, podrazumijeva se odluivanje o ciljevima
organizacionog sistema, zatim o nainu i sredstvima kojim se takvi ciljevi mogu ostvariti, kao i o
koritenju rezultata poslovanja toga sistema. Meutim, utvrivanje ciljeva poslovanja preduzea
kao organizacionog sistema zahtijeva niz prethodnih aktivnosti kojima se obezbjeuje saznanje o
potrebama trita, konkurenciji, tehniko - tehnolokom razvoju, i novim proizvodima. Takoe,
kada se radi o nainu ostvarivanja ciljeva, neophodno je izvriti niz pripremnih aktivnosti u
pravcu transformacije ciljeva u zadatke, kao i u vezi sa koordinacijom rada pojedinanih
izvrilaca parcijalnih zadataka. Obezbjeenje i racionalno koritenje sredstava takoe zahtijeva
pripremne aktivnosti, odgovarajuu koordinaciju, kao i kontrolu.

2 Stavri. B., oki. A., (2009). Osnovi menedmenta, BLC Banja Luka College, Banja Luka
4

U vezi sa ovakvim aktivnostima, iz sadraja funkcije upravljanja razvili su se specifini

poslovi koji se obavljaju u vidu rukovoenja. Izdvajanjem ovih poslova u posebnu funkciju
uslovilo je potrebu razvoja njihovih specijalizovanih nosilaca - menadera. Prvobitno, vlasnici
kapitala uloenog u preduzee bili su nosioci funkcije upravljanja i rukovoenja. Oni su ak
uestvovali u izvrnim poslovima. To je bilo mogue u manjim preduzeima i u uslovima
jednostavnih djelatnosti. Meutim, razvojem privrede i drutvenog ivota uopte, dolo je do
delegiranja upravljakih i rukovodilakih nadlenosti i odgovornosti na profesionalne
menadere.
Oslobaanje privreivake funkcije preduzea od fizike vezanosti za date prirodne
uslove i dati geografski prostor, zahvaljujui ulozi novca u ciklusu reprodukcije, omoguilo je i
uspostavljanje specifine organizacione strukture ove vrste privrednih subjekata. Naime,
obavljanje privreivake aktivnosti preduzea ima za cilj oploavanje predujmljene vrijednosti,
odnosno sticanje profita u srazmjeri sa uloenom sumom kapitala u date poslovne aktivnosti. To
omoguuje koncentraciju parcijalnih suma kapitala veeg broja individualnih vlasnika na bazi
akcionarskih uloga, ili drugih oblika udruivanja.3
Na ovakvoj osnovi udruivanja vie fizikih ili pravnih lica nastaju specifini oblici
organizacionih sistema u trinoj privredi - preduzea. Pod ovim pojmom posebno u savremenoj
trinoj privredi podrazumijevaju se organizacije nastale uglavnom udruivanjem dvaju ili vie
fizikih ili pravnih lica sa zadatkom da, u svojstvu pravnog lica, odnosno preduzea, ostvaruju za
raun svojih lanova one privredne ciljeve koji su predvieni u ugovoru ili drugom aktu o
njihovom osnivanju. Pri tome, najizraeniji organizacioni oblik preduzea u oblasti privrede jeste
akcionarsko (dioniarsko) drutvo, koje predstavlja kolektivno privredno preduzea.

3 Stavri. B., oki. A., (2009). Osnovi menedmenta, BLC Banja Luka College, Banja Luka
5

Ovako shvaen pojam preduzea podrazumijeva razliite oblike svojine kapitala koji se
udruuje radi njenog formiranja. To znai da je osnivanje preduzea mogue kako na privatnoj,
tako i na dravnoj svojini. U tom smislu, poznati su i primjeri javnih preduzea, sa specifinim
privrednim zadacima u ostvarivanju odreenih dravnih ciljeva.
Osnovni principi organizacionog organizovanja privrednih subjekata su efikasnost
koritenja raspoloivog kapitala udruenih vlasnika i efektivnost obavljanja poslova. Pri tome,
iniciranje, koordiniranje i kontrolu poslovanja preduzea obavljaju specijalizovani i
visokostruni kadrovi, umjesto i za raun udruenih vlasnika kapitala. Ovi nosioci poslovne
inicijative specijalizuju se za menadment preduzea i razvijaju u profesionalne menadere.
Njihova uloga obuhvata aktivnosti na voenju poslova u ime preduzea, a za raun udruenih
vlasnika kapitala - akcionara, a motivisani su uslovljenou njihove zarade veliinom profita
preduzea. Tako se na visokoj profesionalizaciji i snanoj motivaciji zasniva uspjenost
menadera kako na nivou cijelog preduzea, tako i u pojedinim segmentima organizacione
strukture preduzea.
U organizacionoj strukturi preduzea kao nosilaca privredne djelatnosti sve vie dolazi
do izraaja funkcija upravljanja, kojom se regulie ponaanje organizacionih sistema.
Funkcionisanje i razvoj veih i sloenijih preduzea zahtijevaju vii stepen specijalizacije, iz
ega proistie uspostavljanje funkcije rukovoenja, koja se ispoljava u neposrednijem djelovanju
na ponaanje organizacionog sistema. S obzirom na karakteristike organizacionih sistema uopte,
pa prema tome i preduzea posebno, poslovi upravljanja i rukovoenja imaju izuzetan znaaj.
Naime, organizacioni sistemi su, u pravilu, veoma sloeni. Ovo tim prije to je u njihovoj
strukturi obuhvaen ovjek kao pokreta njihovih materijalnih elemenata i upravlja njihovim
ponaanjem.4

4 Stavri. B., oki. A., (2009). Osnovi menedmenta, BLC Banja Luka College, Banja Luka
6

Sve vei i sloeniji zahtjevi koji se postavljaju pred nosioce poslova upravljanja i rukovoenja
uslovljavaju i potrebu da se ove aktivnosti povjeravaju profesionalnim kadrovima menaderima. Njihove aktivnosti formiraju se kao skup znanja, vjetina, djelovanja, koja se
koriste u regulisanju ponaanja organizacionih sistema. Ove aktivnosti dobijaju zajedniki naziv
menadment i predstavljaju okosnicu organizacione strukture preduzea.5
S obzirom na znaaj i ulogu ovih aktivnosti za efikasnost organizacionih sistema, razvilo se i
posebno uenje o menadmentu. Tako se menadment posmatra, s jedne strane, kao vjetina
upravljanja i rukovoenja organizacionim sistemima kao i nosioci te funkcije, a s druge strane,
kao teorija koja izuava ovaj fenomen i doprinosi njegovom usavravaju. U tom smislu,
menadment kao fenomen moe da se posmatra sa tri aspekta i to kao:
vjetina upravljanja,
teorija o upravljanju i
upravljaka struktura.
Svaki od ovih aspekata ima vieslojnu strukturu, to menadment ini sloenom
aktivnou kadrova irokog spektra strunosti i obrazovanosti. Zato, bilo da se radi o praksi
menadmenta, bilo da je u pitanju teorijski tretman ove aktivnosti, neophodan je
multidisciplinarni pristup njegovoj primjeni i njegovom izuavanju. To se moe objasniti
injenicom da su organizacioni sistemi, uopte, kao i preduzea posebno, veoma sloene pojave,
u ijoj strukturi su zastupljeni prirodni i tehniki sistemi kao njihovi elementi, kao i ovjek
-pojedinac ili ljudski kolektivi. S obzirom na kompleksnost oblasti koju obuhvata, nije lako dati
preciznu, valjanu i sveobuhvatnu definiciju menadmenta. Zato e se ovdje istai samo neke od
definicija koje su u literaturi najvie pominjane i uvaavane.

5 Stavri. B., oki. A., (2009). Osnovi menedmenta, BLC Banja Luka College, Banja Luka
7

Poetkom dvadesetog vijeka Meri Parker Folet (Mary Parker Follett)

postavila je sljedeu definiciju: "Upravljanje predstavlja umetnost da se stvari
obave pomou ljudi.6 Prema ovoj definiciji menadment je posebna,
specifina aktivnost u preduzeu, koja je usmjerena ka ostvarivanju
programiranih ciljeva i zadataka preduzea.
Aktivnost menadmenta obavljaju menaderi razliitih nivoa i profila,
usmjeravajui rad zaposlenih u preduzeu ka navedenim ciljevima. Sutina
rada menadera ogleda se u nastojanju da zaposleni u preduzeu kvalitetno,

Slika 1. (Mary Parker

Follett)

racionalno i blagovremeno obave svoje zadatke koji su u funkciji postavljenih ciljeva preduzea.
Navedena definicija ima jedan nedostatak, a to je to nigdje ne istie da je proces donoenja
odluka o poslu koji treba da se obavi u preduzeu ta-koe jedna od veoma znaajnih funkcija
menadmenta.
Autor Stenli Vens (Stanley Vance) menadment definie i kao proces donoenja odluka i
kontrole rada ljudi na ostvarivanju postavljenih ciljeva.
Viljem Sprajgel (William Spreigel) smatra da menadment predstavlja takvu funkciju
preduzea koja se sastoji u usmjeravanju i kontroli razliitih aktivnosti u preduzeu radi
postizanja postavljenih ciljeva. Ovaj autor smatra da je menadment u sutini izvrna funkcija
koja posebno ukljuuje aktivno usmjeravanje ljudskih napora.7
Jedan od najznaajnijih autora iz oblasti menadmenta Piter Draker (Peter Drucker) smatra da se
sutina menadmenta ogleda u funkcijama koje on
obavlja, a to su planiranje, organizovanje, zapoljavanje,
uticanje

kontrolisanje.

Sumirajui

definicije

menadmenta koje se meusobno razlikuju u zavisnosti

od stava i miljenja autora, trebalo bi naglasiti da
menadment postoji samo u formalnim organizacijama,
jer samo u njima postoji potreba i mogunost smiljenog
koordiniranja i usmjeravanja rada ljudi ka ostvarivanju
postavljenih ciljeva.
6 www.sr.wikipedia.org/wiki/ PyKOBorjehbe
Slika 2. (Peter Drucker)

7 Stavri. B., oki. A., (2009). Osnovi menedmenta, BLC Banja Luka College, Banja Luka
8

2.2. Profesionalni menedment

Na dananjem stepenu drutveno - ekonomske razvijenosti menadment je jedna od
neophodnih aktivnosti u svim organizacionim sistemima, kako ekonomskim (kao to su razliiti
oblici preduzea) tako i u neekonomskim (kao to su vojska, crkve, bolnice, i si.). U svim
navedenim organizacijama potrebno je planirati, organizovati, voditi i usmeravati rad zaposlenih
ka ostvarivanju postavljenih ciljeva. Date ciljeve treba ostvariti racionalnim korienjem
raspoloivih resursa i u optimalnom vremenu, kao i u skladu sa potrebama trita i drugih
korisnika. U protivnom e doi do raspada navedenog organizacionog sistema.
Veina autora smatra da je menadment danas funkcija koja je nuna da bi organizacioni
sistem efikasno funkcionisao. Na primjer, Piter Draker smatra da se, prije svega, zahvaljujui
adekvatnom menadmentu japanska privreda razvila iz nerazvijene u jednu od najrazvijenijih na
svetu. Naime, Japanci su preuzeli ameriki menadment, a zatim ga prilagodili svojim kulturnim
specifinostima i primenili u svojoj privredi.
Autor L. Malino (L . Mullino) smatra da je menadment "ugaoni kamen organizacione
efikasnosti", a da su "svi uspesi i neuspesi preduzea uspesi i neuspesi njihovih menadera".
Takoe se smatra da je jedan od glavnih uzroka nerazvijenosti zemalja u razvoju upravo nizak
nivo razvijenosti i primene menadmenta, pa se one nazivaju i "undermanaged countries".
Znaaj i ulogu menadmenta u uspenom poslovanju preduzea uoili su, i posebno su
insistirali na njoj, pioniri i osnivai "Naune organizacije rada". Naime, Fajol smatrao je da
svako preduzea mora da ima sledee funkcije: menadment, tehniku funkciju, komercijalnu
funkciju, finansijsku funkciju, funkciju sigurnosti i raunovodstvenu funkciju. Fajol je funkciju
menadmenta nazvao administrativnom funkcijom preduzea i smatrao je da je ona jedna od
najvanijih aktivnosti u preduzeu. Izuzetan znaaj funkciji menadmenta pridavao je i Frederik
Tejlor (Frederick Taylor). On je smatrao da menadment ima odluujuu ulogu u poslovnom
uspehu preduzea i da, usled toga, mora biti postavljen na naunim osnovama.8
Danas preovlauje miljenje da je u savremenim, kompleksnim i veoma promenljivim uslovima
privreivanja uloga menad-menta u ostvarivanju poslovnog uspeha preduzea presudna.

8 Stavri. B., oki. A., (2009). Osnovi menedmenta, BLC Banja Luka College, Banja Luka
9

S obzirom na to, jednog historijskog momenta vlasnici kapitala nisu bili u mogunosti
niti su imali te sposobnosti da sami uspeno upravljaju kompanijama, pa se javila potreba da se
ta funkcija prepusti ljudima koji su struno osposobljeni za to - profesionalnim menaderima. Piter Draker smatra da je kritina taka prelaska na sistem profesionalnog menadmenta 300 do
1000 zaposlenih (u zavisnosti od specifinosti poslovanja konkretnog ekonomskog subjekta).
Glavni zadatak profesionalnih menadera jeste uspeno i racionalno ostvarivanje
planiranih ciljeva preduzea. Biznis preduzea dobija vodeu ulogu u odnosu na vlastiti biznis,
tako da samo preduzee mora drugaije da se organizuje i vodi nego do tada. Takvu, novu,
promenljivu upravljaku ulogu mogli su uspeno da preuzmu samo profesionalni menaderi.
2.3. Nauni menadment
Iako je funkcija menadmenta stara koliko i ljudsko drutvo, menadment kao nauna
disciplina novijeg je datuma. Kao zaetnici naunog menadmenta mogu se navesti Tejlor i drugi
pioniri naune organizacije rada i naunog upravljanja. Prvi autor koji je oblast menadmenta
prouavao sistematski i koji je dao znaajan doprinos njegovom razvoju jeste upravo Frederik
Tejlor. Izuavajui oblast menadmenta, Tejlor je koristio naune metode i vrio konkretne
eksperimente u upravljanju proizvodnim pogonima. To mu je omoguilo da definie odreena
naela i da postavi svoju teoriju naunog upravljanja.
Znaajan doprinos razvoju naunog menadmenta dali su i sledei autori: Gant, Emerson,
Ford, Gilbret, Berner. Posebno se moe izdvojiti Francuz Anri Fajol koji je prouavao
problematiku upravljanja preduzeem kao celinom, te je formulisao 14 principa efikasnog
upravljanja preduzeem.
Mnogi autori, prouavajui problematiku menadmenta i koristei naune metode
posmatranja eksperimentisanja i istraivanja, doprineli su da se menadment razvije u naunu
disciplinu u okviru drutvenih i tehnikih nauka. Principi menadmenta zasnivaju se na
prouavanju odreenih fenomena, njihovoj sistematskoj klasifikaciji i analizi, kao i, na osnovu
toga, na uoavanju uzrono-posledinih veza izmeu posmatranih promenljivih. Uoptavanjem
uoenih odnosa dolo se do hipoteza, a ove hipoteze, ija je tanost testirana i dokazana, nazvane
su principima. Principi menadmenta omoguavaju menaderima u praksi da analiziraju
probleme, da ih lake ree, kao i da predvide odreene rezultate.

10

Kao ni druga interdisciplinarna uenja, menadment nije egzaktna nauka. Glavni razlog
tome jeste injenica da se radi o procesima koji se odvijaju u organizacijama i u vezi su sa
ljudima. U tom smislu kontrolisanje eksperimenata veoma je oteano, pa ni sami principi
menadmenta nemaju strogost i egzaktnost kao principi u prirodnim i tehnikim naukama.
Menadment, budui da je interdisciplinarno uenje, ima ista ogranienja koja imaju i druge
sline nauke. Meutim, to nikako ne bi trebalo shvatiti kao umanjenje znaaja i uloge
menadmenta kao naune discipline. Naime, menadment kao nauna disciplina ima veoma
znaajna sredstva analize, predvianja i kontrole koji menaderima omoguavaju da svoje
zadatke obavljaju efikasnije i efektnije.9
Treba napomenuti da je razvoj menadmenta u nauku nastupio posle industrijske revolucije, tj.
onda kada su se stekli neophodni uslovi za to: akumulacija fizikih i ljudskih resursa, stvaranje
velikih poslovnih organizacija u amerikoj privredi, proirivanje trita, razvoj tehnologije, ira
primena elektrine energije i unapreenje u transportu i komunikacijama. Tada je postalo
neophodno da upravljanje tako naraslim i uslonjenim organizacionim sistemima bude
zasnovano na naunim principima.
2.4. kole menadmenta
Menadment kao nauna disciplina bio je predmet izuavanja mnogih autora i istraivaa
koji su dali razliiti i viestruki doprinos njegovom razvoju. Od pojave "teorije naunog
upravljanja" do danas razvilo se vie kola menadmenta. Najvanije su sledee:
a) Klasina kola menadmenta,
b) kola ljudskih odnosa,
c) kola teorije odluivanja,
d) kola nauke o menadmentu,
e) kola teorije sistema i
f) Situaciona kola menadmenta.
O svakoj od navedenih kola menadmenta naveemo njene najznaajnije karakteristike.
9 Stavri. B., oki. A., (2009). Osnovi menedmenta, BLC Banja Luka College, Banja Luka
11

2.4.1. Klasina kola menadmenta

Klasina kola menadmenta predstavlja prvi sistematski pristup izuavanju
problematike upravljanja. Temelje ove kole postavili su svojim naunim istraivanjima autori:
Tejlor, Fajol, Veber i njihovi sledbenici. Klasina kola menadmenta obuhvata tri teorije:
teoriju naunog menadmenta,
administrativnu teoriju ili teoriju procesa menadmenta i
birokratsku teoriju menadmenta.10

Teorija naunog menadmenta

Teorija naunog menadmenta potie od rezultata istraivanja uvenog amerikog inenjera

Tejlora koji se smatra i tvorcem ove teorije. Tejlor je nastojao, da koristei saznanja iz prakse,
formira menadment kao nauku koja se zasniva na vrstim, dobro postavljenim principima. U
ovome su mu pomagali mnogobrojni sledbenici, koji su takoe dali svoj doprinos razvoju
menadmenta kao naune discipline.

Administrativna teorija
Administrativnu teoriju ili teoriju procesa u okviru klasine kole menadmenta, razvio je

Fajol. Glavni cilj njegovih istraivanja bio je sistematsko razumevanje celokupnog

menaderskog procesa. I drugi autori, pored Fajola, dali su svoj doprinos razvoju ove teorije, to
su: Monej {Money), Rajli (Railey), Urvik (Urwick), Gulik (Gul-lick), Meri P.Folet (Mary P.
Follet).

Birokratska teorija
Birokratsku teoriju menadmenta razvio je Maks Veber. Ova teorija ima veliki uticaj na

razvoj menadmenta kao naune discipline, ali i na njenu primenu u praksi. Neke postavke
birokratske teorije menadmenta jo uvek se koriste prilikom uspostavljanja menaderskog
sistema u odreenim organizacijama.

10 Stavri. B., oki. A., (2009). Osnovi menedmenta, BLC Banja Luka College, Banja Luka
12

2.4.2.
2.4.2. kola ljudskih odnosa
Zaetnici kole ljudskih odnosa bili su autori Elton Mejo (Mayo) i Retlisberger
(Roetkhlisberger), koji su prvi uoili vanost ljudskog faktora u organizaciji. kola ljudskih
odnosa ili ponaanja poela je da se razvija tridesetih godina prolog veka. Predstavnici kole
ljudskih odnosa smatrali su da su motivacija za rad, moral u radu i uinak (produktivnost) veoma
usko povezani sa socijalnim odnosima meu radnicima i izmeu radnika i menadera. Smatralo
se da su ljudi zavisni od meuljudskih odnosa, a ne od fizikih uslova rada. Istraivanjem je
utvreno da radnici tretiraju sebe kao radnu grupu koja se razlikuje od skupine i mase.

Slika 3. (Skupina, masa, grupa)

Grupe imaju svoje "norme" koje se odnose na proizvodnju kao i na meusobne odnose i
odnose sa menaderima; ostvarena proizvodnja nije u vezi sa inteligencijom radnika ve u vezi
sa njihovim socijalnim statusom i pripadnou kliki. Budui da je uoen znaaj ljudskog faktora
proizvodnje, istraivanja u ovom domenu menadmenta dalje su se razvila i u njih su ukljueni i
psiholozi i sociolozi. Kao rezultat saznanja koja su proistekla iz ovih istraivanja nastala je
upravo kola meuljudskih odnosa (human relations). Poto ljudski faktor nije bio poseban
predmet prouavanja klasine kole menadmenta, je i znaaj kole ljudskih odnosa utoliko vei.
Tvorci kole meuljudskih odnosa svoja istraivanja fokusirali su, uglavnom, na
prouavanje uloge oveka i njegovog ponaanja u jednom organizacionom sistemu. Pristalice
ove teorije posmatraju oveka kao psiho-fiziko bie i kao socijalnu jedinku, kao pripadnika
razliitih drutvenih grupa. Na taj nain ovi autori kod oveka su prouavali sve ono to je bitno
za njegovo ponaanje u jednom organizacionom sistemu sa stanovita menadmenta, a to su:
potrebe, motivi, ciljevi u radu, udruivanje, stavovi, oficijelni i neformalni odnosi, neformalne
grupe, moral, zadovoljstvo u radu, itd.11

11 Stavri. B., oki. A., (2009). Osnovi menedmenta, BLC Banja Luka College, Banja Luka
13

U teoriji kole ljudskih odnosa u iu istraivanja stavlja se ljudska komponenta menadmenta, a

ovek se tretira kao jedinstveno socio-psihiko bie. Autori ove kole smatrali su da je pretpostavka efikasnog menadmenta stvaranje ambijenta pogodnog za zadovoljenje socijalnih i
psihikih potreba ljudi. Po njima, menader treba da primenjuje demokratsko-participativni
sistem rukovoenja, koji je najdelotvorniji. Najznaajniji predstavnici ove kole menadmenta
bili su: Kurt Levin (Kurt Levvin), Kris Argiris (Chris Argyris), Rensis Mikert (Rensis Likeri) i
drugi.
I teorije autora kole ljudskih odnosa takoe su imale odreene slabosti. Prvo, njihov
pristup prouavanju problematike menadmenta potpuno se oslanjao na klasinu kolu. Drugo,
kao i autori klasine kole, i oni su organizaciju posmatrali kao izolovan, zatvoren sistem, to ne
odgovara realnosti budui da se svaka organizacija nalazi u interakciji sa svojim okruenjem.
2.4.3. kola teorije odluivanja
Osniva kole teorije odluivanja je Simon. Prema ovoj teoriji menadment je proces
donoenja odluka, a ne proces obavljanja menaderskih funkcija. Uinak svih menaderskih
funkcija podrazu-meva donoenje odgovarajuih odluka tako da se celokupna problematika
menadmenta moe svesti na posmatranje i prouavanje procesa donoenja odluka. Pri tome,
autori kole teorije odluivanja svoje prouavanje usmerili su na posmatranje: odluka, donosilaca
odluka i na prouavanje socijalnog i psiholokog ambijenta donosilaca odluke. Oni itav sistem
menadmenta posmatraju kroz segment donoenja odluka.
Navedena teorija, pored nekih prednosti, ima i mnogo slabih strana. Glavna slabost ove
teorije jeste poistoveivanje itave, veoma kompleksne, menaderske aktivnosti sa procesom
odluivanja. Jer, nije jedina funkcija menadera da donosi odluke u organizaciji, ve da u njoj
bude i inovator, da kreira neophodne uslove za nesmetano obavljanje posla, da reava konflikte
koji iskrsnu itd. Da bi sve to mogao da obavlja, menader mora posedovati mnogo vie kvaliteta
nego to je potrebno samo za donoenje odluka.12

12 Stavri. B., oki. A., (2009). Osnovi menedmenta, BLC Banja Luka College, Banja Luka
14

2.4.4. kola nauke o menadmentu

kola nauke o menadmentu spada u red najstarijih kola i potie jo iz daleke prolosti, ali je
svoj najvei zamah dobila u vre-me Tejlora i njegovih pristalica "naunog upravljanja".
Intenziviranje nastojanja da se menadment pretvori u nauku naroito je naglaeno za vreme
Drugog svetskog rata. Tada su menaderi vladinih predstavnika i naunici nastojali da uspostave
red i strogu racionalnost u radu pozadinskih slubi koje su bile angaovane u ratnim
operacijama. Prve timove za operaciona istraivanja, sastavljene od strunjaka razliitog profila,
formirali su Britanci. Cilj je bio doi do optimalnih reenja za korienje radarskog sistema,
protivavionske artiljerije, podmornica i si.
Kako je to obino bivalo, kasnije su ta istraivanja prenoena u oblast industrije, oblast
upravljanja i u druge privredne delatnosti. Rezultat toga bio je spajanje operacionih istraivanja i
upravljanja proizvodnjom i stvaranje "upravljanja operacijama". Ponovo su u prvi plan izbili
zahtevi za radom, merenjem i kontrolom. To je podrazu-mevalo kvalitativno izraavanje
podataka, a time i kvantifikaciju varijabli industrijskih i organizacionih problema. Kao odgovor
na te zah-teva razvila su se operaciona istraivanja i sistemska analiza kao osnova kole naunog
menadmenta.13
kola naunog menadmenta takoe ima svoje slabosti koje se ogledaju, pre svega, u tome to
sve pojave tei da kvantifikuje i podvede pod matematike formule. Takav pristup, kako je
praksa pokazala, nije uvek mogu i suvie je uzak za svu kompleksnost koju menadment u
tretiranju problema treba da ispolji.

13 Stavri. B., oki. A., (2009). Osnovi menedmenta, BLC Banja Luka College, Banja Luka
15

2.4.5. kola teorije sistema

kola teorije sistema nastala je ezdesetih godina XX veka i rezultat je razvoja opte
teorije sistema. Do pojave opte teorije sistema dolo je i kao posledica istraivanja u oblasti
upravljanja sloenim dinamikim sistemima kao i istraivanja koja su se odnosila na razvoj
matematikih modela optimizacije. Sve to rezultiralo je u novim naunim saznanjima, kao i u
novim metodologijama.
Glavna odlika kole teorije sistema jeste tretiranje organizacije kao organskog otvorenog
sistema, iji delovi (podsistemi) su meusobno povezani i isprepleteni. Moe se rei da ova kola
me-nadmenta ima dosta pristalica zbog ega je za relativno kratak vremenski period postala
preovlaujua u literaturi o menadmentu.
2.4.6. Situaciona kola menedmenta
Praksa je pokazala da su situacije sa kojima se menader susree veoma raznolike, a
esto i specifine, pa je nemogue izraditi jedan jedinstven, univerzalan model po kome e se
menader ponaati u odreenoj vrsti situacije. Usled toga, javila se situaciona kola
menadmenta, kao jedna od najmlaih, koja smatra da e aktivnosti menadera zavisiti od
karakteristika konkretne situacije u kojoj on treba da reaguje. Po autorima ove kole, svaka
situacija je specifina i menader mora reagovati u skladu s tim na razliite naine.
Prema situacionom konceptu nije mogue izgraditi jedan op-ti menaderski princip ni
pristup ve menader treba da projektuje organizaciju, da definie njene ciljeve, strategiju,
politiku i planove saglasno konkretnim uslovima u okruenju. Uspeh menadera uslo-vljen je i
njegovom sposobnou da se prilagodi okruenju, da adekvatno reaguje na impulse iz okruenja,
kao i da predvidi promen u njemu i da na njih odgovarajue reaguje. Jedna od prednosti kole
situacionog menadmenta jeste i to to nudi metod analize, kao i nain uspene integracije
organizacije sa njenim okruenjem.

16

3. ZAKLJUAK
Menadment, kao prevedenica engleske rijei management, se u najirem drutvenom
smislu, moe poistovjetiti s pojmom procesa i koordinacije efikasno koritenih ljudskih i
materijalnih resursa, kako bi se postigli odreeni ciljevi menadment je vrlo sloen pojam te ga
je mogue promatrati i definirati s razliitih aspekata, kao to su poslovni proces, nosioci
odreenih funkcija u poduzeu, vjetina, znanstvena disciplina, profesija ili funkcija u poduzeu
najvei broj autora prihvatio je procesni pristup definiranja menadmenta iz kojeg proizlazi
sljedea definicija.
Menadment je proces oblikovanja i odravanja okruenja u kojem pojedinci, radei
zajedno u skupinama, efikasno ostvaruju odabrane ciljeve. Takva opa i polazna definicija nuno
trai nadopune:

menaderi izvravaju funkcije planiranja, organiziranja,

kadrovskog popunjavanja, voenja i kontroliranja,

menadment se moe primijeniti u bilo kojoj vrsti organizacije,

odnosi se na menadere svih organizacijskih razina,

cilj svih menadera je stvoriti viak vrijednosti i

upravljanje se bavi proizvodnou, to pretpostavlja uinkovitost i efikasnost.

17

4. LITERATURA

1.

Stavri. B., oki. A., (2009). Osnovi menedmenta, BLC Banja Luka College, Banja Luka

2.

www.sr.wikipedia.org/wiki/ PyKOBorjehbe

3.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Menad%C5%BEment

4.

http://hjpc.cest.gov.ba/mpeople/doc/Uvodmenadzment.pdf

18