Materijali i postupci ugradnje...

- 93
_________________________________________________________________________

4.
MATERIJALI I POSTUPCI
UGRADNJE HORIZONTALNE
SIGNALIZACIJE
4.1 MATERIJALI
Ugradnja oznaka predvi|enih projektom horizontalne signalizacije na
kolovoz i druge saobra}ajne povr{ine, obavlja se kori{}enjem posebno
pripremljenih materijala i njima prilago|enih postupaka ugradnje.
Materijale koji su namenjeni ugradnji HS dele se u ~etiri grupe:

bojila,
plasti~ni materijali - plastike,
aplikativni materijali i
markeri;

94 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

4.1.1 Bojila
Bojila su materije u te~nom stanju koje se sastoje od pigmenta (daje
sposobnost materijalu da oboji), vezivnih sredstava - veziva, punila i
razre|iva~a. Pomo}u bojila dobijamo tankoslojne oznake. Bojila se mogu
ugraditi kao hladna (misli se na temperaturu materijala i kolovoza izme|u
15oC i 30oC) i kao topla (temperatura ugradnje izme|u 50 i 80oC). Bojila
mogu biti ve} pripremljena za ugradnju, a mogu biti i dvokomponentna.
Bojila se pakuju u metalnu ili plasti~nu ambala`u sa deklaracijom koja
sadr`i: broj proizvodne specifikacije, proizvo|a~ki naziv bojila i njegovo
trgova~ko ime, datum proizvodnje, vrstu materijala i namenu (recimo
jednokomponenetno bojilo za tankoslojne oznake na asfaltu bez "perle"),
datum izrade proizvodne specifikacije i datum po~etka proizvodnje po toj
proizvodnoj specifikaciji. Osim toga, u prate}em materijalu potrebno je
odrediti i bli`e podatke o bojilu: vrsta veziva (primer: gliceroftalna smola
modificirana nekim polimerom), vrsta pigmenta (primer: titan dioksid), vrsta
punila (primer: me{avina karbonata i silikata), gustina (g/ml sa tolerancijom
5), dozvoljene granice viskoziteta za nerazra|eno bojilo, procenat suve
materije, plami{te, stepen opasnosti i toksi~nost.
Skladi{tenje bojila je veoma zna~ajno za kvalitet ugra|enih oznaka.
Uobi~ajeno je da se skladi{ta za ovakve materijale izvode kao posebni
objekti ili prostorije sa za{titom u okviru nekog drugog objekta. Potrebno je
obezbediti provetravanje skladi{ta i odr`avanje odgovaraju}e temperature
u zimskom periodu, za{titu od stati~kih struja i mere protivpo`arne za{tite.
Bojila se pre ugradnje razre|uju te~no{}u (razre|iva~) koja se ta~no
odre|uje u odnosu na bojilo i to: koli~ina, vrsta i sastav (recimo etar i
alifatski ugljovodonik), plami{te, stepen opasnosti i toksi~nost.
Odnos debljine mokre i suve oznake pribli`no je 1, 5 : 1 {to upro{}eno
zna~i da se odgovaraju}a debljina ugra|ene oznake (dakle suve oznake)
mno`i faktorom 1, 5 da bi se odredila pribli`na debljina mokrog sloja (DMS
1) bojila koju treba posti}i prilikom ugradnje.
Utro{ak bojila (UB) mo`e se oceniti pomo}u izraza:
UB = (povr{ina oznake) x DMS x (spec. te`ina bojila)........... [kg/m2]
1

DMS - debljina tzv. mokrog sloja boje;

Materijali i postupci ugradnje... - 95

_________________________________________________________________________

Vreme potpunog su{enja defini{e se proizvo|a~kom specifikacijom kao i

drugi uslovi (spoljna temperatura vazduha - recimo od 10 do 35oC,
temperatura kolovoza od 10 do 40oC, relativna vla`nost vazduha do 85%).
Svetloodbojnost ili retrorefleksija horizontalne signalizacije izvedena od
bojila posti`e se, kao {to je ve} re~eno, dodavanjem kuglica (tzv. sferi~nih
retroreflektora) poznatih pod nazivom "PERLA". "PERLU" ~ine staklene
kuglice pribli`ne specifi~ne te`ine od 2.4 do 2.6 (kg/l) sa indeksom
prelamanja ve}im od 1.5.2 Struktura "PERLE" je recimo ovakva:
staklena zrna veli~ine manje od 800 x 10-6 m.

100 %

staklena zrna veli~ine manje od 500 x 10-6 m.

60 - 95 %

staklena zrna veli~ine manje od 500 x 10-6 m.

15 - 55 %

staklena zrna veli~ine manje od 200 x 10-6 m.

10 - 40 %

staklena zrna veli~ine manje od 100 x 10-6 m

0-5%

Kvalitetnom "PERLOM" smatra se ona koja sadr`i bar 80% prozirnih i

neslepljenih kuglica, pravilnog okruglog oblika. Postoje i me{avine
"PERLE" i prizmati~nih retroreflektora.

4.1.2 Plasti~ni materijali - plastike

Plasti~ni materijali ili skra}eno plastike su naj~e{}e vi{ekomponentni, `itki
materijali u vidu paste koja se pre ugradnje formira me{anjem. Plastike se
sastoje od sinteti~kih veziva (recimo polivinilhlorid, polistirol, polipropilen
itd.), prirodnih i ve{ta~kih smola, pigmenta i punila.
Plastike se, sli~no bojilima, mogu ugraditi hladne ili na povi{enoj
temperaturi, pa se u skladu sa tim i nazivaju "hladne" ili "tople" plastike
(termoplastike). Termoplastike se ugra|uju na temperaturama od 140 do
220oC. Ugradnja toplih materijala (i bojila i plastika) mo`e se realizovati
samo ma{inskim putem.
Ma{ine su opremljene posebnim greja~ima (koristi se propan-plin), a
predgrejavanje se obavlja i u rezervoarima. Postoje tehni~ka re{enja za
automatsku kontrolu temperature prilikom ugradnje, kao i za kontrolu
2

Detaljnije videti u poglavlju 5

96 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

ostalih parametara (debljina sloja, raster i {irina oznake itd.). Ugradnjom

plastike dobijaju se debeloslojne oznake. Navedeno za skladi{tenje bojila
va`i i za plastike.
Na slici 4.1 prikazan je uve}an presek kroz oznake izvedene pastikom koja
sadr`i "PERLU".

Slika 4.1

Plastike u ambala`i imaju ograni~en vek trajanja (oko {est meseci

pribli`no), a nakon me{anja komponenti moraju se odmah ugraditi.

41.3 Aplikativni materijali

Aplikativni materijali su industrijski pripremljeni polufabrikati u vidu traka ili
plo~a. Sastoje se od vi{e slojeva i vi{e vrsta materijala - presek je prikazan
na slici 4.2.
Aplikativnim materijalima se mogu izvesti i tankoslojne i debeloslojne
oznake, a mogu se isporu~iti sa i bez svojstva retrorefleksije.
Uobi~ajeno se isporu~uju obojeni u belo ili `uto, a prema zahtevu mogu se
koristiti za specijalne namene i na druga~iji na~in obojene (primer:
narand`asto za ozna~avanje radova na saobra}ajnicama).
Svetloodbojnost aplikativnih materijala se dobija tako|e pomo}u
retroreflektora, ali se oni industrijski ugra|uju. To prakti~no zna~i da su
pribli`no ravnomerno raspore|eni po povr{inskom i unutra{njem sloju
materijala.
Dobijeni koeficijent retrorefleksije kre}e se od 100 do 150 mcd / lux/ m 2.

Materijali i postupci ugradnje... - 97

_________________________________________________________________________

Slika 4.2
Aplikativni materijali se isporu~uju namotani u rolnu (kotur) razli~ite {irine i
du`ine, a re|e u plo~ama. Kotur aplikativnog materijala je polufabrikat
spreman za ugradnju linijskih oznaka, a za ostale oznake se mora obaviti
prethodno krojenje u radionici. Koturi aplikativnog materijala su ustvari
jedna vrsta traka, pa se ovi materijali ~esto nazivaju trakasti aplikativni
materijali (ponekad se aplikativni materijali nazivaju i folijama, mada to nije
sasvim ispravno, jer su folije u izvornom zna~enju tanki, razvu~eni listovi
metala, a aplikativni materijali su ustvari vi{eslojni).
Skladi{tenje aplikativnih materijala, sli~no kao i kod drugih materijala,
zahteva odre|ene uslove. Pravilo je da se koturovi materijala ~uvaju na
posebnim cevastim nosa~ima i ne preporu~uje se slaganje jednog kotura
na druge. Ovi materijali tako|e imaju odre|eni rok trajanja.
Aplikativni materijali se, pored ravnih (uslovno re~eno), izradjuju i kao
presovani materijali sa ispup~enjima i udubljenjima vi{e vrsta i oblika, ~ime
se posti`e efekat markera (zvu~ni efekat kada to~kovi kola gaze
horizontalnu oznaku). Imaju dobar koeficijen refleksije, ali i manu, jer ih je
prakti~no nemogu}e koristiti na mestima gde ima velikog prljanja, ba{
zbog njihovog specifi~nog izgleda, po{to se prljav{tina skuplja i zadr`ava u
udubljenjima. Popre~ni presek jednog takvog materijala prikazan je na slici
4.3.

98 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

Slika 4.3
Aplikativni materijali se kvalitetom, trajno{}u i cenom izdvajaju u odnosu na
druge materijale i predstavljaju proizvod visoko razvijene tehnologije.
4.1.4 Markeri
Kao {to je ve} re~eno u poglavlju 2.5.1 markeri su posebno oblikovane
prizme, plo~ice, valjci i sl. na kojima su ugra|eni retroreflektori a postoje i u
verziji sa posebni unutra{njim svetlom sa solarnim pogonom itd.
Markeri se izra|uju od ~vrstih materijala (metala i plastike) ili od gume.
Postoje i markeri izra|eni u kombinaciji metal-plastika. Ranijih godina,
izra|ivali su se i od keramike, klinkera ili kamena. Savremeni materijali od
kojih se izra|uju markeri su visoko trajni i nelomljivi.
4.2 PRIKAZ POSTUPAKA UGRADNJE
Postupak ugradnje je i "materijalizacija" projektovanih oznaka iz plana
horizontalne signalizacije na kolovoz ili neku drugu saobra}ajnu povr{inu.
Postupci ugradnje zavise od primenjenog materijala (bojilo, plastika,
aplikativni materijali) i `eljenog kvaliteta oznaka.
Postupci ugradnje se zasnivaju na pneumatskim, kompresorskim,
mehani~kim, gravitacionim i drugim alatima koji omogu}uju me{anje,
grejanje, kretanje i nano{enje materijala na povr{ini kolovoza.

Materijali i postupci ugradnje... - 99

_________________________________________________________________________

Ukoliko se radi o manuelnim i polumanuelnim postupcima ugradnje

postoje tri karakteristi~ne faze ugradnje:
Prva faza je pripremna. Sastoji se od uzimanja materijala iz skladi{ta,
transporta do lokacije, pripreme i razre|ivanja bojila, plastike i sl.,
pripreme alata i ma{ina, ~i{}enja i odma{}ivanja povr{ine na kojoj treba
izvesti oznake, razmeravanja i preno{enja najva`nijih kota iz projekta
(nanose se osnovne linije i podele kolovoza; koristi se kao pomo}no
sredstvo kanap napra{en kredom) i obezbe|enja mesta na kome se
obavljaju radovi. Ukoliko se koristi aplikativni materijal, njegova
priprema podrazumeva i krojenje i se~enje u radionici.
Druga faza obuhvata neposrednu ugradnju horizontalne signalizacije
prema unapred utvr|enom planu sa te`njom da se tokom izvo|enja
radova organizuje bezbedno i kontrolisano kretanje drugih vozila u zoni
radova.
Tre}a faza predstavlja obezbe|enje oznaka od o{te}enja ako su u
procesu su{enja i postepeno zatvaranje radili{ta uz kontrolu kretanja
drugih vozila, pakovanje alata, ma{ina i transport do radionice.
Ukoliko se radi o automatizovanom postupku ugradnje horizontalne
signalizacije, delovi postupka pripreme se formalno "prenose" u drugu
fazu, ali joj vremenski prethode, jer se realizuju alatkama (pokretne ~etke i
vazduh pod pritiskom i sl.) koje prethode alatima koji nanose bojila ili
plastiku, a nalaze se u sklopu iste ma{ine.
Obezbe|ivanje mokrih oznaka kao i zone radili{ta obavlja se naj~e{}e
plasti~nim kupama ili sli~nom opremom. Kada se radi o ugradnji oznaka na
raskrsnicama u gradu i uop{te gradskim saobra}ajnicama, postavljanje
kupa (i njihovo kasnije skupljanje) obavlja se naj~e{}e ru~no ili uz
kori{}enje dodatnog vozila.
Ukoliko se radi o izvo|enju oznaka pomo}u stacioniranih i samohodnih
ma{ina, kupe postavlja i skuplja radnik na ma{ini i radnik na pomo}nom
vozilu. Ovakav proces je spor i nedovoljno efikasan pa se stalno istra`uju
mogu}nosti da se mehanizuje ili automatizuje.
Interesantno je da problem stavljanja i skupljanja kupa nije jo{ uvek re{en
u potpunosti iako je bilo manje-vi{e uspe{nih poku{aja i iskustava koja bi
mogla biti od koristi. Alat prikazan na slici 4.4 je jedno interesantno
prakti~no re{enje.

100 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

Slika 4.4
Na slici 4.5 prikazana je podela postupaka ugradnje prema osnovnom tipu
postupka, `eljenoj debljini oznake i potrebnoj trajnosti oznake.

Slika 4.5
Podela razlikuje {est tipova postupaka ugradnje horizontalne signalizacije,
ali se ne mo`e smatrati da je takva podela kona~na.
Postoje kombinovani postupci i brojna tehni~ka re{enja alata koje je dosta
te{ko jednozna~no klasifikovati. Obzirom da je proces razvoja postupaka
ugradnje horizontalne signalizacije stalno u toku, podele treba dopunjavati
prema potrebi.

Materijali i postupci ugradnje... - 101

_________________________________________________________________________

Zna~ajno je da se ovom podelom isti~u tri tipa oznaka po trajnosti:

privremene, kratkotrajne i dugotrajne.
Posebno isti~emo ulogu privremenih oznaka koje se kod nas relativno
retko koriste. Njihova uloga je zna~ajna kod radova na otvorenim
deonicama puteva, posebno na autoputevima na kojima su prisutne visoke
brzine vozila.
Najzna~ajnija prednost primene aplikativnih materijala u zonama radova na
saobra}ajnicama je {to se po zavr{etku radova oznake uklanjaju bez
tragova, {to kod kori{}enja drugih materijala nije mogu}e. Kori{}enje ovih
materijala predstavlja zna~ajno pobolj{anje za izvo|enje radova zbog
jednostavnosti ugradnje, a izvedene oznake imaju visok kvalitet, posebno u
no}nim uslovima, {to je kod organizacije kretanja prilikom obezbe|enja
radova na putu veoma va`no.
Postupke ugradnje horizontalne signalizacije mo`emo posmatrati i prema
ostvarenoj automatizaciji samog postupka (slika 4.6).

Slika 4.6
Uo~ljivo je da je najbrojnija grupa polumanuelnih postupaka. Gotovo da u
svakom postupku ugradnje horizontalne signalizacije postoji manji broj
manuelnih operacija tako da je i ova podela uslovna. Ona se temelji na

102 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

proceni u~e{}a manuelnih operacija u toku ugradnje - {to je takvo u~e{}e

manje, smatrano je da je postupak ugradnje vi{e automatizovan.
Pravilo je da se automatizovani postupci ugradnje horizontalne
signalizacije koriste naj~e{}e kada se radi o ugradnji na deonicama
gradskih saobra}ajnica i na putevima kada se ugra|uju linijske oznake,
dakle oznake znatne du`ine, a manuelni i polumanuelni postupci ugradnje
~e{}e se koriste na raskrsnicama, parkirali{tima, objektima itd.
Izbor materijala i postupka ugradnje bitno uti~e na kvalitet dobijene oznake
i potrebu za njenim odr`avanjem. Tankoslojne oznake (recimo dobijene
prskanjem) podrazumevaju 3 do 4 obnavljanja godi{nje, a debeloslojne
oznake mogu trajati i vi{e godina (videti poglavlje 5.).
Vi{e puta istaknut je problem kvaliteta izvedenih oznaka, odnosno problem
trajnosti primenjenog materijala.
Kvalitet izvedenih oznaka zavisi od mno{tva faktora, ali se uz izvesno
pojednostavljenje mo`e svesti na karakteristiku debljine horizontalne
signalizacije (slika 4.7).

Slika 4.7
To prakti~no zna~i da naj~e{}e va`i pravilo da je oznaka trajnija ako ima
ve}u debljinu. Debljina oznake je konstantna u strogom smislu samo kod
fabri~ki pripremljenih aplikativnih materijala.
Orijentaciona trajnost oznaka u funkciji prikazana je na slici 4.8.

Materijali i postupci ugradnje... - 103

_________________________________________________________________________

Slika 4.8
Brzina "tro{enja" horizontalne signalizacije je naravno najve}a kod
tankoslojnih oznaka, a najmanja kod debeloslojnih. I tankoslojne i
debeloslojne oznake se mogu dobiti razli~itim postupcima ugradnje, a
njihov sa`et prikaz je dat u narednom bloku materijala.
4.2.1 Premaz pomo}u valjka
Na prethodno o~i{}enu povr{inu, nakon razmeravanja elemenata iz plana,
postavljaju se "grani~nici" od lepljive trake, tako da kontura budu}e oznake
ostane slobodna. Premaz se obavlja valjkom, a nakon premazivanja, pre
su{enja, trake se uklone. Postupak je spor, posebno za linijske oznake
ve}ih du`ina, nije mogu}a kontrola potro{nje materijala, ivice izvedenih
oznaka nisu uvek o{tre itd. Postupak se retko koristi.
4.2.2 Postupak prskanja bojilom
U polumanuelnoj varijanti, na prethodno o~i{}enu povr{inu postavlja se
{ablon3 (recimo kod izvo|enja pe{a~kih prelaza, strelica, linija
zaustavljanja itd.) koji formira konture oznake; nano{enje materijala se
obavlja uz pomo} alata - tzv. "vazdu{nog pi{tolja" 4 (slika 4.9).

{ablon mo`e da bude napravljen od drveta, metala ili kombinovano; treba da je

alat nanosi bojilo pomo}u vazduha pod pritiskom; u kompletu postoji odgovaraju}i

relativno male te`ine i zahteva dobro odr`avanje i stalno ~i{}enje vi{ka bojila;
pokretni kompresor i vezna creva;

104 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

Slika 4.9
Ako se radi o tzv. linijskim oznakama, ugradnja se naj~e{}e realizuje
automatizovanim postupkom, dakle pomo}u posebnih ma{ina. Ma{ina ima
nekoliko tipova, razli~itih konstrukcija i kapaciteta rezervoara za bojila.
Manje ma{ine obi~no gura radnik (slika 4.10) ili su, redje, vu~ene, a
srednje i ve}e se pokre}u posebnim motorom (slika 4.11).

Slika 4.10
Za srednje i ve}e ma{ine ka`e se da su samohodne.

Materijali i postupci ugradnje... - 105

_________________________________________________________________________

Manje ma{ine se naj~e{}e rade tako da mo`e da im se skine prskalica

("vazdu{ni pi{tolj") i da se koristi za ru~no prskanje. Naravno, tu je i
kompresor koji se mo`e koristiti za prethodno ~i{}enje podloge.

Slika 4.11
Postoje i ma{ine za ugradnju horizontalne signalizacije koje se postavljaju
na posebno prilago|ene kamionske {asije (slika 4.12).

Slika 4.12
Pravilo je da se ma{ine za automatizovanu ugradnju horizontalne
signalizacije izra|uju na zajedni~koj {asiji i sa tipiziranim pogonskim

106 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

agregatima. Menjaju se alati i sklopovi za ugradnju, delovi hidraulike i

rezervoari za materijal. Proizvo|a~ ma{ina tako dobija na tipiziranoj jedinici
razli~ite ma{ine za ugradnju. Proizvo|a~i ma{ina te`e da razviju tipizirane
serije proizvoda, radi lak{e organizacije proizvodnje i odr`avanje.
Kod ugradnje automatizovanim postupcima, raster linijskih oznaka se
kontroli{e posebnim ure|ajima (ranije mehani~kim automatima, a danas
elektronski), a navo|enje ma{ine (ni{anjenje) u odnosu na ivice puta
tako|e se vr{i posebnim elektronskim ure|ajima. Ve} desetak godina u
eksploataciji je i postupak koji kontroli{e debljinu sloja ugra|ene oznake i
utro{ak materijala na osnovu unapred zadatih parametara.5
"PERLA" se mo`e dodavati u bojilo pre ugradnje, a mo`e se posipati po
mokrom sloju ugra|ene oznake. Kod prvog na~ina dolazi do talo`enja ({to
je relativno uspe{no re{avano kod ma{inske ugradnje stalnim me{anjem
bojila u procesu ugradnje), a kod drugog do nejednakog rasporeda du`
oznake. Ugradnja "PERLE" pobolj{avana je u nekim slu~ajevima pomo}u
posebno konstruisanih "posipa~a".
U {irem kontekstu posmatrano, u postupke prskanja mo`emo ubrojati i
oznake izvedene pomo}u materijala u "spreju". Ovakvi materijali se ~esto
koriste i za oznake van standarda, za oznake na sportskim terenima, u
gara`ama, na parkirali{tima itd. "Sprejovi" se mogu koristiti ru~no, a
postoje i brojne pomo}ne alatke sa to~kovima koje su lake konstrukcije.
Postupak prskanja
signalizacije.

je

najpoznatiji

postupak

ugradnje

horizontalne

4.2.3 Postupak razmazivanja, {pahtlanja

Postupak je u osnovi sli~an postupku valjanja, jer su pripremne operacije
iste. Kao alatka se koriste mistrije, ravnalice i {pahtle kojima se nanosi
unapred pripremljena (hladna) plastika.
Dobijena oznaka je debeloslojna i iznosi 2 do 3 (mm) mokrog sloja
ugra|ene oznake. Povr{ina oznake je neravna, sa tragovima alata, a ivice
kontura su zadovoljavaju}e o{trine ako je radnik pa`ljiv i ve{t. Pogodna je
za realizaciju oznaka na pe{a~kim prelazima. Kod nas je isproban
kombinovan postupak u kome se linijske oznake izvode bojilima, a
popre~ne (pe{a~ki prelazi i linije zaustavljanja) od plastike.

poznat je primer sistem AMAKOS - HOFMAN (Nema~ka);

Materijali i postupci ugradnje... - 107

_________________________________________________________________________

4.2.4 Postupak izlivanja plastike

To je automatizovan postupak ugradnje plastike za linijske oznake. Koriste
se posebne, samohodne ma{ine sa posebno pripremljenim alatima za
prihvat i izlivanje plastike. Za ove alate su posebno karakteristi~ni diskovi
koji formiraju ivice izvedene oznake.
Na slici 4.13 je detalj alata za nano{enje plastike izlivanjem. Ve} je
pomenuto da je kod automatizovanih postupaka ugradnje mogu}a stalna
kontrola debljine oznaka (dakle i utro{ka materijala).

Slika 4.13
4.2.5 Postupak brizganja plastike
Ovo je automatizovan postupak ugradnje koji koristi samohodne ma{ine ili
ure|aje postavljene na {asiju manjeg ili ve}eg teretnog vozila. Po pravilu,
koristi se za linijske oznake na putevima. Ovaj postupak ima izvesne
analogije sa postupkom prskanja bojila, ali je alat zbog viskoziteta
materijala druga~ije oblikovan. Dobija se oznaka koja je debeloslojna.
"Perlu" je mogu}e ugraditi zajedno sa osnovnom masom plastike. Postoje
brojna tehni~ka re{enja alata za ugradnju.

108 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

4.2.6 Postupak lepljenja (aplikacije)

Ovaj postupak predstavlja manuelni, polumanuelni ili automatizovan
postupak ugradnje fabri~ki pripremljenog materijala koji se naknadno
dora|uje u radionici i na terenu (slika 4.14).

Slika 4.14
Postupak mo`e biti hladan ili (re|e) topao. Aktiviranje lepka kod toplog
postupka obavlja se povi{ivanjem temperature oznake pomo}u posebno

Materijali i postupci ugradnje... - 109

_________________________________________________________________________

izvedenih greja~a. Ovaj drugi se danas vrlo retko ili gotovo uop{te ne
koristi, jer su razvijeni lepkovi za sve vrste vremenskih prilika, podloga i
uslova aplikacije. Tako imamo posebne lepkove za vla`na podru~ja, za
suva i sun~ana podru~ja pa ~ak i za aplikaciju po ki{i.
Postupak aplikacije po pravilu ima vi{e koraka od kojih svaki ima zna~ajan
uticaj na trajnost i kvalitet elemenata horizontalne signalizacije. To su:
a. ^i{}enje podloge
Za nano{enje aplikativnog materijala veoma je zna~ajan kontakt povr{ina
podloge i materijala i zbog toga podloga treba da je {to ~istija, posebno
ako se radi o kolovozu koji je pod saobra}ajem. Podloga se mo`e o~istiti i
pripremiti pranjem i oduvavanjem. Sloj blata i druge ne~isto}e treba
ukloniti pomo}u mehani~kih ~etki, a postoje i hemijska sredstva za
uklanjanje masno}e.
b. Nano{enje lepka
Aplikativni materijali se razlikuju i po vrsti kori{}enog lepka, zavisno od
lokalnih uslova, bilo da se radi o vrsti kolovoza ili da se radi o vremenskim
uslovima (vla`nost, temperatura).

Slika 4.15

110 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

Lepkovi su obi~no dvokomponentni. Jedna komponenta je nanesena na

materijal, dok se druga nanosi na podlogu, neposredno pre aplikacije.
Lepkovi koji se koriste {irokog su spektra kvaliteta i na~ina primene. Tako,
ima lepkova koji se aktiviraju na vi{oj temperaturi, zbog ~ega se materijal
prilikom aplikacije obra|uje greja~ima i td. Nano{enje lepka mo`e biti
ru~no (~etka, {pahtla, valjak i td.), a mogu se koristiti pomo}ne alatke.
Izgled jedne takve alatke prikazan je na slici 4.15.
Alat za nano{enje lepka je postavljen na stabilna kolica, poseduje
rezervoar za lepak i posudu za ravnomerno izlivanje. Kod automatizovane
ugradnje koriste se posebne brizgaljke na priklju~nom vozilu. Koli~inu
lepka odre|uje proizvo|a~ materijala.
c. Lepljenje (aplikacija)
Na manjim povr{inama i za manje oznake radi se pomo}u dva, tri radnika,
a za linijske oznake se koriste posebni alati (aplikatori). Na slici 4.16
prikazana je topla aplikacija materijala.

Slika 4.16
Za ugradnju linijskih oznaka koristi se ~itav niz razli~itih pomo}nih ma{ina i
alata. Oni se mogu grupisati u dve celine: prvu ~ine mali i srednji aplikatori
koji se pokre}u snagom radnika. Koriste se naj~e{}e kod radova na
gradskoj uli~noj mre`i ili za postavljanje oznaka kod radova na
saobra}ajnicama.
Drugu grupu ~ine vu~eni aplikatori ili aplikatori ugra|eni na posebna vozila.

Materijali i postupci ugradnje... - 111

_________________________________________________________________________

Na slici 4.17 prikazani su ru~ni i vu~eni aplikator za jednostruku odnosno

dvostruku linijsku oznaku. Na aplikatore se prilikom ugradnje montiraju
ni{ani radi lak{eg odr`avanja pravca.

Slika 4.17
Aplikatori imaju alat za se~enje i valjak za pred-pritiskivanje materijala na
podlogu. Vu~eni aplikatori imaju mogu}nost da seku materijal u
programiranom rasteru i primaju koturove materijala znatno ve}e du`ine.
d. Utapkavanje
Ova operacija predstavlja jednu od najzna~ajnijih za korektnu aplikaciju
materijala. Osnovni uslov koji mora da se ispuni da bi aplikacija bila
korektna jeste da se ostvari pun kontakt materijala i podloge na celoj
povr{ini budu}e oznake. Kvalitet lepljenja obezbe|uje se pritiskom na
povr{ine koje se lepe. Za to se koriste posebno pripremljeni ru~ni valjci od
tvrde gume i malog pre~nika i valjak malog pre~nika od tvrde `ice ("je`")
(slika 4.18). Valjak se obi~no ote`a nekim teretom, po`eljno {to ve}im, a za
slu~aj potrebe mo`e da na valjak stane odnosno ~u~ne i ~ovek. Tako
optere}enim vljkom nekoliko puta se prelazi preko zalepljene oznake i oba
smera, ali uz opr ez da se ne prave nagli zaokreti, jer bi se time izgu`vao
aplicirani materijal.
Ukoliko nema valjka, utapkavanje se mo`e da se izvede i automobilskim
to~kovima (slika 4.19), tako {to }e se automobilskim to~kovima (putni~ko
vozilo ili kamion) pre}i nekoliko puta preko oznake (obi~no se to radi na
podu`nim oznakama) uz isti oprez da se ne skre}e naglo to~kovima.

112 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

Medjutim, efekat ovakvog utapkavanja }e biti znatno skromniji u odnosu na

utapkavanje valjkom.

Slika 4.18

Slika 4.19
U tabeli 4.1 prikazani su efekti utapkavanja specijalnim valjkom i kao
zamena, kamionom.

Materijali i postupci ugradnje... - 113

_________________________________________________________________________

Tabela 4.1

karakteristika:

kolica sa valjkom:

kamionski to~ak:

povr{ina kontakta
te`ina
sila pritiska
brzina operacije

3 x 300 (mm)
90 kg
100 (N/cm2)
5 (km/h)

300 x 150 (mm)

1.5 (t/to~ku)
min 33 (N/cm2)
10 (km/h)

Iskustva u primeni aplikacionih materijala pokazuju da se poslednjem

koraku aplikacije efikasno "pridru`uje" i motorni saobra}aj, ~ime se {tedi na
vremenu u kome se radili{te dr`i bez saobra}aja.
Oznake slo`enijeg oblika, (strelice, natpisi, drugi znakovi, polja) pripremaju
se odnosno kroje u radionici, a njihovi se delovi ozna~avaju radi lak{eg
sastavljanja na mestu ugradnje. Primeri krojenja oznaka su na slici 4.20.

Slika 4.20
Kada se radi o markerima, poslednjih godina razvijeni su lepkovi kojima se
i markeri mogu relativno brzo i jednostavno postaviti na kolovoz. Zavisno
od vrste lepka i njegovog kvaliteta marker mo`e biti postavljen privremeno
(kod radova na saobra}ajnicama) ili trajno.
Na slici 4.21 prikazan je manuelni postupak ugradnje markera lepljenjem.

114 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

Slika 4.21
Markeri se u nekim slu~ajevima mogu ugraditi i pomo}u posebno
konstruisanih alata.
e. Toplo utiskivanje
Asfalt je materijal koji se ugra|uje topao, a tako|e menja svoja svojstva
pod temperaturom. Obe ~injenice mogu se iskoristiti kod ugradnje
horizontalne signalizacije. Kada se radi o metalnim markerima, postoji
na~in da se oni utisnu u asfalt pomo}u jedne alatke koja zagreva "polje" u
veli~ini markera. Ovaj na~in ugradnje je zastareo i skoro da se uop{te vi{e
ne koristi, bar ne na putevima, mo`da jo{ samo na manjim povr{inama, za
postavljanje usamljenih markera. Sve vi{e, markeri se lepe na podlogu ili
se mesta za njihovu ugradnju izradjuju posebno konstruisanim ma{inama
koje znatno ubrzavaju proces i omogu}uju kvalitetniju i lak{u ugradnju
markera.
Presvla~enje starog kolovoza asfaltom ili izgradnje novog je prilika da se
horizontalna signalizacija izvede u povoljnim uslovima, jer nema
saobra}aja, kolovoz nije zaprljan itd. Vode}i ra~una o tehnologiji ugradnje
asfalta, razvijen je postupak ugradnje horizontalne signalizacije koji se
neposredno nadovezuje na rad fini{era i valjka. Ideja je da se iskoristi
toplota ugra|enog asfalta i da se oznake utisnu u tzv. habaju}i, dakle
zavr{ni sloj asfalta (slika 4.22).

Materijali i postupci ugradnje... - 115

_________________________________________________________________________

Slika 4.22
Na slici 4.23 prikazana je upro{}ena {ema ovog postupka ugradnje,
slede}i niz operacija koje je neophodno uraditi za ugradnju oznaka
horizontalne signalizacije.

Slika 4.23
Iskustva sa ovakvim postupkom ugradnje horizontalne signalizacije
pokazala su da postoje izvesne prednosti u odnosu na ostale postupke. To
se pre svega odnosi na ~injenicu da se ugra|ena oznaka nalazi u ravni sa
kolovozom, {to smanjuje habanje oznake, a i ne o{te}uje se prilikom
~i{}enja snega, na primer. Pored toga, po{to se prakti~no dve operacije
rade istovremeno, znatno se skra}uje vreme ugradnje horizontalne
signalizacije. Na kraju, za ovaj postupak se ne koristi druga komponenta
lepka.
Problem predstavlja nu`nost dobre organizacije dve ili vi{e grupa radnika.

116 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

4.3 SVETLOODBOJNOST HS
Na tamno obojenoj podlozi kolovoza oznake horizontalne signalizacije su
vidljive, jer su izvedene od svetlih i kontrastnih bojila (belih i `utih) i zato {to
se nalaze u centralnom polju pa`nje voza~a.
Me|utim, u toku dana, a i sezonski, ambijentalno svetlo6 se koleba po
intenzitetu, {to menja uslove pri kojima oznake horizontalne signalizacije
treba da budu vi|ene.
Pri ja~em i jakom ambijentalnom svetlu oznake su dobro vidljive, jer se,
sli~no drugim predmetima ili fizi~kim objektima, "pona{aju" kao tzv. difuzni
reflektori 7.
Da bi vi|enje oznaka horizontalne signalizacije bilo adekvatno i pri
smanjenom ili malom intenzitetu ambijentalnog svetla, treba maksimalno
iskoristiti postojanje svetlosnih izvora na vozilima (sli~no kao {to radimo i
kod materijala od kojih izvodimo lice saobra}ajnih znakova).
Posmatrano sasvim upro{}eno, vi|enje horizontalne signalizacije zavisi od
onoga {to nazivamo stepen refleksije upadnog svetla.
Na slici 4.24 prikazan je procenat odbijanja upadnog svetla za razli~ito
osvetljene i obojene povr{ine i lice ~oveka na osnovu tipizirane {eme "crnisivi-beli" objekat 8.

4.5%

9%

18%

36%

72%

Slika 4.24

izvore svetlosti mo`emo da podelimo na primarne i sekundarne; sunce i elektri~na

sijalica tipi~ni su primarni izvori, a sekundarni izvori su "objekti" koji odbijaju svetlo
(oblaci, povr{ina vode, staklene povr{ine na zgradama, metal i td.); ovakvo
osvetljavanje je indirektno i naziva se ambijentalnim;
povr{ine ve}ine predmeta nikada nisu idealno glatke; zraci svetlosti se usled toga od
njih nepravilno odbijaju (ka`e se reflektuju ili difuzuju); difuzija nastaje i pri prolasku
kroz materijal koji nije sasvim providan (recimo - mat staklo); prilikom reflektovanja
retko se de{ava da nema difuzije; iz toga sledi da je difuzija uslov vidljivosti predmeta;
reprodukovano prema prilogu iz: Ka`i}, D.: "Elementarna tehnika fotografije",
Univerzitet umetnosti, 1987. god, Beograd

Materijali i postupci ugradnje... - 117

_________________________________________________________________________

Iz prikaza je jasno da je najve}i procenat odbijanja upadnog svetla

(refleksije) dobijen na dobro osvetljenoj beloj povr{ini.
Za nas je posebno va`an fenomen retrorefleksije (svetloodbojnosti) koji se
mo`e posti}i dodavanjem posebnog pra{kastog materijala ("PERLA")
materiji uz pomo} koga se ugra|uju oznake horizontalne signalizacije.
Pra{kasti materijal ("PERLA") se sastoji od velikog broja posebno
oblikovanih staklenih kuglica ili prizmi koje nazivamo retroreflektori ili
svetloodbojni elementi.
Retroreflektori omogu}avaju da se zraci svetla sa svetlosnog izvora na
vozilu vrate prema voza~evom oku, bez obzira na pravac odakle poti~u.
Takva refleksija je nazvana retrorefleksijom, a oznake horizontalne
signalizacije sa tim svojstvom voza~ima, izgledaju pri smanjenom ili malom
ambijentalnom svetlu (sumrak, no}, rano jutro), kao sjajne ili vrlo sjajne
povr{ine.
Nastanak fenomena retrorefleksije mo`e se prikazati razlaganjem ovog
fenomena na nekoliko karakteristi~nih faza uz izvesna upro{}avanja.
Takav prikaz je dat u tabeli 4.2.
Iz prikaza se mo`e zaklju~iti da je u pitanju relativno jednostavan proces.
Sama ideja je bila poznata prakti~no od trenutka kada se pojavila zamisao
o upotrebi horizontalne signalizacije, ali su tehnolo{ki problemi proizvodnje
"perle" i njene ugradnje u materijal rezre{eni tek pedesetih godina ovog
veka.
Ono {to je zna~ajno kod "PERLE" kao retroreflektora je tzv. indeks
prelamanja svetla (odnos brzine svetlosti u vakuumu i brzine u datom
materijalu, dakle staklu.)
Razumljivo je da ova veli~ina zavisi od strukture i kvaliteta materijala od
koga je napravljena "PERLA". Iz tabele se vidi da se svetlost koja dopire do
"PERLE" prelama, sli~no kao i kod so~iva.

118 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

Prikaz nastajanja fenomena retrorefleksije

Tabela 4.2

ako uve}amo presek kroz materijal

od koga se izvodi horizontalna
signalizacija, uo~i}emo staklene
kuglice ("perlu") koje imaju ulogu
tzv. reflektora; ulogu ogledala
ima samo bojilo

svetlost prednjih svetala vozila

"pada" na kuglice i fokusira se
na na~in prikazan ilustracijom;

deo svetlosnih zrakova se difuzno

reflektuje od svetle podloge
materijala

neki od odbijenih (reflektovanih)

zrakova vra}aju se prema voza~u;
umno`eno dejstvo nekoliko hiljada
kuglica stvara utisak da je oznaka
sjajna ili vrlo sjajna; ukoliko je
voza~evo oko udaljenije od ose
svetla i kuglica oznake je manje
sjajna

Ve}i indeks prelamanja zna~i da je prelamanje "o{trije", usmerenije. Na slici

4.25 prikazane su {ematski dve kuglice sa razli~itim indeksom prelamanja.
Kod kuglice sa manjim indeksom prelamanja fokus je prakti~no van
kuglice, {to uti~e na stvaranje difuzne refleksije unutar kuglice. U tom
slu~aju voza~evom oku dolazi manje svetlosti, a oznaka izgleda manje
sjajna. U drugom slu~aju je obrnuto.

Materijali i postupci ugradnje... - 119

_________________________________________________________________________

INDEKS PRELAMANJA 1.5

INDEKS PRELAMANJA 1.9

Slika 4.25
Zakonitosti retrorefleksije imaju i svoju "geometrijsku", neku vrstu makrointerpretacije - slika 4.26.

Slika 4.26
Promena veli~ine uglova /alfa/ i /beta/ u zavisnosti od udaljenja vozila od
lokacije retroreflektora prikazana je na slici 4.27.

120 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

Slika 4.27
Veli~ine su utvr|ene za izvor svetlosti na visini 0,7 m od kolovoza, poziciju
voza~evog oka na 1,2 m iznad kolovoza i udaljenje voza~a 2,0 m od izvora
svetla.
Oznake horizontalne signalizacije se "tro{e" u eksploataciji, pa se
razumljivo "tro{i" i "PERLA". Na slikama 4.28 i 4.29 prikazan je uve}an
presek kroz ugra|enu oznaku horizontalne signalizacije i njen izgled nakon
nekog vremena u eksploataciji.

Slika 4.28

Materijali i postupci ugradnje... - 121

_________________________________________________________________________

Slika 29

Osim "PERLE" koja se sastoji od sferi~nih retroreflektora postoje i me{avine

u kojima u odre|enom procentu u~estvuju i retroreflektori u obliku dve
spojene sfere ili u obliku dvostruke piramide (tzv. plo~asti retroreflektori)
itd.

4.4 ISPITIVANJE KVALITETA UGRA\ENIH OZNAKA

Kvalitet ugra|enih oznaka horizontalne signalizacije mo`e se ispitati na
vi{e na~ina. Naj~e{}e se to radi inspekcijom i vizuelnim putem, jer su
o{te}enja horizontalne signalizacije lako vidljiva.
Ovakva ekspertna procena mo`e se dopuniti foto-putem, video snimkom ili
na sli~an na~in.
Postoji i nekoliko postupaka za objektivnije ispitivanje kvaliteta ugra|enih
oznaka horizontalne signalizacije. One su zasnovane na kvantifikaciji i
merenju izvesnog broja pokazatelja stanja, i to:

intenziteta habanja oznake,

intenziteta izbledelosti boje oznake,
intenziteta retroreflesije oznake i
otpornosti na klizanje.

4.4.1 Trajnost oznaka

122 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

Trajnost oznake odnosno otpornost na habanje izra`ava se odnosom

povr{ina sa o{te}enjem i po~etne (neo{te}ene) povr{ine oznake sa
podatkom o starosti oznake i prose~nom saobra}ajnom optere}enju.
Povr{ina sa o{te}enjima mo`e se lako prora~unati pomo}u posebno
pripremljene foto-dokumentacije. Postoje podaci o trajnosti pojedinih
materijala po specifikaciji proizvo|a~a i podaci iz laboratorijskih
(nezavisnih) testova koji mogu poslu`iti za upore|enje.
4.4.2 Izbledelost oznaka
Izbledelost boje direktno uti~e na kvalitet horizontalne signalizacije. Ako je
boja izbledela kontrast sa kolovozom je mali i horizontalna signalizacija nije
u odgovaraju}em stanju.
Izbledelost boje se mo`e utvrditi upore|ivanjem i vizuelnim testom na
osnovu etalona sa istim materijalom ili utvr|ivanjem kolorimetrijskih
koordinata boje oznake u posmatranom trenutku.
4.4.3 Retrorefleksija
Intenzitet retrorefleksije izvedene oznake meri se posebno konstruisanim
instrumentom tzv. retroreflektometrom. Postoji nekoliko standarda i
konstrukcija ovog ure|aja:
"OPTRONIK" - (Nema~ka),
"EKOLUKS" - (Francuska) i
"RETROMETER" - ([vedska i Danska).
Retrorefleksija se iskazuje u tzv. "milikandelama po luxu po metru
kvadratnom povr{ine" (mcd/lux/m/2), ali dobijene vrednosti sa razli~itih
instrumenata nije mogu}e upore|ivati. Razli~ita konstruktivna re{enja
instrumenata, pre svega tip svetlosnog izvora, ugao upadnog svetla i ugao
osmatranja predstavljaju osnovne uzroke ovih razlika. Zbog toga, prilikom
ispitivanja treba uvek nazna~iti o kom se instrumentu i standardu radi. Na
slici 2.30 prikazan je na~in merenja sa jednim od instrumeneta za merenje
retrorefleksije.

Materijali i postupci ugradnje... - 123

_________________________________________________________________________

Slika 2.30
U tabeli 4.3 prikazane su osnovne karakteristike razli~itih instrumenata za
merenje retrorefleksije oznaka horizontalne signalizacije.

instrument:

upadni ugao svetla:

OPTRONIK
EKOLUKS
RETROMETER

opt
opt
opt

1.00
1.50
0.74

Tabela 4.3
ugao osmatranja ():
86.5
86.5
1.37

Iskustveno se mo`e proceniti da je RETROMETER instrument najbli`i

geometrijskoj interpretaciji retrorefleksije, odnosno stvarnoj situaciji koja
opisuje polo`aj oka voza~a i svetlosnih izvora na vozilu.
4.4.4 Otpor na klizanje
Otpor na klizanje se relativno jednostavno mo`e utvrditi testom pomo}u
instrumenta poznatog pod akronimom "SRT 9. Instrument je engleskog
porekla, pa je poznat i kao "englesko klatno" (slika 4.31).
9

Engl.: "Skid Resistance Tester"

124 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

Slika 4.31
Nakon pode{avanja nivoa instrumenata (horizontalnost i vertikalnost) {to je
prikazano na slici 4.32, klatno se otpu{ta iz po~etne pozicije da u
slobodnom padu tangira povr{inu oznake, a otklon predstavlja meru
otpora klizanja. Otpor na klizanje izra`ava se u SRT jedinicama, a
uobi~ajena vrednost je od 45 do 55 SRT-a.

Slika 4.32

Materijali i postupci ugradnje... - 125

_________________________________________________________________________

Prilikom meranja otpora na klizanje oznaka horizontalne signalizacije

merenje se obavezno vr{i na nekoliko ta~aka posmatranih oznaka
horizontalne signalizacije, a za kona~nu vrednost uzima se aritmeti~ka
sredina podataka dobijenih ovim merenjima.
4.5 UKLANJANJE STARIH OZNAKA HS
Uklanjanje odnosno brisanje starih oznaka (demarkacija) horizontalne
signalizacije je jedan od najva`nijih, prakti~nih problema u eksploataciji.
Problem nastaje usled razli~itih uzroka: promena u re`imu saobra}aja,
radova na kolovozu, faznoj izgradnji saobra}ajnica itd.
Ukoliko su oznake izvedene od trajnih materijala, njihovo potpuno
uklanjanje je prakti~no neizvodivo bez vidljivog o{te}enja povr{inskog sloja
kolovoza. Postoji jednostavno pravilo da se stare oznake horizontalne
signalizacije ustvari najbolje uklanjaju ponovnim asfaltiranjem povr{ine na
kojoj su prvobitno postavljene.
Postoji vi{e postupaka uklanjanja ugra|enih oznaka horizontalne
signalizacije. Jedna mogu}a podela postupaka prikazana je na slici 4.33.

Slika 4.33

126 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

Podela postupaka je formirana na osnovu procenjenog nivoa agresivnosti

postupaka, dakle intenziteta intervencije. Bojenje crnim bojilom je uslovno
neagresivni postupak, sli~no lepljenju aplikativnih materijala u crnoj boji na
starim oznakama. Koristi se dosta ~esto, ali je rezultat trajan koliko i sam
materijal, jer je poznato da se oznake horizontalne signalizacije u
eksploataciji "tro{e", bez obzira na boju.
U velikom broju slu~ajeva, materijal od koga se izvodi horizontalna
signalizacija delom prodire u povr{inski sloj asfalta, ~ak penetrira u njega,
(kod debeloslojnih aplikativnih materijala) {to jako ote`ava proces brisanja.
Efikasno re{enje u takvim situacijama je skidanje povr{inskog sloja asfalta
(frezovanje), ponovno presvla~enje kolovoza i ugradnja novih oznaka.
Skidanje povr{inskog sloja asfalta je skupa intervencija i zato je veoma
va`no dobro planirati i pravovremeno ugraditi odgovaraju}e oznake
horizontalne signalizacije. Problem brisanja oznaka je posebno slo`en ako
je kolovoz izveden od kamene kocke.
Posmatrano prakti~no, brisanje oznaka horizontalne signalizacije je retko
efikasno ako se radi manuelno. Uobi~ajeno je da se koriste posebne
ma{ine koje su snabdevene rotiraju}im metalnim ~etkama, vibracionim
udaraljkama i sli~nim alatom.
Prilika je da se ponovo istakne mogu}nost upotrebe kratkotrajnih
materijala u slu~ajevima kada se o~ekuju promene u re`imu saobra}aja i
potreba da se oznake horizontalne signalizacije menjaju. U tabeli 4.4
prikazani su uporedno razli~iti postupci uklanjanja oznaka horizontalne
signalizacije sa opisom i procenom efekata.

postupak:

tehnika:

efekat:

Tabela 4.4
dodatni radovi:

naziv

opis
lju{tenje
~etkanje
frezovanje
peskiranje
nagrizanje
nagorevanje
prekrivanje
odlepljivanje
premazivanje

ocena
osrednji
dobar
odli~an
odli~an
dobar
osrednji
dobar
odli~an
osrednji

ocena
da
da
da
da

mehani~ki

hemijski
toplotni
aplikativni
bojenje

Materijali i postupci ugradnje... - 127

_________________________________________________________________________

O~igledno je da se najbolji rezultati posti`u mehani~kim uklanjanjem

(frezovanjem, uz dodatno asfaltiranje), ali takav postupak dovodi do
promene strukture habaju}eg sloja asfalta, zbog upotrebe visoke
temperature.
Posebno dobri rezultati uklanjanja bojila sa asfalta postignuti su primenom
sistema peskiranja oznaka, jer se time ne uni{tava habaju}i sloj, a delovi
bojila se uklanjaju peskom koji se usmerava na oznaku pod vrlo visokim
pritiskom. Me|utim, i ovaj metod ima propratne pojave u vidu pove}ane
zaprljanosti kanalizacije. U tom smislu neophodno je da se pesak vakuum
sistemom sabira nakon upotrebe odnosno "upucavanja" na kolovoz.
Poseban problem predstavljaju privremene oznake, jer se ugradnjom
trajnih meterijala automatski pove}avaju i te{ko}e prilikom njihovog
uklanjanja. Primenom aplikativnih materijala re{avaju se svi ovi nedostaci,
jer savremeni aplikativni materijali imaju trajnost do godine dana, a prilikom
uklanjanja ne ostavljaju nikakve vidljive tragove na kolovozu. Oni su
gotovo nezamenjivi za izvo|enje privremenih oznaka ~ija trajnost ne prelazi
jednu godinu (neke manifestacije, radovi na putu ili privremena izmena
re`ima saobra}aja). Pored toga, oni imaju vrlo jaku svetloodbojnost i
unapred ugradjene elemente za pove}anja otpora na klizanje, {to je na
mestima gde se postavljaju vrlo zna~ajna ~injenica.
Na slici 4.34 prikazano je uklanjanje oznaka horizontalne signalizacije
nagorevanjem, i to malim, priru~nim aparatom. Njime se uklanjaju oznake
manjih povr{ina, obi~no ako se vr{i obnavljanje na nekoj o{te}enoj oznaci
ili oznake za parkiranje. Takvi uredjaji se izra|uju i kao velike ma{ine koje
mogu da skidaju ve}e povr{ine, a rade se i u kombinaciji sa jo{ nekim
funkcijama (uklanjanje zaostalog materijala, ravnanje nagorelih povr{ina...)

128 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija

_________________________________________________________________________

Slika 4.34
Uredjaji za frezovanje odnosno skidanje povr{inskog sloja, mogu takodje
da budu ru~ne ma{ine (slika 4.35), ali i da budu velikih dimenzija kojima se
skida istovremeno velika povr{ina oznaka.

Slika 4.35