POSLUNOS

T VEROM
MORIS VENDEN
-

Da li ste ikada uli da je neko postao Boje dete, a da nije nita znao o
Bogu?
Da li posveeni ivot pripada samo sedokosima?
Ako utvrdimo da jo nismo doiveli istinsko predanje, valja li se
obeshrabriti?
ta znai potpuno Boje prisustvo u ivotu?
Kako ulazimo u Boiji odmor?
Dolazimo li Hristu da bi smo se pokajali, ili se kajemo da bismo doli
Hristu?
Moemo li se potpuno pouzdati u Boga i Njegov nain upravljanja
naim ivotom?
Moemo li pobediti greh kao to je Isus pobedio?

Naslov originala: Obidience of Faith By Morris L. Venden

SADRAJ

POSLUNOST MOE NASTATI SAMO VEROM:

POSLUNOST VEROM MORIS VENDEN

Uvod..................................................................................................................... 3
1. Poslunost moe nastati samo verom zato to tako kae Sveto pismo..................8
2. Poslunost moe nastati samo verom zbog ljudske prirode................................13
3. Poslunost moe nastati samo verom zbog prirode predanja..............................18
4. Poslunost moe nastati samo verom zbog Bojeg upravljanja...........................25
5. Poslunost moe nastati samo verom zbog subotnog odmora............................33
6. Poslunost moe nastati samo verom zbog prirode pokajanja............................37
7. Poslunost moe nastati samo verom zato to je poslunost plod vere...............42
8. Poslunost moe nastati samo verom zbog Isusovog primera.............................47

Uvod
U svojim prvim optubama protiv Boga sotona je tvrdio da se Zakon ne
moe drati. Kad su ga Adam i Eva prekrili, sotona se obradovao i svojim
optubama dodao jo jednu: Bog ne moe da oprosti oveku. Sotona nije ni
slutio da e sam Bog platiti kaznu za greh. A Isusov ivot i smrt dokazali su da
se grenicima moe oprostiti, da se Boiji Zakon moe drati i da to nije mogao
samo Isus ve da to mogu svi koji ive ivotom vere kojim je On iveo.
Ova dvostruka vest o oprotenju i poslunosti predstavlja sutinu zadatka
vernog ostatka u vreme simboliki predstavljeno trojicom anela i u vreme
dovrenja Hristove slube na nebu. Isus, na prvosvetenik, nudi grenicima i
oprotenje i silu za poslunost. Obe ove istine podjednako su vane. Veoma je
vano da verni ostatak shvati ovu Hristovu dvostruku slubu na nebu, jer u
protivnom nee biti u stanju da izvri svoju misiju.
Opravdanje verom, Boje delo za nas, i Hristova pravda koja ukljuuje
Boje delovanje u nama - istine su koje moramo objaviti svetu koji propada.
U Otkrivenju 14,12 verni ostatak opisan je reima: Ovde je trpljenje svetih,
koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu. Nit o pobedi Bojeg naroda provlai
se kroz itavu Knjigu Otkrivenja. Svakoj od sedam crkava dato je odreeno
obeanje: Koji pobedi dau mu da jede od drveta ivotnoga koje je nasred raja
Boijega. (2.7). Koji pobedi nee mu nauditi druga smrt. (stih 11) Koji
pobedi dau mu da jede od mane sakrivene. (stih 17) Koji pobedi i odri dela
moja do kraja dau mu vlast nad narodima. (stih 26) Koji pobedi on e se
obui u haljine bele i neu izbrisati imena njegova iz knjige ivota, priznau ime
njegovo pred Ocem svojim i pred anelima njegovim. (3,7) Koji pobedi
uiniu ga stub u crkvi Boga svojega i vie nee izai napolje. (stih 12) I na

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

kraju Bog obeava laodikijskoj crkvi: Koji pobedi dau mu da sedne sa mnom
na prestolu mojemu, kao i ja to pobedih i sedoh s ocem svojim na prestolu
njegovu. (stih 21) U knjizi enja vekova na 657. stranici moemo itati da e
poslunost ili neposlunost Bojem Zakonu biti poslednje veliko podruje
sukoba izmeu Hrista i sotone.
U toj oblasti svi imamo potekoa. Veina od nas ne istie se u poslunosti.
Iz dana u dan, iz godine u godinu borimo se sa istim manama i slabostima i
padamo. Uvek iznova odluujemo da emo biti bolji, inimo sve od sebe da
bismo se popravili i ulaemo istrajne napore pokuavajui da ivimo pravednim
ivotom. I zatim padamo. Padamo. I opet padamo. I pored saznanja da je
posveenje proces koji traje itavog ivota oseali bismo se mnogo
sigurnijim kad bismo videli bar neki napredak. ak i uverenje da nam Bog sudi
po smeru kojim se kree na ivot, a ne samo po nekom dobrom ili loem delu,
nekima od nas prua malo utehe, jer je oigledno da na smer ne ide ni navie
ni nanie ve je u stalnom kretanju gore-dole.
Verni ostatak jesu samo oni koji stvarno dre Boje zapovesti. Knjiga
Otkrivenja daje obeanje pobedniku. Mora dakle postojati nain na koji se moe
biti posluan Bogu, na koji se mogu drati Njegove zapovesti i pobeivati,
nain koji je nekima od nas dosad izmicao. Mora da o poslunosti postoji jo
neto to moramo razumeti. Ova knjiga pokuaj je da se detaljno objasni
ono to mnogi dre najveim otkriem u pobedonosnom hrianskom
ivotu. A to je injenica da poslunost dolazi samo kroz veru u Isusa
Hrista, to znai da Bog eli da nas dovede do odnosa potpune zavisnosti od
Njega, koji Mu omoguava da ini ono to je oduvek eleo da ivi svojim
ivotom u nama. Jedan takav odnos omoguava Mu da eli i deluje u skladu
sa svojim dobrim namerama u naem ivotu. Samo ono to Isus ini jeste
prava poslunost.
Vrlo dugo zastupali smo dva verovanja koja se ne slau sa ovim. Jedno, koje
tvrdi da moemo sami drati Boje zapovesti i pobediti, pa smo ak mnogo
govorili o savrenstvu, i drugo, verovali smo da iako nam je potrebna Boja
pomo mi ipak sami moramo naporno raditi na sopstvenoj poslunosti.
Neki su danas postali toliko uznemireni zbog nedovoljne poslunosti koju
pokazuju u sopstvenoj sili da su odluili da sasvim odbace verovanje u pobedu i
poslunost i svoje verovanje prilagode svom iskustvu. Oni kau da je nemogue
biti posluan Boijim zapovestima na bilo koji nain i tako se nesvesno
pridruuju neprijatelju u njegovim najveim optubama protiv Boga. Iako je
tano da nas Bog ne prima zbog nae poslunosti, to ni u kom sluaju ne
iskljuuje istinu da nam je Boija sila na raspolaganju u borbi protiv greha.
Osoba koja se obeshrabruje i odbacuje sigurnost spasenja zbog svog ravog
vladanja jednostavno pokazuje da je legalista. Isto tako osoba koja nije sigurna
u spasenje sve dok ne poveruje da je nesavrenstvo sve to Bog oekuje, isto
je legalista. I jedna i druga osoba zasnivaju sigurnost spasenja na svojim delima
i ponaanju, iako ih posmatraju sa razliitih pozicija".

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Radosna vest glasi da postoji i trea mogunost. Mi moemo verovati u

opravdanje verom i biti potpuno sigurni da nas Bog prima samo na osnovu
onoga to je Isus ve uinio za nas. U isto vreme moemo prihvatiti istinu da su
poslunost, pobeda i samosavlaivanje mogui, da i danas mogu postati
stvarnost u naem ivotu. Poslunost dolazi samo verom, ba kao to i
oprotenje dolazi samo verom. Pavle je jo davno istakao: Kako dakle
primiste Hrista Isusa Gospoda, onako ivite u njemu. (Koloanima 2,6)
U ovoj knjizi prouavaemo osam glavnih razloga zbog kojih se poslunost
moe javiti samo verom. Ukratko emo ih nabrojati a zatim detaljno prouiti u
poglavljima koja slede.
1.

Zato to tako kae Biblija.

U Rimljanima 1,17 Pavle objavljuje: Pravednik e od vere iv biti. Ko su

pravednici? Oni koji prihvataju Boiju opravdavajuu milost. I ovde Biblija
govori da e pravedni oni koji su opravdani iveti od vere.
2.

Zato to je ljudska priroda takva.

Rimljanima 5,19 objavljuje da su zbog greha jednog oveka mnogi postali

grenici! Naa srca su zla i mi ih ne moemo promeniti. (SC, 11) U
Jovanovom evanelju u treem poglavlju itamo da ako se ne rodimo nanovo
ne moemo videti carstva nebeskog. Ako je to tano, sigurno neto nije u redu
sa naim prvim roenjem. Vekovima pre toga Isaija je izjavio da je naa pravda
kao neista haljina. Tako nam naa sopstvena priroda otkriva da se poslunost
moe javiti samo u potpunoj zavisnosti od jedne druge sile, van nas samih.
3. Zbog prirode greha.
To znai prestati se oslanjati na sebe. (Rimljanima 9 i 10) Ako prestanemo
sa pokuajima da uspemo sopstvenim sposobnostima, moramo se osloniti na
jednu drugu silu. Nemogue je istrajno pokuavati da budemo posluni i
odbijati bilo kakvu pomo da bi smo posluali. Odricanje od sebe porie
mogunosti nastojanja da neto sami postignemo, jer kad se odreknemo sebe
ili se predamo Bogu, mi se stavljamo pod Njegovu upravu.
4. Bog eli da upravlja nama.
Prema Rimljanima 6, mi na ovom svetu imamo dve mogunosti u izboru
onoga ko e upravljati naim ivotom ili su to Bog ili sotona. Ne postoji
neutralni teren. Mi sami biramo koja e od ovih dvaju sila upravljati nama.
Boije upravljanje jeste sa ljubavlju, i ako se predamo Njemu, biemo posluni.

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

5. Bog nam nudi odmor dok ivimo hrianskim ivotom i odmor od

krivice greha.
Daklem je ostavljeno jo poivanje narodu Bojemu. (Jevrejima 4,9)
Zapazite da se poivanje odnosi na Boiji narod - na one koji su Ga ve
prihvatili i postali Njegova deca. Jer koji ue u pokoj Njegov, on poiva od dela
svojih, kao i Bog od svojih. (stih 10)
6. Priroda pokajanja to zahteva.
Pokajanje nije nae lino delo, ve dar. (Dela 5,31) Ali ta je pokajanje? To je
aljenje zbog greha i ostavljanje greha. Prema tome, ako je pokajanje dar, a
pokajanje znai i alost zbog greha i ostavljanje greha, i samo ostavljanje greha
mora biti dar. To nije neto to mi postiemo, ve neto to primamo.
7. U Evanelju po Jovanu 15. poglavlju Isus jasno kae da je
poslunost plod vere.
Plod je rezultat neega. Mi ga ne dobijamo samo zato to nastojimo da ga
proizvedemo on je prirodna posledica delovanja ivog okota. Ako smo
povezani sa okotom, mi emo prirodno i spontano donositi rod zato to ne
moemo da radimo nita drugo.
8. I najzad, Isus nam je ostavio savreni primer (Jovan 14,10)
Isus je sve u svom ivotu inio silom sa Neba, a ne nekom svojom
unutranjom snagom.
On je doao na ovaj svet ne samo da umre za nas - da plati kaznu za greh ve i da nam pokae kako da ivimo u zavisnost od jedne vie sile. Isus je iveo
ivotom poslunosti samo kroz veru i postao najvei dokaz da i mi moemo
iveti isto tako kako je On iveo.
Na kraju eleli bismo da naglasimo injenicu da je poslunost verom neto
to samo predani hrianin moe da razume i doivi. To nije samo neki oblik
samopomoi, promena ponaanja ili pozitivan nain miljenja koji omoguuje
spoljanju promenu onima koji imaju dovoljno snanu volju da to usvoje.
POSLUNOST KROZ VERU MOE SE JAVITI SAMO IZ SRCA I SAMO KOD
OSOBE KOJA SE SVAKODNEVNO DRUI SA ISUSOM HRISTOM.
Za osobu koja je opravdana, kojoj je oproteno i koja je pomirena sa Bogom
i koja je temeljito verom prihvatila ono to je Isus uinio na krstu, poslunost
verom omiljena je i praktino najvanija tema. Samo onaj ko je prihvatio
ovaj obnovljeni odnos nastao opravdanjem i ko je ponovo uspostavio zajednicu
sa Bogom smatrae je znaajnom. ZATO JE OVA KNJIGA NAMENJENA SAMO
HRIANIMA, ONIMA KOJI SU USPOSTAVILI TAJ ODNOS.

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

U skladu sa tim neemo utroiti suvie vremena za naglaavanje injenice

da poslunost nije osnov naeg spasenja, kao i da mera u kojoj si uspean u
samosavlaivanju ne uslovljava tvoj odnos sa Bogom danas, jer nikada za
osnov svoje sigurnosti ne moe uzeti svoja dela i ponaanje, bilo da su dobra
ili zla. Osobi koja je prihvatila Boju opravdavajuu milost i koja je uspostavila
odnos sa Bogom poslunost verom u Isusa Hrista postaje radosna vest o tome
ta Bog eli da uini u nama i kroz nas, da bi se Njegovo ime proslavilo pred
ovim svetom i svemirom.

Jer je Bog to ini u vama da hoete

i uinite kao to Mu je ugodno."
(Filibljanima 2,13)

1. Poslunost moe nastati samo verom

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

zato to tako kae Sveto pismo

Jednom kad sam naruio sendvi u restoranu na aerodromu otiao sam a
sendvi je ostao jer sam razmiljao o neem drugom. Morao sam da se vratim
da ga uzmem. Ali da sam kupio Mercedes, mala je verovatnoa da bih ga
zaboravio u prodajnom salonu. Da li e ovek uzeti ono to je kupio? pitali su
jednom Dons i Vagoner. Ako ovek ode u radnju, zatrai neto i plati za to, da
li e iznenada promeniti miljenje i otii iz radnje a da to ne ponese? Naravno
da nee. Ako je platio, on e sigurno i poneti ono to je kupio.
Isus je platio za nas. On je platio najveu moguu cenu, dao je svoju
skupocenu krv. U stvari, On je sebe dao za nas. Zato moemo biti potpuno
sigurni da e nas On prihvatiti.
Beskrajni, neprocenjivi Isusov dar prua nam sigurnost da je Bog i nas
prihvatio zato to je prihvatio Isusovu rtvu. Svakog dana mi Ga moemo
iznova slaviti zbog toga. Samo ljudi koji su prihvaeni i koji znaju da su
prihvaeni mogu uspeno prouavati predmet poslunosti.
Ako se ja ve oseam odbaenim, ak i sam susret sa ovom temom nee mi
doneti nita osim razoarenja. Mi svi znamo, ako smo prouavali Bibliju, da nas
milost - dar Boiji - spasava kroz veru (Efescima 2,2.9).
Ali postoji neto to jo ne znamo i to moemo postati znaajno pitanje
meu adventistima. Mi ne shvatamo da ivimo verom isto tako kao to na
poetku dolazimo Bogu verom. Jer po veri ivimo a ne po gledanju. (2.
Korinanima 5,7) Mi ivimo samo verom. Poslunost dolazi samo verom,
plus ili minus nita drugo.
Neki danas smatraju da e ako voli veru mrzeti poslunost. I da ako
naglaava poslunost, mora da se suprotstavlja veri. Ali to nije tano. U
stvari, ako odbaci veru, nedvosmisleno e odbaciti i poslunost. I obrnuto. To
dvoje ide zajedno. Pa ipak mnogi ljudi vrlo pogreno shvataju hrianski ivot i
dostizanje pobede i poslunosti.
Pre nekoliko godina urednik asopisa Adventist Rivju govorio je vernicima
na jednoj evangelizaciji. eleo bih da vas neto pitam, rekao je. Koliko vas
veruje da se spasavamo samo verom? Podigla se jedna ili dve ruke koje su se
brzo spustile.
Koliko vas veruje da se spasavamo samo delima? Opet se podiglo samo
nekoliko ruku. Zatim je upitao: Koliko vas veruje da se spasavamo i verom i
delima? Veina ruku podigla se sada i dugo mahala. Posmatrajui ovakav
odgovor urednik je rekao: Nadam se da ete pre nego zavrimo prouavanje
danas promeniti svoje miljenje. Nastavio je da propoveda kako se spasavamo
samo verom u Isusa Hrista. Rimljanima 4,5: A onome koji ne radi, a veruje
onoga koji pravda bezbonika, prima se vera njegova u pravdu. Da li to znai
da Bog opravdava bezbone ljude? Tako pie! A onome koji radi ne broji se
plata po milosti nego po dugu. A onome koji ne radi a veruje onoga koji pravda
bezbonika, prima se vera njegova u pravdu. (stihovi 5 i 4)

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Crkva je imala odreene probleme u vezi sa ovim stavom. To moramo

priznati. Diskusije u vezi s tim postale su u nekim krugovima prilino ozbiljne.
Da li prihvatamo da se spasavamo jedino verom u Isusa Hrista kad se to tie
nae nade u veni ivot? Ako razumete imalo od onog to je Isus osigurao na
krstu za nas, morate prihvatiti i veliku biblijsku istinu da se spasavamo milou
kroz veru. Obe su sastavni deo evanelja.
Meutim ljudi su se ve vekovima sukobljavali sa ovom milju. Reformatori
su se borili i umirali za nju. Nama je teko da shvatimo kako je nemogue da
bilo ko i bilo kad zaradi ili zaslui Boju milost ili naklonost. Pa ipak, ova
injenica jo uvek predstavlja osnov evanelja. Bog ne radi po sistemu
zasluga, ve po sistemu dara. I sve to moemo uiniti da bismo se nadali
venom ivotu jeste to da stalno prihvatamo i odgovaramo na ono to je On
ve uinio za nas na krstu i to nastavlja da ini za nas iz dana u dan.
Soteriologija, nauka o spasenju, ima tri vida. Prvi je opravdanje verom
istina da je Isus na krstu omoguio ne samo da nam budu oproteni gresi nego
da se na nas gleda kao da nismo nikada sagreili. Drugi koji prevazilazi to to
nam je Isus oprostio grehe iz prolosti i ukljuuje silu Svetog Duha koja nas
osposobljava da pobedimo nae sadanje grehe, neuspehe i pogreke. I trei je
nada u konano osloboenje od sveta greha kad Isus ponovo doe. Sva tri vida
predstavljaju radosnu vest. Iako ostali hriani koji veruju u evanelje danas
istiu opravdanje verom i ono to je Isus uinio za nas, a veliki broj i Isusov
dolazak i slavu Njegovog povratka, Crkva ostatka jo ima jedinstveni zadatak,
zadatak koji prevazilazi ono to su propovedali reformatori. To je zadatak da se
sagrade zidovi na temelju evanelja. Koji su to zidovi? To je istina da nas Bog
moe spasti od naih prolih kao i od naih sadanjih greha. On je
zainteresovan da rei ne samo problem naih neuspeha i greha iz prolosti
nego i naih sadanjih i buduih pogreaka. Bog nema samo oprotenje za
prolost ve i silu za sadanjost. Na Gospod ne samo da e izbrisati izvetaje o
naem prolom ivotu nego e oistiti i sadanji ivot. To je deo evanelja koji
postaje posebno znaajan u vreme opisano u Otkrivenju kao vreme u kome su
savlaivanje i pobeda dve glavne pojedinosti.
Dok sam sa nekim razgovarao o ovom verovanju da nam Bog nudi snagu da
bi nas osposobio da drimo Njegove zapovesti, uo sam pitanje: A da li ste ih
jue drali? Kako bismo odgovorili na ovo pitanje? To se vas ne tie!
odgovorio sam. A zatim sam i ja postavio pitanje: Da li e Vilijam Miler biti na
nebu? Osoba je odgovorila: Nadam se. Ne, to nije odgovor na moje pitanje.
Hoe li on biti na nebu - da ili ne Ne znam. To nije u mojoj oblasti. Nije u
tvojoj oblasti ni da li sam ja jue drao zapovesti ili nisam. To je Boje, i samo
Boje. Lako je skliznuti na pitanje Ko je to zaista ispunio? i propustiti istinu iz
Otkrivenja 14,12, istinu da e na kraju vremena postojati grupa ljudi koja e
drati Boje zapovesti. Moda povrni posmatra nee moi da ih prepozna.
ak ni oni sami moda nee biti svesni onog to su postigli zbog toga to to
nee biti njihovo delo. To je delo Boje. A mi znamo da e nas to blie doemo
Isusu manje oduevljavati na sopstveni ivot.

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Iako ne moemo pokazati na druge - ili na same sebe - i rei On je to

uradio, Ona je to postigla, Ja sam to dostigao, ostaje nam Otkrivenje 14,
12 gde stoji: Ovde je trpljenje svetih koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu.
Zanimljivo je da Otkrivenje opisuje svete koji dre zapovesti kao strpljive.
Ako e ti biti jedan od onih koji imaju veru Isusovu, koji e izdrati do kraja i
drati Boje zapovesti, isto tako mora imati i strpljenje. Da li si ikad bio
nestrpljiv zbog svog ponaanja ili postupaka? Lako je biti nestrpljiv. Pa ipak, mi
sigurno ne moemo biti toliko strpljivi sa sobom koliko je Bog strpljiv sa nama.
Prema tekstu u Rimljanima 1,16.17, prvi razlog zbog kojeg poslunost moe
doi kroz veru - i samo kroz veru - jeste taj to tako kae Biblija. Jer se ne
stidim jevanelja Hristova, jer je sila Boja na spasenje svakome koji veruje, a
najpre Jevrejinu i Grku. Jer se u njemu javlja pravda Boja iz vere u veru kao to
je napisano: ''pravednik e od vere svoje iv biti''. Isusova rtva na krstu
osigurala je spasenje svakome ko ju je prihvatio. Grenik odgovara
osvedoavajuoj sili Svetoga Duha i dolazi Bogu onakav kakav je. Zbog Isusa
on je pred Bogom prav. Isusova krv pokriva njegov greh i on stoji pred Bogom
kao da nikad nije sagreio.
Prihvaen u Voljenome, on se smatra pravednim. Zato Pavle kae:
Pravednik e od vere iv biti. Ova misao javlja se na nekoliko mesta u Bibliji.
Prvo u Avakum 2,4. Kasnije Pavle navodi istu misao u Galatima poslanici 3,11 i
Jevrejima poslanici 10,38. Pravednik e od vere svoje iv biti. Ako e
pravedni mi koji smo opravdani - biti ivi kroz veru, tada je jedan od prvih
vanih zadataka razumeti ta je vera. Elen Vajt pie u knjizi Patrijarsi i proroci:
Svaki pogrean korak koji uine deca Boija znak je nedostatka vere. (str.
657) To znai da vera ima presudnu vanost u savlaivanju i poslunosti.
Postoji i vrlo veliko nerazumevanje u vezi s tim ta je vera. Zato vera koja
nije nita vie od pozitivnog naina razmiljanja ve godinama mui hrianski
svet? Jedan od najveih dokaza prave vere lei u tome to je ona potpuno
spontana. To nije neto na emu mi radimo ili neto to mi proizvodimo. Ako
pravilno shvatimo samo ovu injenicu, to e nas sauvati od lane vere koja je
danas tako rasprostranjena. Vera se javlja kao prirodna posledica neeg
drugog. I mada je poslunost plod vere i sama vera je plod. Efescima 2,9
podsea nas da smo spaseni milou kroz veru i da to nije od nas. Ni milost nije
nae delo ni vera. I jedno i drugo su dar Boiji.
Bog dar vere u izvesnoj meri daruje svakoj osobi. Svako ko je roen na
ovom svetu i ima umnih sposobnosti primio je i izvesnu meru vere. (Rimljanima
12,3-Vaspitanje, str 226) Bog je svakome od nas dao dovoljno vere da bismo
neto zapoeli. Ali to nije vera koja spasava jer se svi nee spasiti. Da bismo
imali takvu veru, mi moramo imati vie od onoga to Bog prvobitno daje
svakome od nas.
Vera koja nas osposobljava da primimo Boje darove i sama je dar, od
kojeg je izvesna mera usaena u svako ljudsko bie. Ona raste kad se veba u
primanju Boje rei. Da bismo ojaali veru, moramo je esto dovoditi u dodir s
Reju. (Vaspitanje, str. 226)

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Neki smatraju da e ojaati veru ako primoraju sebe da veruju u neto

neobino ili dozvole da upadnu u nevolju a zatim pokuaju da veruju kako e im
Bog pomoi. Jaanje vere nije na primer ispisivanje eka bez pokria i zatim
ekanje u nadi da e Bog pronai nain da ga pokrije. To bi bila drskost. Ovo je,
istina, krajnji primer, ali se esto deava da nae takozvano jaanje vere, ili
istupanje u veri, zavrava unitavanjem naeg poverenja u Boga umesto
njegovim uvrivanjem. Iako Bog ima na hiljade naina da odgovori na nae
potrebe, moe biti da nain na koji mi oekujemo da On deluje nije nijedan od
njih! Svaki put kad pokuavamo da uveamo svoju veru borei se da nateramo
sebe da verujemo kako e se neto dogoditi, mi u sutini uopte ne jaamo
svoju veru. To se postie u dodiru sa Reju Boijom. Tako dakle vera biva od
propovedanja, a propovedanje Reju Boijom. (Rimljanima 10,17)
Kad dolazimo u dodir sa Boijom Reju mi dolazimo u dodir sa osobom Isusom Hristom. Dok saznajemo sve vie o Njemu, poinjemo da jaamo
spasonosnu vezu sa Njim. Stvarna vera ili poverenje javlja se kroz tu vezu. Ona
ne moe da postoji bez te veze. Vera je poverenje u nekoga. U trenutku kad se
razvija vera moraju da postoje dve osobe. Ne moe postojati vera ako postoji
samo jedna strana. Vera je i zavisnost jedne osobe o drugoj. Kako se to postie?
Prvo morate imati nekog kome ete verovati i zatim ga morate upoznati. Samo
tada e vae poverenje biti prirodno i spontano. To je ono to mislimo kad
kaemo da je vera rezultat neeg drugog - ona je rezultat odnosa.
Vera je poverenje u Boga (Vaspitanje, str. 226) Kako se razvija takav
odnos? Razgovorom. Kako moemo razgovarati sa Bogom? Kroz svoju Re On
govori nama, a kroz molitvu mi govorimo Njemu. Kad zajedno sa Njim idemo,
moemo da obavljamo hrianski posao i slubu Njemu. Na taj jednostavan
nain ostvaruje se zajednitvo, a kad Ga upoznamo, imaemo poverenja u
Njega i prirodno i spontano verovati u Njega.
Nauili smo dakle da vera nikad nije neto na emu mi radimo. Mi svoje
napore moramo uloiti u uspostavljanje veze sa Isusom, pa e nae druenje u
kome je naa panja usmerena na Njega proizvesti poverenje i veru u Njega.
Razmislite za trenutak kako ste u poetku prihvatili Isusa kao svog
Spasitelja. Kroz Njegovu re koju ste ili sami itali ili sluali neije
svedoanstvo, otkrili ste trag Njegove ljubavi. Samo ste tek neto malo saznali
o Njemu kao linosti, shvatili ste kako vas On prihvata, kako vam prata i isti
od svake nepravde.
Sluajui propovedanje Rei, ili itajui je nasamo, poeli ste da se
upoznajete sa Njim. Zatim ste se odazvali govorei mu o sebi kroz molitvu.
Razgovarajui s Njim priznali ste Mu svoju potrebu za Njegovim besplatnim
darom spasenja, za Njegovom milou. Na kraju ste prihvatili Njegovu ponudu
spasenja, i On vam je oprostio i opravdao vas. Ono to ste prvo uinili kad ste
iskusili mir izmirenja sa Bogom bilo je da ste nekom kazali tu radosnu vest.
Da li ste ikad uli o nekom ko je postao Boje dete a da nije znao nita o
Njemu, da Mu nita nije govorio i da posle toga nikom nita nije rekao o svom
iskustvu? To je nemogue!

10

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

U Koloanima 2,6 stoji: Kako dakle primiste Hrista Isusa Gospoda onako
ivite u njemu. Mi ivimo hrianskim ivotom na isti nain na koji smo ga
otpoeli. PRAVEDNIK E OD VERE IV BITI. Ne morate ulagati napore i
mukotrpan trud da biste bili opravdani, ili da biste dobili veru. Umesto toga,
usmerite sve svoje pokuaje na izgraivanje odnosa poverenja sa Isusom
Hristom, i On e vam dati veru i pravednost kao svoje besplatne darove.
U vreme pred drugi Hristov dolazak poslednji veliki sukob nee se voditi oko
toga da li je Isus umro za nae grehe ili ne, da li On ima mo da nam oprosti ili
ne, da li je Njegova rtva dovoljna da pokrije nau krivicu ili ne, ve oko pitanja
poslunosti ili neposlunosti. Ceo svet morae da se suoi sa tim. (enja
vekova, str. 657)
Dugo smo kao crkva naglaavali svoju potrebu za poslunou gledajui u
tome svoj najvaniji zadatak. Ali smo zato proizvodili utisak da se poslunost
javlja tek kao rezultat naeg veoma napornog truda. Verovali smo da Bog
pomae onima koji pomau sami sebi. Nae odluke, zaveti i obeanja inili su
nam se beskrajnim dok smo stalno pokuavali, padali i opet pokuavali. A sve
to vreme Isus je strpljivo ekao, rairenih ruku i govorio: Hodite k meni svi koji
ste umorni i natovareni i ja u vas odmoriti. (Matej 11.28)

2. Poslunost moe nastati samo verom

zbog ljudske prirode
Biblija sadri mnotvo tekstova koji govore o stanju oveka posle pada u
greh. Rimljanima 5,12 kae da kroz jednog oveka doe na svet greh, i kroz
greh smrt, i tako smrt ue u sve ljude, jer svi sagreie. Jer kao to
neposluanjem jednoga oveka postae mnogi greni, tako e i posluanjem
jednoga biti mnogi pravedni. (stih 19) Biblija iznosi istinitu tvrdnju da smo svi
sagreili.
Za razliku od Hrista, mi smo svi grenici zato to smo roeni u grenom
svetu i nije vano da li smo greili ili ne. Mi smo greni. U knjizi Put Hristu
stoji da su naa srca zla i mi ih ne moemo promeniti (SC, 18) To je stanje u
kome se nalazi svako ljudsko bie koje dolazi na na svet.
Ni jednoga nema pravedna. (Rimljanima 3,10) Nema ga ko ini dobro,
nema ni jednog celog. (stih 12) SVAKA JE NEPRAVDA GREH Zapisano je u 1.
Jovanovoj 5,17, a u istoj poslanici 1,8 stoji da ako reemo da greha nemamo,
sebe varamo.
Efescima 2,3 otkriva nam da smo roena deca gneva. Prema Rimljanima
7,18 nita dobro ne ivi u naem telu. A Rimljanima 8,7 jasno kae da je
Telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu, jer se ne pokorava zakonu Bojemu
niti moe.

11

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Lista tekstova bila bi prilino duga. Ali samo jedan deo Svetog Pisma jasno
dokazuje da smo mi greni po prirodi - to je tree poglavlje Jovanovog
evanelja.
Nikodim, intelektualac, posetio je Isusa nou. Gospodaru, ti si veliki
uitelj, poeo je. Ja sam sam lan Sinedriona pa elim da malo popriamo.
Zato ne bismo razgovarali o nekoliko intelektualnih pojedinosti? Isus ga je
pogledao pravo u oi. Nikodime, potrebno ti je da se nanovo rodi.
Nikodim je pokuao da promeni temu i Isus mu je dozvolio da kae sve to
je eleo. Ali kad god bi predahnuo da uzme vazduh, Uitelj bi ponovio: Ti
mora nanovo da se rodi. Isus je neprekidno podseao ovog jevrejskog vou
da ako se ovek nanovo ne rodi ne moe videti carstva Bojega. Ako niko ne
moe ui u Boje carstvo ukoliko ne doivi novoroenje, tada neto sigurno nije
u redu sa naim prvim roenjem. Nae greno stanje rezultat je injenice da
smo roeni u svetu koji se pobunio protiv Boga. To je vrlo jednostavno. Neki to
ne mogu da shvate. Kako to misli, pitaju, eli li rei da je neto greno u
naim genima i hromozomima? Ne, mislim da za takvu ideju nema dokaza.
ta je onda uroeni greh? Pod ovim ne podrazumevam isto to i Avgustin.
Njegovu zamisao bilo bi bolje nazvati krivicom. Ja bih radije prihvatio shvatanje
slino onom iz augsburke konfesije. Mi se raamo odvojeni od Boga i takvi
bismo zauvek ostali u beznadenom stanju da nije bilo krsta. Ali zahvaljujui
Golgoti mi ne moramo ostati u takvom stanju. Bog svakome od nas daje
mogunost da se nanovo rodimo.
Prvi simptom roenja u odvojenosti od Boga jeste okrenutost samom sebi.
Da li vam je moda nekad dok ste posmatrali novoroenu bebu bilo teko da o
njoj mislite kao o greniku. Pokuajte da se zapitate je li ona okrenuta sebi. Ona
ne uvaava to to je majka tek stigla kui iz bolnice i to se jo ne osea dobro.
Ne uzbuuje se to je nou dva sata - ona eli da jede, da joj se promene
pelene ili da je neko zabavlja, ona to hoe - i to odmah! Svi se mi raamo
okrenuti sebi i bez Hrista takvi i ostajemo. Dok odrastemo, nauimo samo kako
da to u izvesnoj meri prikrijemo. A iz te okrenutosti prema sebi proizilazi ono
to mi zovemo gresima.
U toku ivota, za razliku od Hrista, mi ostajemo greni po prirodi, bez obzira
da li inimo neto ravo ili ne.
Nijedan od apostola i proroka nije za sebe tvrdio da je bez greha. Ljudi koji
su se svojim ivotom najvie pribliili Bogu i koji bi radije rtvovali svoj ivot
nego to bi svesno uinili zlo priznavali su grenost svoje prirode. (AA, 561)
Kad je apostol Pavle rekao: Ja sam prvi meu grenicama, on time nije
mislio: Ja sve vreme inim zla dela i stalno greim, jer isto tako kae:
Hoemo li ostati u grehu da se blagodat umnoi? Boe sauvaj, jer koji
umresmo grehu kako emo jo iveti u njemu? (Rimljanima 6,1.2) Ali on je
priznao grenost svoje prirode. On je potvrdio da pravednost u njegovom ivotu
potie od Hrista koji ivi u njemu (Galatima 2,20), a ne od njega samog.
Setimo se da biti roen sa grenom prirodom ne znai biti neminovno
izgubljen. Iako na svet dolazimo okrenuti sebi i odvojeni od Boga, On nas nikad

12

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

ne smatra odgovornima za to. Da li ste ve uli miljenje starijih ena da e

bebe biti spasene ili izgubljene prema zaslugama njihovih roditelja? Bog nas
nikada ne osuuje zato to smo se rodili na pobunjenoj planeti. Praroditeljski
greh ne znai i praroditeljsku krivicu. (Jovan, 9, 41; 15, 22-24; Jakov 4,17) Ako
su naa srca zla, sebina i ako ih mi ne moemo promeniti, ako takva ostanu
sve do Hristovog dolaska, kako emo moi onda da budemo posluni? Isus se
zapitao: E da li se bere s trna groe, ili s ika smokve? Tako svako drvo
dobro rodove dobre raa, a zlo drvo rodove zle raa. (Matej 7,16-18) Mogu li
dakle ljudi greni od roenja nekad doneti dobre rodove. Da li je poslunost
mogua? U Isaija 61,3 nalazimo odgovor: Da uinim alosnima u Sionu i dam
im nakit mesto pepela, ulje radosti mesto alosti, odelo za pohvalu mesto duha
tunoga, da se prozovu hrastovi pravde, sad Gospodnji za slavu njegovu.
Ljudi greni po prirodi moraju doiveti neku vrstu uda - posredstvom
mone Boje sile - koje e ih uiniti hrastovima pravde. On e ih osposobiti da
donose dobar rod - dobra dela kojima e se Bog proslaviti.
Mi to udo nazivamo obraanjem ili novoroenjem. To udo je natprirodno
delovanje Svetog Duha (Jovan 3,5) koje dovodi do promene u naem stavu
prema Bogu. Pre obraenja jedna osoba se ne zanima za duhovne teme. Ona
ne nalazi radost u zajednici sa Bogom. Ali posle obraenja privlai je sve ono
to je u vezi sa Bogom (Rimljanima 8,7; Jezekilj 36,26.27) Obraenje budi novu
sposobnost da se Bog upoznaje i voli, sposobnost koju ranije uopte nismo
imali (1. Korinanima 2,14). Poetak duhovnog ivota vodi dragovoljnoj
poslunosti Boijim zahtevima. Meutim takvo donoenje plodova na slavu
Bogu ne dogaa se preko noi (Marko 4,28). Obraenjem tek poinje na
duhovni rast kao to klijanjem semena otpoinje fiziki rast. Prema knjizi Put
Hristu (SC, 18) novo srce vodi novom ivotu! Iako Sveti Duh daruje novo srce
odmah, novi ivot javlja se u postepenom rastu. Ako me ljubite, draete moje
zapovesti. (Jovan 14,13)
Ja mogu da mislim kako mi je Isus svojom smru na krstu obezbedio
pomirenje sa Bogom koje ja verom prihvatam, ali da kad je u pitanju ivljenje
hrianskim ivotom, smatram kako treba naporno da se trudim, znojim i borim
zato to je to u najveoj meri moja dunost. Meutim sve emu se mogu nadati
kao rezultatu u takvom sluaju jeste nesavrena poslunost, jer e svaki napor
bez Hrista proizvesti samo prljavu haljinu.
S druge strane, jo mogu verovati da je Hristos zauzeo moje mesto na krstu
i omoguio mi da se pomirim sa Bogom. Kad se radi o hrianskom ivotu, ja
shvatam da ne mogu da spasem sebe vie od onog to je ve uraeno na
Golgoti. Sve to morao je tamo da uradi isto tako Isus. On moe da donese
poslunost i pravednost, to ja ne mogu. Poslunost se javlja samo verom,
poverenjem u Njegovu mo.
eleo bih da naglasim injenicu da je novi ivot koji proistie iz obraenja
celovit proces. Mnogi mladi doiveli su obraenje, predali svoje ivote Bogu i
bili u tome iskreni. Sedmicu dana kasnije otkrili su jednog jutra da jo u svom
ivotu imaju problema i propusta da bi zatim zakljuili da oni u stvari i nisu bili

13

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

obraeni. Diui ruke od svega oni ekaju sledeu sedmicu molitve, sedmicu
propovedi ili neki drugi poziv sa propovedaonice. Ali to nije potrebno, jer je sam
Isus propovedao o rastu. Izgubljeni sin obratio se u svinjcu, okrenuo se i pourio
kui svog oca. Nastupila je velika promena u njegovom stavu prema ocu, jer je
sada imao novu sposobnost da ceni njegovu ljubav. Ali odmah posle obraenja
on je jo bio meu svinjama, samo je gledao u suprotnom pravcu. Tek mu je
predstojao dug put povratka oevoj kui.
Osoba koja se nanovo rodila nee zadrati taj novi ivot ako ne uspostavi
vezu sa Bogom. Novoroena beba, u fizikom smislu, nee brzo porasti, ili ak
zadrati iskru ivota koju ima, ako ne jede, die ili veba. Ako jedna beba u
hrianskom ivotu ne prouava za sebe lino Boju re, ako kod nje nema line
molitve i svakodnevnog posveivanja Bogu, ako ne ispunjava svoju tenju da i
drugima govori o Isusu, ona nee napredovati u hrianskom rastu. Umesto
toga izgubie ivot koji ve ima i nee ostati obraena. Duhovni ivot ne sastoji
se samo od duhovnog roenja, ma kako ono bilo vano. I to e se bezakonje
umnoiti, ohladnjee ljubav mnogih. Ali koji pretrpi do kraja blago njemu.
(Matej 24,12.13) Tako temelj duhovnog ivota lei u neprekidnoj zajednici sa
Isusom Hristom. Da biste je odrali, vi morate iz dana u dan biti u vezi s Njim.
Grean ovek moe nai nadu i pravednost samo u Bogu. Nijedno ljudsko bie
ne moe biti pravedno bez vere u Boga i bez odravanja ive veze s Njim. (TM,
367)
Neki od nas misle da je posveenje rezervisano za ljude sa artritisom i
sedom kosom koji se blie svom kraju. Ali ne. Ono je u stvari pravi temelj
duhovnog ivota i rasta.
Poto smo mi po prirodi greni - roeni greni - mi nikad neemo biti u
stanju da sami od sebe budemo posluni. Sva naa pravda je kao neista
haljina. (Isaija 64,6) Zapazite da se ovde govori o naoj pravednosti. Naa
pravednost bez Hrista ne vredi vie od prljave haljine.
Ako elimo da raamo dobar rod, ako elimo da ostvarimo pravu
pravednost, moramo je crpiti iz nekog drugog izvora. Gospod je naa pravda.
(Jeremija 23,6) On je jedini izvor istinske pravednosti koju mi primamo. A
mogue je svakako da Hristos boravi u naim srcima verom (Efescima 3,17).
Hristos e iveti u nama (Galatima 2,20). A onda, delujui u nama i kroz nas
silom Duha Svetoga, On e stvarati pravednost, i to stvarnu pravednost. Neko
e se u udu moda zapitati: Da li Hristos ivi u meni? To je panteizam! Oni
znaju da panteizam nije bio cenjen u adventistikoj istoriji. Panteizam tvrdi da
je Bog u listu, cvetu, kamenu. Ali Hristov ivot u nama nije panteizam - to je
ispravna biblijska istina.
Ovo nas navodi na pitanje: Ako e Hristos iveti u nama, da li e On iveti
nesavrenim ivotom? Da li e ono to Sveti Duh ini u naem ivotu biti
nesavreno ili nedovoljno? Ako je istina da ja vie ne ivim nego ivi u meni
Hristos, da li e Hristos moi da bude posluan umesto mene? I ako Sveti Duh
eli da ivi u naim srcima, da li je mogue da e nam On doneti poslunost?
Naravno da jeste.

14

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

S jedne strane jeste, zato to mogu misliti da mi je Isus svojom smru na

krstu obezbedio pomirenje sa Bogom i da sve to mogu da prihvatim verom. Ali
kad je u pitanju ivljenje hrianskim ivotom, mogu da smatram kako treba
naporno da radim, da se znojim i borim zato to je to u najveoj meri moja
dunost. Meutim sve emu se onda mogu nadati kao rezultatu jeste
nesavrena poslunost, jer e svaki napor bez Hrista proizvesti samo prljavu
haljinu.
S druge strane, jo mogu verovati da je Hristos zauzeo moje mesto na krstu
i omoguio mi da se pomirim sa Bogom. Kad se radi o hrianskom ivotu, ja
shvatam da ne mogu da spasem sebe vie od onog to je ve jednom uraeno
na Golgoti. Sve to morao je da uradi isto tako Isus. On moe da donese
poslunost i pravednost, to ja ne mogu. Poslunost se javlja samo verom,
poverenjem u Njegovu mo.
Uloite svoje napore tamo gde e se oni isplatiti. Prestanite sa pokuajima
da pobedite greh i sotonu svojim sopstvenim snagama. Tako ete samo zadobiti
voruge i uljeve. Umesto toga, borite se u borbi vere!
Usresredite se na odnos poverenja u Isusa. Dok Ga budemo prihvatili i
druili se sa Njim iz dana u dan, On e nas obnavljati tako da emo biti hrastovi
pravde zasaeni u Gospodu. Plodovi Duha, plodovi pravde i poslunosti
prirodno e se razviti u naem ivotu.
U toku duhovnog rastenja On e nam oprostiti kad padnemo i pogreimo
zbog svoje duhovne nezrelosti.
Ako ko sagrei imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika. (1.
Jovanova 2,1)
Govorei o oprotenju, Isus je rekao da treba da opratamo sedam puta
sedamdeset. A zatim je dodao: Ako ti sagrei brat tvoj i sedam puta na dan
doe k tebi i ree: kajem se, oprosti mu. (Luka 17,3.4) Tako Otac oprata. ak
i ako padnem i sagreim sedam puta na dan, Bog e mi svaki put oprostiti.
O, kau neki, to bi znailo da imamo pravo da greimo. U Luka 7,43
stoji da onaj kome je mnogo oproteno ima veliku ljubav, a u Jovan 14,15 da
emo ako ljubimo Boga drati Njegove zapovesti. To znai da onaj kome je
mnogo oproteno ima veliku ljubav, a zbog velike ljubavi i veliku poslunost.
Bog nas voli i prima dok rastemo u Njemu. Dok Ga svakodnevno traimo da
bismo se druili sa Njim i odrali tu zajednicu, mi Mu dozvoljavamo da obavlja
svoje delo u naem ivotu.

15

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Bez mene ne moete

initi nita."
(Jovan 15,5)
3. Poslunost moe nastati samo verom
zbog prirode predanja
Jednom sam posle evangelizacije poao napred da bih razgovarao sa
stareinom H.M.S. Riardsom. eleo bih jednom prilikom da razgovaram sa
vama o opravdanju verom, rekao sam. To je jedino koje postoji! odgovorio
je. Velika je to istina. Zbog ljudske prirode jedina naa stvarna pravednost
dolazi od Isusa. Nema nikakve druge pravednosti osim Njegove. Odvojeni od
Boga, mi smo egocentrini i takvi emo uvek biti. Ako ste danas okrenuti Bogu,
ali ve sutra odluite da ivite odvojeni od Njega, vraate se ponovo u stanje
svoje egocentrinosti. Egocentrini ljudi su greni bez obzira da li su ikad inili
neka naizgled rava dela ili ne. Oni ne mogu biti posluni.
Mnogi ljudi prihvatili su stav da je neophodno poeti verom da je Isus na
Spasitelj. Ali zatim pokuavaju da ive hrianskim ivotom verom uz dodatak
jo neega. eleo bih da jasno i nedvosmisleno istaknem da e pravednik iveti
samo verom isto onako kao to verom dolazi Bogu. Nema razlike u tome kako
dolazimo Bogu i kako ostajemo u Njemu. I jedno i drugo odvija se verom. Kako
dakle primiste Hrista Isusa Gospoda, onako ivite u Njemu. (Koloanima 2,6)
Kako da ostanem u Hristu? postavlja se pitanje u knjizi Put Hristu Na isti
nain na koji ste ga u poetku primili. (SC, 69) Svaki pogrean korak koji
uine Boja deca znak je nedostatka vere. (PP, 657)
Ako svaki pogrean korak nastaje zbog nedostatka vere, tu postoje i uzrok i
posledice. Da li mi svoju panju usmeravamo na svoje neuspehe ili na
izgraivanje odnosa poverenja? To je oigledno, zar ne? Ako se u borbi vere
borite svom snagom svoje volje, vi ete pobediti. (5T, 513) Ako se svom
snagom svoje volje borim u borbi vere, ne ostaje mi nita za borbu sa grehom i
sotonom.
Mnogi od nas provode svoj hrianski ivot prihvatajui teoriju da je
svakome potreban Bog, ali misle da moramo usmeriti svoju energiju i trud na
uporne pokuaje da inimo ono to je dobro. I upravo to uzrok je naeg poraza.

16

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Jedan od glavnih razloga to se poslunost javlja samo kroz veru vidi se u

samoj prirodi predanja. Istina o predanju zasniva se na injenici da ako smo
grenici i ako ne moemo uiniti ni jedno delo prave poslunosti bez Boga, tada
je jedino to moemo uiniti za svoju poslunost da se odreknemo sebe.
Moramo potpuno odbaciti misao da mi moemo ostvariti ita od onoga to
predstavlja pravu poslunost. Ovde se suoavamo sa brojnim pogrekama u
shvatanju predanja, te rei koja se tako esto uje u hrianskim krugovima.
Najblie objanjenje koje nalazimo za re predanje moemo itati u
poslednjih nekoliko stihova Poslanice Rimljanima u devetom poglavlju.
Poinjemo stihom 30: ta emo dakle rei? Da neznaboci koji ne traie
pravde, dokuie pravdu, ali pravdu od vere. A Izrailj traei zakon pravde ne
dokui zakona pravde...; Jer se spotakoe na kamen spoticanja. Stih 33.
objanjava da je kamen spoticanja Isus.
Brao, elja je mojega srca i molitva Bogu za spasenje Izrailja, nastavlja
Pavle, Jer im svedoim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu.
(Rimljanima 10,1.2)
Oni neto nisu poznavali. ta je to? Jer ne poznajui pravde Boje i
gledajui da svoju pravdu utvrde, ne pokoravaju se pravdi Bojoj. Jer je Hristos
svretak zakona: koji ga god veruje opravdan je. (stihovi 3. i 4)
Neki se pitaju da li se pravda o kojoj govori ovaj tekst odnosi na uraunatu
ili na datu pravdu. Svejedno je! Ve smo zapazili da pravednost ne moe nikad
postojati mimo Isusa. Zato nije vano da li je to uraunata ili data pravda.
Osoba koja se spotie a ne poznaje ni jednu ni drugu pravdu uvek pokuava da
stvori svoju sopstvenu pravednost.
Sinonim za re predanje jeste re pokornost. Zapazite da je problem onih o
kojima Pavle govori to to nisu pokorili SAMI SEBE. On ne kae da oni nisu
predali ili pokorili svoje grehe, svoje loe navike, ili svoje mane. Oni nisu pokorili
SAMI SEBE. Postoji velika razlika izmeu pokoravanja mana i pokoravanja SVOG
JA. Moete naii na ljude jake volje koji su uvereni da puenje izaziva rak plua.
I oni odgovaraju na poziv da se odreknu puenja. Odluna osoba moe odbaciti
puenje, pie ili ples i postati dobar vernik Crkve. Ali ako ona to uini bez
Hrista, kome e pripasti zasluga za to? Njenom ja, a ako ja moe da uini
takvo dobro delo, ovek koji ga je postigao moe tada jako da se udalji od
predanja tog svog ja. Ali i najjae osobe mogu ostvariti samo spoljanju
poslunost, a ona ne vredi, jer ISTINSKA poslunost dolazi iz srca. (enja
vekova, str. 574)
Tako osoba jake volje moe iskoristiti predanje mana ili neeg drugog kao
bekstvo od predanja sebe. Ali pravo predanje ukljuuje predanje sebe i ovek
mora shvatiti da on ne moe sam napustiti svoje navike ili poroke. On e moda
biti u stanju da prekine sa spoljanjim zlim postupcima, ali e iznutra ostati isti.
Samo Bog moe reiti problem greha u srcu.
ovek nikada sam ne izbacuje greh iz svog ivota. Greh izlazi kad Isus ue
unutra. I kad god neko pokua da izbaci greh sopstvenim trudom i snagom
volje, zavrie u jo teem stanju od onog u kojem je bio na poetku.

17

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Tinejder koji se odrekao rok muzike moda se nee vratiti toj muzici, ali e
moda pronai neto drugo. Ili e se moda predati ponosu zbog svojih uspeha,
a ponos je najgori od svih greha.
Zato pitanje predanja ne moemo nikad usmeriti na odbacivanje greha.
Predanje je odricanje od sebe i prihvatanje Isusovih rei iz Jovan 15,5: Bez
mene ne moete initi nita. To ne znai da smo mi bespomoni u
pojedinostima za koje smo svi dobili od Boga sposobnosti da ih obavljamo dokle
god On odrava na ivot. Bez Isusa mi jo moemo izbaciti smee, zaraditi
mnogo novca, ili nauiti da skijamo po vodi. Bez Boga mi moemo biti uspeni
u svom zvanju, kositi svoj travnjak ili ak psovati Boga. Zbog svoje ljubavi i
potovanja slobodne volje linosti, On odrava u ivotu i one koji Ga psuju. Ali
bez Boga niko ne moe donositi rodove pravde. Ni najjaa osoba na svetu ne
moe pokazati pravu poslunost prema Bogu. O tome jasno govori 15. poglavlje
Jovanovog jevanelja.
Ako mislimo da je poslunost vana i ako e poslunost ili neposlunost biti
konano pitanje o kome e odluivati sav svet, tada mogu da uradim samo
jedno u vezi sa poslunou, a to je da se odreknem sebe.
Meutim to e se dogoditi samo verom i poverenjem u Onoga koji ima silu
da stvori pravu pravednost.
Nijednog trenutka mi ne moemo biti bez greha svojom silom. Svakog
trenutka zavisimo od Boga. Hristos je iveo ivotom savrene poslunosti
Bojem Zakonu i tako ostavio primer svakom ljudskom biu. ivotom kojim je
On iveo na ovom svetu i mi moemo iveti Njegovom silom i uz Njegovo
vostvo. Spasitelj je uzeo ljudsku prirodu i iveo bezgrenim ivotom kako se
ljudi ne bi plaili da zbog slabosti ljudske prirode nee moi da pobede. Hristos
je doao da bi nas uinio sudeonicima u Boanskoj prirodi i Njegov ivot
pokazao je da ljudsko udrueno sa boanskim ne ini greh. (MH 180) Ovde
neki ljudi postaju uzbueni, pa ako ste i vi takvi, dobrodoli u drutvo. Moj
najvei neprijatelj jeste onaj koga gledam dok se brijem svakog jutra. Ja
shvatam kako sam malo napredovao i kako mi je mnogo potrebna mo koju
Isus nudi. Ali u tome i jeste problem, jer dok sazrevamo i borimo se u svom
hrianskom ivotu jo ne shvatamo kako da stalno zavisimo od Hristove sile.
Da li elite da prihvatite Isusovu silu za poslunost? Evo kako ona deluje.
Zajednica sa Bogom zasnovana na svakodnevnoj zajednici s Njime
dovodi do vere. Vera donosi rodove Duha. A rodovi Duha vode poslunosti.
A sve proizilazi iz linog odnosa druenja sa Isusom. On je na najvei primer u
takvom ivotu zato to je zajednica koju je On imao sa svojim Ocem ista
zajednica koju i mi moemo imati. Isus je iveo na ovom svetu u zavisnosti od
sile koja je dolazila izvan Njega, a ne od svoje sopstvene sile. On nas zato
poziva da Ga sledimo. Zbog toga to prava poslunost proizilazi samo iz odnosa
poverenja u Isusa, mi sve svoje dobrovoljne napore da ivimo hrianskim
ivotom usmeravamo na odravanje tog odnosa. A iz iskustva znamo da je
potreban ogroman napor da bi se on uspostavio i da bi se odrao u
svakodnevnom linom ivotu sa Bogom. Zato ga Pavle naziva borbom.

18

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Isus zanimljivim reima govori o predanju u svojoj propovedi na Gori: A ako

te oko tvoje desno sablanjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer ti je bolje... I ako
te desna ruka tvoja sablanjava, odseci je i baci od sebe: jer ti je bolje... (Matej
5,29.30) ta Isus ovde kae? Zahvalan sam za objanjenje koje postoji u knjizi
Misli s Gore blagoslova, na str. 82: Greh se slui naom voljom da bi nas
zadrao u svojoj vlasti. Potinjavanje volje prikazano je vaenjem oka ili
odsecanjem ruke.
Neko e rei: Ako trebam da pokorim svoju volju, to znai da u kroz ivot
ii osujeen i osakaen. Neke jako uzbuuje ova misao. Ali ba u tome sastoji
se predanje - u predanju nae volje. Ljudi koji su mnogo postigli, sposobni ljudi,
sjajni ljudi od akcije smatrae ovo vrlo zbunjujuim, i ak e se naljutiti. Ali
predanje znai pokoravanje nae moi izbora Bogu. Knjiga Put Hristu na 47.
strani originala definie volju kao sposobnost odluivanja. Ako itate ovu
stranicu, zamenjujui svaki put sposobnost odluivanja reju volja, doi ete
do istog zakljuka.
Ali onda ja neu odluivati Ako me Bog poziva da Mu predam svoju
sposobnost odluivanja tada mogu da ostavim po strani pitanje da li u Mu biti
jednak, zar ne? U stvarnosti to predanje nam nita ne uskrauje. Ono nam
donosi najveu slobodu. U sledeem poglavlju govoriemo o tome ta znai biti
pod Bojom kontrolom. Za sada je potrebno da shvatimo da je poslunost
mogua samo verom, jer nas Bog poziva da se odreknemo sebe i da
svoju sposobnost odluivanja predamo Njemu.
Mi moramo upotrebiti svoju mo odluivanja da bismo je predali! Kako to
moe biti? Bog nas poziva da predamo svoju sposobnost odluivanja u
pogledu svega osim u pogledu odravanja zajednice sa Njim. Uvek
zadravamo slobodu da biramo hoemo li nastaviti zajednicu s Njim ili ne - mi
nikada ne gubimo svoju sposobnost da o tome odluujemo. Ali moramo
predati svoju sposobnost odluivanja u pogledu borbe sa grehom i sotonom.
Pretpostavimo da elite da se odreknete puenja. Gospod vam kae da e
On ostvariti potpunu promenu u vaem ivotu ako Mu predate svoju sposobnost
odluivanja o svemu osim o zajednici sa Njim. Ako zatim ujete odlui da ne
pui, ta ete uiniti? Da li ete izvojevati pobedu svojom odlukom da ne
puite? Ne. Umesto toga predajte svoju mo odluivanja u pogledu puenja
Bogu. Zadrite je samo u pogledu vae vere. Dok tako inite, Isus dolazi i ivi
svojim ivotom u vama elei i inei u vama ono to Mu je ugodno.
(Filibljanima 2,13).
Eto naina na koji je Pavle mogao rei: A ja vie ne ivim nego ivi u meni
Hristos. To je ono to je naroito zanimljivo u vezi sa istinom o predanju. Ono
je dostupno i najslabijoj osobi na svetu. Nije neophodno da budete jaki da biste
mogli da se predate. Ako religija Isusa Hrista ne moe da pomogne
najslabijoj osobi na svetu, ona nije dobra.
Suvie dugo hrianska religija ispunjavala je potrebe poklonika volje.
Nastojali smo da u Crkvu prihvatimo ljude jake volje. Ali kad god nedovoljno
naglaavamo da je Isus naa jedina nada i naa jedina sila za poslunost,

19

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

zavriemo samo spasenjem po sistemu uradi sam. Jaki ljudi smatraju da oni
to mogu postii sami, jer uspevaju u nekim promenama svog ponaanja. Oni
dolaze u Crkvu, ali postaju uznemireni kad uju o predavanju volje i o
pokoravanju sebe Isusu. Kad uvide da ne postoji nikakav nain da utkaju sebe
u to delo, odbacuju ponueno spasenje. (enja vekova, str. 227)
Hiljade ljudi danas e prihvatiti religiju, ukljuujui i hrianstvo, ili ak
adventizam - ako otkriju neki nain da i sebe ukljue, ako nau neki nain da
zarade i zaslue bar najmanji deo svog spasenja. Kad otkrijemo da ne moemo
uiniti nita osim da u poniznosti padnemo pred Isusove noge i priznamo da mi
ne moemo nita uiniti, tada to postaje preteak krst. Ali krst je sutina
predanja, ono oko ega sve krui. On ukljuuje potpuno predavanje sebe.
Neki esto citiraju deo iz prve knjige Odabranih poruka (1 SM, 382) Kad
nam je poslunost prema Bogu u srcu i kad usmeravamo svoje napore ka tom
cilju, Isus prihvata to nastojanje i napor kao ovekovu najbolju slubu,
nadoknaujui nedostatke svojim sopstvenim boanskim zaslugama.
Najee se to tumai ovako. Kad nam je u srcu stalna elja da budemo
posluni Bogu, da inimo to je dobro, ak i ako nikad ne uspevamo, u tome,
On nadoknauje nae nedostatke.
Ali ako itamo itavo poglavlje i sagledavamo celokupnost teksta, otkriemo
da neto drugo odnosi prevagu: Kad nam je poslunost prema Bogu u srcu, i
kad nam je u srcu da posluamo Boga uspostavljajui zajednicu s Njim, kad
nam je u srcu da posluamo Boga otvarajui vrata na Njegovo kucanje, tada On
nadoknauje nae nedostatke. Ako nastojite da odvojite jedan miran kutak
dana koji otvara put za zajednicu s Njime tokom itavog dana, Bog e svojim
sopstvenim boanskim zaslugama nadoknaditi nedostatke koje osea hrianin
koji duhovno raste.
Najslabija osoba koja prestaje da pui, pije ili se odrie bilo ega drugog i
koja se u isto vreme plai da nema dovoljno odlunosti da otpone znaajnu
linu zajednicu sa Bogom ima nade da e se sresti sa Bogom na pola puta.
Kad se radi o mojim nastojanjima da pobedim puenje ili promenim svoj
karakter, On e uiniti sve to je potrebno. Ali kad se radi o traenju zajednice
vere, On e mi se pribliiti bez obzira da li sam jak ili slab. Verujem da ako
imam samo 10 posto snage volje da se pribliim Bogu u svakodnevnom
prouavanju Biblije, molitvi i linoj zajednici, On e mi dati preostalih 90 posto.
Ali da bi se to dogodilo ja moram uloiti svih svojih 10 posto. Ako imam 90
posto odlunosti i samodiscipline da nastavim da odvajam to vreme za Boga,
On e mi dati jo 10 posto, ali zato je potrebno svih mojih 90 posto.
Na kraju, eleo bih da vas podsetim na jednostavnu injenicu da hrianin
koji raste ne doivljava stalno predanje i zavisnost od Boje moi od svog
obraenja pa nadalje. Voleo bih kad bi ta zavisnost bila neprestana u ivotu
svih nas. Ako elimo da se suoimo sa injenicama ivota sa kojima ivimo,
moramo priznati da je kad Bog sadi drvo to u poetku samo mlada sadnica. Ako
sam ustanovio da jo nisam iskusio pravo predanje o kome smo ovde govorili,
ne moram da se obeshrabrim.

20

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Prvo, naa poslunost nije uslov da nas Bog prihvati. Bog obavija svoje ruke
oko nas zbog onog to JE Isus ve uinio. Kad smo odgovorili na ponueno
spasenje, On nas je potpuno prihvatio. Sve dok dolazimo k Njemu On nas prima
ovakve kakvi jesmo. Drugo, Bog uvek dozvoljava rastenje u hrianskom ivotu.
Ako vidim da nisam posluan onako kako je Isus bio, ne moram da se plaim.
Ali, molim vas, ne sniavajmo Njegov cilj, namere i zamisli za nas na nivo naih
sopstvenih mogunosti. To to jo nisam neto doiveo ne znai da je to i
nemogue.
Reenica sa 46. (u novom izdanju sa 53.) stranice knjige Put Hristu trebala
bi da stoji na poetnim stranicama svake Biblije: Ima onih koji su upoznali
Hristovu ljubav koja prata i koji zaista ele da budu Boja deca ali su svesni
nesavrenosti svog karaktera, grenosti svog ivota i zato su spremni da
posumnjaju u to da je Sveti Duh stvarno obnovio njihovo srce. Takvima bih
rekla: Ne povlaite se obuzeti oajanjem! Mi emo esto morati da se bacamo
pred Isusove noge i plaemo zbog svojih nedostataka i pogreaka, ali se ne
smemo obeshrabriti. ak i ako nas je neprijatelj nadvladao, Bog nas ne
odbacuje, ne zaboravlja i ne odbija! Ne! Hristos se nalazi s desne strane Bogu i
sam se zauzima za nas. Ljubljeni Jovan kae: ''Ovo vam piem da ne greite, i
ako ko sagrei imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika!'' (1.
Jovanova 2,1) Nemojte zaboraviti Hristove rei: ''Jer sam Otac ima ljubav k
vama!'' (Jovan 16,27) On ezne da vas vrati k sebi i vidi kako se Njegova istota
i svetost odraavaju na vama. I ako samo elite da se pokorite Njemu, On, koji
je zapoeo dobro delo u vama, nastavie ga sve do dana Isusa Hrista. Molite se
usrdnije, verujte potpunije! Kad budemo posumnjali u svoju snagu, oslonimo se
na silu svoga Otkupitelja, i tada emo proslavljati Onoga koji je zdravlje nae
due.
Takav je proces rastenja. Kad budemo posumnjali u svoju silu... To se ne
dogaa preko noi. Dok stalno idemo sve blie predanju, potpunom odricanju
od sebe i svojih sopstvenih moi, dok uimo da sumnjamo u sebe a da
verujemo Njemu, mi emo pobeivati, prirodno i spontano, zato to smo se
odrekli svojih sposobnosti i oslonili na Njega koji ivi svojim ivotom u nama.

21

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Poznaete istinu i
istina e vas izbaviti
(Jovan 8,32)

4. Poslunost moe nastati samo verom

zbog Bojeg upravljanja

Da li ste ikada dok ste pevali pesmu Hristu dajem srce svoje zapazili i
njene rei:
Hristu dajem srce svoje
I svoj ivot svaki dan,
Da ja uvek njemu sluim,
Zahvalan i radostan!
Hristu dajem sve,
Hristu dajem sve
Samo Tebi, Spase dragi,
Jer Ti ljubi me!
Hristu dajem sve to imam,
Svoje srce donosim!
Dajem sve na ovom svetu,
Samo da bih bio s njim!
Da li znate ta to znai potpuno se predati Bogu? Znate li ta znai osetiti
Njegovu potpunu kontrolu nad vama? Ili vas takva misao uznemirava? Od ega
se sastoji Njegova kontrola?
Ja smatram da mi imamo tri mogunosti u svom izboru: da budemo pod
Boijom kontrolom, pod kontrolom sotone, ili da se brinemo sami o sebi
upravljajui svojim ivotom. Mnogi, a naroito mladi, vole ovu misao o
upravljanju samih sobom. Kad osete uzbuenje poletanja iz gnezda, spremni su
da sve rade po svom izboru, da budu svoji ljudi. elja za upravljanjem nije
ograniena samo na mlade. Ta elja deo je ljudske prirode. Izgleda da je

22

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

zauujue kad otkrijemo da ne moemo upravljati sobom. Mi smo jednostavno

pod kontrolom jedne ili druge sile i to je sve. Sve to mi moemo uiniti jeste
da izaberemo koja e sila upravljati nama. Da nije bilo krsta, mi bismo
beznadeno ostali pod sotoninom kontrolom, bez ikakve druge mogunosti. Ali
Isus je na Golgoti zadobio za nas Boju ponudu jedne druge mogunosti, da
doemo pod Njegovu kontrolu. Biti pod sotoninim uticajem znai pasti u
najstranije ropstvo, dok izbor Bojeg vostva donosi najveu slobodu. Ali to je
jo uvek kontrola ili uprava nekog drugog. Pokuaemo sve da objasnimo do
kraja poglavlja, ali bih eleo da svoju panju usmerimo na Pavlove rei: Ne
znate li da kome dajete sebe za sluge u posluanje, sluge ste onoga koga
sluate, ili greha za smrt, ili posluanja za pravdu? Hvala dakle Bogu to bivi
robovi grehu posluaste od srca tu nauku kojoj se i predadoste. (Rimljanima
6,16.17)
Sotona je zaetnik sveg zla. Kad govorimo o robovanju grehu, mi u stvari
kaemo da smo robovi grehu. Biti sluga pravdi znai biti Isusov sluga. Pitanje
koje se ovde postavlja jeste da li sam ja rob sotone ili Isusov sluga? Nemamo
drugog izbora. Sam Isus je rekao da ne moemo sluiti dva gospodara; ili emo
sluiti jednog ili drugog.
Niti dajte udova svojih grehu za oruje nepravde; nego dajte sebe Bogu,
kao koji ste ivi iz mrtvih, i ude svoje Bogu za oruje pravde. (stih 13)
Jo odavno jedan od naih prvih pionira primetio je neto neobino o nama
kao instrumentima. Instrument je neto to koristi umetnik ili vojnik. Instrument
obavlja posao pod kontrolom onog koji njime upravlja. Sekira u rukama
etvorogodinjaka nee oboriti dinovsko drvo u umi. Ali iskusni drvosea
moe njome oboriti drvo. Ljudi koji ive bez Hrista nikad nee moi da dre
Zakon, ali kad ovek postane instrument u Hristovim rukama, poslunost je
mogua. Instrument je pasivna stvar, ali se mnogi boje rei PASIVAN: Kad
govorimo o predanju volje, obino niko s tim nema problema. Ali ako samo
spomenemo predavanje sposobnosti odluivanja, ljudi se namrte. Ipak knjiga
Put Hristu jasno kae da kad Bogu predamo svoju sposobnost odluivanja On
preuzima kontrolu nad nama. Kad se to dogodi, dolazi do potpune promene u
naem ivotu.
Seam se da sam kad god bih doao do 30. stranice knjige Put Hristu
govorio: O, opet to i prelazio na sledeu stranicu. Konano sam jednog dana
seo i pokuao da shvatim o emu se tu zapravo govori.
Mnogi pitaju: Kako se mogu sasvim predati Bogu? Vi to elite, ali ne
moete ostvariti svojom snagom, jer ste nemoni i slabi, sputani sumnjom i
navikama grenog ivota. Vaa obeanja i vae odluke zidaju se na pesku. Vi ne
moete zauzdati svoje misli, strasti i elje. Neispunjena obeanja i neodrani
zaveti pokolebali su poverenje u sopstvenu iskrenost. Vi ste se obeshrabrili i
mislite da vas Bog ne moe primiti. Nisam imao problema da razumem ovaj
deo. Kako me je pisac samo tako dobro poznavao? pitao sam se. Ali zatim stoji:
Pa ipak ne treba da oajavate. Najpre vam je potrebno da upoznate pravu mo
volje. U tom trenutku pomislio sam: U redu, to je moj problem. Meni je

23

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

potrebna snanija volja I sa tim stranim nerazumevanjem krenuo sam da jo

vie razvijam snagu svoje volje. Poeo sam da prisiljavam sebe da inim ono
to mi je bilo teko. Pokuavao sam da nateram sebe da ustanem u tri sata
ujutro samo da bih video da li ja to mogu. Pokuavao sam da otkrijem koliko
dugo mogu da trim, da se uzdravam slatkia i tako dalje. Mislio sam da sve to
vreme sve vie razvijam snagu volje.
Martin Luter imao je slian problem. Kad je shvatio da ne uspeva, pokuao
je da plati za svoje slabosti muei svoje telo, ibajui se do besvesti u
manastirskoj eliji. Na kraju ipak uvidite da ste nekako promaili cilj i vratite se
jo jednom na 30. stranicu.
Najpre vam je potrebno da upoznate pravu mo volje. I udno, ve nam
sledea reenica kae ta je snaga volje. To je glavna sila ovekove
linosti; ona je ta koja odluuje i bira. Dakle volja je sposobnost
odluivanja i biranja.
Pokuao sam da razvijem snagu volje, ono to nazivamo vrstinom - ali volja
je u stvari sposobnost izbora. Volja i snaga volje nisu jedno te isto. Mi obino
poistoveujemo snagu volje sa disciplinom, hrabrou i odlunou. Ali
snaga volje je neto drugo. To je naa sposobnost donoenja odluke.
Volja je sposobnost da izaberemo a snaga volje sposobnost da
ostvarimo ono to smo izabrali. To je glavna sila ovekove linosti; ona je
ta koja odluuje i bira. Sve zavisi od volje. Dopustite da zamenimo definiciju
volje iz knjige Put Hristu: Sve zavisi od sile koja odluuje i bira. Zato sigurno
postoji pravilno i pogreno delovanje moi odluivanja i biranja. Bog je dao
oveku sposobnost i mogunost da sam bira; od nas zavisi da li emo je
iskoristiti kako treba. Istina, mi ne moemo promeniti svoje srce, ne moemo
svojom snagom ljubiti Boga; ali od nae slobodne volje zavisi da li emo Mu
sluiti.
Sada tipini legalista, koji ne razume opravdanje verom, odmah poinje da
primenjuje svoju sopstvenu definiciju slobodne volje. On odluuje da e se
odrei puenja, pia, rok muzike i svojih ravih navika. A avo sedi i smeje se
jer zna da emo, kad pokuavamo da greh pobedimo svojom silom na kraju
dobiti samo uljeve. Jedno od prvih iskuenja sa kojim se neko suoava kad
odlui da postane hrianin jeste pokuaj da bude dobar. Pravednost nipoto
nije neto to mi moramo odluiti da traimo. To je pratei proizvod poznavanja
Isusa koji nastaje Njegovim prihvatanjem.
Nama nije reeno da mi moemo odabrati da promenimo svoje rave
navike ve da moemo odabrati da Mu sluimo. Re sluiti upuuje na re
SLUGA. Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u posluanje, sluge ste
onoga koga sluate, ili greha za smrt, ili posluanja za pravdu. (Rimljanima
6,16)
Mi Mu moemo predati svoju volju.
Zamenimo sada ve pomenutu definiciju Moemo Mu predati svoju volju.
Mislio sam da sam slobodno moralno bie koje uvek treba da zadri slobodu
izbora. Zato bih tu slobodu predavao? Ovo je teko mesto i nadam se da me

24

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

paljivo pratite. Mnogi ljudi kritikuju ovu misao ali jo nikada nisam uo
nijednog koji je ponudio neko bolje objanjenje.
Moemo Mu predati svoju volju, tada e On uiniti da hoemo i
uinimo po Njegovoj volji (misao iz Filibljanima 2,13). Tada e se celo
nae bie pokoriti Hristovom duhu; sva naa ljubav bie upravljena na
Bojeg Sina i mi emo iveti u potpunom skladu s Njim.
Pravilnom upotrebom volje (snage volje) u vaem ivotu moe nastati
potpuna promena.
Predanjem svoje volje (snage volje) Hristu mi se povezujemo sa silom iznad
svih moi i sila. Tako moemo imati silu odozgo da vrsto stojimo i tako kroz
neprekidno predanje Bogu moemo biti u stanju da ivimo novim ivotom,
ivotom vere. Kad sam prvi put predao snagu volje, bio sam zapanjen zato
to sam mislio da mi Bog nikad nee uzeti volju; to je tano, zato to On to
nikad ne ini. Ali me On poziva da je se odreknem. Meutim oigledno je da ja
moram da je upotrebim da bih Mu dozvolio da je preuzme. itav problem u toku
celog hrianskog ivota jeste KOME elim da sluim.
Uvek sam slobodan da izaberem drugog gospodara i uvek u imati slobodu
da odluim elim li da ostanem Hristov ili sotonin sluga. To e uvek biti moj
izbor, Bilo kad ja mogu da se otrgnem Hristovoj kontroli.
Na kraju nae predanje Bogu ne oduzima nam slobodu, ve nam daruje vii
smisao slobode. Nisam siguran da se moe potpuno objasniti kako se to dogaa
i kako to u nama ini Hristos nad slave (Koloanima 1,21) jer je to tajna. Bog
nas nikada nije pozvao da objasnimo svaku Njegovu tajnu. Meutim ipak
moemo biti zahvalni za ono to znamo. I, iskreno reeno, nisam ba
zadovoljan svojim ponaanjem bez Njega. Zato sam voljan da sa radou
prihvatim Njegovo upravljanje mojim ivotom.
Svako ko odbija da se preda Bogu, nalazi se pod vlau druge sile.
(enja vekova, str. 399) Ne moramo dakle izabrati sotoninu upravu - sve
to treba da uradimo jeste da ne izaberemo Boju, i odmah emo se
nai pod sotoninom vlau. On nije svoj gospodar. On moe da govori o
slobodi, ali nalazi se u najcrnjem ropstvu. . . Dok sam sebi laska da sledi naloge
sopstvenog razuma, on slua volju kneza tame. (isto)
Meutim, ako se ne potinimo Hristovoj vlasti, nama e zagospodariti onaj
koji je zao. Neminovno se moramo nai pod vlau jedne ili druge od ove dve
velike sile koje su u sukobu za vrhovnu vlast u svetu. (isto, str. 270) Ne
kae se konano ve neminovno mi smo pod vlau jedne ili druge sile.
Na osnovu svega ovoga zakljuujem da je u ovom trenutku svaka osoba na
svetu pod vlau ili Boga ili sotone. vrsto verujem da ta vlast ima dva oblika.
Ako odluimo da uspostavimo vezu sa Bogom, to e Mu omoguiti da On
odreuje smer naeg ivota. A taj smer uvek e se kretati navie, iako moe
ponekad ii malo navie pa i nanie. Ali ako odbijemo da uspostavimo vezu sa

25

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Bogom (a mnogi verni to ine), tada e sotona odreivati smer naeg ivota, a
on je uvek nanie. Moda e s vremena na vreme malo ii i navie i nanie.
Boiji konani cilj za nas jeste ne samo da On usmerava na ivot i da
ostanemo u zajednici sa Njim, sve dok On svojim vostvom ne uspostavi
potpunu kontrolu nad nama.
On e nad nama uspostaviti potpunu kontrolu samo ako smo mi to
odluili, nikako se nee posluiti silom. Ispuniemo se Svetim Duhom. A ne
moemo rei da jedna takva osoba ne moe biti posluna.
Sotona se nada da emo izbei uspostavljanje zajednice sa Isusom, zato to
e tada on dobiti priliku da uspostavi svoju potpunu kontrolu i tada emo
potpuno biti ispunjeni njime. Opsednutost avolom ogleda se na vie naina a
ne samo bacanjem pene na usta i valjanjem u blatu. Isti zao duh ispunjavao je
fariseje i verske voe Hristovog vremena kao i opsednute u hramu. Mogue je
dakle biti pod sotoninom kontrolom u utivom, prefinjenom obliku.
Kad shvatimo injenicu da Boja uprava donosi slobodu, moemo se
opustiti, odahnuti i prepustiti svoj sluaj Stvoriteljevim rukama. Kad se dua
preda Hristu, Nova sila zagospodari novim srcem... Dua koju tako dre
nebeske sile neosvojiva je za sve sotonine napade. (isto)
U promeni koja nastaje kada se dua potini Hristu nalazi se najuzvieniji
smisao slobode... Jedini uslov koji omoguava ovekovu slobodu postoji u
jedinstvu sa Hristom (isto, str. 399).
U Jovan 8,30 Isus govori o slobodi koju jedna osoba osea u zajednici sa
Hristom. Poznaete istinu i istina e vas izbaviti. (stih 32) Ova izjava uvredila
je ljude. Odgovorie i rekoe mu, mi smo seme Avramovo i nikome nismo
robovali nikad. (stih 33) eleli su da se misli kako upravljaju sami sobom. Isus
im je odgovorio: Svaki koji ini greh, rob je grehu... Ako vas dakle sin oslobodi,
zaista ete biti osloboeni. (stihovi 34,35)
Jer zakon duha koji oivljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona
grehovnoga i smrti. Jer to zakonu bee nemogue, jer bee oslabljen telom
(etvorogodinjak ne moe rukovati sekirom zato to je slab), posla Bog Sina
svojega u obliju tela grehovnoga, i za greh osudi greh u telu da se pravda
zakona ispuni u nama koji ne ivimo po telu nego po duhu. (Rimljanima 8,2-4)
Dakle evo zato je jo poslunost mogua samo verom. Bog zna da mi
nismo u stanju da pokazujemo poslunost. Zato nas poziva da Mu se predamo,
da se odreknemo sebe i uspostavimo zajednicu u kojoj e nas On dovesti pod
svoju upravu, jer jedino tako On moe da ispunjava svoj zakon u nama koji ne
hodimo po telu nego po Duhu. (stih 1)
Sloboda koja proistie iz zajednice sa Bogom jeste sloboda ljubavi. Zakon
ljubavi ini da ovek moe da ini ono to inae ne bi inio, da tako voli ono to
inae ne bi voleo da ga to ushiuje. Bog menja ukus, prohteve, naklonosti, elje
i pobude tako da budu u skladu sa Njegovom voljom. ovek u svojoj
unutranjosti ne ostaje isti, ve greh smatra neprivlanim i odvratnim.
Jer oruje naega vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na
raskopavanje gradova da kvarimo pomisli i svaku visinu koja se podie na

26

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

poznanje Boje, i robimo svaki razum za pokornost Hristu. (2. Korinanima

10,4.5)
Svaka prava poslunost dolazi iz srca. To znai celim srcem raditi sa
Hristom. Ako elimo, On e se tako izjednaiti sa naim mislima i ciljevima, tako
dovesti naa srca i umove u sklad sa svojom voljom, da emo sluajui Njega u
stvari postupati po svojim prirodnim podsticajima. Volja, oiena i posveena,
nai e svoje najuzvienije zadovoljstvo u slubi Njemu. Kada upoznamo Boga,
onako kako imamo prednost da Ga upoznamo, iveemo ivotom stalne
poslunosti. (enja vekova, str. 574) Mi dakle ne radimo na stvaranju
poslunosti, nego samo svoju panju usmeravamo na Boga, a poslunost
nastaje kao posledica.
Mnogi od nas izgubili su beskrajno vremena i energije borei se da budu
posluni. Ali kad upoznamo Boga, onako kako je naa prednost da Ga
upoznamo, iveemo ivotom stalne poslunosti. Potovanjem Hristovog
karaktera i zajednicom sa Bogom, greh e nam postati mrzak. (isto) To onda
nee biti samo oblik promene spoljanjeg ponaanja dok iznutra greh jo
smatramo privlanim.
Ako bi sve to biste trebalo da uradite da biste bili posluni bilo da ispitate
svoje pobude i zatim izbegavate ono to smatrate nedolinim, a sledite ono to
smatrate poeljnim, da li bi vam to bilo teko? Da li bi to zahtevalo neki naroiti
trud? Naravno da ne bi. To bi bilo neto najprirodnije. Tako e, kad doemo do
trenutka u kome emo poznavati Boga onako kako imamo prednost da Ga
upoznamo, poslunost biti prirodna, spontana i privlana. Mi emo ulagati
dobrovoljne napore u uspostavljanje zajednice sa Bogom, a poslunost e
nastati kao neizbena posledica.
Ali sada se suoavamo sa problemom. Ko od nas ivi ivotom potpunog
predanja? Istina je da su neki ljudi u svim vremenima dozvoljavali Bogu da
potpuno upravlja njihovim ivotom. Ali uobiajena ljudska reakcija bila bi:
moe li mi pokazati jedan takav primer? Ja bih na to odgovorio: Nije vae da
znate ko je to postigao!
Mi nikad nismo imali dunost da otkrijemo ko je potpuno predan Bogu, a ko
nije. To samo Bog zna jer samo On moe da vidi sve. Ako ste sluajno vi jedan
od njih, vi ete najmanje isticati tu injenicu, jer neete ni biti svesni toga. Va
um, misli i panja bie toliko usmereni na Isusa i Njegovu ljubav da neete
imati vremena da brinete o svojim molitvama.
Ali to to se neemo hvalisati svojom duhovnom veliinom i, to emo se
pribliavati Hristu, izgledati sve bezvredniji i greniji u sopstvenim oima, ne
znai da emo postupati sve grenije. Postoji ogromna razlika izmeu
oseanja bezvrednosti i grenosti i injenja grenih dela.
Ali ja jo ovde vidim problem. Kao hrianin koji jo raste vidim da krivulja
mog napretka ide navie i nanie. ta je sa onim trenucima kad sam zbog svoje
nezrelosti odvratio pogled sa Hrista, oslonio se na svoju snagu i pao pod
sotonin uticaj? Moramo se opet setiti da Ako ko sagrei, imamo zastupnika kod
oca, Isusa Hrista, pravednika. (1. Jovanova 2,1) Naa prihvaenost kod Boga

27

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

ostaje netaknuta sve dok iz dana u dan odravamo zajednicu sa Njime. ak ako
za trenutak i skliznemo pod uticaj neprijateljske sile, Bog jo upravlja naim
ivotom.
Nama je stalno potrebna Boja milost koja nas opravdava, ak i kad
dostignemo takav stepen svog rasta kad smo pod potpunom Bojom upravom
jer moramo priznati da smo po prirodi greni. Pitanje koje se postavlja glasi:
Moe li Sveti Duh tako potpuno da ispuni oveka koji je po prirodi grenik da
Bog moe da ivi svoj ivot u njemu? Odgovor je da.
Pretpostavimo da stalno padam i greim dokle god nisam pod Bojom
potpunom upravom. Da li bi to trebalo da me obeshrabri? Ne, ako gledam na
Isusa. Nas ne treba da brine ono to Bog misli o nama, ve ono to mi mislimo
o Isusu. I mi se moemo ohrabriti ak i ako sagreimo, jer u Poslanici
Filibljanima (1,6) stoji da e Onaj koji je poeo dobro delo u vama, dovriti ga
do dana Isusa Hrista.
Oni koji naprave mesta u svom srcu za Isusa, shvatie Njegovu ljubav. Svi
koji eznu za tim da budu karakterom slini Bogu, bie zadovoljeni. Sveti Duh
nikad nee ostaviti bez pomoi nijednu duu koja gleda na Isusa. On uzima od
onoga to je Hristovo i daje njoj. Ako se na pogled stalno zadrava na Hristu,
rad Duha nee prestati sve dok se takva dua ne preobrazi u Njegovo oblije.
ista ljubav proirie duu, dajui joj sposobnosti za uzvienija dostignua, za
uveano znanje o nebeskim vrednostima, tako da joj nee biti uskraena
punina. ''Blago gladnima i ednima pravde, jer e se nasititi.'' (enja vekova,
str. 249) Ali u meuvremenu, ve sad je mogue dobiti, bar za neko vreme, sve
pobede i svu poslunost koju Bog eli da imamo. Zapazimo u 1. Jovanovoj
poslanici 3,6: Koji god u Njemu stoji ne grei. Ako hodimo u Hristu, ako
Boja ljubav bude u nama, naa oseanja, nae misli, nai napori i postupci
bie u skladu sa Bojom voljom. (SC, 64)
ta to znai ako. Kad god se oslonim na Njegovu silu i Njegovu mo, ja
neu greiti. Moja oseanja, moje misli, ciljevi i postupci bie u skladu sa
Bojom voljom. Dakle odluujui inilac jeste da li se oslanjam na Njega ili ne,
da li sam se Njemu predao ili nisam, da li u svakom datom trenutku mojim
ivotom upravlja Bog ili ne.
Ako itate knjigu Put Hristu nai ete prekrasan opis onoga to je Bog uinio
za nas, kako je uzeo nae grehe i kako nas gleda kao da nikad nismo sagreili.
Tamo itamo: I vie od toga (vie od uzimanja naih greha), Hristos menja
srce.
On verom nastava u naem srcu. Verom i stalnim pokoravanjem svoje volje
Hristu vi treba da odravate ovu vezu s Njime. (Setimo se da je vera
sposobnost odluivanja.) I dokle god to budete inili, On e delovati u vama da
elite i inite ono to Mu je ugodno. (SC, 62.63)
Sve dok iz dana u dan dolazimo Njemu, sve dok odluujemo da se
potinimo Njemu, Hristos e eleti i initi ono to nam je potrebno. Mi potpuno
zavisimo od Njega u pogledu poslunosti, pobeda i samosavlaivanja. Nemamo
mogunost drugog izbora. Neki danas ne veruju da mi ikad moemo biti

28

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

savreno posluni; misle da moramo uloiti mnogo truda, snage volje i

discipline da bismo se pribliili poslunosti koju oni smatraju nemoguom! Oni
kau: Da, potrebno je uspostaviti zajednicu sa Bogom, ali u tu zajednicu treba
uneti sebe i boriti se protiv greha. eleo bih da istaknem da svako ko zastupa
takvo miljenje nema drugog izbora osim da prihvati nesavrenu poslunost. To
je jedino za ta smo mi sposobni. Naa poslunost bie nesavrena u srazmeri
sa zaokupljenou pokuajima da budemo posluni.
Svako ko veruje da je savrena poslunost mogua kroz Boju milost,
razumee da se moramo odrei sebe i dopustiti Hristu da boravi u nama.
Shvatie da poslunost nastaje samo verom bez dodatka ili odbitka. Ako elimo
da to postane i savrena stvarnost, ona mora nastati samo Hristovim
delovanjem. Isus se tako predao svom Ocu da je sam Otac iveo u Njemu. Elen
Vajt kae da Isus ak nije imao nikakve planove za sebe jer ih je svakodnevno
otkrivao kroz linu zajednicu sa Bogom. (Vidi: enja vekova, str. 163) Pored
toga Isus je jo uvek ostao linost. Njegova zajednica sa Ocem nije ponitila
Njegovu linost ili Njegovu individualnost.
Bog koji vas je stvorio kao linosti, Onaj koji je sauvao linost apostola
Pavla, ljubljenog Jovana, Andrije, Marije i Marte, moe sauvati i vau linost i
tako upravljati vaim ivotom da vam omogui najveu moguu slobodu.
Jedan od razloga zbog kojih je Elen Vajt bila protiv hipnoze jeste
injenica da pod njenim delovanjem ljudi preuzimaju prava koja
pripadaju samo Bogu. Boja namera nije da ijedno ljudsko bie pokori svoj
um i svoju volju kontroli drugog, postajui pasivno orue u njegovim rukama.
Niko ne sme da utopi svoju linost u linosti drugog. On se ne sme oslanjati na
bilo koje ljudsko bie. Mora se osloniti na Boga. U dostojanstvu svoje ovenosti
koju je dobio od Boga ovek treba da bude jedino pod Bojom upravom, a
ne pod upravom ljudskog uma. (mg, 242)
Hipnotizer se igra onim to je iskljuivo pravo Tvorca. Hajde da prepriamo
ovaj citat da bismo shvatili ta Bog misli o nama i naoj zajednici sa Njim.
Boja je namera da svako ljudsko bie pokori svoj um i volju Njegovom
vostvu i postane pasivno orue u Njegovim rukama. Ono ne treba da gleda na
neko drugo ljudsko bie, ve se mora potpuno osloniti na Boga. U dostojanstvu
svoje ovenosti koju je dobio od Boga treba da bude jedino pod Bojom
upravom.
Da li treba da postanemo pasivno orue u Njegovim rukama?, moda se
pitate. To je ono to smo u pesmi rekli: Ja predajem sve. Moda nam smeta ta
re pasivan. Ne zaboravimo kako neko pasivan moe biti aktivan. Jonatan je
poveo momka koji mu je nosio oruje, popeo se na brdo i pobedio itavu
neprijateljsku vojsku. Ali Bog je upravljao njime. Ko je ikad uo da se u rat ide
sa banovima i bakljama! Ali Gedeon je bio pasivno orue u Boijim rukama i
neprijatelj je pobegao. Setimo se Mojsija, Pavla, Ilije i svih ostalih. Mi ovde ne
govorimo o odmaranju u stolici za ljuljanje. Boanska uprava ini nas aktivnijim
nego to smo ikada bili.

29

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Boje upravljanje ne obuhvata samo poslunost, ve slubu i silu da vrimo

Njegove zadatke. Mi emo biti uspeni u svim poduhvatima koje On ima u
planu za nas.

5. Poslunost moe nastati samo verom

zbog subotnog odmora
Pretpostavimo da sam trgovac luksuznim automobilima i da vam nudim
potpuno nov Kadilak, model izaao ove godine, bez ikakvog plaanja u gotovu.
Moete da ga uzmete i ve danas odvezete kui. Da li biste bili zainteresovani?
Razmislite. Zar ne biste pitali kolike su mesene rate? One su 1000 dolara
meseno. A automobil troi 4,5 litre benzina na 13 km po gradu. Da li ste jo
zainteresovani?
Nebo, ponueno potpuno besplatno, bar u poetku izgleda privlano.
Uivamo u radosnoj vesti da ga je Isus platio gotovinom. Ali ta je sa mesenim
ratama, sa onim uobiajenim svakodnevnim ivljenjem hrianskog ivota? Ako
nam mesene rate tako teko padaju, gotovina plaanja za nebeski dom i ne
izgleda tako privlana.
etvrta glava poslanice Jevrejima govori o jednoj od najinteresantnijih tema
povezanih sa poslunou verom: Da se bojimo dakle da kako dok je jo
ostavljeno obeanje da se ulazi u pokoj njegov, ne odocni koji od vas. Jer je
nama (evanelje) objavljeno kao i onima (Izrailjcima koji su lutali pustinjom 40
godina); ali onima ne pomae uvena re, jer ne verovae oni koji ue.
(Jevrejima 4,1.2)
ta je to evanelje propovedano njima kao i nama? Mnogi su razmiljali o
tome ta ono obuhvata i ta znai. eleo bih da odgovorim na osnovu
Rimljanima prve glave da je evanelje radosna vest o Isusu i o svemu onome
to je On uinio.
Pre izvesnog vremena usred crnake crkve ustao je H.M.S. Riards i rekao:
Ljudi, elim neto da vam kaem. Nadam se da me paljivo sluate. Nemojte
propustiti ovo to u vam rei. Na nebu nee biti crnih ljudi.
Zavladao je tajac.
Zastao je za trenutak a zatim ponovio: elim da to kaem jo jednom, da
budete sigurni da ste me dobro uli. Na nebu nee biti crnih ljudi. Zatim je
dodao: Na nebu nee biti ni belih ljudi. To je bar malo popravilo situaciju.
Konano je rekao: Jedina vrsta ljudi koja e se nai na nebu bie crveni ljudi,
oprani u krvi Jagnjetovoj. Svako od nas, sme ili ut, crn ili beo, moe biti
opran u Jagnjetovoj krvi. Ovo je sr evanelja. Ranije smo spomenuli tri vida
evanelja. Isus nam nudi odmor u sva tri sluaja: odmor od pokuaja da se
iskupimo za prole grehe, od pokuaja da pobedimo sadanje grehe, i od sveta
greha svojim ponovnim dolaskom. Prema tekstu u Jevrejima 4 neverstvo je

30

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

razlog zbog kojeg ne ulazimo u pokoj. Vera je reenje. Bez vere nema odmora,
pokoja. Malo vere znai malo odmora, a mnogo vere znai i mnogo odmora.
Prva vrsta odmora koju Bog nudi jeste odmor od truda da bismo
izdejstvovali Njegovo prihvatanje i oprotenje. Njegova je milost uvek bila
besplatna. Spasenje je dar, i to je sutina evaneoske poruke. Dela su bila
gotova od postanja sveta. (stih 3) Izrailjski narod imao je stalni podsetnik na
boanski poziv na odmor u senci jagnjeta koje se klalo u tremu. Meutim Isus je
doao da uradi neto vie od opratanja naih greha. On eli da nam podari silu
da budemo posluni. Ne samo da se pobrinuo za gotovinu ve i za mesene
rate. On ne nudi samo oprotenje za krivicu greha ve i silu da pobedimo greh
u svakodnevnom hrianskom ivotu.
Ljudi u pustinji oigledno nisu uli u drugu vrstu pokoja prestajui da se
oslanjaju na sopstvene pokuaje da ive Bogu ugodnim ivotom. Zato nisu
mogli ni da uu u obeanu zemlju.
Jevrejima 4,9 govori o drugoj vrsti odmora kad kae: Daklem je ostavljeno
jo poivanje narodu Bojemu.
Pavle nije govorio samo Izrailjcima ve i svima koji su prihvatili tvrdnju iz
Galatima 3,20: A kad ste vi Hristovi, onda ste seme Avramovo i po obeanju
naslednici. Kad prvi put doem Hristu i prihvatim Njegovu milost kojom me
opravdava, ja postajem deo Bojeg naroda. Ali jo uvek ima odmora za nas.
Jevrejima 4,4 naziva ga subotnim odmorom.
Zapazite: Jer negde ree za sedmi dan ovako: i poinu Bog u dan sedmi od
svih dela svojih.
Bog se odmorio od svojih dela u subotni dan pa poziva i nas da se, kroz
simbol subote, odmorimo od svojih pokuaja bilo da zaradimo ili
zasluimo nebo, bilo da budemo posluni samosavlaivanjem i
pobedama u sopstvenoj sili.
On nas poziva da umesto toga uspostavimo zajednicu sa Njim u kojoj se sve
to ostvaruje.
Kako ulazimo u Njegov odmor ili pokoj? Isus kae: Hodite k meni svi koji
ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti. (Matej 11,28) Ako dolaenje Isusu
donosi mir, ta nam donosi teret? injenica da nismo uspostavili potrebnu
zajednicu sa Isusom. Ako smo jo natovareni i umorni, preostaje nam da
uradimo samo jedno - da poemo Njemu i da neprestano idemo Njemu.
Kad bismo eleli da zavrimo kratki teaj o sutini spasenja verom u Isusa
Hrista, bilo bi potrebno da proitamo jo samo dva teksta. Prvi u Evanelju po
Jovanu 15,5: Bez mene ne moete initi nita. Drugi u Filibljanima 4,13: Sve
mogu u Isusu Hristu koji... Kad ovo saberemo, jedino to mi moemo uraditi
jeste doi u zajednicu s Njime i ostati s Njime.
Govorili smo o razlici izmeu poslunosti verom i poslunosti delima. Onaj
koji poseduje poslunost verom ulazi u pokoj druge vrste, dok onaj koji
pokuava da bude posluan sopstvenim naporima ostaje duhovno umoran i
natovaren.

31

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Dakle Pavle ovde govori o subotnom pokoju. Bog se odmara od svih svojih
dela i poziva i nas da poinemo od naih dela. Ali ljudskom srcu jo uvek je
teko da ue u takav pokoj.
Subota je uvek bila znak posveenja. I subote svoje dadoh im da su
znak izmeu mene i njih, da bi znali da sam ja Gospod koji ih posveujem.
(Jezekilj 20,12) Isto nalazimo i u 2. Knjizi Mojsijevoj 31, 13. Dakle, kad Pavle u
Poslanici Jevrejima 4 govori o subotnom odmoru, on pre svega misli na
posveenje. Pogledajmo na primer 12. stih: Jer je iva re Boija i otrija od
svakog maa, otra s obe strane, i prolazi ak do rastavljanja i due i duha, i
zglavaka i mozga i sudi mislima i pomislima srdanim. Ovaj stih opisuje
unutranji hrianski ivot.
Svake sedmice dok Sunce tone i Subota otpoinje, mi imamo veliki
podsetnik na Boga, elju da svi doemo k Njemu kako bi nam On mogao dati
odmor. Tu otkrivamo jedno od glavnih znaenja subote. Trebalo je da (subota)
bude znak. . . veza sa pravim Bogom. Meutim, da bi Subotu drali
svetom, ljudi i sami moraju biti sveti. Verom moraju postati sudeonici u
Hristovoj pravdi... Kad su se Jevreji odvojili od Boga i propustili da Hristovu
pravdu verom naine svojom pravdom, Subota je izgubila svoj znaaj za njih.
(enja vekova, str. 231) Subota ukazuje na Isusa i kao Tvorca i kao na Onoga
koji posveuje. . . Subota je znak Hristove sile da nas uini svetima. Takoe je
data svima onima koje Hristos ini svetima. (isto, str. 236) Subota objavljuje
da poslunost moe nastati samo verom.
Zapazimo da u Otkrivenju 14 lani dan odmora u toku poslednjeg vremena
postaje znak onih koji nisu prihvatili Gospodnji odmor, onih koji pokuavaju da
spasu sami sebe svojim delima. Kad prime ig zverin, nee imati mira dan i
no koji se poklanjaju zveri i ikoni njezinoj. (stih 11) Istu poruku sadri jo
jedan stih iz Otkrivenja 14, koji mi povezujemo sa mrtvima i nadgrobnim
spomenicima ali koji sadri i duhovnu poruku: Blago mrtvima koji umiru u
Gospodu odsad,... da poinu od trudova svojih; jer dela njihova idu za njima.
(stih 13)
Prihvatanje odmora koji Bog nudi, odmora od naih dela, od naih napora
da postignemo poslunost ne znai Da poslunost nije vana - dela e
nastati prirodno kad svakodnevno odlazimo Njemu da bismo dobili
subotni odmor.
Jer koji ue u pokoj njegov, i on poiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.
Da se postaramo dakle ui u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku
neverstva. (Jevrejima 4,10.11)
Da li ste se ikad trudili da se odmorite? Zvui paradoksalno, ali mislim da
sam video mnoge ljude kako naporno rade na svom odmoru i bojim se da sam
u pojedinim trenucima i ja jedan od njih. U emu se onda krije rad? Mi treba
da se trudimo da uemo u pokoj, u odmor. A to znai svakodnevno
dolaziti Hristu da bismo ostvarili zajednicu sa Njim. To je najtei od
svih poslova.

32

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Elen Vajt je istakla da esto, neemo oseati potrebu za molitvom

ali da ba tada treba najvie da se molimo. (vidi: MH, 181)
Mnogo puta nee nam biti do odravanja te prisne zajednice. Ali kad
shvatimo da samo dolaenjem ka Hristu moemo nai odmor koji traimo,
uloiemo svaki potreban napor.
Potroili smo ve dosta vremena pokuavajui da greh i sotonu pobedimo
sopstvenom snagom. Zato nam Isus jo uvek nudi subotni mir. On trai da
preuzme nae terete i brige, ako mi samo elimo da Mu ih predamo.
Nadam se da ete prihvatiti odmor koji nam Isus nudi u svim vidovima
velikog plana spasenja. I plaanje u gotovom i mesene rate su besplatne. Sve
je besplatno.

Hodite k meni svi koji

ste umorni i natovareni
i ja u vas odmoriti."
(Matej 11,28)
6. Poslunost moe nastati samo verom
zbog prirode pokajanja
Pre nekoliko godina mlada medicinska sestra dola je jednog etvrtka
popodne u moju kancelariju. Sita i umorna od ivota koji je vodila rekla mi je da
eli promenu. elela je Hrista u svom ivotu.
Moe doi Hristu upravo sada, objasnio sam joj, i On e te radosno
prihvatiti. Ne, ne ba sada, odgovorila je, jer imam neke planove za ovaj
vikend. A zatim je poela da opisuje svoju nameru da provede jedan slobodan
vikend sa neijim muem. Da li je trebalo da joj kaem kako je mogla da odmah
doe Isusu ak i sa svojim planovima za vikend? Ili je trebalo da je posavetujem

33

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

kako bi morala da ih se odrekne, i tek ako to uini, moe doi Isusu takva kakva
je? Ili je trebalo da je uverim da jedino treba da eli da promeni svoje planove i
da e joj Hristos, ako doe Njemu, dati silu koja e je promeniti?
ta je pokajanje? Kako se postie? Da li se mi kajemo pre nego to naemo
Hrista ili dolazimo Hristu da bismo se pokajali, i na kraju, emu nas pravilno
razumevanje pokajanja ui o poslunosti samo kroz veru?
2. Korinanima 7,10 govori o dve vrste pokajanja: Jer alost koja je po
Bogu donosi za spasenje pokajanje, za koje se nigda ne kaje; a alost ovoga
sveta smrt donosi. Mogue je aliti to je na greh otkriven ili zbog posledice
greha, a ne zbog samog greha Juda je najbolji primer. Poto je oekivao
sasvim drugaiji ishod, alio je to se sve razliito odvijalo kad je izdao Isusa.
Meutim nije oseao aljenje zbog samog greha - ni zbog toga to je pokuao
da natera Isusa da se sloi sa njegovim idejama o uspostavljanju novog
carstva, ni zbog osnove svog greha, odluke da bude u Hristovoj blizini kako bi
preuzeo kontrolu nad Njegovim ivotom. Njegovo kajanje bila je alost ovoga
sveta i vodila je i u telesnu i u duhovnu smrt. Istinsko pokajanje, koje je po
Bogu, ukljuuje dve pojedinosti: alost zbog greha i odvajanje od njega. (SC,
23) Zvui jednostavno. Meutim, dali ste ikad pokuali da se kajete? Moda se
seate kako su vam, dok ste bili deca, govorili: Kai: ao mi je, oprosti! Da li
izgovaranje ovih rei ini da stvarno oseamo alost? Da sam uspeo da onu
mladu medicinsku sestru nateram da kae: ao mi je zbog mojih planova za
vikend, da li bih uspeo da je dovedem do pokajanja?
Ponekad je sasvim lako oseati kajanje zbog posledica greha. Alkoholiar se
ali zbog mamurluka, ali ne i zbog pijanenja koje mu prethodi. Lako je ujutro
oseati kajanje zbog prethodne noi i aliti zbog neeg to oseamo kao
posledicu greha, a jo uvek ne smatrati greh odvratnim. Medicinska sestra koja
je dola u moju kancelariju osetila je aljenje zbog nekih posledica svog
ivotnog stila, ali i pored gorkog ukusa posledica nije oseala kajanje zbog
samog greha.
Moda ste pokuali da na neki drugi nain doivite pokajanje, nadajui se da
ete, ako odbacite greh, pre ili kasnije osetiti alost. Na alost, ubrzo otkrivate
da ne moete raskinuti s grehom i da ga jo smatrate privlanim. ak i osobe
jake volje koje se mogu odrei vidljivih grenih navika, jo se suoavaju s njima
duboko u sebi. Biblija nas odavno ui da iako ovek gleda na ono to se vidi,
Gospod gleda na srce. (vidi: 1. Samuilova 16,7)
Kako onda moemo postii pravo pokajanje? Da li dolazimo Hristu da bismo
se pokajali ili se kajemo da bismo doli Hristu? Kad se radi o pokajanju, esto
liimo na oveka na ijim kolima ne radi sirena. Odvezao je kola do radionice i
naao zatvorena vrata sa natpisom: Zatrubite ako vam treba pomo!
Poglavlje o pokajanju iz knjige Put Hristu divno objanjava reenje oigledne
dileme u kojoj se nalazimo. Isus eli da doemo k Njemu onakvi kakvi jesmo.
Pokajanje nije neto to mi inimo, ve je ono dar koji nam sam Isus daje. A da
bismo dobili dar, moramo se najpre nai u prisutnosti Darodavca.

34

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Odakle dobijamo pravo pokajanje za svoje grehe? Naravno, od Boga. Ono se

ne dobija time to emo sebe naterati na neto, ili primorati sebe da se neega
odreknemo. Sve to moemo uiniti jeste da svakog trenutka dolazimo
Isusu. Samo nam On moe darovati dar pokajanja.
Petar, govorei o Isusu, u Delima 5,31 kae: Ovoga Bog desnicom svojom
uzvisi za poglavara i spasa, da da Izrailju pokajanje i oprotenje greha.
Pokajanje je isto Boiji dar kao i oprotenje i opravdanje i ono se ne moe
iskusiti osim ako nam ga Hristos ne daruje. Ono to nas privlai Hristu je
Njegova mo i dobrota. Kroz Njega dolazi pokajanje i kroz Njega dolazi
oprotenje. (1SM, 391)
Ovim dobijamo i odgovor na pitanje da li Bogu dolazimo pre ili posle
pokajanja. Ako je pokajanje dar, oigledno je da najpre treba da doemo Bogu
da bismo ga primili, a ako pokajanju prethodi oprotenje (Dela 5,31), tada
pokajanju prethodi i opravdanje. Onoga kome prata Hristos najpre vodi na
pokajanje. (Misli sa Gore blagoslova, str. 23)
Zapazite redosled. Ako ste vi mlada medicinska sestra u etvrtak popodne,
umorna od svog naina ivota, koja bi elela da uspostavi zajednicu sa Hristom,
ali ima neke planove za vikend, potrebno je da Hristu doete takvi kakvi jeste.
Nikada sami po sebi neemo biti toliko alosni da promenimo ivot ili samo
planove za vikend ako ne doemo Njemu da bismo dobili dar oprotenja. Zato
doite Hristu takvi kakvi jeste, a Njegovo je da vam pokloni dar pokajanja i rei
vae planove za vikend.
Pa ipak toliko mnogo nas se moda i godinama bori da oseti alost i
prestane da grei pokuavajui da line planove za vikend rei sopstvenom
slabom snagom. To je zajedniki problem, ak i onih koji kau da su hriani.
Upravo ovde mnogi gree i zato ne dobijaju pomo koju Hristos eli da im da.
Oni misle da ne mogu doi Hristu ako se prvo ne pokaju. Ali mora li grenik
ekati na pokajanje da bi tek onda mogao doi Isusu? Treba li pokajanje da
bude prepreka izmeu grenika i Spasitelja?
Biblija ne ui da grenik mora da se pokaje pre nego to poslua Hristov
poziv: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja u vas odmoriti.
(Matej 11,28) Sila koja dolazi od Hrista vodi pravom pokajanju. (SS, 26)
U Rimljanima 2,4 stoji da nas Boja dobrota vodi na pokajanje. Kad potpuno
shvatimo Boju ljubav, najbolje razumemo i svu strahotu greha. Prouavajui
Isusov ivot, razmiljajui o Njegovom karakteru i Njegovoj slubi, mi oseamo
kajanje. Razmiljanje o Njegovoj ljubavi slomie naa srca tako da emo shvatiti
ta su Mu uinili nai gresi.
Moj brat i ja bili smo u istoj sobi u koledu. Svakog petka popodne zajedno
bismo istili sobu, ali sam jednom oajniki pokuavao da dovrim pismeni rad i
nisam imao vremena za gubljenje. On je uleteo u sobu i rekao: Brzo, pouri,
treba da oistimo sobu.
To uradi ti, odgovorio sam, ja sam suvie zauzet. Ne mogu. I kao vie
puta ranije poeli smo da se nateemo. Moji roditelji esto su se pitali hoemo li
tako dugo iveti da stignemo da odrastemo, toliko smo se mnogo tukli kad smo

35

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

bili deca. Iznenada moj brat je mirnim glasom rekao: U redu. Sve je u redu,
shvatam. Mora da si u stranoj guvi. Mora da ti je prilino teko da sve
postigne. Ja u oistiti sobu. Bie mi drago da to uradim. Ti samo nastavi svoj
posao.
I tako mi je slomio srce. Odlaui svoje papire pomogao sam mu. Kad ti se
neko ne suprotstavlja, ve pokazuje razumevanje i ljubav, to te
zadobija. Dobrota mog brata navela me je da oistim sobu - iako mi je glumio.
Meutim Boja dobrota je stvarna. To je jedina vrsta istinske dobrote koja
postoji. Kad shvatimo Boju dobrotu, milost i strpljenje, otkrivene u Isusu, sve
postaje drugaije.
Ranije je moja porodica bila na godinjem odmoru na jednom ostrvu usred
jezera Gal u Miigenu. Moj brat i ja revnosno smo se upustili u nau omiljenu
igru - tuu. Kvarili smo odmor i roditeljima i svima drugima, a moj otac je
pokuavao sve to mu je palo na pamet da bi nas naveo na pokajanje.
Pokuavao je da nas zatvara u sobu, da nam uskrati slatki deo obroka, ak i
itav obrok. Krajnje oajan zabranio nam je sva uivanja u vodi i konano uzeo
u ruku crevo za pumpanje guma. Nita nije pomoglo.
Na kraju je doao trenutak kad nas je pozvao u svoju sobu, seo nasuprot
nama dvojici razmiljajui ta da jo uradi - nije znao ta. Tada sam video kako
se njegove oi pune suzama. Suze na licu mog velikog, jakog oca! To je bilo
neto novo za mene. Prvi put sam shvatio ta su za njega znaile nae tue i
natezanja. Razoarao sam i naneo bol onome koji me je voleo. I mada sam
mogao da podnesem ibanje gumenim crevom, nisam mogao da podnesem
suze. Iznenada sam stvarno eleo da se promenim. Bile su to najtee batine
koje sam ikada dobio.
Oni koji uspostave zajednicu sa Hristom poinju da shvataju Njegovu ljubav
i strpljenje. Poinju da shvataju koliko Ga je kotalo spasavanje oveanstva od
greha. Oni razumeju i razoarenje i duevni bol koji Mu greh nanosi. A kad se to
dogodi, greh izgleda drugaiji nego ranije. Nestaje njegove privlanosti. Istinsko
osvedoenje o tome da smo slomili Isusovo srce vodi do istinskog pokajanja.
Dolazi do promene u naoj zajednici sa Bogom.
im upoznamo svoju grenost, ne gubimo vremena da se sami
popravljamo. Koliko njih veruje da nisu dovoljno dobri da se priblie Hristu!
Misli li da bi ti sam mogao postati bolji? Moe li Etiopljanin promeniti svoju
kou ili ris svoje are? Moete li vi initi dobro, nauivi se initi zlo? (Jeremija
13,23) Samo Bog moe da nam pomogne. Ne smemo oekivati da naa vera
bude jaa, da prilike budu bolje, a mi manje zli. Nita ne moemo postii sami
od sebe. Moramo se pribliiti Hristu takvi kakvi jesmo. (Put Hristu, str. 20)
Mi treba da doemo Hristu takvi kakvi smo, greni, nemoni, zavisni. Mi
smemo da stupimo pred Njega sa svim svojim slabostima, gresima i da
pokajniki padnemo pred Njegove noge. Tada e nas On prigrliti svojom
ljubavlju, nae e rane zaviti i oistie nas od svake neistote. (isto, str. 33)
Koliko ljudi moe prihvatiti Boiji dar pokajanja? Gospod... nee da ko
pogine, nego svi da dou u pokajanje. (2. Petrova 3,9) Svako kome je dosta

36

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

starog ivota i ko umoran od njega eli da zaista ostavi greh ali misli da je to
nemogue treba da se seti da Gospod eli da svi dou u pokajanje. Da li ste
znali da je dolaenje Hristu i pokajanje jedno te isto? Zato pokajanje nije
neto to treba izdejstvovati ili postii. Hristu dolazimo jednostavno
prouavanjem Njegove rei i molitvom, a On nam besplatno daje svoj dar
pokajanja.
Dakle kako se kajemo? Kako se to zbiva? Prvo grenik, bez obzira ko je i ta
je uinio, ili kakvi su njegovi planovi, trai Isusa onakav kakav jeste. Zatim mu
Isus nudi dar koji se zove pokajanje. Kad ovek prihvati taj dar, on je opravdan,
njemu je oproteno i on stoji pred Bogom kao da nikada nije sagreio.
Pokajanje nipoto ne treba da bude prepreka izmeu grenika i Spasitelja.
Pristup je Hristu dostupan svakome ko prestane da se oslanja na sebe, ko
shvati da ne moe spasti samog sebe ili biti posluan, i to im odlui da doe.
Pokajanje nikada ne prethodi dolaenju Hristu, jer mi moramo doi Hristu da
bismo primili Njegove dobre darove.
Tako pokajanje nije neto to mi postiemo sami. U Isusovo vreme
itav jedan narod pogreno je razumeo prirodu pokajanja. Oni su pokuavali da
za sebe urade neto to je samo Bog mogao da uradi za njih. Ve smo videli
Judin sluaj. U Mateju 27,3 pie: Tada videvi Juda izdajnik njegov da ga
osudie raskaja se, i povrati trideset srebrnika glavarima svetenikim i
stareinama. Njegovo samopokrenuto kajanje dovelo je do toga da su psi
rastrgli njegovo telo na putu ka Golgoti.
Pokajanje se ne odnosi samo na kamene ploe, Zakon, prekrenu zapovest,
ve na slomljeno srce Onoga koji u svojoj ljubavi nije postavljao uslove.
Posmatranje ljubavi otkrivene u Isusovom ivotu, smrti i posredovanju za nas
vodi nas blie Njemu i mi lino doivljavamo Boju dobrotu koja nas menja. Kad
shvatamo da su nai gresi, naa odluka da idemo sopstvenim putem,
prouzrokovali Hristove patnje i slomili srce naeg najboljeg Prijatelja, i nae srce
e se slomiti i mi emo iskusiti pokajanje za koje se ne treba kajati.
ta vam ovo govori o poslunosti koja je mogua samo verom? Ako
pokajanje nije neto to stvaramo mi, ve prvo moramo doi Hristu da bismo ga
primili kao Njegov dar, ako je ono uvek i samo dar, mi ne moemo uiniti nita
da bismo ga zasluili ili zaradili. Mi ga moramo primiti kroz linu zajednicu sa
Hristom. Ako pokajanje ukljuuje i alost zbog greha i odvajanje od greha,
tada su i alost zbog greha i odvajanje od greha dar. Znai mi ne moemo
uiniti nita da bismo napustili greh osim da odravamo svakodnevnu
zajednicu sa Isusom.
Poslunost tako moe biti samo proizvod vere zbog same prirode pokajanja.
Zbog toga to je pokajanje dar i poslunost je dar, jer samo pravo pokajanje ini
moguom pravu poslunost. Oboje primamo traei zajednicu i prijateljstvo sa
Isusom.

37

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Kako dakle primiste

Hrista Isusa Gospoda
onako ivite u njemu."
(Koloanima 2,6)
7. Poslunost moe nastati samo verom
zato to je poslunost plod vere
Isus je rekao: Budite u meni i ja u u vama. Kao to loza ne moe roda
roditi sama od sebe ako ne bude na okotu, tako i vi ako u meni ne budete. Ja
sam okot a vi loze: i koji bude u meni i ja u njemu on e roditi mnogi rod; jer
bez mene ne moete initi nita. (Jovan 15,4.5)
Petnaesto poglavlje Jovanovog Jevanelja jedan je od najznaajnijih delova
Biblije o poslunosti. Ono nas ui da je pravi plod prirodni, spontani i
nenametljivi rezultat neeg drugog. Pogledajmo ovaj tekst re po re! Budite u
meni i ja u u vama. ta to znai biti u Hristu i imati Hrista u sebi? Neki su ovo
prouavali tako temeljito da su izdvojili sve izraze koji govore o Hristu u nama i
sve koji govore o nama u Hristu.
Predsednik katedre za Novi zavet na adventistikom teolokom seminaru
napravio je zajedno sa jednim svojim razredom opirno ispitivanje na ovu temu.
Doli su do zakljuka da izrazi biti u Hristu i Hristos u nama ne znae nita
drugo nego uspostavljanje odnosa sa Hristom, uspostavljanje prijateljstva i
zajednice s Njime. Oni ne vide nikakvu razliku izmeu ova dva izraza, jer bez
obzira da li govorili o nama u Hristu ili o Hristu u nama govorimo o prijateljstvu i
zajednici sa Njim.
ta znai re budite? Ako u itavoj Bibliji prouite znaenje ove rei, nai
ete da ona jednostavno znai ostati.
Dva oveka na putu u Emaus rekla su strancu: Ve je kasno. Budi kod nas.
Ostani sa nama. (vidi: Luka 24,29) Dakle kad Isus kae: Budite u meni i ja u
u vama, On nas poziva da stupimo u zajednicu s Njime i da ostanemo u njoj.

38

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Postoje dve vane pojedinosti za uspean hrianski ivot. Jedna je doi

Isusu i druga ostati kod Njega. Prva nema vrednosti bez druge jer je jasno da ne
moemo ostati sa Isusom ako prvo nismo doli k Njemu. Ovde se susreemo sa
jednim problemom hriana. Ljudi ive pod lanim utiskom da je, ako jednom u
svom ivotu dou Isusu, to dovoljno za itav ivot. Ali to nije tako. Samo
zajednica sa Isusom reie problem greha. Kako se ona ostvaruje? Isto onako
kao kad po prvi put doemo Isusu. Kako dakle primiste Hrista Isusa Gospoda
onako ivite u Njemu. (Koloanima 2,6) Sve se to postie verom a rezultat vere
je zajednica sa Isusom.
Isus ide dalje i kae da loza ne moe roditi roda ako nije na okotu.
Zapazimo da se ovde govori o rodu okota. Ne zaboravimo da rod potie od
okota, a ne od loze.
Bog ne eli da donosi rod bez nas. Poto nas je stvorio po svom obliju, On
je ean da donese rod kroz nas. Ako smo mi loze i pokuavamo da donesemo
rod bez okota, neemo doneti nita. Odvojene od okota loze se sue i venu.
Rod nastaje samo na lozi povezanoj sa okotom, to ukazuje na jo jednu
zanimljivu pojedinost. Iako upravlja nama, Bog nikad ne zaobilazi nae
sposobnosti i mogunosti. On deluje kroz nas. Kako On to ini ostavljajui nam
ipak slobodu, to samo On u potpunosti razume. Ma koliko pokuavali mi to
nikad ne moemo potpuno razumeti.
Znamo da Bog ljubavlju upravlja naim ivotom, zar se onda ne moemo
potpuno pouzdati u Njega i Njegov nain rada?
Isus kae da emo doneti mnogi rod ako ostanemo u Njemu, a da bez Njega
ne moemo initi nita. Smisao tih rei jeste da mi ne moemo uiniti nita da
bismo doneli rod. Ranije smo ve videli da mi ne moemo uiniti nita, ba
nita, ukoliko Bog ne daruje otkucaje naem srcu, ali Isus nije ovde mislio na to.
Kad vam ve srce kuca, kae On, bez mene ne moete donositi duhovne
rodove.
Seate se naeg kratkog teaja o spasenju samo verom u Isusa Hrista: Bez
mene ne moete initi nita (Jovan 15,5) i sve mogu u Isusu Hristu
(Filibljanima 4,13). Poto bez Njega ne moemo uiniti nita, a s Njim moemo
sve, jedino to nam preostaje jeste da doemo k Njemu. Ovo je potpun i
konaan odgovor na sve napore koje ovek ulae.
Neka niko ne iznosi misao da ovek treba da uradi malo ili nita u
velikom delu pobede, jer Bog ne ini nita za oveka bez Njegovog
pristanka. Nemojte govoriti da e vam Isus pomoi kad ste uinili sve
to je bilo u vaoj moi. Hristos je rekao: ''Bez mene ne moete initi nita.''
(1SM, 381) Isti autor u istoj knjizi (na 343. strani) kae: Sve to ovek moe
uiniti za svoje spasenje jeste da prihvati poziv: Ko god hoe neka uzme vodu
ivota zabadava. Kako se to postie? Neka nam objasni sam autor. U
zajednici s Hristom, kroz molitvu i prouavanje velikih i dragocenih istina
Njegove rei, mi emo kao gladne i edne due biti nahranjeni i osveeni na
izvoru ivota. (Misli sa Gore blagoslova, str. 143)

39

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Stoga sve to moemo uiniti za svoje spasenje u svim njegovim

vidovima jeste da prihvatimo Hristov poziv na zajednitvo sa Njim
kroz molitvu i prouavanje Njegove rei. Na taj nain ostaemo na
okotu.
Jedan ovek me je oterao sa vrata kad sam otiao da ga pozovem na
sedmicu propovedi. Meutim i pored svoje neljubaznosti dolazio je na
propovedi. Dolazio je svake veeri. Na naim sastancima govorilo se o tri vida
zajednice s Bogom. Mi smo prouavali Bibliju, molili se i govorili drugima
ta Isus znai za nas.
Zajednica sa Isusom i posmatranje Isusa doneli su svoj rod. Sveti Duh doveo
je ovog oveka Isusu i jednog prelepog dana ja sam zajedno sa njim siao u
krstionicu. Godinama kasnije opet sam ga sreo i na moju radost jo je ostao
(bio) u Hristu zahvaljujui istim onim metodama pomou kojih je u poetku
doao Hristu. Provodio je vreme u itanju Boje rei, u molitvi i u hrianskoj
slubi. Rod nije izostao.
Da li se sea dana kada si me oterao sa vrata? pitao sam ga.
Ne, ja to nikad nisam uradio, odgovorio je.
Siguran sam da bi ovaj ovek, da je samo dolazio Hristu u toku naih
sastanaka, i da nita nije uinio posle toga i dalje terao ljude.
Neko mi je jednom rekao da je u hrianskoj teologiji o spasavanju verom
opravdanje koren, a posveenje rod. Ali zatim je dodao da za posveenje
morate puno da se trudite, da se borite sa sotonom i svim silama nastojite da
pobedite greh i drite Boje zapovesti. Meutim ako je posveenje rod, onda je
on rezultat prihvatanja opravdanja. Rod je prirodan i spontan. Ipak, Spasitelj
ne nalae uenicima da naporno rade da bi doneli rod. Poziva ih da ostanu u
Njemu. (enja vekova, str. 583) Rod raamo ostajanjem u Njemu, a ne
nastojanjem da donesemo rod.
Poslunost je plod vere. (SS,61) Dakle ako je jedno rezultat i drugo uzrok,
na ta treba usmeriti svoje napore i panju? Ako ih usmerite na odravanje
zajednice vere, kao neizbena posledica pojavie se rod.
Zato neki i smatraju da je prava poslunost prirodna. Drugi veruju da je put
ka poslunosti odupiranje sotoni i citiraju Jakovljevu poslanicu 4,7: Protivite se
avolu i pobei e od vas Ali ne zaboravimo da prvi deo stiha kae: Pokorite
se Bogu. Moda mislite da ovaj tekst govori o dve razliite pojedinosti, ali ja
sam pitao strunjake za grki jezik i oni su mi objasnili da obe misli znae isto.
To ne znai da prvo uradite jedno pa onda drugo, ve da se protivite avolu
time to se pokoravate Bogu. Protivite se avolu i pobei e od vas Pribliite
se Bogu i On e se pribliiti vama. Kako je dragoceno ovo obeanje dui koja je
u iskuenju. Ako onaj koji se nalazi u nevolji i iskuenju usmeri svoj pogled na
Isusa, ako se priblii Bogu govorei o Njegovoj dobroti i milosti, Isus e mu se
pribliiti i nevolje koje se ine skoro nepodnoljivim e nestati.
Dua koja ljubi Boga rado e crpsti snagu od Njega kroz stalnu zajednicu s
Njime. Kad ovek navikne da razgovara sa Bogom, sila zla je slomljena

40

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

jer sotona ne moe da opstane u blizini due koja se pribliila Bogu.

(SDA VS, Ellen G. White, Comments on James 4,7.8. 937)
Jo jednom nai napori da ivimo hrianskim ivotom moraju se
usredsrediti na pribliavanje Bogu, na odricanje od sebe i pokoravanje Bogu,
to se sve postie u zajednici s Njim. Promene u ponaanju nastaju tek kao
posledice.
Da li biste eleli da budete sigurni da li ste pravi Hristov sledbenik?
Oigledan dokaz nije u tome da li ivite ivotom bez ravih dela ili ne. Time
se nita ne dokazuje. Mnogi ljudi iveli su potenim ivotom bez Isusa, ivotom
koji je na izgled bio dobar. Neki ljudi u svetu skinuli bi svoju koulju i dali je
vama i u isto vreme psovali Boga. Lepo spoljanje ponaanje moe da proizilazi
iz mnogih ravih pobuda.
Kako dakle da znamo jesmo li hriani? Knjiga Put Hristu daje dve probne
take. One se odnose na ono o emu volimo da razmiljamo i o emu
razgovaramo. Ako otkrijete da esto mislite o Isusu i govorite o Njemu,
tada ste Mu sigurno blizu i proi ete probu koja tano pokazuje dali
ste pravi hrianin. Prvi hriani dobili su to ime jer je Isus bio sve o emu su
mogli da razgovaraju. Stalno su govorili: Hristos je ovo uinio, Hristos je ovo
rekao, i tako su ljudi koji su ih sluali zakljuili: Mogli bismo da ih nazovemo
hriani! Kako bi ljudi zvali nas kad bi uli ono o emu obino volimo da
govorimo?
Hrianin neprekidno boravi u Isusu, u Njegovoj ljubavi, u Njegovoj milosti
koja ga pravda, u Njegovom ivotu i u Njegovoj rtvi za nas. To je ono to nas
odrava u zajednici sa Bogom. Ako ostanemo na okotu, rodiemo mnogi rod. A
to su rodovi Duha: ljubav, radost, mir, dobrota i ostali rodovi (Galatima 5) To su
unutranje osobine koje e se pokazivati i u spoljanjoj poslunosti. Tekstovi u
Jevrejima 12, 11 i u Filibljanima 1,11 govore o plodovima pravde. Poslunost
moe nastati uvek i samo verom zato to je ona plod vere, a ne naih napora.
Dok iz dana u dan dolazite Hristu i predajete se Njemu, ostajete u Njemu.
Iskustvo nas stalno podsea da bez Njega ovek ne moe initi nita. Kad
uvidimo svoje stanje, svoju pritajenu nesposobnost da donesemo rod bez
Hrista, odustajemo od sopstvenih pokuaja i zajedno sa apostolom Pavlom
idemo na kolena, priznajui da smo nesposobni za dobro koje pokuavamo da
inimo. Samo tada moemo otkriti ta znai biti stvarno povezan sa okotom.

41

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

"Koji pobedi dau mu da sedne

sa mnom na prestolu mome,
kao i ja to pobedih i
sedoh s Ocem svojim na
prestolu njegovu."
(Otkrivenje 3,21)
8. Poslunost moe nastati samo verom
zbog Isusovog primera
Mada smo sve vreme pokuavali svoju panju da usmeravamo na Isusa, na
poslednji dokaz da je poslunost mogua samo verom jeste sama linost Isusa
Hrista. Isus je vrhunski argument, ako tako moemo rei, zato to je On na
najvei jedinstveni primer prave poslunosti koju je postigao verom. On je
ostvario poslunost oslanjajui se na svog Oca i zato poziva i nas da se
oslonimo na Njega i Njegovog Oca.
Na Spasitelj ne samo da je umro za nas, plativi cenu za nae spasenje,
ve je iveo svoj zemaljski ivot da bi nam bio primer i pokazao nam kako da
ivimo. Kao Sin oveji, dao nam je primer poslunosti; kao Sin Boiji daje nam
silu da posluamo. (enja vekova, str. 10) Isus nikada nije bio primer
opravdanja jer Njemu ono nije bilo potrebno, ali je On na primer posveenja.
Nebo Mu je od samog poetka poverilo sveti zadatak i itav svoj ivot na Zemlji
iveo je verom u jednu drugu silu, a ne u svoju. Svako delo u Hristovom ivotu
na Zemlji bilo je ispunjenje plana koji je postojao od venih vremena. Pre nego
to je doao na Zemlju, Isus je poznavao ovaj plan, savren u svim
pojedinostima. Meutim, dok je hodao meu ljudima, bio je korak po korak
voen Oevom voljom. (isto, str. 111) Na taj nain On je postao primer ivota
vere.
Otkrivenje 14,12 opisuje ljude koji e iveti neposredno pred Isusov dolazak.
Stih ukazuje na tri prednosti povezane sa njima. Ovde je trpljenje svetih...
Oni su nauili da budu isto tako strpljivi sa samima sobom kao to je Bog
strpljiv sa njima, i nisu dozvolili sotoni da ih obeshrabri u velikim nevoljama. Na
taj nain nisu dopustili neprijatelju da ih navede da prekinu svoju zajednicu sa
Hristom u trenucima kad su bili obeshrabreni zbog svojih raznih postupaka. Bez
obzira ta se deava, oni ostaju sa Isusom. Ovde je trpljenje svetih, koji dre

42

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

zapovesti Boje... Posluni Bojem zakonu oni ga ne priznaju samo na reima

ve dre Njegove zapovesti. I najzad, oni imaju veru Isusovu.
Kakvu je veru imao Isus? Bilo je to poverenje ili oslanjanje na silu drugaiju
od one koju je sam imao. Ako je iko mogao da se pouzda u sebe, onda je to bio
Isus. U isto vreme i ovek i Bog imao je sposobnosti o kojima mi i ne sanjamo.
Stoga je mogao da uini ono to je tebi i meni nemogue.
Da li ste se nekad nali u iskuenju da od kamenja nainite hlebove? Iako
sam se borio sa mnogim iskuenjima, nikad se nisam suoio sa takvim
iskuenjem, Zato je avo pokuao da natera Isusa da stene pretvori u
hlebove? Zato to je sotona znao da bi Isus to mogao. avo je dovoljno mudar
da ne gubi vreme kuajui nekog od nas da uinimo tako neto. Ali Isusu je bila
na raspolaganju takva mo. Zato je sotonino stalno nastojanje u toku Isusovog
ivota bilo da pokua naterati Isusa da prekine zajednicu vere sa Ocem i uini
neto sopstvenom silom.
Hristos je doao da zauzme nae mesto, da umre na krstu za na greh, i mi
to nikad ne smemo zaboraviti. Ali Isus nam je pokazao i kako da ivimo ivotom
predanja Bogu.
Jednom su uenici zahtevali od Isusa: Pokai nam Oca. Radoznali smo.
Zato ne moemo videti Oca? Pokai nam Oca! Toliko sam vremena s vama i
niste me poznali! odgovorio je Isus Koji vide mene, vide Oca. A zatim je
dodao: Zar ne verujete meni da sam ja u ocu i otac u meni? Rei koje vam ja
govorim ne govorim od sebe; nego otac koji je u meni On tvori dela. (Jovan
14,10)
Ne samo da Isusove rei nisu bile samo Njegove, to nisu bila ni Njegova
uda ni Njegova poslunost. On je tako bio predan Ocu da je sam Otac iveo
Njegovim ivotom.
Isus je takoe rekao u Jevanelju po Jovanu 5,30: Ja ne mogu initi nita
sam od sebe. Istu misao je ponovio (Jovan 8,28). Isus nije eleo da kae kako
On ne moe da ini nita to bi izabrao da ini silom koja je bila u Njemu
samom. On je doao da pokae nama kako da ivimo i On je iveo oslanjajui
se na svog Oca, odbijajui da se poslui onim to je sam posedovao. Upravo
tako i mi treba da ivimo. Izgleda strano ironino, ako se Isus koji je
posedovao silu koju je mogao upotrebiti stalno oslanjao na silu svoga Oca, da
mi za svoju poslunost teimo da se oslonimo na ono to ne posedujemo.
Isus, koji je stvarno Bog, iveo je kao ovek oslanjajui se na Boga; a mi ljudi
esto pokuavamo da ivimo kao Bog.
Zato kad itamo da Isus nita nije mogao da uini sam od sebe, to ne znai
da je bio nesposoban da bilo ta uini, ve da je ispunjavao plan spasenja
pokazujui primer jadnim, slabim grenicima koji se bore kako da ive
oslanjajui se na silu odozgo umesto na silu iznutra. Njemu je bilo deset hiljada
puta tee da ostane u tom zavisnom poloaju nego meni i tebi. Ko je u veem
iskuenju da upotrebi svoju silu - onaj koji je ima, ili onaj koji je nema?
Isus je imao silu, ali je nikada nije iskoristio i On poziva i nas da pobedimo na

43

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

isti nain na koji je On pobedio, kroz usku zajednicu vere, tako da poslunost
bude samo rezultat vere u Boga. To je jedini nain na koji svako moe posluati.
Na Spasitelj je ne samo pokazao da se Boiji zakon moe drati ve se
postarao da ga dri svako od nas.
Hristos nije imao neke prednosti koje su nama nedostupne (enja vekova,
str. 86). ak ni u mislima nije poputao iskuenju. Tako moemo i mi.
(isto, str. 90) Mi moemo slediti Isusov primer poslunosti (isto, str. 47) kao to
je On pobedio (Misli s Gore blagoslova, str. 17) i biti posluni kao to je On bio
(enja vekova, str. 254). Svaki Adamov sin i svaka Adamova ki Njegovom
milou mogu biti savreno posluni Bojem Zakonu (Misli s Gore blagoslova,
str. 69). Isusov ivot u vama izgradie isti karakter koji je On imao. (isto, str. 99)
Sotona je tvrdio da ljudi ne mogu da se pokoravaju Boijim zapovestima i
potpuno je istinito da ih ne moemo potovati samo sopstvenom snagom. Ali je
Hristos primivi na sebe ljudsko oblije dokazao da boansko i ljudsko
ujedinjeno moe da se pokorava svakom propisu Njegovog zakona. (COL,314)
Hristos je odoleo iskuenju istom silom koja stoji na raspolaganju oveku.
On je primao silu sa Bojeg prestola i nema oveka ni ene kojima ne bi bila
dostupna ista pomo. Ljudi mogu posedovati silu kojom e se odupreti zlu
silu kojoj ni zemlja, ni smrt, ni grob ne mogu nauditi, silu koja e im omoguiti
da pobede kao to je Hristos pobedio. (Ellen G. White R&H, 18. februar 1890)
Isus nije otkrio nikakve osobine, niti pokazao silu koja ljudima ne
bi bila dostupna verom u Njega. Svi Njegovi sledbenici mogu imati
Njegovu savrenu ljudsku prirodu, ako se pokore Bogu kao to je i On
to uinio. (enja vekova, str. 572)
Silom Hristovom i primanjem Njegovih poruka ljudi i ene mogu iveti
ivotom kojim je On iveo kad je bio na ovom svetu. U borbi protiv sotone oni
mogu primiti svu pomo koju je On primao. Oni mogu biti vie nego pobednici.
(9T, 22)
Moemo li mi zaista biti posluni i pobediti greh kao to je to Isus uinio?
Moemo li imati istu veru i poverenje u Boga? U Otkrivenju 3,21 naroito
obeanje crkvi ostatka pred Isusov ponovni dolazak jasno kae: Koji pobedi
dau mu da sedne sa mnom na prestolu mojemu, kao i ja to pobedih i
sedoh s Ocem svojim na prestolu njegovu. U Otkrivenju 14,12 stoji da Boiji
narod dri Njegove zapovesti i ima veru Isusovu. Njegova pobeda i poslunost
su nam na raspolaganju ako se, umesto na svoju, oslonimo na Njegovu silu.
eleo bih na kraju da ohrabrim one koji, iako oduevljeni milju da
je poslunost mogua verom, jo sa tugom uviaju da nisu savreno
posluni. Meni je svakodnevno oajniki potrebna Boja milost koja me
pravda. Moj neuspeh ne umanjuje injenicu da Bog ima silu koju mi je stavio na
raspolaganje da ne greim. Prestanimo da merimo istinu linim
iskustvom.
Danas moemo biti zahvalni to imamo mir s Bogom zbog onoga to je Isus
izvojevao na krstu. Ali uz to moramo biti zahvalni Isusu i za silu da ne greimo.

44

POSLUNOST

VEROM

MORIS VENDEN

Dvostruka vest o opratanju i poslunosti sutina je zadatka Crkve u

poslednje vreme. To je ono to adventiste ini adventistima.
Ako jo u svom ivotu doivljavate neuspehe, setite se da se to dogaalo i
uenicima. Jeste li razoarani zbog svojih neuspeha? Dobrodoli u drutvo, i ja
sam razoaran zbog svojih. Da li biste trebali da budete razoarani zbog svojih
greha ako traite zajednicu vere i prijateljstva sa Isusom? Deset hiljada puta
NE! Zato? Zato to, kad se okrenemo od sebe samih Isusu, shvatamo da nema
nikakve mogunosti da budemo izgubljeni. Samo ako gledamo na sebe mi
emo se razoarati.
To je ono to avo stalno nastoji da izazove kod svakog od nas. On zna da
emo, ako uspe da nas obeshrabri zbog naih postupaka, prestati da
traimo stalnu zajednicu sa Isusom i da e nas onda odvojiti od
jedinog mogueg izvora poslunosti i pobede, oduzevi nam sigurnost
spasenja.
Zato vas molim usmerite svoju panju ne na sebe, ve na Isusa, na jedini
izvor vere i oslonite se na silu odozgo! ivite ivotom vere kojim je i Isus iveo,
prihvatajui uvek iznova Njegov prijateljski poziv: Evo stojim na vratima i
kucam: ako ko uje glas moj i otvori vrata ui u k njemu i veerau s njime, i
on sa mnom. (Otkrivenje 3,20)

45