3.

SAOBRAAJ, BUKA I VIBRACIJE

3.1. OPTE O BUCI SAOBRAAJA
Ublaavanje buke u gradovima, a time i otklanjanje posledica koje ona izaziva,
danas je vrlo znaajan zadatak svih strunjaka koji se bave pitanjem poboljanja uslova
ivota. Buka koju proizvodi saobraaj motornih vozila u gradu sa izuzetkom naselja
bliih aerodromu, velikim gradilitima i specifinim industrijskim zonama, svakako je
glavni uzronik ometanja svakodnevnog ivota oveka koji ivi u urbanoj sredini. Pored
motornih vozila problem saobraajne buke jo sloenijim ine uslovi odvijanja
saobraaja u gradu, u kojima se u ve formiranim urbanim celinama kree znatno vei
broj vozila od onoga za koji su ulice projektovane, a fasade zgrada, poredane u
neprekidnom nizu sa obe strane kolovoza, omoguuju viestruku refleksiju buke.
Iako u reavanju probema buke, posebno od saobraaja, nije mogue brzo doi
do zadovoljavajuih reenja, sve inicijative moraju biti plod tehnikih saznanja i
korienja dostignua savremene nauke.
3.1.1. Pokazatelji buke u urbanoj sredini
Buka koju sreemo u urbanoj sredini vrlo je kompleksna po poreklu i stohastika je pojava. Zbog stohastinosti buke u gradskoj sredini fizike jedinice koje su do
sada predloene za uspostavljanje korelacije sa oseajem smetnji od buke, baziraju na
stohastikoj interpretaciji A vrednog nivoa buke. Pokazatelji koji se danas koriste za
vrednovanje buke odreuju jedan nepromenljivi nivo buke ija smetnja treba da bude
adekvatna smetnji od promenljive buke. Jedan od takvih pokazatelja je ekvivalentni nivo
buke Leq, koje se definie kao
rin
n
Leq = 10 log

j^g

fllo

o.,uj

0.1.)

gde je: fi procenat vremena trajanja buke u utvrenim granicama oko nivoa Li
n broj tih klasa i 2 n
U stvari ekvivalentni nivo predstavlja tzv energetski nivo, odnosno nivo
konstantne buke koji ima istu akustiku energiju kao i promenljiva buka.
Vei broj autora pokazao je da se saobraajna buka dobro opisuje normalnom
raspodelom sa parametrima (L50,) osim u sluajevima malih protoka vozila ispod 100
voz/h. Zbog toga se raunanje Leq znatno pojednostavljuje i moe se prikazati kao: (15)
Leq = L50 + 0,11 o*
Na slian nain je i
LI = L50 + 2,46a
LIO - L50 + 1,3a
Lnp = L50 + 2,56a + O.lla^ nivo ometajue buke
1

TNI = L50 + 9,1a - 30 indeks saobraajne buk

umuiAJL Metodi frr^i buke

Nain meraga buke je veoma razliit poev od vrste
buke, pa do raznih pristupa u merenju tstoveme buke. Treba
imati u vidu da ve pomenuti elementi kod probfcma
aerozagaenja takoe imaju znatan utkaj i pri merenju buke.
Buka se meri sa obe strane vozila u toku ubrzanja
vozila. U isto vreme ita se vrednost zvunog nivoa.
Poloaj sonometra(dedbeia) prikazan je na

c
Slika 3.1. Nain erenja buke vozila
Ubrzanje vozila poinje kada prednji kraj vozila prolazi
liniju AA i prestaje kada njegov zadnji kraj pree liniju B.
SoDometar (decibel) se postavlja u merne take MM sa
obe strane od centralne linije vozila na rastojanju od 7,5 metara
i na 1,2 metra iznad zemlje. Maksimalni zvuni nivo sa obe
strane vozila predstavljae rezultat merenja. Motor se stavka u
normalan reim rada pre nego pone metenje
Ako vodio ima dva, tri ili etiri stepena prenosa bie upotrebJjen
drugi ste- pes pronosa. Ako, pak, vozilo ima vSe od etiri stepena
prenosa, upotrebie se tre

istepen. Za merenje buke. vozilo prolazi liniju AA sa stalnom

brzinom (bez koenja) koja odgovara tri etvrtine brzine motora,
sa kojom maina razvija maksimalnu Kada prednji eo vozila
pree liniju AA, brzo se otvara leptir na karburatoru. kada prednji
eo vozila pree liniju DD, leptir karburatora se zatvara to je
mogue face.
Buku vozila koje stoji treba meriti na razdaljini od 7
metara od otvora izduv- ne cevi sa mikrofonom okrenutim prema
ustima. Ako je otvor izduvne cevi okrenut na gore, merenja treba
da se obave iz jedne take koja se nalazi pozadi kola na razdaljini
od 7 metara od izduvne cevi.
Buka vozila sa benzinskim motorom merie se tako Sto motor
radi bez opte- ercenja pod reimom koji odgovara najveoj brzini
koju vozilo moe da postigne.
Buka koju treba uzeti pri merenju buke jednog dizel
motora je ona koju daje motor i za vrane dok se sa malog gasa
naglo prelazi na najvei reim rada motora 1 najvei broj
obrtaja).
Probe ubrzanja (dodavanja gasa) pokazale su u praksi da je
buka koju proizvode motocikli naj vee zapremine cilindra (vee
od 250 dm3) esto za oko 5 dB (A) rsdSSta od buke koja nastaje
kada se motor ooiv*' pod ivojim riveim r^Mmom (najveim
brojem obrtaja), dok je, meutim, ta raziix n ?n;a kada
a,.;^cSija*tu-o mnrnrtVl sa srednjom zapreminom cilindra (5C250 crr'), - rema on . ia. o su >zns- samo dve granice, za probe
ubrzanja motocikli, (porast broja obrtaja do najveeg) bie u
stvari, ako se uzme u obzir i proba ubrzanja, iji rezultati nisu
precizni, tri dozvoljene granice razliite buke, koje odgovaraju
trima razliitim kategorijama motocikla, i to 90 dB (A) za motore
sa malom zapreminom cilindra.

Treba red da preterana buka koju proizvode motorna

vozila dolazi veim dekan zbog izmena koje su obavljene na
vozilima koja su ve izala iz fabrike, ili pak zbog greke u
odravanju. U tom pogledu postoji nada da e se situacija u
izvesnoj meri moi poboljati i to pomou iznenadnih kontrola
vozila u saobraaju.
Tehnika merenja buke je kotnplikovana i ideal je da se
izradi instrument koji vodi rauna o posebnim kategorijama buke
koje najvie nadrauju ljudsko ubo.
3.1.3. Dozvoljeni nivo buke
Na nivou Federacije ne postoji poseban zakon o zatiti od
prekomeme buke. Izvesne odredbe nalaze se u Zakonu o
bezbednosti u saobraaju (SI. list SFRJ", br. 20 69) i Pravilniku
o tehnikim uslovima i merama za zvunu zatitu zgrada, .SI. Ss:
SFRJ br. 35/70.
Jedino SR Slovenija ima propise koji se odnose na zatitu
od buke i to: Zakon o zatiti od buke u prirodnoj i ivotnoj
sredini (.Uredovni Kst SRSI br. 16/76) i Odluku o maksimalno
dozvoljenim nivoima buke u prirodnoj okolini i prostorijama za
stanovanje (.Ured. Hst SRST br. 3/77).
U 1976. godini u Beogradu je doneta Odluka o merama
zatite od buke (.SI. bst grada Beograda* br. 4,76). Od novijih
propisa najznaajniji su tehniki uvjeti za projektovanje i
graenje zgrada JUS-U JG 201/1976.
Od normativa do sada utvrenih, ovde dajemo preglede
dozvoljenog nivoa za vozila koji je utvrdila organizacija
Ujedinjenih nacija, Ekonomska komisija za Evropu (EOONOM1C
COMM1SSION FOR EUROPE ECE), Evropski ekonomski
savez (EUROPEN ECONOMIC COMMUNlTY) i Savezni zavod
za zdravstvenu zatitu. U tabeli 3.1. prikazan je nivo buke po ECE

3.1.4. Utkaj buke na zdravQe tyudl

.Utkaj buke na organizam
Buka kao jedna od najrasprostranjenijih i minepri - e u naselju utie na: panju,
sniava radnu sposobne' #*1 -* v^ sistem, oteuje sluh i izaziva niz razliitih protama <
r
*rg0r>i?w
Najpoznatije i najbolje proueno je tetno dejst n ::* > ->* > >** - du najjae se
oSteuje prijem zvuka za visoke uestfmosfi / irc4t;* a ^ smanjenjem ujnosti za apat
koji se preteno sastoji ir zvukovi* r
tetno delovanje buke na organizam u cjelini , na pojad***!

'* ****

je dovoljno proueno. Meutim sve vie autora istie da m*%. .-ano v/:vt\ iv - organizmu
u celini i pojedinim sistemima, da ta oiaja mx<&y* *n*r.v. *wt r* oteenja sluba i da ih
izaziva buka manjeg intenz? eta negg* *-v.a ^ ^ f
Jedan broj istraivanja vrenih kod nas (40, 44) pokazuje 1a *n <a ^ u- tenziteta,
;
sama, ili udruena sa drugim agensima, dovodi do niza
n-ba kao to su glavobolja, zujanje u uima, vrtoglavica, osear^e str ata ;rv'^uia razdraljivost i
emocionalne labilosti. Pod dejstvom buke nastaju dje endokrinih lezda (tireoidne, hipofize
i nadbubrene leze i .i < uri.-r- torne i motorne funkje eluca (40).
Buka takoe utie i na pojavu drugih oboljenja i patoic4ki riir.v.i tac- tm su: ulkusna
bolest, povienje nivoa eera u krvi i si., kao po^edica arar^itiunur-m^ nih uticaja na rad
organa, tkiva i lezda.
Nauna dostignua govore da nema imuniteta u odnos?- la :cx jui reagovanje
stnovnika Beograda iz ugroenih rejona i jednog anc^ amamu* naselja, Nikoli M., je naao
dokaze za takve postavke (44). Prasa Tcanaiuim t* traivanjima oteenje sluha, mentalna
oboljenja i somatska oooi n i
u ?u*
ku, znaajno su vie zastupljena na ugroenim punktovima, la cojn >u uitafe trijskim
pregledima utvrena oteenja sluha kod 81% ispitamJLA
3.1.4.1. Oseaj smetqje od bake saobraaja
Anketnim ispitivanjem stanovnika o ometanju

xv \.::

Auto-puta u Novom Beogradu, koje je vrio autor, obuhvaen v xl sno 100 pojedinaca
razliitog pola (43 mukih i 57 enskih), ^
*
*
*
rost (45). Od
ukupno anketiranih sa VSS bilo je 18 , stuJciia * 5 v x i.. v nika 12, domaica 16, penzionera
16, i vojnih lica 9, Najvie
. * t
30 godina starosti, od 30-40 bilo je 14, od 40-50 13 i od 5(X-60 vanja su izvrena u zgradama
u kojima je meren i nivo saobraaj ii )u.4? ..tA'v <n di o nedovoljnom broju ispitanika za
statistiku obradu, ukcuaccmv ia - y^ ne ocene i zakljuke koji proizilaze iz ovog ispitivanja.
1
1

Od ukupnog broja anketiranih 73% buka ometa stalno., * i i:jm w , ' sebno je veliki
procenat onih koje ometa saobraajna buka {ojo a a #v ometa buka unutar zgrade. One
koje ne ometa saobraajna buka u -<r u - ***** su anketirani u zgradi udaljenoj 150 m od
auto-puta. U ovuu
mv
navodi problem buke od suseda, liftova i slino.
e-r

ci n
' &
>

9.
3* 7 i
?} O t

S t9 c
a -g c
S
^
IE?
> *- 33
f S ?

"5 .ftr,
-A Vi
.2 34
O C*

- r- f

* Z :s
^ JO

f i>

V -

c___
72 Ks
C U

3 11
S ^ *
>3
*^
->~
?>
5OIf '5
O T3

crt _- g

^
o

3*ji gj 5

w
#

* s I
n%3c ~
,*

*
>r
i- *
*$ r V

*S -' M -5

- ____ -

S > 3
'2 e** < y >
"
** ~ jr
* o
6^ ^q V s
,
f3X
j ~7,s C*
S'=* 5
S-5. 2j 5
/S i
2 " - *w- 2
^ '5

* I

c! ^ -~
* 3
03

- i*

J^
V 5 iC

1 * ut
>
-2 3
--i ^ g ^
x; j 8 2
Xo;
%* - ^
14 '3
0 ( Cr %j
*
*^gg
21 >?
S*

~ C
-r 3 ^
e
2 . * - v. CC -;
ee
oE

3 - '3
JL.

r- l i
w o
E S
g J SS
43 I VN?
?I
'S C. O
?
p TD *: ^
T3
< g z.
tVs 9
c 0
.U
r M
5
co
*
w
C
> 3
3
O
*
oOl
^3
oG ,', O m A
S
> - 3
* ^
7
o
I y,oj
i 3
x:
3 M*
g V-*
* r
o
1
/
*
wV
1 V ^5
*
:rr-3
V
JU
^ 1 ^ >
C 3
*c S 5:
* <f iO ^ C"
5
r4
Sil
x: 'C
V -- _ 2
I 2.r5
C as /

x: -3 ry
D, flf C

09 - o

V, V
o Cj3 ce
X *
13C 5
*
ii
s^
^
r- !
*C

-t OC
C.TJ

E ^
5r o ^
" c
^
5
g ~
jE

c5
<

3i
*
c
z
ia
5
x:. x: g
#
u
2 c
0V C '
*-

ci 1
o 78

s ys o
is

I fS2

si r;
^s
s
W

*0 ~
V ^ T3
O t* C
c O > -

<a
a.c
S a 2 .E.
o C
c5
i ^ ai. 09
t ?

C
o
>f

es

ni
o

2P
V
a
o
ft fp

c 2>f c 3
-C -o
O
X
.O cC y t
# 1T 3 r^jc
G
y
5?
3 3 .
/.
>
3

U
A
' 0
5
H ?* 1 0i
*
3t
'
ra
71

o
X
>E
C ^
fe E
<
(/
9 jr, K
f'
O <
U*
J

o
J
*
P1
'?
o
f
t/ 5*
>
H
>
V

j
*
f
I
V
O r. JCm
)
/*<
C*C%
I
*
y
, 1
r->
3 5? * w
o C
V
o #s i e
c |0| J5 T,1 O
%i t- v> 33
I

'*
>

'c

I
z^

*w

/*;

w# ?

#*
O

/y

r>

-J.

v
g >
0f
fh M
T
a *3: V
Cf 4
i/ V
*-L ^ '
O c
>w ? C 3
3
r
iT

f; ^>T .
0
V, ^
-ri 6 ri
^ ^ ?'
'v> o*f
3
o
g
.j.
'd
'C
L ^
-C 1/
M
*'
e
* 1/
*
j w n
si
ij
T
I
C
r-*
5U T V *,
C
3 J5
3
2 3 2?r \j
.uU C 3
11
|M

iT '3
ai

95 C
PO
rr
x
C

V ^
: 3* V *5

*>

c0
^ 3 w 3rX^
; **
^
3
05 O Xj </ C W
3
/
*3 .2

-T3
X. o
C % ^ OS g
x: ^
3 C
#o W
l!
%
o O 3 rC^
*7,
m
^
^
>
C,
;
3
IL s ^
y
S3
W 0fm*
9 '>6 f2

a
J2 P S
o cC &
5
y,
C. 5 o; 2. i
- V} V
V V
M*
C 1#
S*
E , ^ i/
c
2 3 2. 5
I
c: w
3 .0*
30
c t - M
0
S
n
5
4
V
P
c
*
4r

v
^ ^ n P ferar
*2
st V 5 >
5 r,
C p-> a
3
,-> Hp s
> eI
^OV>
ou/
V
o
X
" V 'C? V 2Iffg

b
*t
9 if,
7
1
SI
f- < Mf
**j
3
-r -c
i
I 2*5*
o g
S Sw
01 so -?
*
9
rztf
J
Tj
V
n .-.
**<
ife
g2
V
'
C
i *> il ?5 3 3 #c
Il C
c -p *' 05
-O
o t ^
'/ VCU t !?
3o '- i* i^ (/
& 35
13
^ 7 *w V*
V
*"

le
l -i O
>
*
O
d
V 5 #
y' i/ r
c_^

fr
V
rc 2
/
2
V f V
> F
5-r?^' ^ '?c; 2--C
Si
s?V V
z
s* % , Z
S

3/ U
g
2
B
>3 ^ i ^ m3
. ^ 'O
^ OS3
P ;
SI
> .4i
2.
0 c
w . t<
*f
>
K
6
o
3 S
c -3 I
* %Jri P
t 22^2ow
T
u *N/V
3
0m
1
1
1
v/i
5
S
H
"7
X, 3
JMI
2 f,
IM M
>33 >y K
? fl -T
*7#
o.
<
5 " 3S I 3
1 V L*
E
*a
O y3 Q
"8
o >o

-*
#>
v
2 T3 9
2 3CD
1 1t**
E
2
2
o

3
ji JC. * 3 c
0- c o 3
6X J V f
M- ^ W '!*>>
> 'S . g e
ffi
g S.
V t r\
0M/> C*.
3
V, e 2 '
V) *'C r
9
0
o 44 jz M

La .
f
. -i. ^
i
t, >
y -*
>
* 4
I r.

o^

t*

A*

fiI

Poslednjih godina u Beogradu se meri buka u cilju utvrdi

3.1.5. Stanje
buke una
Beogradu
r.*i(v.. / -. rakteristinih
vrednosti
osnovu kojih se moe vrSi
komparativi* f>al/a p&vu jeeg stanja. Osnovni zadatak je bio u
praenju ekvivalentnog mvosi huke koj .* odreivan prema
metodologiji propisanoj od strane Meunarodni firjan/aaj<
standardizaciju, ISO, R 1996 (20).
Pregled izraunatih vrednosti ekvivalentnog nivoa buke prikazan
t J aor 3.7. (23). Ako se na vrednosti ekvivalentnih nivoa pnmeni
usvojeni kritenjum nosti (37) od 60 dB (A) danju i 45 dB (A) nou,
dolazi se do veoma zabrinjavajueg zakljuka: bez obzira na godinje
doba od 15 mesta na kojima su vriena rrwrrera (23) nivo buke je samo
na dva mesta bio u dozvoljenim granicama Staviie merenja izvrena
krajem 1977. i poetkom 1978. godine pokazuju da je nivo buke na rrin
i 5 kontrolnih mesta bio iznad dozvoljenih granica, kako danju tako i
nou
U celini gledano situacija u pogledu buke u gradu je
nepovoljmja nou ntr- go danju. Odstupanja od dozvoljenih vrednosti su
znatnija nou i kreu >e o * cc 18 dB (A) pri emu na vie mesta
ekvivalentni nivo nou prelazi i dozvoljenu vred nost propisanu za dan.
Odabranih 15 mesta na kojima je merena buka ukazuje na znatne
razlike kako u srednjem ekvivalentnom nivou, tako i u pojedinim
vrednostima ekvivalentnog nivoa za odreene sate, to jasno pokazuje
da ima bitnih promena u saobraaju karakteristinih za doba dana. Za
veinu mesta karakteristina je pojava tn maksimuma ekvivalentnog
nivoa buke u dnevnim asovima. To je ujutro oko 6-" asova, za tim
izmeu 13-14 asova i konano oko 17 asova. Izrazito je najvea buka
u jutar njim asovima (izmeu 5,30 i 7,00 asova) tako da su u tom
periodu zabeieeni , apsolutno najvee vrednosti ekvivalentnog nivoa
buke. Sve to ukazuje da je buka J; rektno uslovljena saobraajem,
odnosno njegovim obimom, strukturom i drugim
parametrima saobraajnog toka.
S obzirom na odsustvo jednog broja uticajnih faktora (prekidanje
saobtacaj
nog toka, refleksija i si.) ova zavisnost je posebno izraena du auto-

puta u Nov OKI Beogradu sa najveim obimom saobraaja, velikom

3.1.5.
Stanje
buke u Beogradu
brzinom kretanja
o;ua.
nevelikim
ueem tekih vozila u toku. Sve to
ima za posledicu vrlo visok IUVO buke. koja je uzrok stalnom
uznemirenju i nezadovoljstvu graana
Tabela 3.7. Tabela ekvivalentnih nivoa buke i standardnog
odstupanja u dB v v MERNO MESTO

Dan

Nofc

Leq

(i)

1*4

'1

1. Jurija Gagarina 193

59,18

1,78

'5.U

4 S

2. Blagoja Parovia 63
3. Bulevar revol. 69
4. Narodnog fronta 62
5. Trg bratstva i jedinstva
6. Vojvode Stepe 310
7. Krivolaka 5
8. Ustanika 127
9. Vojvode Bogdana 31
10. Kraljice Jelene 10

64,26
73,96
58,09
69,53
63,10
69,56

2,06
2,80

*8,98
8'
4.18
64,M

4M

11. 29. nevembra 109

12. M. Tita 8 Zemun
13. Uzin Mirkova 2
14, Jug Boganova 2
15. Dalmatinska 1

69,60
64,30
63,25
72,76
71,06
66,16
67,29
71,75

0,81
0,93

li M

i $

1,72
2,58
2,04
3,00
3,50
4,33
1,60
1,56
1,64

60,49
73,06
64,08
56,33
62,49
2,13
63,73

3*2* VOZILO KAO IZVOR BUKE

Buka motornih vozila rezultat je rada velikog broja ureaja i
sistema od kojih svaki proizvodi buku manjeg ili veeg intenziteta.
Iako jedan ili dva elemema oMIo predstavljaju dominantne izvore,

i T
5,70
4,60
4,99
4,95
2,79
5,51

svi ostali doprinose stvaranju ukupne emisije buke vozila. Kao

najznaajniji 3.1.5.
izvor buke
izdvajaju
Stanje
buke u se:
Beogradu
izuvni sistem,
usisni sistem,
motor buka sagorevanja i mehanika buka,
sistem za hlaenje, i
gume.
3.2.1. Buka izduvnog i usisnog sistema
Izuvni sistem je potencijalno najvei izvor buke na vozilu.
Buka je proizvod iznenadnog oslobaanja gasa u izduvnom sistemu
sa otvaranjem izduvnih ventila i bitno zavisi od tipa i konstrukcije
motora, reima rada motora i karakteristika priguivaa, kao i duine
izduvne cevi i debljine zida cevi.
Buka usisnog sistema je proizvod otvaranja i zatvaranja
usisnih ventila, odnosno prolaska i zaustavljanja protoka vazduha u
cilindar, i znaajno zavisi od rei- zna rada motora, akustinih
karakteristika usisnog trakta, vrste i karakteristika va- zduinog filtera
i priguivaa.
Buka izduvnog i usisnog sistema znaajno se menja sa
promenom broja obris motora (16)
Lis = 45 log N + kj
(3.2.)

dB (A)

gie je nivo buke izuva (usisa) u dB (A)

3.1.5. Stanje buke u Beogradu
N broj obriaja motora u minuti, i kj neodraeni parametar
Razlika nivoa buke sa i bez optereenja kod dizel vozila
iznosi 10 do 15 dB (A) dok kod benzinskih motora moe biti i 20 do
25 dB (A)

frtkftndja Hi

Slika 3.?. Sptktar buke na usltu 1 1/duyu

motor pri 1S00 n
3.1.5. Stanje buke- udlztl
Beogradu
Slika 3.2. prikazuje spektar buke kod dizel motora pri 1,500
(/braja u minu ti: (a) bez prigufter\ja, (b) sa prigulenjcm jzduvnog
>J*trna i fcj va prifeufenje/ti iziJu va i utia. (17) Poreenjem
spektra (u) i (b) moe m zakljui da huku i/./Ju y/;o# sistema vea za
oko 10 dB (A) u celorn opsegu frekvencija Poreenjs krive (h) i icj
pokazuje da je buka usisnog sistema najmanja Nivo buke prikazan kriv
ma (c) je rev zultat mehanike buke I buke ii#terna /a hlaenje. Kod
dizcl-motora, buka usisnog sistema je dominantna pri niskim i srednjim
frekvencijama do 1000 Hz, Kod benzin skih motora buka usisnog
sistemu moe biti dominantna i na vhokim frekvencijama zavisno od
buke proizvedene u karburatoru.
3.2.2. Buka motom I mehanika buka

Buka motora sa unutranjim agorevanjem je proizvod *i)a

mehaniko# [/> rekla i dejstva gasova na klip, koje rezultira od procesa
kompresije i sagorevanja u dlindru motora, to proizvodi vibracije
poljnih zidova bloka koji cruiUiin buku
Proces sagorevanja predstavlja najznaajniji izvor buke motora.
Efekti 4>ago revanja na nivou buke kod dizel i benzinskih rnotora
znaajno zavije od primka u cilindru. Kod oba tipu motora buka fe
rnenja za oko 10 dli (A) u zavisnosti od pro mene pritiska.

3.1.5. Stanje buke u Beogradu

frekfencijh u Hz

Slika 3 % 3. Spektar pritiska u cilindru

Slika 3.3. pokazuje spektar pritiska u cilindru za benzinski i dizel-motor

sa i bez optereenja. (17) Kod oba tipa motora pritisak u cilindru pokazuje
visok nivo na niiim frekvencijama. Znaajna razlika pritisaka u cilindru
kod dizel i benzinskih motora na frekvencijama od 800*3000 Hz je
rezultat razliitog mehanizma paljenja. Kod benzinskih motora paljenje je
inicirano od sveice od koje se postepeno Siri dok se celokupna smeSa ne

upali. S druge strane kod dizel-motora paljenje je spontano i znatan obim

smeSe goriva i3.1.5.
vazduha
sagori
ekstremno
brzo. Ovo sagorevanje rezultira
Stanje
buke
u Beogradu
u primetnom poveanju pritiska u cilindru dizel-motora. Zbog toga je
razumljivo, Sto su merei\ja i potvrdila, da je nivo buke kod dizel-motora
najvei u opsegu od 800-2000 Hz. Spektar buke kod benzinskih motora
najvei u opsegu od 800-2000 Hz. Spektar buke kod benzinskih motora je
neto drugaiji. Naime, komponente u frekventnom opsegu 800-2000 Hz
su manjeg intenziteta, dok je najvei nivo buke u frekventnom opsegu od
400-600 Hz. Ova razlika upravo odgovara razlici spektra pritiska u
cilindru motora.

Pivnicu* nivoa buke motom u zavitnoati ikl bio) obrtaja motom,

shodno u*$tbu Spektra pritiska u cilindru iti/el ili benzinskog molom
(.sliku 1,1) dat A |r im ilcvteCi navili; 0<>)
l-MO * AOlogN i k dB (A) l MH SOlogN k B(A)
0.3.)
(3.4 )

fde je
l

nivo buke vi i. cl moiom u dB (A)

1~MB nno buke benzinskog motom u U (A)

N broj obuaiM motora
k neorcvteni p&mmtim
Zii genteratae analize buke dizel-motora koriste sr empirijski obnisci
u /avi~ mosti od naina ubrizgavanja goriva, (18)
I-MDD 30 ta ioN * 50log jfld 102dB(A)
(3.5.)

Normalno
punjen
motor
ubrizgavanje Lm Dl " ^ ION +
3.1.5.
Stanje
bukeindirektno
u Beogradu

60 log j()d 171,5 dB (A)

(3.6.)

Napunjeni motor direktno ubrizgavale

^-MDN * 40 log mN + 50 log (0d - 137 dB (A)
ge je N (0 min) broj obrtaja a d (mm) prenik cilindra motora. Kod
specifinih konstrukcija treba oekivaii razumna odstupanja od dobijenog

nivoa.
Motorska konica, takoe, moe biti znaajan izvor buke. Naime,
ukUuiva njem u rad motorske konice i priguei\jem izlaza izduvnih
gasova, uz odgovarajue smanjenje koliine ubrizganog goriva, motor
poinje da radi kao kompresor troei kinetiku energiju vozila. Buka
prilikom ukljuivanja motorske konice rezultat je impulsa gasa koji
dolazi iz cilindra usled otvaranja svakog izduvnog ventila. Ovoj buci
prikljuuje se komponenta vile uestanosti koja nastaje strujanjem
gasova oko leptira motorske konice.
Buka mehanikog porekla prouzrokovana je radom zupanika za
pogon me hanizma za razvoenje smee, ventila, pumpe za dovod goriva,
sistema za podmazivanje, menjaa, sistema za prenos i drugih pomonih
ureaja.
Pumpa za gorivo emituje buku visokih frekvencija koja se pri radu
motora meia sa bukom drugih izvora, pa stoga ukupnu buku motora
praktino n$ uveava.
Prenasni mehanizam motornih vozila takoe vri emisiju buke. U pretiosnom mehanizmu je uvek jednovretneno ukljueno nekoliko pari
zupanika koji prenose obrtni momenat to dovodi do poveani nivoa
buke. Ovome treba dodati

(3.7.)

i
buku iz leita kao i zbog torzionih i poprenih oscilacija vratila
prenosnog mehanizm a

Buka menjaa zavisi od kvaliteta izrade, konstrukcionih reSenja i

montae zupanika. Greke uzubljenja parova zupanika koje nastaju
zbog netanosti izrade, montae i uslova rada mogu doprineti poveanju
buke, ali nc u toj meri da bi se znaajnije poveao ukupan nivo buke
vozila.
Karakteristian primer izdvojene buke sagorevanja i mehanike
buke kod motora TAM 2001 dat je na slici 3.4. (18).
y
96---------------------------
<

//

Knlin

ST
92 ...............................

\ sagorevanja

J
S' /

-----------------------"7
-------2
a
mehanika /
>
84 j
0

88

1f10

186

17

0
1 3.2.3.

Buka sistema za hlaenje

Buku sistema za hlaenje uglavnom stvara ventilator. Problem

buke ventilatora stalno se zaotrava sa porastom snaga motora, jer se
motori vee snage moraju intenzivnije hladiti. Zbog toga buka sistema za
O
buka u cilindru bB(A) Slika
3.4. IZDVOJENA BUKA SAGOREVANJA I MEHANIKA BUKA
_
Q

2
2

hlaenje znaajno zavisi od konstrukcije ventilatora, njegove obodne

brzine, kao i od hladnjaka za vodu, odnosno oblika saa. Ostali
komponentni izvori buke rashladnog sistema su od drugorazrednog
znaaja.
Najee korieni ventilator je sa aksijalnim protokom vazduha,
koji se koristi za stalno strujanje vazduha kroz hladnjak motora sa
vodenim hlaenjem. Centrifugalni ventilatori ukpotrebljavaju se za
motore sa vazdunim hlaenjem.
Nivo buke sistema za hlaenje mereno na bilo kom rastojanju
moe se odrediti sledeim izrazom: (18)
LSH

10 log V + 20 log h + c
dB(A)
(3.8.)ge je V (m^) min koliCina protoka vazduha kroz sistem hlaenja,
h (mmVS) nivo otpora, a C konstanta koja za bilo koje rastojanje X (m)
iznosi
C = 50 - 20 logX_
1.5
110
100
90 60 70 60

T o
J

50

3
Slika 3.5.

in a fn

r
*

IO <N
r>

frekfencija Hx

3 ! &
O
0
SPEKTAR NIVOA BUKE SISTEMA ZA HLADJENJE
1 FREKFENTNI
iD

Na

osnovu
ispitivanja (16) potvreno je da se sa
30
desetostrukim poveanjem brzine ventilatora emituje
vei nivo buke za oko 60 dB (A), odnosno buka ventilatora se poveava
2 dB (A) na svakih 100 obrtaja u minuti pri 1000 do 1500 n - U za 1 dB
(A) na svakih 100 n- * izmeu 1500 i 2000 obrtaja u minuti.
Karakteristian frekventni spektar i nivo buke sistema za hlaenje

2
3

prikazan je na slici 3.5. (18)

3.2.4. Buka guma
Dodir gume o kolovoz jedan je od osnovnih izvora buke za
pojedine kategorije vozila, posebno za teretna vozila i autobuse, pri
odreenim uslovima eksploatacije. Za brzine ispod 50 km/h buka nije
znaajno izraena, dok pri brzinama veim od 80 km/h ona postaje
dominantna. Buka od dodira gume i puta nastaje usled poveanja pritiska
vazduha i njegovog strujanja kroz protektore guma i neravnine na putu.
Prema Hayden-ovoj analizi nivo zvunog pritiska od dodira gume o tlo
dat je jednainom: (19)
LG I 68,5 + 20 log gW/S + lOlogn + 201ogf.c. 1 401ogV - 201ogr dB
(A) gde je
(3.9>)
LG nivo buke guma dB (A) g dubina protektora (mm)
W irina gazeeg dela protektora (mm) n broj udubljenja
f. c. delimina promena zapreminskog udubljenja (mm 3

2
4

)buke u 18 (A)

huke u B (A)
65-75
67- 75
68- 77 68-77 76-86 78-86 7377
70
podataka JZ 71 tabele pokazuje da jedan autobus
proizvodi
72 buku jedna- >0 putnikih
automobila 7 u slinim uslovima saobraaja,
dok je laj 0 j roa nove konstrukcije 1:4,
odnosno
8 jedan autobus proizvodi buku
*<>;<! Ovo ukazuje na vrlu
1
visok nivo
buke autobusa, koji postaje sve
81
faktor
vrednovanja ovog u Beogradu
75
dominantnog
prevoznog
T2Z
a
sredstva. ,
-^ danas je vrlo e*t sluaj
da gradska saobraajna preduzea u mno- f lffl
padovima zahievaju, kod nabavke novih vozila,
znatno nie nivoe bu- ** & >0 v: k od k .j povi
ne novih autobusa za raun R. A. T. P.-a iz Pariza *iov od najv>Se 76 dB (A) u vo/nji od oko 4050 km/h. Sto bi prema Pra- ^ inatilo najvj'e nivo buke od 85-86 dB (A) prilikom testa ubrzanja.

3A. MEKE ZATITE OD SAOBRAAJNE BUKE

3-<< 1 M f>gunf>h,ti manjen]a buke na motornim vozilima
3.4.1.1.

Iz.du*ni sistem

luli da se obino pogreno misli da je za smanjenje ukupnog hod no sve izvore buke reducirati na
priblian nivo. Ovo je ne r:o i-zvodljivo ve ne bi doprinelo eljenim efektima. Zbog 10-ga s
2
5

obzirom da se radi o jednom od najveih izvora buke na vozilu, mnoge metode

IM usmerene su na priguenje buke izduvnog sistema. Ovo je razlog da ve danas
mnogi
proi/vcvJai vozila primenjuju mere kojima smanjuju buku izduvnog sistema do nivoa koji neznatno uveava ukupnu buku vozila.
\ eoma znaajan korak u sniavanju buke izduvnog sisrema je izbor priguivaa kao i
njegovog mesta u sistemu. Sa gledita ispravnog funkcionisanja motora najvei protiv pritisak u
elom izduvnom sistemu na bi trebalo da pree vrednost od TO do 100 mm ivinog stuba merene
iza prirubnice izduvnog kolektora motora a na krivoj pune snage i pri nazivnom broju obrtaja
motora. Porast kontrapritiska u izduvnom sistemu za 1 in ivinog stuba izaziva pad snage motora
za 1%, porast specifine potronje goriva za lro i povienje temperature izduvnih gasova za 14C.
Priguivai koji se ugrauju u izduvni sistem motora rade na principu apsorpcije i refleksije,
odnosno na principu pretvaranja zvune energije u toplotnu i interferenciji zvunih talasa. Od vie
principa guenja buke izduvnog sistema najee se koriste dva lipa priguivaa aktivni i
reaktivni. Nastojanje da se to vie umanji nivo buke izduvnog sistema nosi sa sobom tendenciju
primene velikih priguivaa buke. Meu dm, primena viestrukih sistema priguivaa zvuka u
jednom izduvnom sistemu najbolja je mogunost da se zadre male dimenzije priguivaa. Ovi
sistemi sastoje se od sledeeih komponenti konvencionalnih priguivaa zvuka, rezonatora koji su
prikljueni ispred priguivaa, delova za spajanje i deljenje sistema, akustinih veznih delova i
zavrnih cevi priguivaa zvuka. Takoe sve ee su nastojanja da se izmeu motora i izduvnih
sistma ugrade zvuno izolovani elementi ija je osnovna funkcija da odvoje vibracije motora od
izduvnog sistema. Sve nabrojane mogu- |jios:i su takve da se moe oekivati smanjenje buke na
izduvnom sistemu i do 70-72 (A).

3.6. !2. I sisni sistem

Nivo buke usisnog sistema znaajno zavisi od karakteristika vazdunog filte- ra koji pored
uloge filtriranja vazduha ima i funkciju priguivaa buke procesa usisavanja. Zvune osobine
preistaa vazduha zavise od raznih elemenata na usisnom sistemu kao to su: vezne cevi, zatitne
kape itd. Znaaj pravilnog izbora usisne cevi sastoji se u tome da odbijeni zvuni impuls od kraja
usisne cevi ue u cilindar u tre- nutku zatvaranja usisnog ventila. U skladu sa tim redukciji buke
moe doprineti i dodavanje ulazne cevi ispred preistaa vazduha.
Osnovni zadatak usisnog sistema motora sa unutranjim sagorevanjem jeste snabdevanje
cilindra motora dovoljnom koliinom preienog vazduha. Dakle, pred ovim sistemom postavljaju
se dva vrlo stroga zahteva efikasno preiavanje i minimalni pad pritiska usisnog i preienog
2
6

vazduha. Za savremeni neprehranji- vani motor najvei dozvoljeni pad pritiska iznosi 300 do 400
mm VS. Dalje poveanje pada pritiska usisavanja dovodi do znaajnog smanjenja snage motora, do
poveanja specifine potronje goriva, porasta dima i temperature izduvnih gasova.
Savremeni preistai i njihovi elementi za preiavanje vazduha imaju dovoljno dobre
karakteristike sniavanja buke usisavanja. To je vrlo znaajno jer uvoenje dodatnog prigunog
lonca kao kod izduvnog sistema dovodi do znaajnog pada pritiska usisnog vazduha. Uopte uzev,
za sniavanje buke usisnog sistema po- rmn si neznatni naperi. % rio esto dovoljno je da sc samo
promeni mesto usisa pa vt Orom znaajno poboljanje buke, pri emu se mora voditi rauna da
preista Tim t seru ii zaprljanog i pranjavog vazduha. Drugim reima, s obzirom da ve da- Tsa:
zr'zss&vUi najmanji emitei buke, usisni sistem esto nije predmet intervencije VL jiursdmnr vigiinna.
Zbog. ogt su zabtevi u pogledu smanjenja buke usisa i naj- 1me oekivane poboljanja, iznose
najvie oko 8 dB (A).
3iU, Motor
Emisiji uske procesa sagorevanja zavisi od pritiska ostvarenog u cilindru moroa ataosne sd
* cmant naina dovoda goriva u toku ciklusa. S obzirom da : v --i'an.fm ugis predu brizgs vama
brzina porasta pritiska dp/dt raste zbog dueg na|wi r~ c i'tT 'i sagorevanja, snienje nivoa
emisije buke od procesa sagorevanja ratuje k sn*anjmteTT penoda pred u brizga vani a goriva,
smanjenjem optereenja motori : : Viti u' irr elimimsanje jedne nepovoljnosti motora na ovaj nain
esto ?HKrixi aru|n Ninu. smanjenje pritiska sagorevanja u cilindru motora, koje se :.v n~u)t
'ztetzi- c:t.-:tt. nrimene direktnog ubrizgavanja goriva, aovodi do porasta nimiiimu
StfiDijeii.it rn-is-i: odnosno nivoa emitovane buke znaajno zavisi od dizaj- m smiciinT
moto-t Smanjenje buke motora vri se oblaganjem pojedinih zidova nmurmoi prostora masama za
izolaciju i apsorpciju buke i priguenje vibracija. Z"m iconsmitcionc reSenja koja se najee
primenjuju vrlo su jednostavna a prime- ntoe nar za izoiadjL i apsorpciju buke su standardni artikli
koji se koriste za pri- foiszitt mine: l auiomoDiiskoj industriji. Dosadanja ispitivanja su pokazala
da se m i- iaSi mogL oekivali efekti smanjenja buke motora i do 10 d (A).
buzz mehanirii sklopova nije na nivou koji bi zahtevao vee intervencije roziii- Ma
menjuiia na primer, nia je za oko 15 dB (A) od najnieg izvora bu- nt vozili, izauvnof sistema,
zbog ega neznatno uveava ukupan nivo buke mo- onii| -voziiE.

IliA Sistem za hfcaftesge

2
7

Napr=c je taknuto da je buka sistema za hlaenje rezultat rada ventilatora, wwwr njegove obimne
brzine. Stoga se kao jedno od reenja namee smanjenje Hm rzme vemiiaiora ali do nivoa koji
e prevashodno zadovoljiti osnovni za- ac: DVDI sistema dobro hlaenje motora. U mnogim
sluajevima ovo reenje ama vei Mainak sa odreenim poskupljenjima.
Kinsnukrmie karakteristike koje znaajno utiu na buku rashladnog sistemi Lm. kim- je
mogue primeniti ne mnogo skupe zahteve jesu: brzina obrtaja venti- janrc. ifuznr za
poboljanje karakteristike hlaenja i meusobno rastojanje venti- mxim m tuanja^om i motorom.
Ovo poslednje reenje zahteva znatno dua i sku- 0i BE&fbvanjz tako da se uglavnom
primenjuju reenja smanjenja broja obrtaja ognrkmf : eto 20% uz zadravanja ranije
sposobnosti hlaenja, to omoguuje sni- inv vukt ovog sistema za oko 3 dB (A). Oekivana
smanjenja buke venti-Buka gama je problem kojije vie vezan za uslove eksploatacije vozila
nego za motor. Ovi uslovi u urbanoj sredini su takvi da ne predstavljaju znaajniji faktor sa
stanovita zagaivanja bukom, pogotovu kada se radi o teretnim vozilima i autobusima.
Intervencije da bi se smanjila buka guma mogu biti usmerene u sledeem pravcu:
ogranienje brzine kretanja vozila,
izbor odgovarajueg oblika protektora,
smanjenje preoptereena vozila, i
izbor odgovarajue podloge puta.
Pri brzinama iznad 80 km/h buka teretnih vozila i autobusa rezultat je pre svega dodira
gume i kolovoznog zastora. Kao jedan od naina da se smanji ovaj nivo buke je primena
odgovarajueg dizajna gume, pre svega izbegavanje postavljanja poprenih Bebova na gume i
zabrana ponovnog nanoenja ovog sloja, odnosno pro- tefctinuija guma. Ovakva intervencija
moe redukovati nivo buke pri veim brzinama za 12 do 15 dB (A).
Ograniavanje brzine kretanja vozila u urbanoj sredini ve danas znaajno doprinosi
smanjenju buke. Nivo buke u funkciji promene brzine menja se po zakonu 40 log V, odnosno
dvostruko smanjenje brzine kretanja vozila dovodi do smanjenja buke za 12 dB (A).
Redukcija buke pojedinih izvora buke na vozilu data je na slici 3.18.
341
I nadoK nerc zaitite
Zbog znatno veeg saobraaja u gradovima, posebno du prometnih saobra- ajnica,
2
8

problem buke od saobraaja je sve izraeniji. S obzirom da su mogue intervencije u postojeoj

strukturi gradskih saobraajnica vrlo ograniene, naroita panja ovom problemu mora se
posvetiti pri projektovanju i izgradnji novih saobraaj nica.
Do ari su vrSena brojna ispitivanja i merenja u cilju utvrivanja najefikasnijih mera
zatite du prometnih saobraajnica. Merenja izraena du auto-puta u Novom Beogradu
najgrublje pokazuju da buka u stanovima znaajno zavisi od odnosa puta i okolnog terena,
prostorne organizacije zgrada i njihovog rastojanja od auto-puta, kvaliteta gradnje stanova, itd.
U sa tim mogue mere za ublaavanje negativnih, efekata buke od saobraaja mogu se
podeliti na:
1. Planerske mere i
2. Sanadone mere
Planerske mere obuhvataju one radnje koje se moraju potovati pri projektovanju i
izgradnji puta i stambenih objekata, i mogu se podeliti na sledee:
1. Gradnja puta ispod nivoa okolnog terena
2. Prostorna organizacija zgrada du puta
3. Zvuna zatita zgrada
4. Sadnja zatitnog zelenog pojasa
Sanadone mere se preduzimaju u sluaju da planske mere nisu dale zadovoljavajue rezultate u
pogledu eliminisanja prekomeme buke. Kao sanadone mere' moga se izdvojiti

2
9

:Re&Jfeati aaotaf* r - k? ^ ranemai 'ism&m*. -^r&ds pored auto-puta poka- t ?c

rr^icr:

?,i procto|Pq|a -lo-puia potrebno imati u vidu, da

ce se ceh' ii okolinu# put mora postaviti ispod

P'-ecsa nererjr^i v ei t isctTiic * ui radnji ekvivaknini nivo buke u prize- oais

igraae i Mwoq
U Btticw 13* . ZB oke 1 13 (A) u odnosu na ostale
iri:c^ r_-;-zi se ; j e c i a o >ayemcaci da je sa icrs aelu put sputen za oko 2- 3
rcccrs. u
c .cxi. terca. i straoroaa iznac ?nzemi;a buka je priblino
istf crv' kijCL^iCf - * r*
M buka u prizemlju zgrada, pa i koji
scau '3-:- bda jc ZJX$ i ~ sk^p CJL e r- : znamije sputen u odnosu na okol- :eren U>Ke 2^ < r*Ofaa rccr^a^cr. dab$ciga buke du puta za razliite nivoe peta
fra^tt okofaoes ieras*. ptaa&o vrdaju T&xoe, iskustva u svetu su po3 r a c rr sc jtm% ^ po i c i euri ispod okolnog terena, moe oeki- *aci
imiMjriifr1 mem Sate at
3c 15 B (A) kod putnikih automobila i
c i0 3 A kod ak TII KCC gsisteje puta posebnu panju treba posvetiti i rsd ic\v:c:c$
ac.n S& efdnl posau se izgradnjom zastora od betona i nc -r? oc kcctc -oie poca.a
ruku i do 7 dB (A) u zavisnosd od

Ptneaa sastec^i pasive pafta rsro ni voa otoicog terena je vrlo skupa jer -s>-m
ccirLac aaafeaae ntioae teji >ediqc opravdanje imaju u smanjenu nivoa ~ure. Nc. i oboraa
a je probacsL iuke u ^as. jo uvek po znaaju, jedan od manje
ovakav $rac^< je vrk ri.; pr^MLljiv. Ovo tim pre jer je cena ovakve* prca c-rtirc
-LT-vri pata i okomog terena.
3*4X1 Piaamf wfp> mmnj yi kd pata

p c pMsa| onjeBi&dji ig.ra4a ul auio-puta imaju se u vidu ||hkdecL

cacncnci;:

rastojazje '~ - ~; x i^io-puLa.

>aicr zgrbza * octose sa m.
:^~s^

*JOL#CTL II

pTOSlOf).

?c2=**a^aa csrar^racue prostirala zvaka nesumnjivo je da prijemnik zraka igraa

pas aei aa to je c^jcc veem rastojanju, prostorno i ekonomski OpmoscA a co3a r**ar
rroi s&c&rcaj).
Noanpaaa 34 sac. 3.1f .lf pokazuje & ukocko na fasadi zgrade elimo md&m&ti
mmmlmmm mm Mse oc fli c3 (AK pn asovnom protoku od 2.000 wm/k i a 20% ^r> ifn
%je soraju biti uda^eoe najmanje 100 metara od

3*6JL1. Grtmfri pmsjk *po4 BirM okoiaog teren*

aKo-jpaca.
S rsp? soraac pc,:Ia;- ryfcaa a oanoai aa put mora fcM taka da kn fasade ae bncai panksae
sa ^mscrn rc.a Na bLss: *r)o rMli broj zgrada c * puta se po- scavi^a 1 fjjaig sa mfe pnac^c

*w f
, 'A

' rjr /

VQJ

O' V R .

11
% n pi f.

ill * G I1

I*i'
A

u
t

ILi

V |I w I
I!II
BMMH B1JI
I

II 1

l]nl|i]l|4 Is 1 *
i n I II 11 el >1 i 1

 kod susednib stanova creba oezbeiti

meQmtman m -. *w iste namcne.
Ova pravila odnose se na projektoroje siamocci-:
linsc as

ni nivo buke. Pri tome treba naglasiti da je za pco)e*xc-vaz;e

a rr:~
zvoaa graevinskih materijala a izvrli odgovarajue icescmte
v ; r j e r se pri projektovanju i izgradnji moraju koosuti
samo aMBerijaft ra t: i ponoie :cgs> varakii atesti akustinih osobina.
3.6.2.4. Sadnja zaStitnog zelenila
Iako nema znaajnije efekte u pogledu smanjenja : -A:
seaesaa pcas -c r^ss a ili ivice se esto predlae kao sredstvo
za zaseru o rcii Efci a zatmmog rssesfr- la ogledaju se pre svega
u vizuelnoj izoiaciji opuu^o z:Trr.-:r. r_r;^:~ ~ teaju
smanjenja buke.
Nepovoljnosi izolacione moa zelenog pojasi 5^-se 3 :CCDC
i-:' je . i; p~ jas naroito neefikasan na niskim frekvencijama na
topna ;e 5iccrici;zii^r<^i jizraenija. Naime, na niskim
frekvencijama- siabtejc;e riz: rr f sfca 3 11
(38)
Kada se radi o visokim zgradama ui luo-rcj. kojfe je eA
rrr; cr:c je da zeleni pojas nee imati uticaj md na vizuelm efekat s
c~-~ ra ;>e zgrzz *> gue zakloniti dovoljno visokim drvecem.
To znai da bez c:n ra tsiu. k a^Ki drvea, kao i nain sadnje, ne
treba oekivan mtnim izcsjooc- aon^pc buke kod koje je
prisustvo niskih frekvencija vrio izraene, i rew:r-- ako se rr> blem
ne reava u zgradama viim od etiri spcaia.
Ipak, bez obzira na stvarne fizike i vizueioe efekte ii se
TiESffaa pom* nje drvea i bunja du auto-puta, pri emu creba
id sa :~ree Trrrjrglgpog zr*eca. s obzirom da listopadno drvee
dobar deo godine ostaje bez ci
,

Prosene vrednosti smanjenja po jedinici duine u 3 A ~ za

3
4

rii^re TSLC zasada date su u tabeli 2.14. (33 )

Tabela 3.14. Uticaj zelenih zasada na smanjenje nivoa buke zS A _

OKTAVA
vrsta
zasada
200-300
400-800

800-1600

ieoe-3300

Borova Suma
Mlada borova

0,06-0,11

0,13-0,15

0,14-0,15

0.16

uma Smreka
Gusta listo

0,10-0,11
0,10-0,12

0,10
0,144),17

0,10-0,15
0.18

0,36
o. 14-OJ:"

padna Suma
Gusto bunje

0,05
0,13-0,15

0,05-0,07
0,17-0,25

0,06-0,10

0,11-0,15
OJOO-4C

0,184)35

SADRAJ

1. UVOD
2. SAOBRAAJ I ZAGAIVANJE VAZDUHA
2.1. OPSTE O ZAGAIVANJU VAZDUHA MOTORNIM
VOZILIMA
2.1.1.
2.1.2.

Efekti zagaivanja vazduha na zdravlje ljudi

Normativno regulisanje zatite vazduha

3
5

2.2.

MOTORNA VOZILA I ZAGAIVANJE VAZDUHA

2.2.1.

Pojedinano vozilo kao izvor zagaivanja vazduha

2.2.2.
2.2.3.

Imisija izduvnih gasova u funkciji protoka vozila

Imisija izduvnih gasova pri prekidanju saobraajnog toka

2.2.4. Rezultati ispitivanja kvaliteta vazduha u Beogradu

2.3. ZAGAIVANJE VAZDUHA VOZILIMA JAVNOG
PUTNIKOG PREVOZA
2.3.1. Autobus i zagaivanje vazduha
2.3.2. Utvrivanje doprinosa sredstava javnog putnikog prevoza
ukupnom nivou zagaenja vazduha

2.4.

2.3.3. Kvantitativno poreenje vozila javnog putnikog prevoza i

putnikih vozila
MERE ZA SMANJENJE EMISIJE IZDUVNIH GASOVA VOZILA
2.4.1. Mogunost intervencije na motoru
2.4.1.1. Preiavanje izduvnih gasova motora
2.4.1.2. Rad motora sa siromanom smeom
2.4.2. Primena tenog naftnog gasa u cilju smanjenja zagaenosti
vazduha od motornih vozila
2.4.2.1. Efekti primene tenog naftnog gasa kod motornih vozila
2.4.2.2. Rezultati uporednog ispitivanja rada motora benzinom i
tenim naftnim gasom
2.4.3. Redukcija olova u benzinu
3. SAOBRAAJ, BUKA I VIBRACIJE

3
6

3.1. OPTE O BUCI SAOBRAAJA

3.1.1.

Pokazatelj i buke u urbanoj sredini

3.1.2.

Metodi merenja buke

3.1.3.

Dozvoljeni nivo buke

3.1.4. Uticaj buke na zdravlje ljudi 3.1.4.1.

organizam

Uticaj buke na

3.1.4JL

Ps&okki oseaj smeage od bake saobraaja

3.
U.
ScaDje boks a Beopacte
3-2. VOZILO KAO IZVOR BUKE
1-1.1
3 JL2,

B^ka izdDTOf i assoog BCgna

Boks csocora i pdanfti buka

3 -23.
3JL4.

Beka sisccssa za hkadcoje

Beka gaim

3 J.

BUKA SAOBRAAJNOG TOKA

3-3.1.

Beka neprekidnog toka

3-3-23 3 J.

Beka DA raskrma pri prekidanju saobraajnog toka

Casorza r&spodeia imxa buke u toku dana

3.4

UTKAJ PR0MENLJTVIH SAOBRAAJNIH PARAMETARA NA NIVO BUKE DU

MAGISTRALNIH SAOBRAAJNICA

3.4 I. Saofcr'scajiM parametri i njihov uticaj na nivo buke

3.4.2. Nivo bake ~ funkciji saobraajnih parametara
3.4.3. Rezuhan aerecja saobraajnih parsi tara i nivoa buke
3.5.

BUKA VOZILA JAVNOG PUTNIKOG PREVOZA

3.5 3. Utvrivanje doprinosa sredstava JPP ukupnom nivou buke

3-5 *4

K>aBr^nrzx) poredesje vozila JPP i putnikih vozila

3-6 MERE ZATITE OD SAOBRAAJNE BUKE

3
7

3.6.1.

Mopraoci enzmema buke na motornim vozilima

3.6.I.I. Izsrm astsm

3 .6.1-2. Unsoi SB^CI
3-6.1.3. Motor
3.6.1-4, SiKcsi za hlaenje
3.6.I.5. Gcme
3j6JL Planske i sasackne mere zaltite
3X2.1. Gradcja poia ispod nivoa okolnog terena
3.6-

2-2>
3.6-

Prostorna orjesiadja zgrada du puta

2J.

Zvosa zafma zgrada

3.6.2.4, Sadnja zateznog Tctenib

3.1.2.5. zinem reima saobraaja 3-6JL6.
Izgradnja vrstih barijera
3.7. Saobraaj i vibradje
4 BUKA VAZDUSNOG SAOBRAAJA
**A Siepen izioenos buci NEF
^2*Dozvoljene vrahuti NEF u zavisnosti od namene povrSna

3
8

>

RnmoKno planiranje I vazduna saobraaj