You are on page 1of 99

LABORATORIJSKE VEBE

MAT-LAB

1.

Veba 1

Alati i osnovne funkcije

2.

Veba 2

Matrice -definicija

3.

Veba 3

Grafika

4.

Veba 4

Upravljanje tokom programa

5.

Veba 5

M fajlovi (datoteke)

6.

Veba 6

Jednaine i sistemi linearnih algebarskih jednaina

7.

Veba 7

Simbolika matematika

8.

Veba 8

Granina vrednost i izvod funkcije

9.

Veba 9

Integrali

10.

Veba 10

Primena integrala

11.

Zadaci za vebanje

12.

Spisak naredbi i funkcija

- 279 -

- 280 -

VEBA 1

ALATI I OSNOVNE FUNKCIJE

MATLAB (Matrix Laboratory) je vii programski jezik razvijen sredinom 80-ih


godina. Prvenstveno je bio namenjen ininjerima, ali je za kratko vreme postao
standardni programski paket na Univerzitetima, fakultetima

1. KAKO POETI RAD U MATLAB U


MATLAB je jednostavan za korienje. Kada je program
MATLAB - ov komandni prozor (slika 1. 1).

pozvan, pojavljuje se

slika 1. 1
Prvi red predstavlja liniju menija (Menu bar), koja sadri uobiajene komande.
Ako se na ekranu odmah ne pojavi prozor sa slike 1.1, dobiemo ga ako izaberemo
View-Desktop Layout-Default.

- 281 -

Na ekranu se mogu videti manji prozori:


Command window
Command History window
Launch Pad window
Postoje takoe dugmad za dva nova prozora:
Workspace window
Current Directory window
Command window je glavni deo MATLAB-ovog interaktivnog sistema. Iz tog
prozora pristupamo MATLAB-ovim komandama i funkcijama.
U radnom prostoru pojavljuje se znak >> , koji se naziva prompt, pored koga se
nalazi kursor, vertikalna trepua linija, koja predstavlja spremnost raunara da primi
naredbu. Kada se u radnom delu otkuca naredba i pritisne taster Enter, naredba se
odmah izvrava.
Command History window uva predhodne naredbe koje su bile koriene u
Command window.
Launch Pad window je drugi nain da se pristupi MATLAB-u. Treba kliknuti na ikonu
na vrhu prozora i otvorie se osnovni program ili toolbox-ovi, prema elji korisnika.
Workspace window pokazuje promenljive koje su koriene tokom rada, odnosno
njihovu veliinu i vrstu. Ove informacije mogu biti od velike koristi kasnije u radu.
Current Directory window pokazuje koriene fajlove.

2. OPERATORI ZA POMO U RADU


Naredbom help obezbeena je pomo i informacije tokom rada. To je velika
pogodnost za korisnike jer je teko memorisati veliki broj funkcija koje su definisane.
Postoji nekoliko verzija ove naredbe.
Ako otkucamo help i pritisnemo taster <Enter> na ekranu e se pojaviti spisak oblasti
i uputsta za rad.
Na ekranu e se pojaviti spisak svih opcija koje poseduje MATLAB.
>> help
HELP topics:
matlab\general
matlab\ops

- General purpose commands.


- Operators and special characters.

Da bi se dobilo uputstvo za neku posebnu oblast, operator ili funkciju potrebno je


uneti naredbu:

- 282 -

>> help oblast


Otkucati sledee naredbe help i videti ta se dobija na ekranu.
>> help *
>> help i
>> help sqrt
Za ilustrovanje mogunosti MATLAB-a, prireeni su uzorci raznih programa, koji se
mogu pozvati naredbama demo. Aktiviranjem ove naredbe otvara se grafiki prozor
koji pokazuje meni demonstracionih datoteka.

3. UNOENJE PODATAKA - BROJEVI I ARITMETIKI IZRAZI


Osnovni objekat nad kojim se vre operacije u MATLAB-u je polje brojeva. Ovo
polje brojeva moe da se tumai kao matrica u uobiajenom smislu, ali zavisno od
komande, moe se tumaiti i kao tabela podataka koje treba obraditi.
Pod skalarom se podrazumeva matrica tipa 1 1 . Vektori predstavljaju matrice
jedne vrste ili jedne kolone.
MATLAB je jezik izraza. Oni su sainjeni od konstanti, promenljivih, operatora,
specijalnih znakova i funkcija. Operacije i izrazi u MATLAB-u se piu na uobiajen
nain, slino kao to piemo na papiru. Rezultat izvrenja izraza je matrica. MATLAB
operie sa realnim i kompleksnim brojevima. Koristi se uobiajena decimalna notacija
sa znakom i decimalnom takom. MATLAB moe da se koristi za izraunavanje
jednostavnih matematikih izraza. Tada on radi slino kalkulatoru.
MATLAB je veoma strog prema definisanoj sintaksi jezika. Na primer, izostavljena
zagrada ili zarez mogu da utiu da ceo program ne funkcionie. Sa druge stane,
velika olakica u radu je to se na ekranu ispisuje vrsta uinjene greke i olakava se
korisniku da se greke isprave.
>> y=sin(x
??? y=sin(x
Error: ")" expected, "end of line" found.
MATLAB-ove promenljive mogu imati numerike ili znakovne vrednosti (string).
Znakovni tip podataka sastoji se iz niza ASCII znakova, a unose se pod jednostrukim
apostrofima, na primer 'x'.
PRIMER 1: Napisati re student.
>> rec='student'
rec =
student
- 283 -

PRIMER 2: Odrediti broj slova u rei student.


>> size(rec)
ans =
1 7
U ovom primeru koriena je naredba size(), koja odreuje dimenziju unete
promenljive.
Napomena: (Odgovor 1 7 oznaava polje brojeva,tj. u jednom redu ima sedam
elementa)
Napomena: U MATLAB-u se znak = naziva operatorom dodele. Ovaj operator
dodeljuje vrednost promenljivoj
Promenljiva= numerika vrednost ili izraz
Imena promenljivih ili funkcija, moraju poeti slovom, iza koga moe slediti
prizvoljan niz simbola, ali se samo prvih 31 karaktera iz imena pamti.
MATLAB razlikuje velika i mala slova, tj. x i X su dve razliite promenljive.
Imena matrica obino se piu velikim slovima, dok imena skalara i vektora malim
slovima.
Imena funkcija moraju se pisati malim slovima.

4. ARITMETIKI OPERATORI
Aritmetiki izrazi se prave korienjem uobiajenih aritmerikih operacija za koje
koristimo sledee simbole:
+
*
/
^

sabiranje
oduzimanje
mnoenje
deljenje
stepenovanje

PRIMER 3: Izraunati vrednost izraza 2+4-6.


>> 2+4-6
ans =
0
Iz ovog primera vidimo da MATLAB sam kreira promenljivu pod imenom ans
(answer-odgovor) ukoliko korisnik sam ne dodeli ime promenljivoj ili vrednosti izraza.

- 284 -

PRIMER 4: Izraunati vrednost izraza x = 2 + 2 4

1
.

>> x=2+(2*4-1/pi)
x=
9.6817
Broj je definisan kao stalna veliina MATLAB-a i dovoljno je ukucati samo pi.
PRIMER 5: Izraunati vrednost izraza y = 3 x , ako je x = 32 .
>> x=3^2;
>> y=3*x
y=
27
Napomena: Ako ne elimo da se rezultat ili meurezultat prikae na ekranu, na kraju
naredbe unesi se znak ; . Na ovaj nain se ubrzava rad na raunaru, jer se eliminie
ispisivanje velikog broja, esto nepotrebnih meurezultata.

5. RELACIJSKI OPERATORI
Relacijski operatori su binarni operatori i koriste se za poreenje izraza. Rezultat
poreenja je tano (true) u oznaci 1 ili netano (false) u oznaci 0 .
<

>

==

Manje od
Manje ili jednako od
Vee od
Vee ili jednako od
Jednako
Nejednako

PRIMER 6: Izraunati vrednost izraza 5<3.


>> 5<3
ans =
0
PRIMER 7: Izraunati vrednost izraza 5<(7= =8).
>> 5<(7= =8)
ans =
0

- 285 -

Zamenimo sada == sa =
>> 5<(7=8)
??? 5<(7=8)
|
Error: ")" expected, "=" found.
Napomena: Operator == esto se pogreno zamenjuje sa =, jer ==
predstavlja jednakost, a = je pridruivanje.
U prvom sluaju 7 = = 8 ima istinitosnu vrednost pogreno, tj. 0 i zato 5 < 0 daje
kao rezultat 0.
U drugom sluaju greka se javlja zato to = predstavlja samo operaciju
pridruivanja, a ne raunanja vrednosti koja ima neku istinitosnu vrednost.

6. LOGIKI OPERATORI
Operacije

Logiko ne
Logiko i
Logiko ili

&
|

Vrednosti za logike operacije


A
1
1
0
0

B
1
0
1
0

A&V
1
0
0
0

0
0
1
1

- 286 -

A|B
1
1
1
0

7. KOMPLEKSNI BROJEVI
Imaginarna jedinica je definisana kao stalna veliina. Koristi se uobiajena definicija

i = 1 ili j = 1 .
PRIMER 8: Definisati imaginarnu jedinicu i .
>> i=sqrt(-1)
i=
0 + 1.0000i
Kompleksni brojevi se mogu, kao i u matematici definisati na vie naina:

z = x + iy algebarski oblik,
gde je x realni , a y imaginarni deo kompleksnog broja.
w = re i eksponencijalni oblik,
gde je r moduo, a argument kompleksnog broja.
PRIMER 9: Napisati broj z = 2 + 3i .
>> z=2+3*i
z=
2.0000 + 3.0000i
>> z=2+3i
z=
2.0000 + 3.0000i
Napomena: Jedino kada se definie kompleksni broj, mogue je izostaviti operator *
mnoenja. U ostalim sluajevima operator mnoenja mora da se pie.
PRIMER 10: Napisati broj w = 2e
>> w=2*exp(i*pi/6)
w=
1.7321 + 1.0000i

i
6

Moduo, argument, realni, imaginarni deo kompleksnog broja i konjugovano


kompleksni broj dobijaju se korienjem naredbi abs, angle, real, imag, conj.

- 287 -

8. OSNOVNE FUNKCIJE
Funkcije se pozivaju tako to se iza imena funkcije u maloj zagradi navede
argument funkcije.
Neke od elementarnih funkcija koje su ugraene u MATLAB moemo videti u
tabeli. Kao to smo ve napomenuli funkcije se piu malim slovima, a argumente
navodimo u zagradama.
abs()
sqrt()
sin()
cos()
tan()
cot()
exp()
log()
log10()

apsolutna vrednost
kvadratni koren
sinus
kosinus
tangens
kotangens
eksponencijalna funkcija osnove e
logaritam osnove e
logaritam osnove 10

PRIMER 11: Izraunati sin

>> sin(pi/4)
ans =
0.7071
PRIMER 12: Za x = 5 i y = 59 izraunati vrednost izraza z = ln y + x .
>> x=5;
>> y=59;
>> z=log(y)+sqrt(x)
z=6.0775
Napomena: Primetimo da vrednosti promenljivih x i y nisu prikazane na ekranu,
jer se iza promenljivih nalazi znak ;
PRIMER 13: Izraunati reenja kvadratne jednaine x 2 2 x 3 .
>> % Kvadratna jednaina je oblika ax^2+bx+c :
>> % Reenja se dobijaju na osnovu formule x1, 2 =
>> a=1;b=-2;c=-3;
>> koren=sqrt(b^2-4*a*c);
>> x1=(-b+koren)/(2*a)
- 288 -

b b 2 4ac
:
2a

x1 =
3
>> x2=(-b-koren)/(2*a)
x2 =
-1
PRIMER 14: Izraunati vrednost izraza z = log10 x + y , za vrednosti promenljivih x
i y zadatih u predhodnom primeru ( primer 12).
>> % x i y su vrednosti promenljivih iz predhodnog primera
>> z=log10(x)+abs(y)
z=
59.6990
Napomena: Treba imati u vidu da MATLAB pamti predhodno unete veliine pa ih nije
potrebno ponovo definisati, ako nam kasnije trebaju u radu.
Napomena: Oznaka % koristi se za pisanje komentara.

9. OSNOVNE KONSTANTE U MATLAB - U


ans
eps

Vrednost izraza kada nije pridruen promenljivoj


Dozvoljena tolerancija greke

i,j

Imaginarna jedinica, 1
=3.14159265.....
, ili rezultat 1/0 (infinity)
Nije broj, ili rezultat 0/0 (Not a Number)

pi
Inf
NaN

Napomena: Prednost rada u MATLAB-u je to deljenje nulom ne dovodi do prekida


programa ili greke. Ispisuje se poruka upozorenja i specijalna veliina se ponaa
korektno u kasnijim izraunavanjima.

10. IZLAZNI FORMAT


Izlazni oblik prikazivanja rezultata moe se kontrolisati naredbom format. Ova
komanda utie samo na prikaz na ekranu, a ne na to kako se ta izraunava ili smeta
u memoriju. Postoje razliiti izlazni formati: format short, format long, format long e,
format short e, format rat.
Ako nije definisan neki drugi format automatski se koristi format short, standardni
format sa 4 znaajnih cifara.

- 289 -

PRIMER 15: Broj prikazati koristei sve prethodne komande.


% napomene
% format short ima 4 decimalna mesta
>> format short, pi
ans =
3.1416
>> format long, pi
ans =
3.14159265358979
>> format long e, pi
ans =3.141592653589793e+000
>> format short e, pi
ans =
3.1416e+000
>> format rat, pi
ans =
355/113
>>% za ponovno koriscenje standardnog formata
>> format short, pi
Napomena: Sledei broj sa kojim budemo radili bie u poslednjem formatu koji smo
koristili. Da bi se vratili u uobiajeni format short, dovoljno je otkucati samo naredbu
format.

11. BRISANJE I UVANJE PODATAKA

clear
clear x
save
save ime
quit , exit
load

Brie podatke iz radne memorije


Brie se promenljiva x
uva podatke u fajlu na disku za kasniju upotrebu
Pamti sve veliine iz radnog prostora pod zadatim imenom
Ostvaruje se prekid programa
Predstvlja obrnutu naredbu od save

- 290 -

VEBA:
1. Utvrditi ta je vee e ili e ?
(Voditi rauna da e nije definisano kao konstanta MATLAB a, ve ga
izraunavamo kao vrednost eksponencijalne funkcije za argument x = 1 ).
2.

Izraunati

100
(
1 + i)
z , ako je z =
(1 i )96 i(1 + i )98

5
.
x

3. Za x = 0 , izraunati

4. Proveriti tanost iskaza cos 2

x tgx + sin x

=
za x = .
2
2tgx
5

5. Korienjem razliitih izlaznih formata napisati broj

2.

6. Ako je a = 18.2, b = 6.42, c = a / b, d = 0.5(cb + 2a) izraunati vrednost

a + b (a + d )
.
+
c
abc
2

7. Uneti svoje ime i prezime pa odrediti broj slova u njemu.

- 291 -

VEBA 2

MATRICE I OPERACIJE

1. MATRICE I VEKTORI
Ve smo naglasili, da su u MATLAB - u, promenljive polja brojeva, koje mogu da se
tumae kao matrice u uobiajenom smislu. Pod skalarom se podrazumeva matrica tipa
1x1. Vektori predstavljaju matrice jedne vrste ili jedne kolone.
Matrica se definie sa dva indeksa m i n, gde prvi indeks m oznaava broj vrsta, a
drugi, n broj kolona. Elementi se uglavnom unose po vrstama, a zagrade [ , ]
ograniavaju listu elemenata. U okviru liste elementi se razdvajaju zarezom ili
razmakom. Taster Enter ili ; se koriste za odvajanje vrsta matrice.

1 2 4

PRIMER 1: Uneti matricu A = 6 8 5 .

7 4 2
>> A=[1 -2 4; -6 8 5; 7 -4 2]
A=
1 -2 4
-6 8 5
7 -4 2
Druga mogunost upisa je:
>> A=[1, -2, 4; -6, 8, 5; 7, -4, 2]
A=
1 -2 4
-6 8 5
7 -4 2
Vektori su matrice vrste ili kolone i unose se na isti nain. Ako su vrednosti
elemenata ekvidistantne (sa istim korakom) koristi se simbol : .
PRIMER 2: Uneti vektor x=(1, 2, ... , 10).
>> x=1:10
x=
1 2 3 4 5 6 7 8 9

10

- 292 -

Naredba length() izraunava duinu vektora.


>> length(x)
ans =
10
PRIMER 3: Uneti vektor x.
>> x=1:10 ; x=[x x+2]
x=
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Ako elimo proizvoljan korak, a ne 1, kao u predhodnom primeru, koristimo
naredbu h=a:k:b, gde su a i b poetna i krajnja vrednost, a k je korak.
PRIMER 4: Uneti vektor x=(1, 3, 5,7), sa korakom duine 2.
>> x=1:2:8
x=
1 3 5 7
Matrice sa kompleksnim elementima moemo da unosimo na dva naina.
PRIMER 5:
1 + 5i 2 6i
Uneti matricu Z =
, tako to prvo unosimo realne, a zatim
3 + 7i 4 + 8i
imaginarne delove zadatih kompleksnih brojeva.
>> A=[-1, 2; 3, 4] ; V=[5, -6; 7, 8] ; Z=A+V*i
Z=
-1.0000 + 5.0000i 2.0000 - 6.0000i

3.0000 + 7.0000i 4.0000 + 8.0000


PRIMER 6:
Uneti matricu Z iz prethodnog primera tako to elemente matrice unosimo kao
kompleksne brojeve.
>> Z=[-1+5*i , 2-6*i ; 3+7*i , 4+8*i]
Z=
-1.0000 + 5.0000i 2.0000 - 6.0000i
3.0000 + 7.0000i 4.0000 + 8.0000i
Element matrice A koji se nalazi u preseku i-te vrste i j-te kolone moe se dobiti
primenom naredbe A(i,j).

- 293 -

3
1 .
4 5 6

PRIMER 7: Izdvojiti element a2,3 matrice A = 2

2
3

>> A=[1 2 3 ; 2 -3 1 ; -4 -5 -6] ;


>> A(2 , 3)
ans =
1
Ako elimo da izdvojimo celu vrstu ili kolonu koristimo komande A(k,:),
A(:,k), gde k predstavlja traenu vrstu, odnosno kolonu.
Dimenzije matrice odreuju se naredbama:
size(A)
[m,n]=size(A).
PRIMER 8: Odrediti dimenzije date matrice A, koristei naredbu size.
>> size(A)
ans =
3 3
PRIMER 9: Odrediti dimenzije matrice A koristei naredbu [m,n]=size(A).
>> [m, n]=size(A)
m=
3
n=
3

2. MATRICE SPECIJALNIH STRUKTURA


Naredba eye daje jedininu matricu.
Naredba
eye(n)
eye(m,n)
eye(size(A))

Opis
Jedinina matrica dimenzija nxn
Jedinina matrica dimenzija mxn
Jedinina matrica dimenzija date matrice A

PRIMER 10: Formirati matricu X dimenzija 2 3 , iji su elementi na glavnoj dijagonali


jednaki 1, a ostali su jednaki 0.
>> X=eye(2,3)
X=
1 0 0
0 1 0
- 294 -

PRIMER 11: Odrediti jedininu matricu dimenzija date matrice A.


>> A=[1 , 2 , 3 ; 2 , -3 , 1 ; -4 , -5 , -6] ; X=eye(size(A))
X=
1 0 0
0 1 0
0 0 1
Naredba ones daje matricu iji su svi elementi jedinice.
Naredba
ones(n)
ones(m,n)
ones(size(A))

Opis
Matrica dimenzije nxn iji su svi elementi
jedinice
Matrica dimenzije mxn iji su svi elementi
jedinice
Matrica dimenzije date matrice A iji su svi
elementi jedinice

PRIMER 12: Formirati kvadratnu matricu reda 2 iji su svi elementi jednaki 1.
>> X=ones(2)
X=
1 1
1 1
Naredba zeros daje matricu iji su svi elementi nule.
Naredba
zeros(n)
zeros(m,n)
zeros(size(A))

Opis
Matrica dimenzije nxn iji su svi elementi nule
Matrica dimenzije mxn iji su svi elementi nule
Matrica dimenzija date matrice A iji su svi
elementi nule

PRIMER 13: Formirati matricu dimenzija 2 3 iji su elementi jednaki 0.


>> X=zeros(2,3)
X=
0 0 0
0 0 0
Naredba magic(n) daje matricu sa celobrojnim elementima izmeu 1 i n2,
dimenzija nxn, sa osobinom da je zbir elemenata po vrstama i kolonama
konstantan (arobni kvadrat).

- 295 -

PRIMER 14: Formirati maginu matricu treeg reda.


>> X3=magic(3)
X3=
8
3
4

1
5
9

6
7
2

Naredbom diag(A) dobijamo dijagonalnu matricu date matrice A.


PRIMER 15: Napisati matrice diag(A).
>> A , X1=diag(A) , X2=diag(diag(A))
A=
1 2 3
2 -3 1
-4 -5 -6
X1 =
1
-3
-6

3. OPERACIJE SA MATRICAMA
Osnovne operacije sa matricama su:
sabiranje, oduzimanje, mnoenje, stepenovanje i transponovanje.

3.1. Sabiranje i oduzimanje matrica


Sabiranje i oduzimanje matrica vri se tako to se sabiraju, odnosno oduzimaju
odgovarajui elementi matrica. Tom prilikom moramo voditi rauna da matrice
budu istih dimenzija.
PRIMER 16: Sabrati matrice A i B.
>> A , B=[2, 3,-4; 1 -1, 1; 3, 2, -1] , C=A+B
A=
1 2 3
2 -3 1
-4 -5 -6
B=
2 3 -4

- 296 -

1
3
C=
3
3
-1

-1
2

1
-1

5 -1
-4 2
-3 -7

Sabiranje i oduzimanje je izvodljivo i u sluaju kada je jedan inilac skalar. .


PRIMER 17: Od date matrice A oduzeti skalar 1.
>> D=A-1
D=
0 1 2
1 -4 0
-5 -6 -7
Napomena: U predhodnom primeru, skalar 1 MATLAB automatski shvata kao
matricu istih dimenzija kao to je matrica A iji su svi elementi jednaki 1.

3.2. Mnoenje matrica


Mnoenje matrica skalarom se vri tako to svaki element te matrice pomnoimo
vrednou datog skalara. Za mnoenje matrica skalarom vai zakon komutacije,
tj. kA = Ak .
PRIMER 18: Ako je k = 5 , odrediti matricu 5 A .
Mnoenje matrica se u obavlja korienjem operatora * .
>> A , F=5*A
A=
1 2 3
2 -3 1
-4 -5 -6
F=
5 10 15
10 -15 5
-20 -25 -30

( )

Mnoenje dve matrice: Proizvod matrica A={ ai , j


matrica C =

( ci, j )

m n

iji su elementi cij =

- 297 -

m r

ai,k bk , j .
k =1

( )

} i B={ bi , j

r n }

je nova

PRIMER 19: Pomnoiti matrice A i A1.


>> A ;A1=[1, 2 ; 2, -3 ; 1, 6] , P=A*A1
A1 =
1 2
2 -3
1 6
P=
8 14
-3 19
-20 -29
PRIMER 20: Pomnoiti matrice A1 i A.
>> A1*A
??? Error using ==> *
Inner matrix dimensions must agree.
Napomena: Matrino mnoenje nije komutativna operacija i dimenzije matrica
A i A1 moraju da budu usklaene.

3.3. Transponovanje matrica


Transponovanje matrica sa realnim koeficijentima, je zamena vrsta i kolona. Vri
se pomou operatora ' .
PRIMER 21: Transponovati datu matricu A.
>> A , E=A'
A=
1 2 3
2 -3 1
-4 -5 -6
E=
1 2 -4
2 -3 -5
3 1 -6

- 298 -

PRIMER 22: Transponovati vektore x, y.


>> x=[-1 3 8]' , y=[-1;-2;4]'
x=
-1
3
8
y=
-1 -2 4

3.4. Determinanta matrice


Determinanta kvadratne matrice je broj koji se u MATLAB-u izraunava pomou
naredbe det() .
PRIMER 23: Izraunti determinantu kvadratne matrice A.
>> A ; D=det(A)
D=
-27

3.5. Inverzna matrica


Inverzna matrica date matrice A rauna se po obrascu A 1 =

1
adjA .
det( A)

U MATLAB-u inverzna matrica A 1 , odreuje se korienjem naredbe inv(A).


PRIMER 24: Nai inverznu matricu, zadate matrice A.
>> A ; inv(A)
-0.8519 0.1111 -0.4074
-0.2963 -0.2222 -0.1852
0.8148 0.1111 0.2593

- 299 -

1 2 3

PRIMER 25: Nai inverznu matricu, matrice S = 4 5 6 .

7 8 9
>> S=[1 2 3 ; 4 5 6 ; 7 8 9]
>> inv(S)
Warning: Matrix is close to singular or badly scaled.
Results may be inaccurate.
Napomena: Kako je matrica S singularna (determinanta matrice je jednaka nuli),
inverzna matrica ne postoji.

3.6. Stepenovanje matrica


Ako je A kvadratna matrica, a p N , matrini stepen definiemo kao:

A p = AAAA

AAAA .
p

Stepenovanje moe da se vri i ako p nije ceo broj, ali to razmatranje


prevazilazi ovaj kurs.
Stepenovanje matrice matricom, davae poruku o greci.

( )

Za regularnu matricu (determinanta razliita od nule) A, vai A p = A 1


Stepenovanje matrica vri se pomou operatora ^ .

PRIMER 26:
Za datu matricu A odrediti A2 , A2 i proveriti da li vai da je A 2 A 2 = I ,
gde je I jedinina matrica.
>> J=A^2 , M=A^(-2) , I=J*M
J=
-7 -19 -13
-8 8 -3
10 37 19
M=
0.3608 -0.1646 0.2209
0.1674 -0.0041 0.1139
-0.5158 0.0947 -0.2853
I=
1.0000 0.0000 -0.0000
-0.0000 1.0000 0.0000
-0.0000 -0.0000 1.000

- 300 -

3.7. Deljenje matrica


U matrinom raunu operacija deljenja nije definisana, ali u MATLAB - u postoje
dve naredbe za deljenja:
\ oznaava deljenje sa leva, / oznaava deljenje sa desna.
Neka je A kvadratna regularna matrica, tada je
A \ B = A1 * B , A / B = B * A1 .
Rezultati se dobijaju direktno, bez raunanja inverzne matrice.
PRIMER 27: Reiti matrinu jednainu AX = B gde su date matrice.

1 2
1 2
A=
i B=

3 4
2 2
Da bismo reili matrinu jednainu AX = B , kako za mnoenje matrica ne vai
zakon komutacije, postupak je sledei:

AX = B
A 1 AX = A 1 B
IX = A 1 B
X = A 1 B
U MATLABu poslednja jednaina se moe napisati pomou simbola deljenja X=A\B.
Zadati problem moe zato reiti na dva naina.
>> A=[1,2;2,2]; B=[1,2;3,4];
>> X=A\B
X=
2.0000 2.0000
-0.5000
0
>> X=inv(A)*B
X=
2.0000 2.0000
-0.5000
0
PRIMER 28:
Reiti matrinu jednainu XA = B koristei matrice A i B iz prethodnog primera.
Jednainu XA = B , odnosno njeno reenje X = BA 1 moemo reiti matrinim
deljenjem s desna X=A/B.

- 301 -

>> A;B;
>> X=B*inv(A)
X=
1 0
1 1
>> X=A/B
X=
1 0
-1 1

3.8. Operacije nad poljem brojeva


Za mnoenje, stepenovanje i deljenje u polju brojeva ne vae pravila matrinog
rauna, ve se mnoenje vri po principu lan po lan. U zapisu ove operacije
sadre decimalnu taku ispred operatora .* , ./, .^.
PRIMER 29: Uoiti razliku izmeu mnoenja * i .*
>> A=[1 2; 2 3]; B=[1 0; 2 3];
>> A*B
ans =
5 6
8 9
>> A.*B
ans =
1 0
4 9
Napomena: U prvom sluaju imamo matrino mnoenje , a u drugom mnoe se
element po element.

- 302 -

VEBA:
1.

Dati su elementi , e, 2 . Formirati matricu 3x3, iju prvu vrstu ine dati brojevi,
drugu vrstu njihovi tangensi, a treu vrstu kvadratni koreni datih brojeva.

2.

Koristei datu matricu A odrediti:


a) lan na mestu (3,1),
c) determinantu matrice A2 ,

3.

Ukucati i objasniti:
A(:) , A(:,:) , A(1:2,3) , A(:,3:-1:1) , A([1 3],[2 3]).

(A )
Izraunati

2 T

4.

b) drugu vrstu matrice A,


d) transponovanu matricu matrice A 1 .

+ A1

4 + det A

koristei datu matricu A .

5.

1 3 2

Izraunati ( A + I )( A I ) ako je A = 1 2 1 .

0 0 1

6.

Reiti matrinu jednainu A 2 XB = C ako je:

1 2
0 3
8 17
A=
, B=
, C=

.
1 0
2 1
8 11

- 303 -

VEBA 3

GRAFIKA

U MATLAB-u postoji mnogo komandi za crtanje grafika. Izgled grafika moe se


podeavati proizvoljnim izborom boje, debljine i vrste linija, unoenjem mree, naslova,
komentara i slino. U ovoj vebi obraeno je crtanje dvodimenzionih grafika.

3.1. GRAFIKO PREDSTAVLJANJE FUNKCIJA JEDNE PROMENLJIVE


Najjednostavniji nain za grafiko predstavljanje, sa linearnom podelom na osama,
je korienjem naredbe plot. Prilikom crtanja otvara se grafiki prozor za koji vae ista
pravila kao kod Windows prozora.
Naredba ima oblik
plot(x,y)
Argumenti x i y su vektori, koji moraju imati isti broj elemenata.
PRIMER 1: Nacrtati vektor x = (1, 2, 4,8,16) .
>> x=[1,2,4,8,16];plot(x)
16
14
12
10
8
6
4
2
0

1.5

2.5

3.5

4.5

Iz ovog primera moemo videti da je MATLAB za vrednosti nezavisno promenljive x


uzeo redni broj elementa, a njihove slike, su vrednosti vektora x , tj. take nacrtanog
grafika imaju koordinate (1,1), (2,2), (3,4), (4,8), (5,16) .
U optem sluaju naredba plot(x) crta grafik spajajui take
(i, x(i)), i=1, 2, 3,, N, gde je N duina vektora.
- 304 -

PRIMER 2:
Nacrtati vektor dat koordinatama x = (1, 2, 4,8,16) i y = (1, 2, 4,8,16) .
>> x=[1,2,4,8,16]; y=[-1,2,-4,8,16]; plot(x,y)
16
14
12
10
8
6
4
2
0
-2
-4

10

12

14

16

Naredba plot se koristi i za crtanje funkcija jedne promenljive. U ovom sluaju


mora unapred da se definie domen promenljive x u kome e funkcija biti
nacrtana.
PRIMER 3: Nacrtati funkciju y = 2e x u domenu x [ 1,1]
>> x=-1:1
x=
-1 0 1
>> y=2*exp(x)
y=
0.7358 2.0000
>> plot(x,y)

5.4366
5.5
5
4.5
4
3.5
3
2.5
2
1.5
1
0.5
-1

-0.8

-0.6

-0.4

-0.2

- 305 -

0.2

0.4

0.6

0.8

>> x=-1:.5:1
x=
-1.0000 -0.5000
0 0.5000 1.0000
>> y=2*exp(x)
y=
0.7358 1.2131 2.0000 3.2974 5.4366
>> plot(x,y)

5.5
5
4.5
4
3.5
3
2.5
2
1.5
1
0.5
-1

-0.8

-0.6

-0.4

-0.2

0.2

-0.4

-0.2

0.2

0.4

0.6

0.8

>> x=-1:.1:1;
>> y=2*exp(x);
>>plot(x,y)
5.5
5
4.5
4
3.5
3
2.5
2
1.5
1
0.5
-1

-0.8

-0.6

0.4

0.6

0.8

Napomena:
U prvom sluaju koristili smo domen [ 1,1] i MATLAB je za vrednosti nezavisno
promenljive x uzeo tri uzastopne vrednosti 1, 0,1 , a funkcija je nacrtana kao
izlomljena linija kroz 3 take. U drugom i treem sluaju smo definisali korak 0,5
i 0,1 , pa je nezavisno promenljiva x imala 5 i 20 vrednosti , a funkcija je
nacrtana kao izlomljena linija kroz 5, odnosno 20 taaka.
- 306 -

PRIMER 4:
U istom koordinatnom sistemu nacrtati funkcije y1 = 2 x i y2 = 2e x , u domenu

x [ 1,1] , sa korakom 0.1 .

>> x=-1:.1:1; y1=2*x ;y2=2*exp(x); plot(x,y1,x,y2)


6
5
4
3
2
1
0
-1
-2
-1

-0.8

-0.6

-0.4

-0.2

0.2

0.4

0.6

0.8

3.2. IZBOR VRSTE I OBLIKA LINIJE


Naredbom plot u mogunosti smo da biramo izbor oblika i boje linija.
Nareba ima oblik
plot( x,y,'vrsta linije boja').
Simbol
linije

Opis
.
o
x
+
*
-.
:
--

Taka
Krug
x-znak
Plus
Zvezda
Puna linija
Taka crta
Takasta
Isprekidana linija

- 307 -

Simbol
boje

Boja
y
m
s
r
g
b
k
w

uta
Ljubiasta
Cijan
Crvena
Zelena
Plava
Crna
Bela

PRIMER 5:
U predhodnom primeru , proizvoljno, uvedimo oznake za vrstu i boju linije.
>> x=-1:.1:1;y1=2*x; y2=2*exp(x);
>> plot(x,y1,'g',x,y2,'m+')
6
5
4
3
2
1
0
-1
-2
-1

-0.8

-0.6

-0.4

-0.2

0.2

0.4

0.6

0.8

3.3. CRTANJE GRAFIKA FUNKCIJA


Za crtanje grafika funkcija moemo da koristimo i naredbu fplot.
Nareba ima oblik
fplot(f(x),xmin,xmax)
f ( x ) je funkcija koju crtamo, x je vektor iji je prvi element xmin, a poslednji
element xmax.
U naredbi fplot funkcija se pie pod navodnicima ' f '.

- 308 -

PRIMER 6:
Nacrtati funkciju y = x 2 9 u domenu x [ 3,3] .
>> y='x^2-9'; fplot(y,[-3,3])
0
-1
-2
-3
-4
-5
-6
-7
-8
-9
-3

-2

-1

3.4. OZNAAVANJE GRAFIKA I OSA


MATLAB nudi mogunosti oznaavanja osa, pisanje razliitog teksta i razne druge
mogunosti.
Oznaka
title()
xlabel()
ylabel()
text()
gtext()
grid

Opis
naziv grafika
naziv x ose
naziv y ose
naziv teksta na grafiku
tekst na poziciji oznaenoj miem
crtanje linija mree

Tekst u predhodnim naredbama pie se u zagradi pod navodnicima.


Naredba hold on zadrava sliku na ekranu. Suprotna njoj je naredba hold off .
U naredbi gtext korisnik naknadno sam odreuje miem mesto na koje eli da
smesti tekst.
PRIMER 7:
Nacrtati funkciju y = sin x na domenu x [ 2 , 2 ] i koristei naredbe iz
tabele obeleiti sliku.
>> y='sin(x)';fplot(y,[-2*pi,2*pi])
>> hold on
>> grid
>> title('sinusna funkcija')

- 309 -

>> xlabel('x osa')


>> ylabel('y osa')
>> gtext('max')
sinusna funkcija
1

max

0.8
0.6
0.4

y osa

0.2
0
-0.2
-0.4
-0.6
-0.8
-1

-6

-4

-2

0
x osa

Naredba subplot(m, n, p) formira vie grafika na ekranu. Ekran se deli na m n


delova, a grafik se crta u p -tom delu ekrana.
PRIMER 8:
Koristei naredbu subplot nacrtati funkcije: y = x,

y = xe x , x [ 0,1] ;

x [ 1,1] ;

y = x 2 , x [ 2, 2] ;

y = cos x,

>> x1=-1:1:1; y1=x1;


>> x2=0:0.5:1; y2=x2.*exp(x2);
>> x3=-2:.1:2; y3=x3.^2;
>> x4=-pi:pi/16:pi; y4=cos(x4);
>> subplot(2,2,1),plot(x1,y1)
>> subplot(2,2,2),plot(x2,y2)
>> subplot(2,2,3),plot(x3,y3)
>> subplot(2,2,4),plot(x4,y4)
1

0.5

0
1

-0.5
-1
-1

-0.5

0.5

0.5

-0.5

0
-2

-1

-1
-4

- 310 -

0.5

-2

x [ , ] .

3.5. SKALIRANJE OSA


Ose x i y automatski se postavljaju na osnovu minimalne i
maksimalne vrednosti koordinata.
Oznaka

Opis
Provera se da li je prirataj po osama
isti
Zadaju se granice u kojima e biti
nacrtan grafik
Vraanje na prvobitne dimnezije
grafika
Vraanje na prvobitno skaliranje
Dobija se informacija o trenutnim
dimenzijama

axis('equal')
axis(xmin,xmax,ymin,ymax)
axis('normal')
axis('axis')
axis

PRIMER 9: Nacrtati funkciju y = sin x za -2 x 2 , a zatim postaviti da


domen po x osi bude - x , a po y osi bude 2, 2 .
>> x=-2*pi:pi/16:2*pi; y=sin(x);plot(x,y),grid
1
0.8
0.6
0.4
0.2
0
-0.2
-0.4
-0.6
-0.8
-1
-8

-6

-4

-2

>> axis([-pi,pi,-2,2])
2
1.5
1
0.5
0
-0.5
-1
-1.5
-2

-3

-2

-1

- 311 -

VEBA:

1.

Nacrtati funkcije y = sin x i y = cos x u domenu od 0, 2 , sa korakom

2.

Nacrtati funkciju y = x 2 5 x + 6 u proizvoljnom domenu i opisati je tekstom.

3.

Koristei naredbu subplot nacrtati sledee funkcije:

16

y1 = 2 x ; y 2 = x 3 ; y3 = sin( x) ;
y 4 = x za:
a) x [0,1],

2x
u domenu x [-2,2]
x +1

4.

Nacrtati funkciju y =

5.

Nacrtati funkciju y = 3.50.5 x cos 6 x u domenu x [-2,4] sa korakom 0,01.

- 312 -

VEBA 4

UPRAVLJANJE PROGRAMOM

Raunarski program je niz naredbi. Kada je program jednostavan naredbe se


izvravaju jedna za drugom, po redosledu kako su napisane. Meutim, postoje sloeni
programi kada se naredbe ne moraju tako izvravati. MATLAB ima vie naredbi koje
omoguavju korisniku da upravlja tokom programa. To su naredbe: if, for, while, else,
break, error, while...
Uslovni iskaz je naredba koja omoguava MATLABu da se odlui da li e izvriti
grupu naredbi koje slede ili e ih preskoiti. U uslovnom izrazu mora se zadati uslov.

1. USLOVNI IZRAZ : IF
Naredba if se koristi za uslovno izvravanje programa. Prilikom izvravanja
programa prvo se dolazi na iskaz if . Ako je uslovni izraz u iskazu if taan, program
izvrava komande koje neposredno slede, sve do iskaza end. Ako je uslovni iskaz
netaan, program preskae komande izmeu if i end i nastavlja da izvrava komande
iza iskaza end.
Oblik petlje je
if izraz
naredbe
end

- 313 -

if izraz
naredbe 1
else
naredbe 2
end

if izraz 1
naredbe 1
elseif izraz 2
naredbe 2
else
naredbe 3
end

- 314 -

Za unoenje vrednosti promenljive moe da se koristi naredba input.


Naredba ima oblik
ime promenljive=input (tekst koji e biti prikazan u prozoru).
Za ispisivanje izlaznih rezultata koristi se naredba disp.
Naredba ima oblik
disp(tekts koji e biti prikazan u prozoru ).
PRIMER 1:
Uneti godine starosti i ako je broj godina manji od 21 na izlazu
'zabranjen alkohol', a u suprotnom izai iz programa.

>> godine=input('godine su:');


Godine su:12
>> if godine <21
disp('zabranjen alkohol')
end
zabranjen alkohol
>> godine=input('godine su :');
Godine su :33
>> if godine <21
disp('zabranjen alkohol')
end

- 315 -

ispisati

U prvom sluaju uneti broj godina je bio manji od 21, pa smo na ekranu dobili
ispis zabranjen alkohol. U drugom sluaju je bio vei od 21 i na ekranu nije bilo
ispisa.
PRIMER 2:
Uneti godine starosti i ako je broj godina manji od 21 ispisati na izlazu
'zabranjen alkohol', a u suprotnom ispisati na izlazu 'dozvoljen alkohol'.

>> godine =input ('godine su:');


godine su:23
>> if godine <21
disp( 'zabranjen alkohol' )
else
disp( 'dozvoljen alkohol' )
end
dozvoljen alkohol
PRIMER 3:
Za unapred zadatu vrednost promenljive x izraunati vrednost izraza y , tako
da, ako je x < 2 sledi da je y = 2 x , za x = 2 je y = 2 , inae je y = 2 x .
> x=input('x=')
x=4
x=
4
>> if x<2
y=-2*x;

- 316 -

elseif x= =2
y=2;
else
y=2*x;
disp(y)
end
8
Napomena:
Treba obratiti panju da u izrazu x= =2 koristi se oznaka = = , a ne =, zato to
se u ovom izrazu koristi logiki operator za uporeivanje veliina.

2. USLOVNI IZRAZ: FOR- PETLJA


for petlja omoguava ponavljanje dela programa zadati broj puta. Zavrava se
komandom end.
Oblik petlje:
for promenljiva=izraz
naredbe
end
PRIMER 4:
Za sve vrednosti promenljive x {1, 2,3, 4,5} izraunati vrednost funkcije

y = sin 2 x .

- 317 -

>> for x=1:5


y (x)=sin(2*x);
end
>> y
y=
0.9093 -0.7568 -0.2794

0.9894 -0.5440

PRIMER 5 : Napisati matricu A43 iji se elementi izraunavaju po zakonu

a ( i, j ) =

1
2i + j 2

>> for i=1:4


for j=1:3
A(i,j)=1/(2*i+j-2);
end
end
>> A
A=
1.0000 0.5000
0.3333 0.2500
0.2000 0.1667
0.1429 0.1250

0.3333
0.2000
0.1429
0.1111

U ovom primeru koriena je dupla for petlja.

3. USLOVNI IZRAZ: WHILE - PETLJA


`While petlja koristi se za ponavljanje skupa naredbi dokle god je neki uslov taan
i kada nije poznat broj prolaza kroz petlju unapred. Uslov je obino neko poreenje u
kome se koriste relacijski logiki operatori.
Oblik petlje:
while izraz
naredbe
end
PRIMER 6:
Izraunavati vrednosti promenljive x , po zakonu x = 2 x , dogod je x 15 .
>> x=1;
>> while x <=15
x=2*x;
end
>> x
x = 16
- 318 -

Napomena: Na poetku zadatka mora se definisati poetna vrednost promenljive x .


Kako funkcionie nareba, preciznije se moe videti, ako prikaemo sve meurezultate promenljive x.
>> x=1
>> while x <=15
x=2*x
end
x=
1
x=
2
x=
4
x=
8
x=
16
Deo programa izmeu while i end izvrava se sve dok je izraz koji sledi posle
while istinit.
PRIMER 7:
Izraunati zbir reda s =

n =1
4

( 1)
n

= 1 +

dogod je lan vei od 10 ).


>> s=0;
>> n=1;
>> while abs((-1)^n/n^2)>10^(-4)
s=s+(-1)^n/n^2;
n=n+1;
end
>> s
s=
-0.8225

- 319 -

1 1 1
+ sa tanou 10 4 (
4 9 16

PRIMER 8: Neka je s n =

1 1
1
+ + ..... + . Reiti nejednainu s n < 0.7 .
2! 3!
n!

>> n=1 ; p=1 ; s=0 ;


>> while s<0.7
n=n+1;
p=p*n;
s=s+1/p;
end
>> n-1
ans =
3

VEBA:
1. Formirati matricu dimenzija 5x5 iji se elementi formiraju po zakonu
a(i, j ) = i + 2 j .
2. Za unete godine starosti, u zavisnosti da li je taj broj manji od 21 ispisati na
izlazu 'zabranjen alkohol', ako je broj godina vei od 65 ispisati 'alkohol
zabranjen iz zdravstvenih razloga', inae, ispisati 'dozvoljeno piti umereno'.
3. Izraunati 5! koristei petlje.
4. Neka je an =

1 1
+ +
2 3

1
+ . Reiti nejednainu an < 2 .
n

- 320 -

VEBA 5

M-FAJLOVI (DATOTEKE)

Svi dosadanji primeri bili su izvravani u komandnom prozoru. Nedostatak


ovakvog naina rada je gubljenje unetih podataka i svih dobijenih rezultata nakon
zavretka rada u MATLAB-u. Zato se namee potreba za formiranjem fajlova u koje se
mogu smestiti programi, numeriki rezultati, grafici, strukture, itd., a koji e ostati trajno
sauvani i po potrebi biti pozivani od strane korisnika.
Komande se upiu u fajlove, snime i zatim pokrenu. Pokretanjem takvog fajla
komande se izvravaju redom kojim su navedene.
M fajlovi su specifinost MATLAB-a. To su fajlovi koji sadre tekst u ASCII kodu i u
imenu imaju ekstenziju .m.
Postoje dve vrste M fajlova: komandni (script) i funkcijski (function).

1. KOMANDNI ILI SKRIPT FAJLOVI


Komandni ili skript fajl predstavlja niz MATLAB-ovih komandi snimljenih kao zaseban
program, koje se izvravaju kada se fajl pozove.
Formiranje fajlova vri se korienjem editora teksta koji se u MATLAB
programskom paketu pokree tako to se iz menija File komandnog prozora bira
komanda New, a zatim opcija M-file. Tada se otvara nov prozor za pisanje
programa. Komande se piu red po red. MATLAB automatski dodeljuje broj novom
redu kada se pritisne taster Enter. Skript fajl mora biti snimljen da bi se mogao
pokrenuti. To se radi naredbom Save As iz menija File, posle ega bira se mesto gde
e se snimiti fajl i ime pod kojim se snima. Pravila za imena su ista kao i za imena
promenljivih (poinju slovom, mogu sadrati cifre i imaju najvie 63 znaka). Imena skript
fajlova ne mogu biti imena MATLAB-ovih komandi ili imena promenljivih koje definiete.
Fajl se poziva ukucavanjem njegovog imena u komandnoj liniji.
Program se izvrava ukucavanjem imena fajla bez ekstenzije i pritiskom na
taster Enter.
- 321 -

PRIMER 1:
Napisati fajl za odreivanje zbira kvadrata prvih deset prirodnih brojeva i
sauvati fajl pod imenom zbir.
Prvo je potrebno iz menija File komandnog prozora izabrati komandu New, a
zatim opciju M-file. U novootvorenom prozoru ukucati program za izraunavanje
traenog zbira.
% ime ovog m fajla je zbir
x=1:10;
x=[x.^2];
z=sum(x)
Fajl mora da se snimi naredbom Save As iz menija File. U ovom primeru snima se
pod imenom zbir.
Svaki put kada nam je potreban ovaj rezultat, dovoljno je samo otkucati re zbir,
pod kojim smo upamtili ovaj fajl i pritisnuti taster Enter. Kao rezultat dobijamo:
z=
385
Napomena:
Ukoliko elimo da promenimo vrednosti u fajlu, moramo ga otvoriti, promeniti
eljene vrednosti i ponovo snimiti ovako izmenjeni fajl.

- 322 -

PRIMER 2:
Izmeniti fajl pod imenom zbir tako da broj sabiraka bude proizvoljan.
Vrednost promenljive uneti naredbom input.
x=input('unesi broj eljenih sabiraka ')
y=1:x;
y=[y.^2];
S=sum(y)
Svaki put kada nam je potreban zbir kvadrata proizvoljno mnogo brojeva,
dovoljno je samo otkucati re zbir pod kojom smo upamtili ovaj fajl i uneti broj
eljenih sabiraka.
>> zbir
unesi broj eljenih sabiraka: 33
x=
33
S=
12529

2. FUNKCIJSKI FAJLOVI
Funkcijski fajl omoguava korisniku MATLAB-a da stvara nove funkcije.
Funkcijski fajlovi se piu i ureuju isto kao i skript fajlovi.
Osnovna osobina funkcijskog fajla je da ima ulaz i izlaz.
Funkcijski fajlovi moraju u prvoj liniji da sadre naredbu function .
Naredba je oblika:
function [ izlazni argumenti y1, y2,] = ime funkcije (ulazni argumenti x1, x2,)
function ime funkcije (x1, x2,)
function [y1, y2,] = ime funkcije
Posle ovoga izraza sledi niz MATLAB - ovih komandi i izraza.
PRIMER 3:
Formirati funkcijski fajl u kome se definie nova funkcija f ( x ) = e x + sin x i
zapamtimo ga pod imenom fi.
% funkcijski fajl
% ime nove funkcije je fi
function y=fi(x)
y=exp(x)+sin(x);

- 323 -

Ako elimo da izraunamo vrednost ove funkcije, dovoljno je da pozovemo


funkciju fi i definiemo vrednost promenljive, na primer x =

>> fi(pi/2)
ans =
5.8105
PRIMER 4:
Formirati funkcijski fajl u kome se definie nova funkcija f ( x ) = e x + sin x pod
imenom fa, a da se vrednost nezavisno promenljive unesi korienjem naredbe
input
% ime nove funkcije je fa
function y=fa
x=input('unesi promenljivu x= ')
y=exp(x)+sin(x);
Pozivanjem funkcije fa i odgovorom na postavljeno pitanje dobiemo odgovor:
>> fa
unesi promenljivu x=3
x=
3
ans =
20.2267
PRIMER 5:
Formirati funkcijski fajl pod imenom ime kojim se odreuje broj slova u nekom
imenu.
% funkcijski fajl ime kojim se odreuje broj slova u imenu
function br(x)
x=input('unesi svoje ime:','s')
% oznaka s u naredbi oznaava da se unose stringovi
n=length(x);
disp(['broj slova u imenu je',num2str(n)])
>> ime
unesi svoje ime: ivana
x=
ivana
broj slova u imenu je 5
U naredbi disp, tekst je definisan kao dvodimenzioni vektor, ija je prva
komponenta znak (string), a druga koja kao rezultat programa daje broj koji
mora da se naredbom num2str prebaci u znak (string).

- 324 -

PRIMER 6:
Formirati funkcijski fajl pod imenom element, za izraunavanje elemenata matrice
dimentija n m , gde je aij = sin ( 2ij i ) za i = j , a aij = sin ( 2ij i ) +

i j.

1
za
2

% izraunavanje elemenata matrice


function a=element(i,j)
if i= =j
a=sin(2*i*j-i);
else
a=sin(2*i*j-i)+0.5;
end
Ako elimo da odredimo bilo koji element nae matrice, na primer element (2,3),
pozvaemo formirani fajl pod imenom element:
>> element(2,3)
ans =
-0.0440
Koristei formirane fajlove moemo formirati nove funkcijske fajlove.
PRIMER 7:
Formirati funkcijski fajl pod imenom matrica, za definisanje matrice prizvoljnog
reda n m , iji su elementi dati funkcijskim fajlom pod imenom element.
% formiranje matrice iji su elementi sinusne funkcije iz fajla pod imenom
element
% ime novog fajla je matrica
function A=matrica(m,n)
for i=1:m
for j=1:n
A(i,j)=element(i,j);
end,end
Ako elimo da definiemo neku odreenu matricu na primer matricu sa 2 vrste i 3
kolone moemo postupiti na sledei nain:
>> matrica(2,3)
ans =
0.8415 0.6411 -0.4589
1.4093 -0.2794 -0.0440

- 325 -

VEBA:

1.
2.

3.

Napraviti skript fajl za crtanje funkcije y = cos x , na intervalu


imenom funkcija.

( , )

pod

1
+ . Definisati fajl kojim se reava nejednaina an < k ,
n
za razne vrednosti parametra k .
Neka je an =

1 1
+ +
2 3

Formirati funkcijski fajl pod imenom si kojim se izraunava funkcija


, si ( 0 ) .
2

sin( x)
, zatim
x

izraunati si

4.

Formirati funkcijski fajl pod imenom ime kojim svako unosi svoje ime i prezime,
prebrojava broj slova i ako je taj broj manji od 15 odreuje moduo i argument
kompleksnog broja z = 1 + 3i , ako je broj slova izmeu 15 i 20 definie
jedininu matricu 3 3 , a ako je vei od 20 izraunava sumu kvadrata prvih 100
prirodnih brojeva.

5.

Napravite skrip fajl pod imenom kvadkoreni koji rauna realna reenja jednaine
ax 2 + bx + c = 0 . Koefcijente a,b,c unosi korisnik, diskriminanta se rauna po
formuli d = b 2 4ac . Ako je:
i. d > 0 prikazuje poruku Jednaina ima 2 reenja i izraunava x1, 2 .
ii. d = 0 prikazuje poruku Jednaina ima 1 reenje i izraunava ga.
iii. d < 0 prikazuje poruku Jednaina nema reenje .

Napomena reenja se raunaju po formuli x1, 2 =

- 326 -

b b 2 4ac
.
2a

VEBA 6

JEDNAINE I SISTEMI ALGEBARSKIH JEDNAINA

1. SREIVANJE POLINOMA
Za izraunavanje reenja, korena, odnosno nula polinoma koristi se
naredba roots.
Naredba ima oblik

r = roots (p)

r je vektor koji sadri reenja polinoma, a p vektor koji sadri koeficijente


polinoma.
PRIMER 1: Odrediti nule polinoma x 2 5 x + 6 = 0 .
>> p=[1 -5 6];
>> r=roots(p)
r=
3.0000
2.0000
Sa druge strane, kada su poznata reenja polinoma, pomou naredbe poly mogu
se odrediti koeficijenti polinoma, odnosno napisati polinom.
Naredba ima oblik

p=poly (r)

r je vektor koji sadri reenja polinoma, a p je vektor koji sadri koeficijente


polinoma.
PRIMER 2:
Odrediti polinom ija su reenja x = 2 i x = 3 .
>> r=[2 3];
>> p=poly(r)
p=
1 -5 6
Dakle, traeni polinom je x 2 5 x + 6 .

- 327 -

Vrednost polinoma u taki x moe se izraunati pomou funkcije polyval.


Naredba ima oblik:

polyval (p,x)

gde je p vektor koji sadri koeficijente polinoma, a x je broj, promenljiva kojoj je


dodeljena vrednost ili izraz koji se moe raunati.
PRIMER 3:
Za polinom:

f ( x ) = x 5 12.1x 4 + 40.59 x3 17.015 x 2 71.95 x + 35.88 izraunati f (9 ) i


nacrtati grafik polinom za 1.5 x 6.7 .

>> p=[1 -12.1 40.59 -17.015 -71.95 35.88]


p=
1.0000 -12.1000 40.5900 -17.0150 -71.9500 35.8800
>> polyval(p,9)
ans =
7.2611e+003
>> x=-1.5:0.1:6.7;
>> y=polyval(p,x);
>> plot(x,y)

- 328 -

2. OPERACIJE SA POLINOMIMA
Polinomi se sabiraju i oduzimaju tako to se saberu, odnosno oduzmu koeficijenti
polinoma (odgovarajuih monoma).
PRIMER 4:
Sabrati polinome p1 ( x ) = 3 x 3 2 x 2 4 x + 6 i

p2 ( x ) = x 4 + 2 x 3 7 x 2 3 x + 1 .
>> p1=[3 -2 -4 6];
>> p2=[1 2 -7 -3 1];
>> p=[0 p1]+p2
p=
1 5 -9 -7 7
Kako polinomi nisu istog stepena krai vektor se mora dopuniti nulama da bi bio
iste veliine kao dui vektor.
Polinomi se mnoe pomou naredbe conv.
Naredba ima oblik

c=conv (a,b)

c je vektor koeficijenata polinoma rezultata, a a i b su vektori koeficijenta


polinoma koji se mnoe.
PRIMER 5:
Pomnoiti polinome p1 i p2 .
>> c=conv(p1,p2)
c=
3 4 -29 3

49 -32 -22

Dakle, reenje je polinom 3 x 7 + 4 x 6 29 x5 + 3 x 4 + 49 x3 32 x 2 22 x + 6


Polinomi se dele pomou naredbe deconv.
Naredba ima oblik

[q,r]=deconv (a,b)

q je vektor koeficijenata polinoma kolinika, r vektor koeficijenata polinoma


ostatka, a je vektor koeficijenta polinoma brojioca, b je vektor koeficijenta
polinoma imenioca.

- 329 -

PRIMER 6:
Podeliti polinome p1 ( x ) = 2 x 3 + 9 x 2 + 7 x 6 i p2 ( x ) = x + 3 .
>> p1=[2 9 7 -6];
>> p2=[1 3];
>> [q r]=deconv(p1,p2)
q=
2 3 -2
r=
0 0 0 0
Dobijamo da je kolinik polinom 2 x 2 + 3 x 2 , bez ostatka.

3. REAVANJE JEDNAINA SA JEDNOM PROMENLJIVOM


Jednaina sa jednom promenljivom ima oblik f ( x ) = 0 .
Za izraunavanje nula funkcije koristi se naredba fzero.
Naredba ima oblik

x=fzero('funkcija',x0)

x je skalarna vrednost.
Funkcija se unosi u obliku znakovnog niza ( string ). Funkcija se prethodno moe
definisati u funkcijskom fajlu, a ime funkcije se zadaje u obliku znakovnog niza.
x0 je vrednost promenljive x u blizini mesta gde funkcija preseca x osu.

x0 moe biti skalar ija je vrednost bliska taki preseka funkcije sa x osom ili
vektor sa dva elementa ije su vrednosti take na suprotnim stranama reenja.
Ako ima vie reenja svako se izraunava za sebe.
Poetno reenje x0 se moe odrediti grafikim putem.
Funkcija fzero pronalazi samo reenja u kojima funkcija preseca x osu.
PRIMER 7:
Nai reenja jednaine xe x = 0.2
Priblina reenja odreujemo grafiki.
>> fplot('x*exp(-x)-0.2',[0 8]);grid

- 330 -

0.2
0.15
0.1
0.05
0
-0.05
-0.1
-0.15
-0.2

Sa slike itamo da su priblina reenja 0,3 i 2,8 .


>> x1=fzero('x*exp(-x)-0.2',0.3)
x1 =
0.2592
>> x2=fzero('x*exp(-x)-0.2',2.8)
x2 =
2.5426

4. REAVANJE SISTEMA LINEARNIH JEDNAINA


Za reavanje sistema od n linearnih jednaina sa n nepoznatih mogu da se
koriste razne metode: Gausova , Kramerova, matrina .

4.1. Kramerova metoda


Kramerova metoda ili metoda determinanti
Promenljive se izraunavaju po formulama

xj =

Dj
D

, ( D 0, j = 1, 2,..., n) ,

gde je D determinanta tog sistema, a D j je pomona determinanta dobijena


tako to su u D koeficijenti uz x j zamenjeni, redom, slobodnim lanovima b j .
Sistem ima jedinstveno reenje ako je D 0 .

- 331 -

PRIMER 8:
Kreirati fajl Cramer za reavanje sistema linearnih algebarskih jednaina
koristei Kramerovo pravilo.
% Novi fajl pod imenom Cramer
%Reavanje sistema AX=B- Cramerovim pravilom
% m,n su dimenzije matrice A
% samo kvadratni sistemi se mogu reavati ovom metodom
function X=Cramer(A,B)
%odreivanje dimenzija matrice A
[m,n]=size(A);
if m ~= n,
error('Matrica nije kvadratna-ne moze da se primeni Kramerova metoda'),
end
if det(A)==0,
error('Matrica je singularna-determinanta joj je nula'),
end
for j=1:n,
C=A; C(:,j)=B; X(j)=det(C)/det(A);
end
X=X';
PRIMER 9:
Koristei kreirani fajl Cramer reiti sistem jednaina

2x 4 y z = 0
x + 2 y + 2z = 6
3x + 6 y

=6

>> A=[2 4 1 ; 1 2 2 ; 3 6 0];


>> B=[0 ; 6 ; 6];
>> Cramer(A , B)
ans =
2
0
4
PRIMER 10:
Koristei kreirani fajl Cramer reiti sistem jednaina

2 x + 3 y + z = 1
x + 3y 2z = 1 .
x 6y + z = 3

- 332 -

>> A1=[2 3 1;1 3 2;1 6 1]


A1 =
-2 3 1
1 3 -2
1 -6 1
>> B1=[1;1;3]
B1 =
1
1
3
Cramer(A1,B1)
??? Error using ==> cramer
Matrica je singularna

4.2. Matrina metoda


Matrinom metodom, sistem od n linearnih jednaina sa n nepoznatih, mora da
se napie u obliku AX = B , gde je A matrica sistema, X matrica nepoznatih,
a B matrica slobodnog lana.
Reenje dobijamo iz jednaine X = A1 B , samo ako postoji inverzna matrica
A1 , odnosno ako je njena determinanta razliita id nule.
PRIMER 11:
Reiti sistem jednaina matrinom metodom

2 x + 3 y + z = 1

x + 3y 2z = 1 .
x 6y + z = 3
>> A=[-2 3 1;1 3 -2;1 -6 -1]
A=
-2 3 1
1 3 -2
1 -6 -1
>> B=[1;1;3]
B=
1
1
3
>> X=inv (A)*B
X=
-2.5000
-0.5000
-2.5000

- 333 -

PRIMER 12:
Reiti sistem jednaina matrinom metodom i koristei kreirani fajl Cramer.
Uporediti ovako dobijena reenja.

2 x + 3 y + z = 11
3 x + 5 y + 2 z = 19
x + 2 y + 3 z = 14
>> M=[2, 3, 1 ; 3, 5, 2 ; 1, 2, 3]
M=
2 3 1
3 5 2
1 2 3
>> N=[11 ; 19 ; 14]
N=
11
19
14
>> X1=inv(M)*N
X1 =
1.0000
2.0000
3.0000
>> X2=Cramer(M,N)
X2 =
1
2
3

- 334 -

VEBA:
1. Reiti jednainu x 4 2 x 2 + 1 = 0 koristei naredbu fzero.
2. Nacrtati grafik polinoma y = 0.02 x 4 0.75 x 3 + 12.5 x 2 u
opsegu 6 x 6 .
3.

1 4 2
1 0 1

A X + X B = 0 , ako je A = 0 2 1 i B = 2 1 2 .
3 1 1
0 3 0

4. Reiti sistem jednaina matrinom metodom i koristei kreirani fajl Cramer.


Uporediti ovako dobijena reenja.

x + 3y 2z = 1
2x y + z = 3
x+
2z = 7
5. Napisati skript fajl kojim se za unete polinome:
p(x)=x7+3x6+2x4-12x3-3x2+7x+3 i
q(x)=x5-6x4+2x3 -3x -8, odreuje
proizvod , kolinik i nule(koreni) zbira polinoma.

- 335 -

VEBA 7

SIMBOLIKA MATEMATIKA

Sve matematike operacije koje smo do sad koristili bile su numerike. Zadati
izrazi sadrali su brojeve i promenljive kojima su predhodno dodeljene numerike
vrednosti. Rezultat takvih operacija je numerika vrednost ( broj ili vektor brojeva).
Sa druge strane, mnogi matematiki problemi zadati su izrazima koji sadre
simbolike promenljive, koje nemaju numeriku vrednost u trenutku izvrenja. Rezultat
takvih operacija je simboliki izraz.
Symbolic Math Toolbox nam omoguava da radimo sa simbolikim promenljivim.
Komande i funkcije za simbolike operacije imaju istu sintaksu i stil rada kao komande
za numerike operacije.

1. SIMBOLIKI OBJEKTI I IZRAZI


Simboliki objekti mogu biti promenljive ( kojoj nije dodeljena numerika
vrednost ), brojevi ili izrazi sastavljeni od simbolikih promenljivih i brojeva .
Naredbe za definisanje simbolikih promenljivih su sym ili syms.
Naredba ima oblik

ime objekta = sym ( ' znakovni izraz' )

>> a=sym('a')
a=
a
PRIMER 1:
Napisati 15 kao simboliku, a zatim kao numeriku promenljivu.
> s=sym('15')
s=
15
>> s=15
s=
15

- 336 -

Napomena:
Rezultat u prvom sluaju je simbolika promenljiva i rezultat se prikazuje na
ekranu sa uvlakom, nasuprot drugom rezultatu koji je numeriki rezultat i na
ekranu se prikazuje bez uvlake.
Naredba syms koristi se za definisanje vie simbolikih objekata.
Syms ime promenljive ime promenljive .......
PRIMER 2:
Napisati simboliki izraz f = ax 2 + bx + c . To moemo uiniti na dva naina:
>>% Prvi nacin
>> syms a b c x
>> f=a*x^2+b*x+c
f=
a*x^2+b*x+c
>>% PDrugi nacin
>> f=a*x^2+b*x+c
f=
a*x^2+b*x+c
Napomena:
Za razliku od predhodnog primera gde smo definisali sve ulazne promenljive i
dobili simboliki izraz f, u drugom primeru nismo definisali ulazne promenljive i
samim time sa simbolikim izrazom f ne moemo vriti nove operacije u kojima
uestvuju promenljive a,b,c,x, jer ih nismo posebno definisali. Na primer ne
moemo sabrati izraz f i promenljivu x.
PRIMER 3:
Izraunati vrednost izraza y =

2
+ b za a = 3 i b = 4 . Prvo uzeti da su a i b
a

simbolike promenljive, a zatim ih zadati kao numerike vrednosti.


> a=sym(3);b=sym(4);
>> c=2/a+sqrt(b)
c=
8/3
>> a=3;b=4;
>> c=2/a+sqrt(b)
c=
2.6667

- 337 -

Napomena:
Ako raunamo sa simbolikim promenljivama rezultat je tana brojna vrednost i
vidi se na ekranu bez uvlake, a u drugom sluaju rezultat je priblina numerika
vrednost.

2. REAVANJE JEDNAINA
Reavanje jednaina i sistema jednaina vri se naredbom solve().
Naredba ima oblik :
s=solve(jednaina)
s=solve(jednaina, promenljiva )
PRIMER 4:
Reiti jednainu 2 x 5 = 0
> syms x
>> y=solve(2*x-5)
y=
5/2
Jednaina sadri jednu ulaznu simboliku promenljivu x , a reenje je broj, dat
kao simbolika promenljiva.
PRIMER 5:
Reiti jednainu ax 2 + bx + c = 0 .
>> syms x a b c
>> solve(a*x^2+b*x+c)
ans =
[ 1/2/a*(-b+(b^2-4*a*c)^(1/2))]
[ 1/2/a*(-b-(b^2-4*a*c)^(1/2))]
Jednaina sadri vie ulaznih simbolikih promenljivih x, a, b, c , a reenje je
simbolika promenljiva u funkciji ulaznih parametara a, b, c .

3. REAVANJE SISTEMA JEDNAINA


Naredbe imaju oblik :
[r1,r2,...]=solve (jednaina 1, jednaina 2,....)
rezultat=solve(jednaina 1, jednaina 2,..., promenljiva1 promenljiva2,.....,)

- 338 -

PRIMER 6:
Reiti sistem jednaina x + 5 y = 3 i 2 x y = 4 .
>> [x,y]=solve( 'x+5*y-3','2*x-y-4')
x=
23/11
y=
2/11
Napomena:
Kako je sistem saglasan i ima jednoznano reenje, mi ga vidimo na ekranu kao
par simbolikih brojeva.
PRIMER 7:
Reiti sistem jednaina x + 5 yz = 3 i 2 x y = 4 .
>> [x,y]=solve( 'x+5*y*z-3','2*x-y-4')
x=
(20*z+3)/(1+10*z)
y=
2/(1+10*z)
Napomena:
Kako je sistem saglasan, a ima beskonano mnogo reenja, mi reenje vidimo na
ekranu kao simboliku promenljivu izraenu u funkciji promenljive z .
PRIMER 8:
Odrediti presek kruga x 2 + y 2 = 41 i prave y x 1 = 0 .
>> syms x y
> [x y]=solve('x^2+y^2-41','y-x-1')
x=
4
-5
y=
5
-4

4. CRTANJE GRAFIKA KRIVE SIMBOLIKOG IZRAZA


Crtanje grafika simbolikog izraza se radi korienjem naredbe ezplot.
Naredba ima oblik :
ezplot(S)
ezplot(S,[xmin,xmax,ymin,ymax])

- 339 -

S je simboliki izraz krive koja se crta. U prvoj naredbi ezplot(S) grafik se crta u
domenu ( 2 , 2 ) , a u drugoj sami zadajemo domen promenljive x i
promenljive y .
PRIMER 9:
Nacrtati grafik funkcije y = x 2 + 2 x + 1 .
>> syms x
>> y=x^2+2*x+1;
>> ezplot(y)
x 2+2 x+1

50

40

30

20

10

0
-6

-4

-2

0
x

PRIMER 10:
Nacrtati grafik funkcije y = cos x , na intervalu ( 0, 4 )
>> syms x
>> y=cos(x);
>> ezplot(y,[0,4*pi])
cos(x)
1

0.5

-0.5

-1
0

8
x

- 340 -

10

12

VEBA:

1.

Reiti jednainu x 2 2 x = 0 .

2.

Reiti jednainu ax 2 + 5bx 2 = 0 .

3.

Reiti sistem jednaina 2 x y 1 = 0 i x + 2 y + 4 = 0 .

4.

Nacrtati funkciju y = e x + 1 u razliitim domenima.

5.

Ispitati uzajamni poloaj kruga x 2 + y 2 = 1 i pravih


a) x + y 4 = 0 ,
b) x + y 1 = 0 ,
c) x + y 2 = 0 .
Zadatak uraditi raunski i grafiki.

- 341 -

VEBA 8

GRANINA VREDNOST I IZVOD FUNKCIJE

1. GRANINA VREDNOST FUNKCIJE


Naredbom limit rauna se granina vrednost simboliki zadate funkcije.
Naredba ima oblik
limit(f,a)
gde je f funkcija, a vrednost kojoj tei nezavisno promenljiva x .
PRIMER 1:
Nai graninu vrednost funkcije lim
x 1

x2 1
.
x2 + 2x 3

>> syms x
>> limit( (x.^2-1)/(x.^2+2*x-3),1)
ans =
1/2
PRIMER 2:

x2 1
.
x x 2 + 2 x 3

Nai graninu vrednost funkcije lim


>> syms x
>> limit( (x.^2-1)/(x.^2+2*x-3),inf)
ans =
1

2. IZVOD FUNKCIJE
Naredbom diff dobija se izvod simboliki zadate funkcije.
Naredba ima oblik
diff(f)
diff(f,n)

prvi izvod funkcije,


n-ti izvod funkcije.

- 342 -

PRIMER 3:
Nai prvi izvod funkcije y = x 3 sin x .
>> syms x
>> y=x.^3*sin(x);
>> diff(y)
ans =
3*x^2*sin(x)+x^3*cos(x)
>> pretty(ans)
2
3
3 x sin(x) + x cos(x)
PRIMER 4:
Nai drugi izvod zadate funkcije.
>> syms x
>> y=x.^3*sin(x);
>> diff(y,2)
ans =
6*x*sin(x)+6*x^2*cos(x)-x^3*sin(x)

3. PRIMENE IZVODA
3.1. Odeivanje ekstremnih i prevojnih taaka
Ekstremne vrednosti funkcije dobijamo kao nule prvog izvoda funkcije, a
prevojne take kao nule drugog izvoda funkcije.
Naredba double pretvara simboliku promenljivu u numeriku, dvostruke
preciznosti sa decimalnim zarezom.
PRIMER 5:
Odrediti ekstremne i prevojne take funkcije
>> syms x
>> y=exp(x)*(3*x-2*x.^2) ;
>>% izracunavanje ekstrema
>> E=diff(y)
E=
exp(x)*(3*x-2*x^2)+exp(x)*(3-4*x)
>>% nule prvog izvoda
>> xe=solve(E)
xe =

- 343 -

y = e x (3x 2 x 2 ) .

1
-3/2
>>% prebacivanje simbolickih vrednosti u numericke
>> xed=double(xe)
xed =
1.0000
-1.5000
>> y1=exp(1)*(3*1-2*1.^2)
y1 =
2.7183
>> double(y1)
>> y2=exp(-1.5)*(3*(-1.5)-2*(-1.5).^2)
y2 =
-2.008
>>% izracunavanje prevoja
>> P=diff(y,2)
P=
exp(x)*(3*x-2*x^2)+2*exp(x)*(3-4*x)-4*exp(x)
>>% nule drugog izvoda
>> xp=solve(P)
xp =
-5/4+1/4*41^(1/2)
-5/4-1/4*41^(1/2)
>>% prebacivanje simbolickih vrednosti u numericke
>> xp=double(xp)
xp =
0.3508
-2.8508
>> yp1=exp( 0.3508)*(3*( 0.3508)-2* (0.3508).^2)
yp1 =
1.1451
>> yp2=exp( -2.8508)*(3*( -2.8508)-2* ( -2.8508).^2)
yp 2=
-1.4338
U predhodnom primeru nismo bili dovoljno precizni. Nule prvog izvoda koje smo
odredili predstavljaju samo stacionarne take, odnosno, mogue ekstreme.
Da bismo odredili da li su izraunate stacionarne take zaista ekstremi, moramo
ispitati promenu znaka pravog izvoda u njima, ili koristiti znak drugog izvoda.
Ako je

x0 dobijena stacionarna taka i


y ( x0 ) > 0

u toj taki funkcija ima minimum,

- 344 -

y ( x0 ) < 0
PRIMER 6 :

Ako je

u toj taki funkcija ima maksimum.

y ( x0 ) = 0

, ne moemo odrediti vrstu ekstrema.

y = xe .
Odrediti ekstremne take funkcije
Primer emo reiti uz pomo M fajla koji emo nazvati stacionarna_tacka i if iskaza.
x

% M file nazvati stacionarna_tacka


syms x
y=input('Unesite funkciju')
y1=diff(y)
x1=solve(y1)
y2=diff(y1)
x0=input('Unesite nule prvog izvoda: ')
y0= input ('Unesite drugi izvod u funkciji x0: ')
if y0< 0
disp('Funkcija ima maksimum')
elseif y0> 0
disp('Funkcija ima minimum')
else
disp('Ne moze se odrediti ekstrem')
end
Pozivamo fajl u komandnom prozoru
>> stacionarna_tacka
Unesite funkciju: x*exp(x)
y=
x*exp(x)
y1 =
exp(x)+x*exp(x)
x1 =
-1
y2 =
2*exp(x)+x*exp(x)
Unesite nule prvog izvoda: -1
x0 =
-1

- 345 -

Unesite drugi izvod u funkciji x0: 2*exp(x0)+x0*exp(x0)


y0 =
0.3679
Funkcija ima minimum
PRIMER 7 :

x2
Nacrtati funkciju y =
i tekstom opisati sliku.
x2
>> syms x
>> y=x.^2/(x-2);
>> limit(y,2)
ans =
NaN
>> limit(y,inf)
ans =
Inf
>> solve(y)
ans =
0
0
>> ezplot(y)
>> grid, hold on
>> gtext('nula(0,0)')
>> d=diff(y)
d=
2*x/(x-2)-x^2/(x-2)^2
>> s=solve(d)
s=
0
4
>> y1=0.^2/(0-2)
y1 =
0
>> y2=4.^2/(4-2)
y2 =
8
>> gtext('max(0,0)')
>> gtext('min(4,8)')
>> xlabel('x osa')
>> ylabel('y osa')

- 346 -

x 2/(x-2)
20
15
10
min(4,8)
y osa

5
max(0,0)
nula(0,0)

0
-5
-10
-15
-6

-4

-2

0
x osa

3.2.Tejlorova formula
Naredbom taylor odreuje se Tejlorov odnosno Maklorenov polinom kojim se
aproksimira data funkcija.
Naredba ima oblik
taylor(f)

odreuje se Maklorenov polinom petog stepena kojim se aproksimira

data funkcija,
taylor(f,n) odreuje se Maklorenov polinom n-1 vog stepena kojim se
aproksimira data funkcija,
taylor(f,a) odreuje se Tejlorov polinom petog Stepena u okolini take a kojim se
aproksimira data funkcija.
PRIMER 8:
Odrediti Maklorenov polinom funkcije y = e x .
>> syms x
>> taylor(exp(-x))
ans =
1-x+1/2*x^2-1/6*x^3+1/24*x^4-1/120*x^5
>> pretty(ans)
2
3
4
5
1 - x + 1/2 x - 1/6 x + 1/24 x - 1/120 x

- 347 -

PRIMER 9:
Odrediti Tejlorov polinom estog stepena funkcije u okolini take x =

>> syms x
>> taylor(sin(x),pi/2,7)
ans =
1-1/2*(x-1/2*pi)^2+1/24*(x-1/2*pi)^4-1/720*(x-1/2*pi)^6
>> pretty(ans)
2
4
6
1 - 1/2 (x - 1/2 pi) + 1/24 (x - 1/2 pi) - 1/720 (x - 1/2 pi)
PRIMER 10:
Odrediti Maklorenove polinome prvog treeg i petog stepena funkcije y = sin x
i grafiki predstaviti.
% Maklorenovim polinomima prvog, treceg i petog stepena aproksimirati
% funkciju sin(x) i graficki predstaviti.
syms x
y=sin(x);
t1=taylor(y,3),t3=taylor(y,5),t5=taylor(y,7)
t1 =
x
t3 =
x-1/6*x^3
t5 =
x-1/6*x^3+1/120*x^5
% crtanje funkcije i njenih polinoma
ezplot(y,[-3,3]),grid,hold on,
ezplot(t1,[-3,3]),ezplot(t3,[-3,3]),ezplot(t5,[-3,3])
%obelezavanje slike
gtext('y'),gtext('t1'),gtext('t3'),gtext('t5')
title('aproksimacija funkcije polinomima prvog, treceg i petog stepena')

- 348 -

aproksimacija funkcije polinomima, prvog, treceg i petog stepena

1
t1

t3

0.5

t5
y

-0.5

-1
-3

-2

-1

0
x

3.3. Lagranova teorema


Ako je funkcija definisana na intervalu [a, b] , neprekidna i diferencijabilna na

(a, b ) onda postoji taka c ( a, b ) takva da je

f ' (c ) =

f (b ) f (a )
.
ba

Geometrijski to znai da e u taki c tangenta funkcije biti paralelna sa pravom

koja prolazi kroz take (a, f (a )) i (b, f (b )) .

PRIMER 11:
Definisati fajl pod imenom lagr kojim se odreuje taka c na intervalu x [1,4]
koja zadovoljava uslove Lagranove teoreme za funkciju f ( x ) =

% fajl pod imenom lagr


% Lagranzova teorema srednje vrednosti
% interval [a,b]
syms x
a=input ('a=');
b=input ('b=');
y=sqrt(x)
k=(sqrt(b)-sqrt(a))/(b-a);
% izvod funkcije
df=diff(y)
% nule prvog izvoda funkcije
c=solve(df-k);
yc=sqrt(c);
pretty (c)
c,yc

- 349 -

x.

>> lagr
a=1
b=4
y=
x^(1/2)
df =
1/2/x^(1/2)
c=
9/4
yc =
3/2

U ovom primeru taka c je pripadala traenom intervalu [1, 4] , pa su bili


ispunjeni uslovi teoreme.
PRIMER 12:
Odrediti taku c na intervalu x [ 1,1] koja zadovoljava uslove Lagranove
teoreme za funkciju f ( x ) = arcsin x .
Formirati fajl pod imenom lagr1 kojim se definie teorema. Grafiki predstaviti
i tekstom opisati sliku.

% Lagranzova teorema za funkciju y=arcsin(x)


% interval (-1,1) sa grafickim prikazom
syms x
a=-1;b=1;
k=(asin(b)-asin(a))/(b-a);
df=diff(asin(x))
% traena taka
c=solve(df-k);
c=double(c);
n=length(c)
% provera da li tacka pripada datom intervalu
for i=1:n
if c(i)<a | c(i)>b
disp(['uslovi teoreme nisu zadovoljeni za c=' num2str(c(i))])
else
disp(['odgovor c=' num2str(c(i))])
end
end
% graficko predstavljanje teoreme
y=asin(x);
% grafik funkcije
ezplot(y,[-1.5,1.5]),hold on
title('graficko predstavljanje Lagranzove teoreme')
xlabel('x osa')

- 350 -

ylabel('y osa')
x12=[a,b]
y12=[asin(a),asin(b)]
% grafik secice kroz tacke sa apsicisama a i b
plot(x12,y12,'m')
% dodirne tacke tangenti i krive
plot(c(i),asin(c(i)),'b*')
% k je koeficijent pravca secice
% p1,2 su tangente kroz dve dodirne tacke
for i=1:n
p(i)=k*((x)-c(i))+asin(c(i));
% grafik tangenti
ezplot(p(i),[-1.5,1.5])
title('graficko predstavljanje Lagranzove teoreme')
xlabel('x osa')
ylabel('y osa')
end
gtext('tangenta u prvom dodiru')
gtext('tangenta u drugom dodiru')
gtext('secica')
>> lagr1
df =
1/(1-x^2)^(1/2)
n=
2
odgovor c=0.77118
odgovor c=-0.77118
x12 =
-1 1
y12 =
-1.5708 1.5708

- 351 -

graficko predstavljanje Lagranzove teoreme


2
1.5
1

tangenta u drugom dodiru

y osa

0.5
secica

0
-0.5

tangenta u prvom dodiru

-1
-1.5
-2
-2.5
-3
-1.5

-1

-0.5

0
x osa

0.5

1.5

VEBA:

1.

Izraunati lim

x
.
x 1

2.

Izraunati lim

x
.
x 1

3.

Nai prvi izvod funkcije y = xe x .

4.

Nai deseti izvod funkcije y = x n e x .

5.

Funkciju f ( x ) = ln(1 + x + x 2 ) razviti u Maklorenov polinom etvrtog stepena

x 1

i nactrati sliku.
6.

Dokazati da funkcija f ( x ) = x 3 5 x 2 3 x na segmentu [1,3] zadovoljava


uslove Lagranove teoreme i odrediti odgovarajuu vrednost c . Grafiki
predstaviti.

7.

Nacrtati i opisati sliku funkcije y = xe x .

8.

Nacrtati i opisati sliku funkcije y =

x
.
x 1
2

- 352 -

VEBA 9

INTEGRALI

1. Neodreeni integral
Naredbom int izraunava se neodreeni integral simboliki zadate funkcije.
Naredba ima oblik:
int(f)
int(f,x') ukoliko je funkcija konstanta i vraa vrednost funkcije u odnosu na
promenljivu x.
PRIMER 1:
Izraunati integral

3x + 5
dx .
+ 2x + 2

>> syms x
>> f=(3*x+5)/(x^2+2*x+2);
>> int(f)
ans =
3/2*log(x^2+2*x+2)+2*atan(x+1)
>> pretty(ans)
2
3/2 log(x + 2 x + 2) + 2 atan(x + 1)
PRIMER 2:
Izraunati integral

5 dx .

> % broj 5 se mora prebaciti u simboliku promenljivu


>> y=sym('5')
y=
5
>> % sada se moe izraunati vrednost integrala
>> int(y,'x')
ans =
5*x

- 353 -

PRIMER 3:
Izraunati integral

(5 x

+ 3 x 2 5 x + 9 dx

>> syms x
>> f=(5*x^3 + 3*x^2 -5*(sqrt(x)) +9)
f=
5*x^3+3*x^2-5*x^(1/2)+9
>> r =int(f)
r=
5/4*x^4+x^3-10/3*x^(3/2)+9*x
>> pretty(r)
4 3
3/2
5/4 x + x - 10/3 x + 9 x
PRIMER 4 : Izraunati integral

x x+3 x
x dx

>> syms x
>> f=(x*sqrt(x) + x^(1/3)) / x
f=
(x^(3/2)+x^(1/3))/x
>> r =int(f)
r=
2/3*x^(3/2)+3*x^(1/3)
>> pretty(r)
3/2
1/3
2/3 x + 3 x

2. Odreeni integral
b

Odreeni integral

f ( x)dx

izraunavamo naredbom

int(f,a,b)
gde su a i b granice integracije.
PRIMER 5:
3

Izraunati

3 x 2 + 3x + 12
2 x( x 1)( x 2) dx .

- 354 -

>> syms x
>> f=(3*x^2+3*x+12)/x*(x-1)*(x-2);
>> int(f,2,3)
ans =
13/4+24*log(3)-24*log(2)
>> pretty(ans)
13/4 + 24 log(3) - 24 log(2)
>> double(ans)
ans =
12.9812
27

PRIMER 6 : Izraunati integral

dx
3

>> syms x
>> f=1/x^(1/3)
f=
1/x^(1/3)
>> r =int(f,8,27)
r=
3/2*27^(2/3)-3/2*8^(2/3)
>> pretty(r)
>> double(r)
ans =
7.5000

2/3
2/3
3/2 27 - 3/2 8

PRIMER 7 : Izraunati integral

dx

x+2
1

x 1

>> syms x
>> f=1/(x+2*sqrt(x-1))
f=
1/(x+2*(x-1)^(1/2))
>> r =int(f,1,2)
r=
-1+2*log(2)
>> pretty(r)
-1 + 2 log(2)
>> double(r)
ans =
0.3863

- 355 -

PRIMER 8:
9

Izraunati integral

x sin xdx
3

>> syms x
>> f=x*sin(x)
f=
x*sin(x)
>> r =int(f,3,9)
r=
sin(9)-9*cos(9)-sin(3)+3*cos(3)
>> pretty(r)
sin(9) - 9 cos(9) - sin(3) + 3 cos(3)
>> double(r)
ans =
5.5012

3. Nesvojstveni Integral
Nesvojstvene integrale izraunavamo istom naredbom kao i odreene
integrale. Oznaka za beskonanu granicu je inf (infinity).
PRIMER 9:

Izraunati nesvojstveni integral

xe

x2

dx .

>> syms x
>> y=x*exp(-x.^2);
>> int(y,1,inf)
ans =
1/2*exp(-1)
>> pretty(ans)
1/2 exp(-1)
>> double(ans)
ans =
0.1839
PRIMER 10 :
1

Izraunati nesvojstveni integral

dx

1+ x

- 356 -

>> syms x
>> f= 1/(1+x^2)
f=
1/(1+x^2)
>> r =int(f,0,1)
r=
1/4*pi
>> pretty(r)

1/4 pi

>> double(r)
ans =
0.7854
PRIMER 11:
1

Izraunati nesvojstveni integral

dx

1+ x

>> syms x
>> f= 1/(1+x^2)
f=
1/(1+x^2)
>> r =int(f,-1,1)
r=
1/2*pi
>> pretty(r)
1/2 pi
>> double(r)
ans =
1.5708
PRIMER 12:
+

Izraunati nesvojstveni integral

dx

1+ x

>> syms x
>> f=1/(1+x^2)
f=
1/(1+x^2)
>> r =int(f,-inf,inf)
r=
pi

- 357 -

VEBA:

1.

Odrediti sledee integrale :

a)

neodreene

3x + 5
dx ,
+ 2x + 2

xe

dx ,

27

b)

odreene

dx
,
3
x

dx

5 + 3 cos

1
1 1 + x 2 dx ,

c)

nesvojstvene

2.

Odrediti sledee integrale :

a)

neodreene
odreene

x2 + 1
1 2 x dx ,

c)

nesvojstvene

I = xe
0

x2

ln 2 x
1 x 2 dx .

x
x

sin 2 cos 2 dx .

cos 2 x
sin 2 x cos2 x dx ,
e

b)

e2 x + 1
a e2 x 1 dx ,
b

dx , I =
1

- 358 -

2x

(1 + x )

2 2

dx

VEBA 10

INTEGRALI PRIMENA

1. Duina luka krive


Ako je zadata funkcija y = f ( x ) , neprekidna i diferencijabilna na segmentu

x [a, b] , duina luka krive l izraunava se po obrascu


b

l = 1 + y2 dx .
a

PRIMER 1:

1 1
, .
2 2

Izraunati duinu luka krive y = ln(1 x 2 ) na intervalu x


>> syms x
>> y=log(1-x.^2);
>> f=sqrt(1+diff(y).^2);
>> l=int(f,-1/2,1/2)
l=
-1+2*log(3)
>> double(l)
ans =
1.1972

PRIMER 2:
Izraunati duinu luka parabole y = x 2 izmeu taaka A(0,0) i B(2,4).
>> syms x
>>% granice integracije su x=0 i x=2
>> y=x.^2;
>> f=sqrt(1+diff(y).^2);
>> l=int(f,0,2)
l=
17^(1/2)-1/4*log(-4+17^(1/2))
>> double(l)
ans =
4.6468

- 359 -

PRIMER 3 :

3 12
.
4 5

Izraunati duinu luka krive y = ln x na intervalu x ,


>> syms x
>> y=log(x);
>> f=sqrt(1+diff(y).^2);
>> l=int(f,3/4,12/5)
l=
27/20-atanh(5/13)+atanh(4/5)
>> double(l)
ans =
2.0431

2. Izraunavanje povrina
Funkcija fill se koristi za obelezavanje povrine na dobro poznatom objektu.
Naredba ima oblik fill(x, y,boja)
Funkcija koju posmatramo uzima tri ulazna parametra: dva polja, ovde
imenovanih x i y. Oni sadre x i y koordinate ivica poligona koje treba popuniti i
definiemo ih u obliku ([xp x xk],[yp y yk]), gde je xp, yp poetna taka ivice
poligona, a xk, yk krajnja taka ivice poligona koji traimo. Trei parametar je
boja koju korisnik odabire da bi popunio objekt.
Naredba fill e popuniti sav prostor izmeu zadate krive y i prave koja prolazi
kroz take, (xp, yp) , (xk, yk).

PRIMER 4:
Data je funkcija y = x 2 na intervalu 5 x 5 . Obeleiti oblast ogranienu
datom funkcijom i pravom koja prolazi kroz krajnje take zadatog intervala.

- 360 -

>> x=-5:5;
>> xp=-5;yp=-5;
>> xk=5;yk=5;
>> y=x.^2;
>> fill([-5,x,5],[-5,y,-5],'b')

Napomena: Povrina koju senimo mora da bude zatvorena.


PRIMER 5:
Data je funkcija y = x 2 na intervalu 0 x 1 . Obeleiti oblast ogranienu
datom funkcijom i pravom koja prolazi kroz krajnje take zadatog intervala i
izraunati brojnu vrednost povrine.
>> % domen nezavisno promenljive x je (0,1)
>> x=0:0.001:1;
>> % (xp,yp) je poetna taka zadatog intervala
>> % (xk,yk) je krajnja taka zadatog intervala
>> xp=0;yp=0;
>> xk=1;yk=1;
>> y=x.^2;
>> fill([0,x,1],[0,y,1],'r')

- 361 -

1
0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

Prava koja prolazi kroz take ( 0, 0 ) i (1,1) ima jednainu y = x , pa traena


povrina ima vrednost:
>> P=int('x',0,1)-int('x^2',0,1)
P=
1/6
>> double(P)
ans =
0.1667
PRIMER 6:
Data je funkcija y = x 2 na intervalu 0 x 1 . Obeleiti oblast ogranienu
datom funkcijom i x -osom i izraunati brojnu vrednost te povrine.
Napomena:
Ve smo naglasili da oblast koju raunamo mora biti zatvorena. U ovom sluaju mi
traimo oblast koju zahvata polazna funkcuja y = x 2 i prava y = 0 .
>> %domen nezavisno promenljive x
>> x=0:0.001:1;
>> % (xp,yp) je poetna taka zadatog intervala
>> xp=0;yp=0;
>> % (xk,yk) je krajnja taka zadatog intervala
>> xk=1;yk=0;
>> y=x.^2;
>> fill([0,x,1],[0,y,0],'r')

- 362 -

1
0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

>> % traena povrina


>> P=int('x^2',0,1)
P=
1/3
>> double(P)
ans =
0.3333
PRIMER 7:
Izraunti povrinu ogranienu lukom krive y = x 2 9 i x osom i obeleiti traenu
povrinu.
>> syms x
>>y=x.^2-9;
% presene take funkcije sa osom x dobijaju se reavanjem jednaine
y=0
>> a=solve(y)
a=
[ 3]
[ -3]
% granice integracije su dakle -3 i 3
>>I= int(y,-3,3)
I=
-36
% povrina mora biti pozitivna
>> abs(I)
ans =
36
>>% obeleavanje oblasti integracije u datom domenu

- 363 -

>> x=-3:0.1:3;
>> y=x.^2-9;
>> fill([-3,x,3],[0,y,0],'r')
0
-1
-2
-3
-4
-5
-6
-7
-8
-9
-3

-2

-1

PRIMER 8:
Obeleiti povrinu ogranienu funkcijom y = x 2 + 1 i x osom na intervalu
0 x 1 i izraunati povrinu
>> x=0:0.001:1;
>> y=x.^2+1;
>> fill([0,x,1],[0,y,0],'g')
2
1.8
1.6
1.4
1.2
1
0.8
0.6
0.4
0.2
0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

>> syms x
>> y=x.^2+1;
>> P=int(y,0,1)
P=
4/3
>> double(P)
ans =
1.3333

- 364 -

0.6

0.7

0.8

0.9

PRIMER 9:

Obeleiti povrinu ogranienu funkcijama f1 ( x) = x 2 i f 2 ( x ) =


povrinu obeleene figure.
>> syms x
>> f1=x.^2;
>> f2=sqrt(x);
>> % raunamo presene take krivih
>> f3=f1-f2;
>> x=solve(f3)
x=
0
1
>> % presene take krivih su 0 i 1
>> % vrednosti funkcija u tim takama su takoe 0 i 1
>> x=0:0.001:1;
>> fill([0,x,1],[0,x.^2,1],'g',[0,x,1],[0,sqrt(x),1],'r')
1
0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

>> % izraunavanje povrine


>> syms x
>> f1=x.^2;f2=sqrt(x);
>> P=int(f2,0,1)-int(f1,0,1)
P=
1/3
>> double(P)
ans =
0.3333

- 365 -

0.6

0.7

0.8

0.9

x i izraunati

3. Izraunavanje zapremine
PRIMER 10:
Izraunati zapreminu lopte poluprenika r.
Lopta se dobija rotacijom kruga jednaine x 2 + y 2 = r 2 oko x-ose.
>> syms x r
>> f=2*pi*(r^2-x^2)
f=
2*pi*(r^2-x^2)
>> z=int(f,0,r)
z=
4/3*pi*r^3
>> pretty(z)
3
4/3 pi r
PRIMER 11:
Izraunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom oko x-ose povri ograniene
linijama y = x 2 i y =

3 2
x + 1.
4

>> syms x y
>> %Presene take funkcija su reenje sistema y=x^2 i y=3/4x^2+1.
>> [x y]=solve('x^2-y','3/4*x^2+1-y')
x=
-2
2
y=
4
4
>> f=2*pi*((3/4*x^2+1)^2 - (x^2)^2)
f=
2*pi*((3/4*x^2+1)^2-x^4)
>> z=int(f,0,2)
z=
32/5*pi
>> pretty(z)
z=
32/5 pi
>> double(z)
ans =
20.1062

- 366 -

PRIMER 12:
Izraunati zapreminu obrtnog tela koje se dobija kada povrine koju ine krive xy
= 4, x = 2, x = 4, y = 0, rotira oko x-ose.
>> syms x
>> f=pi*(16/(x^2))
f=
16*pi/x^2
>> z=int(f,2,4)
z=
4*pi
>> pretty(z)
4 pi

VEBA:
1. Izraunati povrinu koju ograniava x osa i grafik funkcije f ( x ) = 4 x x 2 i
obeleiti traenu povrinu.

2. Izraunati povrinu koju ograniava x osa i grafik funkcije f ( x ) = sin x na


i obeleiti traenu povrinu.
2

intervalu 0,
3. Izraunati

povrini

koju

ograniavaju

f ( x ) = x 8 x + 18 f ( x ) = 2 x + 18 .
2

grafici

datih

funkcija

(nacrtati sliku i obeleiti datu povrinu).

4. Izraunati duinu luka krive y = 2 ln 4 x 2 , na intervalu x [0,1] .


5. Izraunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom oko x - ose povri ograniene
linijama x 2 y 2 = 4 i y 2 3 x = 0 oko x ose.

- 367 -

ZADACI ZA VEBANJE
1.

Koristei naredbu subplot nacrtati 6 funkcija koje predstavljaju optu jednainu


drugog reda ax 2 + bxy + cy 2 + dx + ey + f = 0 za razliite vrednosti
parametara tako da se dobiju krug, elipsa, 2 hiperbole i 2 parabole.

2.

x2 + 5x + 4
Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y =
. Tekstom opisati sliku.
x

3.

1 2 0
1 2

Reiti matrinu jednainu 1 1 1 X = 0 2 .

0 1 3
1 0

4.

Razviti funkciju y = 1 + x u Maklorenovu formulu za n = 2 i grafiki


predstaviti.

5.

Odrediti duinu luka krive y = ln cos x izmeu njenih nula..

6.

Odrediti duinu luka krive y =

7.

Odrediti duinu luka krive y = x 2 + 2 x koji se nalazi ispod x ose.

8.

Primenom integralnog rauna izraunati duinu obima elipse.

9.

Primenom integralnog rauna izraunati duinu obima kruga.

( 3 x ) x na [0, a ] , a < .
2
3

1 3 2
2 3 1

10. Date su matrice A = 1 2 1 , M = 1 1 1 . Reiti jednainu

0 0 1
0 0 1
X + A2 = AM 1 .

11. Ispitati i grafiki prikazati funkciju y = e x 2 x 2 3 x . Tekstom opisati sliku.


12. Ispitati i grafiki prikazati funkciju y = cos 2 x cos x . Tekstom opisati sliku.

- 368 -

13. Reiti jednainu AX + BC = D , gde je

2 0 1
2 0
11
5

A = 1 1 0 , B = 0 2 , C = , D = 6 .
3
3 1 2
0 1
9
14. Ispitati i grafiki prikazati funkciju y =

1 x
. Tekstom opisati sliku.
1+ x
x3

15. Ispitati i grafiki prikazati funkciju y =

x2 + 1

. Tekstom opisati sliku.


x

1
. Tekstom opisati sliku.
x
17. Koristei naredbu subplot nacrtati funkcije y = x n , n [1, 6] .

16. Ispitati i grafiki prikazati funkciju y = x +

18. Odrediti sva reenja jednaine

cos ( x + a )dx = sin a


2

na intervalu [ 2,3]

19. Odrediti skup svih pozitivnih reenja jednaine

( 3x

+ 4 x 5 )dx = a 3 2

0,25

20. Izraunati integral

x2

dx sa tanou do 104 .

21. Izraunati povrinu figure ograniene linijama y = x 2 i y =

3 2
x + 1 .i grafiki
4

predstaviti. Traenu povrinu obeleiti.


22. Izraunati povrinu figure ograniene linijama x 2 + 4 y 2 = 20 i xy = 4 . i
grafiki predstaviti. Traenu povrinu obeleiti.
23. Izraunati povrinu figure ograniene linijama y = x ( x 1)( x 2 ) i x osom. i
grafiki predstaviti. Traenu povrinu obeleiti.
24. Izraunati povrinu figure ograniene linijom y =

2x
, ordinatom
1 + x2

maksimuma i x osom. i grafiki predstaviti. Traenu povrinu obeleiti.

- 369 -

25. Dokazati da sistem jednaina

x+ y+z =0
2x + 6 y + 5z = 2
6x + 5 y + 6z = 1
ima jedinstveno reenje, a zatim reiti sistem matrinom metodom.
26. Odrediti povrinu koja je ograniena lukom krive y = e x , njenom asimptotom
i tangentom u taki M ( 1 , y0 ) . i grafiki predstaviti. Traenu povrinu
obeleiti.
27. Reiti sistema jednaina primenom Kramerovog pravila

2 x 3 y + z = 1
x+ y+z =6
3 x + y 2 z = 1
1

28. Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = ( x + 2 ) e x .


Tekstom opisati sliku.
29. Napisati Maklorenovu formulu za funkciju f ( x ) = xe x i n = 4 . i grafiki
predstaviti.

30. Izraunati duinu luka krive y = ln x 2 1 na [3 , 4] . i grafiki predstaviti.

31. Izraunati duinu luka krive y = arcsin x x x 2 od take A 0 , f ( 0 )

do take B 1 , f (1) . i grafiki predstaviti.


x

32. Reiti jednainu

ln 2

dt
et 1

33. Dokazati da funkcija f ( x ) = x x 2 na segmentu [ 2,1] ispunjava uslove


Lagranove teoreme i odrediti odgovarajuu vrednost . i grafiki predstaviti.
34. Funkciju f ( x ) = e x razviti u Tejlorovu formulu po stepenima binoma x + 1 do
lana koji sadri ( x + 1) . i grafiki predstaviti.
3

- 370 -

35. Izraunati povrinu ogranienu krivim linijama y = ( x 4 ) , y = 16 x 2 . i


grafiki predstaviti. Traenu povrinu obeleiti.
2

1 2 2

36. Dat je polinom P ( x ) = x 2 + x 9 i matrica A = 2 1 2 . Odrediti

2 2 1
P ( A ) i rang ( A ) .
37. Odrediti najveu i najmanju vrednost funkcije y = x 2 ( 2 x 3) 12 ( 3 x 2 )
na intervalu [ 3, 6] . Slika
38. Odrediti najveu i najmanju vrednost funkcije y =

[ 5, 1] Slika.

x 3
+ na intervalu
3 x

39. Odrediti najveu i najmanju vrednost funkcije y = 15 3cos x + cos 3 x na


Slika.
2

intervalu 0,

40. Odrediti najveu i najmanju vrednost funkcije y =

[ 5, 1] Slika.

41. Izraunati sumu reda

( 1)
1

1
n2

x 3
+ na intervalu
3 x

uzimajui sve lanove koji su po apsolutnoj

vrednosti vei od 0.0001


42. Izraunati priblinu vrednost funkcije y = sin x razvojem u red sa tanou
0.0001

43. Dat je red

( 1)
k =1

k +1

1
. Izraunati zbir reda sa tanou do 0.1 .
k

- 371 -

44. Izraunati zbir kvadrata prvih 1000 prirodnih brojeva.


45. Za funkciju y = ( sin x ) i nai Maklorenove polinome prvog, treeg i petog
stepena. Grafiki predstaviti.
x

- 372 -

SPISAK KOMANDI I FUNKCIJA


help
demo
clc
clear
who
whos
size
format
load
save
delete
home
quit
exit
pause
disp
input

+
*
.*
^
.^
/
\
(,)
[,]
.
...
,
;
%
=
==

KOMANDE ZA UPRAVLJANJE
pomo u radu sa Matlabom.
osnovni demonstracioni programi.
brie se sadraj komandnog prozora.
brie sve promenljive i funkcije iz memorije.
lista tekuih promenljivih.
lista tekuih promenljivih, dua forma .
veliina promenljive.
izlazni format.
uitavanje promenljivih sa diska.
snimanje promenljivih na disk.
brisanje fajlova.
skok na poetak ekrana.
zavretak rada.
zavretak rada.
pauza do pritiska na neki taster.
prikaz rezultata na ekranu
zahteva da korisnik unese podatke
ZNAKOVI, ARITMETIKI, RELACIJSKI I LOGIKI OPERATORI
plus.
minus.
mnoenje.
mnoenje element po element.
stepenovanje.
stepenovanje element po element.
deljenje udesno.
deljenje ulevo.
za pozivanje funkcija i redosled operacija.
definiu vektore i matrice.
decimalni zarez.
nastavlja red.
razmak izmeu elemenata i argumenata funkcije.
kraj reda ili iskljuuje prikazivanje rezultata.
komentar.
dodeljivanje vrednosti.
jednakost.

- 373 -

<
>
>=
<=
~=
&
|
~

ans
pi

manje.
vee.
vee ili jednako.
manje ili jednako.
nije jednako.
logiko i.
logiko ili.
logiko ne.
UNAPRED DEFINISANE PROMENLJIVE
rezultat.
= 3.14.....

i,j
NaN
inf

kompleksna jedinica , 1 .
nije numerika vrednost.
beskonano.

abs
sqrt
sin
cos
tan
cot
exp
log
log 10
conj
imag
real
fzero

MATEMATIKE FUNKCIJE
apsolutna vrednost.
kvadratni koren.
sinus.
kosinus.
tangens.
kotangens.
eksponencijalna funkcija osnove e.
prirodni logaritam.
dekadni logaritam.
konjugovano kompleksni broj.
imaginrni deo kompleksnog broja.
realni deo kompleksnog broja.
reava jednainu sa jednom promenljivom

plot
fplot
subplot
hist
hold on
hold off

CRTANJE I FORMATIRANJE 2 D GRAFIKONA


crta se kriva funkcije.
crta se kriva funkcije.
crta se vie grafikona na istoj stranici.
formira se histogram.
dri se otvoren tekui grafik.
suprotno od hold on.

- 374 -

axis
colormap
grid
gtext
text
title
xlabel
ylabel

break
else
elseif
end
for
if
while
roots
poly
conv
deconv
diff
Int
dsolve
double
ezplot
pretty
simple
solve
subs
sym
syms

podeavanje osa.
podeavaju se boje na grafikonu.
dodaje se ili oduzima reetka na grafikonu.
dodaje se tekst na grafikon.
dodaje se tekst na grafikon.
grafikonu se dodaje naslov.
dodaje se natpis na osu x.
dodaje se natpis na osu y.
KOMANDE ZA UPRAVLJANJE TOKOM PROGRAMA
prekidanje izvravanja petlje.
uslovno izvravanje komandi.
uslovno izvravanje komandi.
kraj uslovnog iskaza ili petlje.
ponavljanje izvravanja grupe komandi.
uslovno izvravanje komandi.
ponavlja izvravanje grupe komandi.
FUNKCIJE ZA RAD SA POLINIMIMA
izraunava nule polinoma.
izraunava koeficijente polinoma.
mnoi polinome.
deli polinome
SIMBOLIKA MATEMATIKA
diferenciranje.
integraljenje
reavanje obine diferencijalne jednaine
pretvara broj simbolikog oblika u numeriki.
crtanje krive koja predstavlja izraz.
prikazuje se izraz u matematikom formatu.
uproavanje izraza.
reavanje jednaina ili sistema jednaina.
promenljive u zadatom izrazu zamenjuje vrednostima.
formira se simboliki objekat.
formira se simboliki objekat.

- 375 -

LITERATURA
1. I. Kovacevic, Z. Mikovi, A. Savi , MATEMATIKA ZA INENJERE, Visoka
kola elektrotehnike i raunarstva, Beograd 2008.
2. O. Nikoli, M.iovi, I. Kovaevi, KVANTITATIVNE METODE,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
3.

B. Borii, M. Ivovi, MATEMATIKA, Ekonomski fakultet Beograd 2003.

4. B. Borii, M. Ivovi D. Azdeljkovi, I. Spasi, ZBIRKA ZADATAKA IZ


MATEMATIKE, Ekonomski fakultet Beograd 2003.
5. M. Merkle MATEMATIKA ANALIZA teorija i hiljadu zadataka,
Akademska misao, Beograd 2005.

- 376 -

Odlukom Senata Univerziteta Singidunum, Beogrd, broj 636/08 od 12.06.2008,


ovaj udbenik je odobren kao osnovno nastavno sredstvo na studijskim programima koji
se realizuju na integrisanim studijama Univerziteta Singidunum.

CIP -
,

51(075.8)
, , 1952Matematika : sa zbirkom zadataka / Ivana
Kovaevi. - 1. izd. - Beograd : #Univerzitet
#Singidunum, 2010 (Loznica : Mladost grup). 376 str. : graf. prikazi, tabele ; 21 cm
Tira 300. - Bibliografija: str. 376.
ISBN 978-86-7912-276-6
a)
COBISS.SR-ID 177913868

2010.
Sva prava zadrana. Ni jedan deo ove publikacije ne moe biti reprodukovan u bilo kom
vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglasnosti
izdavaa.