ELEKTRI

NA MERENJA
ELEKTRINA

Osnovni
Osnovni pojmovi
pojmovi ii definicije
definicije
Merenje je postupak kojim se vri poreenje neke veliine sa
drugom veliinom iste prirode, koja je uzeta za jedinicu, a u
cilju odreivanja veliine koja je predmet ispitivanja
Izmeriti vrednost neke fizike veliine znai eksperimentalno
utvrditi, pomou pogodnih instrumenata ili ureaja, koliko je
puta ova vrednost vea od jedinice dotine veliine
Merena veliina je veliina koja se meri (na primer, napon,
otpor, frekvencija, snaga i drugo)
Izmerena vrednost je vrednost merene veliine, odreena
pomou mernog ureaja
Ona moe neposredno predstavljati rezultat merenja ili se on
dobija izraunavanjem od jedne ili vie izmerenih vrednosti

Ta
nost merenja
Tanost
merenja
Uslovi pod kojima se odvija merenje neprekidno se
menjaju, zbog delovanja mnogobrojnih faktora, ije
delovanje se ne moe kontrolisati
Zbog toga se prilikom svakog merenja neizbeno ini vea
ili manja greka
I kada se preduzmu sve raspoloive mere ipak ostaju
greke koje se nikako ne mogu izbei
Poto se apsolutno taan rezultat merenja ne moe dobiti,
potrebno je dati priblian rezultat i naznaiti dve granine
vrednosti oko njega izmeu kojih se sigurno nalazi
apsolutno taan rezultat
Zbog toga je potrebno poznavati greke i njihove uzroke

Vrste
aka
Vrste mernih
mernih gre
greaka
Po nainu izraavanja merne greke, razlikuju se: APSOLUTNA
i RELATIVNA greka

Apsolutna greka
Apsolutna greka direktno pokazuje tanost merenja
Definie se kao razlika izmerene i stvarne vrednosti neke
fizike veliine i daje se u jedinicama dotine veliine:

x x x
x' - nominalna vrednost, dobijena merenjem
x - usvojena tana vrednost merene veliine

Relativna greka
Relativna greka je odnos
vrednosti merene veliine:

apsolutne

greke

tane

x x x
Gr

x
x
Relativna greka sama za sebe ima puno znaenje i bez
rezultata merenja, to kod apsolutne greke nije sluaj
Primer:
- ako je mereni napon 1000 V, apsolutna greka od 1 V
sasvim je prihvatljiva (relativna greka u tom sluaju
iznosi 0,1%)
- u sluaju da je mereni napon 10 V ista apsolutna greka
je neprihvatljiva (relativna greka u ovom sluaju je 10%)
Relativna greka obino se izraava u procentima i mnogo
vie upotrebljava od apsolutne

Procentualna greka
Procentualna greka definie se kao odnos apsolutne greke
i neke usvojene referentne vrednosti, izraen u procentima:

x
x x
Gp
100 %
100 %
x ref
x ref
xref - usvojena referentna vrednost koja je uzeta kao osnov
za odreivanje procentualne greke
Ukoliko je referentna vrednost jednaka usvojenoj tanoj
vrednosti (to je najee sluaj) procentualna greka
predstavlja relativnu greku, izraenu u procentima
Ova greka najbolje karakterie merne instrumente u
pogledu njihove preciznosti, pa se u standardima uzima kao
kriterijum za njihovu klasifikaciju

Da bi se dobila usvojena (koncencionalna) tana vrednost

pri merenju potrebno je izvriti korekciju
Korekcija je vrednost koju treba algebarski dodati
izmerenoj vrednosti, da bi se dobila konvencionalna tana
vrednost
Korekcija je suprotnog znaka od apsolutne vrednosti:

k x
Primer:
Otpornik ima otpornost od 1000 , a merenjem je utvreno
da je njegova vrednost 1001 (usvojena tana vrednost)
- apsolutna greka merenja je: -1
- realtivna greka merenja je: -0,1%
- korekcija je: 1

Elektrini merni instrumenti mere elektrine veliine i

izmerenu vrednost pokazuju poloajem kazaljke (analogni
instrumenti) ili na displeju (digitalni instrumenti)

Odstupanje pokazivanja instrumenta od usvojene tane

vrednosti merene veliine naziva se GREKA POKAZNOG
MERNOG INSTRUMENTA
za potrebe merne tehnike uvodi se i MAKSIMALNA
APSOLUTNA GREKA INSTRUMENTA i definie kao najvee
odstupanje od usvojene tane vrednosti (predstavlja
granice u kojima se mora nai rezultat merenja)

GRANINA
RELATIVNA
GREKA
INSTRUMENTA
daje
potpuniju informaciju o tanosti mernog instrumenta( to je
procentualna greka, kod koje je referentna vrednost
jednaka maksimalnoj vrendosti mernog opsega):

x max
Gg
xg

xg

granina (maksimalna)
instrumenta

Pri poloaju kazaljke koji

relativna greka dobija se:

vrednost
nije

mernog

granini,

opsega

maksimalna

x max
Gx
x
x - poloaj kazaljke (analognog instrumenta) ili izmerena
vrednost (digitalnog instrumenta)
Granina relativna greka je znaajna jer se na osnovu nje
odreuju klase tanosti instrumenta

Klasa
nosti instrumenta
Klasa ta
tanosti
instrumenta
Klasa tanosti mernog instrumenta definie se
procentualna granina relativna greka instrumenta:

kao

xmax
K
100
xg
Procentualna granina relativna greka najbolje karakterie
instrumente u pogledu preciznosti, pa je ona odreena kao
kriterijum za njihovu klasifikaciju
Simboli za klase instrumenata su brojevi koji pokazuju
maksimalno dozvoljenu procentualnu greku
Naim standardima propisano je sedam klasa tanosti:

0,1 0,2 0,5 1 1,5 2,5

Ovim klasama tanosti
procentualne greke:

odgovaraju

granine

0,1% 0,2% 0.5% 1% 1,5% 2,5% 5%

veliine

Prema nainu na koji nastaju, greke koje se javljaju pri

merenju mogu se podeliti na: SISTEMATSKE i SLUAJNE

Sistematske greke
Nastaju usled ometajuih faktora, koji deluju uvek u istom
pravcu, te one imaju isti znak i priblino stalnu veliinu
Uzroci sistematskih greaka mogu biti:
- od samog mernog ureaja (loa kalibracija, starenje komponenti, ...)
- od okolnih uticaja (promena temperature, vlanosti, uticaj stranih
magnetnih polja, ...)
- od osobe koja meri (nepravilan ugao posmatranja, rad na pogrenom
opsegu,...)
Njihovi uzroci se mogu otkriti i otkloniti u veini sluajeva:
- merna metoda se moe korigovati
- uticaj instrumenata moe se otkloniti njihovim regulisanjem ili
upotrebom savrenijih
- spoljni uticaji mogu se pogodnim merama otkloniti ili bar
svesti na dozvoljeni nivo

Sluajne greke
Deluju razliito pri svakom ponovljenom merenju
podjednako verovatno mogu biti i pozitivne i negativne

Sluajne greke su one zbog kojih se razlikuju rezultati

jednog istog merenja izvrenog uzastopno vie puta istom
metodom i istim aparatima
Uzroci sluajnih greaka variraju od jednog do drugog
rezultata i ne mogu se otkloniti
Analiziraju se iskljuivo statistikim metodama (Gausov
zakon) a ne pojedinanim razmatranjem
Uticaj sluajnih greaka moe se umanjiti ako se izvri vie
istih merenja, pa se kao rezultat uzme aritmetika srednja
vrednost dobijenih oitavanja
(u praksi: 3 do 5 merenja, jer se prevelikim brojem merenja,
greka ne smanjuje ispod vrednosti greke koja potie od
upotrebljenih instrumenata i metode)

Ta
nost ii preciznost
Tanost
preciznost
U svakodnevnoj praksi esto se pojmovi tanosti i preciznosti
izjednaavaju - u merenjima, ova dva pojma imaju dva jasno
definisana razliita znaenja
TANOST - sposobnost mernog ureaja da pokazuje vrednost
blisku stvarnoj vrednosti
suprotni pojam od relativne greke merenja (merenje je
tanije ukoliko je relativna greka jednog merenja manja)
PRECIZNOST - sposobnost da merni ureaj pokazuje vrednosti
koje su meusobno bliske
preciznost mernog ureaja utoliko je vea ukoliko su
meusobne razlike pojedinih rezultata manje (o preciznosti se
moe govoriti samo ako se posmatraju ponovljena merenja)

Faktori
u na
nost merenja
Faktori koji
koji uti
utiu
na ta
tanost
merenja
Promenljive fizike veliine koje imaju uticaja na tanost
merenja
Najvanije od njih su:
temperatura
strana polja
napon
frekvencija
poloaj instrumenta

Temperatura na kojoj se vre merenja

Temperatura prostora u kojima se vre merenja ima
uticaja na pokazivanje instrumenata, jer se otpori
provodnika, karakteristike poluprovodnika i ostalih
delova mernog ureaja menjaju sa temperaturom
Kao nominalna temperatura obino se uzima 20 oC. Kod
drugih temperatura mogue su greke pokazivanja
One se mogu smanjiti pogodnim izborom materijala za
izradu instrumenata ili pogodnim postupcima za
kompenzaciju temperaturnih uticaja

Strana ometajua polja

Strana
polja
(magnetna,
elektrostatika,
elektromagnetna) mogu imati veoma nepovoljan uticaj
na merenja
Uticaj stranih polja se moe eliminisati ili bar dovoljno
umanjiti primenom pogodnih oklopa od odgovarajuih
materijala
Elektrostatika zatita se moe izvesti oklopom od
bakarnog ili aluminijumskog lima
Da bi oklop predstavljao zatitu od magnetnih polja
mora biti dovoljne debljine i izraen od visokokvalitetnih
materijala sa vrlo velikim magnetnim permeabilitetom

Promenjivi napon napajanja

Promene napona napajanja, koje se deavaju prilikom
merenja, vrlo nepovoljno utiu na tanost pokazivanja
instrumenta
Kod nekih mernih metoda ove promene (u razumnim
granicama) nemaju uticaja na rezultate merenja, ali u
nekim sluajevima ak i male promene napona
potpuno upropaste merenje
Zbog toga je potrebno dobro poznavati merne
instrumente i metode merenja, da bi se u sluajevima,
kada je to potrebno, preduzele odgovarajue mere
Dobri rezultati postiu se upotrebom laboratorijskih
izvora napajanja sa stabilisanim naponom

Promenjiva frekvencija
Pokazivanje instrumenata za naizmeninu struju, koji u
kolu merenja sadre induktivnost ili kapacitet, zavisi od
frekvencije
Instrumenti su badareni za odreenu, nominalnu
frekvenciju, pa pri odstupanju frekvencije od ove
vrednosti daju pogrena pokazivanja

Poloaj instrumenta prilikom merenja

Kod mnogih instrumenata potrebno je voditi rauna o
njihovom pravilnom poloaju prilikom merenja, da bi se
ostalo u granicama greke koju je garantovao proizvoa
Na skali ovakvih instrumenata obavezno se stavlja
odgovarajui SIMBOL ZA POLOAJ INSTRUMENTA:

Instrument za vertikalan poloaj

Instrument za horizontalan poloaj

Instrument ija skala za vreme upotrebe
stoji koso prema horizontali (npr. 60 o)

Fizi
ki efekti
Fiziki
efekti koji
koji se
se koriste
koriste uu tehnici
tehnici merenja
merenja
Elektromagnetna sila
Elektromagnetna indukcija
Galvanomagnetni efekti
- Holov efekat
- Gausov efekat
Toplota proizvedena proticanjem elektrine struje
Zavisnost otpora od temperature
Piezoelektricitet
- Piezoelektrini efekat
- Piezoelastini efekat
Elektrostatika sila

Elektromagnetna sila
Na provodnik kroz koji protie elektrina struja, a nalazi
se u magnetnom polju, deluje mehanika sila koja tei da
ga pokrene i deformie
Elektromagnetna sila proporcionalna je
elektrine struje i veliini magnetne indukcije

intenzitetu

Elektrina struja proizvodi magnetno polje u okolini

provodnika kroz koji protie
U kalemu se sabiraju polja pojedinih navojaka
Gvozdeni predmeti koji se nalaze u polju ovakvog kalema
bivaju namagneeni i pri tome sa javlja sila koja tei da ih
uvue u kalem u pravcu vee jaine polja

Elektromagnetna indukcija
Ako se provodna kontura nalazi u magnetnom polju, onda
se, u svim sluajevima promene magnetnog fluksa kroz
posmatranu konturu, u njoj indukuje elektromotorna sila,
odnosno struja
Intenzitet indukovane struje srazmeran je brzini promene
fluksa, dok je potpuno bez znaaja na koji nain se ova
promena ostvaruje

Galvanomagnetni efekti
HOLOV EFEKAT zasniva se na dejstvu Lorencove sile, koja
prouzrokuje skretanje pokretnih nosilaca naelektrisanja,
koja se kreu transverzalno na pravac magnetnog polja
Ako se metalna traka ili poluprovodnika ploica postave u
magnetno polje koje ima pravac normalan na njenu povrinu
i ako kroz tu traku uzduno protie elektrina struja, izmeu
bonih ivica nastaje potencijalna razlika, tzv. Holov napon
Holov napon:

I B
U H RH
d
RH - Holova konstanta
(zavisi od materijala
ploice)

Galvanomagnetni efekti
GAUSOV EFEKAT ogleda se u zavisnosti elektrinog
otpora u uzdunom pravcu ploice sa prethodne slike
To su magnetno zavisni otpornici
Izrauju se od InSb/NiSb
Na slici je prikazan dijagram
tipine zavisnosti otpornosti
od jaine polja
Na ordinati je relativni odnos
otpornosti
pod
dejstvom
magnetnog polja i kada ga
nema (RB/Ro)

Toplota proizvedena proticanjem elektri ne struje

Toplota proizvedena proticanjem elektrine struje u
nekom provodniku zavisi od njegovog otpora, jaine
struje i uslova hlaenja
Kod instrumenata sa zagrevnom icom ili bimetalnom
trakom koristi se za merenje irenja, odnosno istezanja
provodnog materijala
Bimetal ine dve meusobno vrsto povezane metalne
trake, razliitog koeficijenta istezanja pri zagrevanju
Prilikom zagrevanja, bimetal se zakrivljuje na stranu
metala sa manjim koeficijentom istezanja

Zavisnost otpora od temperature

Zavisnost otpora od temperature naroito je izraena kod
pogodnih poluprovodnika
Tako se izrauju:
- otpornici kod kojih sa porastom temperature opada
otpornost (otpornici sa negativnim temperaturnim
koeficijentom - NTC otpornici) i
- oni iji otpor, poevi od neke odreene temperature,
naglo raste sa porastom temperature (PTC otpornici)
Temperaturno zavisni otpornici mogu posluiti i za
kompenzaciju
nepoeljnih
temperaturnih
odstupanja
otpornika u elektrinim kolima, primenom komponenata sa
suprotnim temperaturnim koeficijentom

Piezoelektricitet
PIEZOELEKTRINI
EFEKAT
je
pojava
elektrinog optereenja na povrini nekih
kristala, kada se izloe mehanikom
pritisku i doe do njihove deformacije
Ovu osobinu imaju kristali koji kristaliu bez centra
simetrije (kvarc, turmalin, ...)
Najee se koriste ploice kvarca dobijene seenjem po
ravnima normalnim na elektrinu i optiku osu kristala
U tehnikoj primeni skoro iskljuivo se koristi kvarc
(faktor proporcionalnosti sile i napona kod kvarca je mali
ali konstantan, uz to kvarc ima veliku vrstinu i izvrstan je
izolator)

Piezoelektricitet
PIEZOELASTINI EFEKAT (elektrostrikcija) je pojava
inverzna piezoelektrinom efektu
To je osobina nekih materijala da se skrauju ili
izduuju kada se na njihove povrine pomou elektroda
dovede elektrini napon
Od polariteta napona zavisi da li e doi do skraivanja
ili izduivanja

Elektrostatika sila
Na elektrino optereenje koje se nalazi u elektrinom
polju nekog drugog optereenja deluje sila koja zavisi
od veliina tih optereenja i njihovih geometrijskih
poloaja (Kulonov zakon)
Istoimena naelektrisanja
meusobno privlae

se

odbijaju,

suprotna

Pomou elektrostatikih sila upravlja se strujom

elektrona u katodnim i drugim elektronskim cevima, to
se zasniva na meusobnom dejstvu elektrinih polja i
nosilaca naelektrisanja, u ovom sluaju slobodnih
elektrona

Instrumenti
na merenja
Instrumenti za
za elektri
elektrina
merenja
Merenja raznih elektrinih veliina, pa i neelektrinih
(koja se primenom odgovarajuih pretvaraa u krajnjoj
liniji svode na elektrina), raznovrsna su
Instrumenti se meusobno znatno razlikuju po izradi i
nameni
Prema nainu na koji primaju merenu veliinu kao ulazni
podatak, obrauju ga i vre prikazivanje, instrumenti za
elektrina merenja mogu se podeliti na:
ANALOGNE
DIGITALNE

Kod ANALOGNIH MERNIH INSTRUMENATA mogue je postii

proizvoljnu vrednost merene veliine i kontinualno je
predstaviti

Analogni elektrini merni instrumenti pretvaraju energiju

koja potie od elektrinog ili magnetnog polja u mehaniko
ili termiko dejstvo

Najee se primenjuje elektromehaniko dejstvo elektrine

struje u magnetnom polju: elektrina struja i magnetno
polje generiu mehaniku silu koja na pogodan nain
pokree kazaljku u odnosu na skalu, na kojoj se oitava
vrednost elektrine veliine

Karakteristino
za
analogne
merne
instrumente
je
pokazivanje merene vrednosti pomou kazaljke ili svetlosne
oznake na izbadarenoj skali

Otklon kazaljke prouzrokovan je merenom veliinom i

analogan je toj merenoj veliini

Na skali se oitava broj pokazanih podeoka, a vrednosti

izmeu dva podeoka se procenjuju

Kod DIGITALNIH MERENJA mogue je predstaviti samo

diskretne vrednosti merene veliine - diskontinualno, sa
grubljim ili finijim skokovima

Digitalni instrumenti prikazuju merenu vrednost u vidu

cifara, najee u formi decimalnog broja

To se ostvaruje cifarskim pokazivaima ili tampaima

Za vizuelna posmatranja ovakav nain prikazivanja

predstavlja prednost, jer nema oitavanja broja podeoka i
interpoliranja meuvrednosti

Nema greke oitavanja

Digitalne vrednosti su povoljnije za raunarsku obradu

podataka