RECENZIJA NAUNO-ISTRAIVAKOG STUDENTSKOG RADA

____________, student Biolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je uradila nauno

istraivaki rad pod naslovom Antioksidativni efekat etanolnih ekstrakata razliitih biljnih
delova Salvia amplexicaulis Lam. na Katedri za morfologiju i sistematiku biljaka u Institutu
za botaniku i botanikoj bati Jevremovac Biolokog fakulteta.
Vrste roda Salvia od davnina imaju iroku primenu u tradicionalnoj medicini, a novija
istraivanja su dokazala mnoga bioloka dejstva njhovih ulja i ekstrakata. Postavljeni cilj
ovog istraivanja je bio odreivanje antioksidativne aktivnosti DPPH metodom, kao i sadraja
fenola i flavonoida u etanolnim ekstraktima S. amplexicaulis (cele biljke i posebnih delova stabla, listova i cvetova).
Dobijeni rezultati su pokazali da etanolni ekstrakti cele biljke i pojedinanih delova S.
amplexicaulis pokazuju znaajno antioksidativno dejstvo. Na osnovu navedenih rezultata,
moe se pretpostaviti da je visoka vrednost antioksidativnog efekta etanolnog ekstrakta
analizirane vrste direktno povezana sa visokim sadrajem ukupnih flavonoida i fenola.
Rezultati ovog istraivanja ukazuju da S. amplexicaulis predstavlja potencijalno znaajan
prirodni izvor antioksidanasa.
Ovaj rad ima i aplikativni znaaj, s obzirom na sve veu potrebu za prirodnim izvorima
antioksidanasa, jer su sintetiki antioksidansi, uprkos efikasnosti, pokazali neke negativne
efekte po zdravlje ljudi.
Kandidatkinja je ispoljila izuzetno interesovanje za nauno-istraivaki rad i odlino
snalaenje u laboratoriji. Svoje rezultate diskutovala je u svetlu najnovijih saznanja u ovoj
oblasti, koristei najnoviju literaturu. Stoga, smatram da se od Mariane Oale moe oekivati
uspean nastavak nauno-istraivakog rada.

Beograd, 06.05.2014.
Recenzent
_________________________________
Prof. dr Petar Marin,
Bioloki fakultet Univerziteta u Beogradu

NAUNO ISTRAIVAKI RAD

Antioksidativni efekat etanolnih ekstrakata razliitih biljnih

delova Salvia amplexicaulis Lam.

SAD R AJ
I UVOD.......................................................................................................................................2
1.1. Lekovite biljke..................................................................................................................2
1.2. Familija Lamiaceae..........................................................................................................3
1.2.1. Rod Salvia L. (alfija)...............................................................................................4
1.2.2. Salvia amplexicaulis Lam..........................................................................................4
1.3. Antioksidativna aktivnost.................................................................................................5
1.3.1. DPPH metoda (2,2-difenil-1-pikrilhidrazil)..............................................................6
1.3.2. Flavonoidi i fenoli.....................................................................................................6
1.4. Istraivanja bioloke aktivnosti vrena na rodu Salvia....................................................7
1.5. Istraivanja bioloke aktivnosti vrena na vrsti Salvia amplexicaulis ..........................8
II CILJ ISTRAIVANJA...........................................................................................................9
III MATERIJAL I METODE...................................................................................................10
2.1. Hemikalije......................................................................................................................10
2.2. Biljni materijal................................................................................................................10
2.3. Priprema ekstrakata........................................................................................................10
2.4. DPPH test za odreivanje antioksidativnog dejstva......................................................10
2.5. Odreivanje ukupnog sadraja fenola............................................................................11
2.6. Odreivanje ukupnog sadraja flavonoida.....................................................................11
2.7. Statistika analiza...........................................................................................................11
IV REZULTATI.........................................................................................................................12
V DISKUSIJA..........................................................................................................................13
VI ZAKLJUAK......................................................................................................................15
VII LITERATURA...................................................................................................................16

I UVOD
ovek dananjice je izloen svakodnevnom oksidativnom stresu. Supstance koje se
suprostavljaju oksidaciji supstanci u telu, titei elije organizma od tetnog delovanja
slobodnih radikala, nazivaju se antioksidansi. Poslednjih godina poraslo je interesovanje za
aditive hrane biljnog porekla, preteno zbog toga to sintetiki antioksidansi imaju odreene
nedostatke. Mnoga istraivanja su pokazala pozitivne efekte biljnih ekstrakata i etarskih ulja,
pa su nali primenu u farmaciji, kozmetologiji, prehrambenoj industriji, itd.
Flavonoidi su velika grupa prirodnih fenolnih jedinjenja koja su iroko rasprostranjena
u carstvu biljaka. Veoma su vana komponenta ljudske ishrane. Dnevna koliina flavonoida
koja se unosi u telo kree se izmeu 50 i 800 mg, u zavisnosti od toga koliko se voa,
odnosno povra konzumira (Seyoum et al., 2006). Brojna istraivanja su ukazala na
postojanje njihove bioloke aktivnosti, i to antialergijske, antiviralne, antiinflamatorne,
hepatoprotektivne, antioksidativne, antitrombotike, vazodilatorne i antikancerogene
aktivnosti (Tapas et al., 2008). Meutim, antioksidativnoj aktivnosti je pridat najvei znaaj.
Ova aktivnost podrazumeva sposobnost flavonoida da spree formiranje slobodnih radikala,
odnosno sposobnost da hvataju slobodne radikale. Poslednjih godina su flavonoidi poeli da
privlae panju naunika zbog moguih lekovitih dejstava protiv bolesti koje su uzrokovane
slobodnim radikalima. Flavonoidi, kao i mnogi drugi polifenoli, dobri su hvatai slobodnih
radikala zbog toga to su veoma reaktivni kao donori vodonika ili elektrona. Brojna
istraivanja veze izmeu njihove strukture i aktivnosti su pokazala koliki je znaaj broja i
pozicije prisutne OH grupe fenola. I pored svih izvrenih istraivanja, veza izmeu njihove
aktivnosti hvatanja radikala i hemijske strukture je jo uvek malo poznata. Takoe,
objanjenje za molekularni fenomen koji se tu odigrava nije adekvatno. Izgleda da je za ove
nedostatke odgovoran pristup konceptu veze izmeu strukture i bioloke aktivnosti.

1.1. Lekovite biljke

Lekovite biljke su prvi lek koji je oveku oduvek bio dostupan. Leenje lekovitim
biljkama datira od davnih dana ljudske civilizacije. Kolevka biljne (herbalne) medicine je
Kina, a postoje podaci da su stari Vavilonci pre 5000 godina pravili biljne tablete u
kombinaciji sa glinom. U Grkoj je Pitagora 600. godine p.n.e. svoje uenike poduavao o
nainima leenja uz pomo lekovitih biljaka.
U kozmetike svrhe biljke su u upotrebi ve 7000 godina. Rimski lekar Galen je jo
pre 1800 godina zapisao recept biljne kreme za lice, koji i danas ini osnovu svih savremenih
krema. Tako je on proglaen za oca galenske farmacije (Pelagi, 1973).
Neke biljke predstavljaju mone lekove. injenica je da one ine osnovu mnogih
savremenih lekova, esto kotaju malo, a pomau mnogo.
Smatra se da je upotreba biljaka kao zaina za jela poela pre 50000 godina.
Tradicionalna medicina tvrdi da lekovite biljke mogu da izlee veoma veliki broj
bolesti samo ako se one pravilno upotrebe. One rastu svuda oko nas, lako se uzgajaju i
prerauju, ne zagauju i nisu opasne za okolinu. Najvanije je to to one mnogo manje tete
od mnogih vetakih sastojaka koje nalazimo u skoro svim lekovima, kozmetikim
preparatima i vetakoj hrani.

Danas je u upotrebi oko 10000 vrsta biljaka, a istraivanja o njihovim lekovitim

svojstvima se vre gotovo neprekidno u svim krajevima sveta.

1.2. Familija Lamiaceae

Familija usnatica (Lamiaceae, Labiate) predstavlja jednu veoma vanu i brojnu grupu biljaka.
Sadri oko 7000 vrsta rasporeenih u oko 230 rodova (Encyclopdia Britannica, 2011).
Uglavnom naseljavaju suva stanita koja su dobro osunana. Kosmopolitskog su
rasprostranjenja, ali je najvea raznolikost vrsta prisutna u oblasti Mediterana, Male i
Centralne Azije. Meutim, postoje i endemine vrste, poput rtanjske metvice (Nepeta
rtanjensis), koja raste samo na planini Rtnju u Srbiji.
Biljke iz familije Lamiaceae mogu biti zeljaste biljke, polubunovi, bunovi i malo
drvee. Stabljika je etvrtasta (retko okrugla), listovi su naspramni, a cvet je u obliku usana.
Imaju etiri pranika (2 dua i 2 kraa), ree dva. Kod roda Salvia pranici su izmenjeni tako
da sadre karakteristinu polugu koja igra vanu ulogu u opraivanju insektima. Ovo se
smatra evolutivnom prednou, te one predstavljaju i najbrojniji rod (oko 900 vrsta).
Usnatice imaju znaajnu primenu u narodnoj medicini, jer sadre veliki broj aktivnih
sastojaka. Na prvom mestu sadre etarska ulja. To su smee alifatinih i aromatinih
jedinjenja koje veoma lako isparavaju. Upravo zbog toga se predstavnici Lamiaceae nikada ne
kuvaju (samo se prelivaju kljualom vodom) i ne bi ih trebalo previe usitnjavati, jer e se na
takav nain etarsko ulje izgubiti, a ono je najee nosilac lekovitog dejstva biljke. Ulja se
sintetiu u lezdanim dlakama na povrini listova i drugih organa. Etarsko ulje prua biljci
mnoge prednosti. Privlai insekte opraivae, deluje toksino na insekte biljojede, ljutog je
ukusa, te odbija ivotinje (ne i oveka), toksino je i za bakterije i mikrogljive. Takoe,
ispravajui, uva biljku od preteranog osvetljavanja i gubitka vode u toplijim krajevima. U
tradicionalnoj medicini biljke sa ovim uljima se, izmeu ostalog, upotrebljavaju protiv
infekcija, kod bolova u stomaku i za podsticanje iskaljavanja.
Neke imaju etarska ulja u tragovima, ali zato akumuliraju gorke iridoidne heterozide,
koji podstiu luenje ui, te olakavaju varenje.
Ruzmarinska kiselina je prisutna u velikim koliinama kod npr. matinjaka i
ruzmarina. Osim sto je veoma dobar antioksidans, esto je sastojak preparata za tretiranje
herpesne infekcije usana.
Diterpeni su glavni sastojak meksike alfije (Salvia divinorum). Zbog njih ova biljka
izaziva halucinacije, te se zato koristi i kao droga. U tradicionalnoj kineskoj medicini neke
alfije sa diterpenima se koriste za umirenje i jaanje srca.
Triterpeni, kao to je ursolna kiselina, prisutni su kod ruzmarina, i ona je aktivni
sastojak nekih kometikih preparata.
Tanini imaju antibakterijsko i adstringentno delovanje.
Flavonoidni heterozidi (na primer kod timijana) mogu delovati tako da oputaju
miie bronhija i olakavaju iskaljavanje.

1.2.1. Rod Salvia L. (alfija)

Rod Salvia obuhvata oko 900 aromatinih vrsta i ini oko etvrtine ukupnog broja
vrsta familije usnatica (Kamatou et al., 2008). Naziv roda potie od latinske rei salvare
4

spasiti, a odnosi se na lekovita svojstva ovih biljaka (orevi et al., 2000). Prvi poznati autor
koji je opisao biljke po imenu Salvia (Salvia officinalis L.) je bio Plinije Stariji, pre oko 2000
godina. U Starom Egiptu (za vreme vladavine faraona Ramzesa) biljke iz roda Salvia su
koristili za leenje steriliteta kod ena, dok su u antikoj Grkoj ove biljke koristili u raznim
ritualima. U Rimskom carstvu su veoma cenili alfiju, tako da je jedna medicinska kola u
Salermu nazvana Salvia salvatrix, zbog njenih lekovitih svojstava (Tama & Ivopol, 2009).
Vrste iz roda Salvia imaju iroku primenu u tradicionalnoj medicini zbog njihovih
razliitih biolokih aktivnosti: antiseptike, antibakterijske, antituberkulozne, spazmolitike,
hemostatike, antivirusne, antidijabetike i citotoksine aktivnosti. Poznato je da se u Turskoj
narodnoj medicini neke vrste (S. tomentosa, S. virgata, S. limbata i S. sclarea) koriste u
leenju prehlade, infekcija usta i grla, za bre zaceljenje rana, kao i za regulaciju
menstrualnog ciklusa (Uyde-Doan et al., 2005). Takoe, dokazani su i kardiovaskularni
efekti ovih biljaka. S. milthinrrhiza, na primer, kod pacova izaziva hipotenziju, a u Kini se
koristi za leenje angine pektoris i infarkta miokarda (Wang, 2010).
Vrste Salvia imaju nelezdane i lezdane trihome na listovima, stablu i cvetnim
delovima. lezdane dlake sadre volatilne komponente, etarska ulja, koja daju tipinu aromu
ovim biljkama.
Vrste roda Salvia obuhvataju jednogodinje ili viegodinje biljke, zeljaste,
polubunaste i bunaste. Listovi su celi, ali ponekad nazubljeni ili igliasto deljeni. Cvetovi su
organizovani u racemozne cvasti, uglavnom su bujne, od plave do crvene boje, manje ih je
belih i utih. aica je normalno tubularna ili zvonasta, dvousnata gornja usna cela ili sa tri
zupca, donja sa dva zupca. Krunica je esto kukasta i dvousnata. Donja usna je tipino
podeljena na dva lobusa. Pranici su redukovani na dve kratke strukture sa dvoelijskim
anterama gornja elija je fertilna (Dikli, 1974).
Prirodni areal biljaka iz roda Salvia su Evropa, Azija, Severna i Juna Amerika. Centri
rasprostranjenosti su Juna i Centralna Amerika (oko 500 vrsta), Centralna Azija i Mediteran
(oko 250 vrsta) i Istona Azija (oko 90 vrsta) (Ifrim, 2012).

1.2.2. Salvia amplexicaulis Lam.

Salvia amplexucaulis Lam. (Slika 1) je viegodinja biljka. Stabljika moe biti visoka
do 80 cm (Hedge, 1972), odnosno 120 cm (Dikli, 1974), debela je, uspravna ili se izdie. U
gornjem delu ona je veoma razgranata, stvarajui cvast u vidu metlice, koja je gusto
pokrivena dugakim dlakama i njena duina je jednaka debljini stabljike. Listovi su na kratkoj
drci ili su sedei (Hedge, 1972). Donji listovi stabla su sa kratkom lisnom drkom ili skoro
sedei, izdueno-lancetasti, pri osnovi srcasto useeni ili zaokrugljeni. Srednji i donji listovi
su izdueni, sedei, srcastom osnovom obuhvataju stabljiku. Na licu su manje ili vie goli, na
naliju bledi, manje ili vie pokriveni dlakama, a du celog oboda su tupo nazubljeni. Brakteje
srcasto jajaste, celog oboda, due ili krae od stabljike, esto ljubiaste, spolja prekrivene
dlakama. Cvetovi su dugaki izmeu 10 i 12mm, sa kratkom cvetnom drkom, po 4 do 6
(Dikli, 1974), odnosno 8 (Hedge, 1972) sloeni u prividne, zbijene prljenove. aica je
zvonasta, gusto pokrivena dlakama, dvousnata donja usna sa 2 dugaka, a gornja sa 3 kratka
zupca. Krunica dvousnata, plavoljubiasta, krunina cev jednaka po duini sa aicom.
5

Pranici ne vire iz krunice, stubi je mnogo dui (Dikli,

1974).
Stanite ove vrste predstavljaju suni pranjaci,
kamenjari, rastu pored puta, u ikarama (Dikli, 1974).
Rasprostranjena je u zapadnoj Anatoliji, na istoku
Balkana (Bosna i Hercegovina, Srbija, Albanija,
Makedonija, Grka, Bugarska, Turska), na jugu Rumunije,
a takoe i kao invazivna biljka u Maarskoj (Petrovi et
al., 2009). U Srbiji je rasprostranjena na istoku (Zajear,
Knjaevac, Ni), jugoistoku (Pirot, Vlasotince, Lunica),
jugu (Vranje), i na Kosovu (Dikli, 1974).

1.3. Antioksidativna aktivnost

Slika 1. S. amplexicaulis Lam.

Antioksidansi su supstance koje, prisutne u malim

koliinama u odnosu na supstrat podloan oksidaciji (lipidi, proteini, ugljeni hidrati, DNK),
inhibiraju ili potpuno spreavaju njihovu oksidaciju. Brojna istraivanja su pokazala da
izmerena antioksidativna aktivnost zavisi do metode koja se primenjuje. Veina metoda za
odreivanje antioksidativne aktivnosti se karakterie sposobnou testirane supstance ili
produkta da hvata slobodne radikale i/ili da kompleksi jona metala voze oksidativni proces
(Tirzitis & Bartosz, 2010).
Potrebno je naglasiti da postoji razlika izmeu termina antiradikalna i
antioksidativna aktivnost i da se oni ne moraju podudarati. Prema Burlakovu i saradnicima
(1975), antiradikalnu aktivnost karakterie sposobnost jedinjenja da reaguju sa slobodnim
radikalima (u reakciji jednog slobodnog radikala), dok antioksidativna aktivnost predstavlja
sposobnost da se inhibira proces oksidacije (to, bar kada su lipidi u pitanju, podrazumeva
skup razliitih reakcija). Shodno tome, svi test sistemi koriste stabilne slobodne radikale (na
primer DPPH i ABTS), to daje informacije o sakupljanju radikala ili antiradikalnoj
aktivnosti, iako u mnogim sluajevima ova aktivnost ne odgovara antioksidativnoj aktivnosti.
Da bi se dobile informacije o stvarnoj antioksidativnoj aktivnosti u vezi sa stabilizatorima
hrane, na primer, neophodno je izvesti istraivanja na stvarnim produktima (biljnim uljima,
lipoproteinima...) (Tirzitis & Bartosz, 2010).
Svi eksperimenti u vezi antioksidativne aktivnosti koji se vre u in vitro uslovima
prevode se na in vivo uslove antioksidativnog delovanja na ljude i druge ivotinje, to zahteva
dobru metodologiju (Halliwell, 2012).
Slobodni radikali su nekompletni molekuli imaju nesparen slobodan elektron.
Prisustvo nesparenog elektrona ini slobodni radikal jakim oksidantom i visoko reaktivnim
zato to tei da se spari sa drugim elektronom i na taj nain oteuje elije lananom
reakcijom (molekul koji je ostao bez elektrona i sam postaje slobodan radikal). Kiseonini
slobodni radikali su: superoksid, vodonik peroksid, hidroksi radikal. Slobodni radikali mogu
otetiti elijsku membranu, masne kiseline, holesterol, proteine i DNK, i imaju ulogu u
patogenezi mnogih hroninih degenerativnih bolesti. Oksidacija elijskih proteina i membrana
moe izazvati oteenje tkiva kod mnogih bolesti koje su dugi niz godina opisivane kao
bolesti nepoznate etiologije, kao to su: reumatoidni artritis, zapaljenska crevna oboljenja,
Parkinsonova bolest. Oksidacija LDL holesterola poveava rizik od ateroskleroze.
6

Oksidativno oteenje DNK moe doprineti nastanku karcinoma. Slobodni radikali imaju
vanu ulogu i u procesu starenja organizma (Sies, 1991).
Oksidativni stres predstavlja poremeaj ravnotee izmeu prooksidanasa i
antioksidanasa u korist prooksidanasa usled ega dolazi do oteenja vitalnih elijskih
makromolekula (Sies, 1991).

1.3.1. DPPH metoda (2,2-difenil-1-pikrilhidrazil)

DPPH test je najrasprostranjenija metoda za ispitivanje antioksidativne aktivnosti
mnogih biljnih lekova, odnosno za istraivanje prirodnih antioksidanasa. Prvi put je ova
metoda opisana 1958. godine (Blois, 1958), a kasnije je modifikovana od strane brojnih
istraivaa (Krishnaiah et al., 2011). PubMed baza podataka pokazuje da je DPPH test od
1969. godine bio ukljuen u vie od 850 istraivanja (Tirzitis & Bartosz, 2010). Ova metoda
se bazira na redukciji rastvora obojenih stabilnih slobodnih radikala DPPH nekim
redukcionim sredstvom (Shivaprasad et al., 2005) (Slika 2). Slobodni radikal DPPH sa
nesparenim elektronom ima maksinum apsorpcije na 517nm (ljubiasta boja). Kada
antioksidans reaguje sa DPPH, u prisustvu vodonika kao donora elektrona, ovaj radikal se
redukuje u DPPHH i posledica toga je apsorpcija na manjim talasnim duinama nego DPPH .
Pritom dolazi do obezbojavanja (uta boja), to je proporcionalno prisutnim elektronima: vei
stepen obezbojavanja oznaava veu redukcionu sposobnost. Ovaj test je bio najprihvaeniji
model za procenu slobodnih radikala tako to se odreivala aktivnost novih lekova. Kada se
rastvor DPPH pomea sa supstancom koja je donor vodonikovog atoma, poveava se koliina
redukovanog oblika (difenilpikrilhidrazil nije radikal) i gubi se njegova ljubiasta boja
(mada se oekuje da postoji preostala uta boja koja potie od pikril-grupe koja je jo uvek
prisutna) (Patel & Patel, 2011). Ova aktivnost se izraava kao efektivna koncentracija (EC 50)
ili inhibitorna koncentracija (IC50) (Shivaprasad et al., 2005) koncentracija jedinjenja koja
redukuje apsorbanciju DPPH rastvora za 50% (Tirzitis & Bartosz, 2010).
DPPH + H-A
(Ljubiasto)

DPPH-H + A
(uto)

Slika 2. Reakcija DPPH do DPPH

(Shivaprasad et al., 2005)

1.3.2. Flavonoidi i fenoli

Polifenolna jedinjenja spadaju, zajedno sa -tokoferolom i -karotenom, u grupu
neenzimskih antioksidanasa. Smatra se da je antioksidativna aktivnost polifenolnih jedinjenja
prvenstveno rezultat njihove sposobnosti da budu donori vodonika, nakon ega nastaju manje
reaktivni fenoksil radikali. Relativno velika stabilnost fenoksil radikala (FlO ) se objanjava
delokalizacijom elektrona uz postojanje vie rezonantnih formi. Smatra se da se deo
antioksidativnog potencijala mnogih vrsta biljaka moe pripisati polifenolnim jedinjenjima.
Najprihvatljivija reakcija flavonoida koja pokazuje aktivnost hvatanja radikala je (Seyoum et
al., 2006):
FlOH + DPPH FlO + DPPH2
Antioksidativni sastojci flavonoida su odgovorni za inhibiciju lipidne peroksidacije, to
pospeuje leenje rana. Oni takoe poseduju i aktivne antiinflamatorne sastojke. Inflamatorni
7

procesi su vani jer pruaju otpor mikroorganizmima, a dugi inflamatorni period dovodi do
kasnijeg izleenja rane. U tom sluaju je vana antiinflamatorna aktivnost flavonoida (Sntar
et al. 2011).
Istraivanja su pokazala da su flavonoidi dobri hvatai slobodnih radikala, te imaju
znaajnu ulogu u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. Zatitni efekat ovih jedinjenja
dokazan je in vitro i ex vivo. Oni inhibiraju oksidaciju lipida, koja se u biolokim sistemima
dovodi u vezu sa pojavom hroninih oboljenja i starenjem elija. Flavonoidi inhibiraju neke
enzimske sisteme, reaguju sa peroksil radikalom kao vitamin E i pri tome okonavaju
autooksidaciju nezasienih masnih kiselina (Laranjinha et al., 1994).
Antioksidativno delovanje polifenola, a time i flavonoida, zavisi od njihove strukture.
Flavonoidi inhibiraju enzime odgovorne za nastajanje superoksid anjon radikala, kao to su
ksantin-oksidaza i protein kinaza C, ali inhibiraju i cikloksigenazu, lipoksigenazu,
mikrozomalnu monoksigenazu i glutation S-transferazu, mitohondrijalnu sukcin-oksidazu,
NADH oksidazu, ime spreavaju nastajanje reaktivnih vrsta kiseonika. Flavonoidi pokazuju
antioksidativnu aktivnost kako u hidrofilnim, tako i u lipofilnim sistemima. Zahvaljujui
niem redoks potencijalu (0,23 0,75V) flavonoidi mogu redukovati slobodne radikale (R),
koji imaju vei redoks potencijal (2,13 1,0V), kao to su superoksid anjon radikal, peroksil,
alkoksil, hidroksil radikal, odavanjem atoma vodonika. Oni imaju i irok spektar drugih
biohemijskih funkcija. Poznati su i sinergistiki efekti kod antioksidativnog delovanja
flavonoida. Flavonoidi pod uslovima oksidativnog stresa mogu delovati prooksidativno, te
umesto hvatanja, mogu formirati slobodne radikale.

1.4. Istraivanja bioloke aktivnosti vrena na rodu Salvia

Vrste iz roda Salvia se koriste u tradicionalnoj medicini irom sveta zbog toga to
poseduju antibakterijska, antioksidativna, antidijabetika, kao i antitumorska svojstva. Takoe
je kod nekoliko vrsta Salvia iz Turske otkriveno da poseduju kardiovaskularnu aktivnost
(Ulubelen, 2003).
Istraivana su etarska ulja i metanolni ekstrakti biljaka Salvia cryptantha i Salvia
multicaulis radi ispitivanja njihovih potencijalnih antimikrobnih i antiradikalnih aktivnosti.
Nikakva ili veoma mala aktivnost je uoena testiranjem polarnih ili nepolarnih podfrakcija
ekstrakata, dok etarska ulja pokazuju antimikrobnu aktivnost. Etarska ulja koja su izolovana
iz ove dve vrste biljaka su analizirana pomou GC-MS i identifikovana su 53 jedinjenja kod
S. cryptantha, i 47 kod S. multicaulis. Antioksidativna aktivnost polarnih podfrakcija i
etarskih ulja su ispitana korienjem 2,2-difenil-1-pikrilhidrazil (DPPH), testa slobodnih
radikala i testa peroksidacije lipida. Etarska ulja i nepolarne podfrakcije metanolnog ekstrakta
pokazale su antioksidativnu aktivnost. Zakljuak ove studije je da ulja ove dve vrste Salvia
imaju sposobnost hvatanja slobodnih radikala i inhibiranja rasta patogenih mikroorganizama
(npr. Staphylococcus aureus, S. pneumoniae, Escherichia coli, Candida albicans). Zbog toga
mogu biti pogodne za korenje u prehrambenoj industriji kao antimikrobni i antioksidativni
agensi (Tepe et al., 2004).
Sprovedena je studija na jo jednoj vrsti Salvia Salvia tomentosa Miller. Ova studija
se bavila istraivanjem in vitro antimikrobnih i antioksidativnih aktivnosti etarskih ulja i
razliitih ekstrakata pripremljenih korienjem rastvaraa razliitih polarnosti. Naeno je da
etarska ulja poseduju jako antimikrobno dejstvo; nepolarni ekstrakti i podfrakcije pokazuju
umerenu aktivnost, dok su polarni ekstrakti skoro neaktivni. Antimikrobna aktivnost je
8

ustanovljena kada su u pitanju S. aureus, S. pneumoniae, M. catarrhalis, B. cereus, A. lwoffii,

C. perfringens, M. smegmatis i C. albicans. Osim kod etiri vrste ispitanih mikroorganizama
(M. catarrhalis, B. cereus, A. lwoffii i C. albicans), etarska ulja biljke S. tomontosa pokazuju
jaku antimikrobnu aktivnost. Generalno je uoena slabija aktivnost protiv Gram-negativnih
bakterija. Analizama ulja pomou GC i GC/MS identifikovana su 44 jedinjenja, koja
predstavljaju 97.7% ulja, od kojih su glavne komponente -pinen (39.7%), -pinen (10.9%) i
kamfor (9.7%). Takoe su uzorci ispitivani i korienjem DPPH testa, kao i testa -karotenlinoleinske kiseline, radi otkrivanja mogue antioksidativne aktivnosti. U prvom sluaju
(DPPH test) je pokazano da je aktivnost hvatanja slobodnih radikala u vodeno-metanolnom
ekstraktu jaa od ostalih ekstrakata (IC50 = 18.7g/ml). Polarni ekstrakti pokazuju jae
aktivnosti od nepolarnih ekstrakata. U sluaju testa linoleinske kiseline, oksidacija linoleinske
kiseline je efektivno inhibirana polarnim podfrakcijama vodeno-metanolnog ekstrakta, dok su
se ulja pokazala manje efikasna. Vodeno-metanolni ekstrakt je pokazao 90.6% inhibicije, to
je prilino blizu procentu inhibicije koji pokazuje sintetiki antioksidans BHT (Tepe et al.,
2005).
Salvia officinalis L., aromatina i lekovita mediteranska biljka dobro je poznata zbog
svojih antioksidativnih svojstava koja se prvenstveno odnose na fenolni sastav. Metanolni i
vodeni ekstrakti su pripremljeni iz nadzemnih delova biljke S. officinalis i fenolna jedinjenja
su analizirana pomou HPLC/DAD. Tako je identifikovano osam fenolnih jedinjenja,
ukljuujui pet fenolnih kiselina (ruzmarinska kiselina, kafena kiselina, ferulina kiselina, 3kafeolikvinska i 5-kafeolikvinska kiselina) i tri flavonoida (luteolin-7-glukozid, 4,5,7,8tetrahidroksiflavon, apigenin-7-glukozid). Metanolni ekstrakt je imao veu koliinu ovih
komponenti od vodenog ekstrakta. Glavni fenolni sastojak u metanolnom ekstraktu je bila
ruzmarinska kiselina (132.2g/mg ekstrakta), dok je u sluaju vodenog ekstrakta, pored
ruzmarinske kiseline (52.0g/mg ekstrakta), bio i luteolin-7-glukozid (19.7g/mg ekstrakta).
DPPH testom je pokazano da metanolni ekstrakt ima veu koliinu fenolnih jedinjenja i veu
antiradikalnu aktivnost (IC50 = 13.5 0.5g/ml), kao i veu antiradikalnu efikasnost od
vodenog ekstrakta, ija je IC50 vrednost 14.9 0.3g/ml. Aktivnost oba ekstrakta je manja od
postavljene kontrole, kvercetina (Krishnaiah et al., 2011). U testu sa superoksidnim
radikalima, vodeni rastvor je pokazao veu antiradikalnu aktivnost (14.4 1.4g/ml) od
metanolnog ekstrakta (162 39g/ml) (Lima et al., 2007). Lima et al. (2005) su sproveli
studiju u kojoj su u periodu od 14 dana pacovima i mievima pijau vodu zamenili infuzijama
S. officinalis, to je pospeilo antioksidativni status njihovih jetri.

1.5. Istraivanja bioloke aktivnosti vrena na vrsti Salvia amplexicaulis

U studiji Petrovi et al. (2009) ispitivan je hemijski sastav, kao i antimikrobna
aktivnost etarskog ulja vrste Salvia amplexicaulis. Identifikovana je 51 komponenta, to ini
90.2% ulja. Karakterie ga visoka koliina (81.1%) seskviterpena meu kojima su
najzastupljeniji germakren D (14.8%), viridiflorol (10.6%), kariofilen-oksid (10.5%) i kariofilen (9.4%). Monoterpena ima svega 1.6%. Uporeen je hemijski sastav ulja kod S.
amplexicaulis sa drugim vrstama Salvia. Ustanovljeno je da je -kariofilen jedna od glavnih
komponenti ulja S. nemorosa L. (sa kojom je S. amplexicaulis i na osnovu drugih
karakteristika slina), S. pratensis L., zatim S. verticillata L. i S. hypoleuca Benth. Takoe su
ustanovili da je kod S. glutinosa L. glavni seskviterpen kariofilen-oksid, a da je kod S.
argentea L. viridiflorol.
9

Ispitivanja antimikrobne aktivnosti S. amplexicaulis su pokazala da je najbolji

inhibitorni efekat protiv M. luteus (MIC 0.3mg/mL), zatim protiv S. aureus, S. epidermidis i
C. albicans (MIC 0.6mg/mL). Takoe se pokazalo da su Gram-negativne bakterije otpornije
(MIC.>.0.6mg/mL) od Gram-pozitivnih bakterija i C. albicans (Petrovi et al., 2009).
Kolak et al. (2001) su iz ove vrste izolovali pet diterpenoida: feruginol, horminon, 7acetilhorminon, sugiol i 7-okso-abieta-9,12,14-trien, steroide stigmast-4-en-3-on,
stigmasterol, -sitosterol, kao i -amirin, ursolnu kiselinu, oleanolsku kiselinu,
acetiloleanolsku kiselinu i salvigenin. Pokazano je da 7-okso-abieta-9,12,14-trien, feruginol,
stigmast-4-en-3-on, kao i sirovi ekstrakt imaju vazodepresorni efekat izazivaju nagli pad
krvnog pritiska (Ulubelen, 2003).
Istraivanja su pokazala da salvigenin, koji spada u grupu flavona, zajedno sa 6hidroksiluteolin-6,7,3,4-tetrametil etrom dovodi do relaksacije izolovane aorte pacova, u
zavisnosti od prisutne koncentracije ovih flavona. Posmatrana je njihova IC 50 vrednost i dolo
se do zakljuka da salvigenin izaziva veu osetljivost tkiva nego drugi flavon korien u ovoj
studiji. Uklanjanjem endotelijuma znatno je inhibirana relaksacija pod uticajem salvigenina,
dok je odgovor na 6-hidroksiluteolin-6,7,3,4-tetrametil etar samo delimino promenjen. Ovo
ukazuje na to da je endotelijum vaan posrednik kada se koristi salvigenin kao vazodilatator.
Takoe, kada se uzme u posmatranje i NO, koji takoe izaziva vazodilataciju, moe se videti
da njegovo oslobaanje pokazuje slinost sa vazodilatacijom uzrokovanom flavonoidima, i to
direktnim merenjem produkcije NO.
Epidemioloki dokazi ukazuju na obrnutu povezanost izmeu unoenja flavonoida
hranom i kardiovaskularnih oboljenja. Savremena istraivanja, meutim, pokazuju korelaciju
izmeu njihovog zatitnog efekta i antioksidativne aktivnosti, kao i poveane produkcije NO
od strane vaskularnog endotelijuma. Dakle, ne bi bilo pogreno zakljuiti da jaki
vazodilatatorni efekat salvigenina, moe da donese neku korist kada su u pitanju
kardiovaskularne bolesti (Uyde-Doan et al., 2005).

II CILJ ISTRAIVANJA
Cilj ovog istraivanja je bio odreivanje i poreenje antioksidativne aktivnosti,
sadraaja fenola i flavonoida u celoj biljci Salvia amplexicaulis i pojedinim biljnim delovima,
tj. stablu, listovima i cvetovima.

III MATERIJAL I METODE

3.1. Hemikalije
Metanol, etanol i destilovana voda su kupljeni od Zorka Pharma, abac, Srbija. Galna
kiselina, kvercetin, askorbinska kiselina, 2(3)-t-butil-4-hidroksianizol (BHA), 2,2-difenil-1pikrilhidrazil (DPPH), kalijum-acetat (C2H3KO2), anhidrovani natrijum-karbonat (Na2CO3),
aluminijum-nitrat nonahidrat (Al(NO3)3 x 9H2O) i Folin-Ciocalteu-ov reagens su nabavljeni
10

od Sigma Chemicals Co., St. Louis, MO, USA. Sve hemikalije i rastvarai korieni u
eksperimentu su analitikog stepena istoe.

3.2. Biljni materijal

Nadzemni delovi biljke Salvia amplexicaulis su sakupljeni na kraju perioda cvetanja u
julu 2011. godine na lokalitetu Pletvar (Makedonija). Biljni materijal je osuen na vazduhu i
skladiten u suvoj i tamnoj prostoriji na sobnoj temperaturi do daljeg procesuiranja. Vaueri
su deponovani u Herbarijumu Instituta za Botaniku Biolokog fakulteta Univerziteta u
Beogradu (BEOU; vauer br.16673).

3.3. Priprema ekstrakata

Ekstrakti su pripremljeni od celih biljaka, kao i od posebno odvojenih biljnih delova.
Odmereno je 5g biljnog materijala (cele biljke, listovi, stabla i cvetovi, uglavnom cvetne
drke i aice) i samleveno na komadie veliine 26 mm u blenderu, a zatim ekstrahovano
pomou 50 mL 96% etanola klasinom metodom maceracije tokom 24 h na sobnoj
temperaturi (10% w/v). Meavina je izloena ultrazvuku 1h pre i 1h nakon 24-asovne
maceracije. Nakon toga, ekstrakti su profiltrirani kroz filter papir (Whatman No.1) i viak
rastvaraa je uparen pod smanjenim pritiskom pomou rotacionog evaporatora (Buchi
rotavapor R-114). Nakon uparavanja, dobijeni sirovi ekstrakti (Tabela 1) su uvani u friideru
na +4C do sledeih eksperimenata.

3.4. DPPH test za odreivanje antioksidativnog dejstva

Ovaj spektrofotometrijski test (Blois, 1958) meri antioksidativni kapacitet biljnog
ekstrakta kao hvataa 1,1-difenil-2-pikrilhidrazil (DPPH) radikala. Neposredno pre
eksperimenta je pripremljen sve radni rastvor DPPH koncentracije 40 g/ml. Suvi ekstrakt je
rastvoren u 96%om etanolu da se dobije poetno razblaenje 1000 g/ml (w/v). Ostala
razblaenja (10, 15, 20, 25, 30 g/mL (v/v)) u zapremini od 4000 l reakcione smee su
dobijena meanjem odreenog volumena poetnog rastvora (1000 g/ml) sa radnim
rastvorom DPPH. Metanol je korien kao blank, dok je metanol u rastvoru DPPH korien
kao slepa proba. BHA i askorbinska kiselina rastvoreni u vodi su uvedeni kao pozitivne
kontrole (referentni antioksidansi ili standardi). Slepa proba, uzorci i standardi su pripremljeni
u triplikatu. Absorbanca je merena nakon 30 minuta u mraku na sobnoj temperaturi na 517 nm
uz pomo spektrofotometra JENWAY 6305UV/Vis. Inhibicija DPPH radikala u prisustvu
testiranog uzorka se rauna formulom i izraava u procentima (%):
gde je Asp absorbanca slepe probe (bez uzorka) i Auz je absorbanca probe sa uzorkom razliite
koncentracije. Na osnovu jednaine krive apsorpcije koja se dobija kao grafiki prikaz
zavisnosti inhibicije (%) od koncentracije ekstrakta moe se izraunati IC 50 vrednost (g/mL).
U ovom testu IC50 vrednost predstavlja koncentraciju uzorka i/ili standardnog antioksidansa
koja inhibira 50% poetne koncentracije DPPH molekula na 517nm.

11

3.5. Odreivanje ukupnog sadraja fenola

Za odreivanje ukupnog sadraja fenolnih jedinjenja je koriena procedura po
Singleton i Rossi (1965). U test epruvete je odmereno po 200 L ekstrakta koncentracije 1
mg/mL, a zatim je dodato po 1 mL 10% rastvora FolinCiocalteu reagensa. Nakon 6 minuta,
u test epruvetu je sipano 800 L 7.5% rastvora Na 2CO3. Slepa proba je pripremljena tako da
sadri sve komponente i destilovanu vodu umesto uzorka i koriena je za zeriranje. Za
konstruisanje kalibracione krive umesto ekstrakta je koriena galna kiselina rastvorena u
destilovanoj vodi u koncentracijama: 0.01, 0.025, 0.05, 0.1 mg/ml. Sva merenja su ponovljena
tri puta.
Absorbanca je oitavana na 517 nm nakon inkubacije u trajanju od 120 minuta na
sobnoj temperaturi pomou JENWAY 6305UV/Vis. spektrofotometra. Ukupan sadraj fenola
u uzorcima je izraunat iz jednaine kalibracione krive i predstavljen u ekvivalentima galne
kiseline kao mg GAE/g suvog ekstrakta.

3.6. Odreivanje ukupnog sadraja flavonoida

Za odreivanje ukupnog sadraja flavonoida je koriena procedura po Park et al.
(1997). U test epruvete je odmereno po 1 mL uzorka koncentracije 1 mg/mL, zatim dodato 4.1
mL 80% etanola, 0.1 mL 10% Al(NO3)3 x 9H2O, i 0.1Ml 1M rastvora CH3COOK. Slepa proba
je sadrala sve komponente i 1 mL 96% etanola umesto uzorka. Za konstruisanje kalibracione
krive umesto ekstrakta je korien kvercetin rastvoren u 96% etanolu, u koncentracijama:
0.01, 0.025, 0.05, 0.1 mg/ml. Absorbanca je oitavana nakon 40 minuta inkubacije na sobnoj
temperaturi na 415 nm pomou JENWAY 6305UV/Vis spektrofotometra i konstruisana je
kalibraciona kriva. Sadraj flavonoida je izraunat iz jednaine kalibracione krive i izraen je
u ekvivalentima kvercetina, kao mg QE/g suvog ekstrakta.

3.7. Statistika analiza

Sva merenja su ponovljena tri puta i predstavljena kao srednja vrednost tri probe
standardna devijacija. Izraunavanja i konstrukcija krivih je izvedena pomou programskog
paketa MS Office Excel, 2007.

IV REZULTATI
U Tabeli 1 su prikazani rezultati merenja prinosa ekstrakata dobijenih iz razliitih
delova Salvia amplexicaulis. Prinos (%) je izraunat po formuli:

gde je me izmerena masa suvog ekstrakta, a m masa biljnog materijala korienog za

ekstrakciju (u ovom radu je m = 5g). Rezultati pokazuju da ekstrakt cvetova (14.14%) i cela
biljka (13.18%) imaju najvei prinos, a stabla najmanji (7.52%).
Tabela 1. Prinos etanolnih ekstrakata Salvia amplexicaulis

12

Ekstrakt
Cela biljka
Listovi
Stabla
Cvetovi

% prinosa ekstrakta (w/w)

13.18
10.18
7.52
14.14

Protiv DPPH radikala najefikasniji je etanolni ekstrakt listova, a najmanje aktivan je

ekstrakt cvetova (Slika 3). Antioksidativna aktivnost ekstrakta je predstavljena kao IC50
vrednost, odnosno koncentracija ekstrakta koja redukuje poetnu koncentraciju DPPH
molekula za 50%. Dakle, to je manja IC50 vrednost, ekstrakt je bioloki aktivniji.
Slika 3. DPPH aktivnost etanolnih ekstrakata S. amplexicaulis predstavljena kao IC50 vrednost
(g/ml)

Tabeli 2 je prikazan sadraj fenola i flavonoida u etanolnim ekstraktima dobijenim iz cele

biljke i odvojenih biljnih delova. Rezultati pokazuju da su ovim metabolitima najbogatiji
ekstrakti listova, a najsiromaniji ekstrakti cvetova. Sadraj fenola i flavonoida u biljnim
ekstraktima je izraen preko ekvivalenata galne kiseline i kvercetina, respektivno.
Tabela 2. Ukupni sadraj fenola i flavonoida etanolnih ekstrakata dobijenih iz razliitih delova biljke.
Ukupni sadraj fenola je izraen kao ekvivalenti galne kiseline (mg GAE/g ekstrakta), dok je sadraj
flavonoida predstavljen kao ekvivalenti kvercetina (mg Q/g ekstrakta). Vrednosti su prikazane kao
srednja vrednost standardna devijacija.
Etanolni ekstrakti Salvia amplexicaulis
Cela biljka
Cvetovi
Stabla
Listovi

Totalni fenoli
(mg GA/g suvog
ekstrakta)
138.05 0.997
112.42 0.601
173.67 1.273
222.40 0.643

Totalni flavonoidi
(mg Q/g suvog
ekstrakta)
27.35 0.601
21.85 1.846
28.77 0.577
49.81 0.820
13

V DISKUSIJA
Na vrsti Salvia amplexicaulis ranije je uraeno istraivanje metanolnih i etil-acetatnih
ekstrakata (cela biljka). Tako je pokazano da prinos metanolnih ekstrakta (m=1g) iznosi
3.05% (w/w), a etil-acetatnih 2.79% (Orhan et al., 2012). U ovom radu je korien etanolni
ekstrakt i prinos cele biljke iznosi 13.18%.
Dobijeni prinosi ekstrakata prikazani u Tabeli 1 su u saglasnosti sa literaturnim
podacima iz istraivanja etanolnih ekstrakata cvetova, listova i stabljika S. officinalis L., gde
cvetovi pokazuju najvei prinos (3.5%), zatim listovi (3.1%), a najmanji prinos pokazuju
stabla (1.2%) (Velikovi et al., 2003).
Na Slici 3 prikazane su IC50 vrednosti (g/mL) etanolnih ekstrakata razliitih delova
biljke i celih biljaka, kao i pozitivnih kontrola (sintetiki antioksidans BHA i askorbinska
kiselina). Uoeno je da je protiv DPPH radikala najefikasniji etanolni ekstrakt listova, a da je
najmanje aktivan ekstrakt cvetova. Koriene pozitivne kontrole imaju malu IC50 vrednost, to
znai da je njihova bioloka aktivnost velika. Listovi imaju IC50 vrednost najbliu BHA
(16,07g/mL), odnosno ekstrakt listova je najaktivniji. Stabla su manje aktivna, imaju neto
manju IC50 vrednost (22.53g/mL), zatim sledi ekstrakt cele biljke (28.74g/mL), dok je
bioloka aktivnost cvetova najmanja imaju najveu IC50 vrednost (32.29g/mL). Literaturni
podaci pokazuju veliku raznolikost rezultata antioksidativne aktivnosti meu ispitivanim
vrstama Salvia iz razliitih regiona. Raena su istraivanja metanolnih ekstrakata nadzemnih
delova razliitih vrsta turskih Salvia. Koristei BHA kao pozitivnu kontrolu, Tosun et al.
(2009) su utvrdili da najmanju aktivnost ima S. limbata (88.2 g/mL), a najveu S. verticillata
(18.3 g/mL). Kamatou et al. (2010) su odredili antioksidativnu aktivnost nekoliko vrsta
junoafrikih Salvia i od ispitivanih vrsta, najmanju aktivnost imaju S. radula i S. dolomitica
(>100 g/mL), a S. schlechteri ima najveu aktivnost (1.61 0.03).
Ukupni sadraj flavonoida koji je izraen kao ekvivalent kvercetina (mg Q/g
ekstrakta) ispitivan je na celoj biljci S. amplexicaulis (Orhan et al., 2012) i dobijene su
razliite vrednosti, u zavisnosti od toga da li je korien metanolni ili etil-acetatni ekstrakt. Sa
etil-acetatnim ekstraktom ukupni sadraj flavonoida iznosi 58.40 1.10, dok sa metanolnim
ekstraktom iznosi 10.12 0.61. Koristei metanolni ekstrakt i galnu kiselinu (GAE), Kamatou
et al. (2010), odredili su sadraj totalnih fenola (mg GAE/g ekstrakta) razliitih vrsta Salvia.
Tako je utvreno da kod S. garipensis iznosi 45.6 mg/g, dok je kod S. chamelaeagnea najvei
meu ispitivanim vrstama, i iznosi 212 mg/g. Tosun et al. (2009) su takoe ispitivali sadraj
totalnih fenola i utvrdili su da kod S. nemorosa iznosi 63.9 mg GAE/g ekstrakta, a da je
najvei meu ispitivanim vrstama kod S. limbata (167.1 mg/g).
Slika 4. Linearna korelacija izmeu sadraja ukupnih fenola i antioksidative aktivnosti. Koeficijent
determinacije R = 0,996, koeficijent korelacije r = - 0,998. Korelacija je znaajna sa koeficijentom
rizika 0.05.

14

Slika 4 prikazuje linearnu korelaciju izmeu sadraja ukupnih fenola i antioksidativne

(DPPH) aktivnosti ekstrakata. S obzirom na to da manja IC50 vrednost oznaava veu
antiksidativnu aktivnost, moe se primetiti da sa porastom sadraja fenola raste aktivnost
protiv DPPH radikala, tj. smanjuje se IC50 vrednost. Linearna korelacija je stoga negativna i
jaka (r = - 0.998).
Iz ekstrakata nekoliko vrsta turskih Salvia je odreen sadraj flavonoida uz pomo
jednaine: y=0.0058x0.0002 (R2.=.0.9929), a na osnovu spektrofotometrijskih merenja. Tako
je pokazano da etil-acetatni ekstrakt vrste S. pilifera (68.92 2.44 mg/g ekstrakta) i metanolni
ekstrakt vrste S. aytachii (60.04 2.44 mg/g ekstrakta) imaju najvei sadraj ukupnih
flavonoida izraeni kao ekvivalenti kvercetina po gramu ekstrakta (Orhan et al., 2012).
Kamatou et al. (2010) su pokazali da postoji jaka korelacija izmeu sadraja totalnih fenola i
DPPH testa (R2 = 0.90). Ovo ukazuje na to da su fenoli delimino, ako ne i potpuno,
odgovorni za antioksidativnu aktivnost koja je uoena kod ispitivanih vrsta Salvia. Kod osam
vrsta koje su ispitivali, Tosun et al. (2009) su odredili da R 2 iznosi 0.70, odnosno tu je ta
korelacija neto slabija. Njihovo istraivanje je pokazalo da S. verticillata i S. virgata mogu
biti koriene kao dobri antioksidansi jer je kod njih korelacija izmeu sadraja totalnih fenola
i antioksidativne aktivnosti u DPPH testu izraenija.

VI ZAKLJUAK
Etanolni ekstrakti cele biljke i razliitih biljnih delova Salvia amplexicaulis Lam.
pokazuju znaajno antioksidativno delovanje. Ekstrakt listova je pokazao najbolju
antioksidativnu aktivnost. Na osnovu navedenih rezultata, moe se pretpostaviti da je visoka
vrednost antioksidativnog efekta etanolnog ekstrakta S. amplexicaulis direktno povezana sa
visokim sadrajem ukupnih flavonoida i fenola.
Rezultati ovog istraivanja su pokazali da S. amplexicaulis predstavlja potencijalno
znaajan prirodni izvor antioksidanasa.

15

VII LITERATURA
Dikli, N. (1974): Rod Salvia L. U: Flora SR Srbije (Ed. Josifovi, M.), 432-453. SANU,
Beograd.
orevi, S., Caki, M., Amr, S. (2000): The extraction of apigenin and luteolin from the sage
Salvia officinalis L. from Jordan. FACTA UNIVERSITATIS, Ser. Working and Living
Environmental Protection 1(5): 87-93.
Encyclopdia Britannica Ultimate Reference Suite (2011): Lamiaceae, Chicago:
Encyclopdia Britannica.
Halliwell, B. (2012.): Free radicals and antioxidants: updating a personal view. Nutrition
Reviews, 70(5), 257-265.

16

Hedge, I.C. (1972). Salvia L. In: Tutin, T.G., Heywood, V.H., Burges N.A., Valentine, D.H.,
Walters, S.M., Webb, D.A. (Eds.) Flora Europea, Vol. 3: Cambridge University Press,
pp. 188-192.
Ifrim, C. (2012): Morphological peculiarities of the nutlets of some Salvia species
(Lamiaceae). Contribuii Botanice..2012, XLVII: 73-80, Grdina Botanic
Alexandru Borza, Cluj-Napoca.
Kamatou, G.P.P., Alvaro, M.V., Steenkamp, P. (2010): Antioxidant, antiinflammatory
activities and HPLC analysis of South African Salvia species. Food Chemistry, 119,
684-688.
Kamatou, G.P.P., Makunga, N. P., Ramogola, W.P.N., Viljoen, A.M. (2008): South African
Salvia species: A review of biological activities and phytochemistry. Journal of
Ethnopharmacology, 119(3), 664-672.
Krishnaiah, D., Sarbatly, R., Nithyanandam, R. (2011): A review of the antioxidant potential
of medicinal plant species. Food and Bioproducts Processing, 89, 217-233.
Laranjinha, J.A.N., Almeida L.M., Madeira, V.M.C. (1994): Reactivity of dietary phenolic
acid with peroxyl radicals: antioxidant activity upon low density lipoprotein
peroxidation. Biochemical Pharmacology, 48, 487-494.
Lima, C.F., Andrade, P.B., Seabra, R.M., Fernandes-Ferreira, M., Pereira-Wilson, C. (2005):
The drinking of a Salvia officinalis infusions improves liver antioxidant status in mice
and rats. Journal of Ethnopharmacology, 97(2), 383-389.
Lima, C.F., Valentao, P.C.R., Andrade, P.B., Seabra, R.M., Fernandes-Ferreira, M., PereiraWilson, C. (2007): Water and methabolic extracts of Salvia officinalis protect HepG2
cells from t-BHP induced oxidative damage. Chem. Biol. Interact. 167, 107-115.
Orhan, I.E, Senol, F.S., Ozturk, N., Akaydin, G., Sener, B. (2012): Profiling of in vitro
neurobiological effects and phenolic acids of selected endemic Salvia species. Food
Chemistry, 132(3), 1360-1367.
Patel, R.M., Patel N.J. (2011): In vitro antioxidant activity of coumarin compounds by DPPH,
Super oxide and nitric oxide free radical scavenging methods. Journal of Advanced
Pharmacy Education & Research, 1, 52-68.
Pelagi, V. (1973): Leenje lekovitim biljem. Narodna knjiga, Beograd.
Petrovi, S., Pavlovi, M., Tzakou, O., Couladis, M., Milenkovi, M., Vuievi D., Niketi,
M. (2009): Composition and Anti-microbial Activity of Salvia amplexicaulis Lam.
Essential Oil. Journal of Essential Oil Research, 21, 563-566.
Seyoum, A., Asres, K., Kandeel El-Fiky, F. (2006): Structure-radical scavenging activity
relationships of flavonoids. Phytochemistry, 67, 2058-2070.
Shivaprasad, H.N., Mohan, S., Kharya, M.D., Shiradkar, M.R., Lakshman, K.: (2005): InVitro Models For Antioxidant Activity Evaluation: A Review. Pharmaceutical
Reviews, 3(4).
Sies, H. (1991): Oxidative stress II: Oxidants and Anti-oxidants. Academic Press, London.

17

Sntar, I., Akkol, E.K., enol, F.S., Hikmet, K., Orhan, I.E. (2011) : Investigating wound
healing, tyrosinase inhibitory and antioxidant activities of the ethanol extracts of
Salvia cryptantha and Salvia cyanescens using in vivo and in vitro experimental
models. Journal of Ethnopharmacology, 135, 71-77.
Tama, V., Ivopol, M. (2009): Suplimente alimentare i produse cosmetice pe baz de salvie.
Hofigal Natur i Sntate, Iunie/Iulie
Tepe, B., Donmez, E., Unlu, M., Candan, F., Daferera, D., Vardar-Unlu, G., Polissiou, M.,
Sokmen, A. (2004): Antimicrobial and antioxidative acitities of the essential oils and
methanol extracts of Salvia cryptantha (Montbret et Aucher ex Benth.) and Salvia
multicaulis (Vahl). Food Chemistry, 84(4), 519-525.
Tepe, B., Daferera, D., Sokmen, A., Sokmen, M., Polissiou, M. (2005): Antimicrobial and
antioxidant activities of the essential oil and various extracts of Salvia tomentosa
Miller (Lamiaceae). Food Chemistry, 90(3), 333-340.
Tirzitis, G., Bartosz, G. (2010): Determination of antiradical and antioxidant activity: basic
principles and new insights. Acta Biochimica Polonica, 57(1), 139-142.
Tosun, M., Ercisli, S., Sengul, M., Ozer, H., Polat, T., Ozturk, E. (2009): Antioxidant
Properties and Total Phenolic Content of Eight Salvia Species from Turkey. Biological
Research, 42, 175-181.
Ulubelen, A. (2003): Cardioactive and antibacterial terpenoids from some Salvia species.
Phytochemistry, 64, 395-399.
Uyde-Doan, B.S., Takr S., zdemir, O., Kolak, U., Topu, G., Ulubelen, A. (2005): The
comparison of the relaxant effects of two methoxylated flavones in rat aortic rings.
Vascular Pharmacology, 43, 220-226.
Velikovi, D., Ranelovi, N., Risti, M., Velikovi, A., melcerovi, A. (2003): Chemical
constituents and antimicrobial activity of the ethanol extracts obtained from the flower,
leaf and stem of Salvia officinalis L. Journal of the Serbian Chemical Society, 68(1),
17-24.
Wang, B.Q. (2010): Salvia miltiorrhiza: Chemical and pharmacological review of a medicinal
plant. Journal of Medicinal Plants Research, 4(25), 2813-2820.

18