Filozofski fakultet Beograd

Odeljenje za pedagogiju i andragogiju

Studijski predmet:
Vaspitno-obrazovni rad sa decom sa posebnim potrebama

PORTFOLIO

DETE SA TEKOAMA U RAZVOJU JE

DETE SA POSEBNIM POTREBAMA,
A DETE SA POSEBNIM POTREBAMA
JE DETE!

I Zato sam se odluila za sluanje ovog studijskog premeta?

U praksi u se sigurna sam, kao pedagog, sretati sa decom sa razvojnim
tekoama. Pri tom se postavljaju brojna pitanja ta uraditi? Kako se postaviti?
Kako mogu li pomoi ovoj deci?
Zanimljivo, tokom dosadanjeg studiranja nisam imala ni jedan studijski premet
koji bi se bavio ovim temama. Dobijala sam pojedine informacije preko masovnih
medija o razvojnim poremeajima kod dece, meutim, to su veinom bili
pojedinani primeri i pri tom sam malo toga mogla da saznam o etiologiji
poremeaja, razvitku, simptomima i sl. Smatrala sam da bi mi u tom smislu
sluanje ovog predmeta bilo jako korisno.

?Pitanja koja su mi se javaljala kada sam poela sa sluanjem ovog predmeta:

*Ko su deca sa posebnim potrebama?
*Koliko je inkluzija zaivela u praksi kod nas?
*Kako su prihvaena od strane vrnjaka?
*Kakav je odnos vaspitaa, uitelja i nastavnika prema inkluziji?
*Koja je, kao buduem pedagogu, moja uloga npr. u koli gde su ukljuena deca sa
posebnim potrebama?
*ta mogu da uinim da olakam ovoj deci kolovanje?
*ta je potrebno uraditi da se ova deca oseaju sigurno i prihvaeno od strane
nastavnika, vrnjaka?
*Koliko su roditelji zapravo ukljueni u promiljanje o nainima podrke u koli?

Generalna skuptina Ujedinjenih Nacija je 13. decembra 2006. usvojila

KONVENCIJU O PRAVIMA DETETA SA INVALIDITETOM.
Evo nekih stavova ove Konvencije koji su meni bili najzanimljiviji:
lan 1.
Svrha Konvencije
Svrha ove Konvencije jeste da promovie, titi i osigura puno i ravnopravno uivanje svih
ljudskih prava i osnovnih sloboda od strane svih osoba sa invaliditetom i da promovie
potovanje njihovog uroenog dostojanstva.
Osobe sa invaliditetom obuhvataju osobe koje imaju dugorona fizika, mentalna,
intelektualna ili senzorna oteenja koja u sadejstvu sa razliitim barijerama mogu oteati
puno i efektivno uee ovih osoba u drutvu na osnovu jednakosti sa drugima.
lan 2.
Definicije za potrebe ove Konvencije:
Diskriminacija po osnovu invalidnosti znai svako pravljenje razlike, iskljuivanje ili
ograniavanje po osnovu invalidnosti iji cilj ili posledica jeste ograniavanje ili ponitavanje
priznanja, uivanja ili sprovoenja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u oblastima politike,
ekonomije, socijalnih, kulturnih, graanskih prava i bilo kojoj drugoj oblasti. Diskriminacija
ukljuuje sve oblike diskriminacije, ukljuujui uskraivanje razumnih adaptacija.
Razumne adaptacije jesu neophodne i odgovarajue modifikacije i prilagoavanja koje ne
predstavljaju nesrazmeran ili neprimeren teret a potrebne su u konkretnim sluajevima kako bi
se osobama sa invaliditetom garantovalo uivanje ili ostvarivanje svih ljudskih prava i
osnovnih sloboda na jednakim osnovama;
lan 3.
Opta naela
Osnovna naela ove Konvencije bie:
(a) Potovanje uroenog dostojanstva, individualne autonomije osoba sa invaliditetom,
ukljuujui njihovo pravo da donose odluke o sopstvenim ivotima i samostalnosti tih osoba;
(b) Nediskriminacija;
(c) Puno i efektivno uee i ukljuenost u sve sfere drutvenog ivota;
(d) Potovanje razliitosti i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela ljudske vrste i
raznovrsnosti ljudskog roda;
3

(e) Jednakost mogunosti;

(f) Pristupanost;
(g) Jednakost mukaraca i ena;
(h) Potovanje razvijajuih kapaciteta dece sa invaliditetom i potovanje prava te dece da
ouvaju sopstveni identitet.
lan 7.
Deca sa invaliditetom
1. Drave potpisnice preduzee sve potrebne mere kako bi osigurale da deca sa
invaliditetom uivaju sva ljudska prava i osnovne slobode na osnovu jednakosti sa
drugom decom.
2. U svim akcijama koje se odnose na decu sa invaliditetom prvenstvena panja bie
posveena najboljem interesu deteta.
3. Drave potpisnice osigurae da deca sa invaliditetom imaju pravo da slobodno izraze
svoje stavove o svakom pitanju koje ih se tie na osnovu jednakosti sa drugom decom,
uzimajui u obzir njihove godine i zrelost, a u ostvarivanju tog prava bie in pruena
asistencija u skladu sa njihovim uzrastom i invalidnou.
lan 8.
Podizanje nivoa svesti o pitanjima invalidnosti
1. Drave potpisnice obavezuju se da odmah preduzmu efektivne i odgovarajue mere
radi:
a. Podizanja nivoa svesti o osobama sa invaliditetom u celom drutvu, ukljuujui
na nivou njihovih porodica, i promovisanja potovanja prava i dostojanstva
ovih osoba;
b. Borbe protiv stereotipova, predrasuda o osobama sa invaliditetom i tetnih
postupaka vezanih za ove osobe u svim oblastima ivota, ukljuujui one
zasnovane na polu i uzrastu ;
c. Podizanja nivoa svesti o doprinosima i sposobnostima osoba sa invaliditetom.
2. Ove mere, izmeu ostalog, ukljuuju:
a. Pokretanje i odravanje efektivnih kampanja za podizanje nivoa svesti javnosti
usmerenih na: Podsticanje prihvatanje prava osoba sa invaliditetom;
Promovisanje pozitivnog gledanja na osobe sa invaliditetom i veeg stepena
drutvene svesti o ovim osobama; Promovisanje vetina, vrednosti, sposobnosti
i doprinosa osoba sa invaliditetom na radnom mjestu i tritu rada;
b. Podizanje nivoa svesti kako bi se izgradio odnos potovanja prema pravima
osoba sa invaliditetom, ukljuujui rad sa decom, poev od najranijeg uzrasta
pa kroz sve nivoe obrazovnog sistema;
c. Podsticanje organa medija da prezentuju sliku o osobama sa invaliditetom koja
bi bila u skladu sa ciljevima ove Konvencije;
d. Promovisanje programa treninga za podizanje nivoa svesti o osobama sa
invaliditetom i njihovim pravima.
4

II 25.02.2011. Medicinski model nasuprot socijalnoinkluzivnom modelu

Na prvom predavanju ovog studijskog predmeta imala sam prilike da ijem neto
o ova dva modela dijagnostifikovanja i leenja razvojne smetnje kod deteta i
pruanja pomoi i podrke detetu i porodici. S jedne strane je medicinski model
koji naglaava etiketiranje idividue, postavlja krute granice izmeu tipova
tekoa gde je donoenje odluka zasnovano, pre svega na dijagnozi. S druge
strane, postoji tenja ka upotrebi socijalnog modela gde je postavljanje
dijagnoze i leenje samo prvi korak u planiranju i pruanju pomoi kako, detetu,
tako i porodici. Ovde se DETE stavlja u prvi plan, a ne problem kao u medicinskom
modelu. Sama terminologija u socijalnom modelu je mnogo fleksibilnija i
otvorenija, te se sve vie izbegavaju termini sa negativnom konotacijom tipa
hendikepiranio dete, a prihvataju se termini dete sa smetnjama u razvoju,
dete sa tekoama u razvoju, dete sa posebnim potrebama, dete kome je
potrebna dodatna podrka i sl.

Ono to mi je bilo posebno interesantno i to mi je, nekako, predstavljalo

dominantnu razliku izmeu ova dva modela je to je u socijalnom modelu naglasak
ne OUVANIM SPOSOBNOSTIMA DETETA, a ne na nedostacima deteta i
slabostima. Naglasak je, dakle, na SNAGAMA i POTENCIJALIMA deteta, a ne na
deficitima. Tako, dolazi do jaanja oseanja sigurnosti deteta a smanjivanja
mogunosti za neprijatna iskustva i pad motivacije.

Kod dece sa posebnim

potrebama

se

esto

javlja

NAUENA

BESPOMONPST

NISKA

MOTIVISANOST.

* Ukratko
- Karakteristike Medicinskog modela su:

Donoenje odluka je zasnovano na dijagnozi;

Ekspertski model donoenja odluka;

Jezik: etiketirajui;

Posledice: Izdvajanje iz prirodnog okruenja;

Procenjivanje je orijentisano na posledice osteenja;

- Karakteristike Socijalnog modela su:

Donoenje odluka zasnovano na individualnim potrebama;

Partnerski model donoenja odluka;

Jezik: raznovrsnost, imenica dolazi pre svojstva;

Procenjivanje orijentisano na donoenje odluke;

* Kod nas je najea podela na decu sa senzornim, intelektualnim i

psihomotornim smetnjama kao i decu sa kombinovanim smetnjama.

III 18.03.2011. Oteenje vida

Slepilo uslovljava izostanak primanja informacija ulom vida. Razvoj slepog deteta
zavisi od kvaliteta kontakata sa sredinom i komunikacijom sa detetom. Afektivna
komunikacija je oteana sepilom.
Reakcije roditelja: prihvatanje, negiranje, odbacivanje ili ambivalencija.
Slepa beba uglavnom ima siromaan osmeh, odsustvo facijalne ekspresije i ne
moe da imitira motorne radnje odraslih.
Verbalna stimulacija je jako vana za razvoj slepe bebe (majka govori i dodiruje
svoju bebu).
Posle prve godine dolazi do intenzivnijeg napretka drugih ula (kompenzacija).
Tokom druge godine govor napreduje, dete zaboravlja ili prestaje da uveava
broj rei (problemi u govoru tekoa povezivanja rei sa objektima koje
oznaavaju razumevanje pojma boje i perspektive u ogledalu).

Kod slepe dece mogu se javiti strahovanja u vidu oseanja bespomonosti i

nemogunosti shvatanja sveta.

Kljuno Okolina prua adekvatne ili neadekvatne prilike za stimulaciju

razvoja deteta sa oteenjem vida!

Autizam
* Veina dece su vrlo socijalna bia koja, da bi napredovala i rasla, imaju potrebu
i elju za kontaktom sa drugima. Ona se nasmee, smeju, maze, i reaguju
zainteresovano, nestrpljivo i uzbudjeno na igre kao to su murke". Meutim,
ponekad dete ne komunicira s drugima na oekivani nain. Umesto toga, ono
deluje kao da je u "svom svetu", odnosno svetu koji se sastoji iz ponavljanih
rutinskih radnji, udnih i specifinih ponaanja, problema u komunikaciji i
potpunog nedostatka socijalne svesti ili interesovanja za druge. Ovo su
karakteristike razvojnog poremeaja koji se zove autizam.

Uzroci autizma mogu biti bioloki ili organski, psiholoki ili sredinski u najirem
smislu. Opti zakljuak NE POSTOJI NI JEDAN SPECIFIAN FAKTOR KOJI
BI NEDVOSMISLENO MOGAO BITI DOVEDEN U VEZU SA NASTANKOM
AUTIZMA.

Tri osnovne karakteristike autizma na osnovu kojih se uspostavlja dijagnoza:

1. Poremeaj socijalne interakcije
2. Poremeaj komunikacije
3. Sklonost ka oskudnim, jednolinim i ponavljajuim aktivnostima

Ja sam dijete s autizmom. Ja nisam "autistian". Moj autizam je samo

jedan aspekt mog karaktera. On me ne definira kao osobu. Jeste li vi osoba
s mislima, osjeajima i mnogobrojnim talentima ili ste debeli(imate
prekomjernu teinu), kratkovidni (nosite naoale) ili nespretni(neusklaeni i
sportovi vam ba ne idu)?
...
Pokuajte gledati na moj autizam kao na razliitu darovitost radije nego
kao nanekakav nedostatak. Gledajte iznad onoga to vidite kao moja
ogranienja i pokuajte ih vidjeti kao poseban dar autizma. Moda neu biti
dobar u uspostavljanju kontakta oima ili u razgovoru, ali jeste li primijetili:
ja ne laem, ne varam u igrama, ne zadirkujem svoje prijatelje i ne
sudim drugim ljudima.
Ti si moj temelj.
Razmisli o nekim drutvenim pravilima. Ukoliko ona meni nemaju smisla ne
obaziri se na njih. Budi moj odvjetnik i prijatelj, zajedno emo vidjeti kako
daleko moemo stii.
Ok, ja vjerojatno neu biti slijedei MichaelJordan, ali sa mojim
sposobnostima za fine detalje, dobro usmjerenim izuzetnim mogunostima,
moda mogu biti idui Einstein. Ili Mozart. Ili Van Gogh.
I oni su imali autizam

( Preuzeto sa autizam.pforum.biz/ )

IV Poseta specijalne kole Du an Dugali

? Pitanja

sa kojima sam krenula u posetu:

* Kako e deca reagovati na moje prisustvo?

* Hoe li biti uznemirena?
* Da li e pokazivati spremnost za bilo kakava kontakt?
* Kako e nastavni kadar reagovati na nau posetu?
* Prilikom kontakta sa detetom sa autizmom, hou li znati kako da odreagujem
i kako da se postavim?
* Hou li nauiti neto novo?
* Ima li kola pedagoga?

Prvi susret
Na ulazu u ustanovu nas je doekala direktorka kole, po profesiji defektolog i
uputila nas ka prostoriji gde emo moi da razgovaramo.
Najpre nam je priala o ustanovi, o zaposlenima, o deci i roditeljima, a potom smo
krenuli u obilazak kole I dece.

10

Ono to sam oekivala:

* DECA SA AUTIZMOM TEKO PRIHVATAJU PROMENE I MOE VEOMA DA
IH UZNEMIRI PRISUSTVO NEPOZNATIH OSOBA.
Direktorka nam je kazala da e pre naeg ulaska u uionice ona ui sama I rei
deci da mi dolazimo da ih vidimo ( Dovela sam vam drugare, rekla je) jer deca sa
autizmom ne vole promene I mogu reagovati loe na nae prisustvo.
Iskustvo je, uglavnom bilo prilino pozitivno, izuzev u sluaju jednog deaka koji
je dosta burno reagovao (skakao, mahao rukama, uznemireno se vrteo po uionici)
na nae prisustvo, te nas je nastavnica zamolila da izaemo.

* DECA SA AUTIZMOM IMAJU IZRAEN ZASTOJ U GOVORU.

Veina dece koje sam uspela da vidim imalo je potekoe u govoru, a kod jednog
deteta (deak koji je burno reagovao na nae prisustvo) govor nije bio razvijen.

11

Anegdota koju nam je ispriala direktorka:

Deca sa autizmom esto stvari tj. Vae rei shvataju doslovno. Tako se
jednom desila jako neprijatna situacija
Naime, deca su pravila estitke majkama za 8.Mart. Nastavnica, videvi da
je jedno dete zavrilo, obratila mu se reima: Odlino, zavrio si, ponesi
estitku kui za mamu.
Dete je uzelo estitku I istralo napolje. Nastavnica je tek tada shvatila ta
se desilo i potrala za njim
Iako je nama sasvim logino bilo da je nastavnica mislila da dete krene I
ponese estitku kui onda kada roditelji budu doli po njega, dete je to
shvatilo bukvalno KRENI SADA I PONESI ESTITKU.

Zanimljivosti, zapaanja, novine koje sam saznala:

* Deca su najee sedela JEDNI NASPRAM DRUGIH. Direktorka nam je
objasnila kako ona smatra da je taj nain sedenje za decu koja boluju od autizma,
vie podsticajan od klasinog sedenja u redovima.
* esto se deava da se deca sa ovom vrstom tekoe u razvoju OPSESIVNO
VEZUJU ZA NEKU STVAR. U jednoj grupi primetila sam deaka koji je u ruci
drao areni lani i konstantno se igrao njime (premetao iz ruke u ruku, gledao
u njega, vezivao oko ruke, klatio ga itd.).
Direktorka nam je kasnije ispriala kako je, kada su ga primili u kolu, ovaj deak
imao jako lou naviku da se igra sa svojom pljuvakom (pljuje svuda oko sebe, po
sebi, pravi balonie i igra se njima itd.). Kako je primetila da je, kada mu je ona
bila u blizini, deak povremeno dodirivao lani oko njenog vrata, dola je na ideju

12

da mu ga pokloni. Od tada je poeo da bude zaokupljen laniem, a ranija loa

navika se sve manje javljala.
* Veinu dece sa autizmom (mada direktorka kae da veliki broj nije bio prisutan
na nastavi toga dana) inili su DEACI.

! Ono to me je iznenadilo:
* U ovoj koli nije bilo zaposlenih pedagoga.
* Direktorka ove kole imala je stav da se deca sa autizmom NE mogu kolovati
zajedno sa svojim vrnjacima bez posebnih potreba.

Situacija u kojoj nisam bila sigurna kako da reagujem:

* Dok smo bili u uionici sa manjom grupom dece I nastavnicom, jedno dete mi je
prilo I pomazilo me po licu. Nisam bila sigurna kao reagujem, osim osmehom.

13

Na jednom predavanju, neko od kolega sa psihologije je pokrenuo priu o

tome kako su dan pre toga ili na predavanje koje se deavalo na fakultetu.
Tamo su, izmeu ostalog, imali prilike da vide snimak terapije jedne autistine
devojice zajedno sa njenim roditeljima. Na poetku, devojica odbija da se igra
sa majkom, ljuti se i nervozna je, a onda majka prestaje da insistira. Na predlog
terapeuta ona daje prostora svojoj devojici. Devojica pritom izmilja igru
skrivanja i uvlau svoju majku u to. Tada kreu da se igraju, devojica se smeje,
uestvuje u komunikaciji i interakcija tokom igre se ostvaruje.
Sledee to su nam kolege ispriale sa tog predavanja, a to mi je bilo jako
zanimljivo jeste primer jedne devojice koja je imala 13 godina i nikada do tada
nije govorila. Devojica se esto samopovreivala, udarala glavom o zid, grizla
svoju ruku, upala kosu itd. Jednom prilikom je sedela ispred kompjutera I
napisala je re BOL. Njeni roditelji su mislili da je to sluajnost. Sledea re
koju je devojica napisala bila je POMO. Tako je postepeno poela da pie na
kompjuteru. Objanjavala je zato se samopovreivala. Naime, mnogo zvukova u
kui, kao to je zvuk usisivaa, lupanje erpama i sl. su bili preintenzivni za nju i
glava ju je nesnosno bolela od njih. Zbog toga se samopovreivala kako bi skrenila
panju sa tih zvukova na bol koji je sama sebi nanosila. Ne seam se da li je
devojica kasnije progovorila, ali, ini mi se da su nam kolege kasnije rekle kako
ova devojka sada pie male prie i knjige.

? Njihova pria o ovoj devojici je ostavila jak utisak na mene i

navela me da se

zapitam
Koliko mi u stvari poznajemo decu sa smetnjma u razvoju, odnosno
koliko ih u stvari razumemo?

14

V 31.03.2011. Poseta Zavodu za poremeaj govora

Osnovna orijentacija Zavoda za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju
Prof. dr Cvetko Brajiovi je davanje doprinosa optimizaciji psihomotornog
razvoja i unapreenju mentalnog zdravlja celokupne deje populacije. To
podrazumeva rad na unapreenju psihomotornog razvoja i mentalnog zdravlja,
prevenciji poremeaja razvoja, poseban tretman razvojno rizinih grupa, rano
otkrivanje poremeaja razvoja i rani habilitaciono rehabilitacioni kompleksni
tretman ( preuzeto sa http://www.zgp.org.rs/sr/delatnost ).

Prilikom posete Zavodu primila nas je gospoa Borota, logoped koja je predavanje
otvorila davanjem osnovnih informacija o ustanovi. Tako nam je predoila da je
taj Zavod osnovao prof. dr Cvetko Brajovi 1971. god, da zavod ima i ambulantu i
stacionar koji se nalazi u Lipovici, osnovan 1981. god. U stacionaru je organizovan
rad sa decom i roditeljima. Ranije je ovaj stacionar pruao usluge pacijentima iz
unutranjosti, danas je, kae, dostupan svim socijalnim kategorijama. Najpre se
odreuje nivo funkcionisanja deteta, te fizijatar, neurolog i psiholog sazivaju
sastanke gde odreuju dijagnozu, korake i prioritete.
Stimulacija se prilagoava detetovim odgovorima.

! Osnovni metod koji se koristi u Zavodu sa decom sa poremeajem govora jeste

bihevioralna psihoterapija.

15

Poremeaji govora o kojima nam je najpre govorila bili su mucanje i afazija.

Predoila je da je rano otkrivanje poremeaja u razvoju i rani tretman jako
znaajan, te da oni rade i sa bebama.

Zanimljivosti, novine koje sam saznala:

* Bio mi je zanimljiv podatak da, po njenim reima, pacijenti nisu samo deca, ve i
roditelji i da se sa decom radi nekih 30% vremena, a ak 70% sa roditeljima.

* Optimalni opseg panje kod deteta je 15 20 minuta, te se toliko moe raditi sa

decom, a ostatak vremena sa roditeljima. Terapija se moe sprovoditi individualno
i u grupi, a moe i kombinovano. Grupni rad najee podrazumeva rad sa etvoro
petoro dece.

* Na tretman se, kae, dolazi svega dva puta nedeljno (vie nije potrebno jer
dolazi samo do mehanikog ponavljanja kod deteta) i on (tretman) se prilagoava
detetovom odgovoru, jer nisu sva deca ista.

Tokom razgovora smo postavljali pitanja i navodili primere iz naeg okruenja.

Jako mi je bila interesantna pria o govornom poremeaju disfaziji. Naime,

to je razvojni poremeaj koji se ogleda u tome da dete progovori ali prestane da
uveava fond rei.

16

U elji da saznam neto vie o ovom razvojnom poremeaju, kod kue sam
istraivala i naila na sledee informacije:

Disfazija je poremeaj govora i jezika u kome je razumevanje govora i govorno jezika

razvijenost deteta ispod njegovog mentalnog i hronolokog uzrasta.

Nakon prikaza moguih uzroka nastanka infektivna bolest majke, toksina

trovanja, meningitis, genetski uzroci, anomalije razvoja mozga, kognitivni uzroci,
psihogeni i emocionalni uzroci, deficit auditivne percepcije, motorni poremeaji,
uticaj sredine i sl. u daljem tekstu pie:

Klinika slika
Razvojna disfazija je razvojni jeziki poremeaj, odnosno nemogunost i tekoe u
razumevanju i izraavanju jezika, praena nemogunou izgovora velikog broja glasova
(dislalija), tekoama u pamenju rei, nepravilnoj upotrebi gramatikih oblika
(agramatizam) i optoj nesposobnosti verbalnog izraavanja. Karakteriu je tekoe pri
formiranju glasova, ali teite problema ne lei prvenstveno u glasovima ve u nemogunosti
izgradnje jezikog sistema tekoama na fonolokom, morfolokom, sintaksikom, leksikosemantikom i pragmatikom nivou.
U kasnijem periodu, posle tree godine, ova deca imaju veliki broj glasova koje ne izgovaraju,
zamenjuju ih drugim glasovima, ili ih nepravilno izgovaraju. Rei, ije su znaenje i usvojili,
oteano izgovaraju, zamenjuju slogove, izgovaraju samo poetne ili samo poslednje slogove.
Usled toga, govor ove dece u celini moe biti tee razumljiv za okolinu. Deca sa razvojnom
disfazijom, teko usvajaju rei koje izraavaju apstraktne pojmove, ne razlikuju rod, teko
usvajaju mnoinu, ne koriste vremena (prolo, sadanje, budue), zamenice usvajaju znatno
kasnije, ne koriste prideve, priloge, predloge i veznike.
17

Disfazina deca nisu u stanju da usvajaju govor koji uju oko sebe, pogotovu ako njihovo
okruenje govori ubrzano sa neujednaenim ritmom i tempom. Zbog toga se disfazinom
detetu mora obraati sporije. Disfazina deca su sklona da vieslone rei izgovaraju samo sa
poetnim ili samo sa zavrnim slogom.
Morfoloke i gramatike tekoe: koriste samo osnovne oblike rei, teko grade tj.
upotrebljavaju rei sa prefiksom i sufiksima, preteno koriste imenice, zatim glagole (u treem
licu jednine), ostale vrste rei retko, teko usvajaju rei koje izraavaju apstraktne pojmove,
ne razlikuju rod (ee koriste muki), teko usvajaju mnoinu, sve radnje izraavaju u
sadanjem i prolom vremenu ne koristei budue, zamenice usvajaju znatno kasnije, upotreba
priloga, predloga i veznika predstavlja posebnu tekou za disfazinu decu, usvajanje prideva
je oteano.
Tekoe u strukturi reenice (sintaksa): reenica je elementarna, redosled rei i oblika
nepravilan, rei su skraene sa inverzijom glasova i slogova, teko usvajaju upitne i odrine,
a naroito odrino - upitne reenice. Usporen leksiki i semantiki razvoj: renik je oskudan,
znaenje rei se sporije razvija, raspolau manjim brojem jezikih asocijacija, naroito sporo
se razvija znaenje rei kojima se oznaavaju apstraktne jezike kategorije kao sto su veznici,
prilozi, predlozi, padeni nastavci, rod, lica i glagolska vremena.
Dijagnoza
Moete posumnjati da vae dete ima razvojnu disfaziju ako: ima usvojen mali broj rei kojima
zna znaenje, slabo razume govor okoline i nerado govori, koristei esto sopstveni jezik ili
gestikulaciju u komunikaciji sa okolinom. Najvanije je to ranije uoiti navedene smetnje i
dete odvesti na pregled logopedu koji e na osnovu klinike slike proceniti koji i kakav vid
rehabilitacije treba primeniti.
Leenje
Disfazija je veoma kompleksan i sloen govorno - jeziki poremeaj koji ponekad zahteva
viegodinji rad sa detetom, kreiranje individualnog programa za svako dete, mnogo

18

strpljenja sredine i roditelja jer je dinamika napredovanja razliita i uslovljena brojnim

faktorima. Spontanim razvojem disfazina deca nisu u stanju da ovladaju jezikom
strukturom. Zbog toga je potrebno da se dolazi na audiolingvisticki tretman, svakodnevno u
trajanju od 60 minuta gde se kod deteta primenom KSAFA-m aparata razvija govor. Kod
svakog deteta programom tretmana prati se prirodna dinamika razvoja govora tako da ono
prolazi kroz sve razvojne faze do potpunog ovladavanja svim strukturama govora i jezika.
(preuzeto sa www.stetoskop.info/Disfazija-1755-c32-sickness.htm )

19

VI 01.04.2011. - Gluvoa i komunikacioni poremeaji

posledice na linost

Gost predava: Vesna Radoman

Predavanje je zapoeto simulacijom gluvoe. Naime, prof. Radoman je stala

ispred nas, studenata, i predavanje zapoela apatom tj. samo otvaranjem usana,
bez zvuka. Povremeno je pratila pogledom nekoga od nas, pokazivala ka prozoru i
ka tabli iza sebe. U jednom trenutku se ak i okrenila leima ka nama te joj nismo
mogli videti usne mada smo razumeli da i dalje govori.

U jednom trenutku je pustila glas i to je , moram priznati, iako je bila u pitanju

samo veba, bilo veliko olakanje. Nije ni malo prijatno znajui da vam se neko
obraa a ne razumeti ga odnosno ne uti ga.

20

DISKUSIJA O PRETHODNOJ VEBI:

- Da li ste uspeli, itavanjem s usana, da razumete ono to sam Vam govorila?

* Da, po neto, govorili su neki. Ne, jako malo, dodavali su drugi.

- Koje moje rei ste razumeli?

*Gledali ste u mom pravcu i pitali mogu li da zatvorim prozor poto je u prostoriji
prilino hladno.
*Pokazivali ste ka Power Point prezentaciji i neto govorili ali nisam sigurna ta.

- Na poetku sam Vam se predstavila, da li je neko razumeo ta sam rekla? U

jednom trenutku sam govorila i kako nema sunera i krede i predloila da neko od
Vas ode da donese, ali Vi to oigledno niste razumeli?, rekla je obraajui se
koleginici iz prvog reda.
* Ne,nismo Vas razumeli, bili ste okrenuti leima.

- Koja su bila Vaa oseanja tokom mog predavanja?

* Neprijatno...govorili su.
* Jako nelagodno...
* Ja sam se oseao nekako isfrustrirano, rekao je kolega sa psihologije...
* I nekako u iekivanju...kada ete ve jednom progovoriti...dodali smo.

21

Komunikacioni plan
* itavanje, gestovni pokreti, neverbalna komunikacija,
* Fiziki uslovi (adekvatno osvetljenje, biti u istoj ravni sa detetom tokom
razgovora),
* Pogled na lice usne,
* Udaljenost,
* Gluva deca moraju dosta toga da zakljuuju iz konteksta.
Kognitivni plan
Opadanje paznje, fluktuacija paznje, dominantnost vizuelne percepcije (kod
totalno gluvih potpuno dominanta).
Emocionalni plan
Nemo, frustriranost (agresija kod male dece), neprijatnost, odustajanje,
rezigniranost.
Psihiki znaaj
Dete je lieno znaajnih podsticaja za kognitivni, emocionalni i socijalni razvoj.
Rani razvojni period
Gluva beba ima iste psihike potencijale i potrebe, ali je njeno iskustvo
osiromaeno jos od prenatalnog perioda, njeno iskustvo je drugaije. Razvijaju se
i drugaiji putevi i sredstva za zadovoljavanje potreba koji su esto ispunjeni
preprekama (komunikacionim).

22

Psihike posledice gluvoce

Direktne npr. Na kognitivni razvoj (nedostaju auditivne predstave i pamcenje)
Indirektne npr. Emocionalno i motivaciono funkcionisanje (negativni stavovi
okoline dovode do negativne slike o sebi)
Specificne karaktersitike licnosti
Emocionalno neprilagoeni, naruen self koncept, egocentrizam i nedostatak
empatije,

impulsivnost,

ograniena

interesovanja,

rigidnost

reakcijama,

socijalna neprilagodjenost, povean procenat psihopatolokih manifestacija,

struktura linosti drugaije konstituisana.
Komunikativne sposobnosti
* Ozbiljno naruen govor i jezik,
* razvijanje gestovnog govora kod deteta (maternji jezik),
* razvija se znakovni jezik gluvih,
* habilitacjom i rehabilitacijom se i usavrava oralni jezik (teko razumljiv),
* razvijanje sposobnosti itavanja sa usana,
* kolovanjem se moe razviti pisanje i itanje

Specijalne karaktersitike linosti

Sluni deficit, verbalni i komunikacioni, neadekvatni emocionalni odnosi sa
majkom, internatski nain ivota, negativni drutveni stavovi.

23

Kognitivno funkiconisanje
Tesno povezano sa pitanjem odnosa jezika i miljenja. Postoje dve grupe
shvatanja Furt: miljenje gluvih moze se neometano razvijati; Majklbast:
zaostaju u razvoju.
Opste tendencije
Oteen sluh i govor selektivno pogaa i neke aspekte kognitivnog razvoja:
sposobnost apstraktnog misljenja, logiku operaciju konzervacije, otkrivanje
logikog znaenja simbola i upotrebe simbola
Psihologija jezikih poremeaja
Preduslovi za razvoj jezika i jezikih poremeaja: organski, psiholoki, socijalni,
somatogeni, psihogeni, sociogeni.

24

VII Portrid program:

Beleke sa predavanja:

*Rana detekcija; rana stimulacija; saoptavanje dijagnoze osnaivanje roditelja;

podrka ostanku deteta u porodici deinstitucionalizacija.

Porodica (ekspert ne preuzima odgovornost na sebe) zajednike karakteristike:

- oekivanje glavne uloge u brizi o svojoj deci;
- saznanje o ometenosti traumatski dogadjaj;
- roditeljima je potrebna psiho-socijalna podrka.

Portrid program pruanje pomoi roditeljima dece sa posebnim potrebama,

da sami deci pruaju pomo, poduavaju ih potrebnim vetinama.
*Karakteristike programa:
- realizacija u kui, roditelji su glavna figura,
- vaspitno-obrazovni program od roenja do polaska u kolu;
- fleksibilnost programa i sveobuhvatnost;
- strategija realizacije korak po korak, sitnim koracima do veeg uspeha.

25

*Efekti: bolje prihvatanje svog deteta i vee razumevanje njegovih potreba

uim kao roditelj, roditelj kao terapeut i uitelj, kao partner.

Komponente: procenjivanje potreba, izgraivanje vetina, procena stepena
ovladanosti vetine.
Sredstva za rad:
- ek lista,
- kartice aktivnosti omoguuju detetu da ne usvaja vetinu mehaniki, integrie
vetine u postojei repertoar.

***

Dve stvari koje su mi, ako mogu tako da kaem, zapale za oko, tokom ovog
predavanja jeste ukljuivanje roditelja u realizaciju programa I napredovanje u
malim koracima .
Naime, uitelji se dogovaraju koje su to nove vetine na kojima treba raditi i
kojim strategijam. Uitelj potom demonstrira roditelju strategiju, roditelj izvodi
strategiju u prisustvu uitelja , ne bi li se potvrdilo da e i u odsustvu uitelja,
roditelj znati ta treba da radi.
Smatram da je to ukljuivanje roditelja jako korisno jer on dobija pouzdanje u
svoje sposobnosti i mogunosti da pomogne svom detetu, te svaki njegov uspeh
doivljava kao svoj lini. Roditelj se, takoe, ne osea se iskljueno od strane
strunjaka.

26

Napredovanje u malim koracima se ostvaruje tako to se vetine analiziraju na

sitne korake koji se potom izvode od lakih ka teim, pri emu nije nuno da se
ide onim redosledom koraka kojim se radnja u celini odvija.
Osnovna ideja je da je pruanje pomoi detetu u izvoenju radnje u poetku
vee, a potom se postepeno smanjuje.

***

Na ovom predavanju smo imali prilike da gledamo FILM o Portid programu, tj.
jednom delu uenja. Obuhvatao je stalno ponavljanju jednog segmenta aktivnosti,
kako bi se na kraju dolo do uenja celokupne aktivnosti. Tako smo ralanjivali
koliko nam akcija tj. koraka treba da bismo prineli au sa vodom ustima i popili iz
nje.

27

 Zainteresovana, pokuala sam da VETINE PRANJA RUKU i PRANJA ZUBA

ralanim na sitne korake. Evo mog pokuaja:

Vetina pranja ruku:

1. odvrtanje slavine
2. uzimanje sapuna u ruke
3. stavljanje ruku sa sapunom ispod slavine
4. trljanje ruku sapunom
5. ostavljanje sapuna
6. trljanje ake o aku
7. ispiranje ruku
8. zavrtanje slavine
9. uzimanje pekira
10. brisanje ruku pekirom
11. vraanje pekira

28

Vetina pranja zuba:

1. uzimanje paste za zube

2. otvaranje paste za zube
3. uzimanje etkice za zube
4. stavljanje paste na etkicu
5. vraanje paste na mesto
6. stavljanje etkice u usta
7. trljanje prednjih zuba pokretima gore-dole
8. trljanje kutnjaka pokretima napred-nazad
9. odvrtanje slavine
10.ispiranje etkice
11. vraanje etkice na mesto
12. ispiranje usta
13. zavrtanje slavine
14. brisanje ruku pekirom

29

kolski udbenici se moraju menjati vest je koju sam ula na televiziji B92,
05.07.2011. u emisiji Vesti

Poverenica za zatitu ravnopravnosti, nadlenima u prosveti je uputila niz preporuka zbog

neadekvatnog sadraja kolskih udbenika. Stereotipi, predrasude, diskriminacija i
zastarela terminologija i dalje obiluju u kolskim udbenicima - pokazuju analize.
irenje svesti o potovanju ljudskih prava i uklanjanje stereotipa bitno bi unapredili kolske
udbenike.
Uvoenje znamenitih linosti razliitih etnikih i verskih grupa, uklanjanje stereotipnih
prikaza o profesijama, ublaavanje predrasuda o deci sa smetnjama u razvoju, tekoama u
uenju ili koja ive u nematini, kao i izbacivanje zastarele i uvredljive terminologije - neke su
od preporuka poverenica za zatitu ravnopravnosti.
etvorolana porodica, sa oba roditelja, bratom i sestrom slika je idealne porodice sa kojom se
deca u svojim udbenicima od malih nogu najee sreu. Iz porodine sree tako su
iskljuena usvojena ili deca u hraniteljskim porodicama, samohrani roditelji, osobe da
invaliditetom ili drugaije boje koe, seksualne orijentacije ili veroispovesti. kolski udbenici
ni slikom ni tekstom jo ne doprinose razvoju demokratskog drutva, govorila je voditeljka
programa.

"Recimo u udbeniku iz psihologije za drugu godinu gimnazije imate reenicu: 'Od osobe koja
je duevno zaostala,od idiota, nije mogue ni u najboljim uslovima stvoriti inteligentnu
osobu'. A onda kae: 'Umna zaostalost moe biti razliitog stepena. Razlikuju se tri grupe:
imbecili, moroni ili idioti' . Sad zamislite, imate razred u kom je ukljueno dete sa Daunovim
sindromom. Ovo je nain na koji se toj osobi i njenim vrnjacima predstavljaju osobe koje su
na bilo koji nain razliite", kae Kosana Beker, pomonica poverenice za zatitu
ravnopravnosti.
..
30

"NIJE DOVOLJNO DA IMAMO ODLINE UDBENIKE. Moemo da imamo idealne

udbenike, a da imamo zapravo nastavnike koji u uionici, nain na koji oni to interpretiraju,
nain na koji prezentuju deci bude takav da se nikakav iskorak ne napravi. Zato je vano da
sami NASTAVNICI, ne samo oni koji predaju graansko vaspitanje, nego svi nastavnici
prou obuku i moda se oslobode i sopstvenih stereotipa i predrasuda", kae Nevena
Petrui, poverenica za zatitu ravnopravnosti.
(izvor B92,radio i TV stanica)

31

 Smatram da je sluanje predmeta Vaspitno-obrazovni rad sa decom sa

posebnim potrebama bilo jako korisno za mene kao buduem pedagogu, ali i
roditelju. O mnogim razvojnim poremeajima, o kojima sam do sada uglavnom
sluala preko televizije, o kojima sam mogla da se informiem preko tampe i za
koje sam saznala od poznanika, sada sam imala prilike da dobijem dodatne
informacije, da sagledam iru sliku i, da tako kaem, proirim vidike. Do sada
gotovo nikad nisam imala prilike da se upoznam niti budem u blizini dece sa
smetnjama u razvoju, tako da su mi posete koje smo imali u okviru predmeta,
predavanja predavaa koji su gostovali kod nas i iskustva drugih kolega jako
znaili. Oslobodila sam se mnogih predrasuda koje sam imala, na mnoga pitanja
sam dobila odgovore, dok su mi se, razume se, otvorila i neka nova.

Najupeatljivija saznanja na ovom predmetu o deci sa posebnim potrebama i

inkluzivnom obrazovanju uopte, bila su mi sledea:

* Inkluzija podrazumeva MENJANJE OBRAZOVNOG SISTEMA, A NE DETETA.

* U radu sa decom sa posebnim potrebama treba poi od OUVANIH
POTENCIJALA DETETA.
* Orijentisati se na DETE, a ne na PROBLEM.
* Pomoi detetu to je mogue MANJE UPADLJIVO.
* Kreirati situacije u kojima bi svi uenici mogli da doive USPEH u skladu sa
sopstvenim mogunostima.
* Za pruanje pomoi detetu sa smetnjam u razvoju neophodan TIMSKI RAD
roditelja, nastavnika, uitelja, vaspitaa, psihologa, pedagoga.

32

Podaci o detetu:
Inicijali: . J.
Obrazovanje majke: SSS
Obrazovanje oca: VSS
Status porodice: kompletna
Sa kim dete ivi: sa roditeljima
Materijalni status porodice: porodica sa redovnim materijalnim primanjima
Dijagnoza: pervazivni razvojni poremeaj
Procena komisije za Kategorizaciju:
Pri upisu u kolu, na uzrastu od sedam godina, upuen je na komisiju za Kategorizaciju.
Savetovano je odlaganja polaska u kolu i preporuen dalji tretman pri specijalizovanim
slubama.
Zdravstveno stanje:
. J. je dobrog opteg zdravstvenog stanja , nisu detektovani nikakvi zdravstveni problemi.

Procena razvojnog statusa deteta:

Intelektualne sposobnosti: Atipine kategorije miljenja sa izmenjenom sveu o sebi.
Vizuelne analitike sposobnosti . J. su superirorne, ali je selektivna panja oteena. to se
razvoja jezika tie, artikulacija i fonacija su uredne, ali nije razvijena komunikaciona funkcija
govora. Verbalno i neverbalno razumevanje oteeni.
Socio- emocionalne karakteristike: . J. Ima suen i netipian krug interesovanja. Niska je
fleksibilnost ponaanja i nedostaje mu strpljenja. Burno reaguje na zahteve okoline, prati samo

33

svoje elje i potrebe, pri emu slabo kontrolie emocije, a oteeni su mu i kapaciteti za
empatiju i oseanje pripadnosti. Oteana je komunikacija i interakcija sa okruenjem, posebno
sa vrnjacima. Povlai se od druge dece.
Socijalni status: Nije omiljen u razredu, niti ih on prihvata. esto se izdvaja od druge dece i
sedi sam po strani.
Pedagoke implikacije razvojnog statusa: Uz pristanak roditelja . J. Je odloen polazak u
kolu za godinu dana. U koli sporo napreduje u savladavanju gradiva. Voli da crta i radovi su
mu veoma sadrinski bogati.
Izdvaja se od druge dece, esto sedi po strani, ne uestvujui u aktivnostima drugih. Drugovi
ga ne prihvataju. Ukoliko se i ukljui u aktivnosti vrnjaka, to je na podsticaj uiteljice, kada
burno reaguje ukoliko mu neto nije po volji i brzo izgubi interesovanje za tu aktivnost. Odbija
zahteve uiteljice i ini se da su mu emocije nekad prenaglaene. Nedostaje mu strpljenja i
slabo odrava panju. Brzo se zamara.
Ima potekoa sa snalaenjem u prostoru.
Na osnovu polaznih elemenata o razvojnom statusu, pedagokih implikacija ouvanih
sposobnosti i razvojnih tekoa, napravljen je sledei:

Individualni obrazovni plan

Ime deteta: . J.
Datum izrade plana: 30.03.2011.
Datum sledee revizije: 18.05.2011.
Koordinator izvrenja plana: psiholog kole
lanovi IOP tima: roditelj deteta, uiteljica, psiholog, pedagog, direktor, defektolog
Oblasti u kojima je potrebna podrka: Praenje instrukcija nastavnika, odnosi sa vrnjacima,
orijentacija u prostoru

34

Trenutno funkcionisanje deteta u oblasti u kojoj je potrebna podrka:

Praenje instrukcija nastavnika: Burno reaguje na zahteve uiteljice i esto odbija da
izvrava svoje zadatke. Deluje odsutno, kratko se bavi odreenim aktivnostima, brzo gubi
interesovanje.
Odnosi sa vrnjacima: Nije prihvaen od vrnjaka u razredu. esto burno reaguje pa ga
vrnjaci izbegavaju. Povlai se od drugih i na odmorima je esto sam, dri se po strani. Sa
drugom decom retko uspostavlja bilo kakvu interakciju i komunikaciju, a i kada se u retkom
sluajevima to desi, to je uz posredovanje uiteljice.
Orijentacija u prostoru: . J. se esto gubi. Ne snalazi se ni u prostoru u kome stalno boravi.
Kada se vraa iz dvorita sa velikog odmora, esto ne ume da pronae ulaz u kolu ni svoju
uionicu.

Cilj za sledei vremenski period u oblasti u kojoj je potrebna podrka:

Praenje instrukcija nastavnika: Sluae uiteljicu i odgovarae na njene zahteve bez
burnog reagovanja bar 30% vremena.
Odnosi sa vrnjacima: . J. e biti u stanju da provede bar 20% vremena sa vrnjacima na
odmorima i ponaae se na socijalno prihvatljiv nain (bez vike, ljutnje...)
Orijentacija u prostoru: Ovladae kolskim prostorom, tako to e moi da pokae gde se
nalazi ulaz u kolu, njegova uionica, toalet i ostale prostorije koje svakodnevno koristi u
koli.

35

Tipovi podrke u identifikovanoj oblasti:

Praenje instrukcija nastavnika: Uiteljica e ga postaviti da sedi u klupi blizu nje. Bie
jasna i precizna u svojim zahtevima i davae konkretne primere. Verbalno e ga pohvaliti i .
J. e u svesci dobiti cveti/peat sa likom anela svaki put kada bude uspeo da slua zahteve
uiteljice bez burnog reagovanja bar 30% vremena tokom dana. Takoe, majka e u dogovoru
sa detetom nagraivati njegovo ponaanje u zavisnosti od broja anela/cvetia koje dobije u
koli.
Odnosi sa vrnjacima: Uiteljica e organizovati aktivnosti za koje zna da je . J. dobar u
njima i u koje e hteti da se ukljui, npr. vezane za crtanje. Organiozovae aktivnosti gde se
trai uee u paru, a za para mu izabrati vrnjaka sa kojima najree ili nikad ne stupa u
konflikte. Omoguie mu da postie uspeh i da vrnjacima bude zanimljiv. . J. e biti hvaljen
za socijalno prihvatljivo ponaanje, dok e socijalno neprihvatljivo biti ignorisano.
Orijentacija u prostoru: Dobie zadatak da nacrta svoju kolu i da uz pomo druga iz klupe
ili uiteljice obelei prostorije u koli. Majci e biti data mapa kole pa e i ona kod kue sa
njim proveravati njegovo snalaenje u koli. Uiteljica e organizovati aktivnost gde e . J.
sa vrnjacima osmisliti naine snalaenja u prostoru. Moe mu predloiti i da nacrta oznake
koje asociraju na odreenu prostoriju (npr. kaike i viljuke za kuhinju, knjigu za biblioteku,
loptu za salu za fiziko i sl.) pa te crtee zakaiti na vratima prostorije.

36