RAZVOJ MOTORIKE

Motoriki razvoj oveka odvija se postepeno, fazno i u skladu sa ukupnim njegovim rastom i razvojem.
Da li e razvoj tei, bre ili sporije, ranije ili kasnije, zavisi od mnotva faktora, meu kojima se posebno
istiu individualne razlike, kvalitet nervno-misinih struktura, zdravstveno stanje, podsticajnostimulativni faktori.
Refleksna aktivnost javlja se tokom intrauterinog ivota i tokom prvog meseca postpartalnog ivota.
Pojavljuje se odmah po stvaranju miine ploe i miinog vretena, kao preduslov ostvarivanja impulsa
koji se raaju u nervnom sistemu ka miinim masama. Sazrevanjem ovaj se period prevazilazi.
Senzomotorni period traje tokom cele prve godine, pa do sredine druge godine ivota. Dete je sposobno
da opaa, da usmerava tenje ka opaenom, koje tada motiviu buenje i usmeravanje voljnih pokreta.
Prvo opaa kinesteziju, kojoj se raduje i koju koristi za postizanje oseaja prijatnosti, kasnije
zadovoljstva, zatim primeuje predmete u senzornim poljima izvan telesne omeenosti, teei za njima.
eme aktivnosti koje se ovde raaju slue kao osnove buduim misaonim mogunostima.
Psihomotorna aktivnost, kao trei period, nastaje tokom druge polovine druge godine, a naroito tokom
tree godine i kasnije. Organizovanje odnosa sa svetom dobija sloeniji oblik. Pokret ne pokree ni
refleksna potreba, ni senzorna dra iz prostora ili senzornog polja, nego podsticaj iz oblasti psihikih
funkcija.
Prema tome, sam pojam psihomotorna organizovanost ili psihomotorno ponaanje podrazumeva sva tri
pomenuta nivoa.

Meu pokretima tek roenog deteta mogu se jasno razlikovati neki specifini refleksi i spontatani,
uglavnom nekoordinisani, pokreti razliitih delova tela (bacakanje udova, pokreti celog tela itd.).
Za praktian rad sa decom neophodno je poznavati Moroov refleks i refleks trzanja, refleks sisanja,
refleks hvatanja.
Moroov refleks (ili refleks grljenja) postoji ve kod novoroeneta. Ispoljava se tako to dete pri
naglom gubljenju podloge (kada dete isklizne iz ruku prilikom kupanja ili ispusti iz naruja itd.) uini
nagli pokret izbacivanja ruku u stranu, a onda isto tako naglo priblii ruke jednu drugoj (kao da uini
nagli pokret grljenja). Pored gubitka podloge i jak zvuk, a ponekad i promena poloaja detetovog tela ili
nagla promena temperature moe da izazove taj refleks. Moroov refleks poinje da slabi u treem
mesecu, a nestaje tokom petog meseca.
Uporedo sa Moroovim refleksom postoji i refleks trzanja ( pokret jekao kod odraslih kada ih iznenadi
jak zvuk).
Taj refleks se jedva primeuje i jedva razlikuje od Moroovog refleksa u prvog mesecu, ali se potom
jasnije ispoljava i do kraja prve godine postaje priblino onakav kakav je i kod odraslih.
Moroov refleks i refleks trzanja su od velikog znaaja za negu odojadi, jer se na njihovoj osnovi
izgrauju razliiti oblici strahova.

Ako se vie puta desi da dete isklizne iz ruku prilikom kupanja, postoje izgledi da se kod njega ustali strah
od kupanja i od vode. Ono se moe panino plaiti sputanja iz stojeeg poloaja u sedei, jer pri tom u
jednom trenutku gubi oslonac.
Istovremeno pojavljivanje nekih neutralnih drai i jakog zvuka, moe vezati strah i za te neutralne drai.
U svim ovim i slinim sluajevima oseanje straha, koje ide uz Moroov ili refleks trzanja, prenosi se na
nove situacije, i time se poveava broj situacija koje zastrauju dete.

Prva faza razvoja pokreta je vreme refleksnih pokreta.

Novoroene motornom aktivnou odgovara na drai. To je zato to jo nema dovoljno dozrelih
kortikalnih struktura koje bi mogle da pretpostave krug nekih viih oblika aktivnosti od onih koje je dete
ve poelo da koristi intrauterino, odmah po ostvarenju motorne ploe i miinog vretena. Tim
strukturama je i omoguen rani tok impulsa izmeu nervnih formacija embrionalnog nivoa zrelosti i
miinih masa.
Ova vrsta pokreta nije povedena nekim motivima deteta, nego bioloko-vegetativnom potrebom deteta.
To su pokreti sisanja (fetusa i novoroeneta), pokreti masovne reakcije novoroeneta, pokreti kojima se
izaziva krik To je vreme prvog meseca ivota.
Dominira globalna potreba da se bude iv i da se opstane. Ta globalna potreba biva osnova budueg
izdiferenciranog oseajnog ivota. Kontrast izmeu masovne tonine reakcije pri uznemirenju i napetosti
i oputenosti tela i miia pri doivljaju udobnosti bie osnova iz koje e se izdiferencirati modulacije
psihikog ivota i psihomotorne aktivnosti.

Druga faza razvoja pokreta neto je sasvim drugo.

Dete se vie igra nogama i rukama, pri emu ta igra nije stereotipna, poput refleksnih drai i odgovora,
nego znatno slobodnija.
Svaka serija pokreta je drugaija; bra, sporija, as u jednom as u drugom pravcu, svakog narednog
meseca bogatija od onog prethodnog. To su primarne cirkularne reakcije koje se javljaju poetkom
drugog meseca ivota, a traju do etiri ipo meseca ivota deteta.
Motiv za pokret jeste zadovoljstvo koje dete osea pri samom istezanju i savijanju ekstremiteta, naroito u
velikim zglobovima. Nain izvoenja pokreta je sve sloeniji, bolji, sa manje suvinih kretnji.

Trea faza razvoja pokreta nosi bitnu novinu.

Dete otkriva svet predmeta potpuno jasno. Pokreti koji otkrivaju zadovoljstvo od dohvatanja predmeta,
jesu sekundarna cirkularna reakcija.Nastaju u drugoj polovini petog meseca i dominiraju sve do kraja
osmog meseca ivota. Njih uslovljava, pre svega, mogunost ostvarenja vizuelno-motorne kontrole. Cilj
ka kome se tei nije vie u samom detetu, ve u prostoru koji ga okruuje. Ovim pokretima poinju se
uvebavati manipulativne aktivnosti, dakle, obrisi sloenijih praksistikih radnji.

etvrta faza razvoja pokreta

Sastoji se u tome to se u njoj ti jednostavni pokreti sada nadovezuju jedan na drugog. Ovi pokreti se
uslonjavaju, kombinuju, upliu u nizove, stvaraju redoslede za izvoenje radnji dohvatanja, bacanja,
slaganja itd. Pijae ih je nazvao "izvedene sekundarne cirkularne reakcije". Ovaj period pokreta dominira
izmeu osmog i dvanestog meseca ivota. Motiv radnje je radovanje pri vrenju manipulacije sa
predmetima (slaganje,kombinovanje prostornih oblika, bacanje, dohvatanje). Reavanjem odreenih
prostornih problema, u svom manipulativnom polju, dete kao da anticipira misaone operacije kasnijeg
uzrasta.
Bitna novina ovog perioda jeste sve uspenije prilagoavanje potrebama radnje i cilja, to govori o
postepenom uspostavljanju ravnotee izmeu procesa asimilacije i procesa akomodacije, ime se
manifestuju prvi oblici inteligencije.

Peta faza razvoja pokreta

Odvija se u vreme izmeu dvanaestog i osamnaestog meseca ivota. Dete otkriva ar novog u stvarima i
okolini.
Ono posee za predmetima ne samo da bi uhvatilo, da bi njima manipulisalo, nego da bi ih razgledalo. Ta
ga novina sada podstie i na jednu drugu aktivnost.
Ono sada pokuava da menja stanje stvari u svojoj okolini. Otkriva da se ponavljanjem pokuaja stvari
mogu izmeniti, da se ponavljanjem pokuaja moe doi do reenja.
Dete tada poinje da istrauje svoju okolinu. Svaka radnja se obnavlja i ponovo osvaja, ali uvek na
jednom viem nivou organizovanosti.

esta faza razvoja pokreta

Dogaa se u periodu od osamnaestog i dvadestetvrtog meseca ivota ili tokom druge polovine druge
godine. Ovde se dogaa novina koja e da razdvoji oblast senzomotornih dogaaja od oblasti
psihomotornog naina ponaanja deteta. U ovom dobu dete osamostaljuje svoj svet predstava.
Pokret se sada javlja da bi se zadovoljila potreba koja se otkrila mentalnom kombinacijom. Mentalne
kombinacije su sada u polju psihikih struktura i funkcija. Motiv za pokret vie nije u polju ula i
senzibiliteta, nego je u polju psihikog dogaaja.
Zato sada govorimo o poecima prevazilaenja senzomotornog odnosa prema svetu i prelasku na vii,
psihomotorni odnos.
Aktivnosti postaju slobodne i mogu da se stave u slubu fantazmatinih potreba linosti. One se time,
konano, oslobaaju zarobljenosti u polje prevashodno bioloke zakonitosti i otkrivaju punu slobodu
moguih kreativnih angaovanja koje im prua polje socijalnih odnosa i potreba.

FAZNI RAZVOJ MOTORNIH NAVIKA

Razvijanje pokreta, premetanje itavog tela sa mesta na mesto (lokomocije) i ravnotee tela u mirovanju
(statike) deteta, deavaju se u strogo odreenom redu.
U razvoju motornih (kretnih) sposobnosti oveka postoje odreene etape. Svaka etapa ima svoje
karakteristike po kojima se odlikuje, kako od ranijih, tako i od kasnijih.
Na razvijanje i usavravanje kretanja (motorike) kod deteta utiu zrenje i uenje. Zrenje je fizioloki
proces, a uenje je saradnja deteta sa okolinom, to mu omoguava da putem vebanja i ponavljanja
pokreta usavrava motorne navike (Troj, F. 1963).
Uenje moe da nastupi tek tada kada je dete dovoljno sazrelo. Pokuaj da se dete neemu naui, ako ono
jo nije dozrelo, dovodi do neuspeha. S druge strane, ako se detetu ne prui mogunost da veba, poto je
dozrelo za neka kretanja, dolazi do zastoja u njegovom razvoju.
Kod deteta poinje ranije funkcionisanje viih ula (vida, sluha) nego razvoj puenja i hodanja, koji
zahtevaju sloeniju koordinaciju. Ova zakonitost govori o neophodnosti vaspitanja kretanja deteta.
Osnovnu delatnost u formiranju pokreta ima angaovanje CNS. Ponavljanjem kretanja bogati se uslovna
refleksna delatnost, usavrava nervni sistem deteta. Time se utie na stvaranje sopstvenog iskustva,
usavrava motoriku i druge funkcije organizma.
Na usavravanje motorike moe uticati sredina, tj. povoljni uslovi ivota, plansko, redovno i dozirano
izvoenje pokreta, koji naravno odgovaraju psihofizikim sposobnostima deteta odreene razvojne etape.

Karakteristike motorikog razvoja deteta i igre do TREE godine starosti

( RANO DETINJSTVO )

- Meu pokretima tek roenog deteta mogu se jasno razlikovati neki specifini refleksi i spontani,
uglavnom nekoordinisani, pokreti razliitih delova tela (mlataranje udovima, bacakanje celog tela itd.).
- Neophodno je proveriti postojanje refleksa: Moroov reflex, refleks trzanja, refleks sisanja,
refleks hvatanja.
- Voljna kontrola pokreta se postepeno uspostavlja i tesno je zavisna od sazrevanja nervnog
sistema.
- Tok i razvoj kontrolisanih i koordinisanih pokreta idu po utvrenom redosledu. Glavne
zakonitosti u tom razvoju su da se kontrola uspostavlja u pravcu od glave ka donjim udovima (od cefalokranijalnog ka kaudalnom) i u pravcu od sredine ka periferiji tela (od proksimalnog ka distalnom). To se
najjasnije ispoljava u razvoju posturalnih poloaja:

- Dete u prvim mesecima najpre moe voljno da upravlja okularnim miiima; miiima vrata
(to omoguava postupno dranje glave u uspravnom poloaju);
- Ve od kraja prvog meseca dete je pokretljivo, mae rukama,pomera glavu,okree trup.Pokreti
nekontrolisani, nespretni,nekoordinisani ali vrlo vani, jer predstavljaju uslov I rezultat postepenog
razvoja.
* U drugom i treem mesecu kod dece se formiraju pokreti podizanja i dranja glave, vrata i
ramena. Potrebno je u toku dana podsticati ih i pomagati u savlaivanju pokreta glave u svim pravcima.
IGRA
*U ovom period poinje I g r a, u vidu upuivanja rei i grimasa izazivajui kod njih osmeh, gukanje i
razdragane pokrete.
- Jedna od igara je u toj komunikaciji obilaziti lagano oko kreveta, naginjati se nad detetom, kriti se I
zvati ga po imenu. Uz igru podstiemo ga da okree glavu na zvuk glasa, as na jednu, as na drugu
stranu.
- Koristei ZVEKU ili neku drugu zvunu igraku, mogu se takoe podsticati okretanje glave u pravcu
zvuka.
U prvim mesecima dete se najpre igra sopstvenim rukama,(posmatranje, dodirivanje,skrivanje,trzanje
,stavljanje u usta).

Dete u treem mesecu i dri i gleda predmet istovremeno (zveka, zvonii arene trake baloni- na
dohvatu ruke da ih udara). To je izvestan dokaz da dete uspostavlja vezu sa okolinom. Rado ponavlja
jednostavne pokrete i pokazuje radost i zadovoljstvo.
Od treeg meseca prevre se s lea na stranu, pa na stomak a kasnije, dete osea veliko zadovoljstvo,
pomagati mu i podsticati ga kroz igru sa roditeljima.
*pruanjem kaiprsta detetu kada ga uhvati,naizmeninim vuenjem jedne pa druge ruke-podstie se
okretanje ramena i trup u obe strane
*Postepeno dete samostalnije menja svoj poloaj, preve se na obe strane to izaziva zadovoljstvo
promene poloaja i vidika.
* Izmeu treeg i etvrtog meseca-pokuaj podizanja u sedei poloaj uz pomo odraslih. Uz osmeh
uzeti dete za obe ruke i iz leeeg poloaja polako ga podizati u sedei, pa ga vratiti..Ovo je jedna od
najdraih igara deteta u ovom period.
*Dok lei sa velikim interesovanjem posmatra svuje noice podizanjem glave i ramena.
*Dete fiksira predmet oima da bi ga potom dohvatilo. Kad isprui ruku prema igraki,treba je odmaknuti
u stranu,tako da vse ono okrene na stomak ili stranu- Razvoj radnje dohvatanja ima sledei tok:
* Dok lei na leima, u drugom i treem mesecu, dete, izvodi neusmerene pokrete ruku kada gleda neki
predmet;
* U etvrtom mesecu paljivo posmatra predmet i ini pokrete koji jo ne doseu predmet;

* U petom mesecu obe ruke pribliava predmetu i dodiruje ga;

*Stavljeno u sedei poloaj, u estom mesecu ga dohvata, manipulie predmetom;
* U estom i sedmom mesecu predmet se uspeno dohvata (prvo obema rukama u isto vreme, a potom i
jednom);
*U sedmom mesecu moe ga premestiti iz jedne ruke u drugu.

U etvrtom mesecu dete e, s obzirom na elastinost ruke i pokretljivost prstiju, zapaati njihovu
pokretljivost, ono e se igrati prstima, odnosno, sticae nova iskustva, upoznavae svoje telo,
uspostavljae vezu sa okolinom.
Najdraa igra predmetima je dok je u naruju ili krilu odraslih. Pored osmatranja okoline veliko
zadovoljstvo izaziva dodirivanje ogrlica, minua, dugmadi
Od est do sedam meseci sposobno da dohvati ono to eli (premeta igraku iz ruke u ruku, lupa njome,
isputa je, trpa u usta).Sedi uz malu pomo, kratko dri ravnoteu (kratko sedenje prilagoeno
individualnim sposobnostima).
*Sve do devetog meseca nije u stanju da dugo sedi samostalno.
Prvi znaci inteligencije zapaaju se ve u period do osam meseci, i to u igrama pomou predmeta koji
odaju zvuke. Dete rado sprovodi ovakve igre radujui se rezultatu:
- Pred kraj ovog perioda zvune predmete treba tako postavljati da ih dete moe, inei razne
pokrete (hvatanje, udaranje, trzanje ) izazavati zvuk,
- Dete uzrasta od etiri do est meseci moe da odredi mesto odakle se zvuk uje, zato treba
menjati mesto zvune igrake, na razliitim stranama u odnosu na dete, to doprinosi, pored razvoja
inteligencije, razvoju sluha kao i raznovrsnosti pokreta itavog tela.
* Igra sakrivanja predmeta nadohvat ruke , ali tako da deo predmeta bude vidljiv.
*Sposobnost hvatanja i dodirivanja predmeta je omiljena igra deteta gde se na razliite naine
zabavlja.
* Hvatanje ima opti znaaj za razvoj i treba ga podsticati (dohvatiti udaljenu igraku pri emu koristi
razne nauene pokrete).
* Sakrivanje premeta nadohvat ruke da deo bude vidljiv.
* Igra p o n a v lj a nj a ve poznatih radnji i opaajnih utisaka koji e izazvati radost kod deteta.
* Istraivanje novih predmeta gde se podstiu radnje koje zna(hvata, opipava,drmusa, u usta, razgleda).
** Svaki uspeni pokuaj odrasli treba da proprate oduevljenjem, jer takve reakcije podstiu dete na da
dalje i savrenije pokrete i pokuaje. To se odnosi i na detetov govor (proizvoenje
glasova,vokalizacija, gukanja ), paljivo ga sluati i odgovarati jer ljudski govor izaziva pravu
radost kod njega.

UZRAST 8 12 mesec

- Razvoj kontrole pokreta nastavlja se u pravcu donjih udova i od centra ka periferiji tela.
- Vrlo kratko dranje svoje teine u stojeem poloaju uz pomo.
- Proces uspostavljanja kontrole pokreta trupa odvija se postepeno, sve do kraja osmog meseca.
- Deca poinju da sede sa est do osam meseci,ali je to jo nestabilno sedenje.
- Sa devet meseci mogu dosta dugo da sede sama, mogu da se nagnu napred, da uzmu neto i da se vrate
u sedei poloaj.
- Sa deset meseci se iz sedeeg poloaja naginju u stranu i vre povraaj u sedei poloaj.
- Svi ovi pokreti dohvatanja (dosezanja) do kraja osmog meseca su nezgrapni i neprecizni, cilj se
promauje i u pogledu duine (pa je pokret prekratak ili ruka ode iza eljenog predmeta) i u pogledu
pravca (odstupa se i gore i dole i desno i levo).
- U devetom mesecu javljaju se prvi znaci lokomocije, jednog od najbitnijih momenata u razvoju
motorike, to ujedno predstavlja znaajnu smernicu organizovanog fizikog vebanja.
- Proces uspravljanja deteta ima sledei tok:
* Sa osam meseci dete moe vrlo kratko da dri svoju teinu u stojeem poloaju.
* Oko osmog i devetog meseca, najpre vuenjem (puzanjem, tako to se vue potrbuke).
* Sa devet meseci samostalno sedi, okolina izgleda drugaije, bogatije, pokreti raznovrsniji i
treba ga snabdeti odgovarajuim igrakama kako bi manipulisao njima. Moe da stoji ako ga dre ispod
pazuha.
* Sa devet meseci dete moe da zauzme poloaj za puzanje (opire se na kolena i ruke, a pri tome
je trbuni deo odignut od poda).
* Sa dest meseci samo moe da se izvue u kleei poloaj.
* Sa jedanaest meseci moe da izvodi pokrete puzanja (kada je oslonjeno na noge i ruke), a sa
dvanaest meseci kada je oslonjeno na stopala i ruke.
* Kada napuni godinu dana moe da se izvue u stojei poloaj, da krae vreme stoji na jednoj
nozi, da se spusti iz stojeeg u sedei poloaj, da hoda kada ga pridravamo.
*Veina dece sa dvanaest meseci ne moe samostalno da hoda, ali su sposobna za lokomociju
(premetanje u prostoru):
- dobro koordinira pokrete cele ruke, razvija sposobnost hvatanja sitnih predmeta vrhovima prstiju
(posle dvanaest meseci),
- poveava se brzina prerade perceptivnih informacija: za krae vreme uoava razlike meu draima,
prepoznaje poznate od nepoznatih,
- jasne manifestacije detetove inteligencije (plae kad neko drag odlazi, strah od stranih lica, zna da
skriven predmet i dalje postoji pa ga trai, privlaenje podloge da bi dohvatio predmet, uloga prekidaa,

- zajednika igra odraslog i deteta je izuzetno znaajan socijalni nodnos u toku koga dete ui ulogu
partnera. Odnos sa ukuanima, drugim licima, naroito se produbljuje raznim igrama: bacanje i
dodavanje, skrivalice, murke, imitativne igre, sa igrakama, funkcionalne, socijalne,
-igranje sa predmetima (arapa - skidanje sa stopala, pribori, posude - izvlaenje iz kuhinje), igre
skrivanja premeta (ono zna da skriveni predmet i dalje postoji i zato ga trai), kutije - odvratanje,
zatvaranje, kocke - reanje jednu na drugu, bacanje predmeta i ekanje da stariji podignu i sa velikim
oduevljenjem ponovo baca, listanje slikovnica, povlaenje linije po papiru,
- jaanje muskulature: radovanje kada se penju po malim uzviicama (jastuk, telo ukuana...), igra
cupkanja uz pridravanje i muziku,
- igra loptom: baca, kotrlja sa odraslima
- igra prstima: kocke uplje, listanje sveske, cepkanje, guvanje salvete, tai-tai...
- Vokalizacija se sastoji u dupliranju glasova i slogova i u brbljanju koje po intonaciji lii na govor.
- Novi oblik neverbalne komunikacije: odrasli izvde jednu radnju (npr.uzme cipelu) a dete izvede drugu
radnju - prua nogu da se obuje, to pokazuje da je uspostavljena intelektualna komunikacija.
- Aktivan govor deteta u ovom uzrastu uglavnom se svodi na gukanje, stvaranje glasova (razliitim
sklopovima glasova izraava neke svoje potrebe, elje, i raspoloenja), vokalizaciju (dupliranje glasova,
imitiranje razgovora potonu),
- Pojavljuje se uenje putem oponaanja ( imitacije). To su ponaanja koje dete ne moe razviti ako ih ne
vidi kod drugog (da otvara i zatvara usta, ili pokredanje drugih, za njega nevidljivih delova tela, npr. izraz
lica u raznim emocionalnim stanjima).
- U poslednjim mesecima prve godine ivota, detetovi pokreti su svrsishodniji precizniji, miii su
ojaali, a bolja je i koordinacija pokreta, pa se stvaranjem uslova za kretanjem prua mogunost da izvodi
razne pokrete.
- Proces uspostavljanja kontrole pokreta trupa odvija se postepeno, sve do kraja osmog meseca:

UZRAST: 12 24 meseci

- Veina dece prohoda izmeu dvanaest i osamnaest meseci, a proseno oko etrnaest meseci:
* Prvi koraci su nezgrapni, kratki, sa velikim razmakom izmeu stopala;
* Dete stupa na celo stopalo, a u sledeem periodu se tlo prvo dodirne petom i postepeno se
teina prenosi ka prstima;
* Dete odrava ravnoteu mlataranjem rukama;
* Poseban problem za dete pretstavlja promena smera kretanja i okretanje tela u toku

hoda.

- U periodu od dvanaestog do osamnaestog meseca kontrola pokreta tela nastavlja da se razvija u pravcu
od ose tela ka periferiji (od proksimalnog ka distalnom).

* Oko petnaestog meseca pokreti dohvatanja bliskih predmeta su zreliji i poinju da se koriste za
manipulaciju predmetima i u praktine svrhe ( pri hranjenju).
* Sa osamnaest meseci pokreti se izvode lako i automatizovano.
* Hvatanje predmeta se vri vrhovima prstiju, uz opoziciju palca, to omoguava sloene
manipulacije predmetima.
* Dete moe da zida prve figure od kocki, da okree stranice slikovnice, da stavlja sitne predmete
u usko grlo (plastine) flae, da stavlja klju u bravu, da dri kaiku i koristi je pri hranjenju, da dri
olovku i povlai je po papiru.
* Oko dvadesetog meseca dete moe da uz pomo stoji na jednoj nozi, moe se sagnuti iz
stojeeg poloaja, uzeti neto sa poda i ponovo se uspraviti.
* Hodanje je ve dosta usavreno. U hodu dete moe da okree glavu da bi neto videlo, a da pri
tom ne grei u hodanju. Vei zaokreti u hodanju su dobri, a i ne i kratki okreti. Dete moe da hoda u
stranu i natrake, da utira loptu.
*Pojavljuje se hodanje uz stepenice, a pri silaenju dete pribegava puzanju;
* Pojavljuje se brzo hodanje, poinje tranje, skakanje (kada se dete dri za obe ruke);
* Motorika ruke ini dalji napredak (dete spretnije dohvata i udaljene predmete, moe da baca
predmete, da pomae pri oblaenju).
* Prve kule od kockica, okretanje stranica,dranje kaike,olovke.
- Kod veine dece je diferencirana lateralizacija (pretena upotreba jedne strane tela)
* Ve 60 90% dece na primer,pri krabanju, olovku dri u desnoj ruci.
- Interesovanje za drugu decu.
- Znaci ljubomore.
- Razume smisao radnji odraslog - spremnost da se ukljui u zajednike aktivnosti, samoposluivanje,
uenje govora.
- Boravak na vazduhu uvek poeljan u svakom periodu ivota deteta.

IGRA

- Funkcionalne igre imaju znaajnu ulogu i u ovom periodu, one su vie igre sopstvenim telom i svojim
funkcijama.
* Dete se neumorno igra novom funkcijom uspravljanja i uspravnog hodanja, sposobnost
premetanja u prostoru hodanjem; hvatanje vrhovima prstiju uz opoziciju palca, hvata mrvice, dugmad,
stavlja u kutije ili flae sitne predmete; voljno bacanje, stavljanje na odreeno mesto ili isputanje
predmeta...
- Eksperimentalne igre predmetima (unoenje promena u sopstveno ponaanje):

* Kod igre bacanja predmeta, dete sa istim predmetom varira naine bacanja (visinu, jainu
bacanja) ili na isti nain baca razliite predmete.
* Igre kombinovanja vie predmeta (kocke, kutije-kocke, flaa - olovka).
- Simbolike igre, javljaju se u zajednikoj aktivnosti sa odraslima, pa su stoga iskljuivo imitativne
(hranjenje drugih ili sebe, ljuljanje lutke,spremanje jela -imitacija
*Zajednike igre predmetima i igrakama,
* elja za penjanjem prelaz preko valjka - pomo odraslih neophodna.
*Provlaenje , igre sa loptom, skrivalice.
*Igre balonima, vozia, ringe-ringe raja, u umici zeka
** Veinu ovakvih sloenih radnji deca retko izvode samostalno. Izuzetno su znaajne zajednike
aktivnosti odraslih i deteta gde im se pomae, bodri u pokuajima da izvede neka radnja.

U prvoj godini je karakteristino da dete u igri dira onaj materijal i one igrake koji pruaju mogunosti
aktivnosti dejih funkcija.
U to vreme, krajem prve godine, na razvoj deje igre utie i podraavanje druge dece i odraslih.
Podraavanja su jo izrazitija u drugoj godini. Ona stimuliu dete na pojaanu aktivnost u igri.
Krajem godine poinje da se sevesno igra jer je poelo da shvata funkciju predmeta i igraaka.

UZRAST: 24 - 36 meseci

Ovaj period karakterie se veom samostalnou, prisustvo odraslih mu je potrebno ali je u stanju i da se
samo zaigra.
- U ovom periodu se i dalje usavrava kontrola stajanja, hodanja i radnji koje se izvode rukama.
- Usavrava se sposobnost odravanja ravnotee u uspravnom stavu.
- Lokomocija postaje sloenija:
* Dete moe da hoda po oznaenoj pravoj liniji, ide due natrake, ne gledajui u nazad.
* Da se naglo zaustavi, da naglo u hodu i trku promeni pravac.
* Moe samo da silazi niz stepenice drei se za gelender. Moe sunono da skoi.
- Ostvaruje se znaajan napredak u kontroli radnji koje se izvode rukama:
* Usavreno je hvatanje vrhovima prstiju, uz opoziciju palca.
* Dete moe da izvede kontrolisano manje pokrete olovkom.
* Moe da se pri jelu slui viljukom i da sipa tenost u olju.

* Da baca predmete u odreenom pravcu i da uhvati obema rukama baenu loptu.

* U velikoj meri moe da uestvuje u sopstvenom oblaenju.
- Kod veine dece je diferencirana lateralizacija.

IGRE
- Funkcionalne igre sloenijeg oblika:
* Stajanje na jednoj nozi, hodanje po liniji, tranje sa zaokretima, neravne povrine, penjanje uz
sprave, bacanje i prihvatanje lopte, ciljanje predmeta, krabanje
-Eksplorativne (istraivake) igre: novi predmeti, nove kombinacije izazivaju istraivanje.
- Konstruktivne igre : graenje kockama, plastelin, pesak, voda, hartija.
-Simbolike igre (igre predstavljanja): pojedinanih radnji, simboliki predmeti, igre uloga, potreba za
zajednikim igrama.
- Igre podraavanja :oblaci i vetar berem jabuke, kia pada, berem, berem groeSavlaivanje prepreka: provlaenje, klupa - ravnotea, prenoenje predmeta preko klupe...
- Lopta, omiljena igraka: bacanje u vis, ubacivanje u ko, korpu - bolja koordinacija pokreta, kotrljanje,
odbijanje o pod,utiranje
- Deca veoma iva i vole interesantne igre.
- Fini pokreti prstiju:
*vezivanje (izbui se karton na vie mesta pa se pertla provlai),
* dugmad na plianim igrakama saiti a na tkaninama drugih otvoriti rupe- decu podsticati da ih
zakopavaju;
* igra paleva i kaiprsta tzv.Indijanska igra (vrhu levog palca primakne se vrh desnog
kaiprsta, a za tim se spajaju vrh desnog palca sa vrhom levog kaiprsta, i tose ponavlja. Igra se izvodi na
nivou grudi , pa se ruke podiu sve vie i vie, a onda se vraaju. Postepeno se prelazi i na druge prste).
- Boravak na vazduhu i u prirodi: (igre peskom,vodom,snegom) igre skrivalice, osvajaa. Treba ih
maksimalno i u svakom trenutku koristiti.
- Igranje uz ritam i muziku stvara vedro raspoloenje.
** Pri kraju ovog perioda javlja se tkz. kriza tree godine, u kojoj je osnovno to, da dete poinje da se
ispoljava kao linost koja je prilino svesna sebe ( nastoji da mnoge stvari uradi samo). To je poetak
razvoja samostalnosti i detetovog miljenja.

Karakteristike motorikog razvoja dece i igre od 3. do 7. godina

PREDKOLSKI UZRAST

Nasuprot relativno sporom telesnom rastenju u predkolskom dobu, motorni razvoj je vrlo brz. Dete je do
ovog perioda napravilo ogroman uspon u svom motornom razvoju, ono stoji, hoda, tri, odrava
ravnoteu i sada ui da usklauje motorne funkcije i mehanizme koji su se razvili do tog vremena.
Razvoj motornih funkcija zavisi od razvoja nervnog sistema i njegovog progresivnog sazrevanja.
Mozak udvostrui svoju teinu u prvih devet meseci ivota, utrostrui u petoj godini i otada raste sporije
do puberteta - kada dostie svoju maksimalnu veliinu. Naroito se brzo poveavaju mali mozak i eoni
renjevi mozga. U toku ovog brzog rastenja vrlo brzo sazrevaju pojedini delovi mozga, kao i njegove
funkcije.
Dalji razvoj i usavravanje pokreta predkolskog deteta omogueno je progresivnim razvojem funkcija
kore velikog mozga, koja daje podraaj za voljne pokrete, kao i puteva koji prenose te podraaje, zatim
ekstrapiramidalnog sistema, koji slui za izvoenje automatskih pokreta i regulisanje tonusa miia, i
najzad malog mozga, koji upravlja svim sloenim, skupnim pokretima i odravanjem ravnotee.
Radi boljeg razumevanja motornog razvoja predkolskog deteta opisane su motorne funkcije u pojedinim
goditima:

UZRAST: 3. godine

Dalji razvoj nervnog sistema, kao i jai miii omoguuju detetu od 3.godine veu pokretljivost, veu
stabilnost pri stajanju i hodanju i bolje usklaivanje pokreta. Ono je sposobnije da kontrolie svoje
pokrete i ima razvijeniji oseaj ravnotee. Meutim, njegovi pokreti su jo uvek meki i neni.
* Trogodinje dete je sigurnije na nogama, ne stoji i ne hoda na irokoj osnovi kao ranije. Pri
hodu je uspravljeno, ruke pri tom ne dri napred kao ranije, ve slino odraslim pored tela i lagano njie
njima.
* Moe da hoda po pravoj liniji, da ide u natrag. Tri lako, moe bez ikakvog manevrisanja da
naglo zaokrene na uglovima. Odrava ravnoteu pri naglom zaustavljanju.
* Penje se uz stepenice bez iije pomoi menjajui pri tom naizmenino stopala i silazi niz
stepenice privlaei obe noge na svaku stepenicu.
* Dok dvogodinje dete pri skoku sa uzvienja ima rairena stopala, od kojih uvek jedno
prednjai, dotle trogodinje uvek skoi sa sastavljenim stopalima. Ova pojava postoji i pri skoku u vis.
* Vea sposobnost u odravanju ravnotee i savlaivanju uspravnog poloaja ogleda se i u
mogunosti deteta da stoji na jednoj nozi kratkotrajno - u toku jedne sekunde.
* Dete ovog uzrasta vozi tricikl.
* Trogodinje dete izvrava pokrete koji su vie usklaeni, to se ogleda u rukovanju igrakama i
pokuajima da crta.
* Ono moe samostalno da se hrani, a da pri tom prospe vrlo malo hrane. Kada pije vodu,
obuhvata au obema rukama i ne prosipa tenost.

* Crta krug, vodoravne i uspravne linije. Meutim, ono nije u stanju da crta kose linije, kao i da
izvrava pokrete u kosom pravcu.
* Moe da otkopa kaput, da operte ruke, a ponekad ak i zube.

IGRA
U drugoj i treoj godini naglo se poveava vreme u igri.
-

Dete ve hoda i dostupni su mu mnogi predmeti koje mu roditelji brane. Dete detaljnije upoznaje
predmete: rastavlja ih i sastavlja, premee i prevre, okree i slino.

"Ovakva pokretljivost ima ogroman znaaj za razvitak motorike, za postizanje tanosti pokreta, za
potinjavanje rada ruku i nogu, kontroli oiju"(A.A. Ljubinski).
-

Mnoge igre zahtevaju sada partnera pa poinje kolektivno igranje.

UZRAST: 4. godine

* Ruke, a naroito noge, postaju nezavisnije u svojoj pokretljivosti. Dete snanije zabacuje ruku
iza tela, ili iznad glave, see makazicama.
* U hodu je sigurnije, korak je vri, dui i sliniji koraku odraslog oveka. Tri lake i bre.
* Ono moe da nekoliko puta skoi na vrhovima prstiju i to istovremeno sa oba stopala, ali nije u
stanju da napravi nekoliko uzastopnih skokova na jednoj nozi.
Sposobnost skakanja na jednoj nozi razvija se u drugoj polovini ovog godita.
* Dete sa etiri godine hvata baenu veliku loptu sa rukama savijenim u laktovima, dok
trogodinje dete prihvata loptu sa ispruenim rukama.
* Sposobnost izvravanja finih koordiniranih pokreta vie je razvijena i etvorogodinje dete
pokazuje veu zainteresovanost u njihovom izvravanju.
Ono je sposobno da zakopa odelo, da provue pertlu kroz rupice na cipelama, da pere zube, da se oblai i
svlai uz minimalnu pomo.
* Ono crta krug i kvadrat, ali jo uvek ne moe da nacrta romb. Olovku dri slino odraslom
oveku.
* etvorogodinje dete moe istovremeno da obavlja dve radnje, na primer, da govori i da jede,
dok trogodinje dete radi jedno ili drugo.
* Mada kod trogodinje i etvorogodinje dece postoji vea fizika aktivnost, ona su u stanju da
sede due vremena bavei se nekim manuelnim poslom.

IGRA

* Za 4. godinu moemo s pravom rei da dete igrajui se upoznaje svet.

- Dete u ovom periodu je sposobno da regulie sopstvene pokrete, da ih regulie zavisno od uloge koju
vri u datoj igri i cilja kome tei u njoj.
- Igre dece su raznovrsnije po sadraju u odnosu na prethodni uzrast.
- Karakteristino je da su sadraji ne samo raznoliki, ve poinju i da se ponavljaju. Ta ponavljanja mogu
biti i dua, po nedelju dana, pa i dve.
** Ponavljanja u igri ne treba shvatiti kao siromatvo stvaralatva ili ogranienost mate, ve kao
zainteresovanost dece za odreene igre. Uostalom, igra se ne moe doslovno ponoviti, ona se uvek
dopunjuje na osnovni sadraj, osveava novim elementima, ona je neponovljiva.

UZRAST: 5. godina

* Petogodinje dete je prilino sazrelo u motornom razvoju.

* Ono je okretnije od etvorogodinjeg deteta i bolje od njega vlada celokupnom telesnom aktivnou.
Njegovi pokreti su laki. Ono tedi pokrete za razliku od trogodinjeg deteta koje ih "rasipa". Njegovo
oseanje ravnotee je zrelije, to doprinosi da je pri igri vie samopouzdano, a manje obazrivo.
* Stoji i skae na jednoj nozi, poskakuje, stoji i hoda na vrhovima prstiju, na rastojanju do tri metra.
Njegovi koraci pri hodanju i tranju su dui.
* Pokazuje veu preciznost u igranju sa igrakama, moe da se umije, da opere zube i da se oelja, da
namotava konac na kalem, da zavee vor, da se samo svlai i oblai.
* Ono silazi niz stepenice naizmenino menjajui stopala.
* Dete rukuje olovkom sa veom sigurnou. Sasvim lako crta kvadrat i trougao, a romb nesigurnije. Crta
figuru oveka.
* Petogodinje dete pravi ritmike pokrete uz muziku. Takva motorna sposobnost ukazuje na vei stepen
neuromotornog razvoja.

IGRA

Grupne igre, stvaralake igre mate, podraavanje okoline, igre sa loptom, lutkama,

UZRAST: 6. godina

* estogodinje dete pokazuje zrelost u pokretljivosti i razvoju telesne snage.

* Pokreti glave, trupa i ruku su potpuno sinhronizovani. Ono moe istovremeno da isprui ruku, da se
nagne i da uvije trup, a da pri tom ni jedan od ovih pokreta ne izgleda naglaen.
* Njegove kretnje i oseaj ravnotee su usavreni. Ono moe sa zatvorenim oima da stoji naizmenino
na jednoj nozi. Ono je sposobno da se triput uzastopno sagne, a da pri tom dri sastavljene pete.
* Pri skoku sa uzvienja doekuje se na prste. Pokreti ruke su bri i vri.
* Dete moe da uhvati loptu baenu u visini grudi sa rastojanja od jednog metra i to jednom rukom. Ovaj
pokret je brz i prati pravac lopte.
* Kod estogodinjeg deteta pokreti ake i prstiju su savreniji, tako da ono moe da pie.

Razvoj motornih funkcija zavisi od razvoja nervnog sistema i njegovog progresivnog sazrevanja.
Mozak udvostrui svoju teinu u prvih devet meseci ivota, utrostrui u petoj godini i otada raste
sporije do puberteta - kada dostie svoju maksimalnu veliinu. Naroito se brzo poveavaju mali mozak i
eoni renjevi mozga. U toku ovog brzog rastenja vrlo brzo sazrevaju pojedini delovi mozga, kao i
njegove funkcije.
Dalji razvoj i usavravanje pokreta predkolskog deteta omogueno je progresivnim razvojem funkcija
kore velikog mozga, koja daje podraaj za voljne pokrete, kao i puteva koji prenose te podraaje, zatim
ekstrapiramidalnog sistema, koji slui za izvoenje automatskih pokreta i regulisanje tonusa miia, i
najzad malog mozga, koji upravlja svim sloenim, skupnim pokretima i odravanjem ravnotee.

IGRA

** U ovom periodu potrebno je upoznati se sa tokom razvoja osnovnih oblika kretanja kod deteta
(hodanja, tranja, skakanja, puenja, penjanja, bacanja, hvatanja, gaanja).
- Razvijanje prirodnih oblika kretanja obavlja se postepeno. Postepeno se javljaju sve novi i novi kvaliteti
- brzina, spretnost, sigurnost, preciznost, odmerenost pokreta koji dovode do formiranja navika.
- Prouavanje i upoznavanje sa razvojem kretanja, prua mogunost da se pravilno izaberu sredstva
(telesne vebe i pomona sredstva), jer od toga zavisi i dalji razvitak osnovnih oblika kretanja.

- Deca u estoj godini sklona su da mnogo vie izmiljaju i da sama unose svoje originalnosti u igru.
- Karakteristika je da se kod njih javlja vie organizivanosti i postupnosti, pa i elementarnog planiranja.

Karakteristike razvoja morfolokih i motorikih sposobnosti i igre dece MLAEG KOLSKOG

UZRASTA

kolski uzrast predstavlja najdinaminije razdoblje ljudskog ivota.

Iz detinjstva se prerasta u odraslu osobu, tj. iz bia zavisnog od okoline, izrasta samostalan ovek.
Naime, iz nezrelog stvorenja razvija se punovredan lan ljudskog drutva
Polaskom u kolu dete ulazi u jedan novi svet aktivnosti i obaveza I predstavlja znaajan trenutak u
njegovom ivotu. Ako je dete dobro pripremljeno, ono e sa lakoom prihvatiti kolske obaveze, u
suprotnom , mogu se javiti psiholoke I zdravstvene promene.
Fizika aktivnst u tom uzrastu zauzima vano mesto u procesu vaspitanja i formiranja svestrano
razvijene linosti.
Stoga je neophodno pri izboru programskih sadraja i metodskih postupaka, poznavati karakteristike toga
uzrasta.
Dete treba usmeriti i pohvaliti za uloeni trud, bez obzira na postignuti uspeh kako se ono ne bi
obeshrabrilo i postalo nesigurno u sebe.
*Karakteristino za ceo mlai kolski uzrast je poveanje visine tela, koje je neto usporenije u
odnosu na predkolski uzrast i iznosi oko 5 cm godinje.
- Prirast mase tela iznosi 2 - 2,5 kg godinje.
- Osifikacija skeleta je i dalje u toku. Kosti su meke, slabe i podlone uticaju spoljanjih faktora.
-Vezivna tkiva su elastina.
- Miina masa se postepeno poveava, ali su miii slabi i podloni zamoru, posebno kod statikih
optereenja.
* To je posebno karakteristino za ekstenzore koji uestvuju u odranju normalnog uspravnog stava.
* Krivine kimenog stuba i dalje formiraju svoj oblik.
* Manje miine grupe ( ake, stopala)se razvijaju sporije u odnosu na velike grupe miia. Miii su
vie prilagoeni dinamikom tipu kretanja.
* Srce deteta je neadaptirano za duge i intenzivne napore jer je jo uvek u fazi razvoja. Frekvencija pulsa
u odnosu na odraslu osobu je vea, usled elastinosti krvnih sudova otpor je manji, promet materije i

energije, na 1 kg telesne mase, bri, te je i vreme oporavka krae. Poto je razvoj srane funkcije jo uvek
u toku, aritmije su este.
* Zbog nedovoljne snage respiratornih miia disanje je povrno. Frekvencija disanja je vea nego kod
odraslih osoba i iznosi oko 22 ciklusa u minuti.
* Kardiovaskularni i respiratorni sistem zaostaju u razvoju u odnosu na razvoj ostalih sistema.
Imunobioloke sposobnosti organizma su smanjene.
* Intenzivan je razvoj funkcija CNS.
- Stvaraju se uslovi za bolju koordinaciju, meutim kinestetiki oseaj je jo nedovoljno razvijen
- U sloenijim kretanjima izraena je sinergija i neekonominost pokreta, motorne reakcije su spore i
neprecizne.
- Izraena je ivost i tenja za kretanjem.

** Oko 7. godine dete ima malo iskustva o svetu koji ga okruuje. Ono ga i dalje upoznaje posredstvom
ula, ali su njegova zapaanja nepotpuna.
-esto jo ne odvaja stvarno od nestvarnog.
- Panja mu se jo lako prenosi sa predmeta na predmet, ali ako ga neki predmet zainteresuje, moe da se
zadri due na njegovom prouavanju.
U motorikom smislu dete ima veliku potrebu za kretanjem.
-

Mnogo je bre I spretnije, razvijenija je senzorna sposobnost.

Razvoj psihomotorike je postepen,prvo se razvijaju miine grupe i funkcije koje su blie

kimenoj modini (kontrola zgloba ramena, lakta,ake, pa tek preciznost prstiju aka)

IGRA

*Telesno vebanje i igra u ovom period imaju veliki vaspitni znaaj i veliki uticaj na pravilan psihofiziki
razvoj deteta.
*Igre treba da budu dinaminje, sloenije , uz upotrbu to vie novih rekvizita.
* Mogu se sprovoditi u vidu takmienja: ko e bolje,lepe ili bre, razne hvatalice, tafete, grupne igre,
itd.

Oko 9. godine dete ve ima usavrenu koordinaciju kretanja, bolje pamenje i sposobnost da od
konkretnog naina miljenja pree na apstraktno, pa samo trai sloenije igre i zadatke.

Neophodno je primenjivati vebe za razvoj snage i elastinosti veiih grupa miia (odravanje uspravnog
stava), okretnosti pomou prirodnih oblika kretanja , koordinacije, kao i podsticati razvoj finih pokreta
ake.
Pod uticajem unutranjih faktora razvoja i vaspitanja, oko 9. godine kod deteta ve postoji razvijen
smisao za druga i igru u kolektivu. Ono trai drugove koji mu odgovaraju po odreenim navikama i
osobinama i koji su mu u neemu uzori.
Ulica postaje mesto gde sa drugovima nalazi prostor za igre, vie ga ne privlai samo iz radoznalosti, kao
u predkolsko doba.
Deca postavljaju svoja pravila u igri i njih se pridravaju, a bojkotuju onoga koji ih ne potuje. Zato
fizika aktivnost moe znatno da utie na pravilno formiranje deijeg kolektiva i poboljanje sadraja
igara koje deca upranjavaju u svome slobodnom vremenu.
U ovom periodu jo nema potrebe da se, iz biolokih razloga, u vebanju devojice i deaci odvajaju.
Ipak, postoje neke razlike u interesovanjima koja ih u igri sad privlae, sad razdvajaju.
Posle svoje 9. godine deaci su zainteresovani igrama gde mogu da odmere svoju snagu u neposrednom
dodiru sa jednim ili vie vrnjaka.
U ovom uzrastu nastaju razlike meu pojedincima u broju, vrsti i nainu ispoljavanja kretanja, a oni su
rezultat fizikog rasta i razvoja, genetskog potencijala,bavljenja vebanjem, uslova ivota i drugih
faktora.
Devojice esto naginju igrama uz pesmu i plesove, a i posebno vole da zauzmu ulogu zatitnika prema
mlaima. U vebanju treba jednom i drugom polu ponekad omoguiti da posebno zadovolje svoje
interesovanje, ali najvei deo aktivnosti treba da izvode zajedno.
Jedna od navika koje se stiu u detinjstvu je izlazak u prirodu i ljubav prema prirodi. Ova navika mora za
savremenog oveka postati stalna, jer bez nje uskoro nee moi da odri svoje fiziko i mentalno zdravlje.
U ovom period dete je intelektualno i emocionalno zrelije i samostalnije za usvajanje i sticanje novih
saznanja u odnosu na prethodni uzrast. Panja je jo uvek nestalna i lako se menja predmet interesovanja.
Zato objanjenja novih kretnih navika treba da su kratka i saeta.

Karakteristike razvoja motorikih sposobnosti i igre dece STARIJEG KOLSKOG UZRASTA I

ODRASLIH

Adolescencija je period fizikog i psihosocijalnog sazrevanja koje se protee od doba detinjstva do

relativno opte zrelosti.
Ovaj period razvoja karakteriu nagle promene, a predstavlja prelazni period do konanog sazrevanja.
Granice izmeu ovog perioda (pretpuberteta) i perioda sazrevanja (puberteta) teko je odrediti zbog
velikih individualnih razlika koje zavise od nasleenih osobina i uticaja sredine, sa svim njenim
faktorima, u koje prvenstveno treba ubrojati geografsko-klimatske, ekonomske i vaspitne.

U predadolescentnom period (predpubertetu) , kod devojica od 9-10 , akod deaka od 11-12 godina,
odvija se harmonian razvoj svih organskih sistema. Razovrsni pokreti I kretanja opterazvojnog tipa
pozitivno utiu na motoriki razvoj. Razlike u motorici deaka i devojica su zanemarljivi.

Rana adolescencija je kod devoica do 15, a kod deaka do 17 godine. Period karakteristian za burne
anatomsko-fizioloko-hormonalne promene koje utiu na vrlo intenzivan rast i razvoj organizma.
Period ubrzanog rastenja,perioda polnog sazrevanja, nastaju i prolaze kod svakog drugaije, pa su fizike
sposobnosti dece istog uzrasta vrlo razliite.
Usavrena funkcija CNS omoguava da deaci i devojice usvajaju osnovnu tehniku sloenih telesnih
vebi i pojedinih sportskih grana i da se u nekim, koji ih posebno privlae, vie angauju radi postizanja
boljeg linog rezultata.
Budui da je jo uvek u pitanju organizam u razvoju, kome svako jednostrano optereenje moe da
nanese ozbiljne tete, to je usmeravanje deteta da se angauje u sportu, uvek kombinovano sa daljim
svestranim i sistematskim vebanjem.
Karakteristine osobenosti devojica i deaka ovog uzrasta:
- Devojice oko 12. godine i deaci oko 13. godine naglo porastu. Rastu najpre dugake cevaste
kosti nogu i ruku i periferni delovi skeleta (6-7 cm proseno godinje), a tek u sledeoj godini nastupa
rastenje u irinu i poveanje miine mase, a time i njihove snage (porast teine 3-5 kg godinje).
- Oko 13. godine i kimeni stub zavrava formiranje svojih fiziolokih krivina. Budui da je
okotavanje jo u toku, a postoji i disharmonija u rastenju u visinu i adekvatnom razvijanju snage miia,
nepravilno optereenje fizikim naporima moe da izazove poremeaj u pravilnom dranju tela, koje se
kod deteta oko 10. godine harmonino razvilo i usavrilo. Znai, opet postoji opasnost da se pojave neki
deformiteti tela.
- Novi odnosi meu pojedinim delovima tela (relativno dugake ruke i noge, kratak trup)
izazivaju poremeaj u ranije steenoj koordinaciji kretanja i prividan pad okretnosti deteta. Zbog toga i
deaci i devojice esto izbegavaju telesno vebanje, naroito u prisustvu drugog pola da ne bi bilo iz
izvrgnuto ruglu,podsmehu, grdnji. To moe da ima veoma negativne posledice po adolescente.
U ovom period treba kanalisati energiju i njen utroak na opterazvojne vebe, a u pogledu bavljenja
sportom opredeliti se za konkretan sport jer je to period posebne osetljivosti za pojedine sportske
aktivnosti.
Vebanje uz muziku pomae i devojicama i deacima da uklanjaju nepotrebnu zategnutost miia i lake
pronau odgovarajui ritam odreenog kretanja. Muzika stvara dobro raspoloenje za telesno vebanje.
Svako dete je mogue zainteresovati za neku sportsku aktivnost, ako se ona ne posmatra samo kroz
prizmu visokih rezultata, ve kao razonoda i odmor, ukljuujui i ivo interesovanje deteta za svoje lino
napredovanje u toku bavljenja odabranim sportom.
Ma koliko sopstveni rezultati, uporeivani sa rezultatima drugih, bili skromni, treba ih ceniti u odnosu na
one u poetku i uloeni napor.
Izrazite vebe snage koje se karakteriu "presiranjem" ili "napinjanjem" u ovom uzrastu ne treba
primenjivati.

Ne treba primenjivati vebe koje zahtevaju zaustavljanje disanja da bi se umirio grudni ko i da bi ruke
dobile vrst oslonac u aktivnosti, kao to su, na primer, dizanje tegova, neke vebe na spravama u
statikom poloaju upiranja i slino. ta vie one su kontraindicirane.
Polno sazrevanje se odraava razliito u ponaanju deteta. Ono je kolebljivo i esto protivureno. Dete ili
precenjuje sopstvene mogunosti, ili ih potcenjuje. Emotivna stanja su mu promenljiva. esto se povlai
u sebe ili je suvie otvoreno. Uticaj vaspitaa i roditelja treba to je mogue vie uskladiti.

Kasna adolescencija ( posle 17.godine, kod ena do 21 I mukaraca do 25 godine), promene vezane za
pokret i kretanje su zavrene,a posebno se poboljava koordinacija,jer ona dolazi do izraaja sa zrelou
linosti. U ovom periodu manifestuju se harmonija i maksimalna efikasnost kretanja. Motorika se menja
u zavisnosti od naina ivota i treninga. Individualne razlike u ovom peridu oveka veoma su velike.
Veoma je teko vremenski ograniiti pojavu i trajanje maksimalnih ovekovih motorikih sposobnosti jer
se radi o nus pojava , osobina i drugih uslova potrebnih za ispoljavanje odreenog motorikog
potencijala putem motorikih aktivnosti i obrnuto. Zato se bazine motorike sposobnosti razvijaju i
kulminiraju sa velikim individualnim vremnskim razlikama u dostizanju najviih nivoa motorikih
sposobnosti.
U starijim razredima osnovne kole i u srednjoj, prelazi se na sportske igre koje su znaajne za razvijanje
motorikih sposobnosti.