Cudo Izlecenja

Program oporavka dr Milisava Nikolia
toplo preporuujem svima. Meni je mnogo

pomogao.
Predrag Mijatovi, Real Madrid
Dugo sam igrao povreen, a samo nekoliko dana primene programa oporavka dr
Milisava Nikolia, uinilo je da budem potpuno spreman.
Miralem Sulejmani, Benfika Lisabon
Primenom programa oporavka dr Milisava Nikolia otklonio sam zdravstveni problem i dobio vie energije.
Luka Modri, Real Madrid
Program oporavka dr Milisava Nikolia

mi je mnogo pomogao da reim zdravstvene probleme koje nisam mogao da reim ni na jednom drugom mestu.
Goran Jaki, svetski i evropski
ampion u rvanju
Nae iskustvo sa brojnim sportistima je

da program oporavka dr Milisava Nikolia
daje izuzetne rezultate.
Vlado i Zoran Lemi, menaderi
Naslov originala:
udo izleenja, dr Milisav Nikoli
Izdava:
CNS
Prvo izdanje:
2012.
Tehniko ureenje:
CNS
Dizajn korica:
Vladimir Jajin
tampa:
Topalovi
dr Milisav Nikoli
UDO
IZLEENJA
Prirunik za unapreenje zdravlja

i reavanje zdravstvenih problema
Cirih, 2012
Sadraj
- Uvod ............................................................ 7
Prvi deo: Principi zdravog ivota ............. 11
- Zdrava duhovnost ................................... 13
- Zdrava ishrana .......................................... 19
- Fizika aktivnost ....................................... 33
- Odmor ....................................................... 36
- Sunanje ..................................................... 39
- Konzumiranje vode .................................. 41
- ist vazduh ................................................ 44
- Umerenost ................................................. 46
Drugi deo: Principi prirodnog
izleenja .................................................... 49
- Osnove izleenja ....................................... 51
- Bolesti srca ................................................ 69
- Rak .............................................................. 73
- Dijabetes .................................................... 84
- Oboljenja miia, kostiju i koe ............. 87
- Nervna oboljenja ...................................... 89
- Problemi sa vidom ................................... 91
- Oboljenja bubrega .................................... 95
- Autizam i oboljenja mozga ..................... 98
- Sida ............................................................ 100
- Psihika oboljenja ................................... 102
- Ostala oboljenja ...................................... 105
Dodatak: Priprema zdrave hrane ............ 107

- Uvod ......................................................... 109
- Sokovi ....................................................... 111
- Obroci u ai ............................................ 128
- Slatka jela .................................................. 134
- Slana jela ................................................... 147
- Biljna mleka ............................................. 157
Bibliografija ................................................ 160
O autoru ..................................................... 162
Uvod
U savremenom svetu veliko je udo sresti

zdravog oveka. Skoro svako ima neki
zdravstveni problem, a ono to je zapanjujue jeste da ljudi najvie oboljevaju od
najteih oboljenja, a to su ona duhovne prirode. Rak i dijabetes, bolesti srca i bubrega
nisu najgore stvari koje oveka mogu da
zadese. Najgore je kad ovek poludi, kad
izgubi mir, kad padne u depresiju, kad mu
nije do ivota i kada pone da razmilja o
samoubistvu. Na alost, najprodavaniji lekovi u apotekama su upravo oni za leenje
depresije i drugih oboljenja duhovne prirode.
U isto vreme, bolesti koje su do pre sto godina bile nepoznate, kao to su rak, bolesti
srca i dijabetes, ire se kao epidemija po
celom svetu.
7
udo izleenja
Ali, postoji dobra vest: Sve te bolesti mogu

se pobediti! Savremena medicinska istraivanja potvrdila su drevnu medicinsku izreku koja kae: Ne postoje neizleive bolesti. Postoje samo neizleivi ljudi - oni koji
ne ele da odbace svoje loe navike.
Ako odemo u prirodu videemo da sav
biljni i ivotinjski svet funkcionie u harmoniji i bez bolesti. Zato? Zato to ive
po prirodnim zakonima. Na isti nain, ovek je stvoren da nikada ne bude bolestan.
Ukoliko ovek prihvati da ivi po jednostavnim prirodnim zakonima, koje nazivamo zakonima zdravlja, on nee znati za
bolest i postae deo zdravog i predivnog
prirodnog ambijenta koji mu se nalazi na
dohvat ruke.
Ali, kao da je savremeni ovek zaboravio

na prirodu, na zakone zdravlja i tehnike
prirodnog izleenja koje su ljudi - u ne tako
davnoj prolosti - odlino poznavali i uspeno primenjivali.
U ovoj knjizi izneemo principe zdravog

naina ivota pomou kojih moemo da
Uvod
unapredimo svoje zdravlje do savrenstva

i da nikada ne budemo bolesni. U drugom
delu knjige objasniemo kako se jednostavnim prirodnim tehnikama moe pobediti svaka bolest - ali ba svaka bolest - o
emu svedoi veliki broj izleenih pacijenata. U dodatku knjige nalazi se obilje recepata za pripremanje ukusne i zdrave hrane.
Nadam se da e vam ova knjiga pomoi da

unapredite svoje zdravlje, da reite svoj
zdravstveni problem, ako ga imate, i da na
taj nain ostvarite najvee domete sree i
blagostanja u ivotu - jer samo oni koji su
bogati zdravljem, mogu da budu bogati i
svim drugim stvarima.
Dr Milisav Nikoli
Cirih, vajcarska
10
Prvi deo
PRINCIPI
ZDRAVOG
IVOTA
12
Zdrava duhovnost
Najvaniji princip zdravog ivota je zdrava

duhovnost. ovek koji nema mir moe da
oboli od svake bolesti, bez obzira koliko se
zdravo hranio i pravilno izvravao druge
zdravstvene obaveze. U zemljama Bliskog
Istoka, gde su nastale sve monoteistike religije (judaizam, hrianstvo i islam), ljudi
se pozdravljaju reima: Mir tebi! (hebrejski alom, arapski Selam). Ukoliko
nekom ele da postave najee postavljano pitanje: Kako si? oni pitaju: Kakav
je tvoj mir?
Mir je neto najvanije to moemo da posedujemo. To je najvee blago koje imamo

i koje bi trebali naroito da uvamo. Ako
ne budemo imali bogatstvo mira, neemo
imati ni druga bogatstva - materijalna, prirodna, porodina. ovek koji je izgubio
13
udo izleenja
mir u stanju je da unitava samog sebe i sve

oko sebe.
Sa druge strane, ovek koji ima mir u svom

srcu, u stanju je da ostvari podvige i rezultate kakve ni sam ne moe da zamisli u najboljim snovima. Zato je dostizanje mira
primarni cilj kojem bi ovek trebao da tei
u ivotu.
Da bi dostigao mir, ovek treba da ima

pravilne ciljeve u ivotu. ovekov glavni
cilj u ivotu trebao bi da bude da stvara
iskrene prijatelje, da bude okruen njima, i
da zajedno sa njima uestvuje u stvaranju
novih prijatelja. Kada smo okrueni onima
koji nas vole, na mir nikada nee biti ugroen. U prisustvu dece, koja su dobra i kojima je najvea elja da nas neim obraduju,
mi emo uvek biti smireni, radosni i spokojni.
Bog je stvorio oveka da ivi u prirodi, u

okruenju velike i brojne porodice. Ne tako davno, velika veina svetske populacije
je ivela u prirodnom ambijentu, a u istom
domainstvu je zajedno ivelo nekoliko ge-
14
Zdrava duhovnost
neracija - sreno i zadovoljno. Deda, otac,

sin, unuk i praunuk, sa svojim porodicama,
meusobno su se nadopunjavali i saraivali
u stvaranju onoga to je najvrednije, a to
su ljudi koji su nam prijatelji i koji nas vole.
Nekada su se ljudi takmiili u gostoprimstvu i ljubaznosti, a sve sa ciljem da prue
ljudima ljubav i uine ih da i oni budu takvi
- da kao ljubazni i moralni ljudi budu deo
kruga prijatelja koji brinu jedni o drugima.
Ali, za sreu u ivotu nije neophodno da

imamo mnogo prijatelja. Dovoljno je da
imamo samo jednog, pa da opet imamo za
koga da ivimo i kome da se radujemo.
Najvea nesrea koja oveka moe da zadesi jeste da ostane sam, da nema koga da
voli i za koga da ivi, i da nije voljen. Na
alost, savremeni ovek je izabrao da tri
za materijalnim bogatstvima, a zanemario
je duhovna - zanemario je svoje blinje,
svoje prijatelje, i ostao je sam.
Vano je zapaziti da novcem nije mogue

kupiti najvanije stvari - duhovne stvari. Iskreni prijatelji se ne mogu kupiti. Mir se ne
15
udo izleenja
moe kupiti. Iskreni prijatelji se stvaraju.

Ali, da bi mogao da stvara prijatelje i da
ima mir, ovek mora da radi na sebi, da
stie znanja i vetine o tome kako se ostvaruju pomenuti ciljevi.
I kao to ovek ui iz strune literature i od

vetih ljudi kako da se bavi biznisom i da
zarauje novac, na isti nain se stiu znanja
i vetine o tome kako se dostiu duhovna
bogatstva. Najbolja struna literatura iz oblasti duhovnosti je Biblija ili Sveto Pismo,
u kojoj su date sve potrebne instrukcije
kako bi ovek trebao da ivi - kako da se
hrani, kako da formira porodicu, da se bavi
ekonomijom, da vodi dravu, da bude
zdrav i dr. Takoe, ovek moe da ui od
duhovno mudrijih i iskusnijih ljudi o ovom
vanom aspektu ovekovog ivota.
Naravno da biti materijalno bogat nije neto loe. Ako pogledamo kroz istoriju, videemo da su najduhovniji ljudi bili ujedno i
materijalno veoma bogati (Avram, Jov, David, Solomon, Danilo...). Imati materijalna
bogatstva i ulagati ih u prijatelje i porodicu,
16
Zdrava duhovnost
predstavlja najbolju investiciju. Problem

nastaje kada ovek postaje rob materijalizma, kada ivi zbog novca, a ne zbog nekih
viih, duhovnih ciljeva - ne zbog ljudi oko
sebe koji su potencijalno njegovi najvei
prijatelji.
I ovde su potrebna odreena znanja da ovek ne bi bio izmanipulisan. Mnogi ljudi iz

neznanja pokuavaju da kupe mir i duhovnost dajui velike novane priloge raznim
problematinim ljudima i organizacijama
koji se lano predstavljaju kao Boji predstavnici na Zemlji.
Najvii domet duhovnosti i mira dostie se

kada se ovek osposobi da stvara porodicu,
da pravilno izabere branog druga koji je
zainteresovan za ostvarenje istog cilja, i
kada ovek zna zato ivi - za svoje blinje,
decu, porodicu i otadbinu. Jo je bolje ako
ovek uspe da se organizuje da ivi sa porodicom u prirodnom ambijentu i da vodi
svoj privatan posao u kojem nee mnogo
zavisiti od deavanja na tritu (ekonomske
krize i dr).
17
udo izleenja
Kao to smo napomenuli, da bi ostvario

duhovno bogatstvo ovek treba kvalitetno
duhovno da se hrani - da knjige koje ita,
muziku koju slua, filmove koje gleda i
ljude sa kojima se drui - paljivo bira u
cilju jaanja svoje duhovnosti, duhovnog
zdravlja i sticanja mira.
Jedan od najvanijih prirodnih zakona odnosi se na ovekov um i glasi: Zakon ljudskoga uma je da se pretvara u ono to mu
je pred oima. ovek koji gleda u ono to
je dobro, ita ono to je dobro, razmilja o
onome to je dobro i drui se sa dobrim
ljudima, postae dobar i duhovno jak, tako
da nikakva iskuenja i okolnosti nee moi
da narue njegov mir, a time i zdravlje. Zato je imperativ da svaki ovek naroito brine o svom duhovnom zdravlju jer to je
pr vi korak u ostvarenju svih ciljeva u ivotu.
18
Zdrava ishrana
Pored zdrave duhovne hrane, zdrava telesna hrana je jedan od najvanijih aspekata
ovekovog zdravlja. Veliki broj savremenih
bolesti uzrokovan je nezdravom ishranom.
Problem je vrlo jednostavan - ovek je izabrao da jede pogrenu i zatrovanu hranu, i
posledice su pojava mnogobrojnih bolesti
koje do pre sto godina nisu bile poznate.
Naime, ovek je maina koja radi na gorivo

koje se zove - biljke. Dakle, ovek je po
svojoj anatomiji i fiziologiji biljojed, na slian nain kao to su to i drugi biljojedi
(krava, koza, ovca).
Danas imamo da ljudi na farmama hrane

ivotinje biljojede sa namirnicama ivotinjskog porekla da bi bre rasle. Tako imamo
da se kotanim branom (koje je ivotinjskog porekla) hrane ivotinje biljojedi
na farmama irom sveta. Posledice su teka
19
udo izleenja
oboljenja ivotinja, kao to je bolest ludih

krava i dr.
Na slian nain, kada je ovek poeo da se

preteno hrani namirnicama ivotinjskog
porekla, broj obolelih od najrazliitijih bolesti rapidno je skoio.
Ako pogledamo oblik ovekovih zuba videemo da je on prilagoen za gnjeenje i

mlevenje biljaka, ba kao i kod drugih biljojeda. Takoe, ovekova creva su veoma duga, a eludana kiselina veoma blaga - za
varenje biljaka, ba kao i kod ostalih biljojeda, za razliku od mesojeda koji imaju
kratka creva i jaku eludanu kiselinu. ovekov organizam je dizajniran tako da moe u sluaju nedostatka biljaka da privremeno konzumira namirnice ivotinjskog
porekla - ali samo privremeno i u manjim
koliinama. Ukoliko se konzumiranje namirnica ivotinjskog porekla nastavi u velikim koliinama, posledice e biti upravo
onakve kakve vidimo u razvijenom svetu veliki broj obolelih od najteih bolesti izazvanih trovanjem.
20
Zdrava ishrana
Naravno da i biljna ishrana moe da bude

opasna ako se prerauje i u nju ubacuju
tetne hemijske supstance koje najee
slue za pojaavanje ukusa i konzerviranje.
Zato treba imati na umu da je najbolja hrana za oveka biljna hrana koja je to manje
termiki, ili na neki drugi nain obraena.
to je biljna hrana vie sirova - to je zdravija za oveka.
Vano je istai da su biljke najbogatiji izvor

svih hranljivih sastojaka. Na priloenim tabelama su iznete informacije u kojima se
uporeuju koliine proteina, vitamina i minerala u biljnim i ivotinjskim namirnicama. Vrlo lako moemo zapaziti da su biljne
namirnice u svakom pogledu superiornije
u odnosu na ivotinjske. To ne treba da
udi jer su biljke jedini proizvoai hrane
na planeti Zemlji - jedino biljke mogu da
upijaju minerale iz zemlje, da koriste sunevu svetlost u procesu fotosinteze, i da na
taj nain proizvode hranu. Zato se kae da
su biljke proizvoai hrane, a ljudi i ivotinje su potroai hrane (biljaka).
21
udo izleenja
PROTEINI
Namirnica - Koli~ina u gramima na 100 g
Biljne namirnice
Soja
Suncokret
So~ivo
Leblebije
Badem
Kikiriki
Je~am
P{enica
38
27
24
23
18,3
16,5
14
13
ivotinjske namirnice
Tunjevina
Piletina
Teletina
Prasetina
Jagnjetina
Jaja
Beli sir
Kravlje mleko
VITAMIN A
21
20
20
19
19
13
8,7
3,5
Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g
Biljne namirnice
Lucerka
[argarepa
Spana}
Repa
Mango
Per{un
Kajsija
Dinja
5300
4500
4300
3000
1600
1200
933
866
Tele}a dìgerica
Tunjevina
Bakalar
Maslac
Kravlje mleko
Tele}e meso
6060
970
939
181
10
6
VITAMIN B1
Biljne namirnice
P{eni~ne klice
P{enica
Badem
Soja
So~ivo
Leblebije
Kupine
Gra{ak
22
2
0,7
0,7
0,63
0,5
0,4
0,3
0,28
Gove|a dìgerica
@umance
Tele}e meso
Sveì losos
Jagnje}i kotleti
Kravlje mleko
0,3
0,2
0,15
0,1
0,1
0,04
Zdrava ishrana
VITAMIN B2
Biljne namirnice
Orasi
P{eni~ne klice
Badem
Avokado
Breskve
1
0,8
0,6
0,2
0,05
Tele}e meso
[unka
Jaja
Kravlje mleko
Tunjevina
Piletina
0,3
0,2
0,2
0,2
0,19
0,17
VITAMIN B6
Biljne namirnice
P{eni~ne klice
Orasi
Integralni pirina~
Soja
Avokado
Banane
Paprike
Belo bra{no
4
0,87
0,67
0,6
0,5
0,37
0,27
0,18
Sardine
Svinjsko meso
Tele}e meso
0,97
0,5
0,4
VITAMIN C
Biljne namirnice
[ipak
Kivi
Lucerka
Paprike
Kupus
Pomorandè
Jagode
Limun
600
300
183
131
105
59
58
51
Kravlje mleko
Losos
Meso
Jaja
2
0,9
0
0
23
udo izleenja
VITAMIN E
Biljne namirnice
Badem
Soja
Orasi
Suncokret
P{eni~ne klice
Masline
Maline
Paprike
25,2
13,3
12,3
10
8
6
4,5
3,1
Kirnja (riba)
Maslac
Jaja
Gove|a dìgerica
Ov~iji but
Belo pile}e meso
Kravlje mleko
Svinjsko meso
VITAMIN K
0,9
2,2
0,8
0,7
0,5
0,3
0,1
0,1
Namirnica - Koli~ina u mikrogramima na 100 g
Biljne namirnice
Listovi repe
Kelj
Kupus
Zelena salata
Spana}
Gra{ak
470
360
90
35
25
15
Tele}a dìgerica
Sir
Mleko
86
33
3,5
KALCIJUM
Biljne namirnice
Susam
Soja
Badem
Le{nik
Spana}
Orasi
Kikiriki
Ovas
24
783
260
252
225
126
87
74
70
Ka~kavalj
Beli sir
Kravlje mleko
Jaja
Losos
Piletina
Jagnjetina
Govedina
810
300
120
58
14
12
12
4
GVOE
Zdrava ishrana
Biljne namirnice
Soja
Susam
Pasulj
Pista}i
So~ivo
Suncokret
Leblebije
P{enica
12
10
7,6
7,3
7
7
4,8
4,3
Gove|a dìgerica
Govedina
Jagnjetina
Svinjetina
Jaja
Tunjevina
Piletina
Kravlje mleko
11
3
2
1,5
1,3
1,2
1
0,2
MAGNEZIJUM
Biljne namirnice
Suncokret
Kakao
Badem
Soja
Orasi
Bob
Integralno bra{no
Spana}
420
420
252
242
185
164
109
55
Ov~etina
Kirnja (vrsta ribe)
Osli}
Svinjetina
Jaja
Kravlje mleko
24
24
21,3
15,7
14
14,5
Neko e moda postaviti pitanje: Zato su

onda neke ivotinje mesojedi, a neke svatojedi? U pitanju je teoloko pitanje. Poznato je da su u poetku sve ivotinje bile
biljojedi, ali da je zbog poznatih dogaaja
vezanih za prve ljude dolo do odreenih
25
udo izleenja
genetskih promena kod ljudi i ivotinja,

tako da je privremeno uspostavljen postojei poredak u podeli ivotinja na biljojede, mesojede i svatojede. Ali, to ne utie
na jasnu i nedvosmislenu injenicu da je
ovek biljojed i da bi biljke trebale da budu
glavno gorivo njegovom organizmu.
Jo jedno pitanje koje treba dotai jeste

ono vezano za vitamin B12 koji je neophodan oveku u malim koliinama, ali ga
nema u biljkama (ima ga samo u namirnicama ivotinjskog porekla). Vitamin B12 se
stvara od strane bakterija koje postoje u
ovekovim ustima i crevima, i nije neophodno da se unosi putem ishrane. Istraivanja su pokazala da ljudi u afrikim i
azijskim zemljama, koji se hrane iskljuivo
biljkama, nikada ne oboljevaju od anemije
i drugih bolesti koje nastaju nedostatkom
ovog vitamina.
Prednosti biljne ishrane naroito su izraene kod sportista. Istraivanje koje je izvrio
skandinavski istraiva dr Per-Olaf Astrand pokazalo je koliko su sportisti izdr-
26
Zdrava ishrana
ljiviji ako se hrane biljnom ishranom. On

je prouavao devet visoko istreniranih
sportista i menjao im je ishranu svaka tri
dana. Na kraju svakog perioda od tri dana,
svaki sportista je vozio bicikl velikom brzinom do iscrpljenosti.
Njegove rezultate moemo videti u donjoj

tabeli. Moe se videti da sa ishranom bogatom mesom sportisti postaju iscrpljeni nakon oko jednog asa. Kada su bili na meanoj ishrani sa manje mesa, masti i belanevina, a vie biljne hrane, mogli su da voze
bicikl velikom brzinom skoro dva puta
SPORTISTI, ISHRANA I IZDRLJIVOST
Ishrana
- Ishrana sa mnogo
belanevina i mnogo
masti (bogata mesom)
Maksimalna izdrljivost
(vreme do iscrpljenosti)
- Meana ishrana (manje

mesa, masti i belanevina)
- Biljna ishrana
(bogata ugljenim hidratima)
57 min
1 as 54 min
2 asa 47 min
27
udo izleenja
due. Meutim, na biljnoj ishrani vozili su

skoro tri puta due pre nego to je dolo
do iscrpljenosti.
Ovo veliko poboljanje izdrljivosti je poznata osobina biljojeda. Konji satima mogu
da tre velikom brzinom. Zabeleeno je da
su neki slonovi trali 10 do 12 sati velikom
brzinom.
Sa druge strane mesojedi, kao to su gepardi, tigrovi i druge ivotinje imaju dobru
brzinu na poetku, ali se zamaraju za kratko vreme, esto za manje od pet minuta.
U nastavku emo navesti nekoliko jednostavnih, ali vanih pravila kojih bi trebalo da
se pridravamo u ishrani.
- kada kaemo biljna ishrana pod tim

podrazumevamo voe, povre, itarice i
oraaste plodove. Peurke nisu biljke. U pitanju su saprofitski organizmi koji uglavnom ive na uginulim ostacima.
- Idealno je da ovek ima dva ili tri obroka

dnevno. Najobilniji obrok bi trebao da bude doruak, a najmanje obilan obrok - ve-
28
Zdrava ishrana
era. Mnogi ljudi koji imaju kvalitetan doruak i ruak nemaju potrebu za veerom.
U sluaju da se konzumira veera, bilo bi
poeljno da to bude neko voe, jer se ono
brzo vari, tako da ovek ide na spavanje sa
praznim elucom, to je jedan od uslova
kvalitetnog odmora. Ukoliko ovek ode na
spavanje, a eludac mora da vari obilan veernji obrok, takav odmor nee biti kvalitetan kao onaj u sluaju praznog eluca.
Ovde moemo dodati da je najbolja metoda za skidanje vika kilograma prelazak
na dva biljna obroka dnevno (doruak i
ruak), a izbacivanje veere, kao i upranjavanje fizike aktivnosti (rad u bati, etnja, plivanje, tranje, vebe u prirodi...).
- Voda, ajevi i sokovi se piju pre obroka,

a voda najranije sat vremena posle obroka.
Ovo je potrebno da bi eludac mogao da
vari hranu. Ukoliko se tenost unosi u organizam za vreme obroka i sat vremena
nakon obroka, razblauju se eludani
sokovi i oteava se proces varenja.
29
udo izleenja
- Treba praviti pauzu od najmanje pet sati

izmeu obroka kada je veoma preporuljivo da se nita ne jede. Dakle, nikakvi oblici grickanja izmeu obroka nisu poeljni.
eludac je mii i potreban mu je odmor.
Izmeu obroka se moe samo konzumirati
ista negazirana voda, i to sat vremena nakon zadnjeg obroka. Sokovi i ajevi se ne
preporuuju izmeu obroka, osim u
sluaju bolesti i posta na sokovima.
- U okviru obroka treba izbegavati meanje

voa i povra jer njihovim meanjem moe
doi do nadimanja eluca i nastanka dijareje (proliva). U odreenim situacijama, kada se prave sokovi, dozvoljeno je meanje
kiselog voa (na primer, jabuke) sa povrem, ili meanje zelenog povra sa voem.
- Mleko i mleni proizvodi su drugostepena hrana i mogu se konzumirati u malim

koliinama u nedostatku biljne hrane.
Kravlje mleko je hrana za telad, a kozje
mleko hrana za jarad. ovek je jedini sisar
koji konzumira mleko nakon perioda dojenja. ovekov organizam veoma teko
30
Zdrava ishrana
moe da apsorbuje kalcijum i druge sastojke iz kravljeg mleka, ali zato veoma lako
apsorbuje kalcijum iz biljaka, kao i druge
hranljive sastojke. Istraivanja pokazuju da
najvie obolelih od osteoporoze (stanjivanja kostiju) i dijabetesa ima u zemljama gde
se najvie konzumira kravlje mleko.
- Jaja takoe predstavljaju drugostepenu

hranu i mogu se konzumirati u malim koliinama u nedostatku prvostepene hrane
(biljne). Ona su veoma bogata holesterolom i zasienim masnoama koje zakreuju
ovekove krvne ile.
- Med je hrana za pele i predstavlja prost

eer koji brzo ulazi u krvotok. Ima dobra
antibakterijska svojstva, ali se treba konzumirati u malim koliinama. eeri iz biljaka
su sloeni eeri, koji polako ulaze u krvotok, i mnogo su bolji od prostih eera kao
to su beli eer i med.
Da rezimiramo. Prelaskom na biljnu ishranu ovekovo zdravlje se za veoma kratko

vreme unapreuje, a veliki broj bolesti se
brzo povlai.
31
udo izleenja
U dodatku ove knjige dati su recepti za

pripremanje zdrave i ukusne hrane.
32
Fizika aktivnost
Fizika aktivnost je od izuzetne vanosti ne

samo za ovekovo fiziko zdravlje, ve i za
duhovno. Jedan od najboljih lekova za depresiju je fizika aktivnost. Ljudi koji ive u
prirodnom ambijentu i bave se proizvodnjom hrane, veoma retko oboljevaju od
depresije i drugih duhovnih oboljenja.
ovekov organizam je tako dizajniran da

ukoliko se neki njegovi organi ne koriste,
oni propadaju i odumiru. To je sluaj i sa
naim miiima i kostima. Najbolja fizika
aktivnost za oveka je fiziki rad - rad u
prirodi - kao to su proizvodnja hrane,
cvearstvo, umarstvo i sl. Prilikom fizike
aktivnosti na organizam lui brojne korisne hormone, kao to su serotonin (hor mon zadovoljstva), melatonin (hormon
koji nas podmlauje i regenerie) i dr.
33
udo izleenja
Ukoliko ovek ne ivi u prirodnom ambijentu i ne bavi se fizikim radom, poeljno

je da upranjava fizike vebe, etnju, plivanje ili neki drugi oblik fizike aktivnosti,
po mogustvu na otvorenom prostoru i na
istom vazduhu.
Idealno bi bilo kada bi ovek preko fizike
aktivnosti potroio sedmino 3500 kalorija.
Ali, ve i sa potroenih 450 kalorija sedmino ostvaruje se napredak. Na donjoj
tabeli moe se videti koje fizike aktivnosti
dovode do troenja 150 kalorija.
Oni koji ive u gradovima i rade kancelarijske poslove trebali bi da koriste svaku priAKTIVNOSTI KOJIMA SE TROI
150 KALORIJA
- Odbojka .................................. 45 min.

- ustro hodanje ........................ 30 min.
- Rad u bati .............................. 30 min.
- Plivanje ................................... 20 min.
- Koarka ............................. 15-20 min.
- Tranje (2 km) ......................... 15 min.
34
Fizika aktivnost
liku da etaju - do pijace, prodavnice, do

svog stana, uz stepenice i sl. Ukoliko su u
mogunosti da vozei kuni bicikl obavljaju svoje sedee poslove, to bi trebali da upranjavaju bar pola sata dnevno.
Da ponovimo, svako leenje duhovnih

problema obavezno ukljuuje fiziku aktivnost jer nema duhovnog zdravlja bez
fizikog, a fizika aktivnost je jedan od najvanijih aspekata naeg zdravlja.
35
Odmor
Bez kvalitetnog odmora nije mogue sauvati zdravlje. Postoji nekoliko vrsta odmora
koje bi ovek trebao da upranjava.
Svakodnevni odmor (spavanje). Veoma

je vano da ovek svakoga dana spava 7 do
9 sati. Najbolje vreme za spavanje je od zalaska sunca do izlaska sunca. Zalaskom
sunca ovekov organizam poinje da lui
brojne hormone, od kojih je najpoznatiji
melatonin - koji oveka podmlauje i regenerie. Vrhunac luenja ovog hormona
je u 2 sata ujutru. Preko dana se ovaj hormon lui u veoma malim koliinama. Ukoliko ovek uspe nou da spava, onda je u
stanju da iskoristi blagotvorno dejstvo
ovog hormona. Studije pokazuju da su
osobe koje rade nonu smenu mnogo
sklonije oboljevanju od raka i drugih bolesti uzrokovanih padom imuniteta.
36
Odmor
Idealno bi bilo kada bi ovek iao na spavanje oko 8 ili 9 sati uvee, a najkasnije oko
10:30. Prostorija u kojoj se spava trebala bi
da bude zamraena, ista i provetrena.
Osobe koje su fiziki aktivne, koje ne uzimaju obilan veernji obrok i koje izbegavaju stres, imaju mnogo kvalitetniji san.
Sedmini odmor. ovekov organizam

ima ne samo svoj prirodni dnevni asovnik
(cirkadijalni ritam), ve i svoj sedmini asovnik (cirkaseptanski ritam). I kao to je
oveku potrebno da se preko dana odmara,
tako mu je potrebno i da se preko sedmice
odmara. Studije potvruju da je oveku
potrebno da jednog dana u sedmici odmara od svih svojih poslova.
Pored svakodnevnog spavanja i sedminog

odmora, ovek bi svakoga dana trebao da
odvoji odreeno vreme za fiziku rekreaciju i duhovno razmiljanje. Sama re
re-kreacija znai ponovno stvaranje ili
obnavljanje. Vrlo je poeljno da svakoga
dana odvojimo vreme za etnju, druenje
sa blinjima ili rad u bati.
37
udo izleenja
Takoe, obnavljanje i jaanje naeg duha,

kroz itanje kvalitetne duhovne literature,
naroito Svetog Pisma, sluanje duhovne
muzike, gledanje kvalitetnih video materijala i dr, veoma doprinosi jaanju naeg
sveukupnog zdravlja.
38
Sunanje
Umereno izlaganje suncu je veoma korisno
za ovekovo zdravlje. Studije pokazuju da
osobe koje se nedovoljno izlau sunevoj
svetlosti imaju povean rizik od oboljevanja od raka i drugih bolesti.
Suneva svetlost blagotvorno deluje na ovekovo telo, podstie pokretanje mnogih

korisnih mehanizama u naem telu, a jedan
od najznaajnijih je produkcija vitamina D.
Vano je istai da treba izbegavati izlaganje

jakom suncu jer u tom sluaju moe doi
do tekih oboljenja, kao to je rak koe.
Izlaganje suncu je veoma korisno za jaanje

kostiju i predstavlja obaveznu terapiju za
osobe koje su obolele od stanjivanja kostiju
(osteoporoze).
Takoe, studije pokazuju da osobe koje se

nedovoljno izlau suncu imaju povean
39
udo izleenja
rizik od oboljevanja od depresije i drugih

bolesti duhovne prirode.
40
Konzumiranje vode
ista voda je glavno sredstvo za odravanje

ovekove higijene, ali ujedno jedan od neophodnih inilaca ovekovog normalnog
funkcionisanja. Dve treine ovekovog tela
ini voda, koja se oslobaa iz naeg tela na
razne naine - preko koe, urina i dr. Zato
je potrebno da svakodnevno obnavljamo
vodu u naem organizmu konzumirajui
najmanje dve litre iste negazirane vode, a
tokom toplijih dana i vie.
Adekvatna zamena za vodu ne postoji. ovek moe da konzumira ceene sokove i

ajeve, ali voda je neophodna u svakom
sluaju.
Konzumiranje gaziranih pia, kola napitaka, kafe i ajeva sa teinom (ruski, gruzijski, indijski) veoma je tetno za ovekov
organizam. Gazirana pia su prepuna belog rafinisanog eera i tetnih hemikalija
41
udo izleenja
koji veoma nepovoljno utiu na ovekov

imuni sistem i izazivaju razna teka oboljenja, kao to su rak i bolesti srca. Kafa je
poznati narkotik koji vetaki podie ovekov krvni pritisak i primorava organizam
da pokree mehanizme za njegovo sniavanje. Vremenom ovek moe da postane
zavistan od kafe, a da se organizam navikne da pokree mehanizme za sniavanje
krvnog pritiska. U tom sluaju, ukoliko se
kafa ne konzumira, organizam po automatizmu nastavlja da sniava krvni pritisak i
osoba osea nelagodnost i glavobolju, pa
najee posee za novom dozom droge kafe. U tom sluaju, najbolje je konzumirati
dosta vode, biti fiziki aktivan i izdrati
nekoliko dana dok se organizam ne navikne na zdrave okolnosti - bez kafe.
Kafa takoe tetno deluje na rad srca jer
stvara aritmije, a u isto vreme podstie
pojaano luenje eludane kiseline to
moe dovesti do stvaranja ira na elucu i
crevima, a kasnije i do raka.
42
Konzumiranje vode
Alkohol je jo jedan tetan napitak koji

treba izbegavati. Studije pokazuju da je
alkohol veoma tetan po zdravlje ako se
konzumira u dozama od samo dva pia
sedmino (pod piem se podrazumeva aica estokog pia, aa vina ili flaa piva).
Alkohol moe da se koristi za dezinfekciju
ili da se konzumira u veoma malim koliinama prilikom korienja biljnih preparata
(tinktura) koje se konzumiraju privremeno,
tokom bolesti, i u dozama od nekoliko kapi do nekoliko ajnih kaiica dnevno.
Nedovoljan unos vode takoe dovodi do

poveanja gustine krvi to je poznat problem kod osoba sa sranim oboljenjima i dijabetesom.
U sluaju da nemamo svoj prirodni izvor

iste negazirane vode, moemo konzumirati flairanu izvorsku negaziranu vodu ili
filtriranu vodu sa esme.
43
ist vazduh
Kada govorimo o istom vazduhu tu prevashodno mislimo na kiseonik. Vano je

zapaziti da su molekuli kiseonika, koji su
ivotno vani za oveka, negativno naelektrisani. Ali, to se odnosi na kiseonik koji
se nalazi u istom vazduhu, kao to je onaj
u prirodi.
Vazduh u prostorijama u kojima se pui, u

gradovima prepunim smogom, i na drugim
zagaenim mestima je pozitivno naelektrisan.
Zagaen vazduh negativno utie na ovekovo zdravlje i izaziva brojna oboljenja,

dok negativno naelektrisani vazduh pozitivno deluje kao oblik terapije kod mnogih
oboljenja.
Studije pokazuju da ak i kratkotrajan boravak u prirodi, na istom vazduhu, od nekoliko dana do nekoliko sedmica, veoma
44
ist vazduh
blagotvorno utie na ovekovo zdravlje i

vidljivo utie na oporavak i ozdravljenje od
skoro svih vrsta bolesti.
Idealno bi bilo kada bi ovek svakodnevno

udisao ist vazduh i iveo u prirodnom ambijentu. Za one koji su izabrali da ive u
gradovima, veoma korisno bi bilo da koriste svaku priliku da odu u etnju izvan
grada, da provedu vikend u prirodi i da na
druge naine iskoriste prednosti istog vazduha.
45
Umerenost
Kada govorimo o umerenosti, mislimo na

umerenost u dobrim stvarima. Potrebno je
biti umeren u konzumiranju zdrave hrane,
u vebanju, u odmaranju i dr. ovek moe
trpeti posledice od prejedanja zdravom
hranom, od preterane fizike aktivnosti,
preteranog izlaganja suncu, predugog ostajanja u krevetu i sl.
Sa aspekta ovekovog zdravlja nije opravdano rei: Ja sam umeren u puenju duvana, konzumiranju alkohola, kockanju i
sl. Pomenute aktivnosti su tetne i u najmanjim koliinama i one su u potpunosti
nepoeljne.
Pitanje umerenosti je pitanje karaktera. I
kao to treniranjem vebamo i jaamo miie, tako i upranjavanjem dobrih navika
vebamo i jaamo svoj karakter koji nam
pomae i olakava da u svom ivotu up-
46
Umerenost
ranjavamo samo dobre stvari. Da bismo

razvili svoj karakter i bili umereni u svemu
to je dobro, potrebno je da se upoznamo
sa pravim informacijama koje e nam pomoi da prepoznamo dobro od loeg, i da
upranjavanjem onoga to je dobro, na
adekvatan nain, razvijemo dobre navike i
ostvarimo najvie domete kvalitetnog i
zdravog ivota.
47
48
Drugi deo
PRINCIPI
PRIRODNOG
IZLEENJA
50
Osnove izleenja
Bolest je nepoznata kod osoba koje u svom

ivotu primenjuju zakone zdravlja. Uzrok
svih oboljenja je nepotovanje zakona
zdravlja. Najvanija medicinska izreka kae: Ne postoje neizleive bolesti, postoje
samo neizleivi ljudi - oni koji ne ele da
menjaju svoje loe ivotne navike.
Dakle, svaka bolest moe da se pobedi

ukoliko ovek prihvati da ivi po jednostavnim principima zdravog ivota, koje
smo naveli u prethodnom delu, i ukoliko
primeni odreene jednostavne prirodne
tehnike koje ubrzavaju proces ozdravljenja
i izleenja.
Prvi korak u procesu izleenja je odbacivanje svih loih navika, a naroito prestanak unosa otrova u organizam. Postoje
duhovni i fiziki otrovi kojima se savremeni ovek truje. Pod duhovnim otro51
udo izleenja
vom, pre svega, podrazumeva se stres

kojeg bi trebalo eliminisati ili smanjiti na
najmanju moguu meru. Takoe, potrebno
je izbegavanje kontakta sa svim izvorima
loih informacija koji oveka mogu dovesti
u stanje duhovne bolesti, kao to su filmovi
u kojima se prikazuje nasilje, pornografija,
okultizam i drugi oblici nemorala. Sluanje
muzike sa naglaenim ritmovima (pop, rok,
hevi metal, tehno i dr), koji svoje poreklo
vode od paganskih domorodakih plemena koja su koristili sline muzike ritmove za prizivanje svojih bogova i padanje
u trans, jeste jo jedan vid duhovnog trovanja koji bi trebao da se eliminie. Tekstovi ovakvih pesama naroito pozivaju na
nemoral i destrukciju, i veoma podseaju
na savremene informativne medije koji se
uglavnom bave izvetavanjem o loim i
destruktivnim stvarima, i zato bi ih trebalo
izbegavati.
Uz malo mudrosti i opreza ovek moe da

bude adekvatno obaveten o svim vanim
zbivanjima u svom okruenju i svetu, a da
52
Osnove izleenja
ne bude duhovno povreen vulgarnim i

nemoralnim informacijama koje se plasiraju preko medija.
Takoe, ovek bi trebao da izbegava koncerte i bioskopske dvorane u kojima se izvodi i emituje destruktivan program pod
platom zabave. Naravno da postoje
muziki i filmski programi koji oveka ohrabruju i duhovno nadahnjuju, i oni se toplo preporuuju.
Aktivno praenje razliitih profesionalnih

sportskih takmienja predstavlja jo jedan
potencijalni izvor duhovnog povreivanja
koji bi trebalo izbegavati. Ovakve aktivnosti obino prati kockanje i druenje sa osobama koje prihvataju pogrean sistem
vrednosti to dodatno moe oveka da
povredi i duhovno otruje.
Poseban oblik duhovnog trovanja predstavlja lana religioznost u kojoj ovek upranjava razliite obrede i rituale, sline
onima koje su upranjavali pagani irom
sveta, a naroito domorodaka plemena u
Africi i Junoj Americi, preko kojih ovek
53
udo izleenja
dolazi u stanje transa i tekih duhovnih

oboljenja. Svrha zdrave religije je da upozna oveka sa jednostavnim zakonima koje
je Bog dao u Svetom Pismu, ijom e primenom ovek biti zdraviji, moralniji, produktivniji, biti osposobljen za stvaranje
porodice i vaspitanje dece, i tako dostii
najvie domete srenog i kvalitetnog ivota.
Dakle, u procesu izleenja veoma je vano

da ovek upranjava zdrave duhovne navike i da se kvalitetno duhovno hrani. To se
postie kroz druenje sa decom i dobrim
ljudima, provoenjem vremena u prirodi,
itanjem kvalitetne duhovne literature, kao
i sluanjem duhovne muzike i gledanjem
kvalitetnog filmskog programa.
Studije pokazuju da religiozni ljudi, koji

ive moralno i upranjavaju molitvu, mnogo bre napreduju u izleenju, koriste manje terapeutskih sredstava u izleenju i generalno su mnogo zdraviji.
Odbacivanje fizikih otrova je takoe veoma vaan korak u procesu izleenja. Naj-
54
Osnove izleenja
poznatiji otrovi ovakve vrste jesu nezdrava

ishrana, puenje duvana, konzumiranje alkohola i napitaka sa kofeinom, i konzumiranje zabranjenih droga (marihuane, heroina, kokaina i dr). Ovde treba istai da je
teko povui vrstu granicu izmeu duhovnih i fizikih otrova jer duhovni otrovi izazivaju i fizika oteenja na telu, a na slian
nain fiziki otrovi dovode do duhovnih
oboljenja. Zato bi bilo neophodno prekinuti svaki oblik trovanja organizma u najkraem moguem roku. Studije pokazuju
da se loe navike najbolje odbacuju ako se
odbacuju odmah, naglo, jer se na taj nain
daje poseban podsticaj mozgu da deluje.
Podsetimo da se loe navike formiraju tako

to zbog viestrukog ponavljanja odreene loe aktivnosti dolazi do formiranja
hemijskih veza izmeu modanih elija.
Kada ovek prestane da upranjava loe
aktivnosti, ove hemijske veze se kidaju, a
formiraju se druge hemijske veze u skladu
sa dobrim navikama. Naravno, ukoliko
osoba nije dovoljno duhovno jaka da od55
udo izleenja
mah prestane sa loim navikama, dobro je

da to uini u bilo kom vremenskom periodu, ali to je taj period krai, do izleenja
e bre doi. U sluaju tekih oboljenja,
odbacivanje loih navika mora biti momentalno ili moe doi do smrtnog ishoda.
Dijagnoza savremenog bolesnika jeste da

je njegov organizam veoma zatrovan. Zato
je, nakon prestanka unoenja novih otrova
u organizam, u isto vreme potrebno poeti
sa procesom ienja organizma od otrova.
ienje organizma
U ovom odeljku emo se detaljnije baviti

fizikim ienjem organizma, iako se podrazumeva da njega treba da prati i duhovno
ienje, o kojem smo malopre govorili.
ienje creva. Kada govorimo o ienju creva, prevashodno mislimo na ienje debelog creva. Creva bolesnog oveka
su najee prepuna nezdrave hrane koja
truli i koja se teko izbacuje. Posledice su
zatvor, nadutost i bolovi u stomaku. Otrov
56
Osnove izleenja
u crevima se preko zidova creva iri po

celom organizmu i nanosi veliku tetu organizmu. Zato je ienje creva meu pr vim koracima koje oboleli treba da primeni.
Najbri i najlaki nain ienja creva je

konzumiranjem slane vode. U jedan litar
blago zagrejane iste negazirane vode iscedi se jedan limun i razmuti supena kaika
soli (po mogustvu morske). Ovaj litar slane vode obino se pije ujutru, nakon ustajanja iz kreveta, pre bilo kakvog konzumiranja hrane. Potrebno je da se ova slana
voda popije u nekom razumno kratkom
roku od 15 do 30 minuta.
Ukus slane vode nije najprijatniji, ali je

podnoljiv, a rezultat e biti vidljiv veoma
brzo. Osoba e veoma brzo imati potrebu
da ide u toalet, i to moda nekoliko puta u
kratkom vremenskom periodu, ime e
creva biti oiena u velikoj meri. Ovaj proces ienja creva trebalo bi ponoviti u periodu od pet dana, na isti nain, svakog
jutra nakon ustajanja iz kreveta.
57
udo izleenja
ienje creva slanom vodom ne preporuuje se osobama koje su srani bolesnici,

dijabetiari ili imaju problema sa bubrezima. Kod njih se moe primeniti klistiranje
ili hidrokolon terapija.
Klistiranje je metoda unosa tenosti u debelo crevo preko anusa (analnog otvora) uz
pomo jednostavnog plastinog ili gumenog balona, vree ili posude sa crevom. Za
ispiranje se koristi 1,5 do 2 litra mlake
vode, aja ili neke druge tenosti u koju su
ubaene odreene lekovite biljke.
Posuda sa tenou se najee okai na

vrata, a vrh cevi koja izlazi iz nje lagano se
ubaci u anus osobe koja najee lei na
boku. Vrh creva se namae vazelinom da
bi lake uao u anus. Na kraju creva postoji
slavina kojom se regulie brzina protoka
tenosti u debelo crevo.
Nakon ubaene cele koliine tenosti u debelo crevo, osoba se par minuta okree na
jedan i drugi bok, lagano masirajui stomak, da bi se tenost to bolje razlila po
crevima. Sve vreme mii analnog otvora
58
Osnove izleenja
se dri stegnutim da tenost ne bi izala iz

debelog creva. Nakon toga se odlazi u
toalet i tenost izbacuje iz debelog creva.
Ova metoda se moe primenjivati i vie

puta tokom dana, ako je potrebno.
Hidrokolon terapija je ienje debelog

creva uz pomo posebnog ureaja na struju koji ubacuje veliku koliinu tenosti (najee vode) u debelo crevo i u isto vreme
je izbacuje. Na taj nain se vri temeljno
ispiranje debelog creva, iako je isti efekat
mogue postii i obinim klistiranjem ako
se ono adekvatno primeni.
Postoje i metode ienja creva preko posebnih meavina lekovitog bilja koje se pije
u kapsulama ili razmuene u soku.
Vano je istai da je upala slepog creva samo napredniji oblik zatvora, a problem se
reava prestankom uzimanja hrane i ienjem creva.
ienje jetre. Jetra je jedan od glavnih filtera organizma i najee je veoma zatrovana kod bolesnih osoba. Zato je i59
udo izleenja
enje jetre obavezan deo programa leenja

kod skoro svake bolesti. Studije su pokazale da osobe koje su godinama patile od
odreenih zdravstvenih tegoba (kao to su
glavobolja, depresija i dr), su nakon samo
jednog tretmana ienja jetre osetile veliko
poboljanje, a nekada i potpuni nestanak
tegoba.
Najpoznatija tehnika ienja jetre je ona

koju je primenjivao uveni doktor Maks
Geron. U pitanju je tehnika klistiranja
kafom, kada se preko zidova debelog creva
vri ienje jetre. Metoda se sastoji u sledeem:
U posudu se stavi litar vode da prokljua,

a onda se u vodu stavi oko 45 grama kafe
(po mogustvu organski uzgajane) ili tri
ajne kaiice, i ostavi se da kljua na laganoj vatri 15 minuta. Onda se 250 ml dobijene kafe pomea sa 750 ml vode da bi se
dobio jedan litar tenosti za klistiranje (voda koja se mea sa kafom je na sobnoj temperaturi tako da e dobijena meavina biti
mlaka).
60
Osnove izleenja
Zatim osoba legne na desni bok (na stranu

gde je jetra) i preko opreme za klistiranje
ubaci tenost u debelo crevo. U tom poloaju (leanjem na desnoj strani) osoba
provodi 12 do 15 minuta, povremeno masirajui stomak.
U sluaju da se prilikom klistiranja oseti bol
u stomaku, potrebno je malo saviti noge u
kolenu i kuku, i jae masirati stomak da bi
se izdralo svih 12 do 15 minuta, kako bi
se ostvario efekat ienja jetre.
Nakon ovog vremena, osoba odlazi u toalet i izbacuje ceo sadraj iz creva.
Klistiranje kafom se moe vriti vie puta

dnevno, a najbolje je ujutru i u ranim popodnevnim satima. Oboleli od raka mogu
da vre ienje jetre na ovaj nain i pet puta dnevno.
Za ienje jetre mogu se koristiti i odreeni sokovi i biljne formule. ienje

jetre sokovima obino traje 40 dana kada
se svakoga dana, ujutru, nakon ustajanja,
na prazan stomak popije meavina od:
61
udo izleenja
- 250 ml isceenog soka od pomorandi i

jednog limuna ili 250 ml soka od jabuka
- 250 ml negazirane vode
- 1 - 4 enja belog luka
- 1 - 4 supene kaike maslinovog ulja
- 1 cm umbira
Svi sastojci se izmeaju u blenderu i zatim

popiju. Prvog dana se uzima jedan eanj
belog luka i jedna supena kaika maslinovog ulja, pa se doza poveava za jedan
eanj i jednu kaiku svakog narednog dana
do etiri enja i kaike.
U procesu izleenja beli luk ima posebno

mesto jer predstavlja najjai prirodni antibiotik. Preporuuje se uzimanje 3 do 8
velikih enjeva belog luka svakog dana.
Sok za ienje jetre se moe piti u kombinaciji sa sokom za ienje bubrega, tako
to se pije sedam dana, a onda se sedam
dana piju sokovi za bubrege, i tako naizmenino nekoliko sedmica.
ienje bubrega se moe raditi u periodu od nekoliko sedmica, ili naizmenino
62
Osnove izleenja
sa sokovima za ienje jetre. Sok za ienje bubrega i beike se sastoji od:

- 1 - 2 isceena limuna
- 0,5 - 1 litar vode
- 1/4 kaiice ljute aleve paprike
- med, javorov sirup (po elji)
Sok se pije ujutru na prazan stomak.
Hidroterapija je jo jedan moan metod

prirodnog leenja. Preporuuje se primena
to toplije vode (da se osoba ne opee) i
hladne vode po jedan minut naizmenino,
nekoliko puta, na oboleli deo tela. Na taj
nain se poboljava protok krvi u tretirani
deo tela i samim tim ubrzava dotok hranljivih materija, elija imunog sistema i drugih subjekata koji podstiu proces izleenja.
Blaga masaa obolelog dela takoe doprinosi poboljanju cirkulacije i moe se primenjivati zajedno sa hidroterapijom.
Tretman toplom kadom je naroito vaan

za aktiviranje rada imunog sistema. U kadu
se sipa to toplija voda i razmuti jedna aka
63
udo izleenja
najljue aleve paprike koja je dostupna.

Osoba namae vazelinom genitalije i bradavice, i provede 15-30 minuta u toploj
kadi pijui litar to toplijeg aja. Sve vreme
mu saradnik hladnom oblogom blago masira elo. Na kraju se osoba istuira prohladnom vodom i legne da odmori 45-60
minuta. Tretman toplom kadom moe se
primenjivati svakog dana, ili svakog drugog, zavisno od stanja pacijenta.
Obavezan deo svakog procesa ienja organizma i izleenja je post na sokovima.

Pod tim se podrazumeva konzumiranje samo sokova, vode i biljnih ajeva, bez upotrebe vrste hrane. Postoji pravilo koje glasi:
Kad god se oseamo loe ili bolesno, treba da preemo na sokove.
Isceeni sokovi su vrsta infuzije koja skoro da ne prolazi proces varenja i na taj nain tedi energiju organizmu koju bi inae
potroio na proces varenja, a na ovaj nain
je upotrebljava za rad imunog sistema i
drugih procesa samoizleenja. Tokom posta na sokovima konzumira se oko 3,5 ili
64
Osnove izleenja
vie litara tenosti dnevno, od ega vie od

polovine ine ceeni sokovi.
Post na sokovima moe trajati jedan dan,

nekoliko dana ili mesec dana. Ako je mogue, poeljno je da odrasli budu na postu
na sokovima bar pet dana, a da posle toga
preu na konzumiranje vrste sirove biljne
hrane u okviru koje mogu da budu ukljueni i sokovi, kao obrok, ili kao predjelo
nekih 15 minuta pre glavnog obroka (sok
se ne pije najmanje sat vremena nakon
konzumiranja vrstog obroka da se ne bi
poremetio proces varenja).
Za post na sokovima ne vai pravilo od

najmanje pet sati pauze izmeu obroka,
ve se sokovi mogu piti kad god osoba
poeli, obino na svakih sat ili sat i po vremena, i u koliini koju eli, iako su uobiajene doze 2,5 dl.
Sokovi se mogu razblaiti sa vodom ili se

mogu piti nerazblaeni odmah nakon ceenja. Piju se polako, gutljaj po gutljaj, tako
to se svaki gutljaj prethodno kratko pro65
udo izleenja
mulja u ustima i pomea sa pljuvakom, a

zatim proguta.
Najbolje je da se sokovi piju odmah nakon

to se iscede, a ne da stoje dugo nakon ceenja, jer se brzo kvare.
Sokovi mogu da budu na bazi voa ili povra. Ponekad se u sok od povra moe
dodati neko kiselo voe (kao jabuka), ili se
u sok od voa moe dodati zeleno bilje
(kao blitva, spana, kopriva i dr).
Najpoznatiji i najee korieni sokovi su:
- sok od argarepe
- sok od argarepe sa jednom kiselom jabukom
- sok od 70% argarepe i 30% cvekle
- sok od 50% argarepe, 30% cvekle i 20%
jabuke
- sok od 70% argarepe, 20% cvekle i 10%
listova zelenog povra
- sok od jabuke
- sok od 40% jabuke, 40% groa i 20%
bilo kog plavog ili crvenog voa (malina,
kupina, borovnica, ljiva, vinja, trenja...)
66
Osnove izleenja
Postoje i druge vrste ukusnih i dobrih sokova, a neki od recepata se mogu pogledati
u dodatku knjige.
Post na sokovima mogu da primenjuju i

zdravi ljudi, a praksa je pokazala da osobe
koje su na ovakvoj vrsti posta ne oseaju
glad, niti potrebu za vrstom hranom.
U sokove se moe ubaciti kaiica samlevenog lanenog semena ili drvenog (aktivnog) uglja, koji dodatno potpomau ienje creva.
Upotreba posta na sokovima se pokazala
naroito delotvornom kod leenja obolelih
od raka, bubrenih bolesti i dijabetesa.
Nakon posta na sokovima, potrebno je

prei na konzumiranje sirove biljne hrane.
Tokom posta na sokovima i konzumiranja
sirove biljne hrane potrebno je uzimati i
odreene biljne tinkture, specijalno pripremljene za odreenu vrstu bolesti, koje
ubrzavaju proces ozdravljenja i izleenja.
Dejstvo tinktura nee imati veliki efekat
ako se ne primeni kompletan program le67
udo izleenja
enja. O mogunostima nabavke najboljih

tinktura moe se dobiti vie informacija na
kraju knjige. (Tinkture su koncentrisani
biljni ekstrakti koji imaju mnogo jae dejstvo nego ajevi.)
Tinkturama se moe dodati sok od trave

mladog jema i mlade penice, koji imaju
veliku hranljivu vrednost i snano terapeutsko dejstvo.
U najkraem, obrazac tretiranja skoro svakog oboljenja mogao bi da se prikae u etiri koraka: 1. sokovi, 2. ienje organizma,
3. sirova biljna hrana, 4. biljne tinkture.
Podrazumeva se da ceo program izleenja
prati prihvatanje principa zdravog ivota
koji su opisani u prvom delu knjige.
U nastavku emo neto vie rei o pojedinim vrstama bolesti i nekim specifinostima u procesu njihovog izleenja.
68
Bolesti srca
Od bolesti srca umire najvie ljudi u savremenom svetu. Polovina svih smrtnih sluajeva u zapadnim zemljama uzrokovano
je bolestima srca i krvnih sudova. Glavni
uzroci ovih oboljenja jesu konzumiranje
namirnica ivotinjskog porekla, duvana i
alkohola.
Podsetimo da holesterol koji zakreava

krvne ile ne postoji u biljkama, ve samo
u namirnicama ivotinjskog porekla. ovekov organizam proizvodi dovoljno holesterola koliko mu je potrebno, a svaki
dodatni unos moe da predstavlja veliki
problem. Kada se tome doda nikotin iz duvana, koji taloi holesterol na zidove krvnih sudova, dobijamo stanje gde krvne ile
postaju sve ue i ue. U sluaju da doe do
potpunog zakreenja krvne ile koja hrani
srce, prestaje dotok krvi, a samim tim i
69
udo izleenja
hrane za elije srca. Ukoliko ovo stanje potraje dva do tri minuta, dolazi do odumiranja sranih elija i onoga to zovemo
infarkt ili srani udar. Krajnja posledica
esto bude smrt.
Ukoliko su zakreene krvne ile koje hrane

elije mozga, moe doi do odumiranja
modanih elija i onoga to zovemo log
ili modani udar.
Studije pokazuju da prelaskom na 100%

biljnu ishranu i odbacivanjem svih vrsta
otrova, dolazi do brzog i potpunog regenerisanja krvnih ila i njihovog oienja.
Na slici na sledeoj strani moe se videti
snimak krvne ile kod koje je dolo do proienja nakon prelaska na biljnu ishranu.
Naroito dobre potencijale za ienje krvnih ila imaju integralne itarice koje poseduju lecitin - supstancu koja na prirodan
nain isti krvne ile.
Veoma korisno u leenju sranih problema

jeste uzimanje ljute aleve paprike, 3 - 6 kaiica dnevno, razmuene u vodi, aju ili
70
Bolesti srca
soku. Oboleli od srca trebali bi uvek da

imaju kod sebe ljutu alevu papriku.
Takoe, obloge od ricinusovog ulja, koje se

stavljaju na predeo srca, pokazale su se kao
vrlo korisne kod sranih oboljenja. Sa ko-
Krvna ila pre (A) i nakon prelaska na biljnu ishranu (B).

71
udo izleenja
rienjem ricinusovog ulja treba biti oprezan jer se fleke na aravima i garderobi
veoma teko skidaju, dok se sa tela lako skidaju upotrebom sode bikarbone.
Jo jedan odlian prirodni preparat za jaanje srca jeste tinktura na bazi gloga koja
predstavlja pravi regenerator srca. Glog se
moe konzumirati i sirov, u bobicama. Post
na sokovima je naroito koristan u savladavanju sranih problema, dok tretman
vodom (hidroterapiju) treba oprezno koristiti.
Treba rei da osoba moe imati zakreenje

krvnih sudova i do 80%, a da to i ne osea.
Zato se bolest srca i krvnih sudova naziva
tihi ubica - ona nastupa iznenada i esto
je smrtonosna. Iz tog razloga je veoma
vano da obratimo panju na to kako ivimo i kako brinemo o svom zdravlju.
Dobra vest je da nam nisu potrebne nikakve skupe operacije, baloniranje, ugraivanje stentova i dr. Problemi sa srcem i
krvnim sudovima mogu da se ree veoma
brzo i na prirodan nain.
72
Rak
U naem organizmu se odvijaju razliiti

procesi kojih nismo svesni. Nekada se deava da neke nae elije mutiraju u elije
raka (detalji ovog procesa jo uvek nisu do
kraja razjanjeni, iako je jasno da su oni
naroito izraeni kod osoba koje se ne pridravaju zdravstvenih principa).
Zdrav organizam poseduje imuni sistem

koji prepoznaje strano telo - u ovom sluaju elije raka - i unitava ih. Meutim,
ukoliko ovek svojim nezdravim ivotom
oslabi svoj imuni sistem, onda on nee biti
u stanju da prepozna elije raka i one e
nastaviti da se umnoavaju - od jedne e
nastati dve, od dve - etiri, od etiri - osam,
i tako redom, dok se ne stvori kancerogeno
tkivo koje je nekada mogue prstom napipati. Pod odreenim okolnostima neka od
elija raka se otkai od postojeeg kance73
udo izleenja
rogenog tkiva i putem krvotoka bude preneta do nekog drugog dela ovekovog tela
gde se zakai za neki organ i tamo nastavi
da se umnoava. Na taj nain nastaje ono
to zovemo metastaza.
Jedini nain da se pobedi rak jeste jaanjem

imunog sistema. Oboleli od raka moe da
se podvrgne zraenju, ali njime nee biti
otklonjen uzrok bolesti, ve e samo biti
unitene neke elije raka (kao i brojne okolne zdrave elije). elije raka e se ubrzo
ponovo umnoiti i problem e buknuti u
veem obimu.
Operacijom se takoe mogu ukloniti neke

elije raka, ali najee e zajedno sa njima
biti uklonjen i neki vaan ovekov organ,
a uzrok problema nee biti reen.
Hemoterapija je takoe problematian oblik tretiranja problema raka jer se radi o

pokuaju unitavanja elija raka putem otrova koji se ubrizgava u venu obolelog.
Posledica je naglo slabljenje ve posrnulog
imunog sistema i brzo propadanje obolelog.
74
Rak
Kao to smo rekli, jedini nain da se pobedi rak jeste jaanjem imunog sistema i
primenjivanjem svih principa zdravog ivota i ienja organizma. Pored posta na
sokovima, klistiranja kafom, konzumiranja
sirove biljne hrane, naroito su delotvorne
biljne tinkture za jaanje imuniteta i sokovi
od trave mladog jema i penice.
Najpoznatija biljka za jaanje imuniteta je

ehinacea, koja se moe kombinovati sa belim lukom i ljutom paprikom. Postoje i
druge biljne formule za jaanje imuniteta,
kao to je tonik od belog i crnog luka,
umbira, rena i ljute paprike, koje su dostupne na tritu, a koje se mogu i kod kue
lako napraviti.
Nekada osoba obolela od raka ima velike

bolove, kao to je sluaj sa rakom jetre,
kada ovaj organ veoma otekne. U tom sluaju mogu se koristiti hladne obloge, kao
to je plastina kesa sa ledom, ime se postie da bol utrne i da oboleli lake podnese
prelazni period dok imuni sistem ne ojaa,
i kancerogeno tkivo pone da se povlai.
75
udo izleenja
Brojni sluajevi izleenih ljudi od raka potvrdili su snagu prirodnih tehnika leenja i
njihovu delotvornost. U nastavku emo
neto vie rei o specifinostima u tretiranju pojedinih tipova raka.
Rak dojke
U pitanju je oblik raka koji je najuestaliji

kod ena. Pored navedenih tehnika za jaanje imuniteta i ienje organizma preporuljivo je na obolelu dojku stavljati obloge
od aloje, gaveza i bresta. Takoe, mogu se
stavljati obloge od sitno iseckanog belog
luka.
Rak grlia materice
Ovo je drugi najuestaliji oblik raka kod

ena. Studije pokazuju da ene iji su muevi obrezani skoro nikada ne oboljevaju
od ove vrste raka.
Veoma esto ene odlaze na operaciju navodnog raka grlia materice jer im je on
76
Rak
pogreno dijagnostikovan. Naime, nakon

uraenog PAP testa, eni se esto saoptava loa vest da ima rak grlia materice, iako
ga ona nema. Naime, PAP test ima 5 kategorija. Kategorija 1 znai da je ena zdrava.
Kategorija 2 ukazuje na mogue posedovanje upale, dok kategorija 3 ukazuje na
jai oblik upale, koji ne mora da znai da je
u pitanju rak. Veoma esto se testovi sa
kategorijom 2 i 3 tumae kao prisutnost
elija raka, to je potpuno netano. Kategorije 4 i 5 definitivno znae prisutnost
elija raka. Zato je veoma vano da ena
bude dobro informisana o znaenju rezultata PAP testa.
U procesu leenja ove vrste raka naroito

su delotvorni umeci od belog luka koji se
mogu koristiti na nekoliko naina. Jedan
nain je da se prve noi u vaginu ubaci veliki eanj belog luka veliine palca, a da se
ujutru izvadi. Sledee veeri se novi eanj
zgnjei, i tako ceo i zgnjeen ubaci u vaginu, i ujutru ponovo izvadi. Tree veeri
se novi eanj samo zasee na krike, da os77
udo izleenja
tane ceo u komadu, i ubaci u vaginu, a ujutru se izbaci. Na ovaj nain se postepeno
pojaava dejstvo belog luka. Gnjeenjem i
seenjem belog luka oslobaa se supstanca
pod imenom alicin, koja ima snano dejstvo u tretiranju pomenutog problema.
Tretman primenjen tree veeri se primenjuje u periodu od dve sedmice. Nakon
toga moe da se napravi pauza, pa da se
nastavi sa tretmanom.
Drugi nain primene belog luka je intenzivniji i sastoji se od ubacivanja belog luka
ujutru, a ispiranja uvee, pa ponovnim
stavljanjem uvee i ispiranjem ujutru. Za
ispiranje se koristi tenost koja se dobija
miksovanjem u blenderu sledeih sastojaka: 850 ml vode, 60 ml jabukovog sireta,
jednog isceenog limuna i jednog velikog
enja belog luka. Tretman se primenjuje u
periodu od dve sedmice, a moe i due.
Podrazumeva se obavezna primena kompletnog programa leenja koji je naveden
u prethodnom delu.
78
Rak
Kada govorimo o problemima vezano za

enske reproduktivne organe korisno je
napomenuti da kod 80% ena koje imaju
bolove tokom menstrualnog ciklusa, ti bolovi nestaju nakon pranjenja creva to
predstavlja jo jedan pokazatelj vanosti
ienja organizma u leenju.
Preporuuju se takoe odreene biljne formule za regulisanje delovanja enskih hormona koji umnogome pomau u reavanju
postojeih tegoba kod ena. Pomenute formule (tinkture i tonici) dostupne su na tritu, a neke od njih se preporuuju na
kraju knjige.
Rak prostate
Kod ove vrste raka naroito je potrebno

poboljati cirkulaciju u tom delu tela. U tu
svrhu koriste se tople obloge od ricinusovog ulja koje se stavljaju na predeo izmeu
analnog otvora i testisa. Ove obloge se
stavljaju u periodu od 10 minuta, a zatim
se umesto njih stavljaju hladne obloge sa
79
udo izleenja
ledom u periodu od 5 do 10 minuta. Mogu

se naizmenino stavljati ove obloge - prvog
dana, a zatim obloge od vinobojke - drugog dana, i tako naizmenino vie dana.
Sledei metod za poboljanje cirkulacije je

korienje toplih i hladnih klistira koji se
kratko zadravaju u debelom crevu, oko
par minuta. Topli klistir je temperature oko
39 stepeni Celzijusa, a hladni na temperaturi malo nioj od sobne.
Kod raka prostate veoma je delotvorno korienje umetaka od belog luka koji se
ubacuju u rektum (poslednji deo debelog
creva). Jedan vei eanj belog luka se
oljuti i ubaci u rektum, i ostavi da stoji 12
sati. Postupak se ponavlja svakog dana nekoliko sedmica.
Rak jetre
Pored ve pomenutih tehnika za ienje

jetre, koristi se pomenuta formula u kojoj
se koncentracija belog luka i maslinovog
ulja povea tri puta, ali postepeno. Takoe,
80
Rak
primenjuju se obloge od ricinusovog ulja

na oboleli deo tela, 2 do 3 puta dnevno,
kao i naizmenini topli i hladni tuevi na
pomenuti deo tela. Veoma je korisno primenjivati masau na oboleli deo tela da bi
se poboljala cirkulacija.
Program ienja jetre obuhvata i ienje

ui, to je preduslov za kvalitetno ienje
jetre. Ceo program leenja prati i ienje
creva, kao i druge tehnike navedene u osnovama izleenja.
Rak plua
U tretiranju ove bolesti od velike koristi su

aj i tinktura od lobelije, kao i obloge od
ricinusovog ulja. Vrlo delotvorno je i korienje osveivaa vazduha sa nekim od
esencijalnih ulja - eukaliptusa, pitome nane
ili ajnog drveta.
Nekada lobelija moe da izazove povraanje, prilikom kojeg se izbacuju otrovi iz

plua, to ne treba da uplai obolelu osobu.
81
udo izleenja
Takoe, veoma je delotvorno korienje

obloga od gline, pomeane sa vinobojkom,
crvenom detelinom i belim lukom, kao i
tinkturom od srenjaka.
Podrazumeva se da pacijent treba da prihvati i druge metode izleenja, koje smo

spomenuli, a naroito konzumiranje dosta
sokova.
Rak mozga
Pored pomenutih metoda izleenja, kod

raka mozga je korisno koristiti obloge od
gline koje su veoma delotvorne za izvlaenje otrova. Korisne su i obloge od lobelije
i divljeg ruzmarina, koje se nanose na glavu
i ui.
U ovom tretmanu mogu se koristiti tinkture za smirenje nerava, to je najee vrlo

potrebno.
82
Rak
Leukemija
U tretmanu raka krvi (leukemije) najvaniji

su sokovi koji predstavljaju pravu transfuziju. Studije pokazuju da prelaskom na
zdrav nain ivota i primenom prirodnih
metoda leenja dolazi do obnovljenja kotane sri koja predstavlja fabriku krvnih elija. Zato je u programu izleenja od leukemije potrebno podstai funkcije kotane sri i izvriti proiavanje krvi.
Za proiavanje krvi naroito je delotvorno korienje tinktura ili ajeva od crvene

deteline, lobelije i aparala, koje se mogu
nabaviti na tritu.
Podrazumeva se da je za leenje bilo koje

vrste raka potrebna primena kompletnog
programa ienja organizma i jaanja imuniteta korienjem sokova, tinktura i dr.
83
Dijabetes
Glavni uzroci pojave dijabetesa (eerne

bolesti) jesu stres i konzumiranje masne
hrane. Pod masnom hranom se podrazumevaju namirnice ivotinjskog porekla, a
studije pokazuju da najvie obolelih od ove
bolesti ima u zemljama gde se najvie konzumiraju mleni proizvodi (Amerika, vedska).
Brojni primeri izleenih pacijenata pokazuju da je mogue izleiti ne samo dijabetes

tipa 2, ve i dijabetes tipa 1 (dijabetes zavisan od insulina). Dva glavna koraka u leenju ove bolesti su prelazak na 100%
sirovu biljnu hranu i ceene sokove, i velika
fizika aktivnost. Za poetak je potrebno
provesti najmanje 5 do 7 dana samo na sokovima od povra, a nakon toga prei na
sirovu biljnu hranu.
84
Dijabetes
Rezultati su vidljivi veoma brzo, posle samo par dana. Dovoenjem nivoa eera u
krvi u normalne okvire dolazi do momentalnog povlaenja svih drugih prateih problema koje izaziva dijabetes, kao to su
problemi sa vidom, bubrezima, krvnim sudovima i dr. Pacijenti koji su na insulinu
mogu da prate svoje nivoe eera u krvi i
sa njegovim padom da polako smanjuju
doze insulina, a uz uporan i disciplinovan
rad da ga potpuno izbace iz upotrebe.
Najbolja biljka za dijabetiare je beli luk koji sniava koliinu eera u krvi i podstie
produkciju insulina. Takoe, ljuta paprika
je veoma korisna u leenju dijabetesa jer
poboljava cirkulaciju. Bobice kleke su takoe vrlo delotvorne jer podstiu rad pankreasa.
Kod osoba kod kojih je dijabetes napredovao, a nije leen, dolazi do pojave gangrene na prstima, najee nogu. U tom
sluaju primenjuju se hidroterapijski tretmani tako to se noge potope u to topliju
vodu, u kojoj su razmueni umbir i ljuta
85
udo izleenja
aleva paprika. Nakon nekoliko minuta,

noge se stavljaju u drugu posudu sa hladnom vodom, a ceo postupak se ponavlja
vie puta.
86
Oboljenja miia,
kostiju i koe
Najbolji lek za opekotine jesu hladne obloge. Takoe, veoma delotvorna je mast od
gaveza, ulje od peninih klica i med. Post
na sokovima dodatno podstie izleenje i
regeneraciju koe.
Za izleenje tkiva miia i kostiju veoma su

korisne obloge od arnike, kantariona i nevena. Naroito je blagotvorno delovanje
arnike kod modrica i preloma.
U praksi se veoma korisnom pokazala BF-C formula (bone-flesh-cartilage - kost,

tkivo-hrskavica) koju je primenjivao dr
Don Kristofer. Glavni sastojci ove formule su hrastova kora i koren gaveza, i ona
se moe nabaviti na tritu.
Kod nekih povreda kostiju, kime, kolena,

lakta i dr, potreban je poseban tretman relaksacije i nametanja povreenih organa,
a naa iskustva sa pacijentima su zaista ve87
udo izleenja
oma ohrabrujua jer smo uspeli kod najveeg broja obolelih da potpuno regeneriemo tkivo i izbegnemo operaciju. Za
vie informacija o rezultatima na ovom
polju mogu se pogledati svedoanstva oporavljenih osoba na naem veb sajtu.
Treba napomenuti da je glavni uzrok oboljenja kime i bolova u leima kod savremenog oveka uzrokovan loim ivotnim
navikama koje ukljuuju slabu fiziku aktivnost, previe sedenja i leanja, konzumiranje narkotika i nezdravu ishranu.
88
Nervna oboljenja
Postoje veoma dobre biljne formule za stimulaciju i regeneraciju nerava. Prva formula se zasniva na semenu ovsa, semenu
celera i kapici, a druga na lobeliji, kapici i
divljem ruzmarinu.
Unos vitamina B je naroito vaan u leenju nervnih oboljenja. U tabeli na stranama 22 i 23 dat je prikaz najboljih izvora
ovog vitamina, a nekada se moe koristiti i
inaktivisani kvasac prilagoen ljudskoj
upotrebi.
ienje creva i fizika aktivnost su provereno dobre metode za reavanje ove vrste
problema. Takoe hidroterapija, kao to je
leanje u kadi napunjenoj toplom vodom,
blagotvorno deluje na nervni sistem.
Masaa je takoe veoma korisna u tretiranju nervnih oboljenja, kao i upotreba

ajeva i tinktura, kao to su aj od divljeg
89
udo izleenja
ruzmarina i posebne biljne formule, kao

to je B&B tinktura koju je uspeno koristio dr Don Kristofer.
90
Problemi sa vidom
Do oteenja vida najee dolazi zbog

preteranog naprezanja oiju. Drugi uzrok
je nezdrav nain ivota ime se truje ceo
organizam, ukljuujui i organ vida.
Problem sa dioptrijom se brzo i uspeno

moe reiti primenom zdravih navika, odmaranjem oiju i primenom jednostavnih
vebi za poboljanje vida. Pod odmaranjem oiju se podrazumeva dlanovanje i
noenje rupiastih naoara.
Dlanovanje je jednostavna tehnika koja se

sastoji od postavljanja dlanova na zatvorene oi u periodu od nekoliko minuta.
Ova tehnika se moe primenjivati vie puta
tokom dana. Osobe koje imaju problem sa
glaukomom trebaju biti oprezne sa primenom dlanovanja jer se njime poveava pritisak na oni mii.
91
udo izleenja
Noenje rupiastih naoara je jo jedna

tehnika odmaranja oiju, kada je vei deo
oka pokriven, a pogled se fokusira na tano
utvreno polje posmatranja. Rupiaste naoare se ne mogu koristiti za preciznija
posmatranja, kao to je itanje ili vonja automobila, ali su vrlo korisne prilikom etnje, odmaranja i sl. Svako ko samo jednom
pogleda kroz rupiaste naoare videe koliko se vid izotrava njihovim korienjem.
Vano je istai da upotreba klasinih naoara ne poboljava vid. Klasine naoare

sa dioptrijom su samo pomagalo koje
omoguava oveku da trenutno bolje vidi,
ali ne ine nita na unapreenju vida.
Vebe za oi pomau da doe do smanjenja dioptrije i do potpunog izleenja. One

se sastoje od masae oiju i lica, sunanja
lica zatvorenim oima, dlanovanja i raznih
tehnika pomeranja oiju, od kojih emo
navesti neke:
- podsticanje perifernog vida se postie tako to se komad tamnog papira, veliine 5

x 10 cm, zalepi na gornjem delu nosa tako
92
Problemi sa vidom
da delimino pokriva oba oka. Onda se ruke podignu sa strane, i pomeraju, a jednim
pa drugim okom se vri posmatranje pomeranja blie ruke i njenih prstiju.
- vebe itanja tako to se isti kratak tekst

ispie na papiru velikim, srednjim i malim
slovima, a onda se polako ita tekst po
tekst, itanjem najpre teksta sa krupnim
slovima, i tako ukrug vie puta. Onda se list
papira sa tekstom moe okrenuti naopako
pa postupak itanja ponoviti, s tim da treba
dopustiti oima da polako prepoznaju
izokrenuta slova na papiru.
- naizmenino posmatranje predmeta na

velikoj daljini u prirodi, predmeta na srednjem rastojanju od nas (u odnosu na udaljeni predmet) i posmatranje vrha ispruenog dlana koji smo postavili na oko pola
metra ispred naih oiju. Posmatranje svake take se vri naizmenino po 10 do 15
sekundi vie puta (i do sto puta u jednoj
vebi).
93
udo izleenja
Vebe se mogu ponavljati vie puta tokom

dana, a to se ee budu ponavljale, ispravljanje vida e biti bre.
Odlina tehnika za uklanjanje katarakte i

unapreenje vida je korienje vodenog
rastvora ljute paprike koja se stavlja u oko
nekoliko puta dnevno. Ovom metodom
oko se podstie da suzi i da na taj nain
izbacuje estice koje su dovele do zaprljanja oka.
94
Oboljenja bubrega
Najbolja tehnika za leenje bubrega je konzumiranje velike koliine negazirane vode

svakoga dana. Dobro je u litar vode ubaciti
sok od jednog limuna, malo ljute aleve paprike i javorovog sirupa (ili meda) radi ukusa.
Takoe, za ienje bubrega mogu se koristiti ajevi i tinkture na bazi bobica kleke,
listova medveeg groa i kukuruzne svile,
kao i aj za detoksifikaciju, koji su dostupni
na tritu, a koje preporuujemo na kraju
knjige.
Problemi sa kamenom u bubregu nastaju

zbog konzumiranja namirnica ivotinjskog
porekla, gaziranih pia i drugih rafinisanih
proizvoda. Kamen u bubregu se moe rastvoriti korienjem raznih formula, od kojih je najpoznatija formula koja se sastoji
od: 30 mg korena hortenzije, 30 mg crvene
95
udo izleenja
konopljue, 15 mg korena belog sleza i litar

isceenog soka od jabuke. Biljke se sitno
iseckaju, ubace u sok od jabuke i ostave da
odstoje preko noi. Ujutru se smesa prokuva 15 minuta, a nakon hlaenja iscedi i
pije tokom dana u dozama od 60 ml na
svakih sat vremena.
Istog dana kada se stavlja meavina biljaka

u sok da odstoji, stavlja se da odstoji ista
takva koliina soka i biljaka, koja se sutra
ujutru ne kuva, nego se stavlja u friider i
preko dana vie puta muka. Prvog dana
se pije prokuvani sok sa pomenutim biljkama, a drugog i treeg dana se pije po
pola litre neprokuvanog soka koji je stajao
u friideru - po 30 ml na svakih sat vremena.
Tih dana pije se i voda (bar pola litre dnevno), kao i ceeni sokovi po izboru. Postupak se moe ponoviti vie puta dok se
kamenje u bubregu potpuno ne rastvori.
Bilo bi poeljno tokom tretmana biti na
postu na sokovima, a podrazumeva se da
96
Oboljenja bubrega
treba izbegavati gazirana pia i sve namirnice ivotinjskog porekla.
Kod upale bubrenih kanala veoma je korisno svakoga dana konzumirati 5 do 6

veih enjeva belog luka.
97
Autizam i oboljenja
mozga
Do oteenja ili unitenja modanih elija

moe doi na mnogo naina. Osobe kod
kojih su zakreene krvne ile, koje dopremaju hranu preko krvi u mozak, esto doivljavaju log - odnosno odumiranje odreenih modanih elija i gubitak odreenih
funkcija organizma.
Autizam kod dece se pojavio sredinom 20.

veka i predstavlja jo jednu vrstu oteenja
modanih elija koje uzrokuju poremeaj
u govoru, mentalnu retardaciju i dr. Ovde
je vrlo zanimljivo zapaziti da deca koja se
ne vakciniu ne oboljevaju od autizma, kao
to je sluaj sa Amiima (populacija od oko
350.000 ljudi u Americi koji ive u prirodi
i bave se organskom proizvodnjom hrane).
Studije pokazuju da mozak ima potencijal

da regenerie svoje elije i to je jo vanije
- da stvara nove elije i tako obnovi svoje
98
Autizam i oboljenja mozga
izgubljene funkcije. U procesu izleenja

takvih zdravstvenih problema potrebno je
strpljenje i upornost.
Postoje brojni primeri odraslih ljudi i dece

koji su bili paralizovani, autistini, i imali
druge poremeaje uzrokovane gubitkom
odreenih modanih funkcija, kod kojih su
se funkcije potpuno povratile. Rad majke
sa obolelim detetom je ovde vrlo vaan.
Postoje primeri gde su majke upornim masiranjem tela paralizovanog deteta, pevanjem pesmica, pokazivanjem ljubavi prema
detetu, uz primenu ostalih metoda unapreenja zdravlja, uspele da podstaknu regeneraciju modanih elija i povrate izgubljene funkcije kod svoje dece. Iste tehnike se mogu primeniti i kod odraslih, i
rezultati su zaista impresivni, bez obzira da
li su u pitanju posledice loga ili nekog drugog problema.
99
Sida
Iako veina smatra da je sida neizleiva bolest studije pokazuju da organizam ima potencijal da izbaci iz sebe HIV virus koji
izaziva sidu, ili u sluaju razvoja bolesti da
je pobedi. Problem se reava prelaskom na
program zdravog ivota i jaanja imunog
sistema.
Kod obolelih od side naroito je vano

konzumiranje tinktura za jaanje imuniteta,
kao to je tinktura od ehinacee, koja se
moe piti u dozama i do 350 kapi dnevno,
kao i konzumiranje aja od korena ehinacee. U isto vreme piju se velike koliine
ceenih sokova, naroito od argarepe, korena i listova cvekle.
Upotreba hidroterapije je takoe veoma

vana u programu izleenja od side (tretman toplom kadom je obavezan), kao i
100
Sida
upotreba ljute paprike, jer su oboje veoma

vani za poboljanje cirkulacije.
Rad sa pacijentima je pokazao da se za samo par dana veoma poboljava krvna slika, ali je sa tretmanom potrebno nastaviti,
jer je za potpuno izleenje nekada potrebno vie meseci.
U reavanju ovog zdravstvenog problema,

kao i prethodno navedenih, primenjuje se
kompletan program ienja organizma.
101
Psihika oboljenja
Postoje oboljenja koja se ne mogu tretirati

samo fizikim ienjem organizma, konzumiranjem tinktura i primenom drugih
poznatih metoda prirodnog leenja. U sluaju oboljenja kao to su izofrenija, epilepsija, depresija, panini napadi i dr, potrebna su odreena znanja i tehnike koje se
ne mogu proitati u savremenim medicinskim udbenicima.
Ve smo govorili o znaaju duhovnosti za

ovekovo zdravlje, i naveli smo Sveto Pismo ili Bibliju kao najbolji izvor informacija
ove vrste. I upravo u tretiranju ovakvih vrsta oboljenja bez Svetog Pisma ne moemo
ostvariti vidljive rezultate.
Naime, teologija ili nauka o Bogu, govori

o posebnim stanjima u koja ljudi dolaze
kada kre zakone zdravlja i moralne principe. Veoma esto ljudi bivaju opsednuti, a
102
Psihika oboljenja
da toga nisu svesni. Bog nas u Svetom Pismu obavetava da On moe da deluje na
na duh svojim Svetim Duhom, ali da takoe na duh moe da bude opsednut ili
povreen od strane duhovnih bia koja ovek nije u stanju da vidi. U pitanju su bia
koja Sveto Pismo naziva demonima. Pod
odreenim uslovima osoba moe da bude
opsednuta demonima ili demonizovana.
Ono to je sigurno jeste da osoba koja potuje fizike i duhovne zakone zdravlja, i ivi
moralno, ne moe da dospe u ovakva stanja. Problemi ovakve vrste deavaju se kod
osoba koje upranjavaju kocku, alkohol,
duvan, droge, ulaze u predbrane i vanbrane polne odnose, sluaju destruktivnu
muziku i gledaju filmove sa slinim sadrajem, a sigurno najopasnija aktivnost ovakve
vrste je odlaenje kod vraara, magova, astrologa, lanih iscelitelja i drugih slinih
osoba koji predstavljaju kanale preko kojih
demoni opsedaju ljude.
Poseban oblik manipulacije ljudima predstavljaju navodne tehnike izleenja i relak103
udo izleenja
sacije koje su povezane sa hinduistikim religijama, a koje predstavljaju suptilno prizivanje demona, koje veoma esto nesvesno
rade njihovi promoteri. U takve tehnike
spadaju: joga, meditacija, akupunktura,
akupresura, homeopatija, iridologija, refleksologija i dr. U pitanju su tehnike kojima ljudi bivaju opsednuti, kratkotrajno
osete olakanje, a zatim dou u mnogo tea stanja nego na poetku tretmana.
U procesu izleenja od ovakvih vrsta oboljenja od izuzetne vanosti je upoznavanje

sa osnovnim principima teologije i upranjavanje molitve koja predstavlja jednostavan razgovor sa Bogom, a koji se odvija u
mislima ili tihim izgovaranjem molitve u
tiini svoje sobe, u kojem se ovek zahvaljuje Bogu za sva dobra koja mu je dao, i
upuuje rei molbe da mu pomogne da bolje razume problem sa kojim se suoava i
da ga na najbolji nain rei. Praksa je pokazala da se ovakve vrste oboljenja bez
Bojeg delovanja ne mogu reiti.
104
Ostala oboljenja
U ovoj knjizi naveli smo neke od najeih

zdravstvenih problema sa kojima se ljudi
susreu. Postoje brojna druga oboljenja koja nismo spomenuli, kao to su Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, multipla
skleroza, paraplegija, kvadriplegija, artritis,
lupus, emfizem, demencija itd.
Za sva ova oboljenja vai isti princip - sva

su izleiva, ako je osoba disciplinovana i
uporna u primeni zdravih ivotnih navika
i principa unapreenja zdravlja i ienja
organizma. U tretmanu svih ovih bolesti
potvren je poznati medicinski princip da
ne postoje neizleive bolesti.
Za vie informacija o tretiranju ovih i drugih oboljenja moe se pogledati literatura

na naem sajtu ili nas moete kontaktirati
putem naeg veb sajta.
105
106
Dodatak
PRIPREMA
ZDRAVE
HRANE
108
Uvod
U narednim poglavljima izneemo neke od

recepata za pripremanje ceenih sokova,
obroka u ai, slanih i slatkih jela, biljnih
mleka i sladoleda. U literaturi se mogu
pronai brojni drugi recepti koji ukljuuju
i guste i zelene sokove. Ponueni recepti se
mogu pripremiti, ali takoe mogu biti ideja
za neke nove recepte koje svako moe da
kreira prema svojoj elji.
Gusti sokovi se jo zovu ejkovi i predstavljaju meavinu kompletno izmiksanih biljaka u blenderu. Zeleni sokovi su ceeni ili
gusti sokovi u koje se ubacuje sok ili celi
listovi zelenog bilja, kao to su spana,
blitva, kopriva i dr. Obroci u ai sadre u
sebi oraaste plodove i semenke koji se
melju i meaju sa ceenim, gustim i zelenim sokovima.
109
udo izleenja
Slatka jela su ona koja su zasnovana na

vou, a slana na povru. Biljna mleka su
meavina oraastih plodova i vode, sa dodatkom voa.
Svi navedeni recepti su napravljeni iskljuivo od sirovih biljaka bez ter mike obrade.
Uivajte!
110
Sokovi
SOKOVI OD POVRA
Sok antioksidant
Sastojci:
- 3 celera
- pola crnog luka
- eanj belog luka
- 1 stabljika brokolija
- 1 jabuka
Sok od cvekle
Sastojci:
- 2 cvekle
- 2 argarepe
- 2 jabuke
Priprema:
U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u
au.
111
udo izleenja
Sok od cvekle 2
Sastojci:
- 3 cvekle
- 1 cm korena umbira
- 1 paprika
- 2 jabuke
- 1 eanj belog luka
- 2 celera
Priprema:
au.
Sok od brokolija i argarepe
Sastojci:
- 1 stabljika brokolija
- 2 argarepe
- 1 jabuka
Priprema:
au.
112
Sok od kupusa
Sokovi
Sastojci:
- 1/8 kupusa
- 4 lista spanaa
- 2 granice ruzmarina
- 2 argarepe
- 1 jabuka
Priprema:
au.
Sok od argarepe
Sastojci:
- 3 argarepe
- 6 listova spanaa
- 1 eanj belog luka
- pola limuna
- prstohvat aleve paprike
Priprema:
au.
113
udo izleenja
Sok od argarepe i jabuke

Sastojci:
- 4 argarepe
- 2 celera
- 1 jabuka
- 4 stabljike peruna
Priprema:
au.
Sok od karfiola
Sastojci:
- 1/2 karfiola
- 1/8 kupusa
- 2 argarepe
- 2 celera
- 1/4 crnog luka
- 1 jabuka
Priprema:
au.
114
Antibiotik sok
Sokovi
Sastojci:
- 2 argarepe
- 1 eanj belog luka
- 1 aka majine duice
- 1 paprika
- 1/2 krastavca
- 1 jabuka
Priprema:
au.
Sok od brokolija i umbira
Sastojci:
- 2 stabljike brokolija
- 1 eanj belog luka
- 1/8 kupusa
Priprema:
au.
115
udo izleenja
Sok snage
Sastojci:
- 4 stabljike celera
- 3 granice peruna
- 1 argarepa
- 1 eanj belog luka
- 1 olja kelja
Priprema:
au.
Zeleni sok
Sastojci:
- stabljika brokolija
- pola krastavca
- pola paprike
- 2 granice peruna
Priprema:
au.
116
Sok za imunitet
Sokovi
Sastojci:
- 2 argarepe
- 1 eanj belog luka
- 1 jabuka
- pola limuna
Priprema:
au.
SOKOVI OD VOA
Sok od jabuke i kruke
Sastojci:
- 2 jabuke
- 2 kruke
- 1/2 olje crnog ili belog groa
- 1/2 ajne kaiice cimeta
Priprema: U sokovniku iscediti svo voe.

Sipati u veliku au. Dodati cimet.
117
udo izleenja
Jesenji osveiva
Sastojci:
- 3 kruke
- 2 breskve
- 1 jabuka
- 1/2 limuna, oljutenog
Priprema:
au.
Najbolje bobice
Sastojci:
- 1 olja borovnica
- 1 olja trenji ili vinji
- 1/2 olje groa
- 1/4 dinje
Priprema:
au.
118
Sokovi
Beta sok
Sastojci:
- 3 argarepe
- 2 kajsije
- 1/4 dinje
Priprema:
au.
Beta-karo
Sastojci:
- 3 argarepe
- 3 kajsije
- 3 breskve
Priprema:
au.
119
udo izleenja
Crni ananas
Sastojci:
- 1 olja kupina
- 2 krike ananasa
- 1/2 olje borovnica
- 1/2 olje malina
- 3 granice peruna
Priprema:
au.
Sok od borovnice
Sastojci:
- 1 olja borovnica
- 1 olja treanja ili vianja
- 1/2 olje crnog groa
- 1/2 olje malina
Priprema:
au.
120
Sokovi
C sok
Sastojci:
- 1 grejpfrut
- 2 pomorande
- 3 kivija
- 6 granica peruna
Priprema:
au.
Sjaj trenje
Sastojci:
- 1 olja treanja ili vianja
- 1 grejpfrut
- 1 jabuka
- 1 aka cvetova kamilice (po potrebi)
Priprema:
au.
121
udo izleenja
Otvoreni sok
Sastojci:
- 2 olje jagoda
- 2 argarepe
- 1 pomoranda
Priprema:
au.
Sok od grejpfruta
Sastojci:
- 1 pomoranda
- 2 grejpfruta
- 1 limun, oljuten
Priprema:
au.
122
Sokovi
Snaga pomorande
Sastojci:
- 1 pomoranda
- 3 argarepe
- 1 jabuka
Priprema:
au.
Sok od kruke i ananasa
Sastojci:
- 2 kruke
- 1/4 ananasa
- 1 olja groa
- 1 limun, oljuten
Priprema:
au.
123
udo izleenja
Sok od ananasa i citrusa

Sastojci:
- pola ananasa
- 2 pomorande
- 1 limun
Priprema:
au.
Sok od malina
Sastojci:
- 1 olja malina
- 1 jabuka
- 2 pomorande
Priprema:
au.
124
Sokovi
Limunada od jagoda i pomorande
Sastojci:
- 1 olja jagoda
- 1 limun
- 2 pomorande
- 1 olja vode
Priprema:
au.
Letnji nektar
Sastojci:
- 3 nektarine
- 2 kajsije
- 1 olja borovnica
- 2 breskve
- 2 ljive
Priprema:
au.
125
udo izleenja
Letnji sok
Sastojci:
- 4 kajsije
- 1 olja groa
- 4 breskve
- krika lubenice od 5 cm
Priprema:
au.
Suneva energija
Sastojci:
- 1 olja jagoda
- 1 olja crnog groa
- 1 pomoranda
Priprema:
au.
126
Sokovi
Sok od lubenice i jagoda
Sastojci:
- krika lubenice od 5 cm
- 1 olja jagoda
- 1/2 olje malina
Priprema:
au.
127
Obroci u ai
Obrok za jake kosti
Potrebno:
- 1 banana
- 2 kruke
- 1 breskva
- 4 supene kaike mlevenog susama
- 4 urme
- 500 ml vode
Priprema:
Sve sastojke izblendati 1 min.
Detoks obrok
Potrebno:
- 1 banana
- 1 mango
- aka iseckanog ananasa
- 4 supene kaike mlevenog lana
128
- 4 suve kajsije
- 500 ml vode
Obroci u ai
Priprema:
D obrok
Potrebno:
- 1 banana
- 2 kivija
- 1 pomoranda
- sok od jednog limuna
- 50 g badema
- 4 urme
- 500 ml vode
Priprema:
Digestivno osveenje
Potrebno:
- 1 banana
- aka iseckane lubenice
- 1 kruka
129
udo izleenja
- 50 g indijskog oraha
- 1 supena kaika suvih brusnica
- 1 cm umbira
- 500 ml vode
Priprema:
Osveenje u ai
Potrebno:
- 1 banana
- aka iseckane dinje
- aka sveih smokvi
- 50 g brazilskog oraha
- 4 suve ljive
- prstohvat svee nane
- 500 ml vode
Priprema:
130
Rajski obrok u ai
Obroci u ai
Potrebno:
- 2 jabuke
- 1 pomoranda
- 250 ml soka od groa
- 4 supene kaike namoenog ovsa
- 250 ml aja od svee nane
- 4 supene kaike javorovog sirupa
Priprema:
Zeleni obrok
Potrebno:
- 1 banana
- 1 avokado
- 1 jabuka
- 4 supene kaike namoenog jema
- 4 urme
- 500 ml vode
Priprema:
131
udo izleenja
Imuno obrok
Potrebno:
- 1 pomoranda
- 2 kivija
- aka iseckane dinje
- 50 g oraha
- 4 suve smokve
- 500 ml aja od ehinacee
Priprema:
Karotinski obrok
Potrebno:
- 2 jabuke
- 2 argarepe
- 1 ljuta paprika
- 4 supene kaike oljutene namoene
heljde
- 4 urme
- 500 ml vode
Priprema:
132
Beta obrok
Obroci u ai
Potrebno:
- 2 paradajza
- 1 avokado
- aka spanaa
- 50 g lenika
- 250 ml soka od argarepe
- 250 ml vode
- 1/2 ajne kaiice soli
Priprema:
133
Slatka jela
Spartanski obrok
Potrebno:
- 100 g jagoda
- 100 g borovnica
- 1 banana
- 4 supene kaike mlevenog indijskog
oraha
- 4 urme
Priprema:
Sve sastojke spojiti u tanjiru i dobro izmeati.
Havajski obrok
Potrebno:
- 2 kruke
- 1 breskva
- 1 banana
134
Slatka jela
- 6 supenih kaika mlevenog susama

- 4 suve smokve
Priprema:
Edenski obrok
Potrebno:
- 1 pomoranda
- 1 jabuka
- 1 mango
- 4 supene kaike mlevenog lana
- 2 supene kaike suncokreta
- 4 urme
- 250 ml soka od groa
Priprema:
Jabuku izrendati, pomorandu i mango isei na kockice. Izblendati lan, suncokret i
ur me sa sokom od groa i preliti preko
voa.
135
udo izleenja
Sunani obrok
Potrebno:
- 1/2 ananasa
- 1 kivi
- 1 banana
- 4 supene kaike jema
- 2 supene kaike badema
- 4 suve kajsije
Priprema:
Jeam namoiti preko noi u vodu. Ujutru
isprati tri puta i procediti. Dodati ananas
iseckan na kockice i ostale sastojke spojiti i
promeati.
Voni ruak
Sastojci:
- 150 g semena suncokreta
- 100 g suvog groa
- kora jedne pomorande
- 100 g urmi
- 4 kaike mlevenog badema
Priprema:
Suvo voe namoiti preko noi u vodu,
136
Slatka jela
ocediti vodu, i pomeati sa suncokretom u

maini za mlevenje mesa. Dodati narendanu koru od pomorande. Zatim uz dodavanje vode zamesiti gusto testo. Praviti
loptice i spljotiti ih u male lepinjice. Uvaljati ih u mleveni badem i staviti na toplom
mestu ili na sunce da se prosue i postanu
hrskave. Po njima poreati svee voe.
Predlog:
Za svee voe uzeti jagode ili maline, a preko njih nakapati sokom od ceenog limuna.
Obrok od urmi i prosa
Sastojci:
- 200 g prosa, potopljenog u vodi preko
noi
- 200 g urmi
- 400 g sveeg voa, po elji
- 1/3 kaiice cimeta
- med po elji
- za ukras maline ili jagode
137
udo izleenja
Priprema:
Ocediti proso, urme samleti u maini za
mlevenje mesa, dodati proso sa cimetom i
sve ostale sastojke. Promeati, ukrasiti jagodama.
Ruak od dinje i rogaa
Sastojci:
- 1/2 dinje
- 100 g semena suncokreta
- 50 g kokosovog brana ili svee
rendanog kokosa
- 100 g smokava
- 5 kaika rogaa u prahu
- 2 kruke
Priprema:
Voe oprati, izvaditi kotice, izrezati na
krike, pomeati sa suncokretom i smokvama, a zatim samleti u maini za mlevenje
mesa. Dodati kokos i roga, umesiti i napraviti veknu. Ostaviti da malo odstoji, a zatim veknu isei i komade ukrasiti izrezanim pomorandama.
138
Slatka jela
Predlog:
Umesto pomorandi mogu se staviti ljive
punjene orasima, ili kupine, ili sok od isceenog limuna.
Edenski ruak od voa i oraha
Sastojci:
- 3 zrele banane
- 1 papaja ili 1/2 dinje
- 200 g jagoda
- sok od 1 limuna
- 3 kaike grubo iseckanih oraha
- prstohvat mukatnog oraha
Priprema:
Zgnjeiti banane i jagode, dodati limun i
pomeati sa narendanom dinjom. Dodati
badem i mukatni orah, i dobro promeati.
Staviti u posude i ostaviti da se ohladi.
139
udo izleenja
Obrok od ljiva i oraha
Sastojci:
- 20 zrelih ljiva
- 20 komada oraha
- 1/2 kaiice cimeta
- 500 g kupina
- 200 g suvih smokava
- sok od 1 limuna
- 1 dl vode
Priprema:
ljive oprati, izvaditi kotice. Orahe pomeati sa cimetom i staviti orah u svaku ljivu.
Staviti ljive u veu teglu ili posudu. Smokve samleti u maini za mlevenje mesa, a
zatim im dodati zgnjeene kupine. Dodati
sok od limuna i 1 dl vode. Sve to istresti
preko ljiva i ostaviti da se ohladi.
140
Slatka jela
Sutlija sa bananama
Sastojci:
- 100 g pirina, potopljenog u vodi preko
noi
- 3 banane
- sok od 1/2 limuna
- 1 kaika meda
- prstohvat cimeta
- jagode za dekoraciju
Priprema:
Namoen pirina samleti i dodati zgnjeene banane i ostale sastojke. Ukrasiti jagodama.
Punjene breskve u sosu od jagoda
Sastojci:
- 7-8 breskvi
- 100 g suvog groa
- 1/3 kaiice mukatnog oraha
141
udo izleenja
Sos:
- 200 g jagoda
- 1/2 kaiice nane
- 3 kivija
- 1 kaika meda
Priprema:
Izvaditi kotice iz breskvi, samleti suvo
groe i orahe, i dodati mukatni orah, i sa
nekoliko kaika vode sve promeati. Sa tim
puniti breskve i poslagati ih u lep sud.
Sos: Zgnjeiti jagode i kivi, pomeati sa nanom, dodati med i posuti po breskvama.
Mak sa bananom i dinjom
Sastojci:
- 100 g mlevenog maka
- 50 g suvog groa
- 1 kaika meda
- sok od 1/2 limuna
- 500 g dinje
- 1 banana
- prstohvat nane
142
Slatka jela
Priprema:
U mleveni mak dodati suvo groe, med,
zgnjeenu bananu, limunov sok i promeati. Dinju izrezati na kockice i pomeati sa
makom.
Voni obrok
Sastojci:
- 2 kivija
- 200 g groa
- 1 aa klica od penice
- sok od 1/2 limuna
- 100 g suvih ljiva
- 1 kruka
- 1 kaika meda
- prstohvat cimeta
Priprema:
ljive sitno izrezati, dodati cimet, kivi i izrezanu kruku. Pomeati sa ljivom, nakapati limunovim sokom, dodati klice i
groe. Po elji zasladiti medom.
143
udo izleenja
Klice od penice sa makom

Sastojci:
- 150 g isklijale penice
- 2 kruke
- 1 pomoranda
- 1 jabuka
- 2 ae mlevenog maka
- 2 kaike meda
- 1/3 kaiice cimeta
- 1 zgnjeena banana
- sok od 1 limuna
Priprema:
Kruku, pomorandu i jabuku sitno isei i
pomeati sa klicama, a zatim nakapati sokom od limuna. Mak pomeati sa ostalim
sastojcima u krem smesu, zasladiti sa medom i pomeati sa klicama.
144
Slatka jela
Musli od jema
Sastojci:
- 150 g jema, namoenog preko noi
- 150 g kupina
- 2 kruke
- prstohvat cimeta
- 1 kaika meda
- 3 kaike grubo seckanih oraha
Priprema:
Samleti jeam u maini za mlevenje mesa,
pomeati sa ostalim sastojcima i preko svega nakapati limunovim sokom.
Slatki obrok od heljde
Sastojci:
- 150 g heljde
- 20 g oraha
- 200 g breskve
- 1-2 kaike rogaa
Priprema:
Heljdu i orahe fino samleti, breskvu iseckati i ispasirati sa heljdom, dodati roga.
145
udo izleenja
Slatki obrok od prosa
Sastojci:
- 150 g prosa
- 1-1,5 banane
Priprema:
Fino samleti proso i ispasirati sa bananom.
Sladoled
Za pripremanje sladoleda potreban je sokovnik ampion (Chamion Juicer), sokovnik Omega ili neki drugi bolji sokovnik koji
ima dodatak za sladoled.
Priprema:
Oljuti se banana i stavi se u zamrziva da
se zaledi. Zatim se proputa kroz sokovnik
sa dodatkom za sladoled i dobija se u ai
izvrstan i ukusan sladoled. Preko sladoleda
se moe posuti malo sitno iseckanog badema ili oraha, i samlevene jagode kao preliv. Ista procedura se moe primeniti sa bilo
kojim drugim voem. U sokovnik se mogu
ubaciti orasi i bademi zajedno sa voem.
146
Slana jela
Brazilski ruak
Potrebno:
- 1 avokado
- 1 paradajiz
- 1 crni mladi luk
- 4 supene kaike mlevenog brazilskog
oraha
- 2 supene kaike maslinovog ulja
Priprema:
147
udo izleenja
Jemeni ruak
Potrebno:
- 1 cvekla
- aka blitve
- 2 ena belog luka
- 4 supene kaike jema
- 2 supene kaike lana
Priprema:
Cveklu izrendati, a jeam namoiti preko
noi u vodu. Ujutru jeam isprati tri puta i
procediti. Dodati ostale sastojke u tanjiru i
promeati.
Oraasti obrok
Potrebno:
- 1 argarepa
- 1 avokado
- 1 ljuta paprika
- 3 ena belog luka
- 4 supene kaike mlevenih oraha
148
Slana jela

Priprema:
argarepu izrendati, sve sastojke spojiti u
tanjiru i dobro izmeati.
Punjene paprike
Potrebno:
- 2 velike paprike
- 1 avokado
- 1 beli mladi luk
- 4 supene kaike oljutene heljde
- 4 supene kaike soiva
- 1/2 ajne kaiice soli.
Priprema:
Heljdu namoiti preko noi u vodu i ujutru
isprati tri puta, isto tako i za soivo. Fil za
punjene paprike: avokado, beli mladi luk,
heljda, soivo, sok od jednog limuna, 2 su149
udo izleenja
pene kaike maslinovog ulja, 1/2 ajne kaiice soli izblendati sa malo vode da ne
bude suvie redak. Filom puniti paprike.
Rajski zeleni
Potrebno:
- 1 aka spanaa
- 1 aka blitve
- 1/2 glavice crvenog kupusa
Priprema:
Kupus izrendati i dodati ostalim sastojcima. Sve spojiti u tanjiru i promeati.
Ruak od avokada
Sastojci:
- 2 zrela avokada
- 1 koren i list celera
- 100 g peninih klica
150
- 3 kaike zrna suncokreta

- 2 paradajza
- zaini po elji
Slana jela
Priprema:
Oistiti avokado i izrezati ga. Izrezati celer
na tapie ili ga narendati. Samleti suncokret u maini za orahe i pomeati sa zainom. Dodati nekoliko kaika vode. Pomeati sa povrem i posoliti.
Povre u tartar sosu
Sastojci:
- 2 paradajza
- 1 tikvica
- 2 argarepe
- 1/2 karfiola
- 2 cvekle
Tartar sos:
- 50 g mlevenih oraha
- 1 crni luk, sitno iseckan
- 1/2 krastavca, narendanog
- zaina po elji
- malo vode
151
udo izleenja
Priprema:
Povre izrezati, blago posoliti, sastojke za
tartar dobro promeati, polako dodavati
vodu da se napravi krem sos. Pomeati sa
povrem.
Obrok sa klicama
Sastojci:
- 2 glavice celera sa liem
- 2 olje peninih klica
- 1 praziluk
- 3 kaike zaina od bosiljka
- 2 kaike seckanih oraha
- so
Priprema:
Celer izrezati i dodati praziluk, klice i so.
Dodati zain i dobro promeati.
Zelene pagete u sosu
Sastojci:
- vezica belog mladog luka
- 1 praziluk
- vezica blitve
152
- 4-5 listova kelja
- 2 kaike maslinovog ulja
- so
Slana jela
Sos:
- 2 sitno seckana paradajza
- 2 crvene, sitno seckane paprike
- zaini po elji
Priprema:
Povre izrezati na rezance, posoliti i dodati
maslinovo ulje. Orahe samleti, posoliti, dodati ostale sastojke i posuti po povru.
Ruak od cvekle
Sastojci:
- 2 korena svee cvekle
- 1 tikvica
- 1 praziluk
- 2 kaike hladno cedjenog ulja
- 3 kaike mlevenih oraha
- vezica peruna
- so
153
udo izleenja
Priprema:
Cveklu i tikvicu naribati, dodati sitno seckani praziluk. Dodati ostale sastojke i dobro promeati. Posoliti.
Punjene tikvice
Sastojci:
- 3 srednje tikvice
- 3 sitno rendane argarepe
- 3 kaike lana
- 50 g mlevenog suncokreta
- 2 kaike hladno ceenog ulja
- zaini po izboru
Priprema:
Tikvice oprati, uzduno presei na pola i
izdubiti sredinu. Ostale sastojke pomeati.
Dodati dve kaike mlevenih oraha, 3 kaike
vode i promeati. Sa time puniti tikvice.
Sluiti uz salatu od paradajza.
154
Slana jela
Svea orba
Sastojci:
- 200 g kupusa i krastavaca
- 4 kaike klica od penice
- 2 kaike maslinovog ulja
- 1 kaiica miroije
- 2 kaike mlevenog susama
- so
Priprema:
Kupus i krastavac sitno narendati. Dodati
ostale sastojke, oko litar vode i dobro promeati. Posoliti i posuti perunom.
Kelj sa susamom
Sastojci:
- 1 manja glavica kelja
- 2 crvene slatke paprike
- 1 ljuta paprika
- aka seckanog spanaa ili blitve
- par oraha
- kaika maslinovog ulja
- so
155
udo izleenja
Sos:
- 100 g susama
- zain po elji
Priprema:
Kelj sitno izrezati, takoe papriku i spana.
Malo posoliti, dodati kaiku maslinovog
ulja. Susam samleti u mlinu, posoliti i dodati zain i vodu, i promeati. Pomeati sa
povrem i ukrasiti grubo seckanim orasima.
Ruak od bundeva i klica
Sastojci:
- 100 g klica od penice ili ovsa
- 400 g bundeve (ne semena)
- 2 paradajza
- 1 kaika bundevinog ulja
- zaini po elji
Priprema:
Bundevu narendati, dodati iseckani paradajz, zain i klice. Posoliti i promeati. Dodati bundevino ulje.
156
Biljna mleka
Mleko od indijskog oraha
Potrebno:
- 100 g mlevenog indijskog oraha
- 1 banana
- 1 mango
- 1 tapi vanile
- 500 ml vode
- ako nije dovoljno slatko po elji dodati
2 supene kaike javorovog sirupa.
Priprema:
Mleko od susama
Potrebno:
- 100 g mlevenog susama
- 1 kruka
157
udo izleenja
- 4 urme
- 500 ml vode
Priprema:
Mleko od badema
Potrebno:
- 100 g mlevenog badema
- 1 breskva
- 4 suve kajsije
- 500 ml vode
Priprema:
Mleko od suncokreta
Potrebno:
- 100 g mlevenog suncokreta
- 50 g malina
- 4 supene kaike javorovog sirupa
- 500 ml vode
Priprema:
158
Biljna mleka
Mleko od lana
Potrebno:
- 100 g mlevenog lana
- 1/2 ananasa
- 1 banana
- 4 suve ljive
- tapi vanile
Priprema:
159
Bibliografija
- Mo zdravlja, dr Hans Dil. Metafizika,

Beograd, 2008.
- Zakoni zdravlja i izleenja, dr Nil Nidli.
Eden, Sremska Kamenica, 2008.
- Otrov sa velikim K - sluaj protiv kafe i
drugih braon napitaka, dr Agata Tre, Metafizika, Beograd, 2008.
- Kako unaprediti mozak, dr Elden almers. Metafizika, Beograd, 2009.
- Leenje raka sirovom hranom, dr Kristin
Nolfi. Metafizika, Beograd, 2008.
- Kako sam pobedila rak, dr Lorin Dej.
Metafizika, Beograd, 2008.
- Mo ishrane, dr Kolin Kembel. Metafizika, Beograd, 2008.
- Izlaz iz depresije, dr Nil Nidli. Eden,
Sremska Kamenica, 2009.
- Leenje vida na prirodan nain, dr Meir
najder i dr Lorin Dej. CPS, Banjaluka,
2011.
160
Bibliografija
- Prirodna medicina, dr Donald Miler.

- Tajna srenog ivota, dr Miroljub Petrovi. Metafizika, Beograd, 2009.
- Sveto pismo - novi savremeni prevod.
161
O autoru
Dr Milisav Nikoli roen je 25. aprila 1957.

godine u aku, Srbija. Zavrio je Fakultet
za fiziko vaspitanje, diplomirao na medicini sporta i doktorirao na Institutu za
prirodnu medicinu, SAD. Radi kao profesor na Institutu za prirodnu medicinu.
Nosilac je crnog pojasa u karateu sedmi

dan. Prvi je selektor fudo kan reprezentacije Jugoslavije. Osvaja je evropskog prvenstva i svetskog kupa. Bio je trener nemake reprezentacije u karateu.
Bio je saradnik Sportske akademije Beograd. Objavljivao je vie naunih radova iz

medicine sporta. Bio je direktor sportske
akademije, istureno odeljenje aak, kao i
direktor sportskog saveza aak. Jedan je
od osnivaa karate kluba Borac iz aka i
osvaja prve zlatne medalje za klub. Za
svoj rad na polju medicine dobio je nagradu "Rudolf Virhof" Evropske akademi-
162
O autoru
je nauka (Europische Akademie der Naturwissenschaften).
Autor je knjiga udo izleenja, Ishrana

za sportiste, Oporavak sportista i Dodaci u ishrani sportista.
U periodu od 12 godina vodio je privatnu
ordinaciju u aku. Najvee rezultate u
medicini ostvario je na sledeim poljima:
Izleenje kime neinvazivnom terapijom:
- protruzija diska
- prolaps diska
- ekstruzija diska
- deformiteti
Izleenje sportskih povreda neinvazivnom

terapijom:
- ukrteni ligament kolena
- meniskus
- skoni zglob
- prepona
- teniski lakat
- rame
- aka
- ravno stopalo
- tetive
- ligamenti
163
Preporuujemo
Preporuujemo najbolje biljne preparate i

tinkture prema oroginalnim receptima dr
Milisava Nikolia: za jaanje imuniteta, poboljanje cirkulacije, jaanje srca i mozga,
hormonalne probleme, probleme sa vidom, kone probleme, ienje organizma
i dr.
www.drmilisavnikolic.com

Cudo Izlecenja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Cudo Izlecenja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Program oporavka dr Milisava Nikolia

toplo preporuujem svima. Meni je mnogo

Predrag Mijatovi, Real Madrid

Program oporavka dr Milisava Nikolia

Nae iskustvo sa brojnim sportistima je

Prirunik za unapreenje zdravlja

Dodatak: Priprema zdrave hrane ............ 107

U savremenom svetu veliko je udo sresti

Ali, postoji dobra vest: Sve te bolesti mogu

Ali, kao da je savremeni ovek zaboravio

U ovoj knjizi izneemo principe zdravog

unapredimo svoje zdravlje do savrenstva

Nadam se da e vam ova knjiga pomoi da

Najvaniji princip zdravog ivota je zdrava

Mir je neto najvanije to moemo da posedujemo. To je najvee blago koje imamo

mir u stanju je da unitava samog sebe i sve

Sa druge strane, ovek koji ima mir u svom

Da bi dostigao mir, ovek treba da ima

Bog je stvorio oveka da ivi u prirodi, u

neracija - sreno i zadovoljno. Deda, otac,

Ali, za sreu u ivotu nije neophodno da

Vano je zapaziti da novcem nije mogue

moe kupiti. Iskreni prijatelji se stvaraju.

I kao to ovek ui iz strune literature i od

predstavlja najbolju investiciju. Problem

I ovde su potrebna odreena znanja da ovek ne bi bio izmanipulisan. Mnogi ljudi iz

Najvii domet duhovnosti i mira dostie se

Kao to smo napomenuli, da bi ostvario

Naime, ovek je maina koja radi na gorivo

Danas imamo da ljudi na farmama hrane

oboljenja ivotinja, kao to je bolest ludih

Na slian nain, kada je ovek poeo da se

Ako pogledamo oblik ovekovih zuba videemo da je on prilagoen za gnjeenje i

Naravno da i biljna ishrana moe da bude

Vano je istai da su biljke najbogatiji izvor

Namirnica - Koli~ina u gramima na 100 g

Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Namirnica - Koli~ina u mikrogramima na 100 g

Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Neko e moda postaviti pitanje: Zato su

genetskih promena kod ljudi i ivotinja,

Jo jedno pitanje koje treba dotai jeste

ljiviji ako se hrane biljnom ishranom. On

Njegove rezultate moemo videti u donjoj

- Meana ishrana (manje

due. Meutim, na biljnoj ishrani vozili su

- kada kaemo biljna ishrana pod tim

- Idealno je da ovek ima dva ili tri obroka

- Voda, ajevi i sokovi se piju pre obroka,

- Treba praviti pauzu od najmanje pet sati

- U okviru obroka treba izbegavati meanje

- Mleko i mleni proizvodi su drugostepena hrana i mogu se konzumirati u malim

- Jaja takoe predstavljaju drugostepenu

- Med je hrana za pele i predstavlja prost

Da rezimiramo. Prelaskom na biljnu ishranu ovekovo zdravlje se za veoma kratko

U dodatku ove knjige dati su recepti za

Fizika aktivnost je od izuzetne vanosti ne

ovekov organizam je tako dizajniran da