Trofoblastne bolesti

Trofoblastne bolesti su oboljenja koja ne potiu od tkiva ene, ve nastaju i razvijaju se na delu
tkiva ovuluma trofoblastu. Kasnije u toku svog razvoja ove bolesti izazivaju teke i ozbiljne
promene u organizmu ene.
Trofoblastne bolesti predstavljaju degenerativne promene horionskih upica, odnosno trofoblasta.
One obuhvataju etiri grupe patolokih promena: grozdastu molu, invazivnu molu, horiokarcinom i
trofoblastni tumor placentnog leita. Kod grozdaste mole, invazivne mole i horiokarcinoma,
patoloke promene se odigravaju u sincicio i cito trofoblastu, zato su ove bolesti praene visokim
vrednostima horionskog gonadotropina u krvi bolesnice. Kod trofoblastnog tumora posteljiinog
leita, promene su u intermedijarnom trofoblastu, te ne dolazi do rasta vrednosti horionskog
gonadotropina u krvi, ve je povien samo humani placentni laktogen (HPL). Hidatiformna
(grozdasta) mola je najei oblik ove bolesti. Dok su invazivna mola i horiokarcinom iskljuivo
maligne forme, hidatiformna mola moe biti benigna i maligna.

Horiokarcinom (horioepiteliom)
Gestacioni horiokarcinom je najagresivniji oblik trofoblastnih bolesti. Tumor ima veliku skolonost ka
hematogenom irenju i jedan je od najmalignijih tumora u telu oveka. Poetak primene
hemioterapije kasnih pedesetih, doprineo je padu mortaliteta pacijentkinja sa gestacionim
horiokarcinomom. Ovaj fatalni malignitet, tretiran metotreksat-baziranom hemioterapijom, imao je
stopu izleenja 90%.
Horiokarcinom je maligna neoplazma posteljinog tkiva. To je jedini tumor parazit koji ne potie od
tkiva organizma u kome se stvara i razvija. Javlja se kao posledica maligne degeneracije u
materinom zidu zaostalih posteljinih upica, najee posle izbacivanja grozdaste mole, posle
pobaaja ili poroaja. Zaostale upice ne uginu, nego maligno alteriu pretvarajui se u veoma
agresivnu malignu neoplazmu, koja zadrava izvesne osobine i makroskopski izgled posteljinog
tkiva. Smatra se da se od svih sluajeva 50% javlja posle grozdaste mole, a u ostalih 50% via se
posle pobaaja, normalnog poroaja i ektopine trudnoe. Zbog toga ene koje su imale
grozdastu molu treba dugo kontrolisati u odreenim vremenskim razmacima. Opisani su i sluajevi
horiokarcinoma nastalih od teratoma jajnika ili teratoma druge lokalizacije i kod ena koje nisu
uopte bile gravidne. Prema nekim autorima, ovo oboljenje javlja se otprilike jednom na 25 000 do
40 000 trudnoa. Uestalost bolesti je razliita u raznim delovima sveta i u razvijenim zemljama se
procenjuje da se horiokarcinom javlja jednom na 160 000 normalnih trudnoa, na 5000 ektopinih
trudnoa i jednom na 40 molarnih trudnoa.
Patogeneza
Kod veine gestacionih horiokarcinoma, pronaen je XX genom, pri emu je rast obezbeen od
strane oinskog X hromozoma, prema placentarnoj teoriji. Kao dodatak, citogenetske studije su
otkrile visok stepen kariotipskih promena nezavisno od preterminske trudnoe, grozdaste mole ili
spontanog abortusa. Hromozomalna 7p amplifikacija i 8p delecija ispitivane su kod
horiokarcinoma, ukazujui na uzronu povezanost ukljuujui mogue onkogene i tumor
supresorne gene u ovim hromozomalnim regijama.
Retki sluajevi intraepitelnog horiokarcinoma prikazani su sa koegzistentnom intrauterinom
trudnoom, sa ukazivanjem da poreklo horiokarcinoma nastaje nakon terminske trudnoe. Kod
ovih sluajeva, pol fetusa nije igrao nikakvu ulogu. Nije pronaena znaajna razlika u riziku
izmeu trudnoa nakon grozdaste mole i onih nakon terminsog poroaja ili ne-molarnog abortusa.
Patologija
Horiokarcinom ima karakteristinu prezentaciju kao velika, destruktivna masa koja je tamno
crvene boje, intenzivno krvari sa varijabilnom koliinom nekroze. Uterini horiokarcinom moe biti
polipoidan, prominirajui u kavum uterusa, ili samo intramiometrijalni, ili moe difuzno proeti itav
korpus uterusa i cerviks. Moe imati jedan ili vie vorova koji zahvataju endometrijum. Tumor
moe izvriti duboku invaziju miometrijuma, dovodei do uterine perforacije. Primarni gestacioni

horiokarcinom moe nastati od cerviksa, falopijeve tube u asocijaciji sa tubarnom trudnoom, ili
mesta ektopine trudnoe (npr. ovarijum, ili druge ekstrauterine lokacije).
U nekim sluajevima, tumor se moe sastojati uglavnom od krvi ili krvnih ugruaka sa ostacima
tumorskog tkiva na periferiji. Slini nalazi mogu se nai kod metastatskih lezija. Ponekad, kiretani
uzorak moe sadrati samo krv, i tumorske elije se mogu pronai nakon histolokog pregleda
ostatka uzorka.
Histologija
Mikroskopski, gestacioni horiokarcinom se prezentuje ili kao difuzna infiltrativna ili kao solidna
masa, sa zahvatanjem endometrijuma. Iako su tradicionalno smatrane za neoplastine
citotrofoblastne elije, sada se smatra da priroda mononuklearnih elija podsea na intermedijarni
trofoblast. Ove elije su velike sa obilnom citoplazmom. Relativno manje mononuklearne elije
mogu biti citotrofoblastne prirode, i one ine mali deo horiokarcinoma.
elije horiokarcinoma pokazuju znaajnu citoloku atipiju. Citoloki polimorfizam i nuklearna atipija
mogu biti ekstremne, i esto bizarnog oblika, i mitoze su brojne sa estim atipinim formama.
elije mononuklearnog trofoblasta obino pokazuju vei stepen atipije nego sinciciotrofoblast.
Za razliku od drugih epitelnih maligniteta, horiokarcinom nema unutranje stromalne i vaskularne elemente.
Ekstenzivna tumorska nekroza i hemoragija su karakteristine za ovaj karcinom.esto su centralna zona

hemoragije i nekroze, ograniene ouvanim tumorskim elijama na periferiji. Limfovaskularna

invazija tumorom je zastupljena u velikoj meri. Takoe moe biti prisutna limfocitna infiltracija
tumora u razliitom stepenu.
Klinika prezentacija tumora
Tumor se moe razviti iz veine gestacionih dogaaja: normalne trudnoe, spontanog abortusa, ali
najee iz kompletne hidatiformne mole, bez obzira da li je ona intrauterine ili ektopine
lokalizacije. Starosno doba njegovog javljanja je razliito, ali se najee javlja u reproduktivnom
dobu, u proseku od 29 do 31 godine. Gestacioni horiokarcinom moe se razviti i posle
menopauze. Najstarija je bila 73-godinja pacijentkinja kod koje se razvio horiokarcinom 38 godina
nakon poslednje trudnoe i 23 godine nakon poslednje menstruacije. Tumor nastaje nakon
kompletne grozdaste mole u proseku u 50% sluajeva, a nakon abortusa, normalne trudnoe ili
ektopine trudnoe u 25, 22.5 odnosno 2.5% sluajeva. Rizik za razvoj horiokarcinoma nakon
kompletne grozdaste mole je u proseku 2-3%. Postoji i veoma mali rizik za razvoj ovog
horiokarcinoma iz parcijalne grozdaste mole, i iznosi manje od 0.5%.
Latentni period izmeu predhodne trudnoe i karcinoma moe biti od nekoliko meseci do 14
godina u retkim sluajevima. Kod veine pacijentkinja horiokarcinom nakon terminske trudnoe,
dijagnostikovan je ispitivanjem uzorka dobijenog kiretaom, 1-3 meseca nakon poroaja.
Postmolarni karcinom je dijagnostikovan, u proseku, nakon 13 meseci (1-48 meseci) od uklanjanja
hidatiformne mole.
Simptomatologija
Glavni simptom horiokarcinoma (horionepitelioma) je oskudno ali produeno krvarenje posle
izbacivanja grozdaste mole, posle poroaja ili pobaaja. Krv je najee neprijatnog mirisa zbog
pratee inflamacije i nekroze tumorskog tkiva. Zbog toga svako produeno i oskudno krvarenje
posle pomenutih stanja, a naroito ono koje ne reaguje na uobiajenu terapiju, iako ne ukazuje
uvek na horiokarcinom, treba ozbiljno shvatiti i nastojati da se sumnja odgovarajuim
dijagnostikim postupcima i merama iskljui ili potvrdi. Kod horiokarcinoma pri ginekolokom
pregledu obino se pored meteroragije nau lako poveana materica i cistino promenjeni jajnici.

Tkivo horiokarcinoma u ogromnim koliinama lui horionske gonadotropine, to dovodi do

preterane stimulacije jajnika. Zbog toga su kod ovog malignog oboljenja jajnici vrlo esto uveani,
odnosno pretvoreni u luteinske ciste, to se pri pregledu moe lako ustanoviti. Horiokarcinom rano
daje metastaze, obino hematogene, i to najee u plua, mozak, donju treinu vagine, a ree na
grli materice i na stidnicu. Osim irenja krvnim putem, maligni proces kod horiokarcinoma iri se i
per continuitatem. On najpre infiltrie mii materice prelazei postepeno na serozu i dovodei do
spontanih perforacija materinog zida, a zatim prelazi na susedne organe, prvenstveno na sigmu i
rektum. irenje na organe male karlice obino ne dostie znaajnije razmere, jer bolesnica pre
toga ima mnogobrojne udaljene metastaze, koje izazivaju smrtni ishod.
Prema FIGO klasifikaciji bolest se deli u etri stadijuma zavisno od stepena rasprostranjenosti
patolokih promena.
1.

U prvom stadijumu bolest je lokalizovana na sam uterus.

2.

U drugom stadijumu bolesti postoje metastaze na vagini ili u karlici.

3.

U treem stadijumu prisutne su metastaze u pluima.

4.

U etvrtom stadijumu metastaze postoje i u drugim organima, izvan karlice.

Dijagnoza
Kada se posumnja na horiokarcinom, dijagnozu treba potvrditi histolokim pregledom materijala
dobijenog eksplorativnom kiretaom materice. Kriterijum za postavljanje dijagnoze horiokarcinoma
je potpuni nestanak vilozne strukture i stome, kao i krvnih sudova u njima. Znai tkivo je potpuno
razoreno. Ne treba izgubiti iz vida da i histoloki pregled endometrijuma ne mora uvek da bude
pouzdan. Zbog toga u sumnjivim sluajevima treba uvek potraiti i eventualne metastaze kako na
vulvi, vagini, i grliu materice, tako i na pluima i mozgu. U tom cilju treba obavezno izvriti
rendgenografiju plua. Osim toga, u dijagnostike svrhe koriste se imunoloke reakcije trudnoe nivo beta HCG-a u krvi. Kod horiokarcinoma vrednosti beta humanog horionskog gonadotropina
(HCG-a) u krvi dostiu nivo i do 500 000 IJ/L. Kao i normalni trofoblasni sloj placente, elije
horiokarcinoma izluuju humani horionski gonadotropin ije su vrednosti vee od 200 000 IJ/L . U
normalnoj trudnoi takoe je povien nivo HCG-a pa njegov povien nivo nije iskljuivo znak
trofoblastne bolesti. Meutim, u normalnoj trudnoi najvia vrednost HCG-a gotovo nikad ne
prelazi 200 000 IJ/L.
Od ostalih laboratorijskih analiza primeuje se povienje nivoa progesterona i androgena koje lue
luteinske ciste. Metastaze u vagini se vide pod spekulumom pri ginekolokom pregledu. To su
trone, tamnoljubiaste, neoplazmatine tvorevine, oblika i veliine ljive poegae, ije tkivo po
izgledu veoma mnogo podsea na posteljino. Kako je njihovo tkivo trono i vulnerabilno,
bolesnica moe, iz vaginalnih metastaza da veoma obilno krvari i da dospe u stanje krajnje
iskrvavljenosti.

Prognoza
Kao to je ve reeno, horiokarcinom spada u najmalignije tumore kod oveka. Zbog
nekarakteristinih simptoma koji ga prate na poetku razvoja bolesti, zbog metastatskog irenja i
najee kasno postavljene dijagnoze, prognoza horiokarcinoma do pre nekoliko decenija,
zapravo, do uvoenja citostatika bila je izuzetno loa. Sa operativnim leenjem, koje se u to vreme
jedino primenjivalo, preivljavalo je pet godina operacije jedva 30% bolesnica. Poslednjih godina,
meutim, sa uvoenjem hemioterapijskih sredstava u leenju bolesnica koje boluju od ove bolesti,
situacija se bitno poboljala, jer se ovom terapijom postiu veoma povoljni rezultati.

Pri ranom otkrivanju i dobro sprovedenoj terapiji izleenje je mogue u gotovo 100% sluajeva.
Ako postoje metastaze procenat izleenja iznosi 70-85%, a kod metastaza na mozgu i jetri
procenat preivljavanja je svega 25%.

Terapija
Donedavno terapija horiokarcinoma u poetnom stadijumu bolesti bila je iskljuivo operativna.
Obino se radila totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. Ipak, mora se podvui
da su operativni rezultati u leenju horiokarcinoma bili loi. Bilo je autora koji su operaciju
preporuivali ak i u sluaju poetnih metastaza sa nadom da e po odstranjenju osnovnog
ognjita ieznuti i metastaze.
Poslednjih godina dolo je do bitnih promena u leenju ove bolesti. Danas nain leenja zavisi od
stadijuma u kojem se bolest nalazi. U svim sluajevima horiokarcinoma bez obzira na stadijum
bolesti, osnovna terapija zasniva se na primeni citostatika. U poetnim stadijumima obino se
primenjuje samo Metotreksat, a u odmaklim stadijumima daje se kombinacija vie citostatika
(MAC). Terapiju odreuje konzilijum, koristei postojee meunarodne protokole leenja. Pored
toga konzilijum odluuje o upotrebi operativne i zrane terapije.
Leenje nemetastatskih trofoblastnih tumora
Histerektomija se moe savetovati kao inicijalni tretman ukoliko nije potrebno sauvati fertilitet.
Histerektomija je radi leenja neophodna u manje od 5% sluajeva, to rezultuje ouvanjem
reproduktivne funkcije u oko 95% bolesnica.
Singl-agens hemioterapija je tretman izbora za bolesnice koje ele da ouvaju reproduktivnu
sposobnost. Koristi se nekoliko hemioterapijskih protokola i svima se postiu odline i
komparabilne stope remisije. Uporedo sa unitavanjem malignog posteljinog tkiva citostatskim
leenjem nestaju i posteljini gonadotropini, te imunoloke reakcije postaju negativne.
Metotreksat 0,4mg/kg (maksimalno 30 mg) i.v. ili i.m. dnevno tokom 5 dana u jednom terapijskom
ciklusu predstavlja tretman izbora. Takoe se primenjuje alternativni reim, kojim se daje neto
via doza metotreksata, 1,0-1,5mg/kg i.m.svakog drugog dana etiri puta, sa folinskom kiselinom
0,1-0,15 mg/kg i.m. datom 24 sata posle svake doze metotreksata. Metotreksat se metabolie u
jetri, pa je stoga njegova primena kod postojeeg oboljenja jetre ili poremeene bubrene funkcije
kontraindikovana. Prilikom primene metotreksata ne dolazi do pojave alopecije, a ulceracije na
ustima se javljaju retko i to obino kod bolesnica koje unose manje od 2-3 l tenosti dnevno. Kod
nekih bolesnica se javlja pleuralni bol, vaginalne i retko pleuralne ulceracije. Alergijske
manifestacije su veoma retke. Metotreksat izaziva fotosenzitivnost, pa se bolesnicama koje ga
primaju savetuje izbegavanje sunanja.
Aktinomicin-D 10-12 mikog/g i.v. dnevno tokom pet dana u jednom ciklusu svake druge nedelje,
alternativno se primenjuje i predstavlja odgovarajui terapijski reim za bolesnice sa bolestima
jetre ili bubrega, kod kojih je kontraindikovana primena metotreksata. Takoe, aktinomicin-D moe
biti dat kao singl doza, ime se postiu zadovoljavajui rezultati. Sistemski nus-efekti su slini
onima kod primene metotreksata. Aktinomicin-D treba davati polako, tokom 5-10 minuta kroz
dobro prolaznu vensku liniju, jer ekstravazacija dovodi do nekroze i demarkacije tkiva.
Leenje se nastavlja dok se ne postignu tri uzastopna normalna titra hCG-a, a jo dva ciklusa se
daju posle postizanja prvog normalnog nivoa hCG-a. Bilo koji lek da se primenjuje, sledei

terapijski ciklus treba primeniti u zavisnosti od laboratorijskih analiza koje treba vriti svakih 7-14
dana. Tokom terapije treba odreivati nivo hCG-a, krvnu sliku, broj leukocita, broj trombocita i
SGOT. Novi ciklus hemioterapije ne treba zapoinjati ukoliko je broj leukocita manji od 3000/ml,
broj granulocita manji od 1500/ml, broj trombocita ispod 1 000 000/ml ili su vrednosti SGOT vee
od 50 jedinica.
Promena hemioterapeutika se vri ukoliko se nivo hCG-a odrava ili toksinost ne doputa
adekvatne doze leka. Ako postoji znatno poveanje nivoa hCG-a ili se pojave metastaze, obino
se prelazi na kombinovanu (multiagensnu) terapiju.
Leenje metastatskih trofoblastnih tumora niskog rizika
Terapija jednim agensom (singl-agens terapija) sa metotreksatom ili aktinomicinom-D sprovodi se
na isti nain kao to je navedeno za nemetastatsku bolest. Prednosti terapijije jednim agensom su
njena manja toksinost i smanjena mogunost nastanka ireverzibilnih posledica, u odnosu na
terapiju sa vie agenasa. Histerektomija moe biti neophodna da bi se eradicirala perzistentna, na
hemioterapiju rezistentna bolest uterusa, ili se moe uraditi kao adjuvantni tretman istovremeno sa
uvoenjem hemioterapije, kako bi se smanjilo trajanje leenja. Primeeno je da je bolesnicama sa
metastatskom boleu i dobrom prognozom, kojima je uraena histerektomija, uz kombinovani
tretman hemioterapijom, bilo potrebno krae vreme i manje ciklusa hemioterapije da dou u stanje
remisije, u odnosu na bolesnice leene hemioterapijom uz dodatnu sekundarnu hemioterapiju ili
one leene samo hemioterapijom.
Ukoliko je primenjen pravilan tretman, stopa izleenja u ovoj grupi bolesnica treba da dostigne
100%. Kod 40-50% ovih bolesnica javlja se rezistencija na prvi hemioterapijski agens i tada je
potreban alternativni tretman. Zbog toga je vano paljivo pratiti bolesnice koje su pod
hemioterapijom, da bi se uoila rezistentnost na lek. Oko 10-20% bolesnica leenih zbog
metastatske bolesti niskog rizika sekvencijalnom singl-agens hemioterapijom, da bi se postigla
remisija, zahteva kombinovanu hemioterapiju, sa ili bez operativnog zahvata.
Leenje metastatskih trofoblastnih tumora visokog rizika
Leenje metastatskih gestacijskih trofoblastnih tumora visokog rizika sprovodi se multiagensnom
terapijom. Postoji vie protokola za njenu primenu:

1. MAC. Multiagensni reim koji je sastavljen od 15mg metotreksata i.v. ili i.m., 0,5mg
aktinomicinaD i ciklofosfamida 3mg/kg i.v. ili hlorambucila 10mg (MAC). Uz metotreksat se uvodi
zatitni faktor-folinska kiselina. Interval izmeu ciklusa je 9-14 dana. Korienjem inicijalnog MAC
protokola za leenje visoko rizinih bolesnica, zabeleene su stope izleenja od 63-80%.

2. CHAMOCA. Sredinom sedamdesetih godina, Bagshawe je za leenje tumora visokog

rizika uveo protokol koji se sastoji od sedam lekova: hidroksiuree, aktinomicina- D, metotreksata
sa folinskom kiselinom, ciklofosfamida, vinkristina (onkovina), i doksorubicina (adriamicina)
(CHAMOCA). Korienjem ovog protokola, neki autori su postigli stopu izleenja od 82% kod
bolesnica primarno leenih zbog bolesti visokog rizika. Klinikom poreenjem MAC i CHAMOCA
protokola pokazano je da je stopa izleenja vea kod bolesnica koje su inicijalno leene MAC
(95%) u odnosu na bolesnice leene CHAMOCA (70%) protokolom, kao i da je toksinost mnogo
manja prilikom primene MAC protokola.

3. EMA-CO. Posle otkria da je etopozid (VP 16-213) veoma efikasan nain za leenje
gestacijskih trofoblastnih bolesti, Bagshawe je formulisao EMA-CO protokol, koji je sastavljen od:
etopozida, infuzije visokih doza metotreksata sa folinskom kiselinom, aktinomicina- D,
ciklofosfamida i vinkristina. Kada se utvrdi postojanje metastaza na mozgu, doza metotreksata u
ovom reimu se poveava na 1 g/m zajedno sa folinskom kiselinom (30 mg) svakih 12 sati,

tokom tri dana od poetka infuzije metotreksatom. Ovaj protokol se pokazao izuzetno efikasnim i
relativno netoksinim. Njegovom primenom se postie preivljavanje visoko rizinih bolesnica
primarno leenih ovom kombinacijom u 83% sluajeva. Danas je EMACO protokol tretman izbora
za bolesnice visokog rizika. Hemioterapija se nastavlja sve dok se ne postignu tri uzastopna
normalna titra hCG-a i obino se daje posle prvog normalnog titra u jo najmanje dva do tri
ciklusa.
Toksinost je prilikom kombinovane hemioterapije znaajno vea u odnosu na singl-agens
hemioterapiju. Leukopenija i trombocitopenija su nekada veoma izraene. Vinkristin ima
neurotoksino delovanje, takoe, moe dovesti i do nastanka oteenja tkiva ukoliko doe do
ekstravaskularne aplikacije ovog leka. Mogu se javiti nauzeja i povraanje umerene teine.

4. ICE. Novi hemioterapijski protokoli koji sadre etopozid, karboplatinum i ifosfamid uz

resekcije arita rezistentnih na hemioterapiju u najveem broju sluajeva dovode do izleenja.
Nove tehnologije, kao to je primena faktora koji stimulie rast kolonija, skrauje odlaganje
hemioterapijskog tretmana i redukciju doze lekova i uz autologu transplantaciju kotane sri, imaju
vanu ulogu u buduem leenju bolesnica kod kojih se ispoljava rezistencija na lekove.
Pronalaenje novih hemioterapijskih protokola cilj je kome se danas tei u leenju trofoblastnih
bolesti refraktarnih na konvencionalnu hemioterapiju.
Radijaciona terapija
Kod bolesnica sa metastatskom boleu loe prognoze, u toku 10-14 dana, uz hemioterapiju treba
sprovesti i radijacionu terapiju celog mozga, do ukupne doze od 3 000 rad-a i/ili radijaciju cele jetre
do ukupne doze od 2 000 rad-a.
Praenje
Zbog potencijalne opasnosti od pojave recidiva horiokarcinoma posle nekoliko godina, neophodno
je nastaviti kontinuirano praenje bolesnica leenih zbog gestacijskih trofoblastnih tumora do kraja
ivota,s tim to se frekvencija praenja postepeno smanjuje.
Kvantitativno odreivanje nivoa hCG-a u serumu treba raditi meseno tokom prvih est meseci,
zatim svakog drugog meseca do isteka prve godine, svaka tri meseca tokom druge dve godine i
na est meseci od isteka druge godine posle tretmana.
Recidiv bolesti u toku prva tri meseca je obino pre posledica perzistencije bolesti nego recidiva,
dok se pravi recidiv javlja tokom prve godine od tretmana. Izleenje se smatra potpunim ukoliko se
bolest ne pojavi ponovo u periodu od pet godina od tretmana.
Kontracepciju treba odravati tokom jedne godine posle zavretka hemioterapije. Barijerni vid
kontracepcije i oralni kontraceptivi su prihvatljivi, ali se prednost daje oralnim kontraceptivima jer
vre supresiju pituitarnog luteinizirajueg hormona koji moe interferirati sa preciznim
merenjem hCG-a.
Kod kasnijih trudnoa potrebno je ultrazvunim pregledima tokom prvog trimestra utvrditi razvoj
normalne gestacije, jer su ove bolesnice sa poveanim rizikom za pojavu gestacijske trofoblastne
bolesti u sledeem graviditetu. Takoe, produkti koncepcije ili placenta iz buduih trudnoa, treba
da budu pregledani histoloki, a nivo hCG-a praen est nedelja i tri meseca posle zavretka
trudnoe.