Rastko Mo~nik

3 teorije
Inucija
Nacija
Dr`ava

Prevela
Branka Dimitrijevi}

teorije

.....

.......................... Inucija

Nacija
Dr`ava

 Sadr`aj

ix Predgovor autora
O IDEOLOGIJI
003 Altiserova teza
010 Ima li ideologija uop{te ikakvu egzistenciju?
015 Konceptualne sheme
023 Teorija ideologije: teorija interpretacije
026 Unutra{nja distance i sloboda govora
033 Interpeliranost nije uslov za interpretaciju
043 Identifikacija i subjekt za kojeg se
pretpostavlja da veruje
047 Najzad: ideolo{ka interpelacija
049 Fantazija
056 Mehanizam ideolo{ke interpelacije
O NACIJI
079 Izvor aporije: teorije ideologije
090 Robinzonada
097 Nacija: nulta institucija
u individualisti~kim dru{tvima
101 Identitet
103 Ideolo{ka hegemonija
106 Prvi dodatak: NEKE POLITI^KE
POSLEDICE OBRTA U PERSPEKTIVI
109 Drugi dodatak: LUKA^ I KLASNA SVEST
113 Tre}i dodatak: IZRICANJE IDENTITETA

O INSTITUCIJI
131 Nekoliko re~i o terminologiji u
humanisti~koj nauci
133 O izrazu institucija posebno
137 Ne-celost dru{tvene strukture
i suplementarna priroda institucije
141 Protivre~an zahtev
i njegove dru{tvenotvorne usluge
147 Primer iz Korneja
150 Institucija i njena spolja{nost
152 Balkan u predstavi
158 Balkan u strukturi
165 Ideolo{ka slika u diskurzivnoj
reprodukciji strukture
166 Identifikacija i subjektivacija
170 Ideolo{ka hegemonija
i menjanje programa verovanja
174 Prvi dodatak: POSLEDICE
LEVI-STROSOVOG PROPUSTA
181 Drugi dodatak:
INSTITUCIONALNA HIPOKRIZIJA
188 Tre}i dodatak:
SUPLEMENTARNE EKONOMIJE
195 ^etvrti dodatak:
VREMENSKI BALKANIZAM
197 Peti dodatak: Balkanizam u shemi i re~i

O ideoloji

Altiserova teza

Altiserova (Althusser) sredi{na

teza o ideoloji:
Sredi{na teza:
1
Ideologija interpelira individue u subjekte jedan je od
onih epohalnih teorijskih poteza koji nas preme{taju u nov
problemski horizont, ne kazuju}i nam u ~emu je tu novi
teorijski problem. [ta to, naime, treba da zna~i interpelira?
Altiser svoj koncept ne defini{e, on ga samo obja{njava,
mada re~ito; parafraziraju}i Stari zavet i pozivaju}i se na
Novi, on skicira metafore o policajcima, prijateljima i prijateljicama, pominje Spinozu (Spinoza) i Paskala (Pascal); iz
svega toga, mo`emo da izvu~emo tek prevod izraza na prirodni govor: ideologija se obra}a pojedincima i pojedinkama, obra}a im se da bi joj se oni odazvali, a oni se odazivaju kao subjekti.
[ta bi, dakle, nekome kome francuski nije maternji
jezik2, trebalo da zna~i dvosmisleni izraz en sujets3? Alti ser jednu dvosmislenost obja{njava drugom, ovoga puta
igraju}i na dvostruku zna~enjsku vrednost izraza reconnatre. On i ona kojima se obra}a prepoznaju se kroz interpelaciju kao adresati, a kroz to (samo)prepoznavanje dobijaju priznanje da jesu to u {ta su se odazivom uspostavili,
naime da su adresirani subjekti; i to subjekti upravo na
tom mestu koje je ideologija za njih, unapred, predvidela i
raspremila, tamo gde je ideolo{ki diskurs stavio njihovu
adresu, tamo gde ih je ideologija smestila.
Odazivaju}i se na ideolo{ki govor, interpelirani i
interpelirana se uspostavljaju kao subjekti tako {to se na|u tamo gde ih je ideologija postavila. Interpelacija, dakle,
sadr`i elegantnu kru`nu strukturu koja je u isti mah struk-

Rastko Mo~nik 3 teorije

tura refleksivnosti i asimetrije. Altiser nam zapravo ne kazuje

ni{ta vi{e. Obrazovani ~italac i ~itateljka konsultova}e, s
tim u vezi, bar tri izvora na koja ih upu}uju teorijske asocijacije: jedan od njih Altiser pominje, drugi pre}utkuje, a
na tre}i verovatno ni ne pomi{lja.
Ta tri izvora (izraz mislimo u tehni~ki filolo{kom
zna~enju, nimalo filozofski) jesu, ako mogu da se izrazim
metaforom, nekakva infrastruktura koja prati Altiserov
tekst. Oni su kontekst u odnosu na koji se proizvodi Altiserov tekst, i pokre}u teorijski u~inci; s druge strane, istovremeno, oni su osnova na koju tekst svojom produkcijom i sam deluje, prera|uje je, na nov na~in osvetljava,
omogu}uje novo ~itanje. Naravno, ovi filolo{ki refleksi koji se uz ~itanje pokre}u, kod svakog profesionalnog
~itaoca i kod svake iskusne ~itateljke, koliko su samonikli
(jer spadaju u teorijski zanat) toliko mogu da budu i opasni: vrlo lako se mo`e desiti da ~itateljku i ~itaoca takvi refleksi oslepe za tekst, za njegovo produktivno dostignu}e
i doprinos, te da se nametnu kao nekakav alibi za ne-~itanje. ^italac i ~itateljka, koji prepoznaju odre|eni motiv,
i naslute neku teorijsku asonancu, osete odjek, primete refleks, morali bi da se odbrane od isku{enja lenjosti i izbegnu poku{aj da se iz teksta jeftino izvuku: Pa to je ni{ta drugo do ~ist Dirkem (Durkheim) u strukturalisti~kom `argonu, Eto polemike s Hegelom (Hegel), Koketiranje s lakanizmom!4 Iz tih razloga, mo`da i nije ba{ najopreznije
ako, odmah na po~etku, uvedem teorijske prizvuke: iako
bih rado igrao otvorenim kartama; s druge strane, tako|e, ni egzegeza teksta ne bi bila suvi{na.5
@eleli bismo da utvrdimo kako deluje teorijski kon cept ideolo{ke interpelacije, ta~nije, mo`e li se izrazu upo -

 O ideoloji

{te priznati dignitet teorijskog koncepta, i, ako se mo`e, pod

kojim uslovima. Svakako je ohrabruju}e to {to u tim pitanjima odmah nailazimo na osnovne (i u mnogome sve vreme otvorene) preokupacije Altiserovog teorijskog rada: na
Frojda, Hegela i dodajmo ovde jo{ jedan problem na
Dirkema. Prvom dvojicom Altiser se eksplicitno bavi, poslednjeg ni ne pominje. A upravo on, naime Dirkem, autor
tradicije Francuske {kole,6 bi}e nam, u nastavku, u mnogo
~emu teorijski putokaz. Ukratko }emo rezimirati problematiku ta tri teorijska pozadinska polja; po~e}emo s kraja, jer
}e koordinata koju smo prvu naveli, naime frojdovska problematika, ponuditi prelaz ka daljoj teorijskoj obradi.
A.
Tre}i izvor koji u Altiserovom tekstu ne postoji,
jeste sociologija. Kru`nost interpelacije ima, naime, strukturu
proro~anstva koje se samo ispunjava, bar prema klasi~noj formulaciji u sociologiji,7 dok tradicija problematike se`e daleko unatrag, sve do po~etaka sociologije po Dirkemu.
Ova tre}a linija koju Altiser ne pominje, na koju mo`da
ni ne pomi{lja, ispostavi}e se u nastavku na{e rasprave zapravo kao najzna~ajnija, a verovatno teorijski i najproduktivnija. Za takvo ~itanje mo`emo da na|emo ~vrstu osnovu u samom Altiserovom tekstu, bar u dve izri~ite teze:
1. teza: Ideologija predstavlja imaginaran odnos
izme|u individua i njihovih realnih egzistencijalnih uslova.8 Gotovo bi moglo da se ka`e da upravo ova formulacija nedostaje u staroj Dirkemovoj tezi o kolektivnim
predstavama. To jest, nedostaje upravo na onaj karakteristi~an na~in koji tekstovima obezbe|uje produktivnost: u
Dirkemovom tekstu, sve je tako postavljeno da se jedna

Rastko Mo~nik 3 teorije

ovakva teza mo`e uneti u tekst bez protivre~nosti, iako je

Dirkem ne unosi, pa do nje ne dolazi. Ipak, Dirkemova teza da individue primaju kolektivne predstave kroz rituale,
da se kolektivne predstave reprodukuju u individualnoj
psihi pojedinki i pojedinaca, kroz ritualne prakse, sadr`i
sva tri bitna Altiserova momenta: interpelaciju, imaginarnost i materijalnu egzistenciju ideologije. Naravno, Altiser
nije tek preveo Dirkema na savremeniji govor. Time {to je
izraz kolektivne predstave zamenio izrazom ideologija,
i time {to je uveo niz novih koncepata, on je arhai~nom
dirkemovskom govoru oduzeo mentalisti~ki i spiritualisti~ki prizvuk (taj prizvuk ga je teorijski sahranio pre no {to je
mogao da iole afirmi{e svoje teorijske potencijale), a pogotovo je celokupnu problematiku umestio u drugo teorijsko
polje, u polje istorijskog materijalizma.
2. teza: Ideologija ima materijalnu egzistenciju.9
Bilo bi suvi{no upozoravati na Dirkemovu dru{tvenu ~injenicu, na njegovu stvar i na op{ti ductus dirkemovske
sociologije. Radije }emo citirati jo{ jednu Altiserovu re~enicu, u originalu i kurzivu: ideologija (po sebi) nema spolja{nost, dok u isti mah (za nauku) i nije ni{ta drugo do spolja {nost.10 Ako obratimo pa`nju jo{ i na to da, u toj vezi, Altiser dva puta koristi re~ ritual11 ima}emo Dirkema kakav je mogu} krajem XX veka.12
B.
Druga vezivna linija vodi hegelovskoj Anerkennung,
sredi{njoj kategoriji na strate{kom mestu Fenomenologije du ha;13 ona bi nam sasvim sigurno pomogla da shvatimo asimetri~nost u strukturi interpelacije, njen u~inak gospodarenja (i
komplementarni u~inak sluganstva, podre|enosti14). A

 O ideoloji

pomogla bi nam i u de{ifrovanju Altiserovog razmatranja

odnosa izme|u Subjekta ideologije (velikim slovom) te interpeliranim i interpeliranom kao subjektom (malim slovom). Ta obrada je naime prema Altiserovim sopstvenim merilima idealisti~na, jer neistorijske, transcendentalne,
op{te strukture ideolo{ke interpelacije nije uspeo da pove`e s (istorijskim, specifi~nim) realnim uslovima egzistencije ({to zna~i, s klasnom borbom), ni sa svagda{njom
materijalnom egzistencijom, (zna~i s praksama i institucijama), a naro~ito ne s predstavljanjem imaginarnog odnosa (ma {ta Altiser pod time mislio). Altiser, dakle, ta~no na
tom mestu gde bi prelaz mogao da bude logi~ki mogu}, pa
i teorijski o~ekivan, nije uspeo da pove`e op{te, neistorijske, trans-istorijske strukture ideologije s njenim pojedina~nim istorijskim efektima i na~inima delovanja. Time se
uhvatio u najbanalniju, najvi{e publicisti~ku zamku, potvrdio je najtrivijalniju zamerku koja upravo za Altisera ne
bi smela da va`i, pao je u aporiju nemogu}nosti konceptualizacije odnosa izme|u strukture i istorije. A to mesto je,
kao {to je ve} re~eno, hegelovski topos.
I o tome }e u nastavku jo{ biti re~i, jer to je klasi~ ni `ulj bezmalo svake teorije dru{tvene strukture. Iz ~itanja dirkemovske sociolo{ke tradicije, iz pogleda na antropolo{ku tradiciju15 ~ak se name}e utisak da je to kamen o
koji se sapli}e svaka mogu}a konceptualizacija u terminima
dru{tvene strukture. Zato bismo `eleli da skrenemo pa`nju i na drugu liniju na tom mestu.
C.
Na prvu liniju upozorava Altiser sm: Mehanizmi
priznavanja, prepoznavanja kod Frojda su identifikacioni

Rastko Mo~nik 3 teorije

mehanizmi, i to se podudara s idejom da ideologija treba da

predstavlja (ure|uje, materijalizuje, tj. institucionalizu je) pojedin~eve i pojedinkine imaginarne odnose prema realnim egzistencijalnim uslovima.16 Me|utim, kod Frojda
identifikacija deluje na nivou ja, ne na nivou subjekta. A
kako bi onda ideologija mogla da interpelira individue kao
subjekte, ako im se obra}a na nivou identifikacija ja? Jo{
manje bismo mogli smatrati da ih interpelira u17 subjekte
ako njihovom ja dodaje, u najboljem slu~aju, jo{ poneku
identifikaciju. Kao {to smo ve} najavili, na ovom mestu
zaustavi}emo dalju obradu. ^ini nam se, naime, svrsishodnim da se dr`imo frojdovske ortodoksije i da prvo krenemo od identifikacije i mehanizama ja. Razlozi za takvu
strategiju su, pre svega: veza izme|u istorijskog materijalizma i psihoanalize je klasi~ni klizavi teren, na kome su se
mnogi ve} okliznuli te stoga treba biti korektan, ~ak veoma pedantan; dalje, sama Altiserova teza u sna`noj formulaciji ve} u horizontu istorijskog materijalizma vodi u pro bleme koje u ovom trenutku ne bismo bili u stanju da razre{imo. Zato }emo smanjiti zahtevnost koju sadr`i Altise rov pojam interpelacije, i za po~etak pretpostaviti da inter pelacija deluje isklju~ivo na nivou (imaginarnih ja) identifikacija, a ne na simboli~noj ravni subjektivacije.
Ako se ravnamo prema toj pretpostavci, mo`da }emo i ustanoviti {ta bi zapravo trebalo da zna~i da su individue (za sada }emo zanemariti tajanstvenu kvalifikaciju kao
subjekti) interpelirane u neku ideologiju. Pomo}i }emo
se pomo}nim tezama koje Altiser uvodi nekako uzgred,
mada su od odlu~uju}eg zna~aja:
1. svaka praksa je mogu}a samo preko ideologije i
unutar nje;

 O ideoloji

2. svaka ideologija je mogu}a samo preko subjekta

i za subjekte. 18
[ta bi trebalo da zna~i ova veza izme|u prakse i
ideologije?19 Naprosto ovo: za praktikante (me|u koje
ubrajamo kako aktivne agente tako i pasivne pacijente
dela) praksa ima uvek neki smisao, a taj smisao je ideolo{ki
ili, {ire ali i u~enije, on je ideolo{ki posredovan. U toj vezi re~ je, dakle, o smislu (dru{tvenog) delanja, praktikovanja, re~ je o smislenosti i poimanju na strani agensa, i o poimanju, shvatanju, interpelaciji na strani drugih, to jest na
strani sa-pripadnica i sa-pripadnika dru{tva.
Ako stvari tako postavimo, sa~uvali smo metodi~no individualisti~ki pristup, {to je nu`an trenutak u altiserovskom izvo|enju (jer dru{tvo jo{ nismo ni sastavili), a
nismo ni rekli ni{ta {to bi nas dovelo u protivre~nost s tezom o subjektu, koju smo, za sada i privremeno, stavili u
zagradu (uvidev{i, naime, da s njom ne mo`emo izboriti
odmah).
U suprotnosti s teorijama koje pitanje ideologije
automatski (a da toga ~esto nisu ni svesne) razvijaju sa stanovi{ta individue koja dela i govori, mi stajemo na stanovi{te pasivnog posmatra~a, adresata ili sa-pripadnika dru{tva. Time se nismo ogre{ili o Altiserovu premisu, koja
problemu prilazi na osovini ideolo{ki diskurs individua:
mi smo je samo potisli na pred-teorijski nivo; za po~etak,
ograni~i}emo se na odnos diskurs individua, pa i to }emo svesti na pitanje shvatanja pojedinih iskaza20.
S jedne strane, mi smo dakle suzili problematiku;
usredsredi}emo se prvo samo na individuu kojoj se ideo lo{ki diskurs obra}a. Za po~etak, ovaj problem razmatra}emo ~ak jo{ naivnije, takore}i pred-teorijski; postupa}emo

 10

Rastko Mo~nik 3 teorije

kao da se individui obra}a neka druga individua, kao da je

re~ o diskurzivnoj razmeni bez kvalifikacije. Prvo }emo postupiti kao da ne znamo kakav je diskurs koji adresant {alje adresatu, jer u ovom trenutku stvarno ne znamo {ta bi
trebalo da bude ideologija. Poku{a}emo tek da proizvedemo nu`nost da taj naivni, trivijalni diskurs svakida{nje ko munikacije bude ideolo{ki diskurs. Pravi}emo se kao da ne
znamo o ~emu danas ve} i vrapci po teorijskim krovovima
cvrku}u, kao da nam nije poznato da je ideologija dru{tve no vezivo. Nismo se jo{ popeli na krov, jer prvo treba da
izradimo nekoliko konceptualnih merdevina. Me|utim, uz
sve ove rezerve uzgred smo ipak pro{irili problemsko polje,
tako|e u pravom altiserovskom duhu, jer na{a premisa va`i
kako za diskurse tako i za praksu, za re~i i za dela. Istini za
volju, teoriju }emo bar na po~etku razvijati samo u oblasti
govora, odnosno, {to ovde nije samo pomodni dodatak, u
oblasti govornog dela, i ve} unapred treba da bude jasno da
dedukcije mutatis mutandis va`e za sve vrste dela.
Prema tome, na{e prvo pitanje je pitanje interpelacije.

Ima li ideologija uop{te ikakvu egzistenciju?

U prvom
redu treba da se uverimo da uistinu postoji neko polje
doga|aj, u~inaka, ~ijom se obradom mo`e proizvesti
predmet koji bismo `eleli da prou~avamo.21 To polje Altiser opisuje ovako: ideologija (po sebi) nema spolja{nost,
a istovremeno (za nauku) i nije ni{ta drugo do spolja{nost.22
Postoji li, dakle, ne{to {to samo za sebe, posmatrano iz nutra{njosti, nema spolja{nost a {to za teoriju jeste spolja{nost (dakle mogu} predmet spoznaje)? Ako bi-

 O ideoloji

11

smo da anticipiramo, mogli bismo da ka`emo jo{ radikalnije: ne{to {to je sa stanovi{ta teorije spoljno u odnosu na
onu instancu sa ~ijeg stanovi{ta nema spolja{nosti.
Postojanje ne~eg takvog mo`emo da poka`emo
na slede}em primeru.23 Slovena~ki jezik poput mnogih jezika ima mogu}nost da prepozicijsku usmerenost izra`ava ili zavisnom re~enicom da ili prepozicijskom vezom. Tako, mo`emo re}i: uveren/a sam da ili uveren/a sam u, sumnjam da, ili sumnjam u; ve rujem da, ili verujem u itd. Stilske vrednosti razli~itih iskaza nisu iste, mogu da se razlikuju i nijanse zna~enj, ali ipak se, bar u na~elu, usmerenost re~enice, izra`ena prepozicijskom vezom, mo`e izraziti i da re~enicom. Pogledajmo nekoliko primera i vide}emo da je stvar
vrlo zabavna:
(1) Verujem u Boga.
Verujem da Bog postoji.
(2) Verujem u demokratiju.
Verujem da demokratija ima blagotvorno dejstvo
koje joj se naj~e{}e pripisuje.
(3) Verujem u drugarstvo.
Verujem da je drugarstvo jedna od prvih vrednosti:
jedna od prvih vrlina; ne{to na {ta se mo`emo osloniti; ne{to za {ta (se) vredi `rtvovati;
(4) Verujem u istinu.
Verujem da istina na kraju uvek izlazi na videlo; da
je bolje govoriti istinu nego prikrivati je; da }e istina pobediti; da se za istinu vredi boriti;
Kako vidimo, ne postoji nikakva unapred odre|ena
shema kako da prepozicijsku vezu pro{irimo u re~enicu s
da. Svi iskazi s prepozicijom napravljeni su po istom ka-

 12

Rastko Mo~nik 3 teorije

lupu, dok se re~enice s da i te kako razlikuju. Pa ipak,

upravo re~enice s da {iroko razvijaju to {to re~enice s
predlogom kazuju zgusnuto; zavisne re~enice zapravo kazuju kako treba razumeti sa`etije iskaze, izra`ene s predlogom. Me|utim, ve} i prepozicijske iskaze jako dobro
razumemo, i obi~no nema potrebe da se koristimo parafrazama. Prema tome, prepozicijsku vezu razumemo iako sama po sebi ne daje zadovoljavaju}e podatke. A to je mogu}e jedino kada u interpretaciji prepozicijske veze ve}
unapred znamo {ta je to {to bi trebalo da bude predmet verovanja u vezi s imenicom u prepozicijskom iskazu. Govore}i o Bogu znamo da je re~ o njegovoj egzistenciji; postojanju; govore}i o demokratiji znamo da je re~ o efektima. Ako bi glagol prepozicijskog usmerenja bio uzdam
se, tada u slu~aju Boga ne bi bila re~ o postojanju, ve},
recimo, o Bo`jem provi|enju, dok bi u slu~aju demokratije i dalje bila re~ o u~incima, iako vi{e emfati~no nego {to je to slu~aj kod iskaza verovanja.
U govoru stare retorike, mogli bismo da ka`emo da
nekako automatski, bez posebnog naprezanja, prepoznajemo topos na koji se izraz s prepozicijskom vezom poziva,
iz kojeg crpe smisao. Taj topos je zajedni~ki, op{ti, on je lo cus kommunis, koinos topos. Dakle, on je izvan nas, izvan
interpreta; i u odnosu na besednika ili besednicu je spo lja, pa govornik vrlo lako mo`e da pretpostavi da }emo iskaz, uprkos nedostatnosti podataka, bez te{ko}a razumeti.
Op{te mesto je prema tome izvan onih s kojima
se komunicira, dok u isti mah za njih ne postoji alternativa, dakle nema spolja{nosti: kazivanje i razumevanje se
odvijaju u neproblemati~noj samo-razumljivosti. To je
utoliko neobi~nije u slu~aju iskaza kod kojih dolazi u ob-

 O ideoloji

13

zir vi{e op{tih mesta istovremeno (npr. na{i iskazi 3 i 4): tu

se, dodu{e, mogu predlagati alternativne interpretacije, ali
njihov horizont je ve} unapred odre|en upravo brojem
mesta koja dopu{taju izbor. ^ak i da interpret pogre{i i
izabere topos koji ne odgovara besednikovoj i besedni~inoj nameri, nesporazum nije koban, nesporazuma zapravo
i nema. Interpret u nastavku lako ispravlja gre{ku a mogu}e je i da besednik ili besednica pro{ire, prilagode svoju
intenciju.
Smatram da je na osnovu ovih primera jasno da postoji horizont koji je izvan onih s kojima se komunicira,
i to takav koji za njih nema spolja{nost. Op{ta mesta su
pravi primer na kojem se to najlak{e predo~ava. A upravo
iz tog razloga najupe~atljivije upozoravaju na jednu drugu
te{ko}u koju na{a teorija treba da savlada i o kojoj, za~udo, Altiser uop{te ne govori. Razmotri}emo sada ovu
drugu te{ko}u.
Dokazuju}i da postoji podru~je doga|aja, u~inaka i
pojava, u kome bismo mogli da izgradimo predmet saznanja u skladu sa zahtevima koji bi, prema Altiserovom izvo|enju, omogu}ivali teoriju ideologije, mi smo svoje spoznajno polje potajno ve} uspostavili i bar donekle strukturisali. Sastavili smo ga po obrascu koji je u `argonu poznat
kao hermeneuti~ki krug. Op{ta mesta su op{ta za one koji ih prihvataju, koji pripadaju dru{tvenoj zajednici u kojoj
ovi topoi va`e, i u kojoj va`e kao op{ti. Oni su za pripadnike i pripadnice dru{tva samo-razumljivi, automatski se
pokre}u u komunikaciji i deluju nenametljivo i glatko. Ali
to tako|e zna~i da onome ko tom dru{tvu ne pripada, ova
mesta ne bi bila samo-razumljiva, ne bi delovala po sebi i
do njih se ne bi dolazilo uz toliku saglasnost. Da li na osno-

 14

Rastko Mo~nik 3 teorije

vu toga treba da zaklju~imo da je, bar u na~elu, svaka komunikacija zatvorena u topi~ko dru{tvo, da se ograni~ava na pripadnike takve zajednice ali da je za one spolja,
za autsajdere zatvorena, ome|ena, pa ~ak i nepristupa~na,
hermeti~na? To je pitanje u poslednje vreme jako izo{treno, na dnevni red ga je stavlja, pre svega, ameri~ka kulturna antropologija24, a izazovno je zato {to vodi u kulturni
relativizam i podriva pretpostavku o ljudskim univerzalijama u koje intuitivno verujemo i koje su nam prirasle za
srce jo{ iz niza drugih razloga i za koje nas upravo kulturni relativizam ube|uje da su kulturno odre|ene, ograni~ene, da su tek zapadnja~ke vrednosti koje nemamo pravo nametati drugima. Ako teoriju utemeljimo na takvim
premisama, mi smo je, prema ovim teorijama, zasnovali na
ideolo{koj osnovi, na zapadnja~kom kulturno relativnom
vrednosnom modelu.
Nama koji `elimo da razvijemo teoriju ideologije,
ova vrsta relativizma je naro~ito opasna jer nam preti da
ostanemo bez predmeta, da }e nam se predmet raspasti pre
no {to ga sastavimo. Naime, prema jednoj od osnovnih
pretpostavki svake teorije ideologije, u istom dru{tvu deluju razli~ite ideologije: ako bismo prihvatili tezu kulturnog
relativizma, onda bi nam se u svakoj kulturi zasebno, iznutra, ispre~ila ista destruktivna prepreka koju kulturni relativisti postavljaju samo izme|u razli~itih kultura. Za nas
je, dakle, pitanje mnogo dramati~nije: kulturni relativisti su
ube|eni da su pojedina~ne kulture srazmerno homogeni
paketi; a mi ni taj paket ne bismo bili u stanju upakovati. Ono {to, prema kulturnim relativistima, tobo`e definitivno razdvaja jednu kulturu od druge, prema na{em mi{ljenju iznutra bi nagrizalo svaku kulturu posebno.

 O ideoloji

15

Poku{a}emo u nastavku da poka`emo kako je upravo ova opasnost nerazumevanja, ili ~ak su{tinskog nesporazuma, razlog za dru{tvenu konstrukciju velikih zgrada
koje neki nazivaju kulturama.25 Istovremeno, poku{a}emo da poka`emo i da do nesporazuma i sli~nih te{ko}a dolazi retko i to ne samo na horizontu pojedinih kultura,
ve} i izme|u razli~itih kultura. Ukratko, poku{a}emo da
poka`emo slede}e: iako za razumevanje me|u ljudima ne
postoje neposredno vidljivi razlozi, mi se, uglavnom, ipak
razumemo. Do ovog optimisti~kog zaklju~ka ne dolazimo
eventualnim razvodnjavanjem izazovne teze kulturnog relativizma, ve} upravo suprotno, time {to je zao{travamo.
Kulturni relativizam je skepti~an u pogledu mogu}nosti za
komuniciranje izme|u razli~itih kultura; teorija ideologije
nas, dalje, ispunjava sumnjom da se mo`e komunicirati u
okviru pojedina~nih kultura jer (ili: ako; ili: ukoliko) u svakoj kulturi istovremeno postoje razli~ite ideologije. Prvi
korak iz nevolje u~ini}emo tako {to }emo sumnju dovesti
do kraja: naime, u svakom pojedina~nom ~inu komunikacije mogu}e je sasvim opravdano sumnjati ho}e li se u~esnici u procesu komunikacije uop{te sporazumeti.26
Kulturni relativizam je relativno nova dosetka27, ali
problem na koji pru`a odgovor, u izvesnom smislu, je star
problem28. U klasi~nom obliku predstavio ga je analiti~ki
filozof Kvajn (Quine). U dimenziji koja nas zanima, i krajnje pojednostavljeno, problem mo`emo da predstavimo na
slede}i na~in.29

Konceptualne sheme
Jezik, kako ka`e ova teorija, ~ine
izrazi koji se odnose na neki izvanjezi~ki predmet, dakle

 16

Rastko Mo~nik 3 teorije

referencijalni izrazi; i izrazi koji ozna~avaju osobine predmeta pa ih, tako, prema osobinama razvrstavaju u klase, i
to su predikati. Ako ka`emo da je predmet a krupan, crven i okrugao, time smo od svih predmeta ovoga sveta
izdvojili jedan, naime predmet a (recimo da je a jabuka),
i svrstali ga u tri klase u klasu krupnih predmeta, u klasu
rumenih predmeta i u klasu okruglih predmeta; me|utim,
rekli smo i vi{e naime da a postoji u preseku sve ove tri
klase istovremeno jer ima sve tri osobine koje ove klase uspostavljaju. Mo`emo da nastavimo da svrstavamo a u razne
klase (predmet je sladak, a uz to je plod; spada u podklasu plodova koji uspevaju u na{im krajevima, dalje, u
pod-klasu plodova koji sazrevaju u jesen itd. Zamislimo
sad govornu zajednicu koja je mala i samodovoljna i ne zna
da postoje druga~ija podneblja, druga~ije drve}e i daleki
plodovi. U re~niku takve govorne zajednice, ne postoji
predikat plod koji uspeva u na{im krajevima jer u njenom
duhovnom horizontu ne postoje drugi krajevi, te ni oznaka na{i nema nikakvog smisla. Zamislimo da u tu zajednicu do|e stranac koji je ve} video drga~ije vo}njake i
okusio druk~ije plodove pa zato ima druk~iju konceptualnu shemu, takvu u kojoj postoje predikati za vo}arske
razlike: ne}e ga razumeti, a i on }e imati te{ko}a da razume njih. Doda li se ili oduzme neki od predikata, uzdrma
se celokupna konceptualna shema, jer mo`emo da pretpostavimo da su konceptualne sheme same po sebi konzistentne, to jest da su zaoku`ene i spojene.
Kvajn, istina, navodi ovako egzoti~ne primere, ali
te{ko}e mogu da se pojave ve} mnogo bli`e. [ta ako mi se
ka`e da je neka jabuka kasna sorta?30. Ako se ne razumem u vo}arstvo shvati}u, dodu{e, da sazreva kasnije nego

 O ideoloji

17

druge, normalne sorte ali {ta je to {to treba da va`i kao

normalno? Sve je to jo{ slo`enije ako se razumem u jabuke, a dolazim iz krajeva gde sija druk~ije sunce i jabuke sazrevaju u drugo doba godine: ako ne budem uzimao u obzir kulturnu razliku (kulturnu razliku ~ak u oba zna~enja: u zna~enju poljoprivredne kulture i u zna~enju misaone kulture) mogu da se uhvatim u sistematski nesporazum.
Upravo mogu}nost sistematskog nesporazuma isti~e Kvajn:
do njega dolazi u okolnostima koje u~esnici smatraju idealnim onda kada su i zato {to su njihove konceptualne
sheme konzistentne i unutra{nje koherentne i kada smatraju da imaju potpunu informaciju.
Prema Kvajnu, do ovih te{ko}a dolazi pri prevo|enju na druge jezike.31 Donald Davidson (Davidson) je polemisao protiv same ideje konceptualne sheme32 i me|ukorak u njegovoj kritici je upravo senzacionalan: pokazao je da do te{ko}a koje opisuje Kvajn, dolazi i prilikom komuniciranja u okviru istog jezika. U svakoj komunikaciji su,
naime, u igri verovanja u pozadini (background beliefs), dakle konceptualne sheme, i ta se verovanja kod u~esnika u
komuniciraju nu`no ne poklapaju, naj~e{}e se ~ak i razlikuju. Davidson ovo pitanje re{ava tako {to postulira postojanje fonda, riznice verovanja koja su shared, trivial and
true, zajedni~ka, trivijalna i istinita. Polaze}i od ovih zajedni~kih trivijalnih verovanja mogu se onda doku~iti odstupanja kod sofisticiranijih i mo`da egzoti~nih verovanja,
ali ona ne predstavljaju problem jer u~esnici u komunikaciji poseduju ~vrstu zajedni~ku osnovu. Njihovo postojanje
Davidson utemeljuje metafizi~kim argumentom da se ne
mo`e zamisliti suprotna situacija: naime, situacija da ljudske zajednice `ive u masovnoj zabludi, na osnovu neisti-

 18

Rastko Mo~nik 3 teorije

nitih verovanja u pozadini; isto tako se ne mo`e zamisliti

zajednica ~iji pripadnici i pripadnice ne prihvataju bar neka zajedni~ka osnovna verovanja; upravo iz ova dva razloga ova zajedni~ka istinita verovanja jesu trivijalna.
U daljoj raspravi, polazi}emo od pretpostavke da se
razli~ite ideologije mogu do neke mere predstaviti razli~itim pojmovnim, konceptualnim shemama. Poku{a}emo
istovremeno da poka`emo da razlike u pojmovnim mre`ama, kojima razli~ite grupe organizuju svet, nisu prepreka za
komuniciranje preko granica takvih grupa. Stalo nam je pre
svega do ovog drugog, do zaklju~ka; premisa o pojmovnim
obrascima, iz koje }emo poku{ati da izvedemo svoj zaklju~ak, jeste do izvesne mere problemati~na, i svakako se mo`e kritikovati. Ipak, nalazim da se mo`e braniti odluka da
smo ovu premisu izabrali za polazi{te: naime, zadatak smo
time pre ote`ali nego olak{ali. U dokazivanju zaklju~ka koji
bismo hteli da izvedemo, mora}emo da obradimo niz teo rijskih pojmova i upravo ova teorijska radionica je, bar mi
se tako ~ini, najvredniji doprinos ove knjige. Kona~no, ni
zaklju~ak ni ve}ina koncepata koje }emo predlo`iti ne za vise, u potpunosti, od polazne premise: nju mo`emo koristiti kao rubni, kao grani~ni primer, kao onu krajnost koja
obezbe|uje da zaklju~ak va`i i u drugim primerima, ako ve}
va`i u tom, po sebe, izrazito nepovoljnom primeru.
No, prvo treba da poka`emo za{to Kvajnova, ina~e
dramati~na i intelektualno izazovna, hipoteza ne stoji. Jedan od pokazatelja da u njoj ne{to {kripi ve} je to {to se vrlo te{ko nalaze stvarni primeri koji bi je ilustrovali. Kvajn
u knjizi operi{e izmi{ljenim primerima. Davidson ne mora
ni da ih tra`i jer Kvajna pobija na~elno. Kvajn polazi od
pretpostavke da zna~enje sadr`e jezi~ki segmenti od ko-

 O ideoloji

19

jih su sastavljene re~enice. On zapravo polazi od hipoteze

koja se u `argonu naziva teorija gra|evinskih blokova
(building-block theory); zna~enje jezi~kog izraza gradi se tako
{to se jedan segment zna~enja sla`e na drugi. Prema Davidsonovoj teoriji, me|utim, zna~enje sadr`e iskazi (utterances),
zna~i istorijski iskazi re~enica (sentences), to jest sre|enih nizova u nekom jeziku. I ovde }emo se slo`iti s Davidsonovom tezom. Ipak, odstupi}emo od Davidsona jedan korak
unazad i potruditi se da na|emo neki primer koji bi odgovarao Kvajnovoj teoriji.
Pokaza}emo na dva primera da situacija koju opisuje Kvajn nema posledice koje on o~ekuje. U prvom primeru, re~ je o prevodu s jednog na drugi jezik u okolnostima koje odgovaraju okolnostima Kvajnovog radikalnog
prevoda; drugi primer se ograni~ava na jedan (i to maternji) jezik i dokazuje jo{ ja~u tezu: naime da u~esnici u komuniciranju ne treba da poznaju zna~enje pojedinih jezi~kih segmenata da bi ih ipak uspe{no koristili i razumeli.
1. primer: naestogodi{njak
Engleska re~ teen-ager na slovena~ki je zgodno
prevedena kao najstnik, najstnica, (naestogodi{njak, naestogodi{njakinja). Re~ je zbirna imenica, to jest, sa logi~kog stanovi{ta predikat koji ozna~ava grupu ljudskih bi}a u
godinama sazrevanja. Osnovni element pri tvorenju re~i je
sufiks broja kojim se povla~e granice godina rane mladosti.
Na engleskom jeziku, ovaj sufiks je -teen: njime se tvore
brojevi od thirteen, trinaest, do nineteen, devetnaest. Na
slovena~kom postoji odgovaraju}i sufiks -najst: imaju ga
brojevi od enajst (jedanaest) do devetnajst (devetnaest).
^italac i ~itateljka ve} su mogli da primete u ~emu je kva -

 20

Rastko Mo~nik 3 teorije

ka: grupe se ne poklapaju. Kad je engleski jezik u pitanju,

u grupu spadaju mladi ljudi izme|u trinaeste i devetnaeste
godine, na slovena~kom, ovaj predikat obuhvata osobe izme|u jedanaeste i devetnaeste godine. U `argonu: ekstenzija engleskog predikta je u`a od ekstenzije slovena~kog
predikta. Kvajn o~ekuje da }e u takvoj situaciji do}i do nesporazuma, do nekakve interkulturne katastrofe: me|utim,
ne de{ava se ni{ta sli~no. Prevo|enje te~e sasvim glatko, i
nikome ne pada na pamet da {pekuli{e kako omladina u
Sloveniji dodu{e br`e sazreva, ali ipak ostaje u pubertetu do
iste godine kao i u Engleskoj. Jezi~ki iskaz se upotrebom
~esto emancipuje od etimologije, a i logika govora je povr{nija od logike logi~ara.
2. primer: klen33
Slovena~ki pridev klen, -a, -o jedan je od onih izraza koji pri~injavaju radost dobrim govornicima i zadaju
muke logi~arima. Besednici klenog slovena~kog jezika u`ivaju u toj re~i jer je sama po sebi klena; logi~are mu~i iz
istog razloga jer je element u klasi koju kao predikat
ozna~ava.
Stilske i logi~ke osobine izraza dovoljno su o~igledne ali {ta ta re~ zapravo zna~i?
Standardni na~ini za utvr|ivanje zna~enja re~i su
distribucija i, kao pomo}no sredstvo, etimologija.
Distribucija re~i klen iznena|uju}e je uska, ali
utoliko o{trija. Slovena~ki pravopis iz 1962. godine navodi slede}e primere: kleno `ito, klen rod, klen stil. Iz
ove distribucije zapravo se ne mo`e ta~no izvesti zna~enje,
ali mo`e se pretpostaviti da ovaj izraz zna~i ne{to dobro,
~ak vrlo dobro, odli~no. Predstavlja, dakle, neku belinu na

 O ideoloji

21

vrhu pozitivne semanti~ke lestvice. Ali, budimo oprezni:

izraz se koristi u tri registra, a ti registri nisu nimalo nevini.
P{enica: materijalno bogatstvo, ekonomske strukture;
rod: srodstvene strukture; stil: komunikacione strukture. Re~ se distribui{e preko tri registra, za koje Levi-Stros
(Lvi-Strauss) ka`e da su osnovni registri ili kru`ni tokovi
u svakom dru{tvu: razmena dobara, razmena `ena34, razmena re~i. Ona obele`ava ono najbolje {to se mo`e istisnuti
iz ekonomskih, srodstvenih i simboli~nih struktura: ono ~ime se te strukture pune i ispunjavaju, obele`ava njihov telos i njihovu totalizaciju. Nije ~udno {to je izraz semanti~ki prazan: obele`ava dopunjavanje i ispunjavanje sistema u
kojima mo`e da se pojavljuje, ozna~ava ono ni{ta koje
tim sistemima treba pridodati da bi postali celi, puni i do punjeni. Ozna~ava ono {to se u Melaneziji i u antropologiji naziva mana.35 Ozna~ava samoniklu veli~anstvenost
prirode (p{enica), plemenitu mo} kulture (stil) i tajan stvenu snagu onoga {to prelazi liniju koja razdvaja prirodu
od kulture, sva blaga harmoni~nih spajanja i njihovog plemenitog ploda (rod).
Ni etimologija nas ne ostavlja na cedilu. Pru`a nam
dve mogu}nosti. Ili re~ poti~e od korena kliti i kaliti;
ili od romanske re~i aciale, jeklo.36 Izgleda, pi{e Bezlaj
da je u slovena~kom jeziku do{lo do me{anja izme|u na{e re~i }klen, oklen} koju povezujemo sa staroslovenskim }k
(vidi kliti) i re~i }jeklen, oceln} koja dolazi od }aciale}. Do
me{anja, do kontakta izme|u prirode i kulture do{lo je
na pravom mestu: na mestu mo}i prirodnog klijanja i ~eli~ne snage kulture.
U~esnici u komuniciranju ne moraju da znaju ni{ta
od svega toga; samo dejstvo izraza, njegovi u~inci, pouzda-

 22

Rastko Mo~nik 3 teorije

no }e ih navoditi na ispravnu upotrebu, ispravno razumevanje. Kori{}enje i razumevanje mogu}i su, iako zna~enje pojedinih segmenata mo`da i nije jasno, iz razloga {to
ni kori{}enje ni razumevanje ne zavise od zna~enja pojedinog segmenta. Ako zna~enje pripisujemo iskazima, a ne
pojedinim segmentima niti nizovima segmenata koje niko
ne bi izrekao (ili: pre no {to bi ih izrekao), tj. re~enicama, ovi problemi se uop{te ne ispoljavaju.
Evo {ta je razlog. Ako bismo polazili od re~enice,
dakle od povezanog niza segmenata na nekom jeziku, mogli bismo da se pomognemo gramatikom ili re~nikom. [to
se ti~e re~nika, uverili smo se da nam ne daje dovoljno obja{njenje: ve} o re~i klen nije nam rekao bogzna {ta, a o
metafori ba{ ni{ta. Pa ni gramatika nam ne ka`e mnogo: recimo da nam poma`e da prepoznamo dobro sklopljen
niz; najzad, ~ak i to je ve} napu{tena pedanterija jer razumemo i iskaze koji prema pravilima knji`evne gramatike
nisu ispravni i to ne zato {to bismo na njima hteli da se
divimo nekom anakolutu; razumemo, tako|e, one iskaze koje ~ini samo jedan izraz i to ne zato {to smo sposobni da ih iskonstrui{emo kao elipti~ne re~enice. Setimo
se jo{ i takozvanih dvosmislenih re~enica. ^omski
(Chomsky) ka`e da se mogu analizirati pomo}u dva razli~ita niza transformacija; njihova gramati~ka struktura je,
dakle, dvostruka. A kako znamo da imaju dvostruku gramati~ku strukturu? Po tome {to su dvosmisleni. Ali, kako
znamo da su dvosmisleni? Tako {to pitamo govornika-slu{aoca na maternjem jeziku (native speaker-hearer). A kako on
prepoznaje dvosmislenost?37 O~ito nam je za ovaj svakodnevni posao potrebna ~vr{}a teorija koja se ne}e oslanjati
samo na gramatiku i re~nik.

 O ideoloji

23

Ako bismo, dakle, polazili od pojedina~nih segmenata, mogli bismo da se pomognemo jedino re~nikom, {to
ne bi bilo dovoljno ni za pojedina~ne segmente ni za ceo
niz. Ako bismo polazili od re~enica, mogli bismo da se pomognemo re~nikom i gramatikom, ali oboje zajedno bili bi
nam nedovoljni. Potrebno nam je {ire polje, tra`imo vi{e
elemenata.
Jedan element smo ve} uveli: konceptualne sheme
ili verovanja u pozadini, pozadine verovanja. Oni ne postoje ni u gramatici ni u re~niku. Poku{ali smo da ih smestimo u kulturu, ali smo za nju utvrdili da je pomalo
sumnjiv epistemolo{ki postulat. Bi}emo stoga oprezniji, zapravo skromniji. Ka`imo, dakle, da verovanja u pozadini
ulaze u igru prilikom komunikacionog doga|aja.38A {ta je
najmanji komunikacioni doga|aj? Kada, recimo, neko nekome ne{to ka`e. Kada, dakle, izgovoriv{i re~enicu izgovori (sre|en) niz segmenata na nekom jeziku. A to je upravo iskaz: istorijski nastup re~enice, niza segmenata, dakle
doga|aj kada neki konkretni govornik ili govornica obra}aju}i se nekoj konkretnoj osobi u nekom konkretnom
trenutku ne{to ka`u. Ali, ovim doga|ajem stvara se jo{
ne{to: stvara se situacija iskazivanja.39
Prema tome, kad imamo iskaz i situaciju iskaza s
verovanjem u pozadini, tada, verujem, raspola`emo s dovoljno elemenata da ne{to razumemo. Najzad, to je svakida{nje iskustvo. Trivijalno i banalno iskustvo, i preostaje
nam samo da ga teorijski objasnimo.

Teorija ideoloje: teorija interpretacije

Treba uzeti u
obzir da }emo se i te kako lako na}i u }orsokaku budemo

 24

Rastko Mo~nik 3 teorije

li neoprezno pohitali u nazna~enom pravcu. Nevolja mo`e da nas sna|e kako na strani situacije tako i na strani verovanja u pozadini.
Govore}i o situaciji, te{ko}a je u ovome: me|u elementima koji je uspostavljaju, nalazi se i iskaz koji `elimo
da razumemo. Trebalo bi da iskaz razumemo iz situacije;
treba, dakle, prvo da razumemo situaciju kako bismo mogli da razumemo iskaz. Ali, u stvaranju situacije u~estvuje i
sm iskaz; ako `elimo da razumemo situaciju, trebalo bi da
prethodno razumemo iskaz. Na{li smo se u za~aranom krugu: iskaz razumemo na osnovu situacije, a situaciju razumemo na osnovu iskaza.
Govore}i o verovanju u pozadini te{ko}a je u ovome.
Prihvatili smo Davidsonovu tezu da su verovanja koja su
zna~ajna za komuniciranje, trivijalna i zajedni~ka ({to se
ti~e njihove istinitosti, o tome bar zasad ne treba da vodimo ra~una)40. Koriste}i na{ re~nik, rekli bismo da verovanja pripadaju zajednici, koju odr`avaju na okupu, i da
pojedinac i pojedinka veruju u njih kao pripadnici zajednice; u odnosu na individualnog pripadnika i pripadnicu zajednice verovanja su, prema tome, spoljna. U isti mah,
ona su sama po sebi razumljiva i automatska: pokre}u se sama od sebe, kao ne{to {to potpuno nepatvoreno i interno
pripada pojedincu i pojedinki. Opisali smo situaciju kada je
individua ve} uspe{no interpelirana u ideologiju. No kako
smo ranije rekli, naime da su verovanja u pozadini, dakle
ideologija, uslov za razumevanje, moramo da se suo~imo sa
slede}im pitanjem: da li onda pojedinac i pojedinka razumeju jedino iskaze, izre~ene unutar horizonta ideologije u
koju su interpelirani, dok druge razumeju samo sa stanovi{ta ove ideologije, dakle mo`da i pogre{no, druk~ije ne-

 O ideoloji

25

go {to su bili izre~eni, mi{ljeni? Da li, prema tome, komuniciranje mo`e da bude uspe{no samo u horizontu iste ideologije? Jesmo li se doveli u situaciju koja je jo{ mnogo gora od kulturnog relativizma, jesmo li se doveli u situaciju ideolo{kog autizma?
U skladu s na{im metodolo{kim postupkom uvek
biramo najnepovoljniju hipotezu. Krajnju, rubnu hipotezu
koja nam obezbe|uje da }e na{a izvo|enja va`iti i za sve
druge manje drasti~ne mogu}nosti ako va`e za odabrano
radikalno polazi{te. Ovim izborom postupak zapravo sebi
~inimo lak{im, jer se obe radikalne hipoteze (hipoteza o
za~aranom krugu situacije iskaza i hipoteza o ideolo{kom autizmu) uzajamno isklju~uju.
Ako, naime, va`i hipoteza o ideolo{kom autizmu,
onda se situacija iskazivanja ne mo`e zatvoriti u za~arani
krug: postoji, naime, ne{to spolja na {ta se transakcije iskazivanja odnose, ne{to {to ih izvana podr`ava, ne{to na
{ta se oslanjaju postupci iskazivanja i iz ~ega crpu postupci
interpretacije.
Ako pak va`i hipoteza o iskaziva~kom krugu, onda ne mo`e da stoji hipoteza o ideolo{kom autizmu: si tuacija iskazivanja je u tom slu~aju nekakva creatio ex nihilo,
stvaranje ni iz ~ega, koja sama iz sebe proizvodi uslove svoje mogu}nosti, zna~i i uslove razumevanja. Nije to verbalna gimnastika: ako iskaz ili niz iskaza uspostavljaju situaciju iskazivanja, onda postavljaju i mesto odakle se iskaz ili
niz mogu razumeti i, kao {to mo`emo da pretpostavimo,
time uspostavljaju i adresata to jest individuu kojoj se obra}aju sme{taju na to proizvedeno mesto interpretacije.
Situacija je sad zapravo paradoksalna: nijedna od
ovih hipoteza nije nam po volji, ali bi}e dovoljno da sa~u-

 26

Rastko Mo~nik 3 teorije

vamo jednu otarasiv{i se druge. U svakom slu~aju, ne moramo da se opredelimo koja je manje zlo. Pokaza}emo,
naime, da ne stoji nijedna od hipoteza. Jer, obe polaze od
pretpostavke koja im je zajedni~ka. Tako, ova zajedni~ka
pretpostavka omogu}uje svaku hipotezu zasebno kao njihovu apori~nu dilemu u kojoj }emo se izgubiti ako hipoteze postavimo zajedno. Stoga je najjednostavnije da napadnemo samu pretpostavku koja je obema hipotezama zajedni~ka: naime, dvostruku pretpostavku o interpelaciji i
subjektivaciji. Ova pretpostavka govori dve stvari: prvo da
je uspe{na interpelacija u jednu ili drugu ideologiju uslov
za sporazumevanje, za komunikaciju; i dalje, da je interpelacija mehanizam subjektivacije.
Pokaza}emo: prvo, da interpeliranost u neku ideologiju nije uslov za razumevanje iskaza, izre~enih u horizontu te ideologije; dalje, da je uslov za razumevanje neka
posebna identifikacija onoga i one kojima se obra}amo; najzad: da su mehanizmi identifikacije dovoljni da objasne i
interpelaciju, pod uslovom da ih odgovaraju}e ra{~lanimo
dopunskim konceptualnim mehanizmom.

Unutra{nja dianca i sloboda govora

Kako hipoteza o
ideolo{kom autizmu (komuniciranje je mogu}e samo u
istom ideolo{kom horizontu) tako i hipoteza o za~aranom
iskaziva~kom krugu (komunikacija uop{te nije mogu}a:
ako ho}emo da razumemo iskaz, treba prvo da razumemo
situaciju iskazivanja, a nju ne mo`emo da razumemo ako
prethodno nismo razumeli iskaz) dovode nas u }orsokak jer
nam unapred podme}u poimanje prema kojem bi ele-

 O ideoloji

27

menti komunikacije (situacija, iskaz, verovanje u pozadini) trebalo da budu me|usobno nezavisni. A to ne stoji: iskaz je sposoban da sam proizvede svoje (relevantno) verovanje u pozadini, iz kojeg se mo`e razumeti i situacija; s
druge strane, iskaz je sposoban da na osnovu istog verovanja u pozadini proizvede razli~ite vrste situacija. Prema
tome, komunikacijski elementi zavise jedan od drugog, jedan drugog artikuli{u i upravo iz ovog razloga, obi~no je
dovoljno da dr`imo jedan da bismo dosegli i druga dva.
Pokaza}emo to prvo na nivou intuicije; pokaza}emo da se
ista situacija iskazivanja mo`e proizvesti na osnovu razli~itih verovanja u pozadini; i da se istim verovanjem u pozadini mogu proizvesti razli~iti u~inci situacije.
To nam na prvi pogled komplikuje zadatak jer
unosi opasnu neodre|enost u polje u koje nastojimo
uneti ne{to analiti~ke pouzdanosti. A polje mo`e da nam se
u~ini neodre|eno i neodredivo samo ako komunikacijske elemente zami{ljamo kao pore|ane cepanice, krute i
tvrde, drveno naslagane jedne na druge. Ako, pak, ne sledimo pretpostavku cepanica, ako, naprotiv, zamislimo da
su elementi me|usobno uklopljeni, povezani41, isprepleteni, mo}i }emo teoriju postaviti tako da }e u njoj biti i mesta za promi{ljanje komunikacijskog stvarala{tva ~ime se, najzad, svakog dana susre}emo. Navodna neodre|enost zapravo nam olak{ava zadatak jer pokazuje da odnosi izme|u
komunikacionih elemenata nisu stati~ki i mehani~ki ve}
dinami~ni i organski. Ako opet anticipiramo, mogli bismo kazati ovako: svi komunikacioni elementi su intersu bjektivnog karaktera, zato se za njih lepi ne{to protejsko,
promenljivo, ali upravo zato je sam komunikacioni doga|aj produktivan, tokom odvijanja proizvodi svoje sop-

 28

Rastko Mo~nik 3 teorije

stvene uslove mogu}nosti a kako su ti uslovi intersubjektivni u~inci, oni su dostupni u~esnicima u komunikaciji.
Za intuitivni uvod pozabavi}emo se s dva para {ala
(frojdovski Witz): njihovi mehanizmi su u parovima jednaki, dok se u~inci kod svakog para sistematski razlikuju.
1. primer: ista situacija, razli~ita verovanja u pozadini
Kod prvog para42 komunikaciona situacija je u
oba slu~aja ista: odbijanje, zafrkantski odgovor. I mehanizam je vrlo sli~an. Ali verovanje u pozadini, spontana metafizika, razlikuju se.
Pastor `eli da sa~uva nezadovoljnog ameri~kog seljaka od gre{nih misli i bezbo`nih re~i: Bolje budi zahvalan
dragom Bogu, koji ti je dao zemlju. Da ste samo videli
u kakvom je stanju bila kada mi ju je predao!
Jevrejski kroja~ mesecima nije sa{io poru~ene pantalone, i kad ih je kroz pola godine kona~no doneo naru~iocu, ovaj mu prigovori: Bog je za {est dana stvorio ceo
svet, a tebi je za bedne pantalone trebalo {est meseci!
Jeste, ali pogledajte samo kakve su ove pantalone a kakav je svet!
Prvi vic deluje na pozadini protestantske etike
korektne razmene, po{tenog ugovora i heroizma produktivnog rada koji menja svet. Drugi, pak, na pozadini rezignirane ironije progonjenog naroda.43 Pa ipak, ne treba da
se bude protestant da bi se konzumirao prvi vic, kao {to ni
{aljivost drugog nije dostupna samo pripadnicima jevrejske
vere. Naprotiv: pominjanje pastora u prvom i versko-etni~ke pripadnosti {najdera u drugom slu~aju treba samo da
poja~aju humoristi~ki u~inak ali vicevi bi funkcionisali i
bez toga. Na kraju krajeva, sasvim je svejedno kojoj naciji

 O ideoloji

29

i veri, i da li uop{te bilo kojoj, pripadaju pripoveda~ i onaj

ko se smeje.
2. primer: isto verovanje u pozadini, razli~iti u~inci situacije
Dva prijatelja {etaju ulicom, jednog od njih napadne pas koji glasno laje. Drugi prijatelj ga smiruje: Pas koji
laje ne ujeda! Znam, ali da li to zna i ovaj pas?
Psihijatri su posle dugog le~enja, primenjuju}i sve
nau~ne metode, izle~ili bolesnika koji je zami{ljao da je zrno p{enice. Jedan od lekara koji su ga le~ili ponosno ga isprati do izlaza a izle~eni pacijent ohrabreno odlazi u svet.
Kad, evo ga kako se kroz nekoliko minuta tr~e}i vra}a:
Na putu stoji petao! Ali ti zna{ Naravno, znam da
nisam zrno ali da li to zna i petao?
Verovanje u pozadini je u oba vica teskoba u pogledu znanja Drugog; razlikuju se u~inci situacije: dok prvi parodira pitanje kulturnog relativizma (pas valjda ne
pripada istoj topi~koj zajednici kojoj pripadaju {eta~i),
drugi refleksivizacijom gnoseolo{kog problema uzdrmava samu ontolo{ku sigurnost subjekta. Prvi se odnosi samo na pitanje dru{tvene akcije i na ra~un me|usobnih o~ekivanja
drugi opovrgava samu bit govore}eg subjekta. Prvi
obara veberovsku sociologiju, drugi je glosa lakanovske
psihoanalize.
Pogledajmo sad jo{ i oba para zajedno.
Kod prvog para smo rekli da ne treba biti ni protestant ni Jevrejin da bi se shvatila {ala; i dodali smo da pominjanje religijskih koordinati ja~a humoristi~ki u~inak.
Za{to ga ja~a? Razlog je teorijski zna~ajan. Teorijski, naime, nije toliko va`na jednostavna konstatacija da se vicevi
mogu razumeti i izvan njihovog religijskog horizonta.

 30

Rastko Mo~nik 3 teorije

Mnogo je zna~ajnije {to se mogu iskazati, {to se ~ak mogu smisliti unutar njihovog ideolo{kog horizonta. Simpatija koju posle
odgovora ose}amo prema seljaku ili kroja~u, u mnogome
proizlazi iz svesti da govore iz unutra{njosti ideologije, koja
je u obe pri~ice ~ak izri~ito predstavljena kao ideologija
gospodarenja (ideolog vladaju}e ideologije vs. njen subjekt; onaj ko naru~uje vs. onaj ko radi). Deo u~inka koji
nas uveseljava je u tome {to je seljaku i {najderu uspelo da
takore}i uhvate Boga za bradu. Frojd (Freud) bi rekao da
se pod u~inkom tih {ala osloba|a deo psihi~ne energije koja
je potrebna za o~uvanje bogoboja`ljivosti, po{tovanja karakteristi~nog kvijetizma obe religije. Naime, upore|uju}i
bo`je delo s plodovima ljudskog truda, seljak i kroja~ bezmalo su pozvali Boga na odgovornost za rezultate njegovog
rada.
Pri tome ovi vicevi nisu blasfemi~ni. Naprotiv i u
tome je druga dimenzija njihovog mehanizma. Bog je, istini za volju, u pore|enju s njima pomalo potcenjen, dok su
radnici uzdignuti na nivo da mogu da se porede sa Stvoriteljem. Pa ipak, {ale ne dovode u pitanje apsolutnost
Bo`jeg dela: upravo suprotno, priznaju mu njegovu veli~anstvenost i upravo iz tog priznanja crpu onaj vi{ak
vrednosti koji ve} sam ~in pore|enja dodaje ljudskom proizvodu. Iz toga proizlazi drugi deo {aljivosti, njegov logi~ ni deo; bezobraznicima uspeva da sede na dve stolice
istovremeno: stvorenom svetu priznaju apsolutnost, ali ga
ipak relativizuju; Stvoritelja relativizuju, ostavljaju}i ga ipak
na tronu bo`jem. Protivre~nost u govoru uvek mo`e da zagolica: govornicima uspeva da prvo proizvedu protivre~nost na nedopustivom mestu a onda s nje poskidaju44 jo{
i moralnu korist.

 O ideoloji

31

Mehanizmi u prvom paru viceva deluju upravo tako {to iznutra nagrizaju njihov interpelativni horizont,
ali ga ne ru{e; grebu po rubu, ali ga ne probijaju. Deluju,
dakle, u prostoru unutra{nje distance koji sami otvaraju.
Ove dve {ale afirmi{u slobodu govora koja deluje unutar ide olo{kog horizonta: namerno smo upotrebili taj na{ ina~e
omiljeni pravni izraz, koji u pravnom diskursu ozna~ava
pravo da se istovremeno ostvaruju, praktikuju, svi mogu}i ideolo{ki horizonti, a da nijedan od njih ne u`iva nikakvu od dr`ave institucionalizovanu prednost.45 Mogu}nost da se dr`avna institucija slobodne koegzistencije uspostavi izvan svakog ideolo{kog horizonta polazi od toga da je i unutar ideolo{kog horizonta govornik slobo dan. Ako govornik ne bi imao mogu}nosti da iznutra relativizuje svoj sopstveni ideolo{ki horizont, institucija
ideolo{ki neutralnog dr`avnog prostora koegzistencije
uop{te se ne bi mogla ni zamisliti, jer se ne bi mogla za misliti spolja{nost jednog ili drugog konkretnog hori zonta. Sloboda govora u pravnom smislu mogu}a je samo
ako se mo`e proizvesti koncept ideolo{kog horizonta
({to se istorijski de{ava s proizvodnjom koncepta religije
uop{te, to jest pojma koji sa`ima sve mogu}e pojedina~ ne religije), to jest samo ako se pojam ideologije mo`e
univerzalizovati. A to ne bi bilo mogu}e ako bi subjekt
ostao zarobljenik svoje ideologije, ako bi mu sopstvena
ideologija u koju je interpeliran samoniklo delovala kao
univerzalna ili, ta~nije, kao univerzum kojem se ne
mo`e zamisliti alternativa.
Upravo zato {to je iz unutra{njosti ideolo{kog horizonta taj horizont mogu}e relativizovati, zato {to se od njega mo`e odlepiti a da ga se pri tome ne mora napustiti, mo-

 32

Rastko Mo~nik 3 teorije

gu}e je komunicirati preko granica ideolo{kih horizonata.

To je i razlog da teza ideologija je dru{tvena veza niti je tivijalnost, niti vodi u protivre~nost. U dru{tvima sa vi{e ideologija, teza bi vodila u protivre~nost, jer bi u njima ideologije delovale na dru{tvo razdvajaju}e, a ne povezuju}e; u
dru{tvima ili, ta~nije, u segmentima za koje bismo pretpostavljali da u njima deluje samo jedna ideologija, teza bi
bila trivijalna. Ali, nije ta~no ni jedno ni drugo: zato jer je
i u krilu samo jedne ideologije subjekt slobodan.46
O ceni te slobode govori drugi par {ala. Zbog
mogu}nosti komunikacije preko granica ideolo{kih horizonata, kod svakog pojedina~nog komunikacionog ~ina
postavlja se pitanje u okviru kojeg ideolo{kog horizonta ga
treba interpretirati. Pas mo`e da pripada zajednici u kojoj
va`i da pas koji laje ne ujeda; a mo`e da pripada i zajed nici u kojoj, recimo, va`i na~elo da se na protivnika prvo
treba izlajati i tako ga upozoriti da }e biti napadnut. Petlovska {ala je svakako jako metafizi~ki obojena. Ali u na{e svrhe mogli bismo je razumeti na slede}i na~in: upravo
zato {to petao pripada istoj zajednici kao i izle~eni pacijent,
obojica znaju da se ~ovek mo`e klasifikovati kao zrno. I
nije samo po sebi razumljivo da je ova klasifikacija pogre{na dokaz: pacijent se oslobodio zablude i dokopao se
istine tek posle dugotrajnog vaspitno-obrazovnog procesa
u instituciji. Petao tu {kolu nije polazio zato je sasvim verovatno da ne zna i da jo{ uvek pogre{no veruje. To je
tako|e cena slobode savesti a, kao {to to toliko ~esto biva i u ovom slu~aju pla}a je onaj drugi.

 O ideoloji

33

Interpelirano nije uslov za interpretaciju

Drugi par
viceva za ovda{nju poblematiku mo`emo da upotrebimo
jo{ neposrednije. Prvi vic tematizuje pitanje odnosa izme|u re~i i dela (predstavljaju}i odgovaraju}e re~i laja njem): u na{em re~niku rekli bismo da re~i mogu da budu sasvim iskrene, ali ne mogu da nam budu od neke posebne pomo}i dok ne znamo na kojoj pozadini verovanja,
na kojoj pozadini toposa, treba da ih razumemo. Ovu dodatnu informaciju, kako nam sugeri{e na{ primer, mo`emo
da dobijemo prema situaciji: sa~eka}emo da vidimo kako
}e se pona{ati pas koji govori. Drugi primer uvodi pitanje saznanja, dakle instancu koja bilo prisustvom bilo
odsustvom nekako bezuslovno determini{e ne samo komunikaciju ve} upravo celokupan intersubjektivni odnos.
Karte su, tako, na stolu. Ostaje nam samo jo{ da ih
pogledamo.
U svemu tome mora}emo da budemo malo vi{e
tehni~ki. Prvo }emo na nekoliko primera pokazati kako
te~e interpretacija.47
(5) Neka cveta stotinu cvetova!
Iskaz nam ne stvara te{ko}e jer znamo da ga je izrekao Mao Zedong. Kako (5) pripisujemo eminentnom
politi~kom govorniku, interpretiramo ga kao deli} politi~kog diskursa i automatski ga ~itamo metafori~no. Odmah
treba dodati da iskaz (5) u originalu ima dodatak koji obezbe|uje odgovaraju}u interpretaciju, ~ak i kada ne bismo
znali ko je autor. Karakteristi~na pedagogi~nost maoisti~kog diskursa opremila je prvi metafori~ni deo i bukvalnom dopunom:

 34

Rastko Mo~nik 3 teorije

(5/) Neka cveta stotinu cvetova, neka uspeva hiljadu {kola mi{ljenja!
Kod (5/) je vi{e ili manje jasno da iskaz afirmi{e neko posebno politi~ko stanovi{te u debati o ideolo{koj i kulturnoj politici.
Ako smo se u interpretaciji (5) pomogli instancom
govornika, u nekom drugom iskazu mo`emo da se pomognemo instancom adresata:
(6) Zakasnili smo na voz za Eureku.
Ako mi (6) ka`e kolega na peronu `elezni~ke stanice u Santa Rosi, zna}u da mi se obra}a kao putniku koji je
krenuo vozom u Eureku u severnoj Kaliforniji.48 Ako,
pak, (6) pro~itam u naslovu komentara u dnevnom listu
Delo (odakle sam uzeo primer), zna}u da autor izra`ava zabrinutost zbog toga {to dr`ava kasni s uklju~ivanjem u
evropski program tehnolo{kog istra`ivanja. Treba da obratimo pa`nju i na slede}e: prividno, interpretacija (6) zavisi
od referenta imena Eureka; ako se izraz odnosi na grad,
prethodni deo iskaza valja razumeti doslovno; ako se odnosi na istra`iva~ki program, po~etni deo treba razumeti metafori~no. U ovoj vrsti analize, do{li bismo do govornikovog zna~enja iskaza, putem postupka koji je razvio Pol
Grajs (Paul Grice).49 Iako je Grajsova teorija odli~an analiti~ki alat, ~ini mi se da se u svakoj komunikaciji iskazi ipak
interpretiraju u paketu, to jest linijom najmanjeg otpora:
polazimo od, slobodno re~eno, konteksta komunikacije,
od komunikacione situacije i obi~no je dovoljno da odredimo samo jedan pertinentan aspekt te situacije. Ako bi
nas neko pitao za{to (5) interpretiramo tako a ne druk~ije,
odgovorili bismo: Jer je to rekao Mao Zedong, vo|a kineske revolucije, dugogodi{nji predsednik NR Kine, teo-

 O ideoloji

35

reti~ar marksizma-lenjinizma.. U slu~aju (6), dali bismo

slede}e obja{njenje: Jer mi je to rekao saputnik s kojim
putujem u severnu Kaliforniju... , ili bismo kazali: Jer sam
to pro~itao u informativnom i politi~kom listu, u komentaru koji se obi~no bavi politikom ove dr`ave...
Nave{}emo jo{ nekoliko primera koji potvr|uju
dosada{nje izvo|enje kako bismo u nastavku s vi{e uspeha mogli da ga osporimo.
Uzmimo da smo pro~itali tekst u kojem se (5) pripisuje Klodu Lorenu (Claude Lorraine). Iz teksta bismo verovatno shvatili i ko je bio Klod Loren: francuski slikar ~iji
su pejsa`i toliko odu{evili englesko plemstvo da je svoje
parkove po~elo da ure|uje po njihovom uzoru. Romantika je zavolela taj koncept parkova pa su engleski vrtovi po~eli da li~e na netaknutu prirodu. Naoru`ani ovom informacijom interpretirali bismo (5) kao pra-doktrinu jardin
a l anglaise.
A sad zamislimo da je (5) izgovorio Pu Ji. Ovaj podatak nam ne bi mnogo pomogao. Ako bi nam se objasnilo da je Pu Ji bio poslednji kineski car, donekle bismo napredovali u interpretaciji, ali tek do dileme: da li je to rekao u vreme dok je bio na prevaspitanju ili kasnije, kad
se posvetio ba{tovanstvu? Tokom prevaspitavanja mogao
je, recimo, da navodi predsednika Maa, i u tom slu~aju (5)
morali bismo da ovaj iskaz interpretiramo kao iskaz politi~kog diskursa; kasnije, kada je bio ba{tovan, mogao je da ga
izgovori u zna~enju hortikulturne doktrine. Bio bi nam,
dakle, potreban bar jo{ podatak o tome kada je to rekao.
Izgleda da sve vi{e greznemo u empirizam: tra`imo
sve vi{e ~injeni~nih podataka. Sagledajmo jo{ jednu mogu}nost:

 36

Rastko Mo~nik 3 teorije

(5) Drug @danov je rekao: Neka cveta stotinu

cvetova.
Onaj ko zna ko je bio @danov, i ko poznaje `danovizam, usprotivio bi se da (5) nije ta~an iskaz jer @danov
tako ne{to nije rekao, nije mogao da ka`e, pa ~ak i da je
ne{to sli~no rekao, nije tako mislio, itd. (Ko ne zna za @danova, verovatno ne bi imao pojma kako da (5) tuma~i).
Ali upravo svojim protivljenjem pokazao bi da je (5) odgovaraju}e interpretirao. Naime, proces interpretiranja i osporavanja
autorstva odvija se ovako: atribucija (5) drugu @danovu
sme{ta iskaz u neku odre|enu debatu u nekoj odre|enoj
politi~koj sredini; takvim sme{tanjem dolazi do interpretacije koja je zatim osnova za osporavanje ispravnosti atribucije; upravo pogre{na atribucija je klju~ za onu interpretaciju koja omogu}uje osporavanje autorstva. Interpretacija ne te~e na
osovini govor izvanjezi~ka realnost, ve} u dimenziji iskaza i njegovih verovanja u pozadini. Ta verovanja odre|uju
komunikacionu situaciju, zna~i figure govornika, adresata,
tematike i, na posletku, zna~enje.
O tome da se iskaz interpretira na osnovu verovanja u pozadini, dakle na ideolo{koj osnovi, mo`emo da se
uverimo na primeru iskaza britanskog premijera Dizraelija
(Disraeli):
(7) I ve climbed to the top of the greasy pole.50
Moglo bi se re}i i uop{teno: Jedan britanski premijer je svoju karijeru opisao ovim re~ima: (7). Ali ovaj iskaz ne bismo mogli pripisati gospo|i Ta~er (Thatcher) iako je bila premijer, pa i neko drugi bi te{ko mogao da je
upotrebi za opis svog uspona: bila bi to neukusna metafora, i to zato {to verovanje u pozadini u kojem (7) dobija

 O ideoloji

37

smisao, uklju~uje i verovanje da je penjanje na drvo mu {ki podvig.

Ovaj test pokazao nam je jo{ ne{to zna~ajno: Ako
iskaz (7) `elimo da razumemo kao {to je mi{ljen, dakle
metafori~no, moramo biti sposobni da uklju~imo niz verovanja, povezanih s odgovaraju}im folklornim obi~ajem.
Me|u njima je i verovanje da je ovaj na~in {epurenja mu{ka stvar. Interpretiraju}i (7), na ovo verovanje nismo
obratili posebnu pa`nju; verovatno nam nije ni palo na pamet; ali, to posebno verovanje ipak spada u verovanje u
pozadini koje smo prilikom interpretiranja (7) na neki na~in preuzeli kao svoje. Dokaz da smo ovo posebno ma~o verovanje stvarno nekako prisvojili jeste u tome {to
bismo osetili nelagodu ako bi (7) neko upotrebio u vezi s
gospo|om Ta~er.51 Dakle, u interpretaciji, verovanja u pozadini preuzimamo u paketu, a da nismo nu`no svesni svih
njegovih sastojaka.
To je ina~e u skladu s na{om po~etnom hipotezom
da je ideologija u odnosu na u~esnike u komunikaciji ne{to spolja{nje, i ~ak je dramati~no potvr|uje.
Iako preuzimanje u paketu verovanja u pozadini
mo`e da bude zna~ajna poluga za manipulativne retori~ne
efekte, ono nije takve prirode da interpreta jednom zauvek
i nepopravljivo zakuje za paket koji je, svakako nenamerno
i verovatno nesvesno, interpretacijom natovario na sebe.
(8) Pariski grof je naslednik francuske krune.
Ne moram da budem monarhist da bih interpretirao (8). Ni informacija da je Francuska republika, ne baca
me u bezdan besmisla. Naprosto, znam da se pod odre|enim uslovima mo`e poverovati u smislenost iskaza (8).

 38

Rastko Mo~nik 3 teorije

Verovanja koja su potrebna da bih interpretirao (8)

uzimam kao mogu}a, a ne kao nu`na. A dopu{tam ih i u
paketu jer ne moram da budem upu}en u sve genealo{ke
suptilnosti koje bi igrale ulogu da neko, ako bi se ispunili
odre|eni uslovi (mada nisu ispunjeni) bude pariski grof i
istovremeno francuski prestolonaslednik, naravno ako bi
uop{te bilo francuske krune i francuskog prestola.
A to ima dalekose`ne posledice. Uzmimo slede}i
iskaz:
(9) immemor herbarum quod est mirata iuvenca52
Pesma peva o dvojici mladih pastira koji su se takmi~ili u pevanju. Pevali su toliko lepo da su junice od zadivljenosti zaboravile da pasu. U na{em kulturnom kosmosu u takvoj reakciji junadi te{ko bismo videli priznanje za majstorstvo poetske performanse. Ali ni{ta nam ne
stoji na putu da dopustimo mogu}nost verovanja u kosmosu da i estetsko ~ulo junica mo`e da bude arbitar elegancije. Iz toga sledi da je interkulturna komunikacija ipak mogu}a! Pogotovo ako pogledamo ambijent navedenog stiha
koji nam zapravo daje klju~ za interpretaciju jer rekonstrui{e celokupni semanti~ki horizont i mo`da bi i najokorelijeg etnocentristu ubedio da ipak ima ne~eg u tome. Ovako peva stari pesnik:
immemor herbarum quos est mirata iuvenca
certantis, quorum stupefactae carmine lynces,
et mutata suos requierunt flumina cursus53
Stihovi govore o u~incima poetske prakse. Ona je
toliko sna`na i svemo}na da se za tren ume{ala u samu pri-

 O ideoloji

39

rodu. Deluje na mrtvu prirodu (flumina: reke, potoci) i na

`ivu prirodu (iuvenca, lynces); u `ivoj prirodi deluje kako na
divlje (risovi) tako i na doma}e `ivotinje (krave). Estetski
u~inak obuhvatio je svekoliku prirodu, ka`e pesma. Po tome kako je pesnik rasporedio u~inke vidimo da se postarao
za gradaciju: prvo pominje doma}u `ivotinju koja `ivi s pastirima i najpre bismo od nje o~ekivali ljudsku osetljivost;
zatim divlju `ivotinju koju nije nimalo lako ganuti; i na
kraju mrtvu prirodu, `ivahne potoke kojima se ne mo`e
tek tako upravljati i zaustavljati ih. Prepoznajemo orfi~ki
topos, i priznajemo da je umetni~ki savr{eno artikulisan.
Interkulturalnost se, na kraju krajeva, isplati.
Kako u interpretaciji tek dopu{tamo da su verovanja
u pozadini mogu}a a ne moramo da ih prihvatimo kao nu`na, komunikacija je mogu}a i preko ideolo{kih barijera,
izme|u razli~itih ideolo{kih diskursa i izme|u razli~itih
kultura. Time smo izbegli opasnost od ideolo{kog autizma koji nam preti. Ako pretpostavimo da su nekome ko
je interpeliran u odre|enu ideologiju, njena verovanja verovatno nu`na, sada{njim razmatranjem smo tako|e pokazali da interpeliranost u ideologiju kojoj pripada neki diskurs,
nije uslov za razumevanje iskaza u tom diskursu.
S druge strane, utvrdili smo da verovanja u pozadini dopu{tamo u paketu i da interpret ne mora da nu`no
bude svestan svih verovanja koja deluju u pozadini koja
je osnov da iskaz dobije smisao. Ova vezana trgovina u
komunikaciji svakako u izvesnoj meri remeti interkulturnu
idilu koju smo mo`ebiti naslikali.
Delovanje verovanja u pozadini mogli bismo da zamislimo ovako. Ona verovanja koja su neposredno povezana sa smisleno{}u iskaza koji se interpretira, u interpreta-

 40

Rastko Mo~nik 3 teorije

ciji se nalaze u fokusu pa`nje interpreta. No, ~ak i sama

pa`nja mo`e da bude dekoncentrisana, neizo{trena i sl.
Ako pitamo interpreta za{to iskaz razume na jedan a ne na
drugi na~in, on odmah mo`e da istakne svoja fokusirana
verovanja i navede ih kao argument za svoje razumevanje
iskaza. [to se vi{e udaljavamo od fokusa, verovanja sve vi{e tonu u sivilo a neka od njih, ako ne i ve}ina, mogu da
zauvek ostanu zatamnjena. (Davidson, recimo, navodi verovanje da postoje makrofizikalni predmeti kao primer
verovanja koje je u pozadini na{e bezmalo celokupne svakodnevne komunikacije, iako nikada ne izlazi na videlo,
nikada se posebno ne eksplicira, jer se nikada ni ne dolazi
u situaciju da bismo na njega morali posebno da se pozivamo.)
Mo`emo da pretpostavimo da su paketi verova nja, verovanja u pozadini, koliko-toliko konzistentna ili
da bar nisu protivre~na. Rekli bismo da je njihova struktura retori~na a ne logi~na. Nejednaka fokusiranost vero vanja odavno je ve} osnova za retori~ki artizam (pomo}u
samih po sebi razumljivih verovanja sugeri{u se manje same po sebi razumljive zainteresovane teze). Tako|e, mo`emo da pretpostavimo (o tome }emo raspravljati u nastavku) da je upravo neravnomerno prisustvo, prisebnost,
osve{}enost, verovanja osnova za mehanizme ideolo{ke
interpelacije. Nije te{ko pretpostaviti da se neko latentno
verovanje od onih verovanja u pozadini, koje je interpret
prilikom interpretacije iskaza dopustio kao mogu}e,
dojmi interpreta, nametne mu se i interpelira ga u ideologiju kojoj iskaz pripada.
Zasad tek poku{avamo da razotkrijemo elemente
koji ~ine polje op{te problematike interpretacije i posebne

 O ideoloji

41

problematike ideolo{ke interpelacije. Spoznaju da u interpretaciji uvek dopu{tamo vi{e nego {to mislimo, mo`emo
naime pro{iriti: nije nu`no da je u pojedina~nom iskazu u
igri samo jedno verovanje u pozadini. S obzirom na {iroku strukturu verovanja u pozadini, bilo bi ~ak cepidla~enje
baviti se pitanjem gde neko posebno verovanje u pozadini
prestaje i gde po~inje neko drugo. Situacija je mnogo konfuznija, mutnija, rastegljivija, neodre|enija: upravo u tome
je specifi~nost ljudske komunikacije, koja mo`e da bude
pribli`na, koja trpi ispravljanje, u kojoj zabluda (bar naj~e{}e) nije (ili bar ne bi trebalo da bude) sudbonosna. Upravo zato {to je nesporazum uvek mogu}, obi~no nije koban.
I upravo ova stalna mogu}nost nesporazuma, gre{ke, upravo ta nepreciznost osnova je koja na posletku mo`e da nas
dovede do sporazumevanja, razumevanja, koegzistencije:
osnova je za saradnju u komunikaciji, za charity of interpretation, {irokogrudost u interpretaciji, za toleranciju i blagonaklonu pa`nju.
Brojni pesni~ki postupci, recimo tropi, crpu upravo iz mogu}nosti koje otvara pluralizam verovanja u pozadini.54 Lep rubni primer, gde je preklapanje verovanja u
pozadini ograni~eno na dve dimenzije i zato naro~ito izra`eno, jesu oni tropi koje Fontenje (Fontainer) naziva si lepse. 55
Kao metafori~nu silepsu navodi stih koji Rasin
(Racine) u Andromahi stavlja u usta Piru:
(10) Brl de plus de feux que je n}en allumai.56
Savremeni ~italac i ~itateljica verovatno bi pogodili
da junaka mu~i `ar neusli{ene ljubavi, i bili bi u pravu. Ali
samo delimi~no. Topos koji smo mi, savremenici, usvojili

 42

Rastko Mo~nik 3 teorije

u romanti~noj redakciji, odgovara samo polovini ove klasicisti~ke figure. Da bismo konzumirali i drugu polovinu,
potrebna nam je istorijska, to jest mitolo{ka informacija o
govorniku, zapravo o njegovim postupcima posle zauzimanja Troje. Stih crpe smisao upravo iz te dvostrukosti, zgusnute u re~i feux, vatra. Ako bismo ga razumeli samo na
osnovu konvencionalne metafore o vatrenoj ljubavi, mogli bismo mo`da ~ak i da zaklju~imo da je govornik svojevremeno bio veliki ljubavnik, da je `ario i palio, a sad je
kona~no nai{ao na onu koja ume da mu odoli. To ne bi bilo daleko od banalnosti. Ali u toj dvostrukoj vatri, u vatri
neusli{ene ljubavi i Troje u plamenu, u ~ijem je spaljivanju
u~estvovao, zgu{njava se junakova drama, bukti kona~na
pravda okrutne sudbine.57
Dosad smo utvrdili slede}e:
- interpretacija zna~enja iskaza zavisi od verovanja u
pozadini na koja interpret projektuje iskaz koji interpretira;
interpretacija se odvija kao da se interpret pita: [ta treba
verovati da bi ovaj iskaz imao smisla?;
- shvativ{i smisao iskaza interpret dopu{ta kao mogu}a ona verovanja na osnovu kojih je iskaz smislen; ova verovanja dopu{ta u paketu, zna~i da nije svestan svih ve rovanja koja ~ine verovanja u pozadini (a nema ni razloga
za pretpostavku da je spisak verovanja u pozadini kona~an);
- vrlo je mogu}e da se isti iskaz ~ita na osnovu
razli~itih verovanja u pozadini; u tom slu~aju, iskaz ima vi{e mogu}ih zna~enja.
Uvo|enjem dva nova koncepta identifikacije i instance identifikacije nastoja}emo da ova saznanja malo
bolje organizujemo.

 O ideoloji

43

Identikacija i subjekt za kojeg se pretpoavlja da

veruje
Prvo `elimo da objasnimo svakida{nju komunikaciju. Namera nam je da izradimo konceptualni aparat koji
ne bi ba{ odmah tra`io da se odlu~imo kako da stvarno
konceptualizujemo Altiserovo intuitivno povezivanje interplacije sa subjektivacijom. Pitanje mo`emo i da preokrenemo i ka`emo ovako: hajde da prihvatimo Altiserovu
tvrdnju da su individue u svakoj prilici ve} i subjekti;
uzmimo, dakle, da su uvek ve} interpelirani u neku ideologiju. A onda se upitajmo kako pojedinke i pojedinci u
tim okolnostima komuniciraju.
Ne treba pretpostavljati da se interpelacija u svakom
pojedina~nom ~inu komunikacije de{ava ponovo, ni da u
svakom ~inu posebno i iznova treba da se obnavlja, reprodukuje. Time bismo postavili suvi{e te`ak uslov za uspe{nost komunikacije: naime, tra`ili bismo da u procesu komunikacije u najmanju ruku dolazi do obnavljanja interpelacije da bi se u~esnici u komunikaciji razumeli. A to bi
bila samo unekoliko elasti~nije formulisana teza o ideolo{kom autizmu.
Pomo}i }emo se onim teorijama koje ka`u da diskurs sam uspostavlja svog adresata, da diskurs odre|uje mesto sa kojeg se mo`e razumeti.58 Prema tome, interpret
nastoji da se postavi na to mesto, tra`i poziciju s koje bi
mogao doku~iti smisao iskaza, odakle bi iskaz izgledao smisleno. Iz prethodnog izvo|enja proizlazi da je to ono mesto odakle se mo`e do}i do verovanja u pozadini, da je to
osnova na kojoj iskaz dobija smisao. To je mesto sa kojeg
su ova verovanja dosti`na. Do verovanja najlak{e dolazi
onaj ko naprosto veruje u njih. Prema tome, verovanja su

 44

Rastko Mo~nik 3 teorije

dosti`na preko neke instance koja zastupa veruju}eg; preko mesta koje je zapravo mesto veruju}eg.
Verovanju u pozadini pripisa}emo zato instancu
verovanja u iskaze koji ~ine pozadinu. Tu instancu nazva}emo subjekt za kojeg se pretpostavlja da veruje. Mo`da
je to fikcija, ali ona je strukturna, dakle i delotvorna fikcija. To bi mogao da bude subjekt koji veruje sve {to tre ba verovati da bi neki iskaz imao smisao. Bio bi to takore}i idealni interpelirani u polje verovanja koje je osnova
smislenosti nekog iskaza.
Ovu instancu idealnog veruju}eg pripisujemo verovanju u pozadini u celosti; rekli smo, uostalom, da idealni veruju}i veruje sve {to treba verovati da bi iskaz dobio smisao: veruje, dakle, i ono {to nije neposredno vidljivo iz samog, jednom ste~enog, smisla iskaza. Mo`emo mu
pripisati i latentna verovanja.
Interpret se, prema tome, u procesu interpretacije
postavlja na mesto subjekta za kojeg se pretpostavlja da veruje. Pa ipak, on se s tom instancom ne identifikuje: dok
subjekt za kojeg se pretpostavlja da veruje, prema na{oj
fikciji stvarno veruje, interpret samo dopu{ta da su verovanja u pozadini mogu}a. Interpret veruje uslovno, tek ko liko da mu iskaz prenese svoj smisao: on ne mora da stvarno veruje. Interpret se samo postavlja na mesto subjekta
verovanja, ali se s njim u potpunosti ne identifikuje. Na to
mesto se postavlja uslovno, jer i verovanja preuzima na sebe samo uslovno.
Mo`emo se po{tedeti ovolike raspri~anosti ako jednostavno ka`emo: interpret se uslovno identifikuje sa subjektom
za kojeg se pretpostavlja da veruje.
Instancom subjekta za kojeg se pretpostavlja da veruje

 O ideoloji

45

i tezom da se interpret s njim identifikuje, i to samo uslovno, obuhvatili smo sve elemente na koje smo nailazili u dosada{njoj analizi procesa komunikacije:
- paket u prirodi verovanja u pozadini; dakle i
onaj deo verovanja u pozadini koji za interpreta (i za govornika) ostaje latentan;
- dosti`nost verovanja iako ih interpret dopu{ta
samo kao mogu}a; time smo izbegli i ideolo{ki autizam.
Sad mo`emo da pretpostavimo da se i govornik,
govornica identifikuju sa subjektom za kojeg se pretpostavlja da veruje. Oni ra~unaju na njega jer on je posredni~ka instanca koja obezbe|uje mogu}nost uspe{ne komunikacije. Pitanje da li se oni s tom instancom identifikuju
uslovno ili bezuslovno, na ovom stepenu rasprave zapravo
je irelevantno. Ne tvrdimo da je razlika izme|u bezuslovne i uslovne identifikacije potpuno isto {to i razlika izme|u iskrenog i neiskrenog govora. Polje je mnogo {ire,
mnogo zamr{enije, vi{edimenzionalno, prostranije - tako
da suprotnost iskrenost/neiskrenost ne odre|uje ni njegove rubne vrednosti. Du`ni smo da ostavimo prostor za
figurativni govor, za {ale, za poetske u~inke, za hipoteze,
za dosetke i, za{to ne, za besmisle, za kalambure. Ali ipak
mo`emo da ka`emo da iskreni govor pretpostavlja bezuslovnu identifikaciju sa subjektom verovanja. Tad besednik ili besednica verovanje izra`avaju iskreno, oni uisti nu veruju itd. To ne isti~em obaziru}i se na etiku (koja,
uostalom, dopu{ta i {alu, metaforu i sl.: pre se treba bojati
govornika koji ne znaju za {alu59) ve} zbog ideolo{kog
smisla koji dobija iskrenost u gra|anskoj individualisti~koj sredini, u vreme iskrenosti i autenti~nosti60 koje je i
vreme politike priznavanja61.

 46

Rastko Mo~nik 3 teorije

Koncept subjekta za kojeg se pretpostavlja da veruje izgradili smo po ugledu na Lakanovog (Lacan) su bjekta za kojeg se pretpostavlja da zna.62 I Lakanov subjekt za kojeg se pretpostavlja da zna strukturno je mesto,
mesto koje ~ini oslonac za transfer u psihoanaliti~koj situaciji. Funkcija koja to mesto ~vrsto podr`ava je identifikacija. Lakan shematizuje analiti~ki proces pomo}u izvrnute
osmice, ~ija je gornja petlja izvrnuta prema unutra, a polovina te petlje ide du` ravni koja je decentrisana, deplasirana u odnosu na skicu. Ovo presavijanje stvara rub, a
taj rub ili presek ilustruje identifikaciju.63 U Lakanovoj
konceptualizaciji, analiti~ki proces po~inje zahtevom kojim
se subjekt obra}a analiti~aru, zahtev sklizne du` linije identifikacije i sti`e do ta~ke transfera (subjekta za kojeg se
pretpostavlja da zna), na toj ta~ki se okrene i vra}a se subjektu kao njegova nesvesna `elja.
F

@
T

Lakanova shema
Z: zahtev (za smislom)
T: ta~ka prenosa
I: identifikacija
@: `elja

I
@

T
Z

Ideolo{ka interpelacija
Z: zahtev (za smislom)
I: identifikacija
princip interpelacije
T: subjekt za kojeg se
pretpostavlja da veruje/zna
@: `elja
F: (individualna) fantazija
i: ideol{ka interpelacija

 O ideoloji

47

Mi ovde svakida{nju komunikaciju ilustrujemo

istom shemom, mada se proces komunikacije odvija u suprotnom smeru od analiti~kog procesa. Po~inje interpretovim zahtevom, koji je svakida{nji zahtev za smislom. Taj
zahtev se usmerava du` identifikacione linije ka instanci subjekta za kojeg se pretpostavlja da veruje. Interpretov zahtev se
odbija od te instance, na njoj se okrene i vra}a se interpretu kao smisao. Identifikacija je samo uslovna, ta~ka
transfera je ta~ka idealnog veruju}eg, a to {to se interpretu vra}a, samo je smisao komunikacije koji interpret razume. Nesvesna `elja nam u toj shemi nije potrebna.

Najzad: ideolo{ka interpelacija

Lakanova shema, koju
smo prilagodili svojoj nameri, poma`e da se ta~nije utvrde
uslovi pod kojima dolazi do ideolo{ke interpelacije u pra vom smislu. Po~etni uslov zapravo nije te{ko utvrditi: iden tifikacija sa subjektom za kojeg se pretpostavlja da veruje u
tom slu~aju ne bi trebalo da bude samo uslovna, ona treba
da bude bezuslovna. Ako je identifikacija bezuslovna, onda
verovanja u pozadini interpret ne bi vi{e prihvatao samo kao
mogu}a verovanja ve} bi ih uzimao kao nu`na verovanja; drugim re~ima, interpret, adresat, onaj kome se obra}a,
po~inje uistinu da veruje u verovanja iz pozadine iskaza.
[ta je to {to je potrebno da identifikacija postane
bezuslovna mo`e se razabrati iz Lakanove sheme: treba da
je podr`ava nesvesna `elja. Dvostruka petlja identifikacije
sada se odvija ovako: zahtev za smislom na nekoj ta~ki
podstakne nesvesnu `elju, koja dovodi do identifikacije sa
subjektom za kojeg se pretpostavlja da veruje; proces se

 48

Rastko Mo~nik 3 teorije

od te ta~ke odbija i vra}a se interpretu kao interpelacija. In terpret kome se obra}amo, adresat, jeste prema ovoj prezentaciji aktivan ~inilac u procesu interpelacije, njegova (individualna, idiosinkratska, nezamenljivo pojedina~na) nesvesna `elja odlu~uju}a je poluga u interpelaciji, a zahtev za
smislom je polazni podsticaj koji pojedinca naprosto gurne
u interpelacijsku zamku.
Tako smo bar na~elno udovoljili zahtevima Altiserove formulacije. Ideologija (ovaj izraz je, kako sada vidimo, jo{ prili~no neodre|en) uhvati pojedince i pojedinke tamo gde su najvi{e individualni, u njihovoj nesvesnoj
`elji, a uhvati ih kao ne{to {to individue-sa-`eljom ve} ina~e jesu, naime, kao subjekte. Ako se to tako postavi, vi{e
nema te{ko}a s dilemom da li ideologija interpelira individue u ili kao subjekte. Mo`e se, naime, zamisliti da
proces u kojem individua dolazi do lakanovskog simboli~nog registra i onda se subjektivizuje, nije nimalo druk~iji: sama nesvesna `elja se konstitui{e u intersubjektivom
odnosu (pomalo banalno re~eno: u procesu komunikacije) pa se u individuu koja postaje subjekt, `elja usa|uje kao
`elja Drugog.
^ini se da smo time ve} savladali onaj opasan prelaz izme|u dru{tvene ravni i individualne ravni, izme|u istorijskog materijalizma i psihoanalize, koji se sto godina nije mogao premostiti, verovatno zbog sociolo{ke senke u koju ga je potisnula dirkemovska tradicija time {to je
polje nauke o dru{tvu, sociologije, uspostavila upravo isklju~ivanjem individualno-psiholo{ke ravni. Nemo} da se
taj prelaz prevazi|e iritirala je humanistiku od samog po~etka savremene sociologije, i skrivila je da se mnogi okliznu na tom toliko primamljivom i opasnom putu.64

 O ideoloji

49

Pa ipak, nemamo se ~emu radovati: ni mi nismo

uspeli da ga prevazi|emo, a sve {to smo uspeli je da ovu
problematiku zgusnemo u jednu ta~ku. Punctum problema
je ono mesto na kome zahtev prelazi u `elju, tamo gde
zahtev pokre}e nesvesnu `elju ili tamo gde dru{tveni odnos ponire u psihi~ki proces. Drugim re~ima: to je ta~ka
gde se otvara ona dimenzija koja je deplasirana, pomerena u odnosu na ravan dvostruke petlje: Ta dimenzija se
stvarno mo`da mo`e jasno predstaviti tre}om dimenzijom, ali nju moramo, kao {to upozorava Lakan, u stvari
misliti u dve dimenzije jer su obe petlje polovina osmice
u svakoj ta~ki prikop~ane jedna na drugu.
Tra`imo, zna~i, mesto gde se (dru{tveni) zahtev artikuli{e (nesvesnom) `eljom, ta~ku koja pripada dvema ravnima sistemu dveju dimenzija povr{ine i tre}oj dimenziji, koja omogu}uje presavijanje. Ta~ku koja je upisana u
oba prostora, u dvodimenzionalni prostor dru{tvenih procesa i u tre}u dimenziju nesvesnih procesa, ta~nije: ta~ku
koja je u oba registra jednaka, kruta, koja je me|u njima
takore}i spe~ena spona.

Fantazija
U tra`enju prelaza izabrali smo topolo{ki
put, pu{tamo da nas vodi Lakanova shema. Moglo bi se
prigovoriti da smo za teorijski kriterij upravo uzeli estet sko merilo eleganciju Lakanove sheme. To bismo, opet,
mogli da opovrgavamo time {to bismo kazali da je elegancija samo konceptualni minimalizam i da sve dok nema
potrebe ne uvodimo nove koncepte; da imamo poverenje
u konceptualnu prirodu Lakanove shematizacije. Ovo dru-

 50

Rastko Mo~nik 3 teorije

go stoji, a ono prvo ba{ i ne, jer }emo vrlo brzo uvesti nov
koncept. A mo}i }emo da ga uvedemo upravo zato {to smo
suzili mesto na kojem nam je potreban, {tavi{e, to smo mesto ~ak i ta~kama, punktualno, odredili.
Dr`a}emo se, dakle, te topi~ke niti, a vide}emo kasnije ho}e li nam ovaj pristup doneti i ne{to vi{e. Zasad bismo rado utvrdili mo`e li se ta~nije odrediti mesto koje
istovremeno pripada svesnoj ravni smisla i nesvesnom registru `elje. Do tog mesta ili, ta~nije, do elementa koji strukturno stoji na tom mestu, dolazi Frojd u svom spisu O
snovima, raspravljaju}i o odnosu izme|u fasade sna, koja
je pripu{tena u svest, i sneva~kih misli koje ostaju nesvesne. On pi{e:
Bilo bi ipak pogre{no kada bismo smatrali da fasade snova nisu ni{ta do pogre{ne i nekako arbitrarne revizije koje na sadr`aju snova obavlja svesna instanca na{eg duhovnog `ivota. U postavljanju fasade snova, ~esto se koriste
fantazije `elja koje su u sneva~kim mislima prisutne u
unapred izgra|enom obliku i koje su po prirodi iste kao
i toliko prikladno nazvani snovi-na-javi, koji su nam poznati iz budnog stanja. Za fantazije `elja, koje u no}nim
snovim otkriva analiza, ~esto se ispostavlja da su ponavljanja ili prilago|ene varijante prizora iz detinjstva; tako, u nekim slu~ajevima, fasada snova neposredno razotkriva pravo jezgro snova, izvitopereno dodacima drugog materijala.65

Ve} u Tuma~enju snova (1900. godine) Frojd je upozorio da postavljanje fasade sna pose`e, ako je to ikako
mogu}e, za onom tvorevinom koja je ve} na raspolaganju

 O ideoloji

51

u gradivu sneva~kih misli. Element u sneva~kim mislima

koji imam na umu, obi~no opisujem /izrazom/ fantazija
/Phantasie/.66
Fantazija je, dakle, element koji istovremeno pripada kako potisnutim nesvesnim mislima sna tako i u svest
pripu{tenoj fasadi sna. U toj fasadi, u tom nali~ju sna, fantazija slu`i kao gradivo za postavljanje. Postavljanje fasade, organizacija nali~ja, prema Frojdu je rezultat posebnog
procesa koji naziva sekundarna obrada, sekundaere Beabei tung.67
Sekundarna obrada68 objedinjuje gradivo sna; materiju koja se, eto, na|e pri ruci (i koju preuzima iz gradiva
misli i snova) smu}ka u nekakvu razumnu celinu; to {to ~ini sekundarna obrada, Frojd opisuje parafrazom svog omi ljenog odlomka iz Hajnea (Heine): svojim ritama i dronj cima popunjava praznine u strukturi snova.69 Raspravljaju}i o sekundarnoj obradi, Frojd okleva gde bi, u specifi~nu topiku snova, valjalo smestiti to objedinjavanje ili, kako
tako|e ka`e, tu tendencioznu reviziju sneva~kog gradiva. U
Tuma~enju snova i u spisu O snovima on sekundarnu obradu pridodaje sneva~kim operacijama. Prema toj teoriji,
sneva~ke operacije iz sneva~kih misli iskonstrui{u stvarne
snove pomo}u ~etiri ~inioca pomo}u kondenzacije,
preme{tanja, zahteva prezentacije i sekundarne obrade. A
sekundarna obrada se ve} u ova dva njegova spisa javlja kao
najmanje zna~ajan ~inilac u sneva~koj operaciji i, kako ka `e Frojd, nije ~ak ni nu`no prisutna u svakom snu.
U tekstu Ein Traum als Beweismittel /Snovi kao
sredstvo dokazivanja/ (1913.) Frojd se ve} koleba da li sekundarna obrada uop{te spada u sneva~ku operaciju. Ovako ka`e:

 52

Rastko Mo~nik 3 teorije

Sekundarnu obradu koju obavlja svesna instanca, ovde

ubrajamo u sneva~ku operaciju. Ali sve i da je od nje izdvojimo, ne bismo nimalo promenili svoju koncepciju.
U tom slu~aju trebalo bi da ka`emo: snovi u analiti~nom smislu obuhvataju sneva~ku operaciju u pravom
smislu, zajedno sa sekundarnom obradom proizvoda te
operacije.70

Godine 1923. Frojd se kona~no odlu~uje da sekundarnu obradu izuzme iz sneva~ke operacije:
Postupci sneva~ke operacije (kojoj bi bilo potpuno pogre{no pripisivati bilo kakav }stvarala~ki} karakter) u zna~ajnoj meri kondenzuju latentne sneva~ke misli, izvitopere
ih preme{tanjem psihi~nog intenziteta i urede ih tako da se
mogu vizuelno predstaviti; ali, jo{ pre formiranja manifestnih snova, /latentne sneva~ke misli/ podvrgavaju se i
procesu sekundarne obrade, koja poku{ava da novom pro izvodu da nekakav smisao i koherentnost. Strogo govo re}i, taj poslednji proces nije deo sneva~ke operacije.71

Za{to se Frojd dvoumi72 gde da smesti sekundarnu

obradu? Prvo zato {to ga ometa njegova sopstvena metafora kojom odnos nesvesno/svesno misli po uzoru na slojeve koji se sla`u jedan vrh drugog, a ne kao dvostruko
upisivanje istih elemenata. Zatim, zato {to mu (naro~ito u
okviru ove metafore) stvara probleme dvostruka priroda
sekundarne obrade. Sekundarna obrada je, naime:
1. s jedne strane, ve} interpretacija: interpretira proizvod sneva~ke operacije, dakle ne spada u sneva~ku operaciju u pravom smislu;

 O ideoloji

53

2. s druge strane, izvitoperena interpretacija: a na

osnovu te karakteristike zapravo bi trebalo da spada u sneva~ku operaciju.
Sekundarna obrada je nekakva prva, preliminarna
interpretacija73; ona je istovremeno zainteresovana interpretacija, interpretacija s posebnom namerom: proizvodi, naime, smisao koji je koliko god je to mogu}e daleko
od stvarnog smisla /snova/; njen u~inak je zasenjuju}e
nerazumevanje sneva~kih misli.74
Do{li smo do stvarno paradoksalnih zaklju~aka: iako pomo}u sekundarne obrade dobijamo tuma~enje to
tuma~enje je tendenciozno, zbunjuju}e, pogre{no. Bez tog
tuma~enja snovi su besmislena hrpa fragmentarnog gradiva; tuma~enjem dobijamo smisao, ali kako taj smisao nije
pravi, njime gubimo upravo smisao.
U ~emu je jedini motiv za sekundarnu obradu?
u zahtevu za inteligibilno{}u gradiva sna. A u ~emu je jedino
dostignu}e sekundarne obrade? u tome {to krivotvori, fal sifikuje ono {to bi u snovima trebalo razumeti. Kroz sekun darnu obradu, inteligibilnost postaje prepreka za razumevanje.
Upravo ona operacija kojom sneva~ko gradivo postaje razumljivo, istovremeno onemogu}uje razumevanje.
Ali paradoks je uistinu samo prividan. Razumevanje, naime, ovde ima dva razli~ita zna~enja: ono razumevanje koje inteligibilna operacija sekundarne obrade svojom interpretacijom onemogu}uje, jeste razumevanje onoga {to je za Frojda pravi smisao snova, a to je nesvesna `elja koja se ispoljava kroz snove i ne sme da prodre do svesti. A {ta je onda onaj smisao koji proizvodi sekundarna obrada i koji je koliko god je to mogu}e daleko od stvarnog
smisla sna?

 54

Rastko Mo~nik 3 teorije

Taj smisao Frojd obja{njava analogijom:

/Sekundarna obrada/ postupa sa sneva~kim sadr`ajem
koji ima pred sobom upravo na isti na~in kao {to na{a
normalna psihi~na delatnost uop{te postupa sa svakim
percepcijskim sadr`ajem koji joj se nudi. Taj sadr`aj razume na osnovu anticipativih ideja, i u samom trenutku
percepcije ure|uje ga na osnovu pretpostavke da je taj sadr `aj inteligibilan... Poznato je da nismo sposobni da vidimo niz nepoznatih znakova ili da ~ujemo niz nepoznatih re~i a da percepciju odmah ne krivotvorimo na osnovu
zahteva za inteligibilno{}u...75

Frojdova percepcijska analogija podse}a nas na drugu analogiju, i ona je teorijska: sekundarna obrada, naime,
postupa sa sneva~kim sadr`ajem upravo na isti na~in kao
{to na{a normalna interpretativna delatnost uop{te postupa sa svakim govornim nizom koji joj se nudi. Tako je bar
prema teoriji interpetacije, koju smo malo~as predstavili. I
na{ interpret razume na osnovu pretpostavke da je komunikacioni niz inteligibilan. Prema ovoj teoriji, nismo sposobni da... ~ujemo niz... re~i a da percepciju odmah ne prilagodimo na osnovu zahteva za inteligibilno{}u. Sve se
lepo uklapa, na{a interpretativna delatnost uop{te deluje
analogno, kao {to deluje posebna interpretativna delatnost
sekundarne obrade. No, kako se interpetativna delatnost
odvija u ideologiji, vrlo lako podle`emo isku{enju da ideologiju proglasimo za sekundaere Bearbeitung76 koja individualne `elje idiosinkrazije prera|uje prema zahtevima
dru{tvenog smisla i osmi{ljava ih prema zahtevima date
dru{tvene ideologije.

 O ideoloji

55

Ipak, ne smemo se olako predati tom isku{enju.

Razlog za uzdr`anost vidljiv je iz ispravke koju smo upravo uneli u Frojdovu izvornu formulaciju: Frojdov izraz
krivotvoriti ubla`ili smo upotrebiv{i izraz prilagoditi.
Naime, ako bismo Frojdovu koncepciju sekundarne obrade mehani~ki preneli u teoriju ideologije, dobili bismo jo{
jednu varijantu teorije o ideologiji kao pogre{noj svesti.
Element u odnosu prema kojem je ideologija navodno
pogre{na, istina koju ideologija navodno krivotvori,
bio bi u tom slu~aju nesvesna `elja. Takav mehani~ki prenos doneo bi nam i te kako skroman rezultat: s jedne strane bismo do{li do zaklju~ka da je svest uvek pogre{na
svest u odnosu na svoju nesvesnu istinu; s druge strane
tvrdili bismo da je ideologija slepa za svoju sopstvenu istinu, koju mo`e da otkrije teorijska analiza. To bi u najboljem slu~aju bile tautologije, jer teze samo ekspliciraju to
{to je ve} obuhva}eno u frojdovskom konceptu svesti i u
marksisti~kom konceptu ideologije; a bile bi i teorijski
opasne eksplikacije ovih koncepata, jer strukturne odnose
svest/nesvesno ili ideologija/intersubjektivni odnosi
nije preporu~ljivo misliti u terminima istine i neistine.77
Naravno, Frojd mo`e da zapi{e da sekundarna obrada izvitoperava, falsifikuje gradivo koje obra|uje. Kako
ga zanima odnos izme|u manifestnih snova i nesvesnih
sneva~kih misli, on prikladno utvr|uje da sneva~ka operacija organizuje manifestne snove tako da budu {to udaljeniji od nesvesne `elje koja se kroz njih ispoljava. U tom
smislu, manifestni snovi, rezultat zgu{njavanja, preme{tanja, zahteva prezentacije i sekundarne obrade, uistinu de formi{u nesvesne sneva~ke misli. Me|utim, Frojd u toj
vezi ne govori ni{ta o tome kakvi su ti falsifikatorski zah-

 56

Rastko Mo~nik 3 teorije

tevi za inteligibilno{}u i odakle dolaze. Ta~no, dolaze od

svesne instance i u slu`bi su cenzure ali odakle ih crpe
svesna instanca, u ~emu je njihova garancija? Frojd govori o smislenosti i koherentnosti: ali {ta je merilo smislenosti i koherencije? Kako svesna instanca zna {ta mo`e da
va`i kao smisleno i koherentno, a {ta ne?
U odgovorima na ova pitanja, moramo pripaziti da
se ne uhvatimo u za~arani krug. Za zahteve za inteligibilno{}u koji se automatski ispoljavaju kroz sekundarnu obradu, u na{em teorijskom polju bismo takore}i automatski
pretpostavljali da dolaze od ideologije u koju je interpret
interpeliran. Samo zahtevi ideologije kojoj interpret pripada, deluju na njega automatski, samoniklo, samorazumljivo. Ali ako bismo prebrzo zaklju~ivali u tom pravcu, upleli
bismo se u kru`no zaklju~ivanje: rezultat bi bio da individuu mo`e da interpelira samo ona ideologija u koju je ve}
(bio) interpeliran. Zato }emo u ovom trenutku odlo`iti
odgovor na pitanje odakle dolaze i na {ta se oslanjaju zahtevi za inteligibilno{}u.78

Mehanizam ideolo{ke interpelacije

Sada ve} mo`emo
da opi{emo kako te~e interpelacija.
S Frojdom smo utvrdili da je fantazija onaj element
koji u isti mah pripada kako ravni nesvesnih misli `elj,
tako i ravni inteligibilne fasade. Kao element koji slu`i za
prelaz izme|u dru{tvenog zahteva za smislom i individualne `elje, na{li smo, dakle, frojdovski koncept. Tako|e, znamo gde da taj koncept smestimo u shemi koju smo priredili prema Lakanu: na onu raskrsnicu gde mo`e da se pokrene individualna `elja i da podr`i identifikacijski odnos

 O ideoloji

57

koji tad postaje bezuslovan, zaokre}e se oko ta~ke transfera i vra}a se interpretu kao ideolo{ka interpelacija.
Prema tome, ako se u procesu interpretacije u interpretu pokrene neka individualna fantazija `elja, ta njegova nesvesna `elja bi}e posrednik u odnosu identifikacije sa
subjektom za kojeg se pretpostavlja da veruje. Identifikacijski odnos sad vi{e ne}e biti samo uslovan, ve} }e postati bezuslovan a verovanja, pripisana subjektu za kojeg se pretpostavlja da veruje nametnu}e se interpretu kao
nu`na. Drugim re~ima: interpretov zahtev za smislom pogodi}e u njegovu individualnu fantaziju i zato }e pre}i u
dodatni deo krivulje nesvesne `elje da bi se, okrenuv{i se
oko instance transfera, vratio interpretu kao ideolo{ka interpelacija.
Mesto na kome mo`e da se desi da se interpretov
zahtev za smislom sudari s fantazijom, mo`emo da odredimo ta~nije: fantaziju mo`e da pokrene neko verovanje
koje nastupa u verovanju u pozadini pripisano subjektu za
kojeg se pretpostavlja da veruje. Kao {to smo ve} rekli, interpreta njegov zahtev za smislom mo`e da navede da prosu|uje na kojem bi verovanju u pozadini iskaz imao smisla. Prema postupku koji smo opisali, on poku{ava da iskaz
osmisli na raznim verovanjima u pozadini. Kad interpret
pogodi pozadinu koja isporu~uje smisao, mo`e mu se iznenada u~initi da iskaz sadr`i ~ak i vi{e od respektabilnog i
mogu}eg smisla: mo`e mu se razotkriti da iskaz sadr`i neminovan, nu`an, mo`da ~ak i samorazumljiv smisao. Dakle, {~epala ga je interpelacija.
Pokaza}emo na dva primera kako iskaz mo`e da
pokrene takav interpelacijski efekat.

 58

Rastko Mo~nik 3 teorije

(11) Valdhajm (Waldheim) i Austrijanci duboko

povre|eni.79
Predikatni izraz povre|eni u ovom iskazu je neka
vrsta silepse koja istovremeno obuhvata dva zna~enja: biti
povre|en kao pojedinac, u svojim li~nim ose}anjima i bi ti povre|en kao nacija, kao gra|ansko telo, u me|unarodnim interesima dr`ave. Kako je napisan, iskaz sugeri{e da
je mogu}a i vrsta povre|enosti u kojoj se oboje prepli}e:
kada su gra|anke i gra|ani li~no povre|eni zbog udarca
koji je nanet njihovom predstavniku (koga upravo zbog saose}anja uspostavljaju u neku posebnu, bli`u, vi{e emfati~nu vrstu predstavnika), i kada je, iz istog razloga, njihov
predstavnik povre|en kao predstavnik celokupnog povre|enog tela. Ovakva vrsta povre|enosti stvarno je mogu}a i
upravo oko nje mo`e da se okupi zajednica koja sad postaje zajednica na taj poseban na~in povre|enih. Struktura
tvorenja zajednice je kru`na, ali zato ni{ta manje delotvorna: afirmisala se na austrijskim izborima kada je Valdhajm
izabran, iako je informacija o njegovoj delatnosti za vreme
rata stigla u javnost u vreme predizborne kampanje. Izabran
je upravo zbog toga: u toj posebnoj vrsti povre|enosti koja
se javila u austrijskoj javnosti, lako prepoznajemo frojdovski einziger Zug, jedan jedini (unarni) potez.80 Kod tog ob lika identifikacije ja od osobe objekta pozajmljuje samo
jedan potez. U ovom slu~aju taj potez je upravo posebna
vrsta povre|enosti, ili, da budemo precizniji, povre|enosti koja poti~e od poni`enja. Na kriti~no mesto gde se pokre}e nesvesna `elja, na na{oj shemi bismo u tom slu~aju
postavili fantazmu poni`enog oca.
(12) Ne mislim da diram invalida.81

 O ideoloji

59

Iskaz lako mo`e da pokrene neku od fantazija, povezanih s kastracionim kompleksom. Zanimljivo je da bi se
iskaz, kako glasi u originalu, mogao shvatiti i nekako druk~ije, blagorodnije ali bi i u toj suprotnoj interpretaciji iskaz bio u dobroj meri isti. Originalna formulacija mogla bi,
naime, da bude i elipti~an izraz koji bi u razvijenom obliku mogao da se rekonstrui{e ovako: Ne}u da diram invalida ako zatra`im od Dukakisa da objavi svoju zdravstvenu
kartoteku jer, koliko znam, Dukakis je sasvim zdrav. I u
ovoj dobronamernoj interpretaciji, ostaje pretpostavka da
ne{to tu nije kako treba ako ~oveku treba psihijatrijska pomo}, te da to ~oveka diskvalifikuje itd. Kastracione fantazije, naime, mogu da izazovu obe interpetacije.82

Napomene:
1 Louis Althusser i drugi, Ideologija in estetski u~inek, Cankarjeva zalo`ba, Ljubljana, 1980, str. 72.
2 Marx teorijsku produkciju upore|uje s u~enjem stranog jezika,
na kojem se najpre izra`avamo tako {to re~enice prevodimo sa
maternjeg jezika, a stvarno njime vladamo tek kad, izra`avaju}i
se na tom jeziku, zaboravimo na maternji jezik. Potreba da se u te orijskom diskursu oslonimo na nativnu kompetenciju, nekako
doslovno predstavlja Marxovu metaforu i automatskom ironijom upozorava na belinu u konceptualnom polju.
3 Sintagmu treba da razumemo kao {to smo je preveli: u subjekte; ili, kako bismo tako|e mogli da je prevedemo: kao subjekte?
4 I ovde, u teoriji u u`em smislu, treba se ravnati prema na~elu lec tio difficilis; to je u mnogo ~emu klasi~na formulacija sada{nje
eti~ke komunikacione maksime o charity of interpretation, {iroko-

 60

Rastko Mo~nik 3 teorije

grudosti u interpretaciji: bolje je pretpostavljati da tekst poku{ava da nam ka`e ne{to {to ne o~ekujemo, nego da ga trpamo u
izan|ale i poznate obrasce.
5 O osnovnoj ambivalenciji humanisti~kog predanja poku{ao sam,
istina u polemi~kom tonu, da pi{em u: Ekstravagantia II. Koliko
fa{izma?, Ljubljana, 1995.
6 Mo`da upravo zato {to je u francuskoj {koli s jedne strane nekako normalizovan, a s druge strane likvidiran, Durkheim je
za Althussera svojevrstan problem. U Althusserovom tekstu je
Durkheim prisutan deklarativno, ali ne i problemski; cf. odlomak
s po~etka spisa Lenjin i filozofija: Stvarno bi trebalo da imamo prili~no hrabrosti da bismo izjavili da francuska filozofijamo`e da se spase pred svojom sopstvenom istorijom samo
nekim velikim misliocima na koje se okomila, kao {to su Comte i Durkheim, ili onima koje je prekrila zaboravom, kao {to su
Cournot, Couturat Durkheim je zapravo ozbiljan problem
za francuski strukturalizam u celini. Uostalom, strukturalisti~ki
majstori bili su toga i svesni sa zdravom ironijom i lucidno{}u.
Cf. odlomak iz Lvi-Straussovog dela Tristes tropiques (Tu`ni tropi): Tako je zapo~ela moja dugotrajna intimnost s anglo-ameri~kom etnologijom, koju sam ~itanjem za~eo iz daljine, a kasnije negovao odr`avanjem li~nih kontakata, intimnost koja je izazvala tako te{ke nesporazume. Prvo ve} u Brazilu, gde su univerzitetski nastavnici od mene o~ekivali da }u im pomo}i u prou~avanju dirkemovske sociologije na to ih je navodila pozitivisti~ka tradicija koja je u Ju`noj Americi vrlo `iva, ali i `elja da
se filozofski utemelji umereni liberalizam kao uobi~ajeno ideolo{ko oru`je kojim se oligarhije sukobljavaju s li~nom vla{}u. A
stigao sam tamo u stanju otvorene pobune protiv Durkheima i
protiv svakog poku{aja da se sociologija upotrebi u metafizi~ke
svrhe. Kasnije su mi ~esto zamerali da tobo`e slu`im anglosaksonskoj misli. Kakva budala{tina! Ne samo {to sam u to vreme vi{e od ikoga bio veran dirkemovskoj tradiciji u inostranstvu u tom pogledu ne gre{e, a povrh svega su pisci kojima rado priznajem svoj dug, Lowie, Kroeber, Boas, vrlo daleko od
one ameri~ke filozofije po uzoru na Jamesa i Deweya (i sada ta-

 O ideoloji

8
9
10
11
12
13

14

15
16

61

kozvanog logi~kog pozitivizma) koja je odavno zastarela. (Tri stes tropiques, Plon, Paris, 1955, str. 64.)
Rober K. Merton, The self-fulfilling prophecy (Proro~anstvo
koje se samo ispunjava), prvi put objavljeno u Antioch Review, leto 1948, dostupno u: Social Theory and Social Structure (Dru{tvena teorija i dru{tvena struktura), Free Press, New York i London, 1949, 1957, 1968 (tre}e pro{ireno izdanje).
Louis Althusser, op. cit., str.66.
Louis Althusser, op. cit., str. 68.
Louis Althusser, op. cit., str. 76.
Cf.: op. cit., str. 74.
Time }emo se {ire baviti u nastavku, zato na ovom mestu samo
ova uzgredna napomena.
Georg W. F. Hegel, Fenomenologija duha, (B) Samoosve{}enje,
IV Istina sigurnosti samoga sebe, A. Nezavisnost i zavisnost samoosve{}enja: gospodarenje i sluganstvo. (Borba za priznanje
na `ivot i smrt.)
Althusser izri~ito upozorava na etimologiju izraza subiectus, sujet,
i koristi je teorijski: subjekt je etimolo{ki onaj ko je pot~injen,
podre|en; podanik; na francuskom jeziku to je zna~enje jezi~ki jo{ `ivo.
Ome|i}emo je isklju~ivo orijentacije radi: od Malinowskog preko Radcliffe-Browna do Firtha, Leacha i Gluckmana, pa ~ak i
Mauricea Blocha.
Jer, prema Lacanovoj konceptualizaciji identifikacioni mehanizmi spadaju upravo u imaginarni registar. Ako bismo se zagrejali
za ovu liniju konceptualizacije, morali bismo naravno odmah da
dodamo da je ideologija istovremeno i sama deo tih realnih egzistencijalnih uslova. To bi nam stvaralo izvesne te{ko}e koje bismo, me|utim, s ne{to verbalne gimnastike mogli da savladamo.
Ako ve} ne bismo hteli da verbalizujemo, onda bismo na toj ta~ki zatra`ili pomo} kod Marcela Maussa, koji prema izri~itoj
Lvi-Straussovoj interpretaciji uz dru{tvenu ~injenicu svoga
u~itelja i ujaka Durkheima ubraja i negativnu predstavu o toj
~injenici (nazivaju}i je s tim dodatkom totalna dru{tvena ~injenica videti: slov. prevod Uvod u delo Marcela Maussa, str.

 62

Rastko Mo~nik 3 teorije

244); prema sopstvenim re~ima u Telesnim tehnikama (videti:

slov. prev., str. 210 dole: specifika tehni~kog dela je u tome {to
ga njegov izvr{ilac ose}a na jedan odre|en, mogli bismo re}i institucionalizovan na~in) ima subjektivnu percepciju (to jest, Althusserovu individualnu predstavu) dru{tvene ~injenice kao kon stitutivnu u toj ~injenici (u toj meri konstitutivnu da je uspostavlja u njenoj razli~itosti u odnosu na druge dru{tvene ~injenice).
Povrh toga bi se ispostavilo da u toj perspektivi moramo da govorimo o ideologijama u mno`ini, {to bi nam verovatno olak{alo konceptualizaciju opasnog prelaza od strukture ka istoriji,
a k tome bismo i klasnu borbu (bar sve njene predstave, re prezentacije, dakle ideolo{ke mehanizme) srazmerno lako uveli. Zaobilaznim putem preko istorijsko-materijalisti~kog koncepta klasne borbe, koji bismo za~inili lakanovskim konceptom
realnog, mogli bismo da izbegnemo i prepreku identifikacija
(imaginarni registar) subjektivacija (simboli~ni registar), jer bi
nam upad realnog, tj. klasne borbe, obezbedio {upljinu (ili,
u duhu ovog hipoteti~nog izvo|enja, rupu) u simboli~nom,
{to bismo onda popunili (ili, opet u duhu, zapu{ili) identifikacionom iluzijom i tako bismo se opet bezbedno vratili ideologiji. Tako bismo mogli da postupimo, ali ne}emo. Ako bismo, naime, krenuli tim lagodnim putem, u{tedeli bismo sebi
dosta truda, ali bismo se odrekli teorijskog dela ove knjige. ^italac i ~itateljka, kojima se ova pre~ica u~ini privla~nom, na
ovom mestu knjigu mogu da odlo`e na stranu. Pa ipak, pozivam
ih na druk~iju odluku, na odlaganje kroz koje se plete `elja re cimo, u svom teorijskom otklonu.
17 To je drugi mogu}i prevod za predlog en.
18 Louis Althuser, op. cit., str. 72. Uzgred treba da upozorimo da
bismo pomo}u prve teze u altiserovsko teorijsko polje mo`da
mogli da uklju~imo filozofiju prakse. Ovakvo ume{tanje bi,
naravno, iz korena preradilo filozofiju prakse, naro~ito bi joj
oduzelo njen humanisti~ki naboj, dakle upravo njenu filozofsku
premisu, i pokazalo bi se da ograni~enost i kona~na ideolo{ka
priroda ove filozofije proizlaze iz toga da u njoj nema (i da u njoj
ne mo`e da se razvije) teorije ideologije: to zna~i da je u njoj
mladomarksisti~ki generi~ki ~ovek umetak na mestu nedosta-

 O ideoloji

63

ju}e teorije subjekta. Ovo stenografsko promi{ljanje istovremeno nas upozorava da uprkos na{eg gornjeg teorijskog slabljenja
jo{ nismo izgovorili poslednju re~ {to se ti~e problema subjekta
i ideologije i da }emo morati da se na nekoj ta~ki obrade ponovo vratimo altiserovskoj tezi u njenom jakom vidu, koje izra`ava druga gore navedena teza. Za sada, zadovolji}emo se time
da svojom slabom varijantom ne zalutamo u protivre~nost s mogu}im implikacijama jake Althusserove teze.
19 Kao {to }e ~itateljka i ~italac ubrzo utvrditi, u izvo|enju koje sada dolazi, naprosto se inspiri{emo Cliffordom Geertzom. Ideja
sama je dodu{e stara i mo`emo je pripisati Maxu Weberu i njegovoj teoriji dru{tvenog delanja, koja je interpretativna kao
i Geertzova. Kod obe izvo|enje se odvija na slede}i na~in. Izvr{ioci dru{tvenih dela svoja dela izvr{avaju zato {to u njima vide
smisao, i zato {to o~ekuju da }e biti smislena (da }e imati isti smisao) i za druge pripadnike i pripadnice dru{tva. Smisao je, dakle, integralni deo dru{tvenih dela, {tavi{e, on je njihova nepatvorena dru{tvena dimenzija. (Sociolo{ki `argon koristimo upravo
zbog njegove pred-teorijske prirode: naime, namera nam je da
teoriju tek proizvedemo.) Iz bogate obrade problema delanja u
analiti~koj filozofiji zapravo mo`emo da shvatimo da treba biti
~ak i radikalniji: verovanja (smisao) ~ak se nalaze pre (dru{tvenog) dela, jer bez njih se delo ne mo`e ni zamisliti. Svakida{nja situacija, u kojoj obi~no mo`e da se bira izme|u vi{e mogu}ih dela, takvo gledanje ne podsti}e ve} ga potvr|uje: mogu}a su naime ili razli~ita dela s razli~itim smislom ili pak razli~ita dela s
istim smislom. U oba slu~aja, odnos izme|u dela i njima pripisanog (dru{tvenog) smisla (dakle, verovanja) u na~elu je isti.
20 Preuzimamo terminologiju koju su afirmisali Bogdan Le{nik u
prevodu Austinovog dela How To Do Things With Words - Ka ko napravimo kaj z besedami ([KUC/FF, Ljubljana, 1990) i Renata Zadravec-Pe{ec (Pragmati~no jezikoslovje Osnovni pojmi,
Center diskurzivnih {tudij, Pedago{ki in{titut, Ljubljana, 1994).
21 Da bi se objasnila ova prili~no naivna epistemolo{ka premisa treba re}i da je na{ projekt dodu{e vikovski (cf. Gian Battista Vico, De nostri temporis studiorum ratione (O nastavnom programu na{eg vremena), 1706), ali da bismo istovremeno bar u

 64

22
23
24
25

26

27

Rastko Mo~nik 3 teorije

funkciji nadzora hteli da sa~uvamo naturalisti~ku iluziju humanistike (kao {to ju je, recimo, drasti~no formulisao RadcliffeBrow; cf. pogovor Bojana Baskara uz slovena~ki prevod Struktu re in funkcije v primitivni dru`bi). Na po{tovanje ove iluzije nas
krajem krajeva obavezuje Ministarstvo Republike Slovenije za
nauku i kulturu, koje je deli} istra`ivanja u toj knjizi finansijski
podr`alo, a pomoglo je i izdavanje ove knjige. Na ovom mestu
`elim da mu na tome zahvalim. - Mecenina zvani~na naturalisti~ka o~ekivaja me dodu{e - uprkos humanisti~kom uspostavljanju ovog teksta - ne dovode u moralnu dilemu; poput onih koji
se bave prirodnim naukama, i mi svojim teorijskim postupcima
poku{avamo da organizujemo otpor materije, dakle, poperovski re~eno, da senzibilizujemo svoj aparat za (kuhnovski re~eno)
izvanparadigmatsku falsifikaciju.
Louis Althusser, op. cit.,str. 76.
Parazitiram na prethodnom delu; cf. Kako verjameno, u: Beseda besedo, [KUC, Ljubljana, 1985, str. 27 ss.
Boas itd. do Geertza.
Kulturnim relativistima istovremeno dajemo za pravo i podsti~emo ih. U pravu su kada pretpostavljaju da postoje horizonti
smisla, topi~ka dru{tva, ideolo{ki krugovi; gre{e, me|utim,
kad tvrde da su ovi horizonti, krugovi zapravo kulture. Bar
po na{em mi{ljenju, relativisti~ka hipoteza je s jedne strane vi{e istinita nego {to sama misli: na relativnost nailazimo ranije, a
ne tek na granici neke kulture. S druge strane, relativisti~ka hipoteza je skroz naskroz pogre{na: kultura je ve} ideolo{ko re{enje problema relativizma, a ne razlog za teorijski }orsokak.
Metodolo{ki ovde podra`avamo postupak koji je Donald Davidson prona{ao za re{enje jedne druge aporije, naime
Quinovog problema radikalnog prevoda. O tome }emo raspravljati u nastavku.
Sama (premda kratka) istorija savremenog kulturnog relativizma
zapravo je ironi~an komentar na njegovu doktrinu. Ova istorija
s jedne strane potvr|uje kulturno-relativisti~ku tezu o razli~itosti kultura; s druge strane opovrgava komplementarnu tezu prema kojoj, navodno, komunikacija izme|u razli~itih kultura nije

 O ideoloji

65

mogu}a. Sada{nji kulturno-relativisti~ki trend je naime uvoz iz

SAD; a u SAD se kulturni relativizam razvio na osnovu iz Evrope uvezenih postmodernisti~kih i poststrukturalisti~kih ideja - i
u svezi s doma}om tradicijom kulturne antropologije, koja je
tako|e bila posledica uvoza iz Evrope, samo {to poti~e s kraja
19. veka. Najnovija transakcija je dodu{e jo{ sve`a, ali uzorak je
najverovatnije uvek isti: Evropi se iz Amerike vra}a njena sopstvena slika, samo {to je uve}ana do grotesknih dimenzija. Amerika je uve~avaju}e staklo u kome se uve}ano ogleda mra~no nali~je Evrope. - To je, dodu{e, moralisti~ko pojednostavljivanje,
ali poenta je da me|ukulturni nesporazum mo`e da bude produktivan, ali plodan je samo ako ga posmatramo kriti~ki. A kri ti~nost je mo`da opet samo kulturno specifi~na crta moderne
Evrope.
28 Ako bismo hteli da budemo eruditi, morali bismo da ka`emo da
je kulturni relativizam ve} vrlo star. Pregled njegovih pra-oblika bio bi pou~an bar utoliko {to bi nas upozorio da je savremeni kulturni relativizam samo varijanta ideolo{ke samozaljubljenosti koja je karakteristi~na za grupe ~iji ekonomski i dru{tveni
sistem omogu}uju visok stepen usamljenosti i samodovoljnosti.
Kod takvih grupa je etnocentrizam samonikao. Takve zajednice te{ko komuniciraju prema spolja, obi~no za podr{ku takvoj komunikaciji treba da izgrade kompleksne ideolo{ke konstrukcije. Te konstrukcije nisu nu`no i ksenofobi~ne. Studije
o prvom kontaktu prilikom upada evropske civilizacije pokazale su da ova srazmerno usamljena dru{tva istina ose}aju problem s komunikacijom prema spolja, ali da upravo zato {to im
to predstavlja problem, ona tra`e i re{enja. U ideologijama tih
dru{tava, ve} postoji klasifikacioni model kojim integri{u radi kalno strano. (O tome lepo i ubedljivo pi{e i Lvi-Strauss u
knjizi kojom je po~astvovao petstotu godi{njicu evropskog prodora u Ameriku: Histoire de lynx, Plon, Paris, 1991.) Kulturni relativizam bismo vrlo kratko odredili kao etnocentrizam kakav
je mogu} u horizontu univerzalisti~ke ideologije. U kontekstu
svetskog komuniciranja i svetskog privrednog sistema, etnocentrizam deluje bitno druk~ije nego, uzmimo, kod stanovnika Us-

 66

Rastko Mo~nik 3 teorije

kr{njih ostrva, kod starih Grka (Heleni i Varvari), kod starih

Slovena (Varvari su bar govorili, iako varvarski, dok su Nemci
bili nemi) ili kod ameri~kih prastanovnika koji su verovali da }e
na kraju vremena preko mora do}i beli bog. Kulturni relativizam zbog svoje unutra{nje protivre}nosti deluje skroz naskroz
ambivalentno, jer s jedne strane poziva na po{tovanje razli~itosti, dok s druge slu`i u podr{ku ideologijama kulturnog diferencijalizma koje su prema Balibaru pravi savremeni rasizam. Samuel P. Huntington (u sada ve} izvikanom ~lanku: The clash
of civilizations?, Foreign Affairs, str. 72, 3, leto 1993; napomena
uz napomenu: mesto izricanja je ironi~no: foreign affairs, spoljni poslovi, spoljni su s nekog unutra{njeg ili recimo doma}eg stanovi{ta, koje je u ovom slu~aju stanovi{te svetskog hegemona, SAD) prete}i je primer katastrofalnih krajnjih posledica
tog gledanja. S druge strane, zvani~na politika NR Kine je posle pokolja na trgu Nebeskog mira zastupala stanovi{te da su
ljudska prava zapadnja~ki pronalazak koji se ne mo`e neposredno primenjivati na druge sredine. - Ako bismo ve} trazili istorijski izvor, mo`da bismo ga na{li kod cara Julijana Apostata; njegova shema je svakako pou~na: judaizam je dobar za Jevreje, slobodnom ~oveku prili~i sun~ana religija, a hri{}ani su monstrumi
jer ho}e da univerzalizuju jevrejsku sektu.
29 Willard van Orman Quine, Word and Object, M.I.T. Press,
Cambridge, Mass., 1960.
30 S druge strane godi{njeg kruga govorimo, recimo, o jaroj p{enici (mlada p{enica); postoje i jare koko{ke (mlade koko{ke)
koje nisu nimalo jarosne, kao {to ovaj izraz ~esto shvataju deca
(bi}e zbog za~ikavanja s jarosnom zmijom i besnim pu`em;
upravo to preklapanje izme|u razli~itih iskustvenih registara
upozorava na kobnu ulogu konceptualnih shema).
31 Ko se bavi prevo|enjem zna}e koliko je bio u pravu. Kako bismo, uzmimo, preveli francuski izraz affleurer ova re~ naime
zna~i to {to treba da u~inite usnama kada dami poljubite ruku,
bar ako se na|ete na dvoru Luja XIV ili u Proustovom romanu:
nadlanica ne sme da se iscma~e, a nije pristojno ni da se poljubac fingira, ru~icu prosto treba affleurer.

 O ideoloji

67

32 Donald Davidson, On the very idea of a conceptual scheme

(O samoj ideji konceptualne sheme), u: Proceedings and Adresses
of the American Philosophical Association, 47, 1974; rezimirano u:
Inquiries into Truth and Interpretation (Istra`ivanja o istini i interpretaciji), Claredon Press, Oxford, 1984.
33 klen, -a, -o jedar, jezgrovit; u: dr Stanko [kerlj, dr Radomir
Aleksi}, dr Vido Latkovi}, Slovena~ko-srpskohrvatski re~nik, Dr`av na zalo`ba Slovenije, Ljubljana, Prosveta, Beograd, 1964; prim.
prev.
34 O pretpostavljenom seksualnom {ovinizmu ove Lvi-Straussove
formulacije pisali smo u pogovoru uz: Bogdan Le{nik, Subjekt u
analizi, ISH, Ljubljana, 1997.
35 O konceptu mana, cf.: Claude Lvi-Strauss, Uvod u delo Marcela Maussa, u: Marcel Mauss, Esej o daru i drugi spisi, [KUC,
Ljubljana, 1996. Cf. i moj pogovor uz knjigu.
36 ^elik; op. cit.; prim. prev.
37 Prema Chomskom, dvosmislenost niza on prepoznaje tako {to
intuitivno zna da se mo`e tvoriti pomo}u dva razli~ita niza
transformacija; ovu intuiciju Chomsky naziva jezi~ka kompetentnost. Obja{njenje je dodu{e dosledno, ali je i kru`no: kop~a u krugu je prazni koncept jezi~ke kompetentnosti, u kome
bismo, ako bismo hteli da budemo zlo}udni, mogli da pro~itamo skrivenu pretpostavku da je svaki nativni govornik spontani
~omskijanac. No, ozbiljniji prigovor bio bi slede}i: uzmimo da
obja{njenje Chomskog va`i za gramati~ki dvosmislene nizove;
a oni su samo jedna posebna vrsta dvosmislenosti - ~ak i vrsta
koju govornici i govornice obi~no izbegavaju. Ve}ina prakti~nih dvosmislenosti je druk~ija - uzmimo situacione dvosmislenosti. ^esto su namerne, ponekad su lapsusi, katkad su humoristi~ne: vezane su za situaciju i iz nje ih i razumemo. Po definiciji su, dakle, izvan doma{aja gramatike. Ako pak radikalizujemo svoje stanovi{te, mo`emo da ka`emo da gramati~ke dvosmislenosti uop{te ne spadaju u pojave koje su ovde predmet na{eg
interesovanja: diskurzivno, na nivou iskaza, ove dvosmislenosti
naime deluju upravo svojom dvosmisleno{}u. Prema tome, ~om skijanska kompetencija je uslov da uop{te deluju - naime kao si-

 68

Rastko Mo~nik 3 teorije

tuaciono, a ne gramati~ki dvosmisleni izrazi. (Jednostavan primer: ibis redibis non morieris in bello; zna~enje zavisi od toga da
li odre~ni oblik non, ne spada u isti prethodni ~vor kao redi bis, vrati}es se ili odre|uje verbalnu frazu morieris in bello,
umre}e{ u ratu; u prvom slu~aju izraz zna~i oti}i }e{, vratiti se
ne}e{, poginu}e{ u ratu; u drugom: oti}i }e{, vrati}e{ se, ne}e{
poginuti u ratu.)
38 Za kompleksniju teoriju komunikacijskog ~ina videti: Valerij
I. Tjupa, Ontologija kommunikacii, Diskus, 5-6, Novosibirsk,
1998.
39 Ovde uz najbolju volju ne mo`emo da upotrebimo na{u re~:
polo`aj, naime, pre zna~i dr`anje koje zauzimaju besednik ili
besednica; govorni polo`aj pre je polo`aj sa kojeg neko govori; situacija, me|utim, obuhvata kako besednika i besednicu
tako i one kojima se obra}a. Obuhvata obojicu, oboje, obe, zajedno s odnosom u kojem su. Zapravo obuhvata i vi{e od toga:
obuhvata i temu, predmet razgovora, mo`da i kanal, put ko munikacije, naposletku ~ak i tehnologiju komunikacije. Ne bi
{tetilo na{oj raspravi, naprotiv, ~ak bi doprinelo njenoj eleganciji, kada bismo situaciji iskaza dodali i verovanja u pozadini. (Renata Zadravec-Pe{ec, op. cit., u istom zna~enju koristi izraz po lo`aj sporazumevanja; u ovoj vezi, polo`aj odgovara jer u njoj
dobija intersubjektivnu dimenziju - meni, me|utim, sporazumevanje zvu~i suvi{e intelektualisti~ki; tu bih rado, ve} samim
re~nikom, izri~ito upozorio na kompleksnost situacije, koja
obuhvata i emocionalne, ~ulne itd. elemente, ~ak i ontolo{ke
elemente, kao {to }emo videti u nastavku; struktura situacije
komunikacije uspostavlja svoje elemente, dovodi ih takore}i u
bivstvovanje, dok sporazumevanje u nekom smislu ve} pretpostavlja subjekte i predmete sporazumevanja; uostalom, pitanje
ostavljam otvoreno, dajem samo svoj doprinos.)
40 Na kraju krajeva, Davidsonovu tezu jednostavno bismo mogli
da prihvatimo u celini. Ali morali bismo da je oslobodimo njenog empirizma. Istinitost verovanja Davidson zapravo meri uz
~ulne podatke za koje dokazuje da su u ve}oj ili manjoj meri
pouzdani. Me|utim, ovde nam je potrebna ja~a teorija jer treba

 O ideoloji

69

uzeti u obzir i takva verovanja kao {to je, recimo, da je Elizabeta II kraljice Engleske i [otske bo`jom milo{}u. Provizorno
mogli bismo da se pomognemo tezom Mauricea Blocha da kod
ljudi deluju dva kognitivna sistema: onaj koji ure|uje odnos
dru{tva prema prirodi; i onaj koji ure|uje odnos dru{tva prema
sebi. Verovanja koja pripadaju prvom kognitivnom sistemu, empirijski su, ili ta~nije, tehni~ki ispravna (radije bismo izbegli filozofski pojam istine), dok verovanja druge vrste imaju imaju
strukturu verovanja koja se sama ispunjavaju: ako ljudi veruju
da je neka situacija realna, onda je u svojim posledicama zaista
realna. Verovanja druge vrste (dru{tvena verovanja) formulisali
smo u duhu Roberta Mertona (op. cit.); Maurice Bloch koristi
druk~iji re~nik i pi{e o reprodukciji dru{tvenih odnosa (nejednakosti) pomo}u kulturno specifi~nih verovanja i rituala koji te
odnose reprezentuju i tako ih odr`avaju i obnavljaju (The circumcision ritual in history: towards a theory of the transformation of ideology Obred obezivanja kroz istoriju: ka teoriji transformisanja ideologije), pogl. 8 u: From Blessing to Violence.
History and Ideology in the Circumcision Ritual of the Marina of Madagascar (Od blagoslova prema nasilju. Istorija i ideologija obreda obrezivanja kod naroda Marina na Madagaskaru), Cambridge
UP, Cambridge itd., 1986)1988, 1989); The past and present in
the present (Pro{lost i sada{njost u pro{losti) u: Ritual, History,
and Power /Obred, istorija i mo}/, Athlone Press, London Atlantic Highlands, 1989.)
41 Veliki savremeni slovena~ki pesnik I. G. Plamen jednom od
svojih ciklusa u zbirci @alostna majna dao je naslov Lesne zve ze (Drvene veze).
42 Preuzimamo prema: Franoise Gadet, Michel Pcheux: La lan gue introuvable (Jezik koji se ne mo`e na}i), Maspero, Paris, 1981,
str. 211 i ss; autori ga koriste kao ilustraciju razlike izme|u anglosaksonskog joke i jevrejskog Witz.
43 Mo`da treba upozoriti i na dalje razlike: dok se prvi vic kre}e u
univerzumu individualisti~ke razmene, drugi se sme{ta u univerzalisti~ku deziluziju; kona~no, prvi je optimisti~ki, dok je
drugi s onu stranu dobra i zla.

 70

Rastko Mo~nik 3 teorije

44 Strategija upore|ivanja i time proizvodnja moralne dobiti je u

svakom od ova dva vica druk~ija - i u toj razlici se ispoljava njihova ideolo{ka razli~itost. Protestantska {ala upore|uje nekad (svet kakvog je bog stvorio) i sad (s rezultatom ljudskog
individualnog rada); strukturira se, dakle, na pozadini gra|anske
ideologije progresa u istoriji. Jevrejska {ala upore|uje dva
sada: svet uop{te, delo bo`je, i pantalone posebno, delo ljudskih ruku. Zato njena logi~na struktura sadr`i dodatnu petlju koja je nekakav unutra{nji komentar na igru s relativizacijom apsoluta: kako pantalne pripadaju tom (toliko nesavr{enom) bo`jem svetu, njihovo savr{enstvo utoliko vi{e zavre|uje divljenje.
(Ova {ala je zapravo sublimna: za{to se u njoj pominju pantalone a ne recimo sako? Naprosto zato {to se sako nosi na ramenima, a pantalone na guzici!)
45 Klasi~nu formulaciju je dao 1. ~lan Bill of Rights, 1791: Congress
shall make no law respecting an establishment of religion, or prohibiting
the free excercise therefore abridging the freedom os speech, or of the
press;... Kongres ne}e doneti nikakav zakon o ozvani~enju neke religije niti o zabrani njenog ispovedanja ili o ograni~avanju
slobode govora ili {tampe
46 Kao {to }emo videti u slede}em poglavlju, u tome je uslov za
mogu}nost teorije ideologije.
47 Dosad smo ne ulaze}i mnogo u razlike pisali o razumevanju i
interpretaciji; od sada }emo izraz interpretacija koristiti u
tehni~kom smislu koji svakako treba ta~nije odrediti; potrudi}u
se da odre|enje postane vidljivo iz na~ina razmatranja problema.
Zasad nemamo mogu}nosti da budemo odre|eniji.
48 Jezi~ki ~istunac bi mogao da napomene da je ispravni predlog u
tom slu~aju prema, a ne za; ali pretpostavimo da govorimo
kolokvijalnim govornim jezikom, na slovena~kom ili na engleskom, na kojem bi se koristio predlog for.
49 Paul H. Grice, Logic and Conversation /Logika i konverzacija/ (1975), u: The Philosophy of Language /Filozofija jzika/, ur.
A.P. Martinich, Oxford UP, New York-Oxford, 1985; Utte rers Meaning and Intention /Govornikovo zna~enje i intenca/, (1969), idem.

 O ideoloji

71

50 Popeo sam se na vrh zama{}enog drveta. - Greasy pole je

ukra{eno drvo koji se postavlja o praznicima i na njega se seoski
mladi}i penju da bi pokazali svoju fizi~ku snagu; da podvig ne bi
bio suvi{e lak, drvo se prema`e ma{}u. Iskaz John Searle navodi
kao primer metafori~nog izra`avanja (Metaphor /Metafora/, u
Expression and Meaning. Studies in the Theory of Speech Acts /Izraz
i zna~enje. Studije iz teorije govornog akta/, Cambridge UP,
London itd, drugo izdanje 1981.)
51 Jedan od metafori~nih iskaza koje navodi Searle (op. cit. je i ovaj:
Sally is a block of ice - Sali je komad leda; ~lanak je prvi put
iza{ao 1979. godine i iskaz je u to vreme bio koliko toliko neutralan (mada mo`da ne ba{ ukusan) primer metafori~nog izra`avanja; danas je i politi~ki nekorektan. U dana{njoj ideolo{koj
konjunkturi ne mo`e se prevideti seksualno {ovinisti~ki prizvuk
koji unosi deo verovanja u pozadini kod Searlovog primera. U
to mo`emo da se uverimo ako preokrenemo stvar: ako bismo za
mu{karca rekli da je hladan kao {pricer, bila bi to pohvala njegove hladnokrvnosti.
52 Virgilije, osma ekloga, stih 2. U prevodu Frana Brada~a: med
petjem strmele so krave.
53
slu{aju}i pesmu zasta{e krave,
~ak je i rise oma|ijala pesma, a planinski potoci
zaustavi{e svoje brzake, presta{e da teku.
Virgilije, Bukolika i Georgika, prevod na slovena~ki dr Fran Brada~, Obzorja, Maribor, 1964, str. 52. - U originalu smo klju~ne
re~i podvukli; pesnik in je ve{to postavio na kraj stiha.
54 Dumarsais je u poglavlju O adaptiranom zna~enju /Du sens
adapte/ prikupio niz odlomaka svetovnih pisaca, koji su takore}i pre{li u poslovice mada im se obi~no pripisuje pogre{an
smisao, a ne smisao koji imaju kod autora odakle su uzeti. Dumarsais je primetio upravo pojavu o kojoj raspravljamo: da iste
re~enice u razli~itim govornim situacijama, zasnovane na raznim
verovanjima u pozadini, mogu da dobiju razli~ita zna~enja. Najupe~atljiviji primer verovatno je stih iz Terencija (Heautontimorumenos I, 1, 25) koji je Karl Marx nekada odabrao za svoj `ivotni moto: Homo sum, humani nihil a me alienum puto. Obi~no se

 72

55

56
57

58

59

Rastko Mo~nik 3 teorije

citira, pi{e Dumarsais, kada se `eli na}i opravdanje za neki gre{ni postupak, u smislu: ^ovek sam, ni{ta ljudsko nije mi strano. Terencije je, me|utim, kako upozorava Dumarsais, re~enicu upotrebio u druk~ijem smislu. Filozof koji se rastu`io nad
sudbinom svog suseda, ovim re~ima je odbacio prigovor {to se
me{a u tu|e poslove. ^ovek sam, parafrazira Dumarsais, i zato mi nije tu|e ni{ta {to poga|a druge ljude. - Dumarsais zaklju~uje raspravu time {to uvodi razliku izme|u navo|enja odlomka kao autoriteta koji ne{to dokazuje i navo|enja poznatih
re~i kojima dajemo novo zna~enje, ono koje odgovara predmetu o kojem `elimo da govorimo; u prvom slu~aju treba sa~uvati
autorov smisao, dok je drugo parodija, nekakva igra re~i koja je
~esto dopustiva. Ovim je uveo distinkciju koja }e u unekoliko
stro`em i razvijenijem obliku kasnije biti vrlo zna~ajna i u ovoj
teoriji. (Dumarsais /Cesar Chesnau, sieur du Marsais/, Des tropes
ou des diffrents sens /O tropima ili o razli~itim zna~enjima/
(1730), Flammarion, Paris, 1988, str. 212 i ss)
Defini{e ih ovako: Me{oviti tropi koje nazivamo silepse jesu
tropi kada istu re~ uzimamo istovremeno u dva razli~ita zna~enja; jed no je prvobitno zna~enje ili bar zna~enje koje va`i kao prvobitno, ali u
svakom slu~aju to je bar sopstveno zna~enje; drugo je figurativno
zna~enje ili bar zna~enje koje va`i za figurativno, iako nije uvek takvo;
to se de{ava pomo}u metonimije, sinekdohe ili metafore. (Pierre
Fontainer, Les figures du discours /Govorne figure/ (1821. do
1827.), Flammarion, Paris, 1977., str. 105)
U vi{e plamena gorim no {to sam vatri zapalio.
Racine se postarao za klju~; ceo odlomak naime glasi:
Je souffre tous les maux que j,ai fait devant Troie.
Vaincu, charg de fers, de regrets consum,
Brl de plus de feux que je n,en allumai.
U analizi Pre{ernovog pesni~kog jezika, ve} smo nekoliko puta
pokazali (cf. Mese~evo zlato); poslednji put u klubu Youth Handicapped Deprivileged, 3. 12. 1996. (na primeru soneta Komur je sre ~e dar bila klofuta - Kome je {amar bio dar sre}e).
Onih koji pi{u doslovne, ogoljene i jednostavne iskaze: Gallia est
omnis divisa in partes tres. Tako govore generali. Cezar ima olak-

 O ideoloji

60

61

62

63
64

73

{avaju}u okolnost da je napisao i tekst o analogiji. Ali ote`avaju}a okolnost za evropsku tradiciju je {to se taj spis izgubio.
Lionel Trilling, Sincerity and Authenticity /Iskrenost i autenti~nost/, Harvard University Press, Cambridge, Mass., - London,
1972. (Srpskohrvatski prevod Branka Vu~i~evi}a, Sazve`|a, Nolit, Beograd, 1990.)
Charles Taylor, The politics of recognition /Politika priznavanja/, u: Multiculturalism and the Politics of Recognition /Multikulturalizam i politika priznavanja/, ur. Amy Gutman, Princeton
University Press, Princeton, 1992.
Jacques Lacan, Le seminaire XI. Les quatre concepts fondamentaux de
la psychanalyse, 1964, Seuil, Paris, 1973. U prevodu na slovena~ki: [tirje temeljni koncepti psihoanalize, CZ, Ljubljana, 1980. Posebno glava XVIII i sl.
Lacanov opis sa shemom cf. na str. 244, op. cit.; slov. prevod str.
359.
Grupa za debate u antropolo{koj teoriji (Group for Debates in
Anthropological Theory) u Manchesteru organizovala je 1989.
god. raspravu o tezi Koncept dru{tva je teorijski zastareo.
Marilyn Strathern je bila prvi referent koja je iznosila argumente u korist ove teze. Jedan od njenih glavnih argumenata je bio
da koncept dru{tva teorijski postupak zatvara u krutu i nesavladivu suprotnost izme|u dru{tva i pojedinca dovode}i time teoriju u }orsokak. Ta debata je od svih sli~nih debata, koje
se organizuju svake godine, najvi{e podelila u~esnike. U kona~nom glasanju koje istina ima ironi~an karakter, za tezu je glasalo 45 u~esnika, protiv 40, a 10 se uzdr`alo. Broj uzdr`anih glasova bio je najve}i u vreme izme|u 1988. (kada su debate po~ele) i 1993. (poslednja odr`ana debata). Odnos za i protiv bio
je najte{nji, a broj u~esnika u tom razdoblju bio je najve}i. - Zanimljivo je, me|utim, da niko od u~esnika nije zastupao stav da
dru{tvo uop{te nije teorijski koncept - {to bi bilo elementarno
atiserovsko stanovi{te (Althusser ve} u Lire le Capital /Kako ~itati Kapital/, Maspero, Paris, 1965; kriti~ko izdanje: PUF, Paris,
1996., pi{e o u~inku dru{tva). Cf.: Key Debates in Anthropology
/Klju~ne debate u antropologiji/, ur. Tim Ingold, Routledge,
London - New York, 1996, 1998.

 74

Rastko Mo~nik 3 teorije

65 Stav koji je Freud 1911. godine uneo u drugo izdanje teksta O

snovima iz 1901. (Standard Edition V, str. 667).
66 Standard Edition V, str. 491.
67 Sigmund Freud, Traumdeutung /Tuma~enje snova/, 1900, glava
VI, deo I; u obzir treba uzeti i glavu VII iz teksta O snovima
(1901).
68 Na engleski su je najpre preveli secondary revision: prevod je do du{e jednostran, ali upravo zato izri~ito upozorava na zna~ajnu
dimenziju ove obrade, naime to da misli snova revidira. Sada
se i u engleskom jeziku sve ~e{}e koristi doslovniji prevod koji
je prikladniji: secondary elaboration.
69 Standard Edition V, str 490. Heineovi stihovi glase:
Mit seinen Nachtmuetzen und Schlafrockfetzen
Stopft er die Luecken des Weltnebaus.
Die Heimkehr, LVIII
Freud odlomak navodi i u 53. predavanju Novog niza predavanja
za uvod u psihoanalizu (1933).
70 Standard Edition XII, str 274-275.
71 Sigmund Freud, Psihoanaliza; enciklopedijski ~lanak za
Handworterbuch der Sexualwissenschaft /Priru~ni re~nik seksologije/
(ur. M. Marcuse, 1923.); Standard Edition XVIII, str. 241.
72 Freudovo kolebanje mo`emo da ilustrujemo ako suo~ima ova
dva odlomka: Da li da pretpostavimo da prva instanca faktora
koji konstrui{u snove, - te`nja ka zgu{njavanju, nu`nost da se zaobi|e cenzura, zahtevi prezentacije psihi~kim sredstvima koje
snovi imaju na raspolaganju - sastavlja privremenu sadr`inu snova... a taj sadr`aj se potom preradi tako da se {to vi{e sla`e sa zahtevima neke druge instance? To je vrlo malo verovatno. Naprotiv, treba da ka`emo da su ve} od samog po~etka zahtevi tog
drugog ~inioca jedan od uslova koje snovi moraju da zadovolje
i da taj uslov... ve} istovremeno s drugima induktivno i selektivno deluje na zalihu gradiva u sneva~kim mislima . (Tuma~enje
snova, Standard Edition V, str. 499.) - Ovim podru~jem sneva~ke operacije ne}u se iscrpno baviti, zato }u samo da napomenem
da }emo njenu prirodu najlak{e da zamislimo ako pretpostavimo
- iako ova pretpostavka najverovatnije ne odgovara ~injenicama

 O ideoloji

73
74
75
76

77

78

75

- da se pokre}e tek PO[TO je sadr`ina snova ve} obra|ena. (O

snovima, Standard Edition V, str. 666; podvu~eno i velikim slovima ve} u originalu.)
Standard Edition V, str. 666; cf. i ...snovi za koje bismo mogli da
ka`emo da su jednom ve} bili interpretirani, pre nego {to se toga poduhvatila budna interpretacija. Idem, str. 490.
Idem, str 490 i 660.
Idem, str. 666, (kurziv na{).
Ovu teoriju sam stvarno postavio u: Ideology and fantasy, u:
The Althusserian Legacy, ur. Ann Kaplan i Michael Sprinker, Verso, London-New York, 1995. Na kraju teksta sam, po{teno, naveo }orsokake u koje nas dovodi ova teorija.
[to se ti~e koncepta ideologije koji je predmet ove rasprave,
upozori}u samo na dve formulacije koje su sasvim zgodno uhvatile problem tog koncepta: To je samo iluzija, ali nu`na iluzija. (Karl Marx u Grundrisse...) Ako `elimo da na odgovaraju}i
na~in razumemo dru{tvenu ~injenicu, moramo da je pojmimo
totalno, to jest od spolja kao stvar, ali kao stvar ~iji neodvojivi
sastavni deo je subjektivi (svesni ili nesvesni) dojam koji bismo
o njoj imali ako bismo... ovu ~injenicu do`ivljavali kao nativisti... (Claude Lvi-Strauss, Uvod u delo Marcela Maussa).
Ipak }u na brzinu skicirati odgovor koji }u u nastavku op{irnije
razviti. Mo`e se polaziti od tri karakteristike fantazije: od toga da
pripada kako sneva~kim mislima tako i fasadi sna, da je dvostruko upisana; od toga da je sama po sebi besmislen (ili, ta~nije:
pred-smislen niz ozna~itelja; i od toga da je fantazija ve} sama
fasada, da nije stvarna uspomena na traumati~nu scenu ve}
ekran koji u psihizmu toj uspomeni zatvara put (cf. pismo Fliessu, 2.5. 18897.; tako|e Tuma~enje snova, Standard Edition V, str.
490). Interpelacijski u~inak u tom slu~aju proizlazi iz istovremene artikulacije: individualne fantazije kao zale|enog pred-smislenog (i za smisao sposobnog) niza ozna~itlja; ta~ke subjektivacije u (dru{tvenom) simboli~nom, definisane u njenom forma lizmu (tj. na ravni materijalne egzistencije ideologije); i odlomka iz
verovanja u pozadini koji je sposoban pribaviti interpretaciju individualne fantazije i koji time popunjava manjkavost (dru{tve-

 76

79

80

81

82

Rastko Mo~nik 3 teorije

nog) registra simbola. - Karakteristike fantazije u toj artikulaciji

deluju ovako: kako fantazija nije neposredno idiosinkratska individualna uspomena, individuu ne zatvara u njenu idiosinkratsku istoriju; iz istog razloga samo je formalna struktura koja
je sposobna generisati smisao, iako je neposredno bez smisla;
zato je sposobna da bude interpretirana - upravo prema odlomku iz verovanja u pozadini koji se proizvede u procesu komunikacije; kako je fantazija dvostruko upisana, mo`e da deluje
kao spona na prelazu, na raskrsnici izme|u nesvesnog i svesnog
na na{oj shemi.
Naslov na prvoj strani lista Delo, 30. 4. 1987. Tekst govori o odluci da se Kurtu Waldheimu zabrani ulazak u SAD, koju su
ameri~ke vlasti donele zbog osnovane sumnje da je Kurt
Waldheim, u vreme zabrane predsednik Savezne republike Austrije, kao oficir nema~ke vojske u Drugom svetskom ratu tokom svoje slu`be na Balkanu po~inio ratne zlo~ine.
Sigmund Freud, Massenpsychologie und Ich-Analyse (Psihologija
mase i analiza ja), (1921.), slov. prev. u: S. Freud i drugi, Psihoanaliza in kultura, ur. R. Mo~nik i S. @i`ek, DZS, Ljubljana,
1981, str. 40.
U originalu: Look, I}m not going to pick on an invalid. Ove re~i
je izgovorio Ronald Reagan za vreme predizborne kampanje
protiv demokate Dukakisa. Tada se saznalo da je Dukakis u pro{losti bio na psihijatrijskom le~enju. Reaganove re~i su do{le u
javnost iako je njegov izborni {tab poku{ao da ih zata{ka.
U analizi ovih u~inaka treba biti oprezan, osloniti se mo`e samo
na konkretnu analizu konkretnih okolnosti. Za vreme jedne od
rasprava o zakonskom regulisanju useljavanja u Francusku, tada{nji predsednik francuske vlade Michel Rocard je izjavio: La
France ne peut pas accueillir toute la misre du monde. (Francuska ne
mo`e da primi sav jad i bedu ovoga sveta.) Naravno, uhvatili
su ga za re~, pa se ispravio dodav{i: ...mais elle doit en prendre sa
part. (...ali mora da preuzme svoj deo.) Iako dodatak samo eksplicira misao koju zapravo ve} sadr`i prvobitna formulacija, ova
druga varijanta se smatrala prihvatljivom.

Rastko Mo~nik

3 teorije

Rastko Mo~nik
Izdava~
Centar za savremenu umetnost-Beograd
Sarajevska 3/VI, 11000 Beograd
Tel/fax: 011 361 35 84
E-mail:ccadijafragma.com
www.dijafragma.com
Izdava~ki savet CSUB
Branislav Dimitrijevi}, Svebor Mid`i},
Dejan Sretenovi} (predsednik),
Branimir Stojanovi}
Urednik izdava~kog programa
Svebor Mid`i}
Urednik edicije Vesela nauka
Branimir Stojanovi}
Prevod
Branka Dimitrijevi}
Lektura i korektura
Branko Vu~i}evi}
Radonja Leposavi}
Dejan Sretenovi}
Design&Layout: Borut Vild
Prepress: ARTiJA
Tira`: 500
[tampa
Akademija, Beograd, 2003

CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
316.75
141.7
316.334.3
321.01
323.1
172.1
316.37
MO^NIK, Rastko

Tri teorije
3 teorije: institucija, nacija, dr`ava / Rastko Mo~nik; prevela Branka
Dimitrijevi}. Beograd: Centar za savremenu umetnost: [kola za istoriju
i teoriju umetnosti, 2003 (Beograd: Akademija). 217 str.; 21 cm.
(Edicija Vesela nauka)
Tira` 500. Napomene uz svako poglavlje.
ISBN 868427301X
a) Ideologija b) Nacija
c) Li~nost Dru{tvo
d) Politi~ke institucije

COBISS.SRID 109419276