Uvod

Kada govorimo o operativnim sistemima za mobilne telefone uglavnom se misli na

telefone sa operativnim sistemom koji vre interakciju sa korisnikom. To su takozvani
pametni telefoni na kojima je instaliran neki od operativnih sistema koji sem
osnovnih funkcija mobilnih telefona poseduje i raunarske sposobnosti . Kako su svi
operativni sistemi za mobilne telefone koji su se pojavili pojavom prvih mobilnih
telefona bili slini ili ak isti nemoemo priati o operativnom sistemu u kontekstu na
koji danas mnogi od nas misle. Iz navedenog razloga, kao tema ovog seminarskog
rada, operativni sistemi za mobilne platforme, baviemo se uporeivanjem
operativnih sistema koje ine telefone pametnim. Ovi operativni sistemi su
ANDROID, WINDOWS PHONE i iOS. Ova tri operativna sistema nisu jedina na tritu,
pored njih postoje I drugi ali su ovi najzastupljeniji.

Andorid
Android je operativni sistem zasnovan na Linux jezgru, prvenstveno dizajniran za
mobilne ureaje sa ekranom osetljivim na dodir, kao to su pametni telefoni i tablet
ureaji. Android je razvila istoimena kompanija koju je kompanija Gugl finansijski
podravala, a kasnije i kupila, 2005. godine. Android je predstavljen 2007. godine
zajedno sa osnivanjem udruenja Open Handset Alliance (OHA)konzorcijuma
hardverskih, softverskih i telekomunikacionih kompanija posveenih razvoju
otvorenih standarda za mobilne ureaje.

Istorija androida
Kompanija Android osnovana je oktobra 2003. godine u mestu Palo Alto, u Kaliforniji.

Prvobitna namera kompanije bila je razvoj naprednog operativnog sistema za

digitalne kamere, kada su shvatili da trite za ove ureaje nije mnogo veliko,
kompanija je preusmerila svoje napore na proizvodnju operativnog sistema za
pametne telefone koji bi se takmiio sa operativnim sistemima Symbian,
Windows Mobile i iOS.

Google je kupio kompaniju Android, 17. avgusta 2005. godine, ime je ona u
potpunosti postala deo Gugl-a. Kljuni zaposleni u ovoj kompaniji ostali su u
kompaniji nakon kupovine.
5. novembra 2007. godine, OHA, konzorcijum tehnolokih kompanija ukljuujui
Google, proizvoae ureaja kao to su HTC, Sony i Samsung,
telekomunikacionih operatera kao to su Sprint i T-Mobile i proizvoaa ipova
kao to su Qualcomm i Texas Instruments, osnovan je sa ciljem razvoja otvorenih
standarda za mobilne ureaje. Istog dana, Android je predstavljen kao prvi proizvod
ovog konzorcijuma, mobilna platforma zasnovana na Linuks jezgru verzije 2.6. Prvi
komercijalno dostupan telefon koji pokree Android bio HTC Dream predstavljen
22. oktobra 2008. Godine.

Svako veliko izdanje Androida je nazvano, po abecednom redu, po nekom dezertu ili
slatkiu:

Android 1.5 Cupcake

Android 1.6 Doughnut
Android 2.0-2.1 Eclair
Android 2.2-2.2.3 Froyo (Frozen yogurt)
Android 2.3-2.3.6 Gingerbread
Android 3.0-3.2.6 Honeycomb
Android 4.0-4.0.4 Ice Cream Sandwitch
Android 4.1-4.3.1 Jelly Bean
Android 4.4-4.4.4 Kit Kat
Android 5.0-5.1.1 Lollipop
Android 6.0 Marshmallow

Android aplikacije
Android poseduje veliki broj aplikacija koje su dostupne putem prodavnica aplikacija
kao to su Google Play Store ili Amazon App Store ili putem preuzimanja i
instalacije APK datoteka sa veb-sajtova drugih proizvoaa. Google Play aplikacija
omoguava korisnicima pretraivanje, preuzimanje i auriranje aplikacija koje
objavljuje Gugl ili drugi programeri, i unapred je instalirana na svim kompatibilnim
ureajima.Ova aplikacija filtrira listu dostupnih aplikacija koje su kompatibilne sa
datim ureajem, pa programeri mogu da ogranie dostupnost svojih aplikacija na
odreene operatere ili drave iz poslovnih razloga. Kupovina neeljenih aplikacija se
moe ponititi 15 minuta nakon preuzimanja.
Aplikacije za Android se razvijaju u Java programskom jeziku, korienjem Android
razvojnog paketa (eng. Android software development kit, SDK). Ovaj paket sadri
sveobuhvatan niz razvojnih alata kao to su program za pronalaenje greaka,
softverske biblioteke, emulator realnog ureaja, dokumentacija, primeri koda i

prirunici. Zvanino podrano integrisano razvojno okruenje je Eclipse uz

korienje dodatka Android razvojni alat (eng. Android development tools, ADT).

Upravljanje memorijom
S obzirom da Android ureaje najee pokree baterija, operativni sistem Android je
dizajniran da upravlja RAM memorijom tako da se potronja baterije svede na
minimum, nasuprot Desktop operativnim sistemima koji su napravljeni tako da
stalno budu povezani na neprekidan izvor elektrine energije.
Kada se neka od Android aplikacija vie ne koristi, sistem je automatski obustavlja,
tako da iako je tehniki dostupna ona ne zauzima nijedan resurs ve eka u pozadini
ponovno aktiviranje. Na ovaj nain se ostvaruje dvostruka prednost - aplikacije ne
moraju da se gase i iz poetka aktiviraju svaki put i aplikacije koje rade u pozadini ne
troe bateriju.

Arhitektura Androida
Na vrhu Linux jezgra, nalazi se posredni softver (eng. middleware), biblioteke i
Aplikativni programski interfejs (API) napisani u programskom jeziku C, kao i
aplikativni softver pokrenut na aplikacionom okviru koji sadri Java-kompatibilne
biblioteke bazirane na Apache Harmony. Android koristi Dalvijk virtualnu mainu
na kojoj se izvrava tzv. deks-kod (eng. dex, Dalvik Executable), koji se najee
prevodi iz Java bajtkoda. Android 5.1 ne radi na Dalvik, ve na, ART (Android Run
Time) virtuelnoj maini.

Slika 1 Softverski nivoi androida

iOS
iOS je mobilni operativni sistem kompanije Apple. Prvobitno je razvijen za iPhone, a
kasnije i za iPod Touch, iPad i Apple TV. Apple ne dozvoljava pokretanje iOS sistema
na hardveru drugih proizvoaa. Od 1. septembra 2010, servis App store sadri
vie od 250.000 aplikacija za iOS.
iOS je baziran na Eplovom operativnom sistemu OS X koji je baziran na sistemu
Darwin BSD i stoga pripada grupi Unix operativnih sistema.

Istorija iOS
2005. godine Stiv Dobs je poeo planiranje Iphone-a ima je izbor ili da smanji Mac
ili da uvea iPod.
On se odluio za prvu opciju i udruio Macintosh i iPod timove jedne protiv drugih u
unutranjem takmienju gde je pobedio Macintosh tim. Ova odluka je omoguila
uspeh Iphone platforme za druge developere, koristei ve poznat desktop
operativni sistem kao osnovu koja je omoguila mnogim developerima da piu
softverza iPhone bez velike pomene u radu.
iOS je otkriven 2007. Godine na Macworld Conference & Expo i izbaen juna 2007.
Godine.
U poetku nisu bile podrane aplikacije drugih developera sve dok Apple nije izbacio
svoj SDK (Software Development Kit).
Nomeklatura iOS :

iPhone OS 1.x
iPhone OS 2.x
iPhone OS3.x
iOS 4
iOS 5
iOS 6
iOS 7
iOS 8
iOS 9

Arhitektura iOS
Arhitektura iOS operativnog sistema se sastoji iz vie softverskih slojeva od
kojih svaki prua okvire za programiranje i razvoj aplikacija koje koriste hardver koji
se nalazi u osnovi.
iOS ima osnovu koja je slina onoj koju ima UNIX operativni sistem.Svaka aplikacija
moe pristupiti svakom od prikazanih sojeva na steku da bi izvrila zadatak na
ureaju.
Meutim, svaki sloj prua vii nivo apstrakcije u odnosu na rad sa hardverom. Pri
programiranju aplikacija za iOS treba se truditi da se reenja nau u viim slojevima
pre nego to se pristupi pisanju koda koji zalazi u nie slojeve.

Iphone OS je sve vie napredovao. Tri godine nakon predstavljanja iPhone pametnog
telefona, danas je gotovo teko setiti se da je prva verzija omoguila korienje i
pokretanje samo posebnih web-baziranih aplikacija to je Apple tada nazvao
smerom u kojem e se industrija kretati i pravom revolucijom.

Slika 2 Arhitektura iOS

iOS aplikacije
Epl-ova prodavnica aplikacija App Store otvorena je 10. juna 2008. Godine kao
nadogradnja ve postojeeg iTunes, a sada sadri preko million aplikacija i oko 70
milijardi preuzimanja. Slino kao i kod Google Play prodavnice, 30 % profita ide
Apple-u, a 70 % programerima aplikacija.

Windows Phone
Microsoftova namera da novim operativnim sistemom preuzme veu kontrolu nad
korisnikim interfejsom svog telefonskog softvera. elja je da se ostavi vie prostora

za inovacije hardverskim partnerima. Pored toga Microsoftova ideja je da ovim

softverom napravi razliku izmeu buduih telefona i ranijih ponuda telefona i linih
raunara.
Prva novina koju e svaki korisnik mobilnog telefona sa ovim operativnim
sistemom uoiti je njegov korisniki interfejs. Da bi interfejs uinio linijim Microsoft
se oslonio na koncept ahovske table ija su polja (tile) prilagodljiva i mogu se
automatski aurirati informacijama s telefona ili interneta. Neka polja se auriraju
automatski kako bi prikazivala najee kontakte ili lokalne informacije, dok se druga
mogu prilagoavati runo. Polja se mogu i grupisati u tematske celine (hub), na
primer, stranu s kontaktima nazvanu ljudi (people) ili stranu sa slikama nazvanu
slike (pictures). Ostale celine su kancelarija (office) koja sadri funkcije za
beleke i sinhronizovanje dokumenata s raunarom; igre (games) koja se integrie
sa mrenom zajednicom igraa konzole Xbox i muzika+video (music+video) koja
sinhronizuje pesme i video snimke sa duboksom Zune i prodavnicom muzikog
softvera.

Interfejs sistema raspolae ekranskom qwerty tastaturom i podrava

upravljanje dodirivanjem s etiri prsta na isti nain kako to radi i Windows 7 za PC.
Jo jedna funkcionalnost pozajmljena od personalnih raunara je i browser: on se
zasniva na istom kodu koji koristi Internet Explorer.
Prikazana grafika odaje utisak prostornosti, jer se koriste tanka slova i veliki
naslovi sainjeni od samo jedne rei koja oznaava temu svakog ekrana dan, lokal,
muzika itd. Tekst se prikazuje korienjem preciznije tehnologije za prikazivanje
slova Cleartype, koja omoguava subpikselsko pozicioniranje.
Prva verzija operativnog sistema Windows Phone 7 Series ni dalje nemaju
podrku za Adobe Flash. Po ovome se Microsoft razlikuje od Applea, iji iPhone
takoe ne podrava Flash, ali ga nee podravati ni ubudue.
Prvi put objavljen je i softverski komplet za razvoj kako bi operatorima mobilne
telefonije i drugima bilo omogueno da svojim telefonima dodaju nove usluge i
aplikacije.
Iako novi sistem vie istie funkcije nego aplikacije namera Microsoft-a je da
vrsto kontrolie korisniki interfejs za Windows Phone 7, u telefone e moi da se

uitavaju aplikacije i igrice drugih proizvoaa koje su dobile Microsoftov sertifikat

kroz celinu nazvanu "pijaca" (marketplace).

Uporeenje mobilnih platformi

Poboljanje rukovanja u odnosu na stare smart telefone potvrdie svaki korisnik. Ali,
prilikom dizajniranja interfejsa ovek-maina koji treba da bude lak za rukovanje
moraju se uzimati u obzir i naune direktive. Osam pravila Bena najdermana
spadaju u obaveznu literaturu o upotrebljivosti ureaja, i posluie nam kao
orijentacija u poreenju sistema:
1. Konzistentnost: Srodne funkcije, kao to su brisanje podataka ili unesenih
informacija, moraju da funkcioniu u itavom sistemu i da imaju isti naziv.
2. Univerzalno rukovanje: Dok ste poetnik, za bri rad potrebno vam je vie
uputstava prilikom rukovanja nego ekspertima preica.
3. Informativni feedback: Svaka komanda treba da bude propraena povratnom
informacijom.
4. Zatvorenost: Svaka funkcija ima jasan poetak i jasan kraj koji vam se
saoptava povratnom informacijom.
5. Izbegavanje greaka: Sistem prepoznaje greke pri unosu i pomae vam da ih
korigujete.
6. Reverzibilnost: Svaki unos moete opozvati.
7. Korisnika kontrola: Sami zapoinjete odreene procese umesto da ekate
reakciju ureaja.
8. Rastereenje kratkotrajne memorije: Stalno vidite sve neophodne informacije
za rukovanje ni vie ni manje.