Zoran Budimac

Zoran Putnik
Lea Jakeli
ivana Komlenov

KAKO KREIRATI LEKCIJE

U SOFTVERSKOM ORUU

- PRIRUNIK ZA PREDAVAE -

Novi Sad, februar 2007.

Ova skripta je objavljena u okviru WUS Austria e-learning projekta 005/06 Webbased course-supporting and e-learning system for courses in informatics,
finansiranog od strane Austrian Development Cooperation.

Besplatan primerak.
The publishing of this script is part of e-learning project 005/06 Web-based coursesupporting and e-learning system for courses in informatics financed by Austrian
Cooperation through WUS Austria.

This copy is not for sale.

Sadraj
Sadraj............................................................................................................. 3
Predgovor ........................................................................................................ 4
1 Uvod: E-learning ....................................................................................... 5
2 Prijavljivanje na sistem ............................................................................. 6
3 Vani delovi ekrana ................................................................................ 12
3.1
Centralni deo ................................................................................... 13
3.2
Blokovi ............................................................................................. 14
3.3
Ostali vani ekrani ........................................................................... 20
4 Kreiranje novog kursa i njegovih delova ................................................. 22
4.1
Kreiranje nove lekcije ...................................................................... 25
4.2
Ostale aktivnosti .............................................................................. 29
4.3
Funkcijske ikonice ........................................................................... 31
5 Primer postupno kreiranje lekcije......................................................... 33
6 Korisni saveti .......................................................................................... 41
6.1
Navigacija i kretanje kroz kurs ......................................................... 41
6.2
Preporuka za korienje pretraivaa.............................................. 42
6.3
ema putanje kroz lekciju................................................................ 42
6.4
Primeri nekih delova kursa .............................................................. 43
7 Kriterijumi kvaliteta elektronske lekcije ................................................... 49
7.1
Motivacija......................................................................................... 49
7.2
Kvalitet proizvoda ............................................................................ 49
7.3
Kvalitet razvojnog procesa............................................................... 52
7.4
Primena ........................................................................................... 53
8 Moodle.................................................................................................... 55
Literatura........................................................................................................ 58

Predgovor
Moodle je softverski paket za kreiranje Internet-zasnovanih kurseva i websajtova. Radi na svakom raunaru koji podrava PHP i podrava mnoge tipove baza
podataka (posebno dobro MySQL).
Raspoloiv je besplatno kao softver otvorenog izvornog koda. Namenjen je
manjim grupama univerzitetskog nivoa. Dizajn i razvoj Moodle-a voen je filozofijom
uenja i nainom razmiljanja koji se u teoriji skraeno naziva "social constructionist
pedagogy". Pored velikog broja mogunosti prua lako upravljanje korisnicima i
zadacima. Detaljnije o istoriji i filozofiji Moodle-a se moe nai u poglavlju Error!
Reference source not found..
Slike koje se nalaze u ovom dokumentu su po grafikom stilu moda razliite
od onih koje se nalaze na konkretnim Moodle sistemima. Razlog tome su razliite
(grafike) teme u Moodle sistemu - Moodle sistem je prilagodljiv tako da ga je
mogue personalizovati. Jedno od moguih prilagoenja se odnosi i na prilagoenje
jezika. Padajui meni za prilagoavanje jezika se nalazi u gornjem desnom uglu
poetnog ekrana.
Moodle se stalo razvija i nove mogunosti se esto dodaju. Zbog toga u ovom
tekstu nisu mogle da budu opisane sve mogunosti koje Moodle sadri. Ipak,
ogromna veina mogunosti jeste opisana, a oekujemo da e korisnici moi
samostalno da se upoznaju i sa ostalim mogunostima.
U uvodu e biti dat kratak pregled o elektronskom uenju.
Drugo poglavlje je namenjeno registraciji novih korisnika, logovanju na sistem
kao i dodeli uloga u sistemu. Na samom poetku poglavlja moe se nai adresa
Moodla, koji se nalazi na serverima PMF-a Novi Sad.
U treem poglavlju mogu se nai vani delovi Moodle ekrana kao to su
centralni deo (sekcija 3.1) i opisi razliitih blokova.(sekcija Error! Reference source
not found.) Neki vaniji blokovi, pored opisa, sadre i upustvo za upotrebu.
etvrto poglavlje sadri detaljno upustvo za kreiranje novog kursa. Kao
sastavni deo kursa jedan od glavnih, ali ne i obaveznih, delova je kreiranje kursa
(sekcija Error! Reference source not found.). Postoji detaljan opis ove aktivnosti
kao i jo nekih prateih aktivnosti, kao to su kreiranje renika, kvizova i zadavanje
zadataka (sekcija Error! Reference source not found.). U poslednjem delu ovog
poglavlja daje se kratak pregled funkcijskih ikonica (sekcija Error! Reference source
not found.).
U petom poglavlju je primer kreiranja jedne lekcije korak po korak.
esto poglavlje je namenjeno da da nekoliko korisnih saveta o kreiranju kursa
koji bi mogli da pomognu pri kreiranju lekcija. Navigacija i kretanje kroz kurs sadri
upustvo za lake kretanje kroz lekciju (sekcija Error! Reference source not found.),
kao i jo nekoliko korisnih saveta kao to su preporuka o pretraivau, primer eme
kursa i nekoliko primera vezanih za delove lekcija.
U sedmom poglavlju se govori o kriterijumima za poboljanje kvaliteta
elektronske lekcije.
Osmo poglavlje je opisuje kratku istoriju i filozofiju na kojoj se zasniva Moodle.

1 Uvod: E-learning
Dananji sistem obrazovanja se prvenstveno obavlja u uionicama u kojima
profesor prezentuje materijal na zadatu temu, dok sluaoci prate predavanje i hvataju
beleke. Ovaj nain zahteva njihovo istovremeno fiziko prisustvo. Iako je direktan
kontakt u najveem broju sluajeva najbolji nain prenoenja znanja, raspoloivi
koncept ima i brojne nedostatke. Jedan od njih moe biti i proputanje predavanja u
sluaju da student ne prisustvuje i samim tim gubitak dragocenog materijala. Nove
tehnologije donele su i nova reenja u oblasti edukacije.
Pre oko 15 godina je poelo aktivno korienje raunara u novim formama
uenja kod kojih je osnovna karakteristika prostorna i vremenska razdvojenost
predavaa i sluaoca. Tu su se prvenstveno razvile nove vrste uenja, d-learning
(distance learning) i e-learning. Danas je aktuelna i relativno nova telefonska
aplikacija, m-learning (mobile learning) i njen razvoj je zapoeo pre oko pet godina.
Zahvaljujui razvoju globalne mree kao i Internet tehnologija stvaraju se i novi
naini uenja. Sada se putem globalne mree moe i diplomirati, magistrirati ili
doktorirati. Novi trend je i uenje na daljinu (distance learning ili d-learning). Mnogi
obrazovni centri se ve uveliko ponaaju u skladu sa zakonima trita i koriste
razliite metode jednostavnijeg uenja i didaktikih multimedijalnih pomagala. Elearning se moe definisati kao instrukcioni sadraj ili nain uenja korienjem
elektronske tehnologije. Moe se realizovati kroz pohranu i dostavljanje obrazovnog
materijala na CD ROM-u, WBT (WEB Based Training - Nastava putem interneta),
CBT (Computer Based Training - Kompjuterski bazirana nastava), VoD (Video on
demand - Video zapis po zahtevu), AoD (Audio on demand - Audio zapis po
zahtevu), kvizove, sinhronizovani i nesihronizovani konferencing. Primena novih
tendencija i upotreba novih tehnologija olakavaju ovaj spoj klasinog i interaktivnog.
Komunikacija izmeu korisnika (uenika, studenta) se obavlja elektronski, a u
nekim sluajevima mogua je komunikacija i u realnom vremenu. Elektronski
profesor, koji se koristi kod e-learninga je aplikacija koja se nalazi na nekom serveru.
Aplikacija sadri pitanja, a korisnik (student) alje odgovore. Komunikacija se obavlja
preko raunara.
Sa druge strane, e-learning se koristi i kao d-learning (distance learning), kada
raunar koristimo kao sponu izmeu profesora i studenta koji su fiziki udaljeni.
Komunikacija je interaktivna i moe biti trenutna i odloena.

2 Prijavljivanje na sistem
Poetak svih aktivnosti sa Moodle-om je prijavljivanje korisnikim imenom
(nalogom) i lozinkom. Ukoliko ga jo nemate, potrebno je ga prethodno kreirati
(otvoriti). U ovom poglavlju e biti opisano otvaranje naloga korak po korak. Pored
toga bit e rei i o prijavljivanju na sistem kao i o tome ta uraditi ako zaboravite
lozinku.
Adresa sajta na koji treba da odete je: http://perun.im.ns.ac.yu/courses. Kad
se stranica uita doekae Vas sledei prozor:

Ova stranica moe izgledati i drugaije. U ovom upustvu nai e se slike i

primeri na kojima Moodle izgleda drugaije zbog eventualnog korienja drugaijih
grafikih tema od one koje se koristi u konkretnom sistemu. Jedan od moguih
poetnih prozora moe izgledati i ovako:

Sledei korak je prijavljivanje na sistem:

Klik na link Login prebacie vas na stranicu koju ete koristiti svaki put kada
pokuate da pristupite nekom elektronskom kursu. Jasno se mogu razlikovati 4 dela
web-stranice. Svaki od njih odgovara jednoj od moguih situacija pri pristupu:
ve ste pristupali ovoj web-stranici, imate svoje korisniko ime i ifru,
prvi put pristupate ovoj web-stranici, elite da kreirate svoje korisniko ime i
dobijete svoju ifru, ili
imali ste korisniko ime i ifru, ali zaboravili ste ih,
elite da pristupite kursu kao gost,
U sluaju kad elite pa pristupite Moodle-u kao predava, koristiete jednu od
prve tri stavke.
Svaka od ovih situacija zahteva razliit pristup, koji emo ukratko ovde opisati:
1. Ve ste pristupali ovoj web-stranici, imate svoje korisniko ime i ifru
Jednostavna varijanta, kreirali ste svoje korisniko ime i ifru, tako da ih je na
ovom ekranu samo potrebno ukucati i Moodle sistem Vas prenosi na web-stranicu
kursa koji Vas zanima ili koju kreirate.

2. Prvi put pristupate ovoj web-stranici, elite da kreirate svoje korisniko ime i
dobijete svoju ifru.

U nastavku moete videti deo ekrana koji se bavi kreiranjem korisnikog

imena i ifre, na srpskom jeziku. Razlog je da biste mogli paljivo da proitate poruku
koju za vas ima Moodle u vezi sa kreiranjem korisnikog naloga. Posebno naglaen

link Novi nalog, ili klik na dugme Kreirajte novi nalog, e Vas odvesti na novi
ekran, gde ete uneti potrebne podatke.

Kao to je i navedeno u tekstu, mogue je da Vam ovaj korisniki nalog i ifra

nee biti dovoljni za pristup pojedinim kursevima. Razlog za to moe biti finansijske,
bezbednosne ili neke tree prirode, no u svakom sluaju, uobiajena je praksa da se
za pristup nekom kursu od korisnika KOJI POSEDUJE korisniki nalog, trai i
dodatna Pristupna ifra. Ova ifra nema veze sa pojedinanim korisnicima, nego je
zajednika za SVE osobe koje ele da pristupe odreenom kursu. To je ifra koju pri
kreiranju kursa postavlja osoba koja pravi kurs, npr. profesor ili asistent, ifra
namenjena grupi koja je prijavljena za uee na odreenom kursu.
Ekran za unos podataka o Vama je sledei (u primeru korisniko ime
predavac zamenite eljenim korisnikim imenom):

Nakon popunjavanja svih podataka, kliknite na dugme Create my new

account i Moodle e Vam poslati e-mail na navedenu adresu, sa daljim
instrukcijama. Izgled poruke je, u engleskoj verziji, prikazan na slici:

U slobodnom prevodu, poruka kae:

Zdravo, sreni Mudleru.

10

U Moodle sistemu je zatraeno kreiranje korisnikog naloga uz korienje

Vae elektronske adrese. Da biste dovrili kreiranje naloga, molimo Vas da odete na
sledeu web-adresu : http://perun.im.ns.ac.yu/courses.
Postupite prema datom uputstvu i postaete lan porodice Mudlera. Biete
vraeni u Moodle sistem i postavljeni na njegovu osnovnu web-stranicu.
3. Zaboravili ste svoje korisniko ime i ifru
Deava se. Sreom, prilikom prve prijave i kreiranja korisnikog imena i ifre,
zapisali ste dodatne detalje o sebi, koje Moodle paljivo uva.
Dakle uneete osnovni podatak o sebi po gleditima Moodle sistema, svoju
elektronsku adresu. Na tu adresu e Vam biti ponovo poslato Vae korisniko ime i
ifra, tako da ete moi da se podsetite.

11

3 Vani delovi ekrana

U predhodnom poglavlju je prikazano prijavljivanje na sistem. Posle uspenog
prijavljivanja dolo je vreme da se upoznamo sa radnim okruenjem. U ovom delu e
biti opisani delovi ekrana, i bie dato i upustvo za korienje pojedinih delova.

Naziv kursa

Centralni deo, ujedno i najvaniji

deo, u kojem se nalazi sve to je
direktno vezano za lekciju

Prijava

***TO DO*** sredit sliku

Blokovi - pomoni sadraj

Glavni deo prozora je podeljen na tri dela. U sredinjem delu se nalaze teme.
U delovima prozora sa leve i desne strane nalaze se blokovi.
Prozor Moodle-a je strukturiran u obliku 3 kolone. Leva strana sadri nekoliko
menija koji slue za pristup pojedinim aktivnostima, grupisano. Ovde spada: grupa
uesnika, grupa aktivnosti ukljuenih u kurs, grupa linkova do ostalih kurseva, linkovi
za linu administraciju i slino. Desna kolona sadri najnovije vesti i nadolazee

12

aktivnosti, kalendar i ostala obevetenja. Srednja, najira kolona, slui za prikaz

sadraja kursa.
Naziv kursa se prikazuje u krajnjem gornjem levom
uglu web-stranice. Ispod samog naslova nalazi se tana
putanja kroz kurs. Svi delovi su odvojeni sa >> i svaki deo
predstavlja link na neki od prethodnih nivoa.
Ako kliknete na ime, imaete mogunost
da vidite svoj profil, stranicu sa osnovnim
podacima o Vama, koje zatim moete
dopuniti ili izmeniti.
Klik na link Logout koji se nalazi u zagradi
e Vas odjaviti sa kursa.
Dugme za editovanje (Turn editing on) slui za promenu reima rada. Kada
je editovanje aktivno tada se unutar svake kuice kursa pojavljuje Add kao i skup
sledeih ikonica koje slue za izmene (vie o tome u sekciji Error! Reference
source not found.) Takoe treba naglasiti da profesor treba da bude paljiv sa
ikonicom koja je oblika oka
. Ova ikonica obeleava delove koje studenti vide.
Sadraj pored kojeg se nalazi otvoreno oko
je vidljiv studentima. U sluaju da je
oko zatvoreno
sadraj studentima nije vidljiv.

3.1 Centralni deo

Teme najee zauzimaju sredinji deo ekrana web-stranice svakog kursa.
Predava svoja predavanja deli po temama, u njih smeta eljene aktivnosti koje
predstavljaju elemente kursa. Pojedine teme e zavisno od toga kako je predava
definisao biti oznaene ili brojem, ili datumom od kada je tema raspoloiva.
Na ponovljenoj slici web-stranice koja predstavlja osnovnu stranicu kursa za
predmet Upravljanje softverskim projektima, moete videti da se u prikazanom
primeru kurs sastoji od 7 tema koje u sebi imaju od jednog do etiri linka ka
materijalima potrebnim za savladavanje kursa.

13

U ovom sluaju, navigacija se vri korienjem ve pomenutog menija Jump

to, koji je u ovom sluaju premeten na sredinu ekrana, ispod jedine teme koja je
prikazana.

3.2 Blokovi
Delove ekrana u terminologiji Moodle sistema nazivamo blokovi. Blokovi su
rasporeeni levo i desno oko centralnog dela ekrana sa temama. Prilagoeni su
konkretnom kursu, a mi emo ovde prikazati neke od moguih izgleda svih blokova.
Svaki kurs ne mora sadrati sve blokove. Kada je ukljueno editovanje predavau
je omogueno da odabere koje e blokove sadrati njegov kurs, a koje ne.

14

Prikazani blok (levo) slui za dodavanje

blokova koji nisu bili ukljueni. Padajui meni sadri
sve nepostojee blokove.

U reimu rada edit na svakom bloku se

nalaze ikonice pomou kojih je mogue premetati
blokove (strelice u pravcu mogueg premetanja),
ikonicu za brisanje , i ikonicu za sakrivanje od
studenata
(za detaljnije o ikonicama vidjeti
poglavlje 4.3 ). Neke sadre ikonice za editovanje ,
dok neke sadre linkove za dodavanje sadraja.

3.2.1 Administrativni i srodni blokovi

Blok Administracija
Turn editing on/off omoguava se promena na kursu (Turn editing on) ili
onemoguava promena na kursu (Turn editing off). Time se ne spreava da drugi
profesori menjaju kurs, ve se osigurava da se ne napravi sluajna promena.
Settings je mesto gde se menjaju osnovne postavke kursa.
Edit profile je ureivanje podataka trenutno ulogovane osobe.
Predavai, Studenti je spisak nastavnika i studenata respektivno.
Backup slui za pravljenje kopije kursa koji se kasnije moe ugraditi pomou
Restore i Import opcije.
Grades je spisak korisnika i svih njihovih postignutih ocena.
Logs daje spisak korisnika koji su bili na stranici kursa i zapis onoga ta su radili.
Files omoguava menjanje, dodavanje i brisanje datoteka koji se koriste u okviru
kursa.
Help je pomo pri korienju programa.
Teachers forum je forum namenjen iskljuivo za
nastavnike.
Blok Ljudi
Ovaj blok predstavlja
link do spiska svih uesnika
kursa. Taj spisak Vam
prua
mogunost
da
pogledate profil svakog
od
uesnika,
saznate
njegovu
elektronsku

15

adresu, ukoliko treba da mu piete, ili ustanovite sa kime ste se to jue raspriali na
nekom od foruma.

3.2.2 Blokovi obaveza

Blok Kalendar
Kao to slika i naslov govore, ovaj deo ekrana
obezbeuje funkcionalnost kalendara, sa vizuelno i
bojama jasno oznaenim vrstama aktivnosti. Slui kao
posetnik studentima. Sadri obeleene datume koji
sadre neki dogaaj vezan za kurs. Dogaaji se
dodaju u kalendar u zavisnosti od kursa, za odreenu
grupu. U sluaju kad postoje datumi zavravanja
nekog foruma, predaje zadatka, kviza ili slinog, oni
se automatski dodaju u kalendar.
Mogue je pregledati budua i predhodna
deavanja, koristei se strelicama levo i desno.
Trenutni datum je uokviren crnim okvirom, dok su
datumi koji su vezani za neki dogaaj obojeni
razliitim bojama u zavisnosti od dogaaja vezanog
za taj datum.
Klikom na datum otvara se dogaaj koji je povezan s tim datumom, kao i
njegov detaljan opis. Dodavanje dogaaja u kalendar vri se pomou bloka Sledei
dogaaji. Pri kreiranju dogaaja treba paziti da kalendar ostavite vidljivim za
studente.
Dodavanje novih dogaaja u kalendar se postie automatskim dodavanjem
novog dogaaja. Novi dogaaj se dodaje klikom na link New Event koji se nalazi u
bloku ''Slededei dogaaji'' i bit e obraen u daljem tekstu.
Blok Sledei dogaaji

Ovaj deo ekrana Vam prikazuje dogaaje koji slede, te datum kada e se
dogoditi. Sem toga, imate pristup kalendaru,
te mogunost da definiete novi dogaaj koji
e biti zapisan na ovom spisku. Koliko e
dogaaja biti prikazano na spisku i koji period
e biti prikazan, zavisi od toga kako je Vi kao
predava definiete i razlikuje se od kursa do
kursa.
Dodavanje novog dogaaja postie se
klkom na link NewEvent. Otvara se ledea
16

stranica :
Prvo se odabira tip dogaaja. Mogue je odabrati korisniki dogaaj ili dogaaj
vezan za kurs.

Neophodno je uneti naslov i nakon njega opis dogaaja. Forma koja se

popunjava ista je kao forma za popunjavanje kratkog opisa kursa prilikom kreiranja
kursa (poglavlje 4).

U ovom delu formulara, popunjava se datum i trajanje dogaaja. Prvo se

odreuje datum i vreme za koje e se vezati dogaaj. Nakon toga, neophodno je
odrediti trajanje. Mogue je birati da je dogaaj bez duine, da traje do nekog
odreenog datuma i vremena, kao i trajanje u minutima. Pored navedenog, mogue
je i sedmino, ciklino ponavljanje dogaaja.
Blok Aktivnosti
Ovaj deo ekrana prikazuje sve aktivnosti
koje su na raspolaganju u okviru kursa. Samim
tim, on e se razlikovati od kursa do kursa, biti
manji ili vei, jer sadri sve, ali i samo one koje
postoje u okviru kursa.

17

3.2.3 Navigacioni blokovi

Blok Moji kursevi
U sluaju kada web-sajt sadri mnogo
kurseva, a pogotovo kada ste i Vi sami prijavljeni
za uee na vie njih, ovaj blok je od pomoi,
obzirom da Vam omoguava jednostavniji pristup
kursevima koji Vas zanimaju.
Naravno, ispod spiska kurseva na koje ste
Vi prijavljeni, nalazi se i link do spiska svih
postojeih kurseva.
Blok Veze sa temama

Zavisno od naina na koji elite da

definiete svoj kurs, izgled ovog dela ekrana e se
menjati. No, u svakom sluaju, njegova svrha je da
omogui direktan skok na neki deo kursa.
Blok Pretraivanje foruma
Ovaj deo ekrana Vam omoguava da
pretraujete sve unete tekstove u okviru
foruma kursa koji pohaate, te da u njima
pronaete tekstualni sadraj koji ste uneli.
Kao to vidite na slici, postoji i mogunost
Naprednog pretraivanja, koje Vam prua
recimo mogunost definisanja fraza, rei koje
ne smeju da se pojave u tekstu, vremenski period u kome su se rei morale pojaviti,
ili ime autora teksta u kome se nalaze zadate rei.

3.2.4 Blokovi obavetenja

Blok Kratak sadraj lekcije
Ovaj blok opisuje kratak sadraj lekcije. Kao
ni drugi bokovi, ni ovaj blok nije obvezan.

18

Blok Najnovije vesti

Ovaj blok prikazuje ukratko poslednje

dopisane vesti u forum Novosti o kursu,
podatak ko je napisao komentar, naslov komentara, te datum i vreme kada je vest
zapisana. Klik na link more e Vas odvesti direktno na kompletnu vest, a link Older
topics do spiska ranije zapisanih vesti.
Blok Nedavni dogaaji
Analogno delu ekrana koji prikazuje naredne
dogaaje, postoji i deo ekrana koji prikazuje i daje
linkove ka nedavnim dogaajima. Kao i u prethodnom
sluaju, broj i duina perioda zavise od toga kako je
predava definisao karakteristike kursa. Posebno je
uvek istaknuta poslednja aktivnost koja se desila na
kursu za koju imamo link ka potpunom izvetaju.

Blok On-line korisnici

Ovaj deo ekrana Vam prikazuje ko je
od uesnika kursa trenutno (ili je nedavno
bio) on-line, odnosno sa kime moete
trenutno stupiti u chat kontakt.

19

3.3 Ostali vani ekrani

Kod svakog ozbiljnijeg web-sajta koji je podran Moodle sistemom broj
kurseva koje sistem podrava e porasti dovoljno da postane sasvim prirodno da
budu podeljeni na grupe, tzv. kategorije. Zbog toga je neophodno da pri kreiranju
kursa predava odabere odgovarajuu kategoriju. Da bi doli do odabira kategorije
treba odabrati link All courses... iz bloka ''Courses''. Evo kako to moe izgledati:

Da bi dodali novu kategoriju kursa, neophodno je napisati naziv nove

kategorije i kliknuti na dugme za dodavanje.

20

Nakon izbora jedne od kategorija, dobijate spisak svih kurseva koji joj
pripadaju:

21

4 Kreiranje novog kursa i njegovih

delova
Do sada smo se upoznali sa vanim delovima ekrana, emu oni slue i kako
se koriste. U ovom poglavlju bie objanjeno kako se kreira kurs, lekcije u kursu kao i
kako se kreiraju neke od dodatnih aktivnosti. Pored ovoga u ovo poglavlje je ukljuen
spisak svih funkcijskih ikonica zajedno sa njihovom funkcijom vezanom za kurs.
Za kreiranje novog kursa neophodno je imati odreene privilegije.
Administrator sistema odreuje privilegije. Pored administratora sistema, novi kurs
mogu da kreiraju kreatori (creators) koji ujedno mogu i da predaju. Korisnici sa
privilegijama profesora moraju da budu vezani za neki kurs, ali mogu biti vezani i za
vie kurseva. Ne moe postojati profesor a da on nije vezan za neki kurs.
Za kreiranje novog kursa, dovoljan je jedan klik
na link koji se nalazi pored glavne radne povrine, u
bloku Administration. Otvara se forma koja sadri ve
postojee kurseve, pretraiva kurseva kao i dugme
koje vodi na formu za pravljenje novog kursa.
Nakon klika na ovaj link, Moodle Vas vodi na formu za podeavanja za novu
lekciju. Sledeih nekoliko slika e vas voditi kroz podeavanje kursa.
Prvo je neophodno izabrati kategoriju u
koju e spadati kurs koji tek definiemo. U
padajuem meniju biramo jednu od ve
postojeih kategorija. U optem sluaju ostavimo da kategorija pripada
podrazumevanoj vrednosti, tj. kategoriji raznovrstan Miscellaneous.
U ova tri polja
neophodno je uneti puno
ime kursa, kratko ime
kursa zbog navigacije
kroz lekciju (detaljnije u
poglavlju 3) i ID broj koji
nije nepohodan. ID broj
se koristi u sluaju kad se ime kursa poklapa sa eksternim sistemom i predstavlja
zvanino kodno ime kursa. Ovo polje se obino ostavlja prazno.
Sledea stvar koju je neophodno uraditi je napisati kratak sadraj kursa. Ovaj
tekst e se nalaziti uz naslov kursa kao kratak opisa, a korisnik e iz njega saznati
neto vie o kursu. Za konkretan prozor vezano je i nekoliko ikonica za formatiranje
napisanog teksta.

22

Boldovanje, koenje
i podvlaenje teksta

Buletovanje
i nabrajanje
Odabir fonta,veliine
slova i formatiranje

Uobiajene alatke
za formatiranje

Dodavanje
pomonih
objekata
kao i slika

Bojenje teksta
i pozadine

Format kursa se bira iz padajueg menija od ponuena tri.

Weekly format se bira kada je kurs

organizovan sedmino. Za ovaj format
neophodno je naznaiti taan datum
poetka i kraja kursa.

Topics format je veoma slian sedminom formatu, osim to se umesto

sedmice koriste teme (topic). Teme nisu vremenski ograniene, tako da
nije neophodno specificirati datume.

Social format je orjentisan ka nekom glavnom forumu, koji je izlistan na

glavnoj strani. Koristan je u situacijama kada je neophodna slobodnija
forma kursa od predhodno navedenih. Na primer, moe se koristiti kao
oglasna tabla na nekom departmanu.
Ovde treba odrediti
poetan datum kursa kao i
period njegovog trajanja.
Broj sedmica trajanja nekog kursa, u
sluaju da smo izabrali Weekly format, ili broj
tema u konkretnom kursu, ukoliko smo izabrali

Topics format kursa.

23

Model grupe podrazumeva tri nivoa:

Bez grupa svi su lanovi jedne grupe,
Odvojene grupe svaka grupa moe da vidi samo lanove koje
pripadaju toj grupi, ostali su nevidljivi,
Vidljiva grupa svaka grupa radi u svojoj, ali moe da vidi i druge
grupe.
Grupni model moe da bude definisan na dva nivoa:
1. Nivo kursa podrazumevani reim rada za sve aktivnosti unutar grupe
2. Aktivan nivo Svaka aktivnost koja je podrana u grupi moe da
definie svoj grupni model. Ako je kurs u force group mode tada se
podeavanja za svaku aktivnost ignoriu.
Availability - Ova opcija dozvoljava sakrivanje celokupnog kursa. Kurs nee
biti vidljiv nigde, osim za predavaa i administratora. U sluaju da student proba da
pristupi kursu direktno, ulazak e mu biti odbijen.
Upisani klju slui da
ogranii ulaz svima koji ne
pripadaju kursu. Ako se ostavi
prazno tada je omoguen pristup
svima koji poseduju nalog na Moodle-u. U sluaju da se neto upie u ovo polje,
svakom ko proba da pristupi po prvi put e biti zatraeno da upie klju. Ideja ove
opcije je da se pristup konkretnoj lekciji dopusti iskljuivo osobama koji su upisane na
kurs. Za sve nepoeljne goste ovaj kurs ostaje nedostupan. Takoe, mogue je i
udaljiti osobe koji postanu nepoeljne u grupi (korienjem njihovog korisnikog
profila).
Guest access: Uvek je mogue dozvoliti gostima da prisustvuju kursu. Ljudi
koji se prijave kao gosti koriste Login as a guest dugme za ulaz. Gosti imaju readonly pristup, tako da su im privilegije iskljuivo ograniene na itanje. Ovo je korisno
u sluaju da elite da student pogleda kurs pre nego to se eli prikljuiti. Ako
odaberete opciju allow guests without a key, tada bilo ko moe pristupiti kursu.

Skrivene
sekcije
predstavljaju podeavanje naina sakrivanja delova lekcija. Mogua su dva prikaza:
da su lekcije skroz nevidljive i da se vide mali sivi delovi koji predstavljaju skrivene
lekcije. Ovo je vrlo zgodno kada je u pitanju Weekly format.
News items to show: Specijalni forum
nazvan News koji se sadri u Weekly
i Topics formatu kursa je dobro mesto da se o neemu obaveste svi studenti.
(Podrazumeva se da e svi studenti koji su ukljueni u forum, dobiti poruku o
novostima putem e-mail-a). Podeavanje koja se odnose na broj skoranjih vesti,
stajae u News bloku ili na News forumu

24

Dosta
aktivnosti
u
Moodle-u
dozvoljavaju ocenjivanje, mada se svi
rezultati mogu pogledati u Grades odeljku koji
se nalazi u Administrativnom bloku.
Prikaz izvetaja aktivnosti: Izvetaji
aktivnosti su dostupni za svakog uesnika koji
pokazuje aktivnost u konkretnom kursu. Predavai mogu uvek da pristupe ovom
izvetaju koristei Activity link koji je vidljiv na svakom profilu konkretnog uesnika.
Studentima predava ograniava pristup njihovom izvetaju pomou ovog
podeavanja. Za velike i dugake kurseve preporuuje se da ova opcija ostane
ugaena.
Maksimalna veliina upload-a ograniava maksimalnu veliinu fajlova koju
student moe da upload-uje u kurs. Ovo uglavnom ograniava administrator
sistema. Pomou ove opcije mogue ga je ograniiti na jo manju vrednost.

Your word for.: Polja koja poinju na ovaj nain dozvoljavaju predavau da
definie terminologiju na nain na koji eli.
Forsirani jezik se odnosi na
jezik koji e se podrazumevati za
korienje u lekciji.

4.1 Kreiranje nove lekcije

Modul lekcija se moe nazvati esencijalnom i najkorienijom

aktivnou. Pomou lekcije se studentu izlae gradivo o nekoj temi koja se izuava.
25

Tema se moe podeliti na krae delove i prikazuje se studentu deo po deo. Takoe
je mogue proveriti savladano gradivo nakon prelaska svake teme, to se postie
zahtevanjem odgovaranja na postavljana pitanja. Studentu se dozvoljava nastavak
rada, samo ukoliko je tano odgovorio na pitanje. Pogrean odgovor prouzrokuje
vraenje na prouavanu temu, ili ak i dalje unazad, do mesta koji se mora ponovo
prouiti u cilju ispravnog odgovora. Ovo je opcioni nain pravljenja kursa koji je
preporuljiv. Unutar lekcije, postoji proizvoljan broj stranica. Duina stranice je takoe
proizvoljna, ali ne bi trebalo da zauzima mnogo vie od onoga to staje na jedan
ekran. Na kraju svake stranice je mogue postaviti pitanje sa ponuenim
odgovorima, ili ak kreirati stranicu koja sadri samo pitanje.
Da bi profesori, kreatori kursa mogli da dodaju nove zadatke, kvizove ili
sredstva za uenje, potrebno je ukljuiti Turn editing on dugme.
Tada se unutar svake kuice kursa pojavljuje
Add dugme, pa se mogu promeniti ili izbrisati
postojei elementi.

Pomou Add padajueg menija dodajemo eljenu

aktivnost, to je, u naem sluaju, lekcija. Nakon toga se otvara
forma za popunjavanje glavnih podeavanja vezanih za lekciju
kao to su postavljane imena lekcije, maksimalnog broja grananja
i odgovora u lekciji, maksimalan broj pokuaja pri ogovaranju na
pitanje, kao i da li student moe ponovo da odgovori na pitanje.
Takoe treba podesiti akciju koja e se desiti nakon tanog
odgovora, minimalan broj pitanja, broj stranica koji se prikazuje.
Moodle, po zahtevu koji se podeava upravo u ovom formularu,
moe da kontrolie studente koji ponovo uzimaju lekcije kao i

26

njihove odgovore na pitanja, pa i da ih belei. Mogue je odluiti se za datume od

kad do kad je ovaj kurs validan. Opcija trajanja kursa je veoma osetljiva i treba voditi
rauna da ne istekne pre roka.

Nakon memorisanja, otvara se forma za pisanje same lekcije. Forma za

popunjavanje teksta sadri pomone alate koji su predhodno opisani (sekcija 4).

U ova polja se unosi kao sto je navedeno, naslov stranice koja je u ovom
primeru UVOD koji je u daljem tekstu UVODNA STRANA i sadraj teksta je ustvari
uvodni tekst u daljem tekstu NAPISATI NETO U UVODU.

27

Nakon kreiranja uvoda pojavie se ovakva ili slina stranica koja sadri alat za
dalje pisanje lekcije.

Import Question uvozi pitanje u lekciju, Add a Branch Table dodaje grananje,
Add an End of Branch Table zavrava grananje, Add a Question Page here dodaje
pitanje dok Check navigation omoguava proveru kretanja unutar lekcije.
Dodavanje grananja

Nazovimo tabelu onako kao emo je najlake prepoznati kroz navigaciju,

preporuljivo je da naziv bude naslov ili podnaslov iza koga sledi tekst vezan za
njega. Na osnovu teksta, student treba da odredi svoju putanju kroz lekciju. Nakon
teksta e se pojaviti forme u koje se upisuju nazivi dugmadi, koji odreuju dalji tok
kroz lekciju. U sluaju da postoji samo jedno dugme, tj. jedno grananje, tok prolaza
kroz lekciju je linearan. Preporuljivo je u sluaju da kraj viestrukog grananja ne vodi
na kraj lekcije, da se odmah nakon postavljanja grananja postavi i kraj grananja.
Ovako izgleda odabir mesta gde se
nalazi sledea destinacija koju treba
uitati. Kako se dodaju tabele za
grananje, spisak se automatski proiruje
za naziv tabele tako da svaki sledei put
je mogue prespojiti tabele.

28

Dodavanje pitanja
Dodavanje pitanja je slino
kao i dodavanje tabela za
grananje. Jedina razlika je to u
zavisnosti od odgovora moe da
se dospe na razliita mesta.
Mogue je postaviti vie
vrsta pitanja kao to su:
Viestruki odgovor
Tano/Netano
Kratak odgovor
Numeriki
Poklapanje
Uz svaki mogui odgovor
preporuljivo je ostaviti kratko
objanjenje zato je neki odgovor
taan ili ne, kao i ta e se desiti
nakon klika za dalje.
Obavezno je proveriti navigaciju kroz kurs, da ne bi dolo do toga da neka
grana vodi na pogreno mesto. Provera se radi klikom na dugme Check Branch
Table. Treba napomenuti da je izgled pri proveri grananja jako slian izgledu stranice
koju vidi student.

4.2 Ostale aktivnosti

Osim nove lekcije mogue je dodati jo neke aktivnosti: novi zadatak, kviz,
izbor, sredstvo, anketu, forum ili dnevnik.
Modul foruma omoguava diskusije o pokrenutim temama u
reimima samo-nastavnik, vesti, otvoreno-za-sve ili pojedinano; Postoji
mogunost upravljanja trajanjem, pravom pristupa forumu kao i ukljuivanje
ocenjivanja. Ova aktivnost je znaajna jer se na forumima odvija najvei deo
rasprave, diskusije.
Kviz - modul za rad sa kvizovima, omoguava predavau da kreira
bazu podataka sa pitanjima od kojih se sastavljaju testovi u obliku kviza. Postoji
mogunost uvoenja (import), izvoenja (export) i smetanja (upload) pitanja u okviru
kviza.
Tokom kreiranja se odreuje naziv kviza, vreme trajanja kviza, kao i vremenski
period u kome je mogue pristupiti reavanju (npr. od 01.09. do 01.11.) ili ogranieno
vreme za odgovaranje (npr. 10 min.). U drugom navedenom sluaju je tokom
reavanja kviza prikazana toperica koja meri preostalo vreme. Kreator takoe
definie koliko puta korisnik moe da pristupi kvizu, da reavanje kviza bude
dostupno samo sa ifrom, zatim da li se po zavretku kviza pojavljuju tani odgovori i
koji je najvei broj bodova. Nakon toga se dodaju pitanja u okviru odabrane
kategorije.
29

Na raspolaganju su sledei tipovi pitanja:

viestruki odgovor (Multiple Choice);
tano/netano (True/False);
kratak odgovor (Short Answer);
uparivanje (Matching);
ugraen odgovor (Embedded Answer);
sluajna pitanja (Random Short Answer Matching);
izraunavanje (Calculated);
sastav (Essay);
numerika pitanja (Numerical) sa zadatim dozvoljenim opsezima za
odgovore. Tokom kontinualnog razvoja softvera proiruje se, meutim i
ovaj spisak raspoloivih vrsta pitanja. Nakon dodavanja pitanja kviz je
potrebno snimiti. To se postie pritiskom na Save this whole quiz.
Modul zadatka omoguava zadavanje zadatka studentima.
Tipovi zadatka su offline ili upload zadatak. Kada je u pitanju Offline aktivnost,
zadatak je namenjen za pisanje izvan Moodle-a. Student moe videti opis zadatka,
ali ne moe postaviti (upload-ovati) reenje zadatka na Moodle. Takoer je mogue
videti iskljuivo svoju ocenu vezanu za konkretan zadatak. Kod upload-a zadatka
student postavlja (upload-uje) reenje zadatka na Moodle. Fajl (zadatak) moe biti
bilo kakvog tipa: Word dokument, slika, zip ili bilo koji drugi. Ocena moe biti
tekstualna ili numerika. Potrebno je takoe naznaiti maksimalnu ocenu i do kog
datuma zadatak treba da bude uraen.
Zadatak za vebanje, u kome se zadaje praktini zadatak. To
moe biti pisanje sastava, izvetaja, spremanje prezentacije i sl. Pri zavretku i pre
predaje zadatka, studenti ih sami ocenjuju. Ako je potrebno, predava moe traiti
korigovanje i ponovnu predaju zadatka. Krajnja ocena se formira na osnovu
korektnosti zadatka kao i sposobnosti uenika da proceni svoj rad.
Modul renika ova delatnost omoguava predavaima kreiranje
liste definicija poput renika, koji se kasnije moe pretraivati po razliitim
kriterijumima. Mogue je i postavljanje linkova u lekcije koja vodi do objanjenja
nekog pojma u reniku.

30

Modul za askanje koji omoguava laku i jednostavnu tekstualnu

komunikaciju. Mogue je postaviti chat da se ponavlja uvek u isto vreme, sa
slobodnim, javnim pristupom, ili zapoeti u bilo kom trenutku.
Korisno je primeniti chat kao konsultacije izmeu uenika i predavaa. Modul
sadri nekoliko mogunosti upravljanja i ponovno pregledanje sadraja.
Modul ankete dodaje anketu o Moodlu u kurs. Anketiraju se
korisnici, radi poboljanja kvaliteta Moodla. Odgovori anketiranih korisnika ne utiu
na njihovu ocenu, kao to i ne postoji pravi odgovor na pitanja. Na raspolaganju je
nekoliko vrsta anketa iji rezultati su vidljivi na web-sajtu u vidu tabele ili grafikona.
Modul radionice je aktivnost meusobne procene aktivnosti sa
nizom razliitih mogunosti. Omoguava uesnicima meusobnu procenu projekata
kao i procenu primer projekata na nekoliko naina. Takoe postoji mogunost
upravljanja kolekcijom i raspodelom prethodno navedenih procena.
Modul izbora moe biti koristan za glasanje o pitanjima od interesa
za nastavnika ili za kurs. Predava postavlja pitanje i odreuje nekoliko moguih
odgovora.
Wiki modul omoguava da uesnici kolektivno ureuju, menjaju sadraj
stranice. Pri tome se starije verzije nikad ne briu i mogu se vratiti (restore).
SCORM/AICC Packages Paketi predstavlja skupinu web sadraja
zadovoljavajui SCORM i AICC standarde za didaktike objekte. Ukljuuju web
stranice, slike, javascript programe, Flash animacija i ostalo to podravaju
pretraivai. Paket modul omoguava upload i ukljuivanje proizvoljnog SCORM ili
AICC paketa kao deo kursa.
Labels Natpis nije prava aktivnost, omoguava samo umetanje teksta i
grafike meu aktivnostima na stranici kursa.
Resources - Modul resursa Pod ovim modulom se nalaze sva sredstva
koja predavai koriste za objanjavanje ili prikazivanje gradiva. Mogu se dodati
dokumenti, linkovi, web stranice, reference. Dozvoljava prikaz elektronskog sadraja
proizvoljnog formata (doc, ppt, flash, video, audio ...). Dokumenti mogu biti u obliku
prostog (engl. plain) teksta, HTLM formatu (tada e se prikazati na sajtu), dodati kao
link ili putanja do direktorijuma.

4.3 Funkcijske ikonice

Kada je ureivanje (editing) ukljueno, kreatoru su vidljive ikonice koji imaju
razne funkcije. U nastavku je navedena svaka od njih sa kratkim objanjenjem:
- ikonica ureivanja, koja omoguava izmenu aktivnosti ili resursa uz koji je
naveden

31

- ikonica za pomo, koja inicira otvaranje novog prozora sa odgovarajuom

porukom za pomo
- ikonica otvoreno oko ukazuje da su sve stavke uz koju ova oznaka stoji
vidljive za studente. Selektovanjem se ova ikonica menja u zatvoreno oko, a stavka
postaje nevidljiva za uenike.
- ikonica u obliku zatvorenog oka oznaava nevidljivost objekta uz koje je
naveden. Klikom na nju, stavka postaje vidljiva, a ikonica se menja u otvoreno oko.
- odabirom ove oznake se uvlai red uz koji stoji. Smer strelice se tada
menja i omoguava izvlaenje tj. vraanje sadraja na prethodnu poziciju.
- navedenom ikonicom se premetaju elementi kursa nie ili vilje u okviru
samog kursa.
- ikonica je prikazana kada se elementi kursa premetaju, posle
odabira prethodne ikonice i ukazuje na mogua mesta za premetanje oznaenog
elementa.
- ikonica za brisanje uklanja elemente kursa posle odobravanja upozorenja
koja se javlja na sledeoj stranici.
- marker ikonicom se oznaava tekua sekcija
- pomou ove ikonice se mogu sakriti svi delovi kursa, sem te jedne uz koju
je ikonica selektovana
- ikonica prikazuje sve eventualno sakrivene delove kursa

32

5 Primer postupno kreiranje lekcije

Modul lekcije je najkorienija aktivnost. U ovom poglavlju e biti kreirana
lekcija korak po korak.
Neka treba napisati lekciju pod nazivom Brojai dogaaja iz kursa koji se
zove Operativni sistemi. Neophodno je pripremiti materijal za lekciju. Da bi lekcija bila
dobro napisana treba se pridravatu nekih krierijuma koji su opisani u poglavlju 7.
Pre nego sto ponemo sa pravljenjem elektronske lekcije neophodno je napraviti
plan kretanja kroz lekciju. Lekciju treba podeliti na delove koji e pripadati svakoj
pojedinanoj stranici nakon ega pravimo emu. Legenda za korienu notaciju
moe se nai u sekciji 6.3
U naem primeru putanja e izgledati ovako:

33

Iz menija kursevi odabiramo prethodno kreirane Operativne sisteme.

Klikom na link otvara se sledea stranica

Izgled stranice koja e se otvoriti zavisi od podeavanja koja su vezana za

kurs. Da bismo poeli da piemo lekciju, neophodno je Moodle pokrenuti u nainu
rada za izmene. Ovo se postie klikom na dugme ili link Turn editing on.

34

Pojavljuju se padajui meniji i alati za modifikovanje. Iz padajueg menija

vezanog za aktivnosti biramo pravljenje nove lekcije:

Odabirom aktivnosti za pravljenje nove lekcije, otvara se forma za

podeavanja. Neophodno je adekvatno je popuniti u skladu sa lekcijom.

Podeavanja su zavrena, sada treba pratiti dijagram i unositi tekst. Svakoj

stranici treba dodeliti naslov. Naslov slui da bismo lake vezivali stranice. Najbolje je
stranice nazivati imenima koje smo koristili u dijagramu. U naem sluaju prva kuica
je uvod. Logino, ovde emo pored naslova da stavimo neto o uvodu u lekciju.
Uvodni tekst moemo formatirati pomou standardnog menija za formatiranje.

35

Nakon svake izmene treba ih sauvati. Ovo emo postii klikom na dugme
Save page koje se nalazi na samom dnu strane. Prikazuje se sledei prozor koji
nam daje mogunost za dalju nadogradnju lekcije. Kao opcije nam nudi linkove za
poetak i kraj grananja kao i linkove za uvoz i unoenje pitanja. Takoe postoji link
za proveru navigacije tj. proveru kretanja kroz kurs.

Sledea kuica na dijagramu je Meni koji se grana na tri grane: Problem,

Lekcija i Kraj. Vidimo da nam je neophodno napraviti grananje.

36

U prvom delu Page contents treba navesti kriterijum po kojem se grananje vri
ili neki opis za svako dugme. U Description1 treba upisati ono to e se nai na
prvom dugmetu. U naem sluaju e biti napisano Problem. Ispod dela za upis teksta
se nalazi padajui meni koji govori o tome gde e se otii nakon klika na ovo dugme.
S obzirom da mi jo nismo napravili deo na koji e se otii, vratiemo se nakon
njegovog pravljenja i naknadno editovati ovo polje. Nakon to popunimo neophodne
delove treba kliknuti na dugme Add Branch Table da bi grananje bilo dodato.
Prvo obraujemo granu sa Problemom. Ponovo dodajemo grananje,ali ovog
puta e biti linijsko, tj. upotrebiemo samo jedno dugme. U polje za dugme upisujemo
Dalje.

Sada dodajemo kraj grananja tako da sve grane od pocetka do kraja grananja
treba dodati izmeu. Kraj grananja se automacki vee za svoj poetak, u ovom
sluaju to je Meni.

Jo je neophodno spojiti dugme Problem sa odgovarajuom granom. Treba

izmeniti grananje pod imenom Meni klikom na ikonicu za izmene . Iz padajueg
37

menija koji stoji uz Jump za dugme Problem biramo Problem proizvoaa i

potroaa. Nakon izmene treba sauvati stranicu pomou dugmeta Save Page.

Takoe je potrebno izmeniti putanju u tabeli pod imenom Problem proizvoaa

i potroaa. On sada treba da pokazuje na kraj grananja.

Prelazimo na sledeu granu vezanu za realizaciju lekcije. Pravimo linijsko

grananje slino Problemu proizvoaa i potroaa. Jump je nameten na Next Page
koji vodi na sledee napravljenu kuicu. Ovo je opasno ako se lekcija bude menjala
tako da emo ovaj deo kasnije ipak povezati tako da Jump vodi na konkretne tabele.
Sledea kuica na dijagramu sadri neko pitanje. Pitanje je vezano za
predhodni/e slajd/ove. U sluaju tanog odgovora nastavljamo zelenom strelicom
dalje. Ako je odgovor pogrean student e biti vraen, crvenom strelicom, da ponovo
savlada predhodni slajd/ove, pa e tek nakon ispravnog ogovora moi da nastavi
uenje lekcije. Nakon odabira tabele za pitanja otvara se sledea stranica:

38

Osim naziva tabele i upisanog pitanja biramo vrstu pitanja. U konkretnom

sluaju u pitanju je viestruki izbor. Potrebno je navesti mogue odgovore kao i tekst
koji e se ispisati nakon odgovora. Kasnije je potrebno vratiti se i postaviti Jump koji
e pratiti strelice dijagrama za odgovarajui odgovor.
Sada je neophodno napraviti dva linijska grananja za primer. S obzirom da se
radi o kodu, ovaj tekst je neophodno adekvatno formatirati. Koristimo jo dva dela
lekcije izmedju kojih se nalazi kratko pitanje od kojeg zavisi da li e se preskoiti
poslednja tabela.
Doli smo i do kraja ove grane to znai da nam je neophodan jo jedan kraj
grananja. Za ovu granu neophodno je jo preusmeriti putanje. Editujemo prvo tabelu
Meni da pokazuje na tabelu Brojai dogaaja1. Sve veze izmeu tabela postavljamo
prema dijagramu.
Ostalo nam je jo da obradimo granu koja vodi na kraj lekcije. Po naoj emi
student moe da napusti lekciju samo ako tano odgovori na pitanje. U sluaju
pogrenog odgovora, student e biti vraen u Meni da odabre neku drugu opciju, npr.
da ponovo proe kroz lekciju.
U sluaju tanog odgovora student se pomou Jump padajueg menija alje
na kraj lekcije.
Nakon povezivanja Jump padajuih menia sa odgovarajuim destinacijama
tabele iz primera izgledaju ovako:
U ovoj tabeli se vidi da nakon stranice sa ovim sadrajem se prelazi na
stranicu Pitanje1

39

Iz ove tabele se vidi da nakon stranice sa grananjem prelazimo na

odgovarajue grane.U sluaju da je izabrana grana Problem sledea destinacija je
tabela pod imenom Problem proizvoaa i potroaa. Za odabranu granu Lekcija
sledea uitana stranica je ona koja je vezana za tabelu Brojai dogaaja. Odabirom
grane Kraj odlazimo na tabelu Pitanje1

40

6 Korisni saveti
Ovde se navodi nekoliko pomonih saveta koji bi trebale da pomognu da se
lake kreete kroz sajt kao i neki primeri koji bi mogli biti korisni. Pored toga postoji i
mala pria o pretraivaima i ta se moe od njih oekivati kada se kombinuju sa
Moodle sistemom.

6.1 Navigacija i kretanje kroz kurs

Postoji vie naina za kretanje kroz kurs.

1. Navigaciona traka ovo je meni koji se nalazi neposredno ispod naziva

kursa i pokazuje Va trenutni poloaj u okviru kursa. Klik na pojedine delove ove
trake moe vas direktno prebaciti na pojedine delove kursa. Na primer:
Na osnovu gornjeg reda, moete zakljuiti da se nalazite u kursu pod
nazivom Softversko inenjerstvo.
Krajnje levo, nalazi se link PeLCER, odnosno osnovna stranica svih
elektronskih kurseva na Departmanu za matematiku i informatiku. Klik
na ovaj link Vas vraa na tu osnovnu stranicu.
Link C3Z25 je skraeno ime kursa Softversko inenjerstvo. Klik na
ovaj link e Vas prebaciti na osnovnu stranicu kursa.
Kliknite na Forums da biste videli spisak svih foruma koji postoje u
okviru kursa.
Link News forum je kao to se vidi druge boje, to oznaava da je to
aktivnost koja se trenutno odvija, odnosno mesto u okviru kursa na
kome se trenutno nalazite.
Prikazana navigaciona traka je naravno samo jedan mogui primer njegovog
izgleda. Tokom rada sa Moodle sistemom, pratite izgled trake za navigaciju i moi
ete da zapazite kako promena njenog izgleda verno oslikava Va trenutni poloaj u
okviru kursa, odnosno web-sajta.
2. Tekstualni linkovi ovo je najei nain za definisanje skokova na
aktivnosti u okviru kursa. Sem toga, tekstualni linkovi se koriste i za obavljanje drugih
funkcija ukljuenje ili iskljuenje nekih opcija, prikaz nekih informacija i slino.
3. Meni Skoi na (odnosno, Jump to) tokom rada sa aktivnostima kursa,
korienjem ovog menija moete prei na sledeu/prethodnu aktivnost kursa.

Za kretanje napred/nazad koristite Next i Previous

dugmad, koja Vas vode do sledee, odnosno prethodne aktivnosti
u okviru kursa, u onom redosledu kako su u kursu definisane.

41

Dodatno, klik na strelicu na dole koja otvara padajui meni, prikazuje spisak
svih aktivnosti koje u kursu postoje, te Vam omoguava direktan skok na proizvoljnu
aktivnost po Vaem izboru.
4. Navigacija pomou pretraivaa
Kao i svaka druga web-stranica i Moodle sistem Vam omoguava da se po
stranicama koje ste pogledali kreete napred/nazad korienjem dugmadi za
navigaciju koji pripadaju upravljakom sistemu Vaeg pretraivaa.
Moodle ovakav nain kretanja kroz kurs nikako ne preporuuje. Kretanje
korienjem navigacije koju Vam prua Moodle garantuje da e sistem zapamtiti sve
to ste radili, voditi evidenciju o Vaim postignim rezultatima na testovima, o
stranicama koje ste pogledali i onima koje tek treba da pogledate i slino. Sa druge
strane, navigacije korienjem pretraivaa ne garantuje nita od pomenutog.

6.2 Preporuka za korienje pretraivaa

Korienje pretraivaa je od velike vanosti pri korienju Moodle-a. Izbor
pretraivaa je individualan, meutim neophodno je napomenuti da se moodle sistem
razliito ponaa u razliitim pretraivaima. Iako su navedene razlike minimalne,
neophodno ih je napomenuti. Kod korisnika Internet explorer-a i Mozilla Firefox-a
nee biti znaajnijih razlika, dok korisnici Opera pretraivaa e imati nedostatak
dela za formatiranje teksta. Ovaj problem se reava kucanjem HTML tagova, koji su
podrani u moodle-u. Jedan od problema se javlja pri tome kada Internet explorer
otvori tekst koji je formatiran koristei HTML tagove. Preporuka je da se koristi jedan
od sledeih pretraivaa Mozilla Firefox ili Internet explorer.

6.3 ema putanje kroz lekciju

U nekom kursu mogua su grananja kao i vraanja na neke pojedine delove u
lekciji. Ve smo napomenuli da se pri kreiranju lekcije prvo napravi ema putanja
kroz lekciju.
Primer eme koja je koriena pri kreiranju lekcije iz Operativnih sistema, sa
elementima korienim u emi:

42

6.4 Primeri nekih delova kursa

Iako smo u prethodnom tekstu tvrdili kako je elektronska lekcija (modul
Lesson) najbitniji modul u korienju Moodle-a i kreiranju lekcija, Moodle moe biti
veoma koristan i bez toga. Moe posluiti kao repozitorij materijala i dobro sredstvo
za centralizovanje svih aktivnosti oko izvodjenja kursa.

43

Pojedinim resursima se pristupa klikom na tekstualni link koji se nalazi desno

od ikone koja predstavlja resurs. Na slici koju vidite se moete na spisku aktivnosti
koje postoje u okviru sistema Moodle, podsetiti kako ikona resursa izgleda.
Sem toga, ikona resursa moe imati i izgled tipa fajla, pod uslovom da je to
neki od poznatih i esto korienih tipova. Recimo, na donjoj slici se mogu videti dva
esto koriena tipa fajla: Adobe Acrobat pdf fajl i komprimovani paket spakovan
programom WinZip, to se da prepoznati po izgledu ikone.

Malopre prikazana slika sa prikazom svih vrsta aktivnosti, zanimljiva je iz jo

jednog razloga. U klasinom sluaju, kurs kome pristupate e se sastojati od
mnotva razliitih aktivnosti. Prvo jedan forum, zatim nekoliko linkova do webstranica, zatim lekcija koja e Vas provesti kroz najvanije pojmove, pa onda recimo
jedan kviz, renik, na kraju linkovi do nekoliko fajlova koje moete snimiti na svoj
raunar, odtampati ih i pripremati se sa papira.
Ozbiljniji kurs e imati sasvim dovoljan broj tekstualnih linkova na ekranu, da
ete biti preoptereeni koliinom informacija, te da ete se teko snalaziti i doi do
onog linka koji Vas u datom momentu zanima. Sistem Moodle Vam kao pomo u
ovakvoj situaciji nudi mogunost grupisanja aktivnosti iste vrste, te prikaza na ekranu
samo jedne od grupa. Podsetimo se ponovo slike svih blokova ekrana koji prikazuje
sve mogue aktivnosti u okviru kursa.

44

Ukoliko recimo elite da izdvojite i na ekranu prikaete samo resurse koji ine
neki kurs, u bloku sa aktivnostima kliknete na link Resources. Umesto poetnog
ekrana, dobiete redom, jedno za drugim prikazane sve resurse kursa, kao to je
prikazano na sledeoj slici.

ili recimo

45

Spisak zadatih domaih zadataka se moe dobiti klikom na link

Assignments. Ovako izgleda primer ekrana koji sadri zadatke:

Spisak svih kvizova, sa osnovnim podacima o svakom. Nije dozvoljeno da

svako ima pristup reenjima zadataka. Ekran je gledan iz perspektive predavaa i
prua mu mogunost da pregleda kako je koji od kvizova reio ko od studenata koji
pogaaju kurs.

46

Moodle sistem pamti rezultate rada studenata koji pohaaju kurs, po svakoj od
kategorija koje predava kreira. U konkretnom primeru na slici moete videti da je
ocenjivanje vreno u kategorijama teorija i praksa, koje Moodle pamti i u bodovima i
procentualno. Mogue je sortiranje tabele osvojenih rezultata po vie kriterijuma, te
snimanje rezultata na lokalni medijum u tekstualnom formatu ili u formatu programa
Microsoft Excel.

Znaajan deo kvaliteta sistema Moodle obezbeuje i postojanje kategorije

foruma. Forumi omoguavaju komunikaciju izmeu studenata, ali i izmeu studenata
i predavaa.

47

Forum se moe zapoeti na neku od tema za koju postoji interesovanje, a

izgled foruma je kao na sledeoj slici:

Svako prvo obavetenje, pitanje kojim je forum zapoet, postavljeno je krajnje

levo na ekranu, dok su dalji komentari, pitanja ili odgovori uvueni u odnosu na
komentar sa kojim su povezani, da bi se videlo sa kojom temom su u vezi.

48

7 Kriterijumi kvaliteta elektronske

lekcije
Da bi elektronski kurs bio kvalitetan i dobro napisan neophodno se pridravati
nekih kriterijuma kvaliteta. Kriterijume emo podeliti u tri kategorije: motivacija,
kvalitet proizvoda i kvalitet razvojnog procesa. U daljem tekstu navodimo neke
predloge i napomene o kojima je neophodno voditi rauna pri kreiranju lekcija.

7.1 Motivacija
Svaka procena kvaliteta je najee neformalna i subjektivna; trebalo bi da
ukljui tanost navedenih injenica, uspenost savladavanja gradiva, stepen
zadovoljstva studenata... Navodimo neke od mogiih objektivnih kriterijuma na
osnovu kojih se moe meriti motivisanost korisnika za uenje:
broj poseenih stranica po osobi i po pristupu lekciji,
trajanje pojedinog pristupa,
stranice kojima je najee pristupano
broj upisanih i broj uspenih studenata
procenat uspenosti i zadravanja na lekcijama
rezultati uenja
poreenje rezultata testova pre i posle obuke
poreenje rezultata redovnih i elektronskih studenata
zadovoljstvo korisnika (naknadni upitnici)
da li su zadovoljeni planirani ciljevi kursa?

7.2 Kvalitet proizvoda

Jedan od kriterijuma kvaliteta elektronske lekcije meri se kvalitetom samog
proizvoda. Tri najvanije oblasti posmatranja i procene kvaliteta lekcije su sam
sadraj lekcije, upotrebljivost lekcije kao i prilagoenost konkretne lekcije nastavnom
planu.

7.2.1 Sadraj lekcije:

Kvalitet sadraja lekcije se bazira na nekoliko podkriterijuma: tanosti,
kompletnosti, preciznosti, prikladnosti i organizovanosti.
Neophodno je da kurs prua tane informacije, znanja i vetine. Sam sadraj
kursa i pojedinih lekcija mora biti verodostojan. Pored toga neophodno je navesti
izvor informacija kao i ukljuiti kratak sadraj lekcije.
Kompletnost je bitan podkriterijum pri oceni kvaliteta. Sadraj po dubini i po
irini treba biti dovoljan da bi studenti mogli postii nastavne ciljeve, uz podrku online nastavnika, a u pojedinim sluajevima i off-line nastavnih aktivnosti.
Sadraj lekcije treba da bude jasan, a tekst itko i precizno napisan.

49

Osim toga sadraj treba da bude usklaen sa nivoom znanja, vetina i

iskustvom studenata. Korieni jezik kao i stil kojim je napisana lekcija treba da bude
odgovarajui. Lekcija treba da ukljui studijske primere, simulacije i objanjenja.
Preporuljivo je da primeri i problemi budu vezane za realne probleme koji su poznati
studentima. Domai zadaci i njihovo ocenjivanje treba da imaju odgovarajui nivo
sloenosti. Treba izbegavati negativne stereotipe i pojednostavljivanje. Takoe treba
izbegavati predubenja. Materijal koji ulazi u sastav lekcije mora biti savremen i
aktuelan.
Organizacija je jedna od bitnih delova kreiranja elektronskog kursa. Sadraj je
neophodno strukturisati u smislena poglavlja pri emu treba voditi rauna o
redosledu sadraja.

7.2.2 Upotrebljivost
Kod inerfejsa je neophodno odrati konzistentan izgled . Slova (font) teksta,
rasporeda elemenata na stranicama/slajdovima, stila prezentacije moraju da prate
prvobitnu postavku i odre uniforman izgled. Oko teksta i slika treba da ima dovoljno
praznog prostora. Potreban je dobar kontrast teksta i pozadinskog prostora. Po
pitanju veliine teksta neophodno se pridravati standarda. Po standardu veliina
slova za web je minimum 10pt, dok se za slajdove koristi 16pt. Nakon poseivanja
linka, link treba da promeni boju. Korisno je koristiti i zvune efekte. Kod kod dueg
ekanja treba postaviti indikator deavanja, npr. da korisnik ne bi pomislio da se
raunar zaglavio i restartovao ga.
Navigacija kroz sistem se lako ostvaruje upotrebom naslova koji treba da budu
smisleni i u mogunosti da lako definiu lokaciju unutar kursa ili lekcije. Kad god je to
primenljivo, poeljno je postojanje indikacije dokle je student stigao i koliko jo ima do
kraja modula, npr. stranica 3 od 22. Glavni meni kursa (lekcije) treba uiniti lako
dostupnim. On treba da dozvoli prelazak na proizvoljni deo kursa ili lekcije.
Navigacija treba sadrati i mogunost kretanja unapred i unazad, mogunost skoka
na glavni meni kao i mogunost naputanja kursa/lekcije.
Sadraj lekcije mora da bude usklaen sa tehnolokim standardima. Kurs
treba da vodi rauna o ogranienjima propusne moi opreme kojom se studenti
koriste, odnosu cene i koristi koja se zahteva (prua). Treba ga kreirati na nain koji
je jednostavno osavremeniti i aurirati, te po potrebi srazmerno uveati ili umanjiti. Pri
kreiranu treba voditi rauna o grekama koje mogu nastati usled korienja hyperlinkova, upotrebljenih programa koji moda nisu adekvatni, neprikladnih slika,
multimedijalnih elemenata koji ne prate sadraj, pouzdanosti servera na kome se
nalazi kurs. Treba voditi rauna o sloenosti instalacije i pokretanja sistema.
Jedna od vanijih stvar na koju treba obrediti panju je obezbeivanje podrke
studentu. Panju treba obratiti na usklaivanje kursa sa brzinu internet veze kao i na
usklaivanje sa audio i video mogunostima koje studenti mogu da ostvare sa svojih
raunara. Softverski zahtevi se svode na minimalne zahtjeve pretraivaa kao i
zahtevnosti operativnog sistema. Osim toga treba voditi rauna o dostavljanju
dokumenata, literature ili eventualno mesta za informisanje pri nabavci i korienju
potrebnog hardvera i/ili plug-in softvera, kao i pruiti pomo i informacije o reavanju
uobiajenih tehnikih problema, a naroito kada je u pitanju neki vei tehniki
problem. Pod podrkom studentu se podrazumjevaju i dostavljanje informacija o
50

nainu pristupa on-line uputstvima za upotrebu i help sistemima tj. naini kontakta sa
drugim studentima u cilju P2P komunikacije i podrke. Naini upotrebe funkcija
foruma, diskusija i chat-reima, su nesumnjivo neophodni za komunikaciju meu
studentima i diskusiju na temu lekcija date u kursu. Postojanje renika korienih
pojmova i FAQ, mogunost tampanja kljunih informacija, informacije o dodatnim
resursima, mogunost pretraivanja WWW, kao i mogunost beleenja napomena,
pomo pri reavanju domaih zadataka olakati e studentu pohaanje kursa.

7.2.3 Nastavni plan

Kurs treba da prenosi znanja i vetine korienjem efektnih i efikasnih
prezentacija. Uz kurs treba da postoje prigodni domai zadaci i vebe, koji utvruju
dostignuto znanje i vetine. Za pregled zadataka treba obezbediti i odgovarajue
pouzdane naine ocenjivanja. Korienjem tehnika za privlaenje panje i
zadravanja interesa, treba da obezbedi motivaciju za dalji rad. Korienjem
prikladne metode, alata i principe saradnje meu studentima mogue je unaprediti
kurs. Pored navedenog, kurs treba prilagoditi nastavnim aktivnostima i nastavnom
planu i programu.
Studenti treba da budu upoznati sa nastavnim ciljevima svakog nastavnog
modula. Takoer treba obezbediti odgovarajuu povratnu spregu o dostignuima
studenta
Detaljan nastavni plan:
Kurs prenosi znanja i vetine korienjem efektnih i efikasnih prezentacija. Za
postizanje konkretnih nastavnih ciljeva, izabrani su odgovarajui nastavni metodi, a
po potrebi, kurs koristi razliite metode prezentacije znanja i vetina, ukljuujui
recimo objanjenja, primere, demonstracije. Kurs, takoe, stimulie studenta da
koristi ranije steeno znanje i iskustvo. Kurs na odgovarajui nain objanjava i
tumai znaajne i sloene nastavne delove.
Kurs nudi prigodne domae zadatke i vebe, koji utvruju dostignuto znanje i
vetine. On sadri mnotvo vebi koje pomau studentu da postigne konkretne
nastavne ciljeve. Vebe su usklaene sa predavanjima i adekvatne preenom
gradivu. One primenjuju novousvojeno znanje i vetine i pruaju mogunost osvrta
i/ili diskusije novousvojenih znanja i vetina. Takoe i istrauju inovativne naine
primene novousvojenih znanja i vetina.
Pored ve navedenog kurs sadri odgovarajue i pouzdane naine
ocenjivanja. Pitanja i zadaci su razliitih oblika, ukljuujui i, najee koriena,
pitanja sa viestrukim izborom odgovora, pitanja sa odgovorom TRUE/FALSE,
otvorena pitanja sa unosom odgovora (tekstualnog, numerikog, slikovnog, programa
...), pitanja sa uparivanjem i dr. Kada je mogue, kurs sadri testove i pre i posle
savladanog gradiva, u cilju ocene efikasnosti nastave. Zadaci i ocenjivanje precizno
pokrivaju nastavne ciljeve kursa, a pri reavanju testova, studentima je dozvoljeno da
promene miljenje. Sistem za kreiranje kurseva vodi rauna i uva podatke o
rezultatima rada studenata (sem ako te podatke ne uva neki drugi deo sistema
elektronskog uenja). Kurs sadri i uputstva o nainu izrade testova, te podatke o
mestu gde se uvaju i kako se mogu pogledati rezultati prethodnih testova.
51

Studenti treba da dobijaju odgovarajuu povratnu spregu o svojim

dostignuima. Povratna sprega se daje na vreme, relevantna je za studenta i
pozitivna je. Na primer povratna sprega pri pogreno datom odgovoru sadri
objanjenje, savet, nagovetaj i, naravno, mogunost da student ponovo pokua da
odgovori na pitanje.
Kurs treba da koristi odgovarajue tehnike privlaenja panje, zadravanja
interesa i obezbeivanja motivacije. Primeri takvih tehnika su:
Prie
Igre
Simulacije
Studijski primeri
Grafika i animacije
Problemi sa podelom uloga
Osim toga kurs treba da koristi odgovarajue medije na efikasan nain, kako
bi pozitivno uticao na savladavanje gradiva. Odgovarajui mediji ukljuuju izmeu
ostalih: grafike elemente u cilju usmeravanja panje studenata, video snimke u
cilju demonstracije i razjanjenja sloenih koncepata, animacije u cilju odravanja
panje, audio prezentacije u cilju poboljanog razumevanja. Pri korienju medija,
treba voditi rauna i o tome da animacije odvlae panju, grafiki elementi esto nisu
relevantni za nastavne ciljeve i da audio efekti su obino redundantni.
Opisi u kursu treba da budu detaljni i jasni i da ukljuuju kratak pregled
celokupnog kursa, potrebno predznanje, procenjeno trajanje kao i nastavne ciljeve
koji su: jasno definisani, uoljivi, merljivi i dostini.
Kada god je to mogue, studenti treba da budu upoznati sa nastavnim
ciljevima i svakog pojedinanog modula, nastavne jedinice, koji ini deo kursa kao i
da koristi pogodne naine i metode saradnje izmeu studenata, ili izmeu studenata i
predavaa.
Naini i metodi saradnje ukljuuju izmeu ostalog i: diskusione grupe, oglasne
table, chat reim rada, audio konferencije i video konferencije. Uvek kad je to
mogue, kurs treba da prilagodi nastavne aktivnosti potrebama i mogunostima
individua, pojedinanih studenata.

7.3 Kvalitet razvojnog procesa

Prikaz aktivnosti kojima je glavni cilj podizanje kvaliteta tokom: planiranja
programa elektronskog uenja i dizajna i razvoja ovakvih programa. Planiranje elearning programa podrazumeva stvaranje tima. Stvaranje tima omoguava
jednostavnije upravljanje projektom, laku implementaciju kao i lake donoenje
odluka. Tim treba da proceni e-learning obrazovanje i olaka izbor najboljih metoda
kroz kreiranje zajednikog renika i shvatanje irokog spektra moguih reenja kao i
kroz diskusija uporedivih reenja: uspeha, neuspeha i iskustva.
Strategijsko planiranje treba sadri misiju, viziju i cilj koji podrazumeva
predazak puta iz trenutnog u eljeno stanje. Planiranje se svodi na planiranje na
strategijskom nivou jake i slabe strane, mogunosti i opasnosti.
52

Pod pravljenje scenarija podrazumeva se definisanje obrazovnih iskustava

kao i planiranje gde kad i pod kojim uslovima e se razvijati projekat.
Neophodna stavka je i analiza zahteva. Neophodno je analizirati potrebe, izbor
tehnologije kao i faktore u procesu donoenja odluka.
Procena se vri uporednom analizom i to na osnovu:
ta je uinjeno uspesi i neuspesi
Ne poinjati od nule, prouiti najbolje od postojeeg, ustanoviti ta su
drugi dobro uradili
o Odrediti ta je moglo biti bolje uraeno
o Utvrditi karakteristike neuspeha, kako bi se izbegle skupe greke
Odrediti ta je standard, ta se oekuje
o Realni standardi za e-learning kurseve
Pod analizom potreba se podrazumeva znanje, primenljive karakteristike i
iskustva u radu sa studentima kao i pristupanost tehnologije, raspoloivost,
propusna mo i pismenost korisnika. Jezik , kultura i geografska lociranost moe da
bude znaajan faktor. U analizi potreba spada i metod isporuke pod kojim se
podrazumeva potreba za ljudskom interakcijom kao i uvebavanje ili potreba za
igrama sa ulogama u cilju sticanja praktinih iskustava i vetina.
Znaajni faktori u procesu donoenja odluka
Novi kurs ili preusmereni kurs
Ogranienja cenama, rokovima, tehnologijom, tritem
Nivo i uloga ljudskog faktora
Nivo i tip interakcije predavaa i kreatora u cilju podrke i stimulacije
interakcije meu studentima
Tehnoloka reenja komunikaciona i upotrebna
Komponente i materijali koji ine kurs

7.4 Primena
Uspeno korienje elektronskog uenja zahteva on-line ekvivalent
infrastrukture koja se koristi za upravljanje i administraciju klasinog obuavanja.
Takva infrastruktura zahteva sledee komponente:
Proces registracije: mora se kreirati jedinstveni identifikacioni broj za
svakog korisnika (tj. uenike, kreatore kurseva i nastavnike). Ovo
omoguava da sve aktivnosti unutar sistema budu zabeleene i praene.
Mehanizam kontrole bezbednosti: korisnici treba da imaju pristup
funkcijama i resursima koji odgovaraju njihovim ulogama u procesu obuke.
Ovim je potrebno obezbediti kontrolu aktivnosti.
Proces upisivanja uenika na kurseve.
Okruenje koje podrava obuku: uenici treba da imaju mogunost da
meusobno komuniciraju, uestvuju u nastavi i postavljaju pitanja
predavaima.
Testiranje i ocenjivanje: merenje uspenosti u obuavanju.
Nastavni program i bazu podataka za upravljanje kursom.
53

Praenje procesa obuke, bazu podataka za upravljanje i administriranje sa

mogunou pravljenja raznovrsnih izvetaja.

Navedeni uslovi su zadovoljeni u okviru Moodle sistema. Na raspolaganju je

spektar mehanizama autentifikacije korisnika. Omogueno je kreiranje e-mail naloga
i njegove verifikacije. Na raspolaganju su IMAP, POP3 i NNTP protokoli, kao i pristup
news forumima, sa SSL kodiranjem.
Nastavnik ima punu kontrolu nad kursom, ukljuujui i zabranu pristupa
drugim nastavnicima. Za svaki kurs, postoji lanska ifra, koja ne dozvoljava pristup
ne-studentima. Ispis studenata moe izvriti predava po elji, a u sluaju
neaktivnosti, sistem ispisuje studenta automatski, nakon isteklog zadatog
vremenskog perioda.
Sve ocene dobijene za rad na lekcijama, dnevnicima, kvizovima i zadacima se
mogu videti u okviru iste web-stranice, a mogu biti i preuzete u obliku tabele.
Kompletne informacije o aktivnostima studenata su na raspolaganju tekstualno i
grafiki, po potrebi podeljeno po pojedinim modulima.
Mogunost meusobnog komuniciranja je obezbeena korienjem
zajednikih foruma, to podstie i komunikaciju student-student, te prua mogunost
da pojedinac postavi pitanje grupi. Takoe forum se moe koristiti i za obavetenja o
izmenama u rasporedu asova, zadacima i testovima i sl.
Kljuna prednost online distribucije lei u sposobnosti upravljanja u realnom
vremenu ukupnim procesom obuavanja. Na taj nain, predavai mogu da prate
napredovanje studenta tokom kursa, jer se sve nalazi u bazi podataka.

54

8 Moodle
Moodle je softverski paket za kreiranje Internet-baziranih kurseva i websajtova. Radi na svakom raunaru koji podrava PHP i podrava mnoge tipove baza
podataka (posebno dobro MySQL).
Moodle je raspoloiv besplatno kao softver otvorenog izvornog koda (kao deo
GNU Public Licence). Naziv projekta proizaao je iz skraenice za Modular ObjectOriented Dynamic Learning Environment. Osim skraenice, na engleskom ova re
oznaava proces lenjog krivudanja kroz neto, izvravanje stvari onda kada vam se
one rade, besposlienje i igranje sa uitkom, koje esto vodi ka pronicljivim i
kreativnim rezultatima. Razvoj projekta je zapoeo Marti Dougiamas koji ga i danas
vodi.
Vei broj prototipova je proizveden i odbaen pre nego to je 20. avgusta
2002. godine zvanino predstavljen Moodle 1.0. Verzija je namenjena manjim
grupama univerzitetskog nivoa i tema je naunih istraivanja koja analiziraju prirodu
saradnje i uticaja koji se javljaju unutar malih grupa odraslih uenika. 2003. godine,
kreirana je i kompanija moodle.com.
Dizajn i razvoj Moodle-a voen je filozofijom uenja i nainom razmiljanja koji
se u teoriji skraeno naziva social constructionist pedagogy. Teorija se moe opisati
razjanjenjem etiri glavna koncepta koji stoje iza nje:
Konstruktivizam ova filozofija smatra da ljudi aktivno konstruiu novo
znanje kroz interakciju sa okruenjem.
Konstrukcionizam ova teorija smatra da je uenje posebno efikasno
kada konstruiete neto za druge da iskuse.
Drutveni konstruktivizam ovaj deo filozofije proiruje pomenute ideje
na grupu ljudi koji konsturiu jedni za druge, stvarajui sopstvenu
zajedniku kulturu sa deljivim znaenjima.
Povezano i pojedinano ova ideja pokuava dublje da proui motive
pojedinaca koji uestvuju u diskusiji.
Karakteristike Moodle projekta
Moodle je projekat koji je aktivan i stalno se razvija i menja.
Promovie drutvenu, konstruktivistiku pedagogiju
Pogodan za potpuno samostalne on-line kurseve ili kao dodatak
kursevima lice-u-lice;
Jednostavan, malih hardverskih i softverskih zahteva, efikasan,
pristupaan kroz pretraiva;
Jednostavan za instalaciju na svakoj platformi koja ga podrava
Zahteva samo jednu bazu podataka i dozvoljava njeno deljenje sa
drugim sistemima;
Spisak kurseva raspoloiv na web-sajtu opisuje sve postojee kurseve,
ukljuujui i prava i pravila pristupa;
Kursevi se mogu kategorisati i pretraivati. Jedan Moodle web-sajt
moe podravati hiljade kurseva;
Naglasak je na visokoj bezbednosti sve forme se kontroliu, podaci
proveravaju, poslati podaci ifruju;

55

Veina tekstova koji se unose se mogu menjati raspoloivim

WYSIWYG HTML editorom.

Upravljanje web-sajtom
Laka instalacija
Instalacija Moodle projekta se na raunaru vri prema uputstvu
raspoloivom u okviru dokumentacije projekta;
Instalacija se moe izvriti na web-serveru koji radi pod Apache
serverom, ima instaliranu podrku za PHP i koristi MySQL bazu
podataka;
Instalacija se moe izvriti i na lokalnom raunaru;
Web-sajtom upravlja administrator, koji se definie pri instalaciji;
Postojea instalacija Moodle-a moe biti proirena dodatnim plug-in
modulima za nove aktivnosti;
Dodatne teme omoguavaju administratoru da prilagodi izgled, boje,
fontove i ostalo lokalnim potrebama i eljama;
Dodatni jeziki paketi dozvoljavaju potpuno prilagoavanje svih
tekstualnih sadraja web-stranica eljenom jeziku. U februaru 2005.
godine, su postojali jeziki paketi za 43 jezika.
Sav programski kod je jednostavno izmenljiv i prilagodljiv.
Upravljanje korisnicima
Cilj je maksimalno smanjiti intervencije administratora, uz potpuno
ouvanje nivoa bezbednosti;
Na raspolaganju je spektar mehanizama autentikacije korisnika;
Omogueno je kreiranje e-mail naloga i njegove verifikacije. Na
raspolaganju su IMAP, POP3 i NNTP protokoli, kao i pristup news
forumima, sa SSL kodiranjem;
Deo sistema je i kontrola korisnikih (studentskih) naloga. Dozvoljeno je
kreiranje eksternih baza podataka za autentifikaciju;
Svakom korisniku je dovoljan jedan nalog za pristup celom sajtu. Svaki
nalog moe imati drugaija prava pristupa.
Mogue je predavau ukinuti prava izmene kursa (za privremene
predavae);
Nalog administratora upravlja kreiranjem kurseva i definie predavaa
dodelom korisnika pojedinim kursevima. Jedini nalog koji ima dozvolu
kreiranja kurseva i dranja nastave u njima je nalog kreatora kursa;
Za svaki kurs, postoji lanska ifra, koja ne dozvoljava pristup nikom
osim studentima;
Ispis studenata moe izvriti predava po elji, a u sluaju neaktivnosti,
sistem ispisuje studenta automatski, nakon isteklog zadatog
vremenskog perioda;
Studentima se preporuuje kreiranje sopstvenog profila, koji sadri i
fotografiju i unos osnovnih podataka. Sakrivanje e-mail adrese je
dozvoljeno;
Svaki korisnik ima mogunost da definie detalje komunikacije sa
sistemom, kao to su: jezik komunikacije, vremenska zona ili format
datuma, vremena ili valute.
Nastavnik ima punu kontrolu nad kursom, ukljuujui i zabranu pristupa
drugim nastavnicima;

56

Na raspolaganju je izbor formata kursa: nedeljni, po temama, ili

drutveni format, zasnovan na diskusijama;
Na raspolaganju je spektar aktivnosti u okviru kursa: forumi, dnevnici,
kvizovi, resursi, izbori, pregledi, zadaci, askanja i radionice
Promene kursa koje su se desile od poslednjeg prijavljivanja, mogu biti
prikazane na poetnoj stranici (pruajui time oseaj zajednitva);
Veina tekstova koji se unose se mogu menjati raspoloivim
WYSIWYG HTML editorom
Sve ocene dobijene za rad na forumima, dnevnicima, kvizovima i
zadacima se mogu videti u okviru iste web-stranice, a mogu biti i
preuzete u obliku tabele;
Kompletne informacije o aktivnostima studenata su na raspolaganju
tekstualno i grafiki, po potrebi podeljeno po pojedinim modulima;
Skup e-mail komunikacije je raspoloiv u HTML ili tekstualnom formatu;
Skaliranje rezultata je potpuno prilagodljivo eljama i zahtevima
predavaa;
Korienjem backup funkcije je mogue snimanje kompletnih kurseva,
koji se kasnije mogu rekonstruisati na proizvoljnom Moodle serveru.

Upravljanje zadacima
Za svaki zadatak se mogu zadati krajnji datumi i maksimalne ocene;
Studenti mogu svoja reenja zadataka kodirana datumom snimanja
snimiti na server (u proizvoljnom formatu);
Dozvoljeno je i snimanje zakasnelih zadataka, ali je pri tome predava
precizno obaveten o vremenu kanjenja;
Za svaki pojedinaan zadatak, ceo razred moe biti ocenjen (zajedno
sa komentarima zadataka) u jednom formularu na jednoj stranici;
Komentar od strane predavaa je povezan sa stranicom na kojoj se
nalazi reenje zadatka, te tako vraen studentu e-mail-om;
Predava ima mogunost da dozvoli ponovno predavanje reenja
zadatka nakon ocenjivanja, za ponovno ocenjivanje.
Predava ima mogunost kreiranja kvizova sa raznim tipovima pitanja i
raznim mogunostima odgovaranja. Vie o mogunostima rada sa
kvizovima bie reeno kasnije.
Dodatne mogunosti
Modul za askanje koji omoguava laku i jednostavnu tekstualnu
komunikaciju izmeu studenata;
Modul izbora omoguava glasanje o pitanjima od interesa za
nastavnika ili za kurs;
Modul foruma koji omoguava diskusije o pokrenutim temama u
reimima samo-nastavnik, vesti, otvoreno-za-sve ili pojedinano;
Dnevniki modul omoguuje pojedinanu komunikaciju izmeu
predavaa i studenta;
Modul resursa dozvoljava prikaz elektronskog sadraja proizvoljnog
formata (doc, ppt, flash, video, audio ...);
Modul pregleda prua mogunost analize rada celog razreda, a
rezultati su vidljivi na web-sajtu u vidu tabele ili grafikona;
Modul radionice omoguava nastavniku pregled i ocenjivanje
dokumenata;

57

Literatura
[1] Putnik, Z., slajdovi sa kursa Elektronsko uenje, 2004-2006.
[2] ***, Moodle For Teachers, Trainers And Administrators - Revised January
2005 V.1.4.3 GNU GENERAL PUBLIC LICENSE Version 2, June 1991
Copyright (C) 1989, 1991 Free Software Foundation, Inc. 59 Temple
Place, Suite 330, Boston, MA 02111-1307 USA.
[3] ***, Moodle an electronic classroom - Matt Riordan Cuyahoga Valley
Christian Academy.
[4] Joachim, Sam, Criteria of good e-learning material or How we can support
quality in e-learning, Institut za Informatiku, Humboldt Univerzitet Berlin,
Nemaka, prezentovano na 5th Workshop on Software Engineering
Education and Reverse Engineering, Baile Herculane, Romania,
septembar 2005.
[5] Komlenov, ., Quality criteria for SE eLessons Departman za
matematiku i informatiku, Prirodno-matematiki fakultet u Novom Sadu
kreirano tokom studijskog boravka na Institutu za Informatiku, Humboldt
Univerziteta Berlin, Nemaka.
[6] Feher, Silvia, diplomski rad, 2006.
[7] Putnik, Zoran, Moodle uputstvo za studente, 2007
[8] moodle.com
[9] moodle.org

58