Zuko Dumhur

VISOKA KOLA MARIFETLUKA

Davno i davno za turskog vakta i zemana, bilo nekakvo mome. Dobro se vladalo i
dobro kolu uilo. Skupie posle para i poslae ga u Stambol na najvie kole. Tamo
je i dalje uio kod uvenih hoda i uleme. Uio je godinu, tri, pet i izuio. Bio je
najbolji ak. Dadoe mu diplomu. Bilo je vreme da se vrati u svoj daleki vilajet i
meu svoje neuke ljude. Oprosti se od svojih jarana i od svojih uitelja. Kad se
opratao od najmilijeg uitelja, uitelj mu ree:
- Dobro bi bilo, o Sulejmane, da ostane jo tri godine kod mene.
- Zar nisam bio tvoj najbolji ak i zar nisam sve izuio?
- Bio si najbolji ak i sve si izuio. Nauio si Kuran, koliko i ja, i izuio si sve
molitve... To je mnogo, ali nije dosta, o Sulejmane, ostani jo tri godine, drag si mi,
hteo bih da naui jo i marifetluke. Sve sam te uio, samo te marifetluke nisam
nauio.
- Kakve marifetluke! Zar posle nauke marifetluci! - planu mome, naljuti se i ode od
svoga uitelja.
- Kajae se, o Sulejmane - isprati ga uitelj.
Putovao je dugo i dugo. Zaboravio je i na Stambol i na uitelja. Jednoga dana
osvanuo je u nekoj kasabi, moda ba i u ovoj. Bio je skromna izgleda i odela kao i
svi pametni i ueni ljudi. Niko ga nije ni primeivao. Njegovo bogatstvo bilo je u
njegovom znanju.
Bio je petak i ljudi su ili u damiju da se pomole. Poao je i on. Stao je na molitvu
sa ostalima.
Hoda to ih je u molitvi predvodio bio je prost i neuk ovek i sve molitve je
pogreno izgovarao i pokrete pri molitvi pogreno inio. Nae mome se odmah
izdvoji, ode na sasvim drugi kraj damije, i poe se moliti odvojeno od ostalih. Tako
skrenu panju na sebe.
Kada su izlazili iz damije, prie mu jedan ovek:
- Zato si se malopre izdvojio na molitvi i otiao od nas?
- Va hoda je neznalica i pogreno ita molitve. Zato da moja dua pati u paklu! odgovara Sulejman.
Onda mu pristupie jo etvorica-petorica i isto ga upitae. On svima isto odgovori.
Najkrupniji meu njima opali mu amar, jedan, pa drugi, i ree:
- Mi se ovako dvadeset godina molimo i nama je dobro. Ko si ti da kae da nam je
sve to bilo uzalud! Ko si ti da moe da kae da su nae molbe i molitve propale?!
Posle ga istukoe i ostali. Hoda se smekao.
Kada je leao sam u jarku iza damije, seti se Stambola, svoje kole i svoga
najmilijeg uitelja. Odlui da se vrati. Opet je dugo putovao.

Uitelj mu se obradovao. I on nastavi kolovanje. Tri godine je uio marifetluke. Posle

tri godine ponova je krenuo u svoj daleki vilajet.
Put ga je naneo opet u onaj isti grad. Opet je bio petak. Opet su oni isti ljudi ili u
damiju. Opet je bio onaj isti hoda. Samo je on sada bio drugi ovek. Njegova
koulja bila je od svile. Njegovo odelo bilo je od kadife. Njegove brojanice bile su od
ilibara. Njegov tap bio je od abonosa. Njegova brada mirisala je na mous. Na glavi
je nosio veliku belu almu kao kalifa.
Kada primetie njegovo odelo i njegovu almu ljudi se pomakoe sa svojih mesta i
ponudie mu poasno mesto ispred svih. Poela je molitva i onaj isti hoda je
ponavljao one iste greke. Moda je sada bilo i vie greaka, ali mudrom i otmenom
putniku nije ni padalo na um da prekine zajedniku molitvu i da se izdvoji.
Posle molitve svi pogledi behu uprti u otmenog i pobonog putnika koji ima veliku
belu almu kao kalifa. Zamolie ga da ih blagoslovi.
Dostojanstveno se popeo na mimber, dugo je gledao svoju miriljavu bradu i rekao:
- ujte me, o dobri ljudi! Neka je blagoslov Boji na vama. Mnogo sam divnih
hramova Bojih video i u njima se Alahu smerno klanjao. Ima, zaista, na svetu i
bogatijih, i veih, i lepih damija od vae. Pa ipak, dosad ne naioh ni u jednoj kui
Bojoj na tako uena oveka kao to je ovaj va asni hoda. Niti ikada uh tako
uzvienu molitvu kao ovde danas. Ako na zemlji jo ivi iko od Muhamedovih
potomaka, to je ovaj sveti ovek ovde. Alah mi je usliio elju i doveo me pred lice
Muhamedovog potomka. Neka je ovaj sveti as nezaboravan.
Mai se posle za dep, izvue maramicu i iz maramice komadi iste vate. Onda
nastavi:
- Najvea srea e biti za mene ako mi ovaj sveti ovek dozvoli da uberem jednu
dlaku iz njegove brade i ponesem je uz svoje srce. Od nje se ni ja ni moji potomci
neemo razdvajati do sudnjega dana.
Hoda je pristao. Hodi su bile suze u oima. Hoda je bio uzbuen. Svi su bili
uzbueni.
Otmeni putnik je dlaku uzbrao. Dlaku je uvio u namirisanu vatu, vatu je uvio u
svilenu maramu, svilenu maramu previo je oko srca.
Prilazili su sada i drugi. Stidljivo i snebivajui molie i oni hodu da mu iupaju dlaku
iz brade. Neki su odmah traili dve.
Toga dana bilo je u damiji mnogo sveta. Hodina brada nestajae polako. Hoda se
u jednom asu usprotivi. Onda mu prie onaj najsnaniji i ree da je on njihov hoda
i da je i njegova brada njihova brada, a ne njegova brada. Kada se hoda ponovo
usprotivi oborie ga na pod i svaki je upao koliko je hteo.
Neki su uzimali i za prijatelje i za daleke roake. Svako je hteo da ima dlaku iz brade
Muhamedovog potomka.