Grupa za japanski jezik i knjievnost, Katedra za orijentalistiku

Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu

Predmet: Uvod u japansku knjievnost

MOTIV O PERSEFONI I MOTIV O ORFEJU U DELU
KOIKI

Nastavnik:
Dramli
prof. (doc.) dr Danijela Vasi

Student: Jelena
br. indeksa: 2012/1288

U Beogradu, 12. maj 2015

Koiki (zapisi o drevnim dogaajima), najstariji sauvani istorijski zapis izuzetne

literarne vrednosti, nastao je 712. godine na japanskom dvoru, sa ciljem da se narodu ukae
na legitimnost carske porodice. Umesto istorijskih injenica u Koikiju se nalazi riznica
mitolokih pria i lirskih i epskih pesama starog Japana.
U ovom delu postoji mnogo mitova koje moemo sresti u kulturama mnogih naroda irom
sveta.1 Da bi se ilustrovale zajednike karakteristike japanske i indoevropsle, posebno grke
mitologije mogu se izdvojiti dva internacionalna motiva. Jedan je motiv o Persefoni u kojem
kuanje hrane u svetu mrtvih uzrokuje nemogunost povratka na ovaj svet.
Persefona je erka najvieg boga Zevsa i boginje Demetre, ena boga podzemnog sveta,
Hada. Persefona je postala Hadova ena protiv svoje volje. ivela je u drutvu nimfi na
nisajskim livadama, provodila vreme u plesu i pevanju, brala cvee i zabavljala se slinim
devojakim zabavama. Kad je jednom u etnji ubrala narcis, cvet smrti, otvorila se pod njom
zemlja i iz dubina je izaao bog Had. Za as ju je savladao i doslovno je s njom propao u
zemlju. Persefona je uspela da krikne, ali majka Demetra, koja je odmah dotrala, nije nala ni
traga od nje. Dugo je traila svoju erku, sve dok joj bog Helije nije ispriao ta se desilo.
Onda je Demetra otila na Olimp i zatraila pomo od Zevsa. Zevs je poslao glasnika
Hermesa u podzemni svet da vrati erku natrag. Ali, bilo je prekasno: Had se u meuvremenu
oenio s Persefonom i dao joj je da pojede jezgro nara koji je bio simbol braka (kad bi neko
neto u podzemlju pojeo, nije se vie mogao vratiti na gornji svet).
U Koikiju, nakon to je rodila poslednjeg u nizu bogova- boga vatre, Izanami se razbolela
i umrla. Izanami je prva za koju se kae da je umrla i otila u Zemlju Jomi 2. Pre nje, samotni
bogovi stvaraoci su iezavali nakon to su ispunili svoju kosmogonijsku ulogu, ali su ostajali
na nebu. Bog Izanaki ne moe da preali smrt svoje drage i kree za njom. Doavi do kapije
njene palate zove je da se vrati jer jo nisu dovrili zemlju koju su stvarali, ali mu boginja
zamera to nije doao ranije, jer je ona ve okusila hranu mrtvih3.
1 Zbornik Matice srpske za knjievnost i jezik, knj. 56, sveska 1, mart 2008. Dostupno [on-line]:
http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/knjizevnost_56-1.pdf

2 Zemlja none tame ili Zemlja nonih duhova je podzemni svet mrtvih. Duga nizbrdica koja vodi u
nju i prostrana podzemna palata ili komora podseaju na izgled velikih grobnica koje su se gradile u
Japanu od III do V veka.
3 Koiki Zapisi o drevnim dogaajima, najstarije sauvano japansko delo, prir. Oo no Jasumaro, prev. sa
starojapanskog jezika H. J. Vukeli, D. Vasi, D. Klikovi, D. Glumac, Beograd, Rad, 2008. str.34-35

Drugi motiv koji se moe prepoznati je orfejevski motiv o zabrani gledanja voljene osobe,
dok je posledica prekraja trajna razdvojenost.
Orfej je bio mitski peva i pesnik, po nekim verzijama sin Eagra i Kaliope, jedne od Muza.
Prema mitu, kada bi zasvirao na svojoj liri, ak ni priroda nije ostajala ravnoduna: drvee bi
se povijalo prema njemu, ribe bi iskakale iz mora da ga bolje uju, a umske ivotinje bi mu
bez straha prilazile. Iako se brzo proslavio, nije imao mnogo sree u ljubavi. Svoju liru dobio
je na poklon od Boga Apolona. Njegova ena, nimfa Euridika, umrla je od ujeda zmije
nedugo poto su se uzeli, zbog sebinog Aristaja koji je pokuao da je siluje. Orfej je bio
toliko skrhan da je odluio da sie u donji svet ne bi li uspeo da je vrati. Zvuk njegove lire
kao da je zaarao stanovnike podzemlja: Kerber je postao umiljato kue, Haron je zaustavio
svoj amac, Sizif je seo na svoj kamen, Tantal na kratko nije osetio glad ni e. Njegova tuna
pesma dotakla je ak i hladna srca Hada i Persefone. Dozvolili su mu da Euridikinu duu
izvede na svetlost dana i tako je oivi, ali pod uslovom da se nijednom ne okrene za njom pre
nego to izau. Zbunjen i pod pritiskom, ne prepoznajui Euridiku u sablazni ije je kretanje
osetio iza sebe, ipak se okrenuo i tako drugi i poslednji put izgubio svoju voljenu. Nakon toga
sedam dana je gladovao, sedam meseci neprestano plakao, a zatim je tri godine proveo u
samoi.
Izanami obeava Izanakiju da e govoriti sa bogom none tame i trai od njega da je ne
gleda. Kada je Izanakiju dosadilo ekanje, on otkine zubac sa kraja svetog elja koji mu je
bio zadenut za perin s leve strane glave i upali jedan plamen. Tada ue u njenu palatu i pred
sobom ugleda straan prizor: crve koji gamiu po njenom leu i osam bogova- gromova na
njenom telu. Zgroen prizorom daje se u beg4.
Koiki ima prstenastu strukturu, u kojoj prie ine jednu celinu. On je sistem kroz koji se
provlai jedinstvena vremenska nit. Moglo bi se rei da Koiki preti ljudsku zajednicu kako
se raa pomou mitova.

4 Koiki Zapisi o drevnim dogaajima, najstarije sauvano japansko delo, prir. Oo no Jasumaro, prev. sa
starojapanskog jezika H. J. Vukeli, D. Vasi, D. Klikovi, D. Glumac, Beograd, Rad, 2008. 35

LITERATURA:

Zbornik Matice srpske za knjievnost i jezik, knj. 56, sveska 1, mart 2008. Dostupno
[on-line]: http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/knjizevnost_56-1.pdf
Koiki Zapisi o drevnim dogaajima, najstarije sauvano japansko delo, prir. Oo no
Jasumaro, prev. sa starojapanskog jezika H. J. Vukeli, D. Vasi, D. Klikovi, D.

Glumac, Beograd, Rad, 2008.

uri, Milo, Istorija helenske etike, Beograd: Zavod za udbenike, 1997