Skripta Dragana Milutinovic487

Proces zdravstvene nege I
Dragana Milutinovi
PROCES ZDRAVSTVENE NEGE I

-Nastavni tekstovi-
Bratislava - Baki Petrovac; 2014.
Visoka kola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovaka

Istureno odeljenje Martin Luter, Baki Petrovac, Srbija
I Poglavlje
ISTORIJSKI RAZVOJ PROCESA ZDRAVSTVENE NEGE

Dragana Milutinovi

UVOD
U razvijenim zemljama sveta, posebno Americi, u drugoj polovini dvadesetog veka,
deavaju se brojne dinamine promene u obrazovanju medicinskih sestara, u sestrinskoj praksi i u
istraivanjima na podruju zdravstvene nege. Ove promene ukazuju da se sestrinstvo sve vie
razvija kao posebno, struno i nauno polje rada medicinskih sestara i da sve uspenije prati
razvoj medicine i drugih nauka ije je polje interesovanja ouvanje i unapreenje zdravlja ljudi i
leenje obolelih.
Na osnovu steenih znanja iz graninih nauka i sopstvenog iskustva brojne medicinske
sestre zduno rade na istraivanju u sestrinstvu, na razvoju svojih teorija i konceptualnih modela i
na stvaranju metoda rada koje omoguavaju nauni pristup u sestrinskoj praksi. Jedan od
znaajnih plodova ovih aktivnosti je proces zdravstvene nege, metoda koja prua takve
mogunosti.
Procesom zdravstvene nege kroz predviene etape: utvrivanje potreba za negom,
postavljanje sestrinske dijagnoze, planiranje, realizacija plana nege i vrednovanje (evaluacija)
postignutih rezultata ispravlja se klasino shvatanje sestrinstva, po kojem medicinska sestra
obavlja negu uglavnom po nalogu lekara i po kojem je nega bolesnika samo praktina disciplina
bazirana na vetinama i intuiciji medicinske sestre. Sve druge delatnosti medicinske sestre
nastava u medicinskim kolama, zdravstveno vaspitanje, organizacija slube i drugo nisu bile
priznate kao deo osnovnih samostalnih sestrinskih aktivnosti.
Na Evropskoj konferenciji o sestrinstvu koja je odrana u Kopenhagenu 1988. godine
definisan je profil medicinske sestre kao ...autonomni, visokoedukovani zdravstveni strunjak sa
znanjima, vetinama i sposobnostima za samostalan rad i saradnju s drugim zdravstvenim
osobljem, s ciljem pruanja najbolje zdravstvene nege u bilo kom okruenju... Prema tome,
uloga medicinske sestre ne treba da bude pruanje usluga drugoj profesiji ve ona treba da
informie, podri i brine se za pojedinca svih dobi, porodicu, grupu i zajednicu, bolesnih ili
zdravih u svim okolnostima. Zdravstvena nega kao osnovna delatnost medicinskih sestara
ukljuuje unapreenje zdravlja, spreavanje bolesti, brigu o bolesnima, invalidima ili ljudima koji
umiru. Zalaganje za zdravu sredinu i njeno unapreenje, istraivanje, uestvovanje u oblikovanju
zdravstvene politike i sistemima upravljanja zdravstvom i obrazovanje su takoe kljune uloge
medicinske sestre.
Pravilnom i doslednom primenom procesa zdravstvene nege postie se bolji ukupan
kvalitet zdravstvene nege. Rad po procesu ime svoje pozitivne refleksije na sve aspekte
sestrinstva: na korisnike zdravstvene nege, na medicinske sestre i na profesiju uopte.
Korisnici zdravstvene nege. Koristi od rada po procesu naroito imaju pojedinac i njegova
porodica. Njihovo ukljuivanje u sve faze procesa motivaciono deluje na trajnu aktivnu
participaciju u nezi, na prihvatanje odgovornosti za lini doprinos sopstvenom zdravlju i
razvijanje oseaja pripadnosti timu koji radi za njihovu dobrobit.
Medicinska sestra. Proces zdravstvene nege pomae medicinskoj sestri da oseti
zadovoljstvo u radu. Dosledna primena procesa obavezuje medicinsku sestru da ire, sa vie
aspekta kontinuirano prati stanje zdravih i bolesnih i njihovo reagovanje na problem u vezi sa
zdravljem, da blagovremeno prui odgovarajuu pomo i da na kraju, kroz evaluaciju, sagleda
rezultate svog rada i doivi linu satisfakciju, priznanje i zahvalnost bolesnika kao izuzetno
vanu nagradu.
Primena procesa ima posebno znaajnu ulogu u profesionalnom razvoju medicinske
sestre. Diplomirana medicinska sestra stie nova znanja i iskustva, razvija sposobnost verbalnih i
neverbalnih komunikacija i sposobnost timskog rada. Proces je stimulie da stalno ui o oveku i
njegovom okruenju, da razvija svoje kreativno, logiko, kauzalno, prediktivno i druge oblike
miljenja, bez ega je nemogue postii neophodnu sigurnost i kompetentnost za obavljanje tako
sloenih zadataka zdravstvene nege.
Sestrinska profesija. Dokumentovanje svih etapa rada je imperativ procesa zdravstvene
nege. Stvaranjem i uvanjem relevantnih informacija stvara se baza podataka za istraivanje u
sestrinstvu, za izradu standarda i kriterijuma u zdravstvenoj nezi, za planiranje kadrova, za
pisanje sestrinskih udbenika i drugih publikacija. Sve to treba da doprinese boljem definisanju
sestrinske teorije i prakse, brem razvoju sestrinske profesije, boljem podizanju i vrednovanju
odgovarajuih nivoa obrazovanja medicinskih sestara.
Pogreno je misliti da je proces skupa metoda i da je stoga primenljiv samo u bogatim
zemljama. Proces se moe primenjivati i u najsiromanijim uslovima, jer raditi po procesu ne
znai zadovoljiti sve potrebe korisnika/bolesnika i reiti sve njegove probleme nege. Ni u
bogatim zemljama to nije uvek mogue. Proces omoguava da se dobro procene sve okolnosti u
vezi sa potrebama korisnika/bolesnika i da se iskoriste sve mogunosti u cilju zadovoljavanja i
reavanja prioritetnih potreba. To treba uiniti jasnim i razlonim, kako bi se smanjilo ili spreilo
nezadovoljstvo korisnika/bolesnika (zbog onog to nije mogue uiniti) i pojaala njegova
zainteresovanost za participaciju u nezi i za samonegom.
Ako se proces zdravstvene nege ne sprovode dosledno kroz sve faze koje ga ine, rezultati
mogu da budu kompromitovani. Za nauno zasnovano i uspeno sprovoenje procesa potreban je
jedan skuplji resurs da bi svi ostali bili jeftiniji profesionalno dobro obrazovane medicinske
sestre koje bi imale vodeu strunu ulogu u njegovoj primeni.
POJAVA I RAZVOJ PROCESA ZDRAVSTVENE NEGE U SESTRINSTVU
Sestrinstvo je na svom poetku bio in jednostavne pomoi jedne osobe drugoj tokom
fizike i emocionalne zavisnosti. U to vreme nije postojala formalna edukacija za sestre, ali
nauene vetine (zasnovane na metodi pokuaj-pogreka, intuiciji, prethodnom iskustvu ili savetu
druge osobe) su se prenosile sa generaciju na generaciju. U periodu praktinog delovanja
Florence Nightingale sestrinstvo postaje organizovano, istie se znanje i specijalna obuka,
odreena pravila, ali i dobijanje nadoknade za uloeni rad.
Tokom II svetskog rata (1939-1945) deavaju se znaajne promene u sistemu zdravstvene
zatite koje zahvataju i lekarsku i sestrinsku profesiju. Uoava se znaajan napredak klinike
medicine, otkriem novih lekova, pre svega antibiotika, novi koncept leenja opekotina i
hirurkih tretmana. Nakon toga brojne politike i drutvene promene, primena novih tehnologija
utie na razvoj potrebe za novom strukturom zdravstvenih radnika, tj. diplomiranih medicinskih
sestara.
I na kraju, posebno u Sjedinjenim Amerikim Dravama osiguravajua drutva i
kompanije zahtevaju paljivo planiranje i dokumentovanje nege pre nego to plate za nju. To je
imalo znaaj uticaj na razvoj procesa zdravstvene nege.
Termin proces zdravstvene (sestrinske) nege u klinikoj praksi 1955. prva upotrebljava
Lidija Hol (Lydia Hall). Meutim, termin se nije koristio sve do 1960. kada su Doroti Donson
(Dorothy Johnson); 1959. Ida Din Orlando (Ida Jean Orlando); 1961, i Ernestina Videnbah
(Ernestine Wiedenbach); 1963, opisale proces zdravstvene nege u tri faze.
Luis Nols (Lois Knowles); 1967, publikuje upotrebu peto-stepenog procesa zdravstvene
nege tzv. 5 Ds Discovere otkriti; Delve udubiti se; Decide doneti odluku; Do izvriti,
uraditi Discriminative zapaziti razlike. Pri emu su discovere i delve sinonimi za fazu
utvrivanja potreba, decide, sinonim za fazu planiranja, do fazu implementacije, a discriminative
za fazu evaluacije odgovora korisnika/bolesnika na primenjene sestrinske intervencije.
Helen Jura i Meri Vol (Helen Yura & Mary Walsh); 1967, izdaju knjigu Proces
zdravstvene nege etiri faze:
Utvrivanje
Planiranje
Realizacija implementacija (izvravanje)
Ocenjivanje- evaluacija
U Standardima prakse (Standards of Practice) koje je publikovala Amerika Asocijacija
medicinskih sestara (American Nursing Assotiation ANA) 1973, prvi put se usvaja termin
sestrinska dijagnoza i ukljuuje u proces zdravstvene nege. Meutim, Fraj (Fry); 1953, je prva
upotrebila termin sestrinsku dijagnozu i registrovala ga kao deo procesa zdravstvene nege, to je
zvanino 1974. godine usvojila i Severno Amerika Asocijacija za sestrinske dijagnoze (North
American Nursing Diagnosis Association NANDA).
Pre 1955
1955
Kasne 1950-te i
rane 1960-te
1966
1967
1973
Evolucija procesa zdravstvene nege

Pre uvoenje procesa zdravstvene nege, nega je pruana na osnovu pisanih
naloga lekara, bazirana na intuiciji ili instiktu onog koji prua nagu,
Sestrinske nadlenosti nisu bile jasno definisane.
Lydia Hall uvodi termin proces zdravstvene nege
Dorothy Johnson (1959), Ida Orlando (1961), and Ernestine Wiedenbach
(1963) uvode trostepeni model procesa zdravstvene nege.
Virginia Henderson identifikuje model procesa zdravstvene nege sa
koracima koji se koriste u naunom modelu: posmatranje, merenje,
prikupljanje podataka i analiza zakljuaka.
etvorostepeni model procesa zdravstvene nege je predloen: procena,
planiranje, implementacija intervencija i evaluacija.
Nastavlja se razvojem ideje procesa zdravstvene nege, posebno nakon
publikovanja dokumenta: Standardi sestrinske prakse (Ameriko udruenje
medicinskih sestara)
NCLEX (National Council Licensure Examination) ukljuuje koncept
1982
procesa zdravstvene nege kao osnovu za svaku organizaciju.
JCHO (Joint Commission on Accreditation of Healthcare Organizations)
1984
uvodi obavezu dokumentovanja sprovedene nege po procesu zdravstvene
nege kao uslov za akreditaciju zdravstvenih ustanova.
Peto-stepeni proces: procena, dijagnostikovanje, planiranje, implementacija
Danas
i evaluacija.
Preuzeto:Wanda Walker Seaback. Nursing process: concept & application. 3th Edition, 2013
UVOENJE PROCESA ZDRAVSTVENE NEGE U JUGOSLAVIJI DANAS
SRBIJI
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je, 1978. godine, u Alma Ati, usvojila
Deklaraciju "Zdravlje za sve do 2000", s ciljem da se kroz unapreenje primarne zdravstvene
zatite pobolja zdravlje ljudi u celom svetu. Usvajanje ove Deklaracije dovelo je do vreg
povezivanja medicinskih sestara u svetu i njihovog mnogo jaeg uzajamnog uticaja na
prihvatanje novina u radu kao i na ukupni razvoj sestrinske prakse.
Deklaracijom su proireni i znatno uslonjeni zadaci medicinskih sestara u zdravstvenoj
zatiti. Realizacija ciljeva proisteklih iz Deklaracije uveala je potrebu da se i u Evropi prihvati
proces zdravstvene nege kao suverena i dominantna metoda u radu medicinskih sestara. Tim
povodom je, grupa medicinskih sestara eksperata Svetske zdravstvene organizacije u
Regionalnom birou za Evropu u Kopenhagenu (1981. godine) pripremila prirunik Proces
zdravstvene nege, kao struno-metodoloko uputstvo za uvoenje procesa u zemljama Evrope,
kroz istraivaki rad u sestrinskoj praksi i u obrazovanju medicinskih sestara.
Prirunik je, u naoj zemlji, 1983. godine preveden na slovenaki jezik, jer je dogovoreno
da se istraivanje o primeni procesa u primarnoj zdravstvenoj nezi izvede u Mariboru. Olga
Leskovar, doktor medicine, je potom 1986. godine uz saglasnost i strunu saradnju pomenutog
Centra prevela Prirunik sa slovenakog na srpskohrvatski jezik. Iste godine Savezni zavod za
zdravstvenu zatitu u Beogradu, na predlog Savezne komisije za sestrinstvo, odobrio je i
preporuio upotrebu ovog prirunika "Jedinstveno za celu zemlju".
Rezultati istraivanja o primeni procesa saopteni su na Seminaru za medicinske sestre na
Bledu, 1986. godine. Na Seminaru je konstatovano da je za generalno prihvatanje procesa,
neophodno, da se sa procesom upoznaju lekari i da ga prihvate sve medicinske sestre, kao i da se
primena ovog metoda zakonski regulie. to se praktine primene tie, medicinske sestre su se
najvie brinule zbog sloenije i opsenije (administracije) dokumentacije. Isticana su i miljenja
da medicinske sestre za uspenu primenu ove metode, treba da poveaju svoja znanja, o oveku
kao sloenom biu, o njegovom okruenju, a posebno o vetini komuniciranja. I danas
medicinske sestre kada zapoinju rad na uvoenju procesa ispoljavaju sline reakcije.
U Nastavni plan obrazovanja za medicinske sestre 1987. godine uveden je predmet
Zdravstvena nega, umesto dotadanjeg Nega bolesnika. Program je napravljen sa teitem na
primeni procesa kao metode i na zadacima zdravstvene nege u primarnoj zdravstvenoj zatiti u
skladu sa Deklaracijom SZO "Zdravlje za sve do 2000." i ciljevima u vezi sa tom Deklaracijom.
Paralelno sa radom kole na prihvatanju i uvoenju procesa zdravstvene nege radile su i
vodee sestre u praksi kao i profesionalna sestrinska udruenja. Na samom poetku posle
Bledskog seminara poele su rad po procesu sa manjom grupom bolesnika medicinske sestre u
Bolnici na Beanijskoj kosi. Taj rad je inicirala ivadinka-ana Aleksi, glavna sestra ove
Bolnice, koja je bila uesnik Bledskog seminara. Ona je takoe bila jedna od sestara sa
viegodinjim funkcijama u vrhu Saveza zdravstvenih radnika i Drutva medicinskih sestara
Srbije i Jugoslavije. Medicinske sestre Vojno-medicinske akademije su takoe poele da
primenjuju proces zdravstvene nege pod rukovodstvom glavne sestre Akademije, Verice orluke.
Neto kasnije, ali dosledno, uporno i kontinuirano, rade po ovoj metodi medicinske sestre
Instituta za onkologiju i radiologiju uz vostvo glavne sestre Ljiljane Milovi, i druge
zdravstvene ustanove u Beogradu i Republici, sa manje ili vie uspeha rade na uvoenju procesa.
Danas ima malo medicinskih sestara u naoj zemlji koje na neki nain nisu upoznate sa
metodom procesa zdravstvene nege, ali naalost ima malo zdravstvenih ustanova gde se ova
metoda u praksi dosledno primenjuje.
PROCES ZDRAVSTVENE NEGE I KVALITET
Proces zdravstvene nege se koristi i za procenu kvaliteta zdravstvene nege. Primer za to je
i razvoj The Rush Medicus Nursing Process Quality Monitoring Instrument u Sjedinjenim
Amerikim Dravama.
U slubenom glasniku Republike Srbije 57/07 i 49/2010. Ministar zdravlja je na osnovu
lana 203. stav 3, Zakona o zdravstvenoj zatiti (Slubeni glasnik RS, broj 107/05) doneo
Pravilnik o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zatite, u kome su, procenat pacijenata koji se
prate po procesu zdravstvene nege i procenat sestrinskih otpusnih pisama patronanoj slubi,
predstavljeni kao obavezni pokazatelji kvaliteta za zdravstvenu ustanovu u celini.
DEFINICIJA PROCESA ZDRAVSTVENE NEGE
Kao to se zna, sloene stvari gotovo uvek je teko definisati, kako, zbog njihove vie
dimenzionalnosti, tako i zbog rizika da neki vaan inilac promakne. S toga sloeni pojmovi
obino imaju vie definicija, koje i nastaju kako bi se postojee revidirale i dopunjavale. Takav je
sluaj i sa procesom zdravstvene nege. Prve definicije postavili su H. Yura i M. Walsh (1967).
Sredinom sedamdesetih godine Bloch (1974), Roy (1975), i Mundinger i Jauron (1975) definiu
proces zdravstvene nege u pet faza.
Proces zdravstvene nege je nauno zasnovan sistem rada medicinske sestre, usmeren na
identifikovanje i reavanje potreba pojedinca, porodice i zajednice za negom, koje proizilaze iz
njihovih reagovanja na zdravstvene probleme i druge ivotne situacije u vezi sa zdravljem.

Proces zdravstvene nege se kao sistem negovanja, ui i postepeno usvaja. On predstavlja

vie intelektualni nego tehniki in u radu diplomirane medicinske sestre, iako su tragovi
tehnikih radnji vidljiviji. Proces ine zajedno misaone aktivnosti (ta posmatram, ta znai to to
vidim, da li su mi potrebne dopunske informacije, kako ih mogu dobiti (posmatranjem,
razgovorom, merenjima ili na drugi nain), da li su moji zakljuci ispravni, ta mogu da uradim
da bih pomogla, da li je pomoglo to to sam uradila, ta je ovo to sada vidim, itd.) i praktian rad
medicinske sestre. Dakle, Sutina ove metode je problemski orijentisan pristup medicinske sestre
u radu sa bolesnikom.
STRUKTURA PROCESA ZDRAVSTVENE NEGE

Proces zdravstvene nege se u svim interpretacijama objanjava kao vie-etapni metod ili
sistem rada medicinske sestre u negovanju zdravlja oveka. Glavne faze procesa se u svim
uobiajenim situacijama odvijaju sledeim redosledom: utvrivanje potreba bolesnika za negom,
stvaranje sestrinske dijagnoze/dijagnoza nege, planiranje nege, realizovanje planiranih aktivnosti
i evaluacija (vrednovanje).
1. Utvrivanje potreba za zdravstvenom negom (prikupljanje podataka, sestrinska anamneza,
procena podataka, dokumentovanje);
2. Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege (stvaranje sestrinske dijagnoze, klasifikacija dijagnoza,
dokumentovanje);
3. Planiranje zdravstvene nege (razmatranje sestrinskih dijagnoza i prioriteta potreba, procena
uslova nege, postavljanje ciljeva, izrada plana, pisanje naloga);
4. Realizacija/izvoenje plana nege (sestrinske intervencije prema planu, praenje i evidentiranje
promena, usklaivanje, nadzor nad radom uesnika u nezi, evaluacija i dokumentovanje);
5. Evaluacija (praenje procesa, korekcija i revizija plana, zavrna evaluacija i
dokumentovanje).
UTVRIVANJE POTREBA ZA ZDRAVSTVENOM NEGOM
Utvrivanje potreba je inicijalni korak u procesu zdravstvene nege i aktivnost koja proima
sve njegove faze. Utvrivanje potreba je osnova plana zdravstvene nege, a kontinuirano
posmatranje bolesnika/korisnika omoguava pravovremenu reviziju plana i njegovu usklaenost s
nastalim promenama.
Utvrivanje potreba je organizovano i sistematsko prikupljanje podataka o reagovanju
bolesnika na bolest/zdravstveni problem u formi sestrinske anamneze.

SESTRINSKA ANAMNEZA
Sestrinska anamneza je skup podataka o bolesniku/korisniku koje medicinska sestra
prikuplja razgovorom i fizikalnim pregledom (posmatranjem i merenjima), u cilju postavljanja
sestrinske dijagnoze i utvrivanja potreba za negom.
U leksikonu stranih rei i izraza Milana Vujaklije anamneza se opisuje kao podaci koje
bolesnik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadanje bolesti.
Kod nas ne postoji specifian naziv za podatke koje bolesnik daje medicinskoj sestri. Na
engleskom govornom podruju u te svrhe se upotrebljava termin nursing history to se kod nas
prevodi kao sestrinska anamneza te stvara iluziju da se radi o podacima o medicinskoj sestri, a
zapravo se radi o podacima o bolesniku koje prikuplja medicinska sestra. U nedostatku boljeg, u
tekstu e se i dalje koristiti termin sestrinska anamneza.
Prikupljanje podataka za sestrinsku anamnezu je sloena intervencija koja mora da se
osmisli, planira i izvede na organizovan i sistematizovan nain.
Sestrinska anamneza se razlikuje od lekarske anamneze, pre svega u tome to ima
sestrinski pristup. Usmerena je na bolesnika/korisnika njegovo stanje i reagovanje na bolest.
Lekarska anamneza je usmerena uglavnom na otkrivanje i leenje bolesti, sestrinska na otkrivanje
nezadovoljenih potreba bolesnika koji se mogu reavati metodama i sredstvima zdravstvene nege.
Prilikom pravljenja obrasca sestrinske anamneze treba nastojati da se podaci iz lekarske
dokumentacije i dokumentacije drugih lanova zdravstvenog tima to je mogue manje
ponavljaju. Dobrom organizacijom i podelom zaduenja u prikupljanju podataka moe se
smanjiti zamaranje bolesnika i poveati motivacija za saradnju, ostvariti dobra saradnja unutar
multidisciplinarnog tima i postii znaajna uteda u vremenu. Na primer, sociodemografski
podaci koji su potrebni svim lanovima tima, u bolesniku dokumentaciju unose slubenici u
kancelariji na prijemnom odeljenju, fizikalni pregled obavi lekar pa ne treba da ga ponavlja
medicinska sestra, a podatke koje medicinska sestra prikupi permanentnim posmatranjem koristi
lekar. Istovetne podatke lanovi zdravstvenog tima koriste u razliite svrhe na primer: podatak da
bolesnik ima hemiplegiju lekar koristi da bi potvrdio dijagnozu cerebrovaskularnog inzulta i
njegovu lokalizaciju, dok je medicinskoj sestri potreban kao indikator smanjene mogunosti brige
za sebe (bolesnik se ne moe sam kupati, jesti, otii u toalet).
Sestrinska anamenza odnosno procena stanja korisnika/bolesnika moe biti:
Komprehenzivna procena (sveobuhvatno prikupljanje podataka): koja se primenjuje najee na
prijemu u zdravstvenu ustanovu.
Neki autori pri uzimanju sestrinske anamneze razlikuju dve faze. Prva faza sestrinske
anamneze podrazumeva uzimanje podataka neposredno po prijemu u bolnicu pod uslovom da
nije vitalno ugroen. Sastoji se od podataka dobijenih kratkim intervjuom i pregledom bolesnika
od glave do pete. Mora osigurati dovoljno podataka za izradu plana zdravstvene nege za prvih
24-48 sati.
Druga faza sestrinske anamneze podrazumeva uzimanje podataka unutar 24-48 sati od
prijema i osigurava veinu potrebnih podataka za izradu dugoronog plana zdravstvene nege i
prema potrebi dopunjava se tokom cele hospitalizacije.
Fokusirana (usmerena / orijentisana) procena. Usmerena samo na jedan zdravstveni problem ili
rizik. Na primer:
Kada su poele kontrakcije?
Koliko su uestale kontrakcije?
Da li postaju jae?
Kada je pukao vodenjak?
Procena u toku (sistematski monitoring i observacija)
Urgentna procena (stanje svesti, vazduni put, disanje itd.)
Dokumentovanje prikupljenih podataka u ponuenom obrascu vri se na dva naina:
kratkim saetim opisom utvrenog stanja i
zaokruivanjem broja ispred podatka koji odgovara stanju bolesnika.
PRIKUPLJANJE PODATAKA
Vrste i izvori podataka

Diplomirana medicinska sestra prikuplja podatke o bolesniku/korisniku koristei brojne
izvore koji mogu da se svrstaju u tri osnovne kategorije, a meu prikupljenim podacima treba
razlikovati subjektivne i objektivne, injenice od interpretacije, kao i sadanje i prole podatke.
Objektivni podaci (vidimo ili merimo/procenjujemo, laboratorijski i dijagnostiki testovi):
ZNACI;
Subjektivni podaci (pacijent osea, opaa, brine): SIMPTOMI;
injenice i interpretacije;
S obzirom na sadraj, prikupljeni podaci moraju omoguiti tanu i celokupnu procenu
stanja bolesnika/korisnika i prepoznavanje problema u svrhu planiranja zdravstvene nege uz
visok stepen sigurnosti.
Izvori podataka mogu biti primarni, sekundarni i tercijarni. Primarni je onaj koji govori o
sebi, sekundarni oni koji govori o drugome, a u tercijarnim izvorima sauvani su podaci iz
predhodna dva izvora.
Primarni izvor Najsigurniji i najbolji primarni izvor informacija je bolesnik/korisnik
nege. Posmatrajui bolesnika dipl. medicinska sestra dobija podatke o njegovom telesnom stanju,
stanju svesti i ponaanju, a razgovorom/intervjuom dobija od korisnika/bolesnika verbalne
informacije o percepciji sopstvenog zdravstvenog stanja, stavovima, znanju, eljama i potrebama,
kao i povratne informacije o efikasnosti sprovedenih intervencija. esto se smatra da osoba bez
svesti ili odoje ne mogu biti primarni izvor podataka, i to je tano, ako se misli na verbalne
podatke, ali treba se prisetiti da se podaci dobijaju i posmatranjem.
Sekundarni izvori Najei sekundarni izvori su:
lan porodice ili drugo lice iz neposredne okoline, odnosno svedok dogaaja u hitnim
sluajevima.
lanovi zdravstvenog tima i drugi strunjaci koji su bili u profesionalnom kontaktu sa
bolesnikom (patronana i terenska medicinska sestra/district nurse, ekipa hitne medicinske
pomoi, socijalni radnik, psiholog i drugi).
Korienje sekundarnih izvora vano je sa aspekta bolesnika oslobaa ga potrebe da
vie puta daje odgovore na ista pitanja. Postavljanje istih pitanja od strane vie lica, u kratkom
vremenskom razmaku, zamara bolesnika i ostavlja muan utisak da svi rade povrno i da njega
niko ne poznaje, jer se ne udubljuje u njegov problem.
Sekundarni izvori se najee koriste u klinikoj praksi, kada je bolesnik hospitalizovan u
tekom psihofizikom stanju, sa ogranienom energijom, zbog ega ne moe ili ne sme da se
napree ili zamara, kod bolesnika sa prisutnim kvalitativnim ili kvantitativnim poremeajem
svesti ili kada je korisnik/bolesnik sklon prikrivanju istine (npr. u vezi konzumiranja alkoholasupruga moe spremnije priznati alkoholizam).
Tercijarni izvori Dokumentacija o bolesniku (istorija bolesti, zdravstveni kartoni,
dokumentacija o ranijim bolestima i hospitalizacijama, rezultati dijagnostikih pretraga,
sestrinska dokumentacija o korisniku izvetaj sa sastanaka tima sestara, zatim dokumentacija o
rastu i razvoju, o socijalnim i drugim aspektima pojedinca, porodice i zajednice).
Tehnike prikupljanja podataka
U procesu zdravstvene nege dipl. medicinska sestra prikuplja podatke od
bolesnika/korisnika i o njemu koristei razgovor/intervju, fizikalni pregled/posmatranje, merenje
i analizu dokumentacije. Fizikalnim pregledom se identifikuju objektivne promene, a razgovorom
se saznaju subjektivni problemi.
Primer za vebanje: Izdvojte subjektivne i objektivne podatke
Marija Markovi, stara 47 godina javila se deurnoj sestri jer je u toku poslednja dva
dana 2x kolabirala. ali se na blagu vrtoglavicu koju ima skoro posle svake aktivnosti. Takoe
se ali i na muku koja je prisutna od jue, a jutros je povraala posle doruka. Osea se i veoma
nervozno jer se setila da je njena mama imala iste simptome kada joj je dijagnostikovana
modana bolest.
Sestra je primetila da pacijentkinja ima nestabilan hod i bledu kou. Pacijentkinja ima i
velike modrice na desnoj ruci i na licu sa desne strane za koje kae da su posledica pada
Subjektivni podaci
Saoptava nesvesticu
ali se na vrtoglavice
Muka
Anksioznost
Objektivni podaci
Povraanje
Nestabilan hod
Bleda koa
Modrice sa desne strane ruke i lica

Razgovor/intervju u procesu zdravstvene nege

Razgovor se definie kao meusobna razmenu informacija izmeu dve ili vie osoba, a
intervju je profesionalnim ciljem usmeren i planiran razgovor dve osobe koje imaju meusobno
komplementarne uloge.
U zdravstvenoj nezi intervju je proces meusobne razmene informacija izmeu medicinske
sestre i korisnika, odnosno drugih lica zainteresovanih za njegovo stanje (porodica, prijatelj,
pratioci, staraoci i dr.), kao i izmeu medicinske sestre i drugih lanova zdravstvenog tima koji
uestvuju u tretmanu tog bolesnika.
Intervju je socijalna vetina, nezaobilazna u radu mnogih profesionalaca (psihologa,
lekara, novinara, pedagoga, medicinskih sestara). Od svakodnevnog razgovora, intervju se
razlikuje s obzirom na cilj, plan, psiholoku ravnopravnost i psiholoku atmosferu. Obe strane
investiraju emocije u odnos i to stvara izvesnu dozu napetosti u svakodnevnom odnosu.
Korisnik/bolesnik je osetljiv zbog bolesti ili svog problema, a zdravstveni radnik zbog situacije
na poslu i prirode posla. Intervju se uvek vodi sa odreenim ciljem i prema planu koji je
pripremila dipl. medicinska sestra. Cilj je uvek dvosmeran. S jedne strane elimo da se pribliimo
bolesniku/korisniku i izgradimo poverenje, a s druge strane nastojim dobiti to vie informacija
sa eljom da se to bolje radi.
Vrste intervjua
Intervju se klasifikuje na osnovu dva kriterijuma: cilj i plan.
U odnosu na cilj treba razlikovati informativni (dijagnostiki) i terapijski intervju. Cilj
informativnog intervjua je prikupljanje podataka od korisnika/bolesnika, dok terapijskim
intervjuom kod korisnika/bolesnika elimo postii neku promenu u znanju, stavovima ili
ponaanju. U prvoj fazi procesa zdravstvene nege diplomirana medicinska sestra primenjuje
informativni intervju tzv. inicijalni razgovor, iako on esto preraste u kombinovani odnosno
informativno-terapijski.
S obzirom na drugi kriterijum, intervju moe biti struktuiran i nestruktuiran (slobodni) ili
neki prelazni oblik. Za struktuirani intervju dipl. medicinska sestra priprema unapred sva pitanja i
utvruje njihov redosled. Tokom razgovora ne sme odstupati od sastavljenog plana i mora dobiti
odgovore na sva pitanja. Nestruktuirani je sliniji svakodnevnom razgovoru. Diplomirana
medicinska sestra ima unapred pripremljen orijentacioni plan s relativno jasno postavljenim
ciljem ali i slobodu da u sluaju potrebe od njega odustane. Prednosti jedne, uglavnom su
nedostaci druge vrste intervjua, a u procesu zdravstvene nege dipl. medicinska sestra uglavnom
primenjuje nestruktuirani intervju.
Malo je onih koji mogu sa pet ili est tano usmerenih pitanja da rasvestle
sluaj i da razumeju i mogu da daju izvetajo tome: kako je pacijent
Florenece Nightingale
Faze intervjua
Svaki razgovor/intervju ima poetak, tok i kraj.
Poetak je najvaniji i ujedno i najtei deo razgovora. Pre poetka razgovora treba
obezbediti ili eliminisati sve faktore koji mogu uticati na uspenost/neuspenost istog. Zato
razgovor treba planirati blagovremeno i voditi rauna da se:
izabere vreme koje odgovara i medicinskoj sestri i korisniku/bolesniku tj. sagovorniku;
odredi duina vremena za razgovor i utvrdi da bolesnik nema druge obaveze u tom periodu
(testove, Rtg pregled ili neku intervenciju);
obezbedi prijatna atmosfera za razgovor, bez prekidanja;
ne uri, sagovorniku treba dozvoliti da zavri reenicu i iskae misao, to je naroito vano
ako se oseti da ima tekoa u izraavanju (strah, nesigurnost, stid, nepoverenje, slabo znanje
jezika i drugo);
obezbedi prikladna prostorija, ali s obzirom da u naim uslovima ona ne moe da se obezbedi,
privatnost moemo omoguiti i u bolesnikoj sobi, upotrebom paravana.
Sedi uvek u pacijentovom vidnom polju tako da on
ne mora neprijatno da izvija glavu da bi te video dok govori.
Florenece Nightingale
Inicijalni razgovor dipl. medicinska sestra, po pravilu, poinje tako to se predstavi
sagovorniku imenom, prezimenom i funkcijom koju ima u instituciji i prema njemu. (Dozvolite
da vam se predstavim. Ja sam Vera Veri, student Fakulteta zdravstvene nege. Danas sam imam
vebe na ovom odeljenju i pomagau sestra Vesni). Osim to se predstavi medicinska sestra
mora identifikovati korisnika/bolesnika (saznati njegovo ime i prezime ili ako ga zna proveriti da
li je tano i dogovoriti eljeni nain oslovljavanja.
Nakon meusobnog upoznavanja neophodno je objasniti cilj razgovora, napominjui da
e te postaviti puno pitanja kako bi se dobilo vie podataka i obezbedila, shodno tome, bolja
nega. Korisniku treba objasniti razlog zbog kojeg se prikupljaju podaci, traiti njegovu saglasnost
za razgovor i zamoliti ga za saradnju.
U toku meusobnog upoznavanja stvara se psiholoka klima koja se odrava ili se menja
u narednim fazama. Treba znati da u prvom kontaktu znaajnu ulogu ima halo-efekat i refleksija
ponaanja.
Halo-efekat je stvaranje predstave o osobi na osnovu jedne pozitivne ili negativne
osobine. Te osobine mogu biti: izgled, nain oblaenja, nastup, renik, stavovi, interesi itd. Tako
na primer korisnik/bolesnik moe stei miljenje o strunosti medicinske sestre na osnovu njenog
izgleda i nastupa. Halo efekat moe biti pozitivan i negativan. Pozitivan utisak koji korisnik
stekne o dipl. medicinskoj sestri na poetku kasnije treba opravdati. Znaaj pozitivnog haloefekta na poetku proizilazi iz injenice da se negativni stavovi tee menjaju od pozitivnih.

Sklonost halo-efektu je osobina svih ljudi, pa i medicinske sestre koja na osnovu relativno
malo podataka moe stei opti, pozitivan ili negativan utisak o korisniku/bolesniku. Dipl.
medicinska sestra mora biti svesna eventualne antipatije u odnosu na bolesnika. Korektan
profesionalan odnos joj nalae da kontrolie svoje ponaanje i prihavati situaciju barem kao
struni izazov ili prepusti zbrinjavanje bolesnika drugoj medicinskoj sestri, posebno ako je
antipatija obostrana.
Tok intervjua/razgovora podrazumeva prikupljanje verbalnih informacija ali i
neverbalnih, jer medicinska sestra posmatra korisnikovo neverbalno ponaanje i ta dva povezuje.
Verbalne tehnike podrazumevaju postavljanje otvorenih i zatvorenih, informacionih, refleksivnih,
sugestivnih i provokativnih pitanja, kao i korienje parafraziranja i kratkih podsticajnih fraza.
Zatvorena pitanja su pitanja na koja se moe odgovoriti sa nekoliko rei, po pravilu sa
da i ne. Prepoznatljiva su po tome da obino poinju glagolom. Zatvorena pitanja se
primenjuju da se neto konkretno potvrdi ili negira.
Primer za zatvorena pitanja:
Da li ste danas merili krvni pritisak?
Imate li bolove u nozi?
Da li ste dugo bolesni? ili
Da li Vas boli ovde gde pritiskam?
Da bi se stvorilo neko miljenje o pacijentu u celini, zatvorena pitanja nisu svrsishodna.
Zatvorena pitanja su najbolja kada je potrebno dati odgovore na konkretne, objektivne odnose.
Da li ste uzeli lekove? Da li je Va lekar bio kod Vas?.
Na drugoj strani je postavljanje zatvorenih pitanja spor proces u kome se gubi dosta
vremena, a ne dobija mnogo odgovora i informacija o pacijentu/korisniku. To je posebno
problem kada odgovori mogu biti promenljivi. Ako elimo da saznamo gde pacijent ima bolove i
postavljamo u tu svrhu zatvorena pitanja, to moe oduzeti mnogo vremena pre nego to sklopimo
kompletnu sliku. Imate li bolove u stomaku? U grudima? U ovakvim i mnogim drugim
sluajevima, zatvorena pitanja se mogu sa velikom prednou zameniti otvorenim pitanjima: Gde
Vas boli?
Druga mana zatvorenih pitanja je u tome to onaj ko postavlja pitanja ima odgovornost da
vodi i usmerava razgovor. l kada je na jedno pitanje odgovoreno, pacijent eka sledee pitanje.
Ovo doprinosi pasiviziranju pacijenta, to je nepoeljno jer na cilj je da otkrijemo kako je
pacijentu i da ga stimuliemo da sam preuzme odgovornost za svoju situaciju i da se aktivira
koliko god je to mogue. Na drugoj strani, zatvorena pitanja se mogu primeniti sistematski da bi
se zaokruili tema i razgovor. Da li postoji jo neto o emu biste da razgovaramo? Da li smo sve
razjasnili?
Otvorena pitanja zahtevaju od korisnika relativno opiran odgovor, dok zatvorena
zahtevaju brze i kratke odgovore. Na jedno otvoreno pitanje nije mogue odgovoriti sa jednom ili
nekoliko rei. Otvorena pitanja daju prostor pacijentu/korisniku da ispria o svojim linim
doivljajima na osnovu svojih premisa i takvi odgovori obino daju mnogo vie informacija od

odgovora na zatvorena pitanja. Dok zatvorena pitanja poinju glagolom, otvorena pitanja startuju
upitnom recom, na primer: kako, ta ili zato.
Otvorena pitanja stimuliu da ovek pria, da otvoreno govori svojim reima kakva je
situacija kod njega. Ta pitanja, drugim reima, otvaraju prostor za pacijentove line predstave,
prie i daje mogunost stvaranja kompletne slike o pacijentu.
U otvorenim pitanjima, takoe lei mogunost za voenje i usmeravanje. Pitanje koje
poinje sa kako vodi u pravcu opisivanja doivljaja, procesa i oseanja, ta pitanje vodi u pravcu
konkretnih injenica, dok pitanja zato pozivaju na davanje ozbiljnih objanjenja i dokazivanja.
Namera otvoreno postavljenih pitanja je, pre svega, da se pacijent otvori i slobodno
govori. Pacijent je ekspert za svoju sopstvenu situaciju i njeno doivljavanje. Zato je jako vano
otkriti pacijentovo lino doivljavanje situacije. To se moe dobiti samo ako mu se omogui da
govori slobodno, iz svog shvatanja i oseaja.
Primer za otvorena pitanja:
ta ste uradili kada ste otkrili bolest?
Zato niste odmah otili kod lekara?
ta radite kada osetite bol?
Zato se ne pridravate propisane dijete?
Priajte mi ....
Uz otvorena i zatvorena pitanja, mogu se razlikovati i informaciona i refleksiona pitanja,
sve u odnosu na to koju funkciju pitanja imaju.
Pod informacionim pitanjima podrazumevaju se pitanja kojima se dobijaju konkretne
informacije o pacijentovoj bolesti i injenini podaci o njegovom identitetu-sociodemografsi
podaci. To su pitanja koja mnogi postavljaju na poetku razgovora.
Primer za informaciona pitanja:
Kako se zovete?
Gde ivite?
Refleksivna pitanja ili pitanja-kako, su pitanja ija je svrha da navedu pacijenta da
razmisli o sopstvenoj situaciji. To mogu biti pitanja o oseanjima, neka optija pitanja koja
pozivaju na direktne refleksije
Refleksivna pitanja su otvorena pitanja i zapoinju najee upitnom recom kako. Ovaj
tip pitanja moe da stimulie nekoga da otvoreno razmilja o razliitim stranama situacije, kako o
prolosti, tako i o sadanjosti i budunosti.
Primer za refleksivna pitanja:
Kako ste se oseali kad ste dobili ovu dijagnozu?
Kako Vi doivljavate ovu situaciju?
ta Vas sve eka kad izaete iz bolnice?
Sugestivna pitanja podstiu korisnika/bolesnika na poeljan odgovor:
Danas se oseate bolje, zar ne?
Provokativna pitanja postavljaju se kada elimo izazvati emocionalnu reakciju u vezi s
nekom temom, pri emu je znaajno i posmatrati neverbalno ponaanje korisnika/bolesnika.
Primer za provokativna pitanja:

Da li zbog pia imate problema u porodici i na poslu?
Refleksija je tehnika koja se sastoji u ponavljanju kljunih rei ili ideja koja nam je
korisnik/bolesnik saoptio, ali s namerom da ga vratimo na odreenu temu kako bi o njoj
nastavio da pria.
Parafraziranja je tehnika koja se sastoji u interpretaciji (ponavljanju drugim reima) onog
ta nam je korisnik saoptio.
Kratke fraze poput da, hmm, nastavite, i onda, razumem ... mogu podsticati korisnika u
komunikaciji, naroito ako su praene i neverbalnim postupcima medicinske sestre kao to su:
izraz lica, klimanje glavom, dodir.
Kraj intervjua sastoji se iz:
najave kraja;
saimanja do tada reenog i dogovorenog u vezi sa planom zdravstvene nege;
davanje mogunosti korisniku/bolesniku da jo neto doda ako eli;
dogovora za sledei susret;
obavetavanja korisnika gde i kako nas u meuvremenu moe nai odnosno kome se u naem
odsustvu moe obratiti.
Podatke dobijene tokom intervjua neophodno je evidentirati u dokumentaciju
korisnika/bolesnika. Dokumentovanje se moe uraditi za vreme ili nakon intervjua, pri emu su
prednosti jedne metode, nedostaci druge. Ukoliko evidentiramo podatke tokom razgovora
maksimalno smanjujemo rizik od zaboravljanja i pogrene interpretacije podataka, ali glavni
nedostatak po miljenju veine autora je ometanje spontanog toka razgovora i nemogunost
praenja neverbalnog ponaanja. Meutim, istovremeno beleenje korisnik/bolesnik moe
protumaiti kao istinski interes medicinske sestre, pa i zdravstvenog tima za njegove probleme. S
toga je najbolje unapred se dogovoriti sa sagovornikom o nainu dokumentovanja. Svojevrsni
kompromis, za nae uslove, jeste beleenje samo kljunih podataka koji bi posluili za naknadnu
izradu celokupnog dokumenta neposredno posle zavrenog intervjua.
Sestrinska anamneza treba da sadri sledee elemente:

Sociodemografski (lini/biografski) podaci generalije;
Razlozi dolaska opisati pacijentovim reima;
Korisnikova/pacijentova procena zdravstvenog stanja (npr. skala od 1 do 10)
Recentno stanje zdravlja (prethodne bolesti, hospitalizacije ili hirurke intervencije);
Porodina anamneza: akutne i hronine bolesti u porodici;
Imunizacija izlaganje zaraznim bolestima (tetanus, gripa i hepatitis B), da li je putovao i neke
zemlje, kontakt sa TBC;
Alergije (lekove, hranu ili alergeni iz okruenja);
Lekovi koje trenutno koristi (po nalogu lekara ili samoinicijativno OTC): kontraceptivi,
laksativi, analgetici, biljni prepartai (fito-terapija), kao i konzumiranje kafe, duvana, alkohola
i droga
Podatke o razvojnom nivou

Informacije o psiho-socijalnom zdravlju (self-koncept, samopotovanje, izloenost stresnim
situacijama i nain suoavanja, izvori podrke );
Informacija o socio-kulturnom ivotu korisnika (porodina situacija, uloga u porodici )
Aktivnosti dnevnog ivota (AD): ishrana, obrazac eliminacije, odmor i spavanje i fizika
aktivnost;
Prikaz po sistemima (ROS) zasnovan na izjavama korisnika, ne na fizikalnom pregledu.
Kada je simptom detektovan, relevantni podaci ukljuuju: lokalizaciju, karakter, jainu,
trajanje, olakavajue i oteavajue faktore.
Fizikalni pregled posmatranje u zdravstvenoj nezi

Za prikupljanje detaljnih podataka o fizikom stanju bolesnika dipl. medicinska sestra,
pored razgovora, koristi i fizikalni pregled. Fizikalni pregled je vrsta posmatranja koja
podrazumeva inspekciju, auskultaciju, palpaciju i perkusiju. Na primer: inspekcija je vizeuleno
posmatranje pri kojem se mogu koristiti razliite vrste endoskopa, auskultacija ukljuuje primenu
fonendoskopa, palpacija podrazumeva ciljano taktilno posmatranje, a perkusija je auskultatorna
metoda koja ukljuuje sluanje posebnom tehnologijom izazvanih zvukova (lupkanje po prstu
poloenom na deo tela) bez pomagala. Za razliku od svakodnevnog laikog, posmatranje
(ukljuujui i fizikalni pregled) u procesu zdravstvene nege zasnovano je na strunom znanju.
... Ukoliko nemate naviku i sposobnost observacije na jedan ili drugi nain, bolje je da
odustanete od ideje da budete medicinska sestra, jer to nije poziv za Vas, ma koliko ljubazni i
brini bili
Florence Nigthigale
Inspekcija
Paljiva vizuelna observacija: Opte-detaljno; adekvatno osvetljenje i izlaganje delova tela, a
ponekad i instrument (lampica, otoskop, oftalmoskop); osetljivost za pacijentova oseanja i
nelagodnost (stid).
Palpacija
Taktilna observacija: veliinu, oblik, poloaj, sastav i pokretljivost, struktura i masa, vlanost i
toplinu koe, nakupljanje tenosti i edem, polja osetljivosti, razliiti delovi ruke se koriste za
palpaciju razliitih struktura!!! Ruke moraju biti zagrejane, a pacijent relaksiran.
Auskultacija
Auditorna observacija: sluamo razliite zvuke nastalih kretanjem vazduha ili tenosti (plua,
srce, abdomen i krvni sudovi), direktna i indirektna.
Glavni instrumene: stetoskop na kom razlikujemo dijafragmu i zvono.
Perkusija

Kratki potezi tapkanja koji izazivaju vibraciju prateih organa, razlika strukture ispunjene
vazduhom (plua) i vrste strukture (jetra).
Pri fizikalnom pregledu mogua su dva pristupa:
posmatranje polazei od glave do pete,
posmatranje po sistemima ili organima,
Bez obzira na koji nain e se vriti fizikalni pregled, bolesniku treba obino na poetku,
izmeriti vitalne znake, telesnu masu i telesnu visinu.
Fizikalni pregled "od glave do pete" je najei i najprirodniji put prikupljanja podataka o
reagovanju bolesnika na zdravstveni problem. Fizikalni pregled zahteva krajnje paljiv pristup
medicinske sestre i potovanje intimnosti bolesnika, jer je ponekad potrebno da mu se pregleda
celo telo.
Fizikalni pregled "od glave do pete" obavlja se, kao to i naziv kae, poev od glave ka
ekstremitetima.
Glava;
Vrat;
Gornji ekstremiteti;
Grudni ko (anteriorni i posteriorni);
Abdomen;
Gornji ekstremiteti;
Koa, sluzokoa.
Fizikalnim pregledom "od glave do pete" mogu da se dobiju i drugi znaajni podaci kao
to su: konstitucija, uhranjenost, poremeaj u rastu i razvoju (dinovski, patuljast rast),
hipertrofija i deformiteti pojedinih delova rada (uveanje nosa, usana, uiju, aka, stopala, noge u
obliku "O" ili "X" )
U situacijama kada neki aspekti bolesnikovog stanja zahtevaju detaljniju procenu i trajno
praenje preporuuje se upotreba za tu svrhu izraenih upitnika i skala kao na primer:
Knoll, Norton, Braden, Waterlow i druge skale za procenu sklonosti dekubitusu;
AVPU skor i Glasgow koma skor za procenu neurolokog stanja/stanja svesti;
Upitnik za procenu orijentacije;
Upitnici i skale za procenu boli (numerike, deskriptivne, vizuelne itd);
Skala za procenu i praenje inkontinencije;
Barthel index i Rankin skala;
Modifikovani rano upozoravajui skor.
Morseova skala za procenu rizka za pad;
Merenja
Razliita merenja (temperature, satne diureze) kao i rezultat laboratorijskih i
dijagnostikih nalaza se koriste kao metod prikupljanja podataka o reagovanju
korisnika/bolesnika na zdravstveni problem.
ORGANOZOVANJE I DOKUMENTOVANJE PODATAKA

U fazi utvrivanja potreba za negom prikupljeni podaci se unose u odgovarajui obrazac
sestrinske anamneze. Za potrebe nastave u visokim kolama za medicinske sestre obrazac treba
da sadri sve bitne elemente potreba za negom da bi se upotrebljavao u svim oblastima sestrinske
prakse i sluio kao podsetnik studentima. Iskustvo je pokazalo, ne samo kod nas, da ne postoji
idealan obrazac za prikupljanje podataka, koji bi obuhvatio sve probleme i potrebe za negom, u
svim oblastima sestrinske prakse. Obrazac slui kao vodi da pomogne medicinskoj
medicinsko sestri ali
ne sme da bude kruti instrument koji sputava da se prikupe svi relevantni i specifini podaci.
U praksi postoje gotovi modeli organizovanja podataka.
MODELI
SESTRINSKI
MODELI
Gordnov obrazac
funkcionlnog
zdravlja
Obrazac
reagovanja celovite
linosti
NE-SESTRINSKI
SESTRINSKI
MODELI
Model prema
telesnim sistemima
Model
Maslovljeva
hijerarhija potreba
Obrazac funkcionalnog zdravlja pojedinca Mardori Gordon (Marjory Gordon) obuhvata:

Obrazac 0paanja i odravanje zdravlja
Nutritivno-metaboliki
metaboliki obrazac
Obrazac eliminacije
Obrazac telesne aktivnosti
Obrazac kognitivno-perceptivnih
perceptivnih sposobnosti/funkcija
Obrazac sna i odmora
Obrazac samoopaanja
Obrazac uloge i meusobnih odnosa
Obrazac seksualnosti i reproduktivnosti
Obrazac suoavanja i podnoenja stresa
Obrazac vrednosti i verovanja

ORGANIZACIJA PODATAKA PREMA GORDONOVOM OBRASCU

ZDRAVSTVENOG FUNKCIONISANJA
Obrasci
zdravstvenog
Opis obrasca
Primer
funkcionisanja
Pridravanje i redovno uzimanje
propisane terapije, sprovoenje
Percepcija zdravlje Doivljaj korisnika/pacijenta o
zdravlju i dobrom stanju i kako zdravstveno promotivnih aktivnosti:
tj. odravanje
odrava stanje zdravlja
redovno vebanje i periodine
zdravlja
kontrole stanja zdravlja
Uzimanje hrane i tenosti u
odnosu na metabolike potrebe i Stanje koe, kose, noktiju, sluznica,
Ishranai
navike, pokazatelji dovoljnog
telesna teina i visina
metabolizam
unosa nutritijenata
Obrazac ekskretornih funkcija
Uestalost pranjenja creva,
(creva, mokrana beika, koa) i
mokrane beike, prisustvo bola i
Eliminacija
percepcija korisnika/pacijenta o
neprijatnosti, izgled stolice i
normalnom funkcionisanju
mokrae
Obrazac fizikih aktivnosti,
Stanje pokretljivosti, sposobnost za
Aktivnost i
drugih aktivnosti i oblika
AS, stanje kardiovaskularnog i
vebanje
rekreacije
respiratornog sistema
Stanja ula vida, sluha, ukusa,
Senzorno-perceptivne i
dodira, mirisa, opaanje bola i
Kognicija i
kognitivne funkcije
tretman bola; kognitivne funkcije:
percepcija
govor, pamenje i donoenje odluka
Kvalitet i kvantitet sna, energije,
Obrazac spavanje, odmora i
pomona sredstva za spavanje,
Spavanje i odmor
relaksacije
navike u vezi sna i odmora
Telesni komfor, predstave o
vlastitom telu, zadovoljstvo, stavi
Samopercepcija i Pacijentov/korisnikov doivljaj i
opaanje sebe
prema sebi, poloaj tela, kontakt
predstave o sebi
oima, boja i visina glasa
Doivljaj znaajne uloge i
odgovornosti (npr. uloga ene,
Nain angaovanja u razliitim
majke, radnika); zadovoljstvo
Uloga i odnosi
ulogama i razliitim odnosima
porodicom, poslom i drutvenim
odnosima
Zadovoljstvo seksualnim
Da li je bilo trudnoa i koliko, dece,
aktivnostima, oblik seksualnih
Seksualnost i
tekoe u vezi seksualne aktivnosti,
aktivnosti, reproduktivna
reprodukcija
zadovoljstvo seksualnim odnosima
sposobnost
Uobiajeni postupci u
Suoavanje i
Nain i oblik suoavanja sa stresnim
stresnim situacija, mo
tolerancija na
situacijama
kontrole i upravljanja
stres
Religijske potrebe i obiaji,
Vrednosti i
ivotna htenja, verovanja i ubeenja
konflikt verovanje - zdravlje
verovanja
POTREBE ZA ZDRAVSTVENOM NEGOM

Dipl. medicinska sestra mora poznavati osnovne pojmove o potrebama, kako bi svoje
znanje iz psihologije primenila kao pomo, u inicijalnom prikupljanju podataka.
Abraham Harold Maslow je osniva humanistike psihologije, najvaniji deo njegove
teorije linosti odnosi se na objanjavanje uzroka i pravilnosti u ljudskom ponaanju
motivacije. Prema Maslovu, ovekovo ponaanje usmereno je na zadovoljavanje njegovih potreba.
Ljudske potrebe su brojne, a u datom trenutku samo neke su prisutne i odreuju ta e osoba
raditi. Tako e: gladna osoba jesti, usamljena potraiti drutvo, znatieljna uiti. Kada ovek
zadovolji jednu potrebu osea se zadovoljnim, ali to zadovoljstvo kratko traje, po pravilu,
javljaju se nove potrebe koje ga podstiu na nove aktivnosti. Drugim reima ovek: nikad nije
zadovoljan nakon to potigne jedno, tei neem drugom, novom, veem i to Maslov smatra
pozitivnom karakteristikom ljudske prirode.
Pri javljanju i redosledu zadovoljavanja ljudskih potreba
postoji odreena pravilnost koju Maslov objanjava
hijerarhijom motiva. Prepoznao je pet grupa potreba koje
su zajednike svim ljudima. Ovaj autor postavlja model
hijerarhije ljudskih potreba u vidu piramide u kojoj su
fizioloke potrebe predstavljene na bazi piramide a sve
ostale na njenim viim nivoima. Potrebe koje su na
piramidi predstavljene nie imaju prioritet u odnosu na
ostale, odnosno njihovo zadovoljavanje za pojedinca je
vanije i hitnije. U skladu s tim, prednost imaju fizioloke
potrebe, zatim potrebe za sigurnou, slede ih afilijativne potrebe, potrebe za (samo)potovanjem
i na kraju potrebe samoaktuelizacije. Ukoliko su sve potrebe ugroene ovek e, po pravilu
nastojati da prvo, bar donekle, zadovolji one koje se u hijerarhijskoj lestvici nalaze nie, pre nego
to se usmeri na potrebe vieg reda. Meutim, medicinska sestra mora da zna da i meu
fiziolokim potrebama postoji dominacija. Tako, na primer, potreba za kiseonikom ima apsolutni
prioritet, a potreba za vodom, prioritet nad potrebom za hranom itd. Poznavanje hijerarhije
potreba, odnosno apsolutne i relativne dominacije, ima vrlo vano praktino znaenje u
zdravstvenoj nezi.
Fizioloke potrebe su potreba za kiseonikom, vodom, proteinima, solima, eerom,
kalcijumom i drugim mineralima i vitaminima, ukljuujui odravanje pH balansa - suvie kisela
ili bazna sredina moe biti i smrtonosna, temperatura izmeu 36-37C. Takoe to su potrebe da
se bude aktivan, da se odmara, spava, da se izvri eliminacija (CO2, znoj, urin i feces), kao i
izbegavanje bola.
Richard Kalish je Maslovljev model prilagodio potrebama zdravstvene nege, uglavnom
tako to je fizioloke potrebe koje se nalaze na prvom nivou piramide podelio u dve grupe:
potrebe opstanka (preivljavanja) i
potrebe stimulacije.
Potrebe opstanka po Kaliu, obuhvataju: potrebe za hranom, vazduhom, vodom,

regulacijom telesne temperature, eliminacijom, odmorom i izbegavanjem bola. Kada se pojavi
problem u bilo kojoj od ovih potreba, ovek e preduzeti sve mogue mere da ga rei.
Zadovoljavanje ovih potreba je hitno i moe se odgoditi za koji minut (disanje) ili koji dan
(uzimanje hrane i tenosti).
Medicinska sestra mora da zna da su odmor i izbegavanje bola isto tako potrebe opstanka
i da ih tako uvaava. U suprotnom, to mogu da budu istinske prepreke za komunikaciju sa
sestrom. Bolesnik, premoren od dugotrajnog nespavanja i/ili bola, nee moi da se skoncentrie
na pruanje ili primanje novih informacija, iako je to moda znaajno za njegov dalji tretman.
Potrebe stimulacije po Kaliu odnose se i na: seks, aktivnost, znatielju (eksploracija),
potrebu da se radi, da se bavi neim i doivljaj novog. Nezadovoljene potrebe stimulacije,
posebno ako takvo stanje potraje, dovode do razvoja psiholokog odbrambenog mehanizma, koji
se ispoljava sve veim sniavanjem nivoa zahteva u tim potrebama. Potrebe se ispoljavaju sve
ree i slabije, na primer:
smanjuje se interesovanje za seks;
razvija se oseanje dosade i odsustvo elje i sposobnosti za hobije (itanje, gledanje filmova i
dr.);
bolesnik ostaje due u postelji, daje otpor prema ustajanju, spotie se pri hodu;
trai pomo pri odravanju line higijene zbog oslabljene volje ( i kada ona objektivno nije
neophodna);
slabljenje panje, dremuckanje preko dana i smanjeno reagovanje na stimuluse.
Kada su fizioloke potrebe nezadovoljene, naroito potrebe opstanka, pojedinac je njima
potpuno zaokupljen i sve drugo postaje mu manje vano. Kada zadovolji potrebe opstanka,
ovek, pre nego to se usmeri na vii nivo potreba, tei da zadovolji potrebe stimulacije, u meri
koju dozvoljava njegovo zdravstveno stanje i uslovi u kojima se prua zdravstvena nega. Tako
e bolesnik traiti da gleda TV program, da slua radio ili ita knjige i novine tek kada su
zadovoljene njegove potrebe za opstankom. Iskusne medicinske sestre se uvek obraduju kada
bolesnica eli i trai da joj se napravi frizura, jer je to znak koji govori da se ona bolje osea i da
joj je stalo do spoljnjeg izgleda (to najee pokazuju i drugi podaci). Prema tome, intervencije
medicinske sestre pri zadovoljavanju fiziolokih potreba korisnika/bolesnika znaajne su ne samo
sa aspekta preivljavanja, nego stvaraju uslov za dalji razvoj i, kako kae Maslov, psiholoko
zdravlje pojedinca.
Maslovljeva hijerarhija potreba prua konstruktivan model za izdvajanje prioriteta u
zdravstvenoj nezi a Kalieva podela omoguava medicinskoj sestri bolju i jasniju diferencijaciju
u nivoima fiziolokih potreba. Poznato je da su tekoe u zadovoljavanju fiziolokih potreba,
naroito potrebe opstanka, najei i najvaniji razlog da bolesnik zatrai strunu medicinsku
pomo a time i pomo zdravstvene nege. Poznavanje podele fiziolokih potreba po Kaliu
olakava medicinskoj sestri da, prilikom inicijalnog prikupljanja podataka, odabere najbitnija
pitanja i najpre dobije informacije o potrebama bolesnika koje su znaajne za opstanak, pa da tek
onda prikuplja podatke o potrebama vieg reda.
Potrebe za sigurnou prepoznaju se u elji za strukturom, redom, nekim ogranienjima

ili predvidljivou dogaaja. Nezadovoljene potrebe za sigurnou prepoznajemo po strahu,
zabrinutost, anksioznosti.
Afilijativne potrebe odnosno potreba za ljubavlju i pripadanjem (potreba za prijateljem,
decom, odnos sa ljudima uopte). Nezadovoljene potrebe dovode do usamljenosti. Bolest i
hospitalizacija esto su praeni fizikim i/ili doivljajem odvajanja od pojedinca od onih kojima
pripada. U svrhu zadovoljavanja ovih potreba, medicinska sestra moe omoguiti bolesniku
kontakt s drugim osobama (posete, telefon), pomoi mu da se ukljui u nove grupe (npr. drutvo
obolelih od...) ili lino postati zamena za drage osobe.
Potrebe za (samo)potovanjem podrazumevaju samopotovanje i potovanje od strane
drugih ljudi. Potreba za (samo)potovanjem podrazumeva elju da se bude uspeen, sposoban,
nezavisan od drugih ljudi. Potrebe za potovanjem od strane drugih ljudi ukljuuju elje za
statusom, odlikovanjima, prestiom i prihvatanjem. Nezadovoljene potrebe dovode do oseaja
bespomonosti, ugroenosti i manje vrednosti. Bolesna i/ili hospitalizovana osoba esto gubi
samopouzdanje jer nije u stanju reavati ivotne probleme, a ponekad ni fizioloke potrebe! Gubi
oseaj potovanja od strane drugih budui da zdravstveni radnici nisu skloni priznati korisnicima
status koji su u ivotu stekli. To se ogleda u komentarima On je za mene samo bolesnik i nita
vie, a biti bolesnik znai biti na najniem nivou u hijerarhijskoj strukturi sistema zdravstvene
zatite.
Potrebe za samoaktuelizacijom oituju se u tenji oveka da iskoristi sve svoje
sposobnosti, ma kolike one bile.
VIRGINIA HENDERSON je 60 tih godina dvadesetog veka, sainila model od 14
osnovnih potreba oveka. Ona govori o potrebama kao komponentama osnovne nege i daje
uputstva za njihovo zadovoljavanje.
1. Disanje.
2. Unos tenosti i hrane.
3. Eliminacija tetnih supstanci.
4. Kretanje i odravanje eljenog poloaja tela (hodanje, sedenje, leanje i promena poloaja).
5. Odmor i spavanje.
6. Odabiranje odgovarajue odee, oblaenje i svlaenje.
7. Odravanje telesne toplote u normalnim granicama, prilagoavanjem odevanja i
modifikovanjem uslova okoline .
8. Odravanje istoe tela, zatita koe i sluzokoe.
9. Izbegavanje i otklanjanje opasnosti iz okruenja i uvanje drugih od povreda.
10. Komuniciranje sa drugima u cilju ispoljavanje emocija, potreba, strahova itd..
11. Potovanje verovanja i ubeenja korisnika/bolesnika.
12. Rad na neemu to stvara oseanje ispunjenosti (zadovoljstva).
13. Igra i uestvovanje u raznim oblicima rekreacije.
14. Uenje, otkria (nova saznanja i zadovoljavanje znatielje koja vode normalnom razvoju i
zdravlju).
SESTRINSKA DIJAGNOZA/DIJAGNOZA NEGE
Prva faza procesa zdravstvene nege utvrivanje potreba obuhvata prikupljanje podataka,
njihovu analizu i zavrava zakljukom o (ne)postojanju problema u vezi sa zadovoljavanjem
osnovnih ljudskih potreba. Za utvreno stanje kao sinonimi koriste se dva naziva: sestrinski
problem (nursing problem) i sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege (nursing diagnosis). Veina
autora, posebno sestre iz Sjedinjenih Amerikih Drava, sredinom ezdesetih godina dvadesetog
veka, a potom i sestre iz Evrope opredelile su se za termin sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege.
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege, prema dosadanjim iskustvima, predstavlja najsloenije
pitanje u okviru procesa zdravstvene nege. Razlog tome lei u brojnim injenicama:
Re dijagnoza podrazumeva prepoznavanje i utvrivanje nekog problema, odnosno donoenje
zakljuka o neemu to obavezuje i nosi visok stepen odgovornosti. Za takve aktivnosti u
zdravstvenoj nezi potrebna su solidna struna i opta znanja, koja se mogu stei na osnovnim
strukovnim i osnovnim akademskim studijama. Medicinske sestre sve do skora, u nekim
zemljama i dalje, nisu kolovane u smislu preuzimanja tako odgovornih zadataka i
odgovornosti, jer se zdravstvena nega tretirana kao iskljuivo praktina disciplina, koja
obezbeuje komfor bolesniku i odravanje higijene u njegovoj okolinu.
Iskustvo i shvatanje da je pojam dijagnoza vezan za bolest i medicinu, pa shodno tome
pripada iskljuivo lekarskoj profesiji i danas je prisutno u zdravstvenoj struci, pa i iroj
javnosti, to ima odraza i u pisanoj rei Vujaklijin leksikon rei izraza "Dijagnoza je
raspoznavanje i utvrivanje kod bolesnika izvesne bolesti po njenim bitnim oznakama i
pojavama".
Meutim u Webster's New Words Dictionary u njegovom treem izdanju iz 1988. godine stoji
"Dijagnoza je briljivo ispitivanje injenica radi odreivanja prirode stvari; odluka ili
miljenje koje proizilazi iz takvog ispitivanja ili istraivanja". Prema tome, u svakoj strunoj
aktivnosti, pa i u sestrinstvu, prvo treba utvrditi, odnosno dijagnostikovati problem pa tek
onda profesionalno delovati na njegovom reavanju.
Pitanje ireg prihvatanja i primene pojma sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege u
profesionalnoj praksi medicinskih sestara u naoj zemlji jo je sloenije. Kod nas za razliku
od razvijenog sveta, podruje rada medicinske sestre, njene kompetencije i odgovornosti kao
strunjaka nisu regulisane, a sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege se, po pravilu, odnosi na
podruje rada, i zdravstvene probleme za koje je medicinska sestra profesionalno
kompetentna i treba da bude zakonski odgovorna.
Dijagnoze iz zdravstvene nege potrebne su medicinskim sestrama iz tri razloga:
olakavaju komunikaciju;
definiu sestrinsku praksu (sadraj rada);
podstiu dokumentovanje zdravstvene nege.

RAZVOJ TERMINA SESTRINSKA DIJAGNOZA/DIJAGNOZA NEGE

Medicinske sestre su prihvatile kao osnovno podruje svoje profesionalne delatnosti da
prate, uoavaju i evidentiraju reagovanja bolesnika na bolest ili druge ivotne situacije vezane za
zdravlje, to je polazna osnova za stvaranje sestrinskih dijagnoza.
Prema strunoj literaturi najrasprostranjenije aktivnosti po pitanjima vezanim za
sestrinsku dijagnozu izvode se u Americi, poev od pedesetih godina dvadesetog veka. Tada su
brojne medicinske sestre koje imaju fakultetsko obrazovanje u sestrinstvu poele
samoinicijativno da istrauju mnoga znaajna pitanja sestrinske prakse, kao to su: smisao
sestrinstva, vrednosti tradicionalne sestrinske prakse, potrebe za negom bazirane na dokazima,
mogunosti izdvajanja i definisanja podruja rada gde medicinska sestra moe samostalno da
deluje. Tako je F. Abdellah, 1960. godine saoptila spisak od 21 klinikog problema, za koje je
smatrala da medicinske sestre mogu da reavaju samostalno. Prva klasifikacija problema je izila
iz potrebe utvrivanja sadraja nastavnih planova za obrazovanje medicinskih sestara. S obzirom
da se tada primenjivao funkcionalni model pruanja zdravstvene nege, prve dijagnoze su zapavao
bile klasifikacija ne problema, ve postupaka medicinske sestre npr. odravati optimalnu
oksigenaciju tkiva i dr.
Neto kasnije u izradu klasifikacije sestrinskih dijagnoza ukljuile su se profesionalne
sestrinske organizacije, ali ne samo radi utvrivanja nastavnih planova ve korektne primene
teorije u praksi. Drutvo medicinskih sestara Amerike (American Nurse's Association) poinje
intenzivno da radi na razvoju terminologije za sainjavanje sestrinskih dijagnoza i definisanje
zdravstvenih problema koje medicinske sestre mogu dijagnostikovati i tretirati samostalno. Ovo
Drutvo je, ve 1973. godine prihvatilo i legalizovalo upotrebu termina sestrinska
dijagnoza/dijagnoza nege. U dokumentu standardi sestrinske prakse, sestrinska
dijagnoza/dijagnoza nege je svrstana kao integralni deo procesa zdravstvene nege, posle ega je
uvedena u nastavne programe medicinskih kola i koriena u drugim strunim medicinskim
publikacijama. S obzirom da se u to vreme za pruanja zdravstvene nege poeo promenjivati
model nege prema bolesniku, sad su ve dijagnoze bile odraz problema korisnika/bolesnika, a ne
postupaka medicinske sestre. Tako se dijagnoza odravati optimalnu oksigenaciju tkiva
zamenila sestrinskom dijagnozom hipoventilacija u vezi sa bolom.
Iste godine, odrana je prva nacionalna konferencija o dijagnozama u zdravstvenoj nezi
na St. Louis University school of Nursing (Missouri) na kojoj je prihvaena i data na izuavanje i
testiranje lista sa 51-om sestrinskom dijagnozom koju je sainila radna grupa odabranih
medicinskih sestara nastavnika, sestara teoretiara, organizatora i praktiara. Ova grupa je
uskoro prerasla u Severnoameriku asocijaciju za sestrinske dijagnoze NANDA (North
American Nursing Diagnosis Association). Sada se ta grupa naziva North American Nursing
Diagnosis Association International NANDA I.
Drutvo medicinskih sestara Amerike je, 1988. godine i zvanino prihvatilo, za sve
Sjedinjene Drave Amerike, klasifikaciju sestrinskih dijagnoza i nain rada na prihvatanju novih
dijagnoza po NANDA I sistemu.
S obzirom da ova klasifikacija obuhvata probleme bolesnih i nije prikladna u radu sa

zdravom populacijom Visiting Nursing Association of Omaha izrauje 1977. godine i objavljuje
A Classification Scheme for Client in Community Health Nursing
S obzirom da je podruje delatnosti zdravstvene nege u celom svetu sutinski jednako ili
slino, smatra se da sestrinske dijagnoze iz NANDA I liste u naoj profesionalnoj praksi mogu
da se koriste, da se testiraju i po potrebi prilagoavaju naim uslovima. Poslednja klasifikacija
objavljena je 2015/2017. i obuhvata 235 sestrinskih dijagnoza.
Klasifikacija obuhvata naziv (ime, saeti opis problema), definiciju svake pojedine
dijagnoze, definisane karakteristike, kao i etioloke i faktore rizika. Definicija sestrinske
dijagnoze navedena u klasifikaciji objanjava znaenje dijagnoze, i na osnovu toga omoguava
razlikovanje te dijagnoze od svih drugih, definisane karakteristike su simptomi i znaci na osnovu
kojih moemo prepoznati da postoji dijagnoza. I na kraju uz svaku dijagnozu navedeni su
etioloki faktori kao i faktori rizika koji mogu uticati na pojavu problema.
Za razvijanje sestrinske profesije izuzetno je vano poznavanje i unapreivanje specifine
sestrinske terminologije.
PRIMER 1
Naziv dijagnoze: Umor
Definicija: Stanje u kojem osoba osea preteranu iscrpljenost i oslabljenu sposobnost za fiziki i
umni rad.
Karakteristike:
a. glavne
- verbalizovanje nepopustljivog i preteranog nedostatka snage
- nemogunosti da se odravaju obine, svakodnevne aktivnosti
b. manje vane karakteristike:
- smanjena sposobnost koncentracije
- oslabljena panja
- nezainteresovanost za okolinu
Etioloki i/ili faktori rizika:
- smanjena ili poveana metabolika produkcija energije
- poveana potreba snage za obavljanje dnevnih aktivnosti
- preterani psiholoki i emocionalni zahtevi
- lekovi
- prestanak uzimanje lekova
- hemioterapija
Na osnovu iskustva NANDA - I grupe moe se zakljuiti da je stvaranje i razvoj
sestrinskih dijagnoza sloen i dugotrajan proces u ijoj realizaciji treba da uestvuje
profesionalne sestrinske organizacije i drugi relevantni inioci.

VRSTE SESTRINSKIH DIJAGNOZA
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege je specifian zakljuak o reagovanju pojedinca,

porodice, grupe ili zajednice na aktuelni ili potencijalni zdravstveni problem ili druge probleme
vezane za zdravlje, koje sluba zdravstvene nege moe samostalno da sprei, ublai ili reava.
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege moe da odraava i snage bolesnike.
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege treba da bude iskazana u okviru zakonskih
kompetencija medicinske sestre. Nedostatak preciznih zakonskih propisa moe da se ublai
regulisanjem ovog pitanja unutar zdravstvene ustanove. Strukovne organizacije treba da se izbore
za zakonsko regulisanje delokruga rada, odgovornosti i strunih kompetencija medicinskih
sestara.
Veina autora sestrinske dijagnoze razvrstava kao: aktuelne, rizine (nekada nazivane
potencijalne), mogue ili verovatne, dijagnoze orijentisane ka zdravlju tzv. povoljne i skupine
sestrinskih dijagnoza ili sindromi. Ove dijagnoze se opisuju na sledei nain:
Aktuelna sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege je zakljuak da je kod
korisnika/bolesnika prisutan aktuelni zdravstveni problem ili problem u vezi sa zdravljem. Na
primer, ako bolesnik sa prisutnim faktorima rizika za nastanak dekubitusa ima na glutealnoj regiji
dekubitalni ulkus, tada je oteenje integriteta koe aktuelni problem, i sluba zdravstvene nege
moe samostalno da ga reava.
Rizina sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege je zakljuak koji pokazuje da postoje
evidentni faktori rizika za pojedinca, porodicu ili zajednicu ili da je korisnik/bolesnik
predisponiran za razvoj odreenog problema. Na primer, ako su kod bolesnika prisutni brojni
faktori rizika za nastanak dekubitusa (nepokretnost, pothranjenost, inkotinencija, anemija ...), ali
jo uvek nema oteenja koe, nastanak dekubitusa u skladu sa navedenom definicijom je
potencijalni problem. Drugim reima dekubitus bi se razvio (postao bi aktuelan problem) kada bi
izostali preventivni postupci.
Potencijalne sestrinske dijagnoze formulisale su se tako to su poinjale sa mogunost za.
Na primer: mogunost za oteenje koe, mogunost za infekciju, mogunost povrede. Od 1992.
godine formulacija potencijalnih sestrinskih dijagnoza poinje sa rizik za. Na primer: rizik za
oteenje koe, rizik za infekciju, rizik za povrede.
Osim naina formulisanja, menja se i naziv ove vrste sestrinskih dijagnoza u rizine. Ove
promene, naziva i naina formulisanja, odraavaju promene u shvatanju i dijagnostikovanju
problema. Naime, u skladu sa prethodnom definicijom potencijalnih dijagnoza/problema, svi
hospitalizovani korisnici/bolesnici imaju dijagnozu mogunost za infekciju (intrahospitalnu), svi
operisani bolesnici imaju dijagnozu mogunost razvoja tromboze dubokih vena itd. Svi ti
potencijalni problemi sa kojima su na neki nain suoeni svi korisnici/bolesnici, preveniraju se
nizom rutinskih postupaka, pa ih iz praktinih razloga ne treba upisivati u individualizovane
planove zdravstvene nege. Meutim, treba ih upisivati u individualizovane planove zdravstvene
nege onih bolesnika koji iz nekog razloga imaju posebno rizik za nastanak tj. razvoj nekog
problema. Kod tih bolesnika, naravno, treba osim rutinskih, sprovoditi i dodatne preventivne
postupke. Na primer: kod svih operisanih bolesnika postoji mogunost za nastanak infekcije rane,
ali kod dijabetiara je taj rizik vei, pa se u njegov plan upisuje problem rizik za infekciju rane.
Na osnovu ovih primera, NANDA I je definisala rizine sestrinske dijagnoze na sledei nain:
Rizina dijagnoza je kliniki zakljuak da su pojedinac, porodica, grupa ili zajednica
podloniji razvoju odreenog problema u odnosu na druge u istoj ili slinoj situaciji.
Mogua sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege se odnosi na mogui problem kada
medicinska sestra na osnovu nepotpunih znakova i simptoma intuitivno osea da problem postoji
ali nema dovoljno injenica da ga definie. Drugim reima, na osnovu ogranienog broja
podataka medicinska sestra sumnja ili pretpostavlja kako bi korisnik/bolesnik mogao imati
odreeni problem. Tek prikupljanjem novih podataka potvrdi e ili odbaciti svoju sumnju. Dakle,
ova dijagnoza je hipotetiki zakljuak koji treba dokazati i prihvati ili odbaciti.
Na primer: ako se bolesnik ali na bol u sakralnom podruju, medicinska sestra e
pretpostaviti da bolesnik ima dekubitus (mogui ili verovatni problem), ali tek pregledom tog
dela tela e prihvatiti ili odbaciti prvobitnu hipotezu. U ovakvoj situaciji je:
Aktuelna sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege: Oteenje koe;
Rizina sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege: Rizik (opasnost) za nastanak oteenja koe;
Mogua sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege (aktuelna i visoko rizina): Mogue oteenje koe;
Mogunost rizika za nastanak oteenja koe;
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege orijentisana ka zdravlju je zakljuak o
odreenom nivou zdravlja pojedinca, porodice ili zajednice.
U poslednje vreme medicinske sestre sve vie saoptavaju dijagnoze sa pozitivnom
konotacijom, za razliku od isticanja problema. Takve sestrinske dijagnoze oznaavaju odreeni
nivo zdravlja, koji se moe ouvati ili unaprediti sredstvima i metodama zdravstvene nege.
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege sa pozitivnom konotacijom koristi se uvek kada se stanje
korisnika ili situacija proceni kao dobra ali da je potrebna pomo kako bi se taj nivo odrao ili
unapredio. Tada ovakva dijagnoza ima posebno znaenje i opravdanje jer deluje kao snaan
motivacioni faktor i na korisnika i na medicinsku sestru.
Tipian primer dijagnoze sa pozitivnom konotacijom kod pojedinca jeste "Uspeno
dojenje", gde skoro svakoj mladoj majci treba pomo da odri i unapredi kvalitet dojenja. Ovakve
dijagnoze u odnosu na porodicu su: "Uspeno roditeljstvo", "Prihvatanje uloga", "Otvorena
komunikacija", a za zajednicu "Odgovarajua zdravstvena zatita za sve uzraste i za sve
kategorije graana".
Kada bolesnik koji ima lekarsku dijagnozu dobro organizuje i vodi svakodnevni ivot,
uspeno sprovodi samonegu i ne opaa zdravstveni problem, njegove snage takoe mogu biti
oznaene kao sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege sa pozitivnim naglaskom, na primer: "Uspeno
sprovodi insulinsku terapiju" ili "Ouvan integritet koe na stopalima". Dakle, ovakve dijagnoze
se postavljaju u situaciji kada se oseti da je bolesniku potrebno dodatno ohrabrenje i podrka u

datom trenutku, zato to pokazuje znake umora ili prepreka.
Skupne sestrinske dijagnoze/dijagnoze nege-sindromi se utvruju kada je prisutno vie
aktuelnih ili visoko rizinih problema koji su prisutni zbog odreenog stanja ili dogaaja. Jedna
od takvih dijagnoza nege je i visok rizik za komplikacije smanjene pokretljivosti koja obuhvata
sve visoko rizine probleme koji su povezani sa mirovanjem: visok rizik za opstipaciju, infekciju,
vensku trombozu, smanjeno podnoenje napora, dekubitus itd.
KOMPONENTE SESTRINSKE DIJAGNOZE
Aktuelna sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege iz NANDA I liste po pravilu ima: naziv,
definiciju, etioloke i/ili pomaui inioce i odreene karakteristike.
Naziv pokazuje reagovanje bolesnika na zdravstveni problem ili drugu ivotnu situaciju
u vezi sa zdravljem, koju treba menjati sestrinskim intervencijama.
Definicija daje saet opis i blie objanjenje sestrinske dijagnoze. Ova dva dela sestrinske
dijagnoze ine polazite za postavljanje ciljeva, sugeriu ishod i slue kao merilo uspeha
sestrinskih intervencija u zadovoljavanju potreba bolesnika za zdravstvenom negom.
Etioloki i pomaui faktori su patoloki, fizioloki, psiholoki, socioekonomski,
kulturoloki ili drugi inioci iz oveka ili iz njegovog neposrednog okruenja, koji su doveli da se
ispolji utvreno reagovanje bolesnika. Ovaj deo sestrinske dijagnoze pokazuje ta medicinska
sestra opaa kao mogui uzroni faktor. Meutim, to opaanje mora da bude fleksibilno i da
dozvoljava dalja traganja u tom smislu, jer za pojavu jedne reakcije moe da postoji vie razloga,
isto kao to jedan razlog moe da dovede do razliitih reakcija kod bolesnika.
Etioloki i pomaui faktor se povezuje sa nazivom sestrinske dijagnoze pomou rei:
"usled","u vezi sa ..." ili "zbog". Bolje je koristiti termin u vezi sa nego zbog ili jer
sugerie blai uzrono-posledini odnos. Moe se koristiti skraenica u/s analogno preporuci
ANA r/t related to.
Na osnovu etiolokih faktora usmeravaju se sestrinske aktivnosti tj. planiraju se sestrinske
intervencije koje e odstraniti ili ublaiti njihov negativan uticaj na postojei problem ili u sluaju
dijagnoza usmerenim ka unapreenju zdravlja iste maksimalno podrati i podsticati.
Karakteristike ili definiua obeleja ine grupe znakova (ono to je dostupno opaanju) i
simptoma (ono to korisnik/bolesnik osea, na ta se ali) na osnovu kojih se procenjuje prisustvo
odreenog problema/sestrinske dijagnoze. NANDA I jo od 1986. godine razlikuje major tj.
glavne i minor tj. manje vane odnosno sporedne karakteristike. Major ili glavne karakteristike su
one koji se ispoljavaju kod 80 do 100% korisnika/bolesnika sa odreenim problemom, manje
vane ili sporedne karakteristike su one koje su prisutne kod 50 do 79% korisnika/bolesnika sa
odreenim problemom.
U kliniko-bolnikoj praksi sestrinske dijagnoze se najee piu iz dva dela naziv i
etioloki (ili pomaui) inioci, ili iz tri dela, kada se dodaju i karakteristike. Pisanje tree
komponente ima uglavnom didaktiki razlog. Radi lakeg razumevanja studenti i mlade
medicinske sestre traba da koriste sve tri komponente u formi PES, pri emu je: P problem, E
etioloki faktor, S simptomi i znaci. Karakteristike sestrinske dijagnoze, iako su to znaci i
simptomi koji se prvo uoavaju, obino se piu na kraju kao opis reagovanja bolesnika na
zdravstveni problem ili drugu situaciju i kao pokazatelj da se jedna sestrinska
dijagnoza/dijagnoza nege razlikuje od drugih. Povezuje sa ostala dva dela dijagnoze reima "to
se ispoljava".
Primer sestrinske dijagnoze iz tri dela:
Naziv: Poremeen ritam sna ...
Etioloki faktor: ... u vezi sa predstojeom operacijom...
Simptomi i znaci:... to se ispoljava estim buenjem, nemirom i izjavom da se boji ishoda
operacije.
Ova dijagnoza u celosti glasi: "Poremeen ritam sna u vezi sa predstojeom operacijom, to se
ispoljava estim buenjem, nemirom i izjavom da strahuje od ishoda oprecije."
Hipoventilacija u vezi sa bolom u grudima to se manifestuje povrnim disanjem i bolnim
grimasama pri dubokom disanju;
Smanjena prohodnost vazdunog puta u vezi sa hipersekrecijom to se manifestujem
hroptanjem;
Neupuenost u dijabetinu dijetu zbog nedostatka specijalnog iskustva to se manifestuje
netanim odgovorima na postavljena pitanja;
Ovakav nain formulisanje sestrinskih dijagnoza svakako daje kompletnu informaciju o
stanju korisnika/bolesnika, meutim u planove zdravstvene nege, kako je ranije napomenuto,
najee se upisuje dijagnoza koja se sastoji iz dva dela: problema i uzroka (simptomi su ve
ionako navedeni u anamnezi i statusu).
U skladu sa tim, sestrinske dijagnoze u procesu zdravstvene nege mogu se pisati:
Hipoventilacija u vezi sa bolom u grudima;
Nesanica u vezi sa bukom;
Anksioznost zbog neizvesnog ishoda operativnog zahvata;
Navoenje simptoma kao sastavnog dela sestrinske dijagnoze predstavlja oblik
samokontrole medicinske sestre.
Meutim, nije uvek mogue a nekada ni potrebno, da se utvrde sve komponente sestrinske
dijagnoze. Tako na primer, etioloki faktori mogu biti izostavljeni iz sledeih razloga:
Kada su etioloki inioci oigledni i sadrani u nazivu dijagnoze, kao na primer
"Traumatski sindrom zbog silovanja", "Post traumatski sindrom"(ove dijagnoze nisu primenljive
u naem sestrinstvu).
Kada se na osnovu prikupljenih podataka ne mogu odrediti etioloki ili pomaui inioci.
Takva dijagnoza moe da glasi "Neefikasno sprovoenje terapijskog reima" uz mogui dodatak
" u vezi sa nepoznatim faktorom". Prilikom formulisanja sestrinske dijagnoze etioloki faktori u
nastajanju problema mora biti to preciznije formulisan kako bi bio dobar vodi za planiranje
sestrinskih intervencija. Neispravno je formulisati sestrinsku dijagnozu Deficit u
samozbrinjavanju u vezi sa starou, jer starost jeste na neki nain faktor u nastanku smanjene
mogunosti brige za sebe, ali stepen samostalnosti odreuju funkcionalne sposobnosti, a ne

godine starosti. Zbog toga pravilna formulacija bi bila Deficit u samozbrinjavanju u vezi sa
oslabljenim vidom.
Meusobni odnos prvog i drugog dela sestrinske dijagnoze moe da bude vrlo razliit.
Tako jednu reakciju (naziv sestrinske dijagnoze) moe da izazove vie razliitih etiolokih
faktora istovremeno, zajedno ili pojedinano isto kao to jedan etioloki faktor moe da
dovede do razliitih reagovanja, koja se iskazuju kao posebne dijagnoze.
Prvi deo dijagnoze naziv, moe da se iskae samo sa jednim etiolokim faktorom, kako je
to ve prikazano u primeru sa snom. Meutim, u nastajanju jednog reagovanja poremeen ritam
sna moe da deluje vie faktora istovremeno. Tada, da se ne bi ponavljalo pisanje iste dijagnoze
(naziv) vie puta, svi etioloki i pomaui inioci mogu da se nabroje u jednoj dijagnozi, na
primer: "Poremeen ritam sna u vezi sa predstojeom operacijom, promenom smetaja,
galamom, usamljenou". Ovde je isti cilj regulacija ritma sna a razliiti uzroci pa time i
razliiti zadaci slube zdravstvene nege, radi postizanja cilja. Ponekad etioloki ili pomaui
faktor moe da ima i dodatni deo koji blie pojanjava prethodni, na primer, "Oslabljen integritet
koe u vezi sa nepokretnou, usled opte slabosti". Ovaj dodatni deo (opta slabost) signalizuje
razlog nepokretnosti i dodatno usmerava sestrinske aktivnosti. Dakle, naziv aktuelne sestrinske
dijagnoze moe da odraava samo jedno reagovanje na zdravstveni problem ili drugu ivotnu
situaciju, dok sadraj etiolokih i pomauih faktora u jednoj dijagnozi moe da ima vie
varijanti. Dakle, prvi deo sestrinske dijagnoze ne sme opisivati dva problema ni u situacijama
kada su oba nastala zbog istih etiolokih faktora. Neispravna sestrinska dijagnoza je
Anksioznost i hipoventilacija u vezi sa bolom. Pravilna formulacija glasi Anksioznost u vezi
sa bolom odnosno Hipoventilacija u vezi sa bolom.
Rizina sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege se pie samo iz dva dela, na primer:
Opasnost od infekcije. U pisanju rizine sestrinske dijagnoze/ konotacija rizika, u prvom delu
(naziv) treba istai re "opasnost" ili "rizik od/po...", a u drugom delu se pie, etioloki,
odnosno pomaui faktori, jer znaci i simptomi nisu izraeni.
Mogua sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege takoe moe da se pie iz dva dela.
Meutim, u ovakvim situacijama preovladava naziranje moguih problema i intuitivno
zakljuivanje (znaci, simptomi i etioloki faktori su nejasni), pa je bolje izvriti pojaan nadzor i
dodatno prikupiti podatke, kako bi se saoptila potencijalna ili aktuelna dijagnoza.
Na primer: "Mogunost upale vene zbog plasirane iv. kanile"
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege orijentisana ka zdravlju moe, kao i aktuelna
dijagnoza, da ima vie varijanti.

KLASIFIKACIJA SESTRINSKIH DIJAGNOZA

1. Model reagovanja celovite linosti
2. Gordov model zdravstvenog funkcionisanja
3. NANDA I taksonomija
Klasifikacija sestrinskih dijagnoza iz NANDA - I sistema prema Gordonovom funkcionalnom
modelu zdravlja
PERCEPCIJA I
ODRAVANJE
ZDRAVLJA
ISHRANA
METABOLIZAM
Ponaanje usmereno unapreenju zdravlja (specifikuj)

Neadekvatno zdravstveno ponaanje
Neefikasno pridravanje zdravstvenih preporuka, terapijskog reima /ne
pridrava se ...
Uspeno pridravanje zdravstvenih preporuka, terapijskog reima
/pridrava se ...
Neefikasno pridravanje zdravstvenih preporuka u porodici/porodica se
ne pridrava ...
Neefikasno pridravanje zdravstvenih preporuka u zajednici/zajednica
se nepridrava ...
Nesaraivanje (specifikuj)
Spremnost da se pobolja pridravanje zdravstvenih preporuka
Rizik za povredu:
Rizik za povredu, uguenje/ aspiraciju
Rizik za povredu, trovanje
Rizik za povredu, trauma
Neefikasna zatita
Hipotermija
Hipertermija
Visok rizik za poremeaj termoregulacije
Deficit volumena tenosti/dehidratacija
Visok rizik za deficit volumena tenosti/za dehidrataciju
Povean volumen tenosti
Muka, gaenje
Neuravnoteena/izmenjena ishrana manje od telesnih potreba
Neuravnoteena/izmenjena ishrana vie od telesnih potreba
Oteano gutanje
Oteen/izmenjen integritet tkiva
Oteen/izmenjen integritet koe
Rizik za oteenje integriteta koe
Izmenjena sluzokoa usne duplje
Visok rizik za oteenje sluzokoe usne duplje
Uspeno dojenje

Neuspeno dojenje
Prekinuto dojenje
Inkontinencija stolice
Opstipacija
Visok rizik za opstipaciju
Proliv
ELIMINACIJA
Poremeaj eliminacije urina
Inkontinencija urina (funkcionalna, refleksna, stres, totalna, urgentna)
Retencija urina
Smanjeno podnoenje napora
Visok rizik za smanjeno podnoenje napora
Neefikasno ienje/prohodnost vazdunog puta
Izmenjeno disanje
Visok rizik za poremeaj respiratorne funkcije
Smanjen minutni volumen srca
Rizik za pad
Umor
AKTIVNOST I
Poremeena razmena gasova
TELESNE
Nemogunost odravanja spontane ventilacije (neefikasno disanje)
FUNKCIJE
Smanjena pokretljivost
Rizik za komplikacije smanjene pokretljivosti
Deficit u samozbrinjavanju (lina higijena, obalaenje, ishrana,
eliminacija)
Smanjena tkivna perfuzija (renalana, cerebralna,
kardiopulmonalana, gastrointestinalana, periferna)
Smanjena/ograniena pokretnost (hodanje, premetanje, promena
poloaja)
Nesanica
SPAVANJE I
ODMOR
Poremeaj spavanja
Akutna bol
Hronina bol
Konfuzija/zbunjenost (akutna i hronina)
Poremeaj senzornih percepcija (vizuelna, sluna, taktilna,
KOGNITIVNOkinestetske, gustativne)
PRECEPTIVNE
FUNKCIJE
Izmenjeni misaoni procesi
Deficit znanja/neupuenost ...
Jednostrano zanemarivanje
Smetnje pamenja
Anksioznost
Strah
SAMOPERCEPCIJA Poremeaj telesnog imida/slike o svom telu
Bespomonost
Nisko samopotovanje (situaciono i hronino)
ULOGA I ODNOSI
SA DRUGIMA
SUOAVANJE I
TOLERANCIJA NA
STRES
Poremeaj socijalne integracije

Usamljenost
Visok rizik za usamljenost
Oteena verbalna komunikacija
Slabo/neefikasno prilagoavanje
Neefikasno suoavanje
Defanzivno suoavanje
Neefikasno odbijanje
Rizik za suicid
KLASIFIKACIJA PREMA NANDA I TAKSONOMIJI
13 domena (oblast)
47 klasa (tip)
Veliki broj dijagnoza (oko 253)
NANDA I domeni: Unapreenje zdravlja, Ishrana, Eliminacija, Aktivnost i odmor, Percepcija i

kognicija, Samo-percepcija; Uloga i odnosi, Seksualnost, Suoavanje i tolerancija na stres,
ivotni principi; Bezbednost i zatita, Komfor, Rast i razvoj
KAKO SE FORMULIE SESTRINSKA DIJAGNOZA/DIJAGNOZA NEGE

Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege treba da bude kratka i jasna konstatacija. Saetost u
formulaciji dijagnoze olakava komunikaciju meu medicinskim sestrama, kao i komunikaciju
unutar zdravstvenog tima. Kratka i jasna dijagnoza lako se ita i razume, za razliku od duge i
zamrene.
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege treba da bude precizna, da sugerie sestrinske
aktivnosti, da omoguava praenje toka zadovoljavanja potreba za negom i postizanje cilja, kao i
vrednovanje sestrinskih intervencija. Ako je sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege neprecizna ili
netana tada e planiranje, realizacija i evaluacija biti takoe neadekvatni i neefikasni jer im je
polazite pogreno.
Kratka, jasna i precizna dijagnoza podrazumeva i korienje opte prihvaene
terminologije radi lake komunikacije, primene kompjuterske obrade i stvaranja kvalitetnih
podataka za istraivanja u zdravstvenoj nezi.

NAJEE PRIMENJIVANI TERMINI U SESTRINSKIM DIJAGNOZAMA
TERMIN
TUMAENJE
SESTRINSKA
DIJAGNOZA/DIJAGNOZA
NEGE
Promena, odstupanje od
Izmenjeno
uobiajenog optimuma za Izmenjena nutricija
konkretnog bolesnika
Abnormalno, nepotpuno ili
Poremeeno
oslabljeno
funkcionisanje, Poremeen ritam sna
isprekidano, uznemireno
Korisnik je pod rizikom, preti
mu opasnost problema, pod
Opasnost rizik
Opasnost od infekcije
istim uslovima, prijemiv je
za problem vie nego drugi
Pogreno,
oteeno,
Oslabljeno
umanjeno u veliini, obimu, Oslabljen rad srca
stepenu
Manja koliina, obim nego
Deficit - Nedovoljnost to je potrebno, poeljno ili Deficit znanja o ...
upotrebljivo
Vea koliina, obim nego to
Poveano
je potrebno, poeljno ili Povean volumen tenosti ...
upotrebljivo
Ne proizvodi eljeni uinak,
Neefikasno
Neefikasno
sprovoenje
nezadovoljavajue
Neuspeno
terapijskog reima
funkcionisanje
Opaa se ili pojavljuje
Anticipirano
unapred
Anticipirana
alost
Akutno
Naglo i jako izraeno, kratko Akutni bol
traje
Nastaje polako, traje dugo, Hronino
nizak
nivo
Hronino
moe da se ponavlja
samopotovanja
Potpuno odsustvo normalnog
Totalno
Totalna inkontinencija
funkcionisanja
Opaa se ili pojavljuje
Anticipirano
unapred
Akutno
Naglo i jako izraeno, kratko
traje
Kompromitovano
Oteeno, ugroeno
Manji (u veliini, visini ili
Smanjeno
stepenu)
Deficit
Nedovoljno, neadekvatno
Preuzeto iz Zdravstvena nega i savremeno sestrinstvo (uranovi, Tijani, Rudi, Milovi)
U daljem razvoju i prihvatanju novih dijagnoza trebalo bi da se nau i sledei pridevi:

intermitentno, parcijalno, maksimalno, minimalno, povremeno, umereno, sporadino i slino.
Kako izbei greke pri formulisanju i pisanju sestrinske dijagnoze
Prema strunoj literaturi, pri formulisanju sestrinskih dijagnoza mogue su greke koje
negativno utiu na realizaciju svih sledeih koraka procesa zdravstvene nege.
Jedna od estih potekoa jeste nerazlikovanje pojmova: "potreba" i "problem" (sestrinska
dijagnoza/dijagnoza nege). Zato je dobro podsetiti se da je "potreba pokretaka snaga koja
mora da bude zadovoljena" da bi se normalno funkcionisalo, problem/reagovanje nastaje kada
potreba ne moe da se zadovolji.
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege je problem. Zato, na primer, sestrinska
dijagnoza/dijagnoza nege kod bolesnika koji ne sprovodi valjano terapijski reim, zato to je
neobaveten, treba da glasi: Nedostatak znanja o uzimanju leka, usled neobavetenosti", a
ne Potrebno znanje o uzimanju leka". Znai, problem je nedostatak znanja, a potreba da se to
znanje stekne (sestrinskim intervencijama e se pomoi bolesniku da shvati i usvoji znaaj
uzimanja leka, da zadovolji tu potrebu i postigne cilj rei problem). Drugi primer:
Mogunost nastanka dekubitisa u vezi sa pothranjenou, mirovanjem i inkontinencijom, a
ne Potrebna promena poloaja svaka 2 sata. Pogrena formulacije je zapravo intervencija
koju treba sprovesti, a ne opis problema, a osim toga iz postupka se ne moe ni zakljuiti ta
je problem. Promena poloaja moe biti indikovana ne samo kod prevencije dekubitusa, nego
i kod pojave kontraktura, pneumonije ili bolje komunikacije sa ostalim bolesnicima, kao to
se u medicini na osnovu poznavanja leka ne moe sigurno zakljuiti od eka osoba boluje.
Izmena mesta naziva sestrinske dijagnoze i etiolokog faktora moe da stvara zabunu u
planiranju zdravstvene nege postavljanju ciljeva i odreivanju sestrinskih aktivnosti. Tako,
na primer, pravilno je napisati dijagnozu Poremeaj sna usled galame u neposrednoj
okolini", a ne Galama u neposrednoj okolini poremetila san", jer bi sestrinske aktivnosti bile
usmerene samo na otklanjanje galame a ne postizanje cilja regulisanje sna, koji uprkos
prestanka galame moe da ostane poremeen.
Sestrinsku dijagnozu ne treba pisati u formi koja sugerie lou negu, to moe etiki i
zakonski da optereti slubu zdravstvene nege. Dijagnoza: Opasnost od pada i povrede zbog
nedostatka zatitne stranice na postelji" govori da je utvren mogui etioloki faktor
(senilnost, dezorijentisanost, oslabljen vid ili drugo) ali da nisu preduzete neophodne mere da
do povrede ne doe. Dijagnoza Opasnost od pada i povrede u vezi sa dezorijentacijom"
stavlja pred slubu zdravstvene nege iste obaveze ali je ne optuuju. Neispravna je i sestrinska
dijagnoza/dijagnoza nege Smanjena prohodnost vazdunog puta u vezi sa loom toaletom
bronha, ispravno bi bilo Smanjena prohodnost vazdunog puta u vezi sa hipresekrecijom i
nemogunou iskaljavanja.
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege ne treba da bude iskazana na nain koji odraava lini
sud, ocenu medicinske sestre o ponaanju bolesnika, o odravanju line higijene, nainu
komuniciranja i slino. Dijagnoza Mogunost infekcije u vezi sa loim i nesavesnim

odravanjem sistema za peritonealnu dijalizu sugerie da medicinska sestra procenjuje da je
osoba kriva za neuspeno odravanje sistema. Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege se
postavlja na osnovu prikupljenih podataka i sigurno je da u ovom sluaju postoje injenice
koje odraavaju postupak bolesnika na novi nain ivota. Dijagnoza moe da glasi
Mogunost infekcije u vezi sa neupuenou u nain odravanja sistema za peritonealnu
dijalizu ili nekog drugog razloga.
U formulaciji sestrinske dijagnoze treba izbegavati da se jedan znak ili simptom pie kao
naziv dijagnoze. Izuzetak ine znaci i simptomi kao to su: bol, strah, uzbuenje, hipertermija
to su sloene pojave koje prate brojni dodatni znaci i simptomi. Na primer, "Hipertermija
usled preteranog utopljavanja" (kod beba). Poveanu temperaturu obino prati: crvenilo koe
lica, sjaj u oima, ubrzan puls i disanje, znojenje, smanjeno mokrenje i drugo.
U pisanju sestrinske dijagnoze po pravilu, ne treba unositi termine koji oznaavaju etioloke
faktore na koje medicinska sestra svojim samostalnim intervencijama ne moe da deluje i ne
moe da ih menja. Medicinska sestra, na primer, ne moe da utie na bolest, operaciju ili
gubitak drage osobe kao na etioloke faktore ali moe da deluje na ljudska reagovanja
izazvana ovim pojavama. Na primer, bolesnik sa hroninim bronhitisom moe da ima
problema u disanju zbog neprolaznosti disajnih puteva, pa sestrinska dijagnoza/dijagnoza
nege moe da glasi "Oslabljena prolaznost disajnih puteva u vezi sa zadravanjem sekreta".
Medicinska setra moe svojim intervencijama da pomogne bolesniku u ienju disajnih
puteva. Meutim, bilo bi pogreno da dijagnoza glasi "Oslabljena prolaznost disajnih puteva
u vezi sa bronhitisom", jer medicinska sestra svojim samostalnim aktivnostima ne deluje na
bronhitis, to je nadlenost lekara.
Dva dela sestrinske dijagnoze ne treba da iskazuju istu ili skoro istu pojavu. To oteava
isticanje cilja (na osnovu prvog dela dijagnoze) i odreivanje sestrinskih intervencija za
delovanje na etioloke faktore (drugi deo). Na primer, dijagnoza "Neprohodni disajni putevi
usled nesposobnosti da se iskaljava" pokazuje dva problema, ili Smanjena mogunost brige
za sebe u vezi sa smanjenom mogunou odravanja line higijene. Sestrinska
dijagnoza/dijagnoza nege treba da glasi: "Neprohodni disajni putevi usled zadravanja
sekreta" ili Smanjena mogunost brige za sebe u vezi sa hemiplegijom. Kod ovakve
dijagnoze sestra ima jasno polazite za planiranje sestrinskih intervencija pruanja pomoi
bolesniku da izbaci sekret (aspiracijom ili na drugi nain) i postigne cilj prohodnost disajnih
puteva.
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege se odnosi na reagovanje bolesnika koje se esto ponavlja
ili due traje (i remeti njegov komfor i normalno funkcionisanje) a ne na reagovanje koje se
jednom ispolji i iezne ili lako ukloni razjanjenje situacije koja ga je izazvala. Pogreno je
postaviti sestrinsku dijagnozu "Odbija da primi terapiju", za bolesnika koji je odbio da primi
lek zbog sumnje da je on pogrean, jer isti ima promenjenu boju. Nakon objanjenja od strane
medicinske sestre (npr. da je u pitanju isti lek, a drugi proizvoa), bolesnik prihvata terapiju.

RAZLIKA IZMEU SESTRINSKE I LEKARSKE DIJAGNOZE

LEKARSKA
DIJAGNOZA
SESTRINSKA DIJAGNOZA/DIJAGNOZA NEGE
1. Lekarska dijagnoza
prevashodno oznaava
patoloko stanje, bolest,
povredu, sindrom.
Sestrinska
dijagnoza/dijagnoza
nege
oznaava
reagovanje oveka (fiziko, psihiko, posebno
emocionalno i socijalno) na bolest, povredu ili drugu
ivotnu situaciju u vezi sa zdravljem. Sestrinska
dijagnoza/dijagnoza nege pokazuje kako zdravstveni
problem utie na aktivnost i svakodnevni ivot bolesnika
i kako lino doivljava promene funkcija u vezi sa
patolokim procesom.
2. Lekarska dijagnoza se
uglavnom ne postavlja za
zdrava stanja i ako se lekari
bave zdravim ljudima.
3. Lekarsku dijagnozu postavlja
lekar samostalno ili sa
konzilijumom lekara.
4. Lekarska dijagnoza se po
pravilu odnosi na pojedinca.
Masovne pojave bolesti
oznaavaju se kao epidemija,
pandemija i dr.
5. Lekarsku dijagnozu postavlja
lekar na osnovu anamneze,
fizikalnog pregleda,
laboratorijskih, radiolokih i
drugih metoda medicinskotehnoloke dijagnostike.
6. U lekarskoj dijagnozi etioloki
inioci po pravilu imaju
znaenje prouzrokovaa
bolesti ili povrede.
7. Lekarska dijagnoza moe se
iskazati u jednom delu
nazivu dijagnoze
(pneumonija, gastritis i dr.)
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege moe da se odnosi i

na zdravlje ili ivotnu situaciju koja treba da se podri ili
unapredi sestrinskim aktivnostima, na primer "Uspeno
dojenje"ili "Ponaanje koje tei zdravlju".
Sestrinsku dijagnozu po pravilu postavlja medicinska
sestra zajedno sa bolesnikom/korisnikom ili njegovim
zastupnikom a po potrebi i sa timom sestara.
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege moe da se odnosi
na pojedinca, porodicu, grupu ili zajednicu.
Sestrinsku dijagnozu postavlja sestra na osnovu

sestrinske anamneze, posmatranja, sestrinskog fizikalnog
pregleda i merenja metodama, sredstvima i tehnikama
zdravstvene nege.
U sestrinskoj dijagnozi etioloki faktori mogu da budu
brojni i nemaju potpuno znaenje prouzrokovaa, ve
pomaueg faktora.
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege po pravilu ima dva
do tri dela. Pored naziva sadri i naglane etioloke
faktore, na primer, poremeen ritam sna u vezi sa
predstojeom operacijom.

8. Lekarska dijagnoza je
postojana, stabilna ostaje
ista sve dok bolest ili povreda
traje.
9. U tretmanu lekarske dijagnoze
teite je usmereno na leenje
bolesti ili povrede, na
korekciju ili prevenciju
komplikacija u odreenom
organu, sistemu i organizmu.
10. Lekarska dijagnoza je
nezavisna od sestrinske
dijagnoze.
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege je esto kratkotrajna,

jer su reagovanja na zdravstveni problem po svojoj
prirodnoj dinamici promenljiva.
U tretmanu sestrinske dijagnoze teite je usmereno na
promenu reagovanja bolesnika, na zadovoljavanje
njegovih individualnih potreba za zdravstvenom negom i
osposobljavanje za samonegu.
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege je povezana sa
lekarskom dijagnozom, u meri u kojoj potrebe za negom
proizilaze iz dijagnostikovne bolesti. U zdravoj
populaciji sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege je
nezavisna, jer lekarske dijagnoze i nema.
Po sestrinskoj dijagnozi negu planira, realizuje i vrednuje
njen ishod medicinska sestra kad god je mogue zajedno
sa bolesnikom i njegovom porodicom i odgovorna je za
uspeh nege.
Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege se ne pie latinskom
terminologijom.
11. Po lekarskoj dijagnozi leenje

vodi i vrednuje njegov ishod
lekar i odgovoran je za uspeh
celokupnog tretmana.
12. Lekarska dijagnoza se pie
latinskom terminologijom.
13. Lekarske dijagnoze su
svrstane u Meunarodnoj
Sestrinske dijagnoze su klasifikovane u NANDA listi, a
klasifikaciji bolesti, povreda i koriste se i u Evropi.
uzroka smrti.
Preuzeto iz Zdravstvena nega i savremeno sestrinstvo (uranovi, Tijani, Rudi, Milovi)
POVEZANOST SESTRINSKE I LEKARSKE DIJAGNOZE
U razmatranju ovog pitanja treba imati u vidu da sluba zdravstvene nege istovremeno
obavlja dve vrste zadataka: samostalne i meuzavisne, pa je jasno da medicinska sestra treba da
zna lekarsku dijagnozu, ne samo kada formulie sestrinsku dijagnozu ve i u celokupnom radu sa
bolesnikom. Lekarska dijagnoza prua znaajne informacije medicinskoj sestri ona istie glavni
zdravstveni problem. Sve to doprinosi da medicinska sestra bolje razume stanje bolesnika i
njegove probleme i da uz podatke koje je skupila sestrinskom anamnezom, posmatranjem i
merenjem lake i uspenije postavi svoju sestrinsku dijagnozu.
Takoe, uvid u lekarsku dijagnozu omoguava medicinskoj sestri obuhvatniji i celovitiji
pristup u zdravstvenoj nezi. Meutim, lekarska dijagnoza ne treba da bude obuhvaena
sestrinskom dijagnozom ni u nazivu, ni kao etioloki faktor, zato to bi se time skretala panja
medicinske sestre na bolest, umesto na bolesnika i njegova reagovanja. Na primer, sestrinska
dijagnoza/dijagnoza nege u bolesnika koji ima AIDS, treba da glasi: "Opasnost od infekcije, zbog
oslabljenog imunolokog sistema", a ne "Opasnost od infekcije zbog AIDS-a". Isticanje da su

oslabljene imunoloke odbrane bolesnika, upuuje medicinsku sestru na mnogostruke mere
zatite bolesnika od infekcije: na primenu antisepse i dezinfekcije (koe i sluzokoe, posua,
upotrebnih predmeta itd.), na kontrolu hrane i napitaka, kontakta sa moguim izvorima infekcije
u socijalnom komuniciranju, na sprovoenje zdravstveno-vaspitnih programa u cilju
samokontrole i samozatite. Cerebrovaskularni inzult sugerie sestrinsku dijagnozu Smanjena
briga za sebe u vezi sa hemiplegijom. Prelom rebara sugerie Povrno disanje u vezi sa
bolom, ili tromboza vena dubokih vena Neupuenost u komplikacije antikoagulantne terapije
ili dekompenzacija srca sugerie dijagnozu Nesanica u vezi sa nokturijom.
Pored povezanosti sa lekarskom dijagnozom, sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege moe
da odraava i reagovanja bolesnika na dijagnostike procedure ("Poremeena nutricija, zbog
gubitka apetita u vezi sa zranom terapijom"), ili na noenje pomagala ("Potencijalno oteenje
integriteta koe, zbog noenja proteze").
KOLABORATIVNI PROBLEM
Kolaborativni problem je novi pojam u sestrinskoj praksi, koji je kao pojam, objasnila i
uvela u profesionalnu praksu medicinskih sestara Linda Karpentino (Lynda J. Carpentino), preko
procesa zdravstvene nege.
Po njoj, "Kolaborativni problemi su fizioloke komplikacije koje medicinske sestre
posmatraju zbog uoavanja poetka ili promene stanja. Medicinske sestre se bave kolaborativnim
problemima tako to primenjuju intervencije koje propisuju lekari i intervencije koje propisuju
same sa ciljem smanjenja komplikacija.
Prihvatajui definiciju Linde Karpentino, Rasalinda Alfaro daje svoje, slino objanjenje.
Po njoj,
Kolaborativni problem je aktuelni ili potencijalni zdravstveni problem (komplikacija) u
ijem je sreditu patofizioloki odgovor tela na traumu, bolest, dijagnostika ispitivanja ili drugi
tretman, za koji je medicinska sestra sposobna i odgovorna da ga identifikuje i u kolaboraciji sa
lekarom tretira.
U kliniko bolnikoj praksi kolaborativni problem se odnosi uglavnom na komplikacije
(mogu da budu: postojee, oekivane ili mogue) proizale iz bolesti, povreda ili dijagnostiko
terapijskih procedura. Zato, kad god to odgovara situaciji umesto kolaborativni problem treba
koristiti termin komplikacija. Upotreba termina komplikacija je blia naim iskustvima i naroito
je primenjiva kada se radi o potencijalnom kolaborativnom problemu.
Na primer: dobro obrazovana medicinska sestra e kod bolesnika koji ima diabets meliitus
znati koji simptomi i znaci prate pojavu komplikacija u ovih bolesnika, pa moe i treba
samostalno da pojaa nadzor i praenje: diureze i prisustva eera i acetona u mokrai i vitalnih
funkcija (duboko disanje, niska TA, mali i ubrzan puls), pojave pospanosti, munine, suvoe
koe, i dr.
Mladoj medicinskoj sestri bez dovoljno strunog iskustva moe da bude teko da, u
razvrstavanju zdravstvenih problema, nepogreivo razlikuje one koje moe da oznai kao
sestrinske dijagnoze, od onih drugih koje e oznaiti kao kolaborativne probleme. Alfaro smatra
da, kod takvih nedoumica, medicinska sestra treba sebi da postavi pitanje: da li zna, moe i ima
zakonsko pravo da samostalno utvruje prirodu i reava otkriveni zdravstveni problem? Ako je
odgovor na ovo pitanje potvrdan, to je problem koji se moe oznaiti kao sestrinska
dijagnoza/dijagnoza nege, ako je odgovor negativan, sestra ga oznaava kao kolaborativni
problem.
Dakle, medicinska sestra nije kvalifikovana da utvruje prirodu patofiziolokog procesa
ali jeste i od nje se oekuje da prepozna nenormalne i neoekivane pojave promene u znacima i
simptomima, laboratorijskim i drugim nalazima, da ih blagovremeno prenese lekaru i potom
obavi deo svog posla prema njegovom nalogu.
U savremenoj sestrinskoj literaturi kolaborativni problemi se uglavnom vezuju za
kliniko bolniku praksu. Analogno tome treba govoriti i o kolaborativnim problemima kojima
se bave medicinske sestre u primarnoj zdravstvenoj zatiti. injenica da sve vei broj
medicinskih sestara radi na poslovima primarne zdravstvene zatite, naroito posle usvajanja
Deklaracije "Zdravlje za sve do 2000" i sarauje sa lekarima i strunjacima drugih profila
(socijalnim radnicima, psiholozima, pedagozima a ponekad i sa politiarima).
Kolaborativne probleme (zdravstvene, socijalne, psiholoke, pedagoke, finansijske i
druge prirode) medicinske sestre u primarnoj zdravstvenoj zatiti otkrivaju, ne samo meu
bolesnim, vei u zdravoj populaciji, pa se stoga ne mogu nazvati komplikacijama bolesti ili
povreda.
Na primer, sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege moe da bude: "Poremeena roditeljska
uloga, zbog konzumiranja prekomerne koliine alkohola, to se ispoljava u nekritinom troenju
novca na alkohol i osiromaenju porodice, i u fizikom zlostavljanju dece". Kolaborativni
problemi iz ove sestrinske dijagnoze mogu da se odnose na pitanja vezana za:
Leenje od alkoholizma medicinska sestra e se obratiti nadlenom lekaru ili odgovarajuoj
zdravstvenoj ustanovi,
Zlostavljanje dece i osiromaenje porodice za ovaj problem sestra e traiti pomo socijalne
slube.
Bez reavanja navedenih kolaborativnih problema, medicinska sestra bi teko reavala svoje
dijagnoze Poremeena roditeljska uloga.
Razlika izmeu sestrinske, lekarske dijagnoze i kolaborativnog problema

LEKARSKA DIJAGNOZA
Diabetes Mellitus
Pneumonija
Akutni infarkt miokarda
SESTRINSKA
DIJAGNOZA/DIJAGNOZA
NEGE
Deficit znanja u odnosu na
primenu insulinske terapije
Promene na sluzokoi usne
duplje u vezi sa nedovoljnim
unosom tenosti manifestuje
se
suvoom
sluzokoe,
oseajem ei i povienom
temperaturom
Smanjeno podoenje napora
Deficit samozbrinjavanja
Anksioznost
KOLABORATIVNI
PROBLEM
KP: Hipoglikemija
KP: Hipoksija
KP: Kardiogeni ok
KP:
VF
(ventrikularna
fibrilacija)
POREENJE SESTRINSKE DIJAGNOZE KOLABORATIVNOG PROBLEMA

MEDICINSKE DIJAGNOZE
Sestrinska dijagnoza
Kolaborativni
Medicinska
problem
dijagnoza
Povreda, bolest ili
Sestrinska dijagnoza Fizioloke
Definicija
potvren
je specifian zakljuak komplikacije
koje sindrom
o
reagovanju medicinske
sestre razliitim
pojedinca, porodice posmatraju
dijagnostikim
(grupe) i zajednice na (monitoring) kako bi testovima.
aktuelni
ili uoile poetak ili
potencijalni
naglu promenu stanja
zdravstveni problem pacijenta
ili druge probleme (Carpentino-Moyet)
vezane za zdravlje. SD
je osova za planiranje
sestrinskih
intervencija
koje su usmerene na
postizanje
ciljeva
(pozitivnih ishoda) za
koje su odgovorne
medicinske sestre.
Praenje (monitoring) Praenje (monitoring) Korekcija
ili
Fokus
ovekovog odgovora patofiziolokog
prevencija patolokih
na
aktuelni
ili odgovora organa ili promena na pojedinim
potencijalni
sistema
organima
ili
zdravstveni problem
sistemima
majka 42-godinja ena, 1 "Svaki
put
kada
Primer
grupe 56-godinja
sedmoro dece , 54 kg, sat posle poroaja, u mokrim uasno me
podataka
167cm
U poslednje vreme
kad god sam kinula
ispustila sam malo
mokrae. To je tako
neprijatno
Stres
urinarna
inkontinencija u vezi
sa
degenerativnim
promenama karline
muskulature u vezi sa
godinama,
gojaznou,
trudnoom
Odabrani sestrinski Nauiti pacijentkinju
Kegelovim vebama
postupak
za jaanje miinog
tonusa;
proceniti
spremnost i motivaciju
da redukuje telesnu
teinu
i
primenu
redovnog programa
vebi; proceniti da li
je potreban trening
mokrane beike
Dijagnostika
konstatacija
spinalnoj anesteziji, u
poslednja
4
sata
primila 1.500 ml
tenosti, nije mokrila,
ne moe da mokri
pee i imam stalan

nagon za mokrenjem,
a onda samo malo ili
ni malo izmokrim.
Izmerena
telesna
temperatura
aksilarno: 38,2C
Potencijalna
Cistitis
komplikacija:
(polakizurija,
retencija urina u vezi febrilnost)
sa
predoziranjem
tenosti i efektima
anestezije
Pratiti znake retencije

urina;
ponuditi
pacijentu noni sud i
stimulisati mokrenje
putanjem tekue vode
iz esme; primeniti
topli oblog preko
perineuma,
ako
rezultat
izostane,
sledite uputstva lekara
- propisani lekovi ili
kateterizacija
mokrane beike.
Prijaviti uoene znake

i
simptomelekaru;
uzorkovati urin za
urinokulturu, rezultat
proslediti
lekaru;
primeniti
propisani
antibiotik


Skripta Dragana Milutinovic487

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Skripta Dragana Milutinovic487

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Proces zdravstvene nege I

PROCES ZDRAVSTVENE NEGE I

Bratislava - Baki Petrovac; 2014.

Visoka kola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovaka

Proces zdravstvene nege I

ISTORIJSKI RAZVOJ PROCESA ZDRAVSTVENE NEGE

Visoka kola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovaka

Proces zdravstvene nege I

Proces zdravstvene nege I

Proces zdravstvene nege I

Evolucija procesa zdravstvene nege

Proces zdravstvene nege I

Proces zdravstvene nege I

Visoka kola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovaka

Proces zdravstvene nege I

Proces zdravstvene nege se kao sistem negovanja, ui i postepeno usvaja. On predstavlja

STRUKTURA PROCESA ZDRAVSTVENE NEGE

Visoka kola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovaka

Proces zdravstvene nege I

Proces zdravstvene nege I

Vrste i izvori podataka

Proces zdravstvene nege I

Visoka kola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovaka

Proces zdravstvene nege I

Razgovor/intervju u procesu zdravstvene nege

Proces zdravstvene nege I

Visoka kola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovaka

Proces zdravstvene nege I

Visoka kola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovaka

Proces zdravstvene nege I

Proces zdravstvene nege I

Primer za provokativna pitanja:

Sestrinska anamneza treba da sadri sledee elemente:

Proces zdravstvene nege I

Podatke o razvojnom nivou

Fizikalni pregled posmatranje u zdravstvenoj nezi

Visoka kola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovaka

Proces zdravstvene nege I

Proces zdravstvene nege I

ORGANOZOVANJE I DOKUMENTOVANJE PODATAKA

Obrazac funkcionalnog zdravlja pojedinca Mardori Gordon (Marjory Gordon) obuhvata:

Visoka kola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovaka

Proces zdravstvene nege I

ORGANIZACIJA PODATAKA PREMA GORDONOVOM OBRASCU

Proces zdravstvene nege I

POTREBE ZA ZDRAVSTVENOM NEGOM

Proces zdravstvene nege I

Potrebe opstanka po Kaliu, obuhvataju: potrebe za hranom, vazduhom, vodom,

Proces zdravstvene nege I

Potrebe za sigurnou prepoznaju se u elji za strukturom, redom, nekim ogranienjima

Proces zdravstvene nege I

SESTRINSKA DIJAGNOZA/DIJAGNOZA NEGE

Visoka kola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovaka

Proces zdravstvene nege I

RAZVOJ TERMINA SESTRINSKA DIJAGNOZA/DIJAGNOZA NEGE

Proces zdravstvene nege I

S obzirom da ova klasifikacija obuhvata probleme bolesnih i nije prikladna u radu sa

Visoka kola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovaka

Proces zdravstvene nege I

VRSTE SESTRINSKIH DIJAGNOZA

Sestrinska dijagnoza/dijagnoza nege je specifian zakljuak o reagovanju pojedinca,

Proces zdravstvene nege I

Proces zdravstvene nege I