Radivoje Miki

TIPOVI OPISA U POEZIJI VLADISLAVA PETKOVIA DISA

U poeziji Vladislava Petkovia Disa, a posebno u pesmama iz knjige Utopljene due, sreemo
razliite tipove opisa. Primera radi, u pesmi Na onome bregu" sreemo opis koji je zasnovan na vrlo
visokom stepenu apstrahovanja, udaljavanja od svega to je empirijski sastojak. Zahvaljujui tome,
bie konstituisana jsdna sasvim osobena stvarnost u kojoj posebno vano mesto dobijaju prostor i
vreme. Kada je o prostoru re, za njega je karakteristino to to je doaravan kroz postupak
simbolizacije. Zato su njegovi osnovni sastojci uzeti ne iz biljnog ili predmetnog sveta ve iz sfere
onoga to simbolizuje sam ivot i sreu: Na onome bregu to je nad ivotom / Traio sam mesto gde
stanuje srea." Drugim reima, onaj ko je zamiljen kao putnik, a u pesmi ima poziciju lirskog
subjekta, kao da se obreo ne u nekoj stvarnoj ivotnoj situaciji, ve kao da pokuava da, izdvojen od
svega onoga to je sam ivot u svojim svakodnevnim manifestacijama i sadrajima, pronae sutinu
ivota (mesto gde stanuje srea"). Otuda je on i sam izmeten van ivota (a o toj izmetenosti svedoi
i to to se on nalazi na onome bregu to je nad ivotom"), otuda je on doao u priliku da pronae neto
to je po svemu izuzetno (dok putuje on je okruen lepotom"), a vrhunac tog njegovog boravka tamo
gde stanuje srea" je mogunost da ide iz predela snova u predele cvea". Kao to se vidi, predeo
kroz koji se kree lirski subjekt je ureen tako da je iz opisa potisnuto sve pojedinano, sve ono to
ulazi u sklop pojmova ivot, srea, lepota, snovi. A kad tome dodamo i injenicu o kojoj svedoi
poetak drugog katrena u pesmi (I ja sam se peo, uzdizao gore"), injenicu koja svedoi o vertikalnoj
organizaciji slike sveta, o tome da je sve rasporeeno po mitoloki kodiranoj osi dole gore, postajemo
jo svesniji da je Vladislav Petkovi Dis u ovoj pesmi opis gradio na nain koji je, u svim svojim
elementima, usklaen sa temom pesme. A tema pesme bi se mogla povezati sa romantiarskim
toposom mrtve drage. Tanije reeno, lirski subjekt u pesmi govori o svom pokuaju da zae u onaj
svet i da se tamo susretne sa umrlom dragom. Ne treba posebno isticati da je i sama tema umnogome
reprezentativna za poeziju Vladislava Petkovia Disa i da se, barem po tematskim elementima, pesma
Na onome bregu" moe povezati sa sredinjim tokom u Disovoj poeziji. Opisujui, dakle, svoje
kretanje navie, pojaavajui time utisak da se udaljava od svega ovozemaljskog, lirski subjekt umrlu
dragu postavlja u sredite onostranog sveta (mislio sam da si na najveem visu"), dajui joj time,
dodue posredno, i odreene vrednosne atribute. A to to bi ona, nalazei se na najveem visu, trebalo
da plete vence" i donosi bokore" tih ispletenih venaca, moe da se shvati i kao neka vrsta
konkretizacije samog mesta gde stanuje srea". To mesto je povezano sa cveem i mirisom kao svojim
osnovnim atributima.
Mada je od samog poetka pesme jasno da se lirski subjekt, izmetajui prostor kroz koji se kree
izvan ovog sveta, obreo u nestvarnom, imaginarnom prostoru, u treem i ujedno zavrnom katrenu u
pesmi se i neposredno ukazuje na tu matensku prirodu svega o emu je re: Ali ta je slika prevuena
prahom, / I stoji ko spomen minulih obmana." Jednom rei, lirski subjekt ovde istovremeno ini dve
stvari. On najpre sve pomera na vremenskoj osi u prolost, istiui da je zato re o slici koja je
prevuena prahom", a, na drugoj strani, odreujui ontoloki status same slike, on govori o neemu
to je seanje na davne obmane, na umnoene varke. To je i osnovni razlog to lirski subjekt istie da
slici koju je doarao kao simbol sree prilazi povremeno (katkad"), ali joj prilazi sa tugom i
strahom". Smetajui u semantiko sredite itavog katrena ovo sa tugom i strahom", lirski subjekt
osea potrebu da konkretizuje sadraj tog pribliavanja pa ga uporeuje sa nainom na koji prilazi
dragan dragoj posle mnogih dana". U tom prilasku, van svake sumnje, mora biti i mnogo tuge i mnogo
straha.
Sem samog opisa koji je ostvaren tako da sam po sebi sugerie da se lirski subjekt obreo izvan
ovog sveta u pesmi Na onome bregu" pada nam u oi i vremenska komponenta uneta u taku
gledita sa koje se oblikuje opis. Re je sve vreme o neemu to je smeteno u prolost, neemu to
1

je samo spomen minulih obmana". Posebno je vano i to to se pokuaj pronalaenja mesta gde
stanuje srea" ponavlja, to je, dakle, u pitanju stalna potreba da se sa tugom i strahom" prilazi slici
onih prizora sree koji su isto utvarni, matenski. Ponavljanje pokuaja dolaenja na mesto gde
stanuje srea" svedoi i o tome da opisani prizor ima vremensku dubinu, poto je re o neemu to
se viekratno ponavlja, postajui time i viekratno svedoanstvo o neuspehu i porazu lirskog
subjekta.
Kad pogled sa pesme Na onome bregu" prenesemo na druge pesme u zbirci Utopljene due, i
posebno na one najpoznatije i najbolje, videemo da i u njima i opis i vremenska perspektiva uneta u
opis imaju ista svojstva. Primera radi, u pesmi Tamnica" nije re o nekom izdvojenom trenutku ve o
itavom ivotu: To je onaj ivot, gde sam pao i ja." A du itave pesme susreemo samo simboliki
predstavljenu stvarnost u kojoj se obreo lirski subjekt (on u ivot dolazi s nevinih daljina, sa oima
zvezda", on ima suzu koja nije prolivena u nekoj konkretnoj situaciji ve samo nesvesno sija". Svaka
pojedinost vezana za status lirskog subjekta u svetu je doarana kroz ukljuivanje simbolike u sam
opis. Poto je pesma Tamnica" zamiljena kao pregled" svih ivotnih situacija kroz koje je proao
lirski subjekt, nije teko zapaziti i pokuaj da se u njoj sledi osnovno narativno naelo o linearnosti
(naelo a ta onda").
Istiui da je njegov prvi korak na ivotnom putu obeleila suza... to nesvesno sija", lirski
subjekt e svoje najranije detinjstvo prikazati u svetlu simbolike boravka u kolevci tunoj". Da bi
motivisao atribut tuna" lirski subjekt istie da je i u kolevku dospeo sa nimalo znanja i bez moje
volje / Nepoznat govoru i nevolji runoj" i da je u takvoj situaciji mogao samo da plae (I ja plakah
tada"). A da bi pokazao da ni pla nije izmenio njegov poloaj, on podvlai: Ne bee mi bolje" i
dodaje da je dugo ostao u krajnje nepovoljnom ivotnom poloaju (I ostadoh tako u kolevci tunoj"). I
u pesmi Tamnica" prostor uveden u opis je ralanjen na dole i gore. Simbol onoga to je dole je
zemlja a simbol onoga to je gore su zvezde. Osnovna drama lirskog subjekta je i sadrana u tome to
bee zvezde iz mojih oiju" i to pri beganju zvezda zemlja je ostala". Tako se, drugim reima, u
pesmu uvodi neka vrsta dramatike, oliene u sukobu vrednosno razliito intoniranih sfera. I u pesmi
Tamnica" taka gledita sa koje se oblikuje opis smetena je najveim delom u prolost. Lirski subjekt
govori o ivotu koji kao da je izvan njega (To je onaj ivot"), izvan prostora u kome se on sam nalazi.
A u taj ivot on je pao" i o svim radnjama koje su usledile nakon pada takoe se govori u prolom
vremenu (plakah tada", ne bee mi bolje", ne znadoh da mi krv struji i tee"). Prelazak na drugu
vremensku ravan, koja se uslovno moe odrediti kao sadanjost, izrazitije obeleen onim I tu zemlju
danas poznao sam i ja" nee uneti preokret u smisaonu ravan samog lirskog opisa, poto e lirski
subjekt i dalje svedoiti o svom teskobnom i nepovoljnom poloaju u ivotu: I tu zemlju danas
poznao sam i ja / Sa nevinim srcem, al bez mojih zvezda, / I sa suzom mojom to mi i sad sija / I ali
ko tica oborena gnezda." Istiui jo da je zakovan za zemlju to ivotu slui" a da mu venac snova'
glavu krui", lirski subjekt i rezimira prethodni opis i priprema podlogu za sliku svog stapanja sa
svetom u koji je baen: Kao stara tajna ja poeh da ivim, / Da oseam sebe u pogledu trava / I noi, i
voda; i da sluam bie / I duh moj u svemu kako mono spava / Ko jedina pesma, jedino otkrie." Sam
kraj pesme Tamnica" je u znaku ovih slika stapanja lirskog subjekta i sa govorom uma" i sa
zaspalim visinama". Ono to je posebno znaajno kad je re o pesmi Tamnica" svakako je injenica
da je samoj pesmi dato vrlo znaajno mesto (I duh moj u svemu kako mono spava / Ko jedina
pesma"). Simbolika jedine pesme" je, naravno, teko odrediva ali nam pokazuje da se pesma kao
osnovni tematski element nije tek tako obrela u pesmi Moda spava". Dodue, u pesmi Moda spava"
nije re o jedinoj" ve o jednoj pesmi", ali su i njoj dati visoki atributi (,Kao da je pesma bila srea
moja sva"). Kao to je pesma Tamnica" na semantikom planu zasnovana na suprotstavljanju zvezda i
zemlje, tako je pesma Moda spava" osnovni element unutarnje dinamike dobila suprotstavljanjem
sna i jave, sna i svega sa ime se lirski subjekt susree izlazei iz sna. I u pesmi Moda spava" veoma
vanu ulogu ima nastojanje da se, primera radi, snu da znaenje koje e mu omoguiti da u sebe
upija" raznolike sastojke: U snu svome nisam znao za buenja mo, / I da zemlji treba sunca, jutra i
2

zore, / Da u danu gube zvezde bele odore; / Bledi mesec da se kree u umrlu no." Konkretizujui
sadraj rei san, lirski subjekt ne naputa sasvim plan simbolikog (oigledno je da re zemlja u
navedenom stihu ima i doslovna i nedoslovna znaenja), jednako kao to je oigledno da mu je veoma
stalo da istakne svojstva stvari i pojava (bele odore", bledi mesec", umrla no").
I pored nastojanja da se poneto u pesmi konkretizuje, mora se istai da kljuni elementi ostaju u
sferi izrazite neodreenosti. Naime, govorei o snu iz kojeg je izaao, lirski subjekt e, pored ostalog,
istai i okolnost da se u tom snu susreo sa oima nekim" i sa nebom neijim", ali se i te oi i sve to
bi moglo biti neki od njihovih atributa gube u sveoptoj nsodreenosti i nejasnosti. A poto predmet o
kome je sve vreme re u pesmi Moda spava" dolazi iz sna-seanja, logino je to se u njemu gube
obrisi stvari i pojava (Kao da je san mi ceo bio od pene"). To rastakanje materije seanja je tako
snano da lirski subjekt ima utisak da se sve to je smeteno u seanje pretvara u zaseban svet, svet koji
stie gotovo telesno ovaploenje i konkretnost (Il te oi da su moja dua van mene"). Odvajanje due
od tela je podloga na koju je postavljen opis onog duevnog stanja u kome je dolo do brisanja" svih
sadraja sauvanih u seanju (Ne seam se nieg vie, ni oiju tih"). Redukcija celokupnog
predmetno-iskustvenog sveta, svoenje tog sveta na oi koje po ivotu vode i gone" je u pesmi postala
osnova za ukrtanje i proimanje onostranog i ovostranog sveta (o tome svedoi i to to oi o kojima je
re dolaze odnekud i dolaze samo u san, drugim reima, one ostaju u sferi privida i sluenja neeg
nepoznatog i tajanstvenog). Kao to se u pesmi Na onome bregu" javlja motiv mrtve drage tako se i u
pesmi Moda spava", postepeno, ovaj motiv uvodi u vidokrug lirskog subjekta. Onda kada se oi
pretvore u tu ljubav i taj put sree" lirski subjekt e objaviti da u snovnoj izmaglici vidi njene oi,
njeno lice, njeno prolee". On e to lice videti samo u snu a imae utisak da ga draga gleda iz neke
ravni koja je izvan samog ivota (I njen pogled to me gleda kao iz cvea"). I ovde je sasvim
oigledno da se pojedinim reima daje dopunsko znaenje, najvidljivije u samoj rei cvee. Cvee kao
da je oznaka i za utopijski predeo sree koje vie nema. Na odsustvo drage se i neposredno ukazuje
(Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas"), kao to se neposredno ukazuje i na neodredivost
ambijenta u kome se ona nalazi po izlasku iz ivota (Ne znam mesto na kom ivi ili poiva"). Uvodei
u perspektivu iz koje govori o dragoj i grob (Moda spava, i grob tuno neguje joj stas"), lirski subjekt
prirema podlogu za kazivanje o neemu to je ovaploenje nezemaljske lepote (Moda spava sa oima
izvan svakog zla, / Izvan stvari, iluzija, izvan ivota, / I s njom spava, neviena, njena lepota").
Neviena lepota je vezana i za dragu i za san kao podruje njenog objavljenja i ona pokazuje da je
Vladislav Petkovi Dis u pesmi Moda spava" na vrlo efektan nain koristio onaj tip opisa u kome je
redukcija obinih, svakodnevnih ivotnih sadraja osnovna komponenta.
Istovremeno, semantiki kontrast java-san, odnosno stvarno-matensko je, pored drugih
elemenata, zasnovan i na vremenskoj komponenti. San je pomeren u prolost, on je vien kao neko
prethodno i izgubljeno stanje, on je simbol onih trenutaka u kojima je lirski subjekt imao svoju dragu,
znao njen glas, jednako kao to je znao i sve pojedinosti o njenom ivotnom vidokrugu. Java, pak,
obuhvata sadanjost lirskog subjekta, trenutke u kojima se snovna materija rastae, od lika drage u
seanju su zadrane samo oi, i oi postaju osnova za rekonstrukciju, odnosno ponovno prizivanje
njenog lika, vraanje trenutaka zauvek izgubljene sree, iji je simbol i onaj pogled iz cvea". U
semantiko-simbolikoj ravni ove pesme kao da je izvreno jednaenje pesma = draga (osnova za
jednaenje je i to to je pesma zaboravljena a draga je mrtva ili moda mrtva, zatvorena u seanje, u
snovnu izmaglicu). Vremenski planovi ne samo to su dati u nekoj vrsti kontrasta ve su i vrednosno
oponirani. Prolost, odnosno ono to je ulo u sadraj sna o kome lirski subjekt govori je sadraj one
pesme koju je na ulasku u svet jave zaboravio. Sadanjost, izjednaena sa javom, uvek je negativno
odreena (Ja sad jedva mogu znati da imadoh san", Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas" i
sl.).
I pesma Nirvana" je oblikovana tako da nam najpre pada u oi sama priroda lirskog opisa. A u
tom opisu nema konkretizacije, tu je re o mrtvima", novim grobljima", starim vekovima", o rtvi"
3

i o boji prolaznosti stvari". Svakako da je u nabrajanju onoga sa ime se lirski subjekt suoio u toku
noi najzagonetnija sama boja prolaznosti stvari", odnosno pretvaranje lirskog subjekta u
reprezentanta sutine prolaznosti. Isto tako, kad bude rekao da su ga u toku noi pohodila mora, sva
usahla, bez vala i pene" i kad bude u opis uveo oksimoronsku pojedinost (Mrtav vetar duvao je s
gora"), lirski subjekt e samo nagovestiti stepen proimanja svog sveta sa svetom mrtvih. Zahvaljujui
tom proimanju e ga pohoditi srea mrtvih dua, i san mrtve rue", jednako kao to e se tokom
jedne noi objaviti sva mrtva prolea" i s njima mirisi mrtvi".
I to to u toku noi lirskom subjektu dolazi mrtva ljubav iz sviju vremena" i to ta ljubav vraa i
sve zaljubljene pod poljupcem mrtvih uspomena" pokazuje u kojoj meri se njegov svet proima sa
svim vidovima nestalog, ugaenog ivota. I ne samo to se lirskom subjektu u snu javljaju umrla bia i
ono to je bio sadraj ivota tih bia nego se i itav pejza iezlih svetova obnavlja: tu su bili umrli
oblaci, / Mrtvo vreme s istorijom dana, / Tu su bili poginuli zraci". Sveukupnost nestalog sveta lirski
subjekt imenuje reju nirvana i nastoji da pokae kako upravo ta nirvana poinje da se personifikuje:
I nirvana imala je tada / Pogled koji nema ljudsko oko: / Bez oblaka, bez sree, bez jada, / Pogled
mrtav i prazan duboko." Sasvim je oigledno da je re o negativnoj, obrnutoj personifikaciji, koja
umesto pribliavanja odreenim svojstvima podrazumeva udaljavanje od njih. Zato je lirski subjekt i
mogao da kae da nirvana u njega gleda pogledom u kome kao da je kam" neki. Takav pogled pada
na mene i snove, / Na budunost, na prostor daleki, / Na ideje i sve misli nove."
I iz ovog opisa vidi se u kojoj je meri potisnuto sve pojedinano, u kojoj meri je on dobio isto
simboliku funkciju. Otuda se i moe rei da snovi, budunost, daleki prostor, ideje i nove misli
reprezentuju sve sastojke ivota koje nirvana svojim pogledom okamenjuje, ponitava. U pesmi
Nirvana", dakle, opis je apstraktan, on ne obuhvata empirijsku stvarnost ve ono na ta se ona u
simbolikom predstavljanju moe svesti. Zato je u ovu pesmu ukljueno nekoliko elemenata koji
omoguavaju da se semantiki procesi zasnivaju na kontrastima (ivot-smrt, srea-nesrea, ivotna
punoa-okamenjivanje svakog vida ivota i sl.). Otuda mi se i ini da upravo kontrasti, naporedno
postavljanje simbola razliitog znaenja omoguava Vladislavu Petkoviu Disu da u pesmi Nirvana"
do krajnjih konsekvenci dovede viziju nestanka ivota, trenutke trijumfa boje prolaznosti stvari".
Nema sumnje da ukupnom efektu doprinosi i sama kompozicija, zatvaranje prstena ponavljanjem prve
strofe na kraju pesme.
Ne treba posebno isticati da i u ovoj pesmi sreemo takvu organizaciju vremenskog plana u kojoj
je prolost dobila prednost. Opisujui ono to mu se dogodilo noas", ostavljajui lirski opis
neprekidno u sferi evokacije i snovnog ivota, lirski subjekt nam pokazuje da izbor vremenske
perspektive ima vrednosno znaenje. Okretanje prolosti, uzimanje predmeta opisa iz sfere onoga to
pripada prolosti ne mora biti potraga za izgubljenom lepotom i snovima. Tako e, primera radi, u
pesmi Prva zvezda", u kojoj se javljaju i tematski elementi vrlo bliski onima iz Nirvane", prolost biti
viena samo kao podloga za sliku nestalog sveta: Moja miso lagano se kree / Kroz grobove u mrtve
minute", Gledam doba izgubljeno, tavno... Vidim prolost poabanu davno". Kad je re o vremenskoj
perspektivi u organizaciji lirskog opisa, posebno je zanimljiva pesma Jutarnja idila", poto u njoj
sreemo dvostruki vremenski kontrast. Sam lirski subjekt istie neku vrstu preloma u sopstvenom
ivotu: Imao sam i ja veselih asova, / Nije meni uvek bilo kao sada; / Imao sam i ja ase bez bolova, /
Osmejaka vedrih i radosti, mada / To je davno bilo." Uvodei u svoj opis kao kljuni element
vremensku perspektivu i vezujui za nju najvanije promene, lirski subjekt gradi osnovu na koju e
smestiti niz motiva. Prvi je meu njima motiv tame koja sve obuzima (Po zidu se penje u udnim
slikama"), a tu je i motiv mrtve drage, njenog groba lednog".
Na takvu motivsku osnovu je postavljena slika srenog jutra jednog". I tu se sreemo sa
aktiviranjem drugog kontrasta. Jutru o kome je re prethodi neto tajanstveno, apokaliptino (Ustao
sam rano, preko obiaja; / Otvorio prozor. Izgledae kao / U prirodi da je bilo okraja / Nekog groznog,
stranog"). Mada je sam apokaliptini prizor, tanije, trenutak u kome je u prirodi" dolo do okraja
4

nekog groznog, stranog", smeten u onu vrsmensku ravan koja nije predmet opisa, ono to lirski
subjekt vidi u asu svog buenja, u asu ulaska u svet koji je proao kroz taj strani okraj je, samo po
sebi, svedoanstvo upravo o apokalipsi: Neba nie nema", Oblici se sivi uplaeno nagli", Tamo
videh kako zalaze sva bia, i propast ih nosi", Videh da se gasi i svetlost i pak'o,/ Neku mutnu utvar
da mae i kosi". Iako je u svim ovim iskazima sadrana neka pojedinost koja svedoi o nestanku neba i
zalasku svih bia", lirski subjekt e, budui da je samim prizorom iznenaen i da ne uspeva da
pronikne u njegov smisao, nastaviti da prikazuje detalje vezane za ono to se odvijalo pred njegovim
oima: Uz oajni ropac umirahu gresi, / Kupljeni ivotom: to mre vasiona", Umirahu boje, / S njima
due ljudi i grobovi njini", I nesta planeta i ivotu traga: izumire i smrt. Vie nema ljudi", Minu sve
to bee, htede biti ikad./ Tama se uvue u ideju snova."
Rezimirajui ovaj podrobni opis gaenja ivota u jutarnjem ambijentu, lirski subjekt kae da je
tama koja se pela uz zidove uspela da se uvue i u ideju snova" i da tako potpuno zastre sadraj
njegovog vidika. Ono to, barem na prvi pogled, deluje neoekivano i neobino je nain na koji lirski
subjekt unosi zavrni ton u svoj opis: Raskonije smrti nisam gled'o nikad. / Imao sam i ja veselih
asova." Nema sumnje da su tonovi uneti u zavrne stihove u pesmi u skladu i sa samim naslovom
(Jutarnja idila"). O kakvoj je idili re? Romantiarski pesnici su, vrlo esto, idilian doivljaj vezivali
za jutarnji pejza ali u taj pejza nisu unosili sadraj koji je Vladislav Petkovi Dis uneo. Ako mre
vasiona", ako su umrle boje, s njima due ljudi i grobovi njini", mogu li te pojedinosti obrazovati
okvir za idilian doivljaj. Sasvim je oigledno da u ovoj pesmi postoji neka vrsta dubokog
semantikog kontrasta izmeu naslova i osnovnog sadraja lirskog opisa i da se taj kontrast mora
posmatrati kao okvir za uvoenje ironinog tona u ovu pesmu Vladislava Petkovia Disa. Kao da ve u
ovoj pesmi sreemo podlogu na koju su postavljene neke od pesama Miloa Crnjanskog u kojima
takoe postoji izraziti nesklad izmeu anrovske oznake koju nose i smisaonih tonova koji su uneti u
samu pesmu. Sreno jutro jedno" o kome govori lirski subjekt u pesmi Jutarnja idila" Vladislava
Petkovia Disa kao da nam govori i o preokretanju vrednosne perspektive. Ono to uasava, ono to
svedoi o propasti svih vrednosti i lepota izaziva uivanje i postaje svedoanstvo o tome da imao sam
i ja veselih asova". To to su ti asovi odmaknuti u neko davno vreme pokazuje u kojoj je meri
vremenska perspektiva vaan element i u lirskom opisu sadranom u pesmi Jutarnja idila". Smetajui
trenutak brisanja svih vidova i sadraja ivota u neko davnoprolo vreme, lirski subjekt kao da gradi
podlogu za jo jednu vrstu ukljuivanja ironinih tonova u svoju taku gledita. Naime, idealizaciju
nekog pejzaa, idilian doivljaj nekog prizora pesnici prethodnih epoha su, po pravilu, smetali u
prolo vreme, nastojei, drugim reima, da samim vremenskim tokom oznae (tanije reeno:
simbolizuju) vrednosno pranjenje ljudskog ivota. Otuda bi se i moglo rei da pesma Jutarnja idila"
pored svega ostalog sadri i vane intertekstovne komponente, zahvaljujui kojima se ona moe
posmatrati kao jedno izuzetno znaajno ostvarenje Vladislava Petkovia Disa.
Sasvim drugaiji tip lirskog opisa sreemo u pesmi Na Kalemegdanu". Ono to je osnovna
odlika ovog opisa je svakako nastojanje da on bude mimetian, da zahvati sadraje ija je veza sa
empirijom nesumnjiva: Dan julski i vreo umoran odlazi. / Uz utanje lia razdragano, glasno, /
Javljaju lahori da vee dolazi." Osnovni cilj je da se, to plastinije, prikae sam tok vremena i da se,
opet, vreme povee sa ivotnim sadrajima: S njim i suton ide, i aptanje strasno / Srenog neto
sveta." I kad jo u ovakav prizor bude ukljuena draga Ti parkom proeta" postae nam jasno da je
itav opis podloga za razvijanje ljubavne teme. Dodue, i u ovoj pesmi ponegde e se u opisu javiti
elementi koji kao da remete njegovu mimetinost (Tvoj kostim je bio lak k'o meseina", U bujnoj ti
kosi spava pomrina"), ali nije teko primetiti da je, u stvari, re o poreenjima iji je cilj da izgled
drage doaraju sa to vie plastinosti. Finoa njene haljine, prilagoene i julskim vruinama i okolnost
da joj je kosa crna (zato u njoj spava pomrina") detalji su koji lirskom opisu daju donekle neobian
izgled. Ali sve ono to okruuje ove pojedinosti je sasvim obino (posle poreenja haljine sa
meseinom dolazi stih: Na tvom nejakom licu osmeh, vedar, smeo", a posle dovedena u vezu kose i
5

pomrine sreemo stih: A na glavi eir pomodan i beo"). itav opis je pretvoren u podlogu za dva
zavrna stiha druge strofe: Kraj mene, kroz graju / Prola si u sjaju". Naravno, odnosi izmeu drage i
lirskog subjekta nisu sasvim jednostavni. O tome svedoi stih: Pogledom te gledah za tebe umrlim."
Dodajui tome i ti si divna bila", lirski subjekat nam stavlja do znanja da govori o ljubavi koja se,
barem za njegovu dragu, ugasila, prela meu stvari koje su prole", kako bi rekao Mileta Jaki.
Dodue, i sam lirski subjekt kao da je preboleo dragin odlazak: Ne osetih tada / elju da te volim,
potrebu da grlim / Dan mojih oiju." Govorei o tome kako ne osea potrebu da grli dragu, lirski
subjekt je ipak naziva danom svojih oiju" i tako, samim nainom imenovanja, pokazuje da pridaje
veliki znaaj toj ljubavi. Sa tim je, opet, u suprotnosti njegovo isticanje: Nit osetih jada. / Il' pesme
jeseni, / Il' bola u meni." Sasvim je oigledno da se Vladislav Petkovi Dis ovde slui vremenskom
simbolizacijom na nain na koji su vremensku simbolizaciju koristili romantiarski pesnici (on,
jednom rei, povezuje jesen u prirodi i bol u svojoj dui).
Moglo bi se rei da je u istom tonu oblikovana i zavrna strofa u pesmi. I u njoj emo sresti
vremensku simbolizaciju kao osnovu za izgradnju lirskog opisa: Dan julski i vreo umoran odlazi. / I
dok uti lie sve vie i vie / Tame, mraka, mira po parku dolazi." Kao to se dan primie kraju, tako
se i same ivotne manifestacije zaustavljaju (zato je sve vie mira u parku). U zavrnoj strofi sreemo
samo jednu sinesteziju koja remeti mimetinost opisa (To no u spokojstvu tiinom mirie"), mada ni
ono bol iri krila" nije ostavljeno bez vane slikovne podloge. Na samom kraju pesme se (ponovljeno)
javlja ti si divna bila", ime se ova pesma zavrava i zatvara na kompozicionom planu. I u njoj je
vremenska komponenta na osoben nain ukljuena u lirski opis. Naime, mada se, sve vreme, govori o
onome to se deava u julsko predveerje, sasvim je oigledno da se ono to je vano za poziciju
lirskog subjekta dogodilo znatno ranije (rastanak, kraj ljubavi) i otuda je i logino to je itava pesma
pretvorena u neku vrstu prizivanja" onih trenutaka kad ti si divna bila". Zato se i moe rei da je i
ova pesma ostvarena kao sasvim neobina evokacija lirski subjekt od nas trai da kroz sliku onoga to
smeta u julsko predveerje vidimo makar poneto od onoga to se dogodilo ranije.
I pesma Na oevom grobu" je oblikovana sa namerom da prikae jedan sasvim konkretni
trenutak: dolazak keri na oev grob i njenu ispovest umrlom ocu. Ono to je u ovoj pesmi odmah
uoljivo svakako je okolnost da je sam prostor prikazan na neobian nain. Osim to se i u naslovu i
du cele pesme istie da se sve odvija na groblju, nema konkretnih pojedinosti o samom groblju.
Umesto opisa prostora prednost je dobio opis duevnog stanja devojke koja se ispoveda. Ona najpre
umrlom ocu skree panju na svoj dolazak (Oe, evo opet mene"), kae da je i sama bolesna, da se i
sama primie smrti (Tvoja cura trai tebe: / Sad je bolna, naglo vene: / Ne poznaje danas sebe"), da bi
potom u prvi plan postavila vreme proteklo od njenog prethodnog dolaska na oev grob: Otkad nisam
bila ovde! / Svelo cvee ve mraz dene!". Kao verovatni razlog za retke dolaske na oev grob moemo
uzeti devojinu bolest: Ja sam jedva dola dovde. / Tvoja cura naglo vene." Bolest i pribliavanje
smrti pojaavaju njenu tugu i zato ona i ne uspeva da se izjada: Htela sam ti rei samo... / Ah, al' suza
gui, davi!" A kad ipak doe do rei nesrena devojka e najpre pokazati interesovanje za to kako je u
svetu umrlih (Kako ti je, oe, tamo?") a onda ocu uputiti prekor to ju je ostavio (Tvoju curu to
ostavi?"). Ispovedajui se pokojniku, devojka e ponoviti ocu da ga voli (A ona te tako voli"), ali e
mnogo vie panje posvetiti predoavanju svojih ivotnih nevolja (ona istie da mnogo, mnogo
strada./ Ni Bogu se sad ne moli./ Nema emu da se nada"). Otuda je i logino to, mada je jo mlada,
pokazuje spremnost da se pridrui ocu: Ah, veno bih bila s tobom!" Ona bi se ocu pridruila i zato
to je i njemu teko bez nje: Je l' da i sad trai mene?" Njihov susret na onom svetu bi bio i kraj
njenih muka, zavretak stradanja koja su usledila posle oeve smrti: Srea mi je s tvojim grobom." U
zavrnom stihu pesme sreemo opet ono: Tvoja cura naglo vene." Pesma Na oevom grobu" spada,
van svake sumnje, u najjednostavnije pesme Vladislava Petkovia Disa. Ona ne samo to sadri opis
samo jednog prizora, ve je oblikovana kao neka vrsta naracije. Otuda nije nimalo sluajno to se
pesnik posluio nekim izraajnim sredstvima koja su ea u prozi. Naime, kad god u ispovesti
6

pomene sebe devojka e rei tvoja cura", pokazujui time da ju je otac tako zvao. Jedino lirizovano
mesto u opisu je pominjanje svelog cvea" koje ve mraz dene". Kad god opisuje svoje duevno
stanje devojka e intenzitet svojih emocija doaravati kroz ponavljanje, nijansiranje (ah, al' suza gui,
davi") ili e se u opisu svojih ivotnih nevolja posluiti ponavljanjem (Ali mnogo, mnogo strada").
Uz znakove interpunkcije (uzvinici i znakovi pitanja) to bi bio itav repertoar izraajnih sredstava.
Ako bi se moglo rei da se u pesmama Na Kalemegdanu" i Na oevom grobu" javlja opis koji tei
da nam doara jedan sasvim konkretan prizor, onda u pesmi Orgije" sreemo nastojanje da se
primene oba tipa opisa kojima se Vladislav Petkovi Dis sluio u svojim pesmama. Ova pesma je,
drugim reima, opis trenutka u kome pijemo nas nekoliko propalih ljudi i polusvet" ali trenutka u
kome lirski subjekt, polazei od tog obavetenja, uzima za predmet svog interesovanja senke mrtvih
vremena", veliki strah", ledeni dah", matu ludila" i sl. Jednom rei u ovoj pesmi se sve o emu je
re moe razvrstati u dve celine. Jednu bi oblikovale stvari i pojave koje su isto empirijske (propali
ljudi, polusvet, zvuci violina, vino, jak dodir ena, muzika s pesmom, zagrljaj, igra, poljupci i sl.) a
druga bi obuhvatala sve one pojedinosti koje doaravaju prizore iz unutarnjeg sveta (grudi" koje
eznu za cvet", senke mrtvih vremena", veliki strah" koji u samoi nam stanuje", dani koji gore
k'o mrtvom svee", mata ludila" kojom stvaramo zrak"). Ove ravni u pesmi nisu date odvojeno, one
se javljaju u nekoj vrsti proimanja.
Zato je u pesmu Orgije" Vladislav Petkovi Dis uneo dva tipa lirskog opisa? Jednoznanog
odgovora ne moe biti, ali nam se ini da je jedan od ciljeva bilo i nastojanje da se pokae neto to je
u najboljim pesmama ovog pesnika nevidljivo, kretanje od svakodnevnih prizora i situacija, kao
podloge na kojoj se oblikuje neka predstava (slika) sveta i ivota, ka sloenijim vidovima pesnikog
predstavljanja u kojima se to svakodnevno brie", zastire, da bi, drugim reima, sam lirski opis mogao
da nam doarava samo rezultat preobraaja prvobitne predmetne ravni. Pesma Orgije" upravo
pokazuje taj put u gradnji lirskog opisa. Doaravajui na samom poetku pesme jedan isto empirijski
prizor (grupa ljudi pije i provodi se uz muziku u enskom drutvu), lirski subjekt e, postepeno, u
pesmu uvoditi i ravan na kojoj nema opisa onoga to bi bilo empirijsko. Naime, dok uz zvuke violina,
uz vino i enske dodire orgijaju, lirski subjekt i njegovi prijatelji zapadaju u posebno duevno stanje,
vraaju se u prolost, i seaju se onoga ega vie nema (Al' svuda se kreu senke mrtvih
vremena,/Umrli mir"). Aktiviranje vremenske dubine u opisu je dovelo i do promene predmeta koji
treba da bude opisan (umesto da i dalje bude re o onome to se dogaa u kafanskom ambijentu lirski
subjekt se okree prolosti). Zahvaljujui tome, sve postaje drugaije i sama muzika, koja je pre toga
bila samo sredstvo za davanje pira", sada lirskom subjektu i njegovim prijateljima prua stare jauke,/
Opela trag". Tako se stvarnost u kojoj se nalaze lirski subjekt i njegovi prijatelji podvostruuje. To je
posebno vidljivo i u isticanju da muzika uspeva da uesnicima pira doara i ono to tek treba da usledi:
zanavek nae skrtene ruke / I ivot nag." Dakle, oni su jo u ivotu, ivotna zadovoljstva su im na
dohvatu ali oni kroz muziku stiu i u svet budueg i tamo vide svoje skrtene ruke u trenutku smrti. I
ne samo to se tako u sam opis ukljuuju i ono to je empirijsko i ono to je dolo iz uobrazilje, to je,
drugim reima, matensko, ve se i samoj realnosti ivota na taj nain obezbeuju novi sadraji: S
nama tu je, nou i danju, / Ledeni dah." Prisustvo ledenog daha" u svakom asu pokazuje da su lirski
junaci u pesmi Orgije" istovremeno okrenuti i svetu ivota i svetu smrti. Otuda je i logino to njih
senke mrtvih vremena podseaju na ono to je bilo, ali je logino i to to oni plau zato to mrtvima je
u paklu tesno". Ukljuivanje teme smrti u pesmu, uvoenje u opis onoga to nije sadraj empirije u
kojoj se nalaze lirski junaci je podloga na koju je postavljeno spajanje ivota i smrti, ukidanje njihovog
odelitog postojanja: Jer svak ivi u grobu svom, samo to nee / Da vidi grob." Ova tvrdnja je
prevedena i na slikovnu ravan: Ni svoje dane, to gore, k'o mrtvom svee." Smrt je, dakle, usred
ivota, ona je njegov sastojak. Saznavanje ove okolnosti moda je ona tajna to nas ubila,/Otkala
mrak". Prelazak sa jedne ravni opisivanja na drugu, tanije njihovo preplitanje, omoguilo je da u
pesmi doe do vidljivog uveanja sloenosti samog tematskog plana. Da je, jednom rei, sve ostalo na
7

prikazivanju orgija" uz vino, muziku i ene, pesma bi bila manje ili vie dobra rekonstrukcija jednog
empirijskog prizora, to samo po sebi ne bi moglo biti neto izuzetno. Ali je okretanje senkama mrtvih
vremena'' i nastojanje da se upravo kroz to vreme sagledaju i oni sadraji koji nisu u empirijskoj ravni
dovelo do zasnivanja jedne nove tematske i smisaone ravni u pesmi. Ta ravan svedoi o
podvostruavanju sadraja realnosti u koju su, kroz muziku, stigli lirski junaci u pesmi Orgije".
Zahvaljujui tome, oni vide da je umiranje deo svakog trenutka u ivotu i da ovek idui kroz ivot
ivi u grobu svom" (a to je ponovljeno i kroz sliku koju sreemo i u poznatoj Kavafijevoj pesmi
Svee" poreenje prolaznosti ivota sa nizom svea koje gore). Promena tipa opisa je omoguila
Vladislavu Petkoviu Disu da stigne do jednog epifanijskog trenutka, to je, u stvari, sredinji element
pesme Orgije".
Pesma Orgije" nam moe pomoi u razumevanju oblikovnog postupka sa kojim se sreemo u
pesmama Tamnica", Moda spava", Nirvana" i drugim pesmama u kojima je vidljivo nastojanje da
se u opis ne uvode mimetiki elementi. Kao to u pesmi Orgije" naputanje mimetike komponente
omoguava lirskom subjektu da zae u podruje vizija, imaginarnih stanja, da, jednom rei, stigne do
onoga to je epifanijsko, tako i u pesmama Tamnica", Moda spava", Nirvana" iskljuivanje"
empirijskih pojedinosti omoguava lirskom subjektu da ue" u isto imaginarni prostor, u snovno i
matensko i da, zahvaljujui tome, opie trenutak u kome je poeo da osea sebe u pogledu trava / I
noi, i voda", na jednoj strani, i da slua bie i duh moj u svemu kako mono spava", na drugoj. I
jedan i drugi detalj svedoe o neemu uistinu neobinom, o trenutku u kome je lirski subjekt poeo da
ivi kao stara tajna". A taj njegov ivot je zasnovan na preokretanju odnosa izmeu bia i sveta koji to
bie okruuje. Sada vie ne gleda ovek prirodu ve ona gleda njega, duh ne slui saznavanju
empirijskog sveta ve je postao neka vrsta njegovog utoita i ovaploenja. I sama predstava o
dekomponovanom telu (I oiju to ih vidi moja snaga") i okolnost da se posle toga javljaju
sinestezijsko-oksimoronske pojave (oi" koje zovu kao glas tiina") deo su jednog sasvim posebnog
duevnog stanja u kome je osnovna prostorna komponenta isto matenska (divna draga izgubljenih
snova, zaspalih visina").
I u pesmi Moda spava" neka vrsta empirijske podloge postoji samo u poetnim stihovima
(Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, / Pesmu jednu u snu to sam svu no sluao: / Da je ujem
uzalud sam danas kuao"). Sve to e biti reeno kasnije, a posebno svi napori da se opie san koji kao
da je ceo bio od pene", kao i ponovno isticanje motiva dekompozicije tela i njegovih sastojaka (Il te
oi da su moja dua van mene"), vode samo ka jednom brisanju interesovanja za sve konkretno i
davanju prednosti onome to vide oi pretvorene u duu koja je izvan tela. ini se da Vladislav
Petkovi i nije mogao da nam efektnije doara i prirodu postupka kojim se slui i prirodu realnosti"
koju opisuje nego ovim isticanjem mogunosti da dua osloboena tela bude pretvorena u oi koje vide
jedan udesni svet. A, opet, te oi omoguavaju samom lirskom subjektu da i sam stekne mogunost da
vidi ono to je vano za njega (i ja vidim tad / I te oi, i tu ljubav, i taj put sree"). Sadraj svega to
e lirski subjekt videti u ovoj osloboenoj viziji se konkretizuje u liku mrtve drage (to su, jednom rei,
njene oi, njeno lice, njeno prolee").
Tako se ukazuje na znaaj samog imaginativnog akta, on vodi ka onome to je izvan stvari",
izvan ivota". A Vladislav Petkovi Dis je u pesmi Moda spava" i hteo da opie ono to je izvan
ivota, to se javlja samo u slutnji i nagovetaju i to nam budi nadu da, mada nesaznatljivo, moda
ivi i doi e posle ovog sna". Svet vien u snu, svet vien oima koje su se oslobodile telesnog oklopa
kao svoje tamnice" i sam podrazumeva preokretanje odnosa izmeu bia i sveta (I njen pogled to
me gleda kao iz cvea"), poto je to, oigledno, jedini put da se stigne do epifanijskih trenutaka, do
mogunosti da se potisnuti i zaboravljeni predmetni svet konstituie u jednoj novoj ravni. Da nije tako
ne bi bila mogua ni ona vizija iz pesme Nirvana": I sve to je postojalo ikad. / Svoju senku sve to
imaae, / Sve to vie javiti se nikad, / Nikad nee k meni dohaae." Sve nestalo, sve to je otilo niz
vreme e se pretvoriti u nirvanu koja e i sama biti svedena na oko, na pogled: I nirvana imala je
8

tada / Pogled koji nema ljudsko oko / Bez oblaka, bez sree, bez jada, / Pogled mrtav i prazan duboko.
Vladislav Petkovi Dis je sam tip opisa u svojoj poeziji podredio konstituisanju pesnikih
predmeta, gradnji one realnosti koja ne postoji vie izvan same pesme i ba zato ima simboliki status i
vrednost.
A uestalost javljanja ovako zasnovane realnosti u poeziji Vladislava Petkovia Disa ukazuje i na
dominantno simbolistiku stranu njegove poezije. Pesme Na Kalemegdanu" i Na oevom grobu"
nam dovoljno konkretno pokazuju kako bi izgledala poezija ovog pesnika bez dominacije
simbolistikih komponenata. Ona bi bila jedna prilino bleda replika nae poznoromantiarske poezije.
A ove pesme nam, isto tako, pokazuju koliko jedan novi tip opisa ima znaaj gledano u isto
knjievnoistorijskoj ravni. Drugim reima, opredeljujui se za opis ije je osnovno obeleje
udaljavanje od svakog vida mimetinosti, Vladislav Petkovi Dis je sebi otvorio prostor u ijem su se
sreditu nala duevna stanja obeleena sluenjem onoga to je zagonetno, tamno, povezano sa smru,
sa onostranim svetom. Tako je on, u stvari, otiao dalje onom putanjom ije je konture ocrtao Laza
Kosti u svojoj poeziji. Dok je Laza Kosti u svoju viziju onostranog umeo da uvede i humorne
elemente (Spomen na Ruvarca"), Vladislav Petkovi Dis je ostao u ravni one intonacije koja je bila
najprimerenija jednom traginom oseanju ivota, tanije, ljudske baenosti u ivot.