MORIS NIKOL

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
TOM II

ENEAGRAM
Prevod: Jelena Aa

Birdlip, 22. januar 1944.

ENEAGRAM
I
Veeras emo poeti da prouavamo dijagram pod nazivom Eneagram (ili devetostruki dijagram
od grke rei , ennea to znai devet i , gramma to znai znak ili lik, prim.prev.).
Ovaj dijagram je karakteristian za ovo uenje. Ne nalazimo ga nigde drugde. Kada ga je prvi
put predstavio, G. je primetio da neke pojedinosti iz ovog sistema mogu da se nau u drugim
drevnim uenjima, ali ne i Eneagram. U vezi sa time je rekao da, iako su se neke stvari iz ovog
sistema u tragovima zadrale u drugim sistemima, u njima nema pravilne organizacije i
rasporeda i ne moe se uoiti zavisnost jedne stvari od druge. Svi delovi ovog sistema su
povezani zajedno u pravilnom poretku tako da obrazuju organsku celinu ivi organizam. ovek
i Univerzum se sagledavaju zajedno. Uenje o oveku je povezano sa uenjem o Univerzumu,
ije je on dete, i ono to postoji u njemu postoji i u Univerzumu. Znaaj evolucije oveka i
znaaj evolucije Univerzuma i zakoni u oveku i u Univerzumu posmatraju se zajedno kao
neodvojivi.
Govorei o Eneagramu, G. je rekao da on objedinjuje itavo uenje i da to je vie ovek u stanju
da proita njegovo znaenje, to dublje razume Rad. Jednom prilikom, upitan o emu je tu re, G.
je rekao da on reprezentuje Zakon Tri ili Zakon Trojstva i Zakon Sedam ili Zakon Oktave.
Setimo se da Zakon Tri kae da u svakoj manifestaciji moraju da uestvuju tri sile, aktivna,
pasivna i neutralizujua, i da su to kreativne sile, koje kreiraju razliit poredak u svetovima na
silaznoj skali, poveavajui broj zakona kako se umnoavaju. Setimo se da postoji i drugi zakon,
Zakon Sedam, koji se odnosi na poredak manifestacije.
Ako postoji kreativna sila, mora takoe postojati i red u kreaciji, inae bi sve bilo u haosu.
Interakcija ova dva zakona na takav nain, da jedan ne ometa niti gui drugi, tako da su sve
mogunosti postignute, predstavljena je Eneagramom. Meutim, na naem stupnju moemo da
oekujemo samo prvo itanje iz njega.
Njegova konstrukcija je sledea: krug je podeljen na devet jednakih delova. Broj 1 je tada
podeljen sa 7, dajui rezultat 1 4 2 8 5 7 kao rekurentni (povratni) period. Linije su povuene
tako da povezuju te brojeve 1 do 4 itd.

Uoiete nekoliko stvari. Prvo, dijagram je simetrian. Drugo, tri broja su izostavljena: 3, 6 i 9,
svi deljivi sa 3. Tree, uoiete da se linije seku. Jedna taka presecanja je tano u sredinjoj
liniji, druge dve su bone i na jednakom rastojanju od nje.
Pokaimo strelicom pravce koje reprezentuju linije. Poetna taka Eneagrama je figura 1, jer je
Eneagram pokretan dijagram i reprezentuje kretanje stvari na dva naina. Ukazau samo na dva.
Poevi od 1, postoji pokret do 4 du linije 1 4. Zatim od 4 do 2, preko oblasti gde bi 3 trebalo
da se nalazi, ali ono nedostaje. Zatim od 2 pokret ide pravo preko do 8, dole do 5 i zatim preko
oblasti gde bi trebalo da bude 6 do 7. Pokret se tada vraa direktno preko figure do 1, ali, inei
tako, preseca liniju 2-8. To je jedan pokret. Drugi pokret je spolja na obodu od 1 do 2 do 4 do 5
do 7 do 8. Postavimo kod broja 1 notu Re, a pored 2 notu Mi i pored 4 notu Fa. To e u ovom
trenutku biti dovoljno da bi se videli pokreti na koje ukazujem. Videete da postoji pokret unutar
Eneagrama od 1 do 4 i zatim do 2 to jest, 1, 4, 2. I to je mogu pokret putem oboda, od 1 do 2 i
do 4 to jest, 1, 2, 4. Postavimo ostatak nota oktave du oboda, zavrivi sa Do na gornjoj taki.
Dijagram bi sada trebalo da izgleda ovako:

Ukaimo na mogui pokret na obodu od take Re ka taki Mi, Fa, Sol itd. po zakrivljenim
strelama, koje oznaavaju kretanje u pravcu kazaljke na satu. Drugi unakrsni pokreti, koji se
odigravaju unutar Eneagrama, su ve nagoveteni preko est strela, po jedna na svakoj od est
linija, koje spajaju figure na obodu u poretku 1 4 2 8 5 7 broj dobijen podelom 1 na 7.
Sada, hajde da razmislimo o ovom neobinom dijagramu, jer dok ne budemo razumeli neto od
njegove misterije, posmatraemo ga kao i bilo ta drugo. Ovaj dijagram mora da padne na vie
delove centara. Kada oseate da je neto izuzetno, neobino i tako dalje, to znai da je to palo na
vie delove centra. Sav Rad treba tamo da padne. Razmotrimo jedno od velikih uenja Rada. Rad
ne ui da ivimo u mrtvom Univerzumu, ve u Univerzumu koji evoluira. Sve raste u svom
sopstvenom vremenu i skali. Mesec, Zemlja, Sunce, svi rastu u kolosalnom periodu vremena, u
poreenju sa naim malim vremenom i skalom. Sve stvoreno pokuava da dosegne svog
kreatora. Pogledajmo naizgled trivijalno, ali, po mom miljenju, legitimno poreenje.
Univerzum, koji poinje od jedinstva, se rastee kao pare lastia. On pokuava da se vrati do
svog izvora, da ukloni tenziju. (Ovde bih mogao da kaem mnogo toga o hemijskoj tablici
3

elemenata i njihovim razliitim tendencijama da se kombinuju jedan sa drugim da bi dostigli

ravnoteu.). Sada, Zrak Kreacije reprezentuje Apsolut kao 1 i sve nivoe kreacije koji proizilaze
iz njega kao brojevi naime, 3, 6, 12 i tako dalje. U Pitagorinoj ezoterinoj koli se govorilo da
su sve stvari brojevi. Da li ste ikada razmiljali o odnosu izmeu brojeva? Moete ih mnoiti i
deliti. ta deljenje znai? Pretpostavimo da broj 3 eli da se vrati u 1. Zamislite kako udi za
time da pree u 1 to jest, Apsolutno Jedinstvo. Matematiki, to je reprezentovano kao 1
podeljeno sa 3. Sada, ako 3 pree u 1 tako da bude apsorbovano u njega itava kreacija traga za
time da se vrati svom Izvoru i bude apsorbovana ta se onda deava? Podelite 1 sa 3. 3 u 1 ide
3 puta i 1 preostaje. Ponovo ide 3 puta i 1 preostaje. Tako 3 u 1 = 3 se ponavlja u beskonanost. I
itav Zrak, uzet kao 7 nota, pokuavajui da nae reenje i mir, prelazi u Apsolutno Jedinstvo
kao 7 u 1 (tj. 7 u 10 ide 1 i prestaje 3, u 30 ide 4 i preostaje 2, u 20 ide 2 i preostaje 6, u 60 ide 8
itd.). Tako, vidite da 3 i 7 ne mogu da se vrate u 1, budui da je 1 u svim brojevima. Jedan je u 3,
ali 3 ne moe da se vrati u 1 i tako dalje. Univerzum je izgraen od brojeva, kao to je Pitagora
mislio ali se mora dodati jedna stvar. itava kreacija, svi stvoreni Univerzumi, na kakvom god
nivou ili broju, tragaju za povratkom u svoj izvor, to jest, tragaju da uu u 1 ili Jedinstvo.
Trojstvo ili 3 traga da to ponavlja beskonano, jer stalno reprodukuje sebe i sea se sebe.
Broj 7 je takoe beskrajan, ali u vremenu i tako ne u istom smislu. On gubi sebe i pronalazi svoje
bie u ponavljanju onoga to nije on sam tj. u stalnom ponavljanju 1 4 2 8 5 7. Budui da je
ovaj dijagram o oveku i njegovim mogunostima, on poinje sa 7 i svojstvima tog broja u vezi
sa Jedinstvom. Prouavajui svojstva 7 u vezi sa Jedinstvom, nalazimo da su ona data brojevima
1 4 2 8 5 7. To po sebi ne znai nita. Meutim, u okviru Eneagrama, vidimo kako pokree
neobine odnose, neobine, zbog simetrinog dijagrama. Niega simetrinog nema izmeu
brojeva 1 4 2 8 5 7 po sebi. Jedina stvar koju ovek moe da kae o broju je da se on beskrajno
ponavlja u pojmovima decimalnog sisema i ne sadri u sebi 3 niti je deljiv sa 3. To je neobino.
Taj broj takoe ima i druga neobina svojstva.
Meutim, ono to je neophodno shvatiti je da kreirani Univerzum traga evolucijom za time da se
vrati u svoj izvor i da sve stvari ude za tim zadovoljenjem ili ispunjenjem. Sve je ogranieno,
nepotpuno, kao odvojena kreacija i sve traga za dovrenjem atom, ovek, planeta, sunce,
galaksija. U pogledu Apsolutnog Jedinstva, mi nismo samo prepolovljeni ili podeljeni na
etvoro, ve se nalazimo pod 48 sila deljenja. Meutim, ova razmatranja dajem za one koji su
ve meditirali o Zraku.
Sledei put emo govoriti o Svetom Duhu unutar Eneagrama, koji ga oivljava. Za sada smo
poeli da govorimo o seriji Re, Mi itd. to jest o Zakonu 7 i o unutranjim odnosima izmeu
nota.

Birdlip, 29. januar 1944.

ENEAGRAM
II
Take, koje se povezuju povlaenjem unutranjih linija izmeu brojeva, dobijenih deljenjem 1 na
7 naime, brojeva 1 4 2 8 5 7 (1/7 = 0,142857142857 i tako u beskraj, prim.prev.) daju
simetrinu figuru velike lepote. Meutim, tri pozicije nisu ukljuene u tu figuru. Pridruimo i te
tri pozicije. Pojavljuje se trougao, dodat prethodnoj figuri i u simetrinom odnosu sa njom, sa
uglovima gde bi trebalo da se nalaze brojevi 3, 6 i 9. Dodajmo i te brojeve.

Uoite da druga figura, trougao, sada povezana takama 3, 6 i 9, nije dobijena iz odnosa 7 prema
1 koji daje prvu figuru i izostavlja 3, 6 i 9. Ovde je neto neobino. Dva odvojena sistema (ili
figure) su dobijena iz neega to se ini nezavisnim jedno od drugog, a opet stoji u simetrinom
odnosu prema dijagramu kao celini. Istraimo taku dijagrama gde je broj 3. On dolazi izmeu
taaka, koje zauzimaju brojevi 2 i 4, koji pripadaju figuri sedmice (zvau simetrinu figuru, koja
lei na takama 1 4 2 8 5 7 figurom sedmice, a trougao, dobijen povezivanjem taaka, koji ne
dodiruje figura sedmice, zvau figurom trojke). Ove dve take 2 i 4 su takoe obeleene notama
oktave Mi i Fa. Zakon Broja Sedam se ponekad naziva i Zakon oka. Kada bi se stvari kretale na
pravilan nain i razvijale se harmonino, mi bismo iveli u drugaijem svetu. Jedan od izvora zla
ili pojave da stvari kreu pogrenim tokom, jeste Zakon oka ili bolje, njegovo neispunjenje.
Trebalo bi svi da razmislimo o uenju ovog sistema o okovima. To je potpuno nepoznato kako
nauci tako i starim ezoterikim sistemima, koliko se moe saznati iz pisanih tragova. (Obratite
ovde panju da razmisliti ne znai sanjati i da ne bi trebalo pomeati sanjanje i razmiljanje.). U
svakoj seriji razvitka, u svakoj progresiji, neophodan je ok na odreenoj taki. Ta taka je
predstavljena mestom intervala polu-tona na glavnoj skali izmeu Do i Si i izmeu Fa i Mi. Mi
se trenutno bavimo samo mestom gde nedostaje nota, na koje ukazuju Fa-Mi ili Mi-Fa.
Ukoliko nije dat ok, pravac razvitka ili progresa ili ta god da je u pitanju, potpuno e se
promeniti. Poinjete da radite na neemu i zavravate radei suprotno. Ne postoji pravi prelaz iz
5

stanja Mi do Fa bez oka. U suprotnom ono to sledi iz Mi nee biti Fa. Nacrtajmo uspravnu
oktavu izostavljajui Do na oba kraja.

Uporedimo to sa Eneagramom. Videete da mesto oka u uspravnoj oktavi, oznaeno kvadratom,

korespondira sa uglom figure trojke, koji dolazi izmeu brojeva 2 i 4 ili nota Mi i Fa
oznaeno na obodu Eneagrama. Ugao tako reprezentuje na neki nain ok, koji ulazi u sistem na
toj taki.
Budui da ovde imamo nacrtanu uspravnu oktavu, zamolio bih vas da obratite panju na to ta se
dogaa kada se figura sedmice primeni na nju.

Pri pogledu na ovaj neobian dijagram moda ete stei utisak neke ive stvari, aktivnosti
kruenja koja se odvija u njemu. Meutim, uoiete da, kada je ispravimo, simetrija figure je u
velikoj meri izgubljena. U Eneagramu oktava je postavljena u krug. Krug je osnova dijagrama.
Morate shvatiti da vam pruam pristup eneagramu sa razliitih strana. Beskorisno je jednostavno
ga posmatrati kao dijagram. To je iva stvar i sav ivot zavisi od nje. Sve organizovane ive
stvari imaju Zakon 3 i Zakon 7 u sebi. Kod ivotinja postoji samo deo Eneagrama i samo jedan
6

ok. Meutim, o tome emo govoriti kasnije, kada budemo poeli sa govorimo o dva druga oka,
koja na ovoj planeti moe dosegnuti samo ovek.
Sada, dau vam drugu misao, koja moe da vam nagovesti veliki deo ove problematike, ukoliko
razmislite o njoj. Uzmimo neto to se odvija u seriji i rasporeuje se du oboda. Na primer, dani
u nedelji teku jedan za drugim, u serijama u vremenu. Postavimo ponedeljak kod figure 1 na
mesto pod nazivom Re i utorak pored figure 2 ili mesto pod nazivom Mi i sredu pored figure 4 i
tako dalje. To nam daje nedelju na taki oznaenoj brojem 9. Sada, pogledajte odnose izmeu tih
dana, na koje ukazuje figura sedmice. Neto prolazi od ponedeljka do srede i vraa se do utorka
(misli se na kretanje po unutranjim linijama: 1 4 2 8 5- 7, prim.prev.). Pokuajmo da
uhvatimo smisao ideje o vremenu, poimajui svet u viim dimenzijama tj. shvatajui da vreme
ne postoji i da je sve u seriji u vremenu ivo i, da tako kaemo, uvek ovde, iako se nama ini da
prolazi od jedne stvari do druge. Obratite panju na to gde ok ulazi u seriju dana na obodu i
obratite panju na unutranje kruenje koje se odvija izmeu dana. Moj cilj je da pokuam da vas
navedem da razmiljate o Eneagramu i da ga donekle oivim u vaem umu i usmerim
imaginaciju. Ponedeljak je oigledno na neki nain povezan se sredom, sa onim to nazivamo
budunost, ali to je u 4. dimenziji ve ovde. Tada, ponovo, sreda je povezana sa utorkom, a
utorak povezan sa subotom, to izgleda veoma neobino. To izgleda kao neobian nain
razmiljanja, potpuno suprotan od naeg vremenskog naina razmiljanja o uzroku i posledici, u
skladu sa im verujemo da na sadanjost moe uticati samo prolost. Kao to ete se sloiti, mi
verujemo da uzrok stvari u vremenu prethodi posledici. Nemamo ideju da bi budunost mogla da
utie na sadanjost. Ako bi trebalo da verujem da su neke stvari, koje treba da se dogode u
subotu, na neki nain povezane sa onim to se dogodilo u utorak i da je kao rezultat ono to mi se
dogaa u utorak izazvano u subotu, do koje jo nisam doao u seriji dana, bio bih veoma
iznenaen. Ja bih, naravno - u skladu sa svojim ulima mislio da jedan dan sledi iza drugog,
jednostavno tako, i da se uticaji od jue odraavaju samo na danas ili sutra. Ipak, pri dubljem
razmiljanju mogao bih da shvatim da to nije sluaj i prestao da budem iznenaen. Moda bih
ak bio voljan da pomislim da bi neto, to uinim danas, moglo da utie na mene kroz godinu
dana. Sledei put emo dalje razviti neke od misli i razmatranja o ovom dijagramu, koji je
specifian za ovo uenje.

Birdlip, 05. februar 1944.

ENEAGRAM
III ok
Proli put smo govorili o Zakonu Sedam koji se nekada naziva Zakon oka. Da bi bilo ta raslo,
razvijalo se sa jednog stupnja na drugi, stepen po stepen u ispravnom poretku, neophodan je ok.
Mesto tog oka je oznaeno na taki Mi-Fa, ili mestu gde nedostaje polu-ton. Kakve primere
takvog rasta ili evolucije ili razvitka, stepen po stepen, u ispravnom poretku, moemo nai?
Moemo ih nai u evoluciji mikroskopski malih elija u ljudsko bie. To je definitivno ilustracija
evolucije po stupnjevima sukcesivne transformacije, pri emu jedna stvar postaje sasvim druga
stvar ili jedna stvar, koja pripada jednom svetu, svetu elija, prelazi u drugi svet, svet oveka
(dvostrukim procesom diferencijacije i integracije). Shvatite da je vae roenje veoma udaljeno,
ne samo u vremenu, ve na vertikalnoj skali, u poretku stvari, u ujedinjenju dve majune elije, u
svetu ispod onog u kome mi ivimo svetu koji nam je obino nevidljiv. Meutim, Zakon 7 se
primenjuje na sve svetove na zvezdane galaksije, na oveka i na elije upravo kao i Zakon 3,
jer su ta dva zakona kreativna i formativna zakona iza Univerzuma i svega to on sadri. Postoje
ultimativni zakoni u smislu da se ne mogu dalje redukovati svesti na neto jednostavnije.
Zakon Sedam iziskuje postojanje oka. Na osnovu toga moemo biti sigurni da je, budui da se
Zakon Sedam primenjuje svuda, na sve stvari, na svakom mestu kreacije, kako u svetu atoma ili
elija oveanstva ili sunevih sistema ili rojeva zvezda, ok neophodan i ukoliko taj ok nije
dat, doi e do degeneracije ili smrti. U sluaju elije, koja se sukcesivnim stupnjevima evolucije
uzdie u svet ljudskih bia i postaje vidljiva osoba, to je stupanj kada je neophodna potpuna
promena njene unutranje organizacije da bi mogla da preivi. Meutim, vi to morate prouavati
za sebe, ukoliko elite da tako radite. U vezi sa time, morate se setiti da je 9 meseci naeg
vremena 30.000 puta 9 meseci za eliju. (Razradite za sebe ta taj period znai). Obratite panju
na ovaj dijagram:

Srednji stepeni transformacije lee izmeu Re i Si. Na, recimo, stupnju Sol postoji neko
meustanje, neto nedovreno i beskorisno. Svako Do (nie i vie) potpuno je u znaenju. Oni
predstavljaju mudrije take od nota izmeu. Ili moete misliti o njima kao o odmoritima.
Meutim, moete videti kako na ovoj primeni oktave na evoluciju elije u oveka postoje dve
opasne take. Prirodu prve je lako videti. Da bi se razumela nia, potrebno je specijalno a ne
obino znanje.
8

Kada shvatite da su okovi neophodni kroz itav Univerzum, usled injenice da je Zakon broja
Sedam sveprisutan u najmanjem i najveem, postaete svesni da sve ili mora uloiti napor da bi
na pravilan nain raslo, ili mora primiti ok u pravo vreme.
Hajde da se na kratko pozabavimo mehanikim okom. ovek prima mehaniki ok koji se
ponavlja u veoma kratkim intervalima. Taj ok je vazduh. Mi prihvatamo injenicu da diemo,
kao to prihvatamo i sve drugo, bez razmiljanja. Vazduh ulazi u plua i sree se sa hranom.
Ovde postoje dva izuzetna drveta, svako sa mnogobrojnim granama i granicama. Drvo krvi se
preplie sa drvetom vazduha, u najfinijim granicama, bez prodiranja i dolazi do razmene, tokom
koje neto iz vazduha prelazi u krv i obrnuto. To je ok, dat na prvoj oktavi u oveku to jest,
Oktavi Transformacije Hrane. Ako nije dat mehaniki ukoliko, recimo, ne poinje dovoljno
brzo u bebi tada fiziki organizam nije u stanju da funkcionie. On ne moe da radi, jer nije
primljen ok, koji mu je potreban. Govorei iz te perspektive, oigledno je da smo mi
jednostavno maine. Sve je uinjeno za nas i jednom kada pone uspeno, mi funkcioniemo
neko vreme. Taj ok vazduha je potreban i ivotinjama, ribama i pticama. To jest, u njima
vidimo Zakon 7 na delu.
Pogledajmo jo jednom Eneagram i napiimo probavni sistem, sistem vazduha i kvrni sistem
pored Re, Mi i Fa.

Sada, Plua po sebi ne mogu dati ok. Ona to mogu tek kada prime vazduh. Niti Vazduh moe
dati ok, dok ona nisu tamo da ga prime. Vazduh ulazi u Plua i tada se izdvaja njegov
najvredniji deo (kiseonik) i izvlai u krv, ostatak se izbacuje (nitrogen i ugljen-dioksid).

Sve stvorene stvari rade sa okovima. Bez tih okova poele bi da umiru. Sada, dat nam je
mehaniki ok, koji omoguava telu da ivi ok vazduha. Zato diemo? Moemo li da ivimo
bez disanja? Da li je disanje neto mehaniko u nama, neto ureeno za nas, neto to nam je
dato u gotovom obliku? Meutim, postoji veliki deo u oveku koji nije zavren, nije dat. ovek
je stvoren kao organizam koji se samostalno razvija i ukoliko razmislite o tome ta to znai,
shvatiete da on nije dovren. Do odreene take ste dovreni, ali iza te take ne. U isto vreme
ste sposobni za izvesnu evoluciju, izvestan razvoj, izvestan rast iza tog stepena dovrenosti ili
mehanikog nivoa. Meutim, budui da svim stvarima upravlja Zakon Sedam ili Zakon oka,
moete biti sasvim sigurni da sav dalji razvitak zavisi od oka to jest, ne moete se razviti iza
mehaniki datog nivoa bez okova. Vae telo radi sve vreme kao maina, koja transformie
fiziku hranu u vie i vie supstance supstance, koje vam omoguavaju da oseate, mislite i
tako dalje. Ono to radi pomou mehanikog oka vazduha, koji ulazi u oktavu Transformacije
Hrane na odreenom mestu izmeu Mi i Fa. Meutim, ostatak vas, pod ime podrazumevam sve
to lei iza mehanikog nivoa, ne funkcionie. On ne funkcionie jer se ne daje pravi ok na
pravom mestu na pravi nain. ovek ivi svoj ivot kako bilo, bez i najmanje ideje da sebi treba
da da ok i moe da ivi svoj ivot na svoj nain zahvaljujui mehanikom oku vazduha.
Meutim, ovek je stvoren za neto vie. Kao to znate, Rad nas ui da smo su stanju da damo
sebi dva svesna oka posle mehanikog oka vazduha i dok ti okovi ne budu dati, ovek ostaje u
snu i zaista poinje da umire psiholoki. ovekov realan ivot lei u psiholokoj sferi, u razvitku
razumevanja, oseanja, misli, unutranje percepcije. Ako mislite da ste samo vae telo, tada
inite veliku greku. Nikakva koliina panje usmerene na telo nee vam omoguiti da date sebi
dva sledea svesna oka, koja pripadaju vaoj psiholokoj strani. ovek je vie od svog tela, ili
bolje, on je dizajniran da bude vie od svog tela. Uzmimo prvi dodatni ok. Taj ok pripada
uzimanju utisaka i njihovom prijemu i njihovoj probavi. Taj ok se naziva Prvi Svesni ok. U
potpuno razvijenom i svesnom oveku odvijaju se tri oka mehaniki ok vazduha, koji je dat, i
dva dodatna oka, koji nisu dati i moraju da budu stvoreni. Sva ezoterina psihologija konano
govori o prirodi ta dva dodatna oka i o nainima kako se oni mogu dati i oni se odnose na
oktavu, koja potencijalno postoji u oveku koji se moe razviti svesnim radom. Da bi se
promenili, da bi postali drugaiji, da bi transformisali sami sebe, moramo shvatiti ta dva oka i
davati ih sebi kontinuirano u svakodnevnom ivotu. Meutim, pre svega mora biti dat Prvi
Svesni ok i osoba u ovom Radu mora poeti da ui o tome to znai dati Prvi Svesni ok u
obinom svakodnevnom ivotu. Dok ne saznamo istinski neto o Prvom Svesnom oku, koji se
naziva Transformacija Utisaka, ne moemo oekivati da razumemo bilo ta o Drugom Svesnom
oku. Utisci, koji uu u ljudsku mainu, jesu hrana koja konstituie poetak oktave. U
Eneagramu se levi ugao figure trojke odnosi na mehaniki ok Vazduha. Sada, Vazduh ulazi od
spolja na desnoj strani Eneagrama kao Do, sa vodonikom numerike vrednosti 192. On prolazi
kroz odreene transformacije sve do take Mi. Pogledajmo taj stupanj u dijagramu. Uoiete da
se razvitak transformacije Vazduha nastavlja do take Mi, gde je levi ugao figure trojke ili
trougla. On se tada zaustavlja, jer je na toj taki neophodan ok, da bi nastavio. Meutim, taj ok
se uobiajeno ne daje. Neto ovde mora da ue, ba kao to je Vazduh u prethodnom primeru
uao da da ok. Ono to ulazi na tom mestu su Utisci. Meutim, Utisci ne daju ok na isti nain
kao vazduh, osim ako su primljeni svesno. Priroda ova dva oka je zato drugaija. Na broju 3 ok
je pasivan ili mehanian, ali na broju 6 ok mora biti aktivan ili svestan. On oznaava prvo mesto
svesne evolucije. To je mesto, na kome ivot, koji je ulazni Utisak, moramo da uzmemo na nov
nain. To mesto oznaava gde moramo da transformiemo svoje svakodnevne doivljaje, svoje
odnose sa drugima. To je mesto gde treba da transcendujemo svoja ula i svet, kako ga vidimo,
10

neim dodatnim. To je mesto gde moramo da probavimo sve to nam se deava, gde moramo da
formiramo psiholoku mo, koja selektuje i sa druge strane eliminie, ba kao to Plua selektuju
iz Vazduha ono to je korisno i eliminiu ono beskorisno. Kasnije emo jo govoriti o toj temi.
Meutim, videete da Eneagram sa svim svojim mogunostima nee raditi u oveku, dok svi
njemu inherentni uslovi ne budu ispunjeni. Kada shvatite da se Zakon Sedam ili Zakon oka
primenjuje na na psiholoki ivot, poeete da vidite zato je neophodno da se ini stalni napor
u psiholokoj sferi. Ukoliko ovek ne zada neophodan ok na psiholokoj oktavi, neminovno e
doi do smrti ili degeneracije uma i oseanja, ba kao to bi dolo do smrti tela, kada se ne bi dao
mehaniki ok Vazduha.
Sada, postoji mnogo vrsta psiholokog napora, psiholokog oka. Primanje Utisaka na nov nain,
ne uzimanje stvari uvek na isti nain, uzimanje novih Utisaka putem usmerene panje, neki su od
aspekata, koji pripadaju Prvom Svesnom oku, koji mogu da se samu na rad na Biu i rad an
Znanju. Kada Rad pone da deluje na vas i prestane da bude samo teoretska ideja, kada ponete
da vidite kako se primenjuje na vas same, kada za sebe vidite mnoga znaenja davanja sebi
Prvog Svesnog oka, koji se takoe naziva Pamenje sebe, ili biti svestan na mestu uzimanja
Utisaka iz spoljnjeg sveta, shvatiete koliko mnogo strana pripada tom oku i koliko su one
raznolike. U isto vreme razumeete ta to znai da ivite svesnije u sreditu ivota. I kada ste
poeli da razumevate poneto od ovoga, gledaete unazad na nain kako ste ranije iveli, kada
ste na sve reagovali mehaniki sa oseanjem nalik uasu. Oseaete da biste voleli da ste iveli
svesnije u prolom ivotu. Poeete da hvatate kratke uvide o tome kako ste iveli i kako ste
mogli da ivite. Neobino je koliko je lepo sve to formulisano u ovom dijagramu, koliko je
jednostavno kada ponete da istraujete dijagram sa smislom, svojim sopstvenim mislima i
razumevanjem i da ga ne uzimate vie samo kao neto na tabli u ta zurite. Taj dijagram je sav
iv, sav pun znaenja i sve rei i pisma i figure i linije postaju zaista izvor znaenja, jednom kada
se razumevanje povee sa njima. On je nalik mapi koja ukazuje na ive zemlje, ne na mrtve
stvari.

11

Birdlip, 27. februar 1944.

ENEAGRAM
IV
Ve smo govorili o ideji da je ok neophodan za progresivni i kontinuirani razvitak stvari i videli
smo kako Zakon Sedam iz odreene perspektive moe da se nazove Zakon oka. Tokom
razvitka neke stvari, bilo da je re o rastu ivog bia ili o razvoju neke ideje ili o uenju neke
teke materije ili o sprovoenju nekog poduhvata ili o transformaciji jedne stvari u drugu,
sukcesivni stepeni mogu da budu predstavljeni notama silazne oktave: Do, Re, Mi, Fa, Sol itd.
Sada, ok mora da doe izmeu stepena Mi i stepena Fa, da bi se ta stvar nastavila u pravilnom
poretku razvitka. U suprotnom, ona e odstupiti od kursa i postati neto drugo. Stepen Fa nee
biti dostignut. Poznata nam je injenica da civilizacija ne nastavlja iza te take, niti mi lino. To
je zbog toga, to je ok neophodan, a on nije dat ili nije primljen ili nije stvoren.
Prouimo okove u oveku. Kod oveka prvi ok, koji je neophodan za ivot, ne mora da se
stvara. On je dat na taki 3 Eneagrama i primljen kao vazduh koji udiemo. Kada bi ovek odbio
da die to nije mogue on bi umro. Ili ako bi udisao neto to nije vazduh, kao to je ugljenmonoksid, ok bi bio dat, ali ne i primljen to jest, on bi disao, ali ne vazduh i umro bi. Morate
razmisliti o ove dve strane oka i takoe o injenici da ok vazduha mora da se odvija u ne tako
dugim intervalima. Davanje i primanje tog oka je od sutinske vanosti za ivot. Ukoliko on
nije dat, fiziki organizam prestaje da radi. Setite se sada da sve die, ukljuujui i zemlju.
Veoma je interesantno shvatiti da sve die i da je taj ok neophodan u svim stvarima. Meutim,
budui da su Zakon Sedam ili Zakon oka u svim stvarima (zajedno sa Zakonom Tri), to nije
iznenaujue.
Kod oveka su dva druga oka mogua, ali nisu esencijalna. Ona mu nisu data, niti su primljena,
ve moraju da se stvore. Pozicija ta tri oka pokazana je na uglovima trougla na takama 3, 6 i 9.
ovek, koji ima samo prvi ok, na 3, da deluje u njemu, predstavlja oveka odreene vrste.
ovek, koji ima prvi i drugi ok, koji deluju u njemu, jeste ovek drugaije vrste. ovek, koji
ima ta tri oka, koji deluju u njemu, jeste ovek potpuno razliit od prvog i drugog oveka.
Stvaranje te tri vrste oveka opisano je u progresivnom poretku u prva dva poglavlja Postanja u
vezi sa 7 dana stvaranja, koje deli oveka na 7 razliitih kategorija i ne uzima ga kao jednog niti
kao istog. Prva iroka razlika je napravljena izmeu Mehanikog oveka i Svesnog oveka. Prvi
opis oveka u Postanju je opis mehanikog ili mrtvog oveka u stihu 2. U Radu se za
mehaniko oveanstvo kae da je u snu i ponekad da je mrtvo, kao to se kae da su mnogi
ljudi, koji hodaju naokolo, odavno mrtvi. Na slian nain, u Novom zavetu Hrist govori o
mrtvima koji sahranjuju svoje mrtve. Mehaniki ovek nema ok, koji deluje u njemu, osim
mehanikog oka disanja. Meutim, termin dah ili disanje je neto to se takoe odnosi i na drugi
ok, kao to emo videti. Poenta ovde je da se u Postanju i u ovom Radu i u Novom zavetu
pojavljuje ideja mrtvog oveka, mrtvog, ivog oveka. Da bi se probudili iz stanja mrtve osobe,
mukarac ili ena sebi prvo moraju dati drugi ok, na taki 6. Ta osoba je u Postanju opisana kao
ono to sledi posle mrtvog oveka. Razmotrimo prvo mrtvog oveka. Nemogue je opisati
ga ukratko. To je ovek ula, bez unutranjeg ivota, ovek koji svoje moi pripisuje sebi, ovek
samoljublja, za koga ono realno lei samo u spoljanjem ivotu, ovek koji nije poeo da misli ili
osea neto iznad sebe. Ovaj ovek se u Postanju naziva bez oblija i pust, To je ovek tame u
12

kome nema svetlosti. Treba li da pretpostavimo da sami nismo u tom stanju? Ovo stanje tame
oveka se spominje i u Starom i u Novom zavetu. U Isaiji je reeno: Ljudi, koji hodaju u tami,
ugledali su veliko svetlo. (IX 2) i u Jovanu: Svetlo sjaji u tami; a tama to ne shvata. (I5) to
znai da je ezoterijsko uenje, reprezentovano u Hristu, dolo kao svetlo u one u tami uma i
razumevanja. Da uzmemo jedan primer taj mrtav ovek ili ovek tame uma je
ovek Hasnamus, koji je spomenut u Radu naime, ovek, ija dobrobit zavisi od nesree
hiljada i miliona drugih. Napoleon je dobar primer. Takav ovek ne moe da razmilja u
terminima iznad sebe i onoga to eli. Ne postoji ljubav za blinjeg to jest, emocionalni
razvitak iznad samoljublja i linog interesa. Ili, u terminima Rada, ne postoji sila iskrenog
spoljanjeg pridavanja znaaja, ne postoji sposobnost da se istinski stavi u poziciju druge osobe i
da misli i osea kao to ona misli i osea, osim ako to nije povezano sa njegovim sopstvenim
interesom i linom sferom sopstvenih zasluga. To je opte stanje oveka. U Radu je neophodno
prevazii to stanje i veoma je teko to uiniti za svakoga, bez izuzetka. Meutim, neophodno je
uiniti tako, jer je korak, koji treba preduzeti, iznad onoga to ovek jeste u sadanjosti. Prvi
rekvizit je ok, koji se daje ovekovom sadanjem stanju miljenja i oseanja. ovek mora poeti
da misli drugaije, a zatim i da osea na novi nain. Meutim, dok se ne susretne sa neim to to
omoguava, korak nee biti napravljen. Tako e ovek nastaviti da stvara istu notu kroz itav
ivot kako veina ljudi radi.
Sada, pogledajmo oveka, koji poinje da daje sebi drugi ok na taki 6. On je opisan u Postanju.
To vie nije mrtav ovek, bez oblija i pust. Pogledajmo na trenutak Eneagram na taki 6. Ovde
je taka gde ezoterijsko uenje moe da ue u oveka i zapone u njemu novu oktavu. Pogledajte
prvu oktavu, napravljenu od mehaniki datog i mehaniki primljenog oka fizikog vazduha i
obratite panju na to gde ona ide. Sada, pogledajte taku 6 gde je ulazak neeg novog mogu.
Rekao sam da je mogu. On nije neophodan za obian ivot. Meutim, to je taka gde je
neto mogue. Ovde Rad ulazi u plan oveka, sagledan u svetlu samo-razvojnog organizma
kreacije. U Postanju je ideja da je ovek samo-razvojni organizam sadrana u prvom redu: Na
poetku stvori Bog nebo i zemlju to jest, dva nivoa, vie i nie. To se odnosi na mrtvog oveka,
jer se kae: I zemlja bee bez oblija i pusta; i bee tama nad bezdanom ovek je mrtav u sebi
ipak on je stvoren od strane Boga, nosei i nebo kao i zemlju u sebi. To jest, iako je mrtav, on
ima mogunosti za razvitak, prvo u odnosu prema zemlji, a tada prema nebu. Spoljanja
strana oveka je zemlja, a unutranja nebo. Da bi se mrtav ovek promenio, njegova
zemlja mora biti razvijena i obraena, ali mu prvo mora biti dato svetlo. I tako se kae: I ree
Bog, neka bude svetlo. To je prvi stepen, kada je mrtvo poelo da postaje ivo. Taj ovek, koji
se budi, taj ovek, koji ustaje iz mrtvih, taj ovek, koji traga za time da ue u sopstveno nebo
kroz svetlo, koje nije tama i shvatite ovde da je ivot ula i inteligencije bazirane na njima,
tama kaem, taj ovek, koji se budi, moda dostie stepen bia, stvorenog po slici Boga. estog
dana Bog stvori oveka po sopstvenoj slici, po sopstvenoj slici Bog stvori ga. Sve to prethodi
onome, to se odnosi na oveka, koji ustaje iz mrtvih i stepena, koji vodi ka postajanju po
slici Boijoj. Ponoviu ovo. Na oveka na njegovom najniem, najmranijem nivou odnosi se
ovo: I zemlja bee bez oblija i pusta; i tama bee nad bezdanom: i duh Boiji dizae se nad
vodom.. To je poetak buenja. Tada dan za danom to jest, stupanj po stupanj, drevnim
jezikom parabola zemlja oveka je obraena i konano je ovek stvoren po slici Boijoj. I
stvori Bog oveka po obliju svojemu, po obliju svojemu stvori ga. Sada, sedmog dana je
oigledno stvoren drugi ovek (cf.Ch.II). Za tog oveka se kae da mu je Bog udahnuo kroz

13

nozdrve dah ivota i ovek je postao iva dua. Ovde imamo oveka u kontaktu sa Bogom. On
nije samo imitacija ili slika Boga, ve zaista iva dua u kontaktu sa dahom Boijeg duha.
Pogledajmo o koje 3 vrste oveka se govori u ova dva otvorena poglavlja Postanja mrtav
ovek, ovek po slici Boga i ovek koji je postao iva dua. Preko komentara bih eleo da
poveem ta 3 oveka sa 3 oka, koja su pokazana u trouglu Eneagrama. Ve sam govorio o
mrtvom oveku to jest, oveku u kome deluje samo prvi ok. (Ovde bih ponovio da dajem
komentar na Eneagram.). Jasno je da drugi ovek moe da postoji, ovek u kome su na delu i
prvi i drugi ok. Uporedio bih tog oveka sa ovekom, stvorenim po slici Boga i kasnije bih
uporedio oveka u kome deluju sva 3 oka deluju sa ovekom, stvorenim sedmog dana kao
iva dua to jest, ne po slici Boga, ve oveka, koji je na neki nain direktno povezan sa
najviim nivoom razumevanja moguim za oveka, to je ovde izraeno kao udisanje duha ili
daha Boijeg. Ovaj ovek se u Radu naziva ovek broj 7 najvia kategorija oveka u ovom
sistemu se naziva ovek br. 7. Za njega se kae da je ovek, ije su znanje i bie na najviem
nivou i toliko ujednaeni, da je sve njegovo razumevanje praktino. To znai, kao prvo, da ne
postoji nita to on zna, a ne moe da uradi. To jedinstvo znanja, bia i razumevanja pripada
samo oveku br. 7 i sledstveno tome je reeno da svi koji pripadaju kategoriji oveka br. 7
razumeju jedni druge i govore isti jezik. Uz nekoliko kontrasta emo osvetliti ono stanje stvari,
koje pripada naem nivou i svetu uopte, gde niko ne razume nikoga i gde ne postoji zajedniki
jezik, ak i meu ljudima koji govore isti jezik u uobiajenom smislu. ak i samo iz ove
refleksije, koja je razumljiva, moemo shvatiti neto o nivou oveka br.7 kao kontrast naem
sopstvenom nivou. Vidimo odjednom da takav ovek mora pripadati drugaijem svetu,
psiholoki. Na svet ivi u Ciklusu Babilona, u jezikoj zabuni ne samo u bukvalnom smislu,
ve u konfuziji nerazumevanja na naem nivou. Ovde, u ovom Radu, pokuavamo da u prvom
koraku nauimo zajedniki jezik, kako bismo mogli da razumemo jedni druge neto bolje i kako
bismo bili u stanju da razgovaramo jedni sa drugima na pravi nain. U svakom sluaju, neete se
sloiti da je taj korak postignut, ali se moete sloiti da je on mogu i razumljiv. Sada, ako smo
svi u kontaktu sa istom stvari i oseamo je na isti nain, trebalo bi da imamo isto razumevanje.
ovek br. 7 je u kontaktu sa viim centrima. U Postanju, poslednji stvoreni ovek, koji ima
ivu duu, u kontaktu je sa Bogom.
to se nas tie, mi treba da imitiramo vie stanje. Treba da budemo slika Boga. To moe
izgledati fantastino, ali ne mislim da e tako biti. Ukazujemo na oveka, koji poinje da sebi
daje drugi ok. On se moe uporediti sa ovekom, stvorenim po slici Bojoj. On je slika: nije
u direktnom kontaktu. On nije mrtav, niti je iva dua, ve je izmeu. Neu to dalje
objanjavati.
Vratimo se drugom oku to jest, prvom oku, koji nije neophodan za ivot. On nije neophodan
za ivot, ali je od sutinske vanosti za buenje iz sna. Setite se da je na poetku ovek stvoren
od zemlje i neba i da inae ne bi bilo, niti bi moglo da bude bilo kakvog ezoterijskog uenja,
zasnovanog na oveku, koji dostie drugo ili vie stanje samog sebe, pod nazivom nebo.
Ukoliko to vie stanje upravlja niim stanjem, ili zemljom, tada e molitva iz Oenaa o volji
neba ostvarenoj na zemlji, biti ispunjena. Sada, prvo se duh Boiji kree iz dubina, a tada je
stvoreno svetlo. Da bi poeo da se budi, ovek mora da se susretne sa ezoterijom i njenim
dubinama i njenim idejama i njenim gleditima. To je svetlo. Tada ovek mora da ui da
posmatra sebe na takav nain, da odvoji sebe od sebe (u mom sluaju ja od Nikola) i takoe da
14

odvoji sebe od beskorisnih raspoloenja, misli, oseanja, od svih vrsta identifikacije, stanja sna i
negativnosti itd. To je znaenje rei:
I ree Bog, neka bude svetlost. I bi svetlost. I vide Bog da je svetlost dobra: i rastavi Bog
svetlost od tame. I svetlost Bog nazva dan, a tamu nazva no. I bi vee i bi jutro, dan prvi.
To se naziva jedan dan to jest, prvi stupanj buenja, prvi stupanj postajanja svesnijim, jedan
dan u stvaranju Budnog oveka. I moe se rei da je to nae opte stanje. Neki oseaju da se
neto pokree, neki vide svetlost itd. U onoj meri, u kojoj praktikujemo Rad i primenjujemo ga
na sebi, mi dajemo sebi drugi ok. Govorim uopteno. Mislim i to sam ranije ve rekao da
delovanje ovog Rada na oveka kao celinu poinje drugim okom. Da bismo posmatrali sebe, da
bismo uoili ta se zbiva u nama, da bismo odvojili sebe od beskorisnih stanja i poeli da vidimo
svoje slike, da se seamo svojih ciljeva, da se borimo protiv identifikacije sa svakim
raspoloenjem i milju i tako dalje, sve to pripada drugom oku, iji je cilj da povea svetlost
svesti tako da postanemo svesni sebe, kako bi sa time poeli.
Pokuajmo da iznova formuliemo ono to je reeno u komentaru o Eneagramu. ovek je roen
za unutranji razvoj. To je ono, o emu ovaj Rad ui. Iz tog razloga on ima zemlju i nebo u sebi.
Ukoliko bi bio samo zemlja, bio bi nesposoban za bilo kakav unutranji razvitak. Da bi se stvorio
samo-razvojni organizam, morate nauiti da u sebi imate ve stvoreno vie mogue stanje sebe.
Na primer, jaje je roeno sa mogunou da postane ptica. Ono zbog toga ima zemlju i nebo
sadrane u svom zaetku. Seme, ir itd. su u istom poloaju. ovek moe ostati zemlja i u tom
sluaju on slui prirodi. Ali da ponovimo jezik prvih stihova Postanja: Na poetku Bog stvori
nebo i zemlju. Ukoliko zamiljate da Postanje govori o nastanku sveta, sunevog sistema,
pravite veliku greku. Ezoterijska literatura se uvek bavi samim ovekom i njegovim
mogunostima. Ezoterijska nauka se bavi ovekom samim i ovekom u sebi i onim to on moe
da postane i njegovim znaenjem. Obina nauka se bavi spoljanjim svetom i prirodom njegove
strukture i tako dalje. Postanje je ezoterijska knjiga, ne nauna knjiga i budui da se ezoterija
bavi ovekom i njegovim mogunostima, kada kae na poetku Bog stvori nebo i zemlju, to
se odnosi na oveka, to se odnosi na to jaje, to seme, taj ir, koji su stvoreni sa mogunou da
dosegnu vii nivo razvitka. Nii nivo se naziva zemlja, vii nivo se naziva nebo. ir sam po sebi
je zemlja, meutim, ako tokom sukcesivnih stupnjeva on umre u sebi i moda postane hrast, on
dosee nebo to jest, vii nivo razvitka sebe. Meutim, na poetku je ir stvoren sa svojom
zemljom i svojim nebom, svojim niim nivoom i svojim viim nivoom. Sada, vi znate da zemlja
oveka mora da se ispuni mislima, idejama, emocijama, afektima, konceptima, pre nego to
ovek dosegne vii nivo sebe. Sve to je reprezentovano fizikim objektima ovek moe da
dosegne stupanj svog unutranjeg razvitka, o kome se govori u stihu 11, da zemlja raa bilje, to
nosi seme, i drvo rodno, to donosi plod. To se odnosi na razliite nivoe razumevanja, razliite
nivoe znanja i konano, ovek je stvoren po slici Boijoj. Sa take gledita ezoterije, ovek nije
samo njegovo fiziko telo, njegova snaga, njegovo nasilje, njegovi primitivni instinkti: ovek je
razumevanje, sa ezoterijske take gledita i postoji samo mali broj ljudi sa te take gledita. U
itavoj ezoteriji re je o prevladavanju nasilja, poveanju svesti, prvo kod sebe, a zatim kod
drugih. Supermen nije ogromna replika obinog oveka: supermen je potpuno razliita vrsta
oveka. Obinom mehanikom oveku to jest, oveku manje-vie kao to smo i mi jo uvek
dat je prvi ok, ali poetak nove vrste oveka poinje od take gde se da citiram Postanje
duh Boiji dizae nad vodom. Kao to znate, voda se odnosi na istinu, u jeziku parabola. Kada
15

ovek ima magnetni centar u sebi, iako ta zemlja moe biti bez oblija i pusta i u debeloj tami,
on e oseati da mora postojati neto vie od spoljanjeg sveta ula u kojem se nalazi. I tako se
neto moe pokrenuti u njegovom umu, to je osnova za razumevanje istine i to novo stanje
moe biti da on pone da vidi svetlo. Meutim, ukoliko ne postoji pokret u njemu u tom smislu,
ukoliko on osea da je realnost samo u svetu ula u tom kaleidoskopu konfuzije, koji se stalno
okree, tada se duh ezoterije nee pokrenuti u njemu i Bog to jest, ezoterija nee biti u stanju
da stvori svetlo. Zavrimo ovaj komentar reima da je ezoterino znanje svetlo. Ono je svetlo za
one, koji su se ve pokrenuli. I ok ezoterije dolazi na taki 6 u Eneagramu.
***
Beleka
Trougao, o kome emo vie govoriti, ima u sebi tri take obeleene brojevima 3, 6, 9. Dotakli
smo se samo taaka 3 i 6. U Radu se te take nazivaju Take oka. Taka 3 je mehaniki ok,
koji zadaje vazduh, uvuen u plua, a prima krv. Taka 6 se naziva taka Prvog Svesnog oka,
jer on nije dat mehaniki. Iz tog razloga taka 6 se ponekad naziva Prvi Svesni ok, a taka 9
Drugi Svesni ok. Ta nomenklatura se zasniva na konceptu mehanikog i svesnog. Meutim,
moe se prvo govoriti o okovima kao prvom, drugom i treem. Sledei put emo govoriti o
trouglu u svetlu da je on Sveti Duh, da se posluim ezoterinim jezikom Biblije, i takoe o tome
kako udisanje i izdisanje na taki 3 korespondira sa neim slinim na taki 6.

16

Birdlip, 4.mart 1944.

ENEAGRAM
V
Kao to smo videli, Mehaniki ovek je dat i stvoren da primi prvi ok na taki 3. To mu
omoguava da ivi u fizikoj egzistenciji. Meutim, on ne daje sebi ok na taki 6 ili ok na taki
9. (Ponovo govorimo o trouglu unutar Eneagrama). Kada pone da prouava prirodu oka na
taki 6 i pokua da sebi da taj ok, on ini korak u pravcu svesnosti i unutranje evolucije. Jedan
razlog za to to stvari u svetu idu kako idu, jeste to ovek nije dovoljno svestan, mada
pretpostavlja da jeste. Kao to je na poetku reeno, sa jedne strane, cilj ovog Rada je da povea
svesnost. ovek mora prvo postati svesniji sebe. Na paradoksalan nain, ovek treba da postane
svestan injenice da nije svestan. Direktnim samo-prouavanjem ovek mora da shvati da veinu
svoje egzistencije provodi u stanju sna. Meutim, u tom stanju ok na taki 3 se redovno daje i
prima. Ako bi nae disanje zavisilo od nae svesne panje, ne bismo dugo ostali u ivotu.
Sa te take gledita, dakle, prouavanje oka na taki 6 je istraivanje kako poveati svest. To se
naziva optim pojmom Pamenje Sebe, kao to je reeno, itava primena Rada sakuplja se na toj
taki. Rad mora biti postavljen na mesto ulaznih utisaka. To se ne moe uiniti dok ovek ne
bude u neuobiajenom stanju svesti, koje se razlikuje od njegove uobiajene svesti. Izmeu
drugog stanja svesti i treeg postoji mnogo stepenova. Pogledajmo dijagram sa 4 stanja svesti.
Moemo uoiti stepenove izmeu takozvanog budnog stanja i stanja Pamenja Sebe.
Pretpostavimo da imate cilj, kao to je da ne budete negativni prema odreenoj osobi. Moraete
da ostajete budni u svakom trenutku prema svom cilju i prema unutranjem stanju u sebi u
svakom trenutku. To e biti jedna vrsta Pamenja Sebe. Kada ovek pamti sebe, trebalo bi da se
seti svog cilja. Problem je u tome, to mi ne moemo iveti dugo u tom stanju poviene svesti,
jer crpimo raspoloivu energiju za to. Svesnost, kao i sve drugo, ima teinu i mere. Postoji samo
toliko svesnosti. Posle nekog vremena mi postepeno poveavamo svesnost i tada, umesto da
zapadnemo u veoma dubok san, posle perioda pokuavanja da budemo svesniji, kao to se to
toliko esto deava, zadravamo odreenu memoriju o sebi, izvestan kontinuitet unutranjeg
ivota. Meutim, naa elja da spavamo je veoma velika, tako da nas pokuaj da sebi damo ok
na taki 6 esto iscrpljuje. Oseamo da smo uinili dovoljno. Sada, san je lagan, jer Rad nije
neophodan za ivot. Kada biste znali da ete umreti, ako ne budete pamtili sebe tokom jednog
minuta, tada bi zaista bilo teko zaspati. Ali na sreu, ili na alost, osoba moe da pone da se
identifikuje od trenutka kada ustane, ak i kroz unutranji razgovor sa sobom, i da ostane u snu
itav dan. Kada uhvatite sebe u snu na ovaj nain i shvatite da ste bili potpuno identifikovani sa
unutranjim govorom i ispisivanjem rauna protiv drugih, tada ste u poziciji da shvatite u emu
se sastoji zadavanje oka na taki 6. Biete u stanju da vidite razlike izmeu mehaninog stanja
sna i vee svesnosti. Pamenje Sebe ne moe da se objasni u toliko mnogo rei, jer je to iskustvo,
veeg ili manjeg intenziteta. ovek ne moe da objasni iskustvo. Ipak, postoje osnovni opisi
oka Pamenja Sebe, na koje elim da ukaem i koje elim da uporedim sa okom disanja.
ok disanja se sastoji od pokreta iz i pokreta u, ili, ako vie volite, pokreta u i pokreta iz. Postoji
udisanje (inspiration) i izdisanje (expiration) i itav akt disanja ili ciklus disaja ukljuuje oba.
Meutim, ne postoji kontradikcija u suprotnim pokretima, jer oni zajedno formiraju kompletan
ciklus. Mi pravimo otprilike 20 takvih ciklusa u minuti. Setiete se da je u Tablici Vremena u
17

razliitim kosmosima, gde je reeno da je Vreme dah, ovekovo vreme disanja uzeto kao 3
sekunde. elim da ukaem na ova dva pravca u i iz. Kako to korespondira sa psihikim aktom
Pamenja Sebe? Da li se seate dijagrama sa dve strelice, okrenute u suprotnim pravcima?

To je, da tako kaemo, dijagram Pamenja Sebe i vi vidite, oigledno, dvostruki ili suprotni
pravac.
Predstavimo sada prvi ok disanja dvema strelama:
(udisanje)
(izdisanje)
Ovi pravci reprezentuju udisanje i izdisanje. Sada, trougao u srcu Eneagrama ima tri take,
numeroloki oznaene sa 3, 6 i 9 i svaka od tih taaka reprezentuje mesto oka. ok na 3 je ok
disanja. Zanima me da li ste pomislili da drugi ok na 6 na neki nain korespondira naime,
predstavlja na neki nain u i iz ili iz i u? Odjednom ete videti iz dijagrama Pamenja Sebe
da se ono kree jednim putem, a zatim drugim putem, u i iz, iz i u, upravo kao i disanje. Da li
zamiljate da prvi ok disanja moe da postoji bez odnosa sa drugim okom i bez
korespondiranja? Za one, koji ele da razmiljaju o ovom uenju i da ga potvrde u svom umu,
eleo bih da obratim vau panju prvo na ovaj neobini trougao koji stoji u sreditu Eneagrama,
a tada na prirodu prvog datog oka vazduha to jest, unutranji spoljanji pokret disanja. Tada
u vas upitati: Da li mislite da je mogue da drugi ok na taki 6 (prvi svesno zadati ok) nije
povezan sa prvim, mehaniki datim okom na taki 3? Dijagram Pamenja Sebe pokazuje da
ima.
Ta dva fizika pravca ili pokreta, koji su povezani sa Pamenjem Sebe, kao razliiti od dva
fizika pravca ili pokreta disanja, jesu ono, o emu elim da razmislite. U Pamenju Sebe ovek
mora gledati unutra i spolja u isto vreme. Neete imati sumnje u pogledu toga da li osoba to ini,
jer to daje odreen izraz oima. Da bismo pamtili sebe neophodno je gledati unutra i gledati
spolja. ovek mora videti ono spolja i videti sebe u odnosu sa tim spolja. Meutim, u stvari niko
ne moe da gleda unutra i gleda spolja u isto vreme, isto kao to osoba ne moe da udie i izdie
u isto vreme. Panja osobe mora da se kree unutra i napolje naizmenino i ako to uporedimo sa
disanjem, moemo rei da je akt Pamenja Sebe pokret unutra i spolja, ne
pokret bilo unutra bilo spolja. Akt Pamenja Sebe je dvostruki pokret kao to je to i akt disanja. I
tako se o Pamenju Sebe moe misliti kao o neemu, to se sastoji od pokreta ka i od, psiholoki
po prirodi, koji mora da se izvede svesno to jest, uz odreeni pritisak panje, koju prua cilj ili
oseaj Rada. Na primer, posmatram tu osobu a zatim svoje reakcije u svetlu svoga cilja, tada
ponovo spolja osobu, tada unutra svoje reakcije i tako dalje. Identifikovanje tada postaje
nemogue.
Kasnije emo se vratiti prouavanju oka na taki 6, ali elim da ovo dodam. Dok ne stignete na
taku razumevanja, na kojoj se ovaj Rad, i itava ezoterijska psihologija, bavi vaim unutranjim
stanjima i vaim reakcijama na druge, koje deluju na vas, sve e izgledati nejasno, fantastino i
18

nepotrebno. Samoposmatranje, poetna taka ovog Rada, treba da omogui oveku da razume
svoja unutranja stanja. Evolucija je evolucija unutranjih stanja. Samo-razvoj je razvoj
unutranjih stanja. Samo vi moete poznavati svoja unutranja stanja: samo vi se moete odvojiti
od beskorisnih, negativnih i zlih stanja. Ponoviu da je nemogue postati svesniji, nemogue
zadati ok na taki 6, dok ne ponete da bivate svesni toga, kakve vrste stvari su u vama, a da bi
se to desilo, pre svega je neophodno okrenuti panju unutra i uoiti svoje reakcije na
spoljanjost. ovek mora da otkrije ta unutranjost i spoljanjost znai i ta taj pokret spolja i
unutra znai, jer je biti samo u unutranjosti ili samo u spoljanjosti pogreno. To ste vi i to
je spoljanji svet, koji vam je prenet ulima. Postoji svet i postoje vae reakcije na njega.
Ukoliko ne moete da napravite razliku izmeu sebe i spoljanjeg sveta, neete moi da
primenite Prvi Svesni ok. Kao to sam rekao, vratiu se na ovo kasnije. U ovom trenutku,
obratite panju na neku osobu spolja i obratite panju na svoje reakcije na tu osobu i razliku
izmeu ta dva.

19

Birdlip, 11.mart 1944.

ENEAGRAM
VI
Nastaviemo da govorimo o okovima datim na taki 6 u Eneagramu. Podsetiu vas kratko da je
to Prvi Svesni ok, nazvan ok Pamenja Sebe, i da se on ne odvija mehaniki u oveku.
Ponoviu tu materiju, jer je za ljude izuzetno vano da je shvate. itava ideja Ezoterijske
Psihologije i njena velika razlika u odnosu na Zapadnu Psihologiju lei u injenici da ona oveka
ne posmatra kao svesnog. Ezoterijska Psihologija posmatra oveka kao bie u stanju sna, u
kome se njemu sve deava, stanje u kome on zamilja da je svestan, stanje u kome zamilja da
ima volju, u kome zamilja da ima stalni Ego i zamilja da moe da ini. Ezoterijska Psihologija
nas ui da je sve to iluzija i da ovek pripisuje sebi neto to ne poseduje. Prvi stepen poetka
njegovog posedovanja takvih svojstava je taj ok na taki 6, o kome smo govorili iz drugaije
perspektive. Neki ljudi misle da ok znai samo iznenadno neprijatno iskustvo. Neki okovi su
sigurno te vrste esto su veoma korisni. Meutim, neophodna je mnogo ira koncepcija oka na
taki 6. Na tom mestu se odvija itava promena izgleda, itava promena uma. Mi zaista moramo
da razumemo da stvari nisu onakve kakvima se ine. Moramo zaista da razumemo da smo mi i
drugi u snu i da ne moemo da inimo i da nemamo pravu Volju, niti realni stalni Ego i tako
dalje. Shvatanje svega toga je ok, istovremeno spor i iznenadan. uli ste na ranijim stepenima
ovog uenja definiciju Pamenja Sebe kao poimanja nae mehaninosti. Kada ponemo da
razumevamo da nismo mi ti koji ine, ve da to Ono radi, tada imamo ukus odreenog Pamenja
Sebe. Ali shvatiete da ukoliko ni na koji nain ne moete odvojiti sebe od sebe, nikada neete
shvatiti to to znai razumeti neiju mehaninost. Sve ete nazivati Ja i to je upravo jedan od
najveih grehova, koje moemo poiniti protiv sebe i protiv drugih. Mi smo u stvarnosti legija, a
uzimamo sebe kao jedno i ponaamo se prema drugim ljudima kao da su oni jedno. Ako
posmatrate sebe bez kritike i iskreno tokom odreenog perioda vremena, uoiete u kojoj meri
ste mehaniki, poeete da uoavate da teko moete rei Ja sam taj, koji to radi, ve Ono je
to to to radi, iako to nije svestan proces, ve neka vrsta samo-opravdavanja koja se odigrava u
pozadini i ini da sve izgleda u redu, tako da verujete da je sve to se dogaa Ja. Na primer,
postoji unutranji govor koji se odvija u vama i vi ga sledite, kao da ste vi taj koji to radi, i zaista
da ta Ja, koja vam govore i kau stvari, to rade u vae ime ili bolje, vi verujete da ste to vi.
Tada, sasvim iznenada, neko malo svesnije Ja vam moe rei: Zato, zar nisi u Radu? I tada
se sve kompletno menja, razgovor se potpuno zaustavlja i ta Ja, koja su to inila, bee i kriju se.
Sada, ne moete dati sebi ok na taki 6, ako uvek idete na svoj nain i pokuavate da idete na
svoj nain. Uvek nastavljati na svoj nain znai ostati u snu, ostati mehanian, ostati maina.
Kada imate svoj put, kada stvari idu glatko, tada ne idete protiv sebe i niste svesni. Kada se dve
stvari ukrste, mi dobijamo kratak trenutak svesti. Probudimo se malo, za trenutak. Ukoliko se
nikada ne suprotstavite Rad ivotu, neete napraviti raskrsnicu, u velikom smislu, jer Rad i ivot
idu u suprotnim pravcima i ta raskrsnica se ne moe uporediti sa malim raskrsnicama koje ivot
proizvodi, koje dolaze i odlaze i kojima se bavimo u svom ivotu, ve je to sasvim drugaija
vrsta raskra. Jednom, kada bude poelo da se formira u vama, ono ostaje i oseate ga sve
vreme. Znate da ne moete imati svoj sopstveni nain, ponekad jasnije a ponekad manje, ali to
znate sve vreme i zante da, kada stvari postanu lake, ne moete da obmanjujete sebe
zamiljajui da je to ono to elite. Realnost Rada postaje vea realnost od realnosti ivota. Kada
stvari postanu lake u ivotu, kada ovek pone da bude prijatelj sa ivotom, to ne ponitava
20

prisustvo Rada iza oveka. ivot moe postati laki i Rad moe postati laki, ali oni imaju
drugaiji ukus. Sve to se odnosi na ono, o emu sam govorio u vezi sa Prvim Svesnim okom,
do tog efekta, da moramo znati razliku izmeu spavanja i budnosti na osnovu unutranjeg ukusa,
ak pre nego to ponemo da saznajemo kako da damo taj ok.
Shvatate da ako ste identifikovani sa ivotom, vi jeste u ivotu. Odgovarate samo na A-uticaje.
Vi ste u svim oseajima, koje ivot daje. Vi ste u svim njegovim strepnjama. Tada ete biti
daleko od Rada. Rad e vam izgledati kao san. Biete daleko od toga da date sebi ok na taki 6.
Vi svi razumete da morate da re-interpretirate ivot i sagledate ga u svetlosti Rada. Meutim,
dok god ste potpuno u onim Ja koja pripadaju ivotu i dok god ste potpuno apsorbovani
brigama, strahovima, sukobima i ambicijama ivota, kako moete oekivati da ivot
interpretirate drugaije? Samo Radna Ja mogu to da uine. Ja ivota znaju samo jedan jezik,
jezik ivota, ali Radna Ja znaju dva jezika, jezik ivota i jezik Rada. Kada to ne bi bilo sluaj,
kakvu bismo nadu imali da se spasemo od sluenja maineriji Organskog ivota? Kako bismo
mogli da odvojimo sebe od sebe, kada ne bi bilo niega u nama to bi bilo drugaije od nas?
Sada, ako mislite da ste jedno, moete li da odvojite sebe od sebe? Ovde dolazi do izraaja drugi
aspekt oka na taki 6. On se sastoji u stalnom pokuavanju da se da prednost Radnim Ja u
tekim periodima. Pokuajte da sledite ono to Rad kae u svakoj pojedinanoj situaciji.
Razmiljajte kako bi to izgledalo delovati na nain Rada i pokuajte da sledite to to percipirate i
vizualizujte sebe kako to radite. Iz tog razloga je tako vano saznati za ovaj Rad, istinski ga
prouavati, istinski uloiti napor da se razume njegovo uenje, zadrati ga ivim u umu, videti
nove veze.
Sada, voleo bih da se vratim na raniju definiciju Pamenja Sebe kao shvatanja ovekove
mehaninosti. Kada zateknemo sebe kako govorimo na neki tipian nain, shvatamo da
govorimo iz nekog stava koji je povezan sa jednom ili dve gramofonske ploe. Znate da nije
teko videti gramofonske ploe u drugim ljudima, jednom kada vam se skrene panja na tu ideju.
Mnogo je tee videti gramofonsku plou u sebi i uhvatiti je kako radi. Kasnije je moete
prepoznati po specifinom ukusu i po oseaju gubitka snage. Kad god razmiljamo mehaniki ili
oseamo mehaniki, javlja se tendencija gubitka snage. Kada postanete svesni nekih
gramofonskih ploa, kako onih, koje izraavate spolja, izgovorenim reima, tako i onih, koje
ponavljate u sebi, poinjete da razumevate neto od svoje mehaninosti. Naravno, to nee biti
sluaj, ako sebe opravdavate to jest, nalazite razloge koji su dovoljni da nastavite da govorite
glasno i u sebi na nain kako to inite. Kad god zateknete sebe da ponavljate stvari ponovo i
ponovo, to je mehaniki. Kada postanete svesni mehaninosti te vrste, iluzija o vama poinje da
se rui. Odvija se veoma interesantna bitka, koju neu pokuavati da objasnim, jer je to iskustvo
kroz koje svako mora da proe i sa ime e se svako neizbeno susresti na odreenoj stepenici
svog rada na sebi. Sada, iluzija o sebi mora da se slomi pre nego to ok na taki 6 moe da bude
dat. Ukoliko pokuavate da date ovaj ok dok ste ispunjeni iluzijom o sebi, koju ste uvek imali,
neete biti u stanju da postanete svesniji, ve naprotiv, imaete tendenciju da jo dublje zaspite.
Moramo da razumemo svoj poloaj. Seate se prie o konopcu i provaliji? ovek je potpuno
nesvestan i jednog i drugog. Tada ugleda provaliju i shvati svoju pravu poziciju, a tada vidi i
konopac iznad svoje glave. Da li razumete ta to znai? ovek ne eli konopac dok ne vidi
opasnost, a ne vidi opasnost sve dok ima iluziju da je sve u redu. Na isti nain, osoba koja ima
iluziju o sebi, osoba u kojoj se neto jo nije slomilo, nee ulagati napor u Pamenje Sebe, jer,
dok ne vidi provaliju, nee videti ni konopac.
21

Sada, konopac je Rad. Konopac je Ezoterizam koji lei tik iznad nas na viem nivou. Isceljujui
uticaji Ezoterizma dolaze do nas u treem Stanju Svesti, ali u drugom ne. Prvi Svesni ok treba
da nas uzdigne do te Svesti, da formira Budnost, tu vrstu Svetlosti, koja pripada 3 Stanju.
Sada, vi ete razumeti zato je reeno da je shvatanje ovekove mehaninosti jedan oblik
Pamenja Sebe. To znai da poinjemo da postajemo svesni opasnosti u kojoj se nalazimo, jer
poinjemo da vidimo da je ono, to smo smatrali sigurnim u sebi, iluzija i poinjemo da vidimo
da ne postojimo. I jednom kada iluzija o sebi pone da se slama, poinje da biva mogue osetiti
da uticaji Rada ne samo da stiu do nas, ve i da nas poduavaju. Meutim, ukoliko ste uvereni
da je va sadanji obrazac u redu, naravno da e biti teko raditi na sebi, jer ne postoji ni jedan
lini razlog zato bi to trebalo da radite. Ako ne oseate nikakav nedostatak, kako onda raditi?
Ako oseate da niste izgubili nita, kako moete da tragate? Ako oseate da ve sve znate, kako
se moete podvrgnuti poduavanju? Ako ste fundamentalno zadovoljni sobom, kako moete da
se promenite?

22

Birdlip, 18.mart 1944.

ENEAGRAM
VII
Nastaviemo razgovor o Prvom Svesnom oku. Svi razumete razlog zato to radim, jer se itav
Rad sliva u tu taku. Svaka od ovih beleki govori o oku na taki 6 Eneagrama iz razliite
perspektive. U ovom trenutku ih ne rasporeujem ni u kakvom odreenom poretku. Proli put
smo govorili o shvatanju mehaninosti kao jednoj vrsti oka.
Mi shvatamo sebe kao neto samo po sebi razumljivo. Uzimamo injenicu da moemo da
govorimo ili mislimo ili se kreemo ili vidimo ili ujemo kao samu po sebi razumljivu. Ne
shvatamo da ne moemo da objasnimo nita od toga i da jednostavno ne znamo. Postati svestan
toga daje oseaj uda, bespomonosti, koja je blisko povezana sa jednim aspektom shvatanja
nae mehaninosti. Niko, koliko god da to odbacujemo, niko sa sigurnou ne moe rei da je
stvorio samog sebe i da tano zna kako funkcionie i ta je misao a ta je oseanje itd. Razmislite
na trenutak i videete da mi zaista ne znamo. Data nam je veoma komplikovana maina po
imenu telo i ivimo u drugoj veoma komplikovanoj maini po imenu svet. Kada sve to shvatite
emocionalno, odvajate se od uobiajenog nivoa shvatanja stvari i to je jedan stepen Prvog
Svesnog oka. Meditirajui o neobjanjivosti svega, ukljuujui vas same, moete dostii stanje
razumevanja sasvim razliito od vaeg uobiajenog svakodnevnog razumevanja.
Proli put je predmet shvatanja vae mehaninosti bio veinom sagledan u svetlu line
opservacije i sagledavanja kako Ono ini, a ne vi. Podsetiu vas ovde na vanost
Samoposmatranja u vezi sa posmatranjem Linosti. Svakog jutra dolaze vam iste misli, isti nain
razumevanja stvari, ista oseanja, iste tekoe. Ta maina Linosti, za koju je svaka osoba
prikaena, radi mehaniki. Ubacite novi u prorez i sve se odvija rutinski. Svi znate da niste
vi ti koje treba da posmatrate, ve vaa linost. G. Smit treba da posmatra g. Smita, ne sebe.
Mislim da se ne moe dovoljno esto ponoviti da je Samoposmatranje, kako ga poduava Rad,
potpuno razliito od onoga to obino podrazumevamo pod posmatranjem sebe. To je jedno od
mesta, gde veoma lako padamo u san u pogledu znaenja Rada i gde nas je konstantno potrebno
buditi. G. Smit dolazi da me vidi i govori o svojim tekoama sa Radom i kae mi da pokuava
da posmatra sebe, ali ne zna ta to znai. Tada se postavi pitanje: Da li ste pokuali da
posmatrate g. Smita? Veoma je iznenaen. Moda vi vidite na ta mislim. Naravno, beskorisno
je posmatrati sebe kao da ste sve to vi. Vi ste zakaeni za komplikovanu mainu, koja stvara vei
deo vae istorije. Meutim, vi niste ta maina, jer u vama postoji neto, to vas moe osloboditi
od nje. Kada to ne bi bio sluaj, Samoposmatranje bi bilo obino gubljenje vremena. Gledate
svoju povezanost sa tom mainom, recimo, tokom dana. ta ona namerava? ta govori? Gde je
bila? ta ona eli? Da li vam se to dopada? Da li elite da to opravdate? Da li ste slobodni od nje
u veoj meri, ako neto radite uz panju? Posmatrajte sebe na taj nain u svakom trenutku. Kada
shvatimo da nas ta maina od Linosti pomera tamo-amo i uspostavlja kontrolu u svakom
trenutku, poinjemo da stiemo uvide u to ta znai shvatiti svoju mehaninost. Poinjemo da
razumemo da je to razlog zato je to shvatanje definisano kao jedan oblik Pamenja sebe. Vidite
da ne moete dospeti izvan sebe, ako sve u sebi shvatate kao sebe. Kako ete preskoiti maticu
sa svim tim to nosite sa sobom? Kako ete izai iz zatvora ako insistirate da sve to ponesete sa
sobom? Treba da izbegavate sebe. Treba da budete strpljivi sa sobom sve dok sva ta buka koju
Linost pravi ne prestane, tako da najzad moete da budete sa sobom.
23

Postoji fraza, koja se esto koristi u Radu, kao i u drugim ezoterijskim tekstovima, koja kae da
je ovek u zatvoru. G. je ima obiaj da kae da niko ne shvata svoju situaciju. Svi vi, govorio
je, ste u zatvoru i sve to moete poeleti, ako ste senzibilni ljudi, jeste da pobegnete. Meutim,
niko ne moe pobei iz zatvora bez pomoi onih, koji su ranije pobegli. Samo vas oni mogu
nauiti na koji nain je beg mogu. Tokom jednog perioda njegova omiljena izjava je bila da,
kako bi ovek u zatvoru imao ansu da pobegne, on prvo mora shvatiti da je u zatvoru. Sve dok
proputa da to shvati, dok god misli da je slobodan, on nema nikakvu ansu. Ukoliko ne
shvatimo svoju mehaninost, mi zamiljamo da smo slobodni. Zamiljamo da sve radimo sami,
po svojoj volji. Taj zatvor, o kome je G. esto govorio, pre svega je vaa Linost. U sluaju g.
Smita, njegov zatvor je g. Smit, koga on uopte ne opaa i koga posmatra kao sebe. ta treba da
radi? Treba da podeli sebe na Ja i g. Smita. itavog dana je sa g. Smitom i tako ima mnotvo
prilika da ga posmatra i ne moe kao izgovor da kae da nikako ne moe da ga dobije telefonom.
Budui da je toliko dugo sa g. Smitom, on ga ne vidi i ne zna da ga g. Smit tera da ini sve to
ini. Videete da ovek pri susretu sa g. Smitom zaista ne treba da kae samo: Kako ste?, ve
treba da doda: Kako je g. Smit? A g. Smit treba da odgovori: O, g. Smit je u odlinoj
kondiciji, ali ja sam slabog zdravlja.
Sada, nemogue je pomoi tom oveku da se odvoji od g. Smita tako to pokuavamo da ga
prisilimo na to. On e rei da ne veruje da postoji takav zatvor kao to je g. Smit i da je to samo
ime i raspravljae se sa vama i zahtevati da se to dokae. Naravno, to je nemogue, jer on je
jedini koji moe osloboditi sebe. On sam mora videti da, iako zamilja da on ima svoj sopstveni
put, g. Smit je u stvari taj, koji ima svoj put i mora da oseti svu svoju bespomonost u prisustvu
g. Smita. Naravno, to jedino moe biti postepen, isprekidan proces, koji se protee tokom godina
samo-prouavanja. Meutim, jednom, kada ga zapone, jednom, kada na trenutak uoi prisustvo
g. Smita, tada njegovo konano osloboenje poinje da bude mogue. Umesto da se suprotstavlja
ideji posmatranja, on poinje da ga koristi inteligentno i tada njegov ivot postaje podeljen na
dve struje: jedna e biti ivot g. Smita, a druga e biti istorija i refleksija Ja koje posmatra g.
Smita. Jer tokom dugo vremena on e voditi taj dvostruki ivot, to je veoma esto bolno.
Meutim, ukoliko ne dopusti sebi da postane negativan, postepeno e uoiti da nova znaenja
ulaze u njegovo razumevanje. Neto poinje da se dogaa sa njim. I ta promena, koliko god da je
neznatna, nastaje usled oka, koji je dat na taki 6 kroz koju novi uticaji dospevaju do oveka.
To je jedan oblik joge, koji je zasnovan na meditaciji o sebi i o tome ko smo i emu ovek moe
rei Ja. U ovom Radu, kada kaemo Ja, moramo upitati sebe: Koje Ja? Shvatanjem da
ovek koristi termin Ja potpuno pogreno, poinje ovekov praktian rad na sebi. To spada u
ok na taki 6, jer moe poveati svesnost svesnost oveka o samom sebi. To poinje da vam
daje potpuno novi odnos prema sebi. Recite ponekad sebi u trenutku neke aktivnosti: Koje Ja?
Sada, dao bih vam primer u vezi sa osobom koja poinje da shvata mehaninost. Mehaninost
znai reagovanje reagovanje kao to uvek radite uz sve. Mislim da treba da razmislite o tim
linim opservacijama o tome ta znai biti mehanian.
Uvek u se seati ogromnog i radosnog oseaja slobode koji sam iskusio kada sam iznenada, na
sastanku, shvatio ta izreka Rada Ne mora da reaguje moe znaiti za mene i moj ivot.

24

ivot bi mogao da se transformie. Ne bih vie bio u milosti ivota. Naao sam nain da
postupam sa ivotom. Ne moram da reagujem. Niko i nita me ne mogu povrediti ak ni dotai,
ako naem snagu da ne reagujem. Reenje tekoa lei u meni. Imam mo, ukoliko budem
mogao da nauim da je koristim, da ivot uinim bezopasnim po sebe. ivot nije gospodar.
Mogu da prevladam tekoe i nesreu ivota, postajui pasivan prema njima, ne reagujui na
njih.

25

Birdlip, 18. mart 1944.

ENEAGRAM
VIII
U subotu je bilo razgovora o Vremenu i Vraanju. Budui da se taj predmet odnosi na Prvi
Svesni ok, napraviu rezime svega to je reeno.
Sve ideje Rada mogu da deluju kao ok. Ideje su veoma mone mnogo monije nego bilo ta
vidljivo i materijalno. Ideje mogu da dominiraju itavom nacijom. Ne moemo videti neku ideju,
ali moemo osetiti njene efekte. G. Uspenski je uporedio ideje sa veoma monim mainama, koje
mogu postati opasne, ako njima rukujemo pogreno. Osetiti sve ideje Rada znai transformisati
nae razumevanje. Na primer, ideja da nismo jedno, ve mnogo razliitih Ja moe da
transformie razumevanje o sebi i o svim drugim ljudima. Na isti nain, ideje o Vremenu mogu
promeniti na pogled.
Uzmimo ideju o Vraanju. Nemogue je razumeti tu ideju dok se ne shvati ideja 4. Dimenzije
Vremena. ta je 4. Dimenzija? Mi smo u tri dimenzije Prostora: duina, irina i dubina.
Razmislimo na trenutak o tim dimenzijama. Kretanje take, koja nema dimenzije, generie liniju:
linija je jednodimenzionalna. Ako bismo iveli na toj liniji, bilo bi nemogue shvatiti kako bi
bilo kakav pokret pod pravim uglom uopte bio mogu. Kretanje linije generie ravnu povrinu:
ona je 2-dimenzionalna. Kretanje ravni generie geometrijsko telo: ono je 3-dimenzionalno.
Sada, mi ne moemo razumeti koji pokret treba da napravi geometrijsko telo, da bi generisalo
viedimenzionalnu figuru sebe samog. Uzmimo svoje ivote kao linije, u 4. Dimenziji. U skladu
sa idejom Vraanja trenutak smrti je trenutak roenja. Osoba se raa u istom delu Vremena
ponovo i ponovo. Nemogue je to razumeti, dok ne shvatimo realnost 4. (i 5.) Dimenzije. Vreme
ivi. Mi ivimo u ivom Vremenu i svaki od naih ivota je fiksiran u neki deo ivota Vremena i
taj deo je nae vreme. Ukoliko nita ne promenimo u sebi, sve e ponovo biti isto. Ako Sutina
ostane nepromenjena, rodie se ponovo u istom delu Vremena i jo jednom e privui sebi isti
ivot i okruiti sebe istom Linou. Sutina je nerazorivi deo nas. Znamo da unutranji rast
znai novi rast Sutine i znamo da Sutina ne moe da raste, dok Linost ne bude uinjena
pasivnom posebno odreeni delovi Linosti, odreene slike. Ezoterizam moe da promeni
odnos izmeu Linosti i Sutine. ivot Linost odrava aktivnom. Postepeni efekat Ezoterizma
je da uini Linost pasivnom. To je razlog zato ovek treba da radi na sebi. Ukoliko bude
rtvovao odreene delove Linosti, ukoliko iz toga bude izvukao snagu, moda e Sutina poeti
da raste.
Ako Sutina bude rasla, nee privui isti ivot kada se bude ponovo rodila. Promena Bia
neminovno znai i promenu ivota, jer ovekovo Bie privlai ovekov ivot. Ukoliko postoji
razvitak Sutine, nee postojati samo promena u ivotu, ve i u memoriji. Osoba se moe setiti
ta da radi u nekom tekom trenutku: moe se setiti da je napravila greku.
Budui da je nae bie napravljeno od razliitih delova, od kojih su neki vie budni, a neki vie u
snu, shvatiemo da moemo predstaviti svoje ivote kao seriju paralelnih linija, nalik
telegrafskim icama. Ako smo negativni, mi smo u nioj ici. Pamenjem sebe moemo stii do
neke vie ice. Uzimajui sve to je tee mogue, mi putujemo najniom (najgorom) icom, da
26

tako kaemo. Ne identifikujui se i pamtei sebe dostiemo viu (bolju) icu. Iako sve te ice
lee, kako jesu, blizu jedna druge, postoje razlike izmeu njih. Na nekoj od njih se moe nalaziti
neto, ega na drugoj nema. Na primer, na nekoj od linija moemo sresti Rad, a promaiti ga na
nekoj od niih. Nisu sva naa Ja na istom nivou i neka od njih ne moemo sresti na najniem
nivou, jer ona ne ive tamo.
Imamo mnogo razliitih vrsta memorije i svako Ja ima svoju sopstvenu memoriju. Memorija je
na odnos prema 4. Dimenziji, koja se protee i u budunost i u prolost. ovek moe da se seti
budunosti. To nije tako neobino ako shvatimo da smo iveli ranije. Ovaj Rad veoma mnogo
naglaava vanost seanja. Moramo se setiti trenutka razumevanja koje smo imali. Moramo se
setiti da smo u Radu. Moramo se setiti svoga cilja. I moramo se setiti sebe. Moramo se setiti da
izolujemo sebe iznutra od ivota i da ne dopustimo da nas dogaaji slome to jest, moramo se
setiti da praktikujemo neidentifikovanje kada zateknemo sebe u identifikaciji. Postoji ansa da se
dogode neke promene, ako se ovek ne identifikuje toliko mnogo i neprekidno. Setivi se da
posmatramo identifikaciju u sebi i da praktikujemo neidentifikovanje, ovek dospeva pod nove
uticaje. Cilj je doi do tih novih uticaja, koji mogu da nas iscele i da nam daju nov ivot. Kada ne
bi bilo drugih uticaja, kada bi vidljivi ivot na Zemlji bio sve to postoji, kada ne bi bilo Zraka
Kreacije, tada ne bi bilo Rada i ne bi bilo Ezoterijskog Uenja i sve bi bilo bez nade. Sve bi bilo
fiksirano i mehanino. Niko ne bi mogao da se promeni.

27

Birdlip, 01. april 1944.

ENEAGRAM
IX jo jedna beleka o Vremenu i Vraanju
ini se da mnogi ljudi imaju velike tekoe da shvate ta je ok na taki 6, te, iako je u svakom
komentaru objanjeno da postoji vie vrsta tog oka i da u optem smislu ideje Rada i njihovo
praktikovanje daju taj ok, i dalje se postavljaju pitanja o tome ta je to. Na primer, tokom
diskusije prole nedelje postavljeno je pitanje: Da li ovek moe da povee taj ok Vremena na
taki 6 na isti nain kao to moe da povee ok od shvatanja svoje mehaninosti? Ideja da se
vraamo je ok, ako se emocionalno doivi. Ona menja na odnos prema sadanjosti, kao i prema
prolosti. Ona ini da vidimo svoje ivota na nov nain. Sada, ako moete da vidite svoj ivot na
nov nain, to je ok. Protiv ega je to ok? To je ok protiv naina, kako smo prethodno shvatali
ivot. Ako shvatate svoj ivot uvek na isti nain, postajete fiksirani. Da biste se oslobodili,
neophodan je ok. Znate kako je teko promeniti ideje ljudi i da je znak inteligencije ako smo u
stanju da shvatimo nove ideje. Ovaj Rad treba da nas navede da mislimo. Sve ideje Rada mogu
delovati kao ok, ako za sebe razmislimo o njima. Ideje e nas preneti na drugi nivo. Prodrmae
nas iz tuposti i gluposti malih Ja koja sve vreme odreuju pravac naeg ivota. Razumete da se
o viziji moe misliti kao o oku. ovek ima novu viziju. Vidi svetlo tamo gde ga prethodno nije
video. Sve vidi u novoj perspektivi. Preko svoje vizije ima ok. To je ok zadat starom vienju
stvari. On je potresen u sebi, a ako ste potreseni u sebi, to vam daje ok. ok treba da nas probudi
iz dubokog sna, u kome ivimo svoje ivote. Padamo u san odmah im se probudimo i spavamo
dublje nego u krevetu. Ideje Rada ne samo da mogu da nam daju ok, kada ih razumemo i
asimilujemo u mozgu, ve mogu i da nas transformiu. ok od buenja je povezan sa
transformacijom sebe: ok izbijanja semena, koje ga budi u novi ivot i istovremeno ga
transformie. Seme je potreseno u sebi. Da li ste ikada bili potreseni u sebi, do samih svojih
temelja? Ako jeste, onda razumete ta je ok. Meutim, ok nije obavezno iznenadna stvar: on
moe delovati tokom dugog, dugog perioda kao ferment, koji polako menja groe u vino.
Odgovor na pitanje kao to je, da li ideja Vremena moe da bude povezana sa okom na taki 6,
jeste: Da. To je izriito reeno u komentarima. Meutim, to e biti ok samo ako ovek pokua
da razume ta to znai i esto misli o Vraanju i kako e se uvek vrteti u toku svog ivota dok
ne bude promenio sebe. ta onda treba da uinimo da bismo promenili sebe? Ovaj rad nas ui ta
treba da radimo svakog dana i svakog minuta.
U vezi sa pitanjem o razliitim vrstama memorije svaki centar i svaki deo centra ima sopstvenu
memoriju. Memorija nije jedna te ista stvar. Ono to je reeno je da je memorija naa veza sa 4.
Dimenzijom. To je na odnos prema naem Vremenu. Moemo se kretati u memoriji u prolost,
a da se ne pomerimo iz svojih fotelja. Sigurno, ta veza sa prolou je veoma pogrena. Ispod
nae line memorije postoji dublja memorija do koje veoma retko imamo pristup, ukoliko ga
uopte dobijemo. U toj dubljoj memoriji sve je prisutno sve to smo rekli ili uinili ili videli ili
doiveli. To je Knjiga naeg ivota koja se otvara u smrti. Mi nosimo memoriju u Sutini.
Linost biva unitena posle smrti, ali Sutina se vraa. Zbog toga imamo ansu da se setimo,
kada se vratimo, samo ako Sutina bilo ta zabelei. Sve to uinimo iskonski, dodirnue Sutinu
i Sutina e se toga setiti po povratku. To je razlog zato geniji ponekad otkrivaju sebe veoma
rano. U Vraanju sve dolazi ranije, to je na bilo koji nain uinjeno iskonski. Neki muziari ili
drugi genijalni ljudi poinju da se seaju veoma rano.
28

Prava memorija nije povezana na isti nain kao lina memorija. Na primer, svi trenuci istinskog
razumevanja Rada bie povezani zajedno. Nee leati pomeani sa drugim seanjima u serijama
niti pomeani po datumima. Seanja istog emocionalnog kvaliteta imaju sklonost da se povezuju.
To seanje na prolo vreme, dan za danom, razlikuje se od emocionalne memorije. Drugim
reima, na odnos prema 4. Dimenziji je veoma razliit. Osoba moe imati veoma slabo seanje
u vremenskim sekvencama, ali veoma dobru emocionalnu memoriju i obrnuto.
Postavljeno je pitanje: Kako moemo da se ponovo rodimo u istom delu Vremena, kada nai
roditelji nee biti tu? Ovo je pogreno shvaeno. Nai roditelji su u naem vremenu. Sve je tamo
u Vremenu i sve se vraa u Vremenu. Imamo tekoe da svojim umom, koji se oslanja samo na
ula, shvatimo kakve su vie dimenzije. U stvari, to je nemogue. Mi o Vremenu moemo misliti
samo kao o liniji, ali u stvari postoje 3 dimenzije Vremena, tako da linija postaje ravan, a ravan
geometrijsko telo. U tom geometrijskom telu Vremena sve postoji i sve se vraa u talasima,
velikim i malim. U isto vreme, postoji opta promena, koja se odvija u itavoj Geometriji
Vremena. Da to izrazimo obinim jezikom, neke stvari se uspinju, neke se sputaju, a neke stvari
ostaju nepokretne. U okviru ideje Vraanja, mi moramo da izaberemo. Moemo odvojiti jedan
toak iz maine da bismo razumeli i moramo razumeti da je toak napravljen od neke vrste
elastine supstance, koja moe da se malo rairi i da se same.
S obzirom na pitanje kao to je da li moemo da izaberemo druge roditelje, odgovor je, naravno
da ne, ako smo pod Zakonom Vraanja. Roeni smo u istom delu Vremena kao i pre i nai
roditelji su tu. Samo kada doemo do Reinkarnacije, moi e da se postavi to pitanje.
Reinkarnacija se potpuno razlikuje od Vraanja. U Vraanju ovek se raa u istom delu Vremena
od istih roditelja; u Reinkarnaciji ovek se ne raa u istom delu Vremena. Meutim,
Reinkarnacija za nas stoji van diskusije. Potreban je veoma visok stepen razvitka. ovek mora
dostii kraj svog ivota i mora se na odreen nain iznutra povezati fuzijom, pre nego to moe
da pree u drugi deo Vremena.
Pod uticajem ideje i Vraanju itav na koncept prolosti se menja. Reeno je da traje velika
bitka izmeu religioznih ljudi, koji veruju u ivot posle ivota, i naunika, koji veruju samo u
ovaj ivot. Videete da ideja o Vraanju zadovoljava obe strane. Kada vidite kako vaa prolost
lei ispred vas, tada vaa razmiljanja o vaoj prolosti postaju korisna.

29

Birdlip, 09. april 1944.

ENEAGRAM
X poetak oka na taki 6
Posmatranje i odvajanje od Sebe
Posle intervala od nekog vremena vratiemo se osnovnoj ideji Rada da je, kako bismo se
probudili, neophodno posmatrati sebe i uoiti kakav je ovek u sadanjem trenutku. U kom delu
vas je ono to ste u sadanjem trenutku? Ono je u svim ulogama u centrima, izvueno na
povrinu odreenim delovanjem ivota na vas. ta to znai? To znai da ste od detinjstva poloili
u sebe odreene asocijacije, koje su reprezentovane u vaim centrima i koje deluju mehaniki.
Svako ovde je poloio u svoje centre odreene poglede i naine na koje posmatra stvari, od svoje
majke, oca, bolniarki, ljudi koji ga okruuju. Svi vi posmatrate tu konstrukciju kao sebe. A to je
samo obrazac svih moguih sopstava. Ipak, to je veoma teko shvatiti. Sve te asocijacije,
poloene u centre od najranijeg detinjstva, obrazuju odreenu vrstu obrasca osobe. I ovde bih
eleo da kaem, zar nije neverovatno da niko ne pomilja na to, da je on ili ona u svakom
pogledu fiksirana, odreena vrsta osobe osobe, koja se uvek ponaa na ovaj ili onaj nain i tako
dalje? Interesantno je, jer svako ima ideju da su on ili ona sasvim slobodni i da mogu da se
ponaaju, deluju, razumeju i tako dalje upravo onako kako ele. To je iluzija. Linost, koju su
konstruisali Mama, Tata, Bolniarka, kola itd. je veoma mona. Ona uvek deluje u vae ime.
Ipak, mi imamo viziju, oseaj, ideju da smo slobodni i da ni na koji nain nismo predodreeni, ni
na koji nain fiksirani, ni na koji nain maine. Rekao sam da je to iluzija. Ipak, u isto vreme, to
nije iluzija, u smislu da je mogue razloiti mainu linosti i postati slobodan. Za to je
neophodno plaati i plaati tokom dugo vremena. Rad treba to plaanje da uini ispravnim. Ono
poinje Samoposmatranjem. ta Samoposmatranje znai? To znai posmatrati kakvi ste, kako
reagujete, ta vas ini negativnim i tako dalje. Ovaj Rad vas posebno ui da posmatrate odreene
strane sebe bez osuivanja to jest, bez opravdavanja sebe na ovaj ili onaj nain. Da biste videli
ta uzimate kao sebe, da biste videli mainu koja odgovara, mainu koja se ponaa, mainu koja
misli, mainu sa predrasudama, oseanjima to je ideja iza samoposmatranja. Sloiete se sa
mnom da osoba ne moe da se promeni, dok ne vidi sebe. Meutim, ljudi prave najfantastinije i
najnedelotvornije pokuaje da vide sebe. Obino misle da je potrebno da pue ili jedu manje ili
da ustaju ranije ili da rade vie na svojim profitabilnim poslovima. Sada, ovaj Rad ne poinje
niim te vrste. On poinje od ovekove psiholoke strane. ovek prvo mora da posmatra tu
stranu. To je ono gde se nalazi ono to posmatrate kao sebe. Prvo mora doi do promene u
mozgu, promene u nainu kako gledate sebe, promena u samom vaem oseaju sebe. Kao to
znate, svako je identifikovan sa sobom. A oni oekuju da ponu od sebe takvih, kakvi su. U
Radu je re o tome da se to vi to sebe uini pasivnijim. Ko ste vi? ta ste vi? Vi ste
konstrukcija koja je beskorisna ili gotovo beskorisna za vas. Ali vi ste rob te stvari koju uzimate
kao datu to vi, to sebe. Ovaj Rad to treba da promeni tu osnovu na kojoj poivate, tu
stvar u vama, koju nikada ne dovodite u pitanje i nikada ne vidite. ivot je poloen dole u nas,
prvenstveno naim imitiranjem - hiljade stavova, odbojnika, slika, gramofonskih ploa u stvari,
hiljada asocijativnih obrazaca. Oseamo se neprijatno ako ih ne sledimo. To je korigovanje sebe.
Rad govori o prestanku identifikovanja sa sobom, formiranim delovanjem ivota, sobom,
poloenim u linost. Sigurno, ovo je veoma teka materija i nije za glupe. Orijentisati se na novi
30

nain nije laka stvar. Morate izai ispod tog sebe. Rad ne moe uiniti nita za vas, ako
ponete od sebe ili vas to jest, od linosti. I ovde se mnogi gube i ne mogu da vide
znaenje Rada. Svako ima uzvien oseaj o sebi, takvom kakav je. Meutim, on je na pogrenom
mestu u linosti. Linost nije sveta stvar u vama. Dublja oseanja sebe uvek imaju taj udesni
kvalitet svetosti, koji prua blaenstvo. Meutim, mi tu stvar, sebe, uzimamo kao svetu i
imamo oseaj na pogrenom mestu to jest, u samopotovanju, u oseaju da smo u pravu, u
sjajnoj prolosti, u obrazovanju. Neophodno je pomeriti taj oseaj, ii iza sebe, obnoviti ga.
Pripisivati sebi neto tako duboko, neto tako puno znaenja, kako to re sveto implicira,
predstavlja zloin protiv sebe.
Moda se seate, neki od vas, kako u legendi o Svetom Gralu mladi vitez, koji je izjahao da nae
kolu ili zamak, nije smeo da slua svoju majku. Tu postoji mogunost za najsirovije
interpretacije. Ali ta to znai? Majka je izvor vaeg delovanja i oseanja i miljenja. ovek
mora da otkae poslunost svojoj linosti. U ovom radu, ta je to to treba da posmatramo? Tu
stvar, koju uzimamo kao sigurnu i kojoj po itav dan govorimo Ja. Ali to nije Ja. To nije
pravo Ja. To je mnogo steenih Ja. To je maina, maina steenih Ja. ovek je vrsto
privren za nju. Slua je u svakom pogledu. Ona kae neto i vi mislite da vi to kaete. Ona
uini neto i vi mislite da vi to inite. Ona oseti neto i vi mislite da vi to oseate. Ona
pomisli neto i vi verujete da vi to mislite. To je obrazac, naen u velikim asocijativnim ili
tihim oblastima mozga. To je va obrazac, va popis, va pokuaj da formirate sebe. To je mali
set elektrinih veza, milijardi njih, zbog kojih morate uvek da pozovete ista mesta i da dobijete
iste brojeve. To je maina u vama. Kako je, rekao je G. jednom mogue uiniti da utisci
padnu na nova mesta u centrima? To je moj zadatak. Poeo je navodei ljude da prave nove
pokrete. I takoe je poeo navodei ljude da ine stvari, koje nisu navikli da ine. Istina je,
rekao je, da sve postaje mehaniko posle izvesnog vremena. Kako uiniti stvari novim. Sve
postaje mehaniko . ta vi mislite? Da li ste uzeli ovaj dan sasvim mehaniki? Da li ste uzeli
svoje domae probleme kao i uvek? Da li ste pokuali da transformiete bilo ta, posmatrajui ga
na novi nain? To je teko, ali je mogue. To je vrhunski zadatak Rada - osloboditi se steenog
mehanikog naina shvatanja svega u skladu sa jednim obrascem, jednim setom asocijacija,
jednom idejom o tome ta je dobro ili loe.
Predmet ovog Rada je sopstvo. Vi i sopstvo niste isto, ali ih uzimate kao isto. Ljudi se
identifikuju sa sobom. Vi se identifikujete sa sobom i tako to sopstvo postaje vi. Meutim, vi ste
mnogo stariji od tog sopstva. Budui da ne poznajemo sebe, mi ne znamo da u nama postoji bilo
ta to se razlikuje od nas i spoljanje sopstvo se fuzionira sa unutranjim vi i tu nema odvajanja.
Posmatranje sebe poinje da stvara odvajanje. Ono poinje da odvaja sopstvo od vas. U poetku
to vi je samo Posmatrako Ja. Ipak, iz Posmatranja se pojavljuje Zamenik Nadzornika, koji
vodi do Nadzornika, koji se sa svoje strane otvara za Pravo Ja. To ste vi. I to vi je nedostino,
ako sopstvo posmatrate kao vas. Otii iza sebe nije sasvim ono to ljudi misle. esto su najvie
identifikovani onda kada misle da ostavljaju sebe iza. Rad daje neka interesantna uenja o tome
ta treba da posmatramo i ostavimo iza. Meutim, ljudi imaju tendenciju da misle da ve znaju i
prave problem oko, recimo, jela, ili, recimo, puenja ili uskrauju sebi pristojnu odeu ili vonju
autobusom kada to nije neophodno. Takva Ja treba da budu posmatrana i treba da se odvojimo
od njih. Ona u osobi mogu da formiraju veoma moan sistem tiranije. Javljaju se iz ranih
asocijacija. Osoba moe da ostane njihov rob tokom itavog ivota. To je sumorno ropstvo, koje
ne vodi nikuda. Sada, tokom samoposmatranja poinjete da uoavate gde ste vezani i za ta ste
31

vezani. To e biti u skladu sa oseajem Rada, jer Rad iznosi ivot i njegovo delovanje u vama na
videlo. Rad je protiv ivota. ivot je kreirao Ja koja nas iskoriavaju i ak jedu. Ima ih
svakakvih vrsta. Pretpostavimo da od uticaja Rada moemo da napravimo bi i da isteramo sva
ta Ja verovatno bismo bili veoma iznenaeni onim to je isterano mislim, onim to je Rad
procenio kao beskorisno.
Prvi korak u Radu je poeti sa oslobaanjem sebe od sebe. Ovaj rad sopstvu ne dodaje nita, ve
uzima od sopstva i tei da nam oduzme samo ono beskorisno.

32

Birdlip, 15. april 1944.

ENEAGRAM
XI poetak oka na taki 6
Ideja o Vremenu, Vraanju i Dogaajima
Hajde da ponovo razgovaramo o Vremenu i Vraanju. Kako nam moderni naunici kau, Vreme
je cirkularno i sastoji se od dogaaja. Meutim, to je reeno davno, ne samo od strane filozofa i
pesnika, ve i od ezoterijskih uitelja. Od ega se sastoji va dan? Sastoji se od dogaaja, nekih,
u stvari veinom, na sasvim maloj skali, kao to je dogaaj gubljenja torbe ili dogaaj kvarenja
elektrinih osiguraa ili dogaaj dobijanja pisma ili razglednice, na primer, kao ovo, koje sam
dobio jutros od medicinske firme, u kome se kae da ako imam skelete, lobanje ili delove
skeleta, koje ne koristim, oni mogu da ponude dobru cenu. To je dogaaj neobian. Takoe,
moja pe ne moe da se upali - to je dogaaj obian. Ponekad su dogaaji slini: nazivamo ih
koincidencijama. Meutim, ja ne mogu da vidim nikakvu vezu izmeu posedovanja skeleta i
vatre koja se ne pali. Koji dogaaj ete ignorisati, a sa kojim ete se identifikovati? To je ono to
je vano, jednom kada vidite da ivot jesu dogaaji. Dogaaji se gomilaju oko linije dana linije
koja se protee u Vremenu koje zovemo dan. Na ta ete obratiti panju i od ega ete se odvojiti
u pogledu grupa dogaaja? Da li u biti negativan itavog dana, jer nisam mogao da upalim pe?
Izgubili ste torbu: da li ete dozvoliti da se taj dogaaj protegne na itav dan sa svim svaama,
posledicama i sumnjienjima (kao Ko ju je ukrao?)? Jedan jedini neprijatan dogaaj moe lako
da se protegne na itav dan. To vole da rade ljudi, koji selektuju negativne stvari oni nekada
proire neprijatan dogaaj na itav svoj ivot. To znai, budui da je Vreme serija dogaaja, da
moete uiniti da jedan dogaaj uzme sve vae vreme. Va ivot je vae vreme. To nije vreme
drugih ljudi na isti nain. Moete podeliti neke stvari. Meutim, vi ste u svom sopstvenom
vremenu. Vreme je serija dogaaja i vi imate svoje sopstvene dogaaje, a neke dogaaje delite.
Tri vie dimenzije formiraju Vreme i Vraanje i Venost. Ako uzmemo samo 4. Dimenziju kao
liniju pod imenom Vreme, koja se protee u pravcu pod pravim uglom u odnosu na sve tri
Dimenzije Prostora, ona prolazi kroz svaku osobu kao serija dogaaja. Gubimo torbu, to je
lino, ili dospevamo u rat, to je podeljeni dogaaj. Razumete da to nije sat, ve dogaaj. Kaete
uzimajui Vreme kao vetaki sat sada je deset i trideset ili sada je 1944. Ne, to nije Vreme.
Sa kojim dogaajem ste identifikovani u toj taki u Vremenu, koja se zove (vetaki) deset i
trideset ili 1944? Da li mislite da je u Staroj Grkoj postojalo bilo ta kao deset i trideset ili
1944? Vreme nije podatak na satu, ve dogaaj. Sve vreme ste u nekom dogaaju. Negativni
ste zbog nekog dogaaja. Dakle, vi ste u tom stanju i u tom dogaaju. Dogaaj prolazi, gleda ta
bi mogao da uzme od vas i grabi vas. Kaete: Ova situacija je nepodnoljiva. Dogaaj vas je
zgrabio. Niste u stanju niti da posmatrate sebe u odnosu na taj odreeni dogaaj, niti da se setite
sebe u njegovom prisustvu to jest, da se ne identifikujete sa njim. Vreme, shvaeno psiholoki,
predstavlja obrazac dogaaja, kariranu tablu crnih i belih polja. Potrebno je rastegnuti bolje i
skupiti loije dogaaje. Vi sada vidite da je Vreme elastino ne vreme na satu. Moete li da se
setite onog naunika, koji je jednom prilikom uporedio Vreme sa mekucem? U tome se
Uspenski sloio sa Ajntajnom. Mekuac je ivotinja koja nema skelet i koja tako po volji moe
da proiri delove svoga tela. Kimenjaci to ne mogu zbog svoje strukture kostiju. Treba da
postanemo kao mekuci u odnosu na dan i njegove dogaaje. Ideja da moemo suvie da se
33

zadrimo na nekim stvarima je, naravno, poznata. ovek se vrsto dri nekog dogaaja, koji se
davno dogodio. Meutim, on nije shvaen i njegov znaaj nije prepoznat. Vi imate mo da
stupite u kontakt ili ne stupite u kontakt sa serijom dogaaja koji ine va dan. Moete proiriti
sebe u neki dogaaj ili izdvojiti sebe iz njega. Posmatrali ste pueve i uoili ste kako njihovu
rogovi oseaju neku stvar i kako se rasteu ili skupljaju. Sve fiziko, sve to moe da se
percipira, sve vidljivo, jeste obrazac neeg psiholokog iznutra. Potrebno je samo da odemo u
zoo-vrt da bismo to shvatili. Svaka ivotinja, svaki stvoreni oblik mrnje i odbrane
reprezentovana je psiholoki iznutra. ovek u stvari moe biti mnogo uasniji i okrutniji nego
bilo koja ivotinja. Spoljni svet je u nama. Kosmos je u oveku. ovek je Mikro-Kosmos. Sve
to vidi spolja, u nekom obliku je u njemu osa, pacov, zmija, muica, svinja, lisica, tigar,
kameleon, skakavac, krtica, buba, riba, roda itd. Da li ste uoili svoja osinja Ja ili lisija Ja?
Ili da li ste uoili kameleonska Ja koja se menjaju u skladu sa situacijom i kao politiari duvaju
vrue ili hladno u skladu sa okolnostima? Da li poznajete zmije i posebno ribe u sebi? ta lei u
vaem moru, iza sadanjih obala? Svi su oni tu vredna i slepa krtica, nervozna, sujeverna ptica,
buba neprijatnog mirisa i tekog oklopa, skakavac, koji svima veno dosauje, muica zunzara
bez mozga, koja poletno i nasumice juri u svaku kau, okrutni, bezumni tigar, skriveni pacov,
uspravna, dostojanstvena, imbecilna roda. Svi su oni u oveku, kao i dobre, glupe ivotinje. Sa
kojom ete se povezati povodom konkretnih dogaaja?
Kada ponete da uviate da psiholoki ne postoji vreme sata i zaista nikakvo vreme na velikom
satu koji pokazuje dan i no u skladu sa rotacijom zemlje, ili veem satu, koji u skladu sa
revolucijom rotirajue Zemlje odreuje doba, koja Zemlju ine zelenom, zatim smeom, pa
belom i ponovo zelenom kada ponete da razumevate da su Vreme dogaaji i va stav prema
njima i konano vaa unutranja stanja, tada ete postepeno poeti da budete u stanju da
razmiljate o Vraanju. Poeete da mislite da je vaa prolost ispred vas. U kojim stanjima
preteno ivite? U stanjima, koja pripadaju krtici ili ptici ili emu? U skladu sa time, kako
uzimate neki dogaaj, jeste i vae stanje. Kao to je reeno, moete skupiti neko dogaaj ili ga
rastegnuti. To stoji u skladu sa time kako ga uzimate. Moete li odvojiti sebe od dogaaja? I,
kao to je reeno, osoba se moe zadrati na nekom dogaaju dugo vremena i ui u alost i
hodati naokolo kao neka crna, mrtva kreatura, bez sumnje mislei da je to pohvalno. Sada,
budui da se Vreme moe rastegnuti ili suziti u zavisnosti od toga kako shvatate dogaaje,
moemo izabrati jedan dogaaj danas i rastegnuti ga. Da li ste primetili da postoji opta
tendencija da se rastegne neki neprijatan dogaaj, dogaaj koji je neprijatan za sopstvo, i da se
suze svi ostali? Ne moete da zaboravite, zar ne, kako se neko prema vama poneo na bezobziran
nain, kao da ste beznaajni? To je jedan dogaaj. To je dogaaj koji moe da se dogodi
svakome. To je odreeni dogaaj pod nazivom: Niko se prema meni ne ponaa pravedno.
Kada je ovek stvoren posle mnogo eksperimenata, takoe su stvoreni i svi mogui dogaaji,
koji mu se mogu desiti. Bilo bi beskorisno stvoriti ivo bie bez neophodnih dogaaja, kako bi
on imao ivot iskustva. Kada Vreme ne bi bilo mekuac, meko, miino tkivo, sposobno da se
rastegne ili proiri, sve bi bilo striktno, kao lenjir. Meutim, Vreme to jest, dogaaji nisu te
vrste. Ono moe i treba da bude praeno metodom selekcije, biranjem i odbacivanjem, davanjem
panje i uskraivanjem panje incidentima ili dogaajima ili situacijama, koje neizbeno prolaze
kroz nau ogranienu svest. Vreme je sve tamo nalik selu. Meutim, mi mu se pribliavamo
korak po korak i prolazimo kroz njega u skladu sa svojim stanjem. Ukoliko dodamo svesno
stanje mehanikom stanju ili slepoj reakciji na dogaaje, tada smo na viem nivou bia i tada
34

poinjemo da shvatamo da neki dogaaji mogu biti sueni ak zgnjeeni i baeni dok druge
treba ostaviti kakvi jesu, dok neke treba proiriti svom snagom unutranjeg rada i Pamenja sebe,
koje ovek poseduje.

35

Birdlip, 15. april 1944.

ENEAGRAM
XII Vodonici i Eneagram

Na ivici Eneagrama mogu se upisati razliiti Vodonici u seriji, poevi sa Vodonikom 384. Zato
Vodonik 384 zapoinje seriju, oznaenu na obodu? Zato to ljudska hrana, Vodonik 768, nije u
oveku. Unosimo supstancu, pod nazivom Hrana za oveka 768 u stomak. Meutim, dok
se ne svari, ona jo nije u vama. Prva aktivnost varenja je uiniti od hrane neto to moe da
proe kroz vas to jest, u u obliku Vodonika 384. Hrana, posmatrana kao 768 je za nas
spoljanja. Moe se ukloniti ispumpavanjem stomaka, poto smo je pojeli. Ali jednom kada bude
transformisana u Vodonik 384, pod nazivom voda, ne moe biti uklonjena, jer je deo fizikog
organizma, u vaoj krvi i limfnoj tenosti. Tako, moe se videti zato Vodonik 384 zapoinje
seriju u Eneagramu. Ukoliko progutate metalno dugme, ono e, nadajmo se, proi direktno kroz
vas. Dugme nije hrana za oveka. To nije 768, niti nii Vodonik 1536, koji je stona hrana
trava, sirove stvari, vlaknaste stvari, koje ovek ne moe da jede. ovek ne moe da jede travu,
koja pripada klasi materija 1536. Potreban joj je spoljanji transformator. To na primer moe da
bude krava. Ona jede travu, a ovek jede i pije nju. To je spoljanja transformacija Vodonika
1536 u 768. Meutim, ovek takoe ima i unutranju transformaciju, koja poinje sa 768 i
prelazi u 384. Poinjete sa travom, da tako kaemo. Nju transformie (ili kuva) krava. ovek
zatim jede kravu ili pije mleko. Oboje se kuva u oveku i transformie u neto drugo i tako dalje.
itav ivot predstavlja kontinuiranu transformaciju jedne stvari u drugu. Varenje je
transformacija u neto vie. Kada se govei odrezak svari aktivnou ugljenika, koji ve postoji u
telu to jest, enzima ili fermenata koji postoje u stomanoj kiselini i alkalnog luenja jetre i
pankreasa u tankom crevu (jer varenje hrane je dvostruko, prvo kiselo, a zatim alkalno i tako pod
dve trijade) tada govei odrezak prestaje da bude govei odrezak i nije samo rastvoren, ve
transformisan u finije materije, na skali Univerzuma, koje prelaze u krv. Na prvom stepenu 768
postaje 384. Tada je govei odrezak u vama i cirkulie kroz vae telo preko limfnog sistema i
krvotoka, ne kao govei odrezak, ve kao fina kolekcija materija pod nazivom 384. Tada se 384
transformie u 192 i tako dalje. I to je uinjeno za nas majstorstvom i hemijom Instinktivnog
Centra, koji upravlja unutranjim radom organizma. Sve, to ima veze sa niim, guim
Vodonicima je uinjeno za nas. ovek je, kako Rad kae, stvoren kao samo-razvojni organizam.
Meutim, on je prvo stvoren gotov to jest, sa nesagledivom koliinom unutranjih fabrika,
unutranje hemije, unutranje transformacije i unutranje mainerije. Obratite panju na
transformaciju. Hrana kao 768 prelazi na vii nivo, 384; 384 prelazi u 192; 192 prelazi u 96; 96
prelazi u 48 (48 je energija, koja se koristi za razmiljanje govei odrezak je sada postao
misao); 48 prelazi u 24; 24 prelazi u 12. Sve te transformacije obavljaju hemijske fabrike. To je
Oktava Hrane, koja se odvija mehaniki i omoguava nam da postojimo. Jer pre svega je
neophodno stvoriti bie, sposobno za opstanak, pre nego to se postavi pitanje o razvoju u neto
drugo. Tako mi svi poinjemo sa onim to je dato materijalima datim preko Oktave
Transformacija, pod nazivom Oktava Hrane.
Meutim, Rad govori o onome to nije dato. On govori o proizvodnji vie materijala, vie
Vodonika, nego to Oktava Hrane moe da nam da. To poinje tek onda kada je dat Prvi
Svesni ok to jest, ok na taki 6 Eneagrama. Na toj taki poinje Rad to jest, ako cenimo
36

njegove ideje, proniknemo u njih i primenimo ih na svoje ivote. To zahteva odreeno unutranje
razmiljanje. Ukoliko ponemo da ih ivimo, poinje nova Oktava, od Vodonika 48. To poinje
da prodire u nas sa vrha najnieg sprata. To jest, efekat toga e se postepeno osetili u svakom
delu ljudske maine.
Dijagram Nove oktave poinje
Prvim Svesnim okom

Shvatite da ovaj poetak nove oktave nije prirodno dat. On mora da bude kreiran. On je poseban.
On jedino moe biti kreiran, ako damo sami sebi ok u mentalnom delu sebe. Budui da taj ok
nije prirodno dat, ve ga ovek mora dati sam, on se naziva svesni ok. Ovaj ok ima mnogo
strana, mnogo oblika. U tom pogledu se razlikuje od mehanikog oka disanja, koji priroda
zadaje na Oktavi Hrane. Veoma je vano razumeti sve to to je jasnije mogue. Gornji dijagram
prikazuje oveka koji radi na sebi, sea se sebe, kreirajui novi Vodonik 24 i novi Vodonik 12
kao rezultat. To poinje da menja njegovo Bie.
Sve ideje Rada, kada su primljene, asimilovane i postavljene na mesto i kada uinimo pokuaj da
ivimo u skladu sa njima, pomau u davanju oka na gornjem ili mentalnom odeljku. To mesto
korespondira u Eneagramu sa takom 6. Um mora da se promeni pre nego to ostatak oveka
moe da se promeni. To je isto uenje kao i u Bibliji, gde je reeno da ovek prvo mora da se
pokaje, to na grkom zaista znai da promeni svoj um (grka re metanoia, , promena
uma, prevedena je u Bibliji reju pokajanje, prim.prev.). Promeniti um znai misliti na novi
nain. Meutim, da biste mislili na novi nain, potrebno je imati nove ideje i novo znanje. Na
primer, ako saznate o ideji o Vremenu i Vraanju, poeete da shvatate da vaa prolost lei
ispred vas, tako da ete poeti da stiete nove ideje o ivotu to jest, da menjate svoj um. Ne
mislim odmah, ve postepeno, formirajui ga tokom mnogo godina. Te misli otvaraju novi deo
vaeg uma, koji u suprotnom ne bi bio korien. To je primer sporog oka u mentalnom delu.
To je postepena transformacija uma u odnosu na Vreme. Ona utie na emocionalni deo i
37

povratno utie na fiziki deo. Sve ideje Rada, kada se percipiraju u umu i saznaju, deluju kao
fermenti, kao kvasac i postepeno poinju da menjaju um, itav nain miljenja, a posebno oseaj
Ja. To je sve povezano sa okom u mentalnom delu, ili Prvim Svesnim okom, koji je na
Eneagramu prikazan na taki 6, a u dijagramu o oveku u trospratnoj fabrici na gornjem odeljku,
delujui na 48.
Ako ponete da ivite ovaj Rad i o svemu razmiljate iz ideja, kojima on poduava i da se borite
da se odvojite od negativnih emocija i beskorisnih ideja, koje samo izvlae snagu iz vas i tako
dalje i ukoliko pokuate da osetite sebe kako paljivo hodate okrueni dogaajima ivota kao da
imate zatitni sloj na svojim nogama, tada ete poeti da sebi dajete Prvi Svesni ok i stvarate
vie Vodonika 24 i 12 u sebi. Meutim, morate znati ta to znai imati dugu unutranju borbu
izmeu Da i Ne u pogledu Rada, jer samo se vae unutranje stanje rauna. Ako stvorite vie tog
Vodonika 24, videete kako se vae miljenje menja. Poeete da razumevate emocionalno, da
vidite istinu o stvarima emocionalno i odjednom ete videti beskrajno znaenje i shvatiete kako
je Rad neiscrpan u svom znaenju i u onome to moe da vam pokae. Jer, da biste mislili iz
Vodonika 48, kojim moramo poeti, jalova je stvar u poreenju sa razmiljanjem iz Vodonika 12.
Vi svi znate da su vii Vodonici inteligentniji od niih. Seate se izreke, fraze, da je kuvan
krompir inteligentniji od sirovog krompira, jer je 768 vie na skali od 1536? Tako, razumete da
miljenje pomou inteligencije koja pripada Vodoniku 24 ima mnogo vie finijih veza i znaenja
nego miljenje pomou inteligencije iz Vodonika 48. Pomou Vodonika 24 moete videti sebe
kako hodate iznad zemlje, moete stajati iznad sebe, jer ste izdvojeni iz sebe.

38

Birdlip, 30. april 1944.

ENEAGRAM
XIII Unutranja cirkulacija eneagrama
U svakom trenutku bilo koja osoba na Zemlji stoji pod nekim od 48 zakona ili uticaja koji deluju
na nau planetu na osnovu njenog poloaja u Zraku Kreacije. Uticaji dolaze sa viih, srednjih i
niih delova oktave Zraka u kome se nalazi naa Zemlja. Tih 48 zakona sa razliitih nivoa skale
stvari upravljaju Zemljom i svim Zemljama i bezbrojnim Sunevim sistemima u Mlenom putu
kome na Sunev sistem pripada. Setite se da postoji bezbroj Mlenih puteva ili galaksija u
Univerzumu. Mi smo toliko mali, praktino beznaajni. Kada bi naa Zemlja bila unitena,
kometom, to ne bi imalo nikakav znaaj u ukupnom zamahu svih tih ogromnih prostranstava
stvorenih stvari u Univerzumu. U naem majunom Sunevom sistemu postoje unitene planete
koje krue oko Sunca kao mala tela planete samo nekoliko milja u preniku, stotine njih. To je
pogled na vidljivu, fiziku stranu stvari, koje nauka poznaje i u spoljanjem Univerzumu, koji je
ili fantastian ili slabi naa samoljubiva oseanja. Meutim, kada ovaj predmet sagledamo u
skladu sa ezoterijskom psihologijom, slika se menja. Rad ui da ljudsko bie nije samo funkcija
sveta u kome je roeno ili kome robuje. Aparatura Univerzuma je, kada je na Zrak Kreacije u
pitanju, namenjena Evoluciji. To je ogromna destilaciona maina, sa namenom odvajanja finog
od grubog. Postoji jedna stara slika, predivno opisana, na primer, u uenjima Manua. ta je
individualna evolucija u ezoterijskom smislu? Posmatrati tokom dugog, unutranjeg rada, a
zatim odabrati finije, eleti i konano iveti finije. Da li se seate drevnih Hermesovih
Smaragdnih tablica koje poinju reima da morate odvajati finije od grubljeg? Tu poinje lini
rad. Potrebno je mnogo vremena pre nego to zapone. Na ta se misli pod finijim? Ukoliko
imate trenutak potpunijeg razumevanja, uvida ili spoljanje percepcije pomou Vodonika 24, to
e biti finije nego bilo ta, to moete postii inteligencijom pomou Vodonika 48. Vidite stotine
veza, koje nikada ranije niste uoili. U potpuno istom smislu kuvani krompir je finiji od sirovog.
To je vii Vodonik i postaje hrana za oveka i moe ui u njega. Umesto da ga pojede govedo,
moe da ga pojede ovek. Ali govedo ne moe da skuva krompir. Potrebna je inteligencija
oveka da se napravi vatra, da se napravi posuda koja dri vodu itd. Sirovi krompir je
klasifikovan u Tablici Vodonika u redu Hidrogena koji su oznaeni brojem 1536. Vodonik se
sputa sa Skale Bia, izdvojen iz Zraka Kreacije. Kuvani krompir je sposoban za drugaiju
gustinu, upravo kao i mi, kada se pomerimo na naem nivou bia makar i deli. Bie kuvanog
krompira privlai drugaiji ivot od bia sirovog krompira. Kako se on uspinje na Skali Bia?
Pomou neega to deluje na njega neeg vieg. itav posao oko kuvanja stvari je delovanje
neeg vieg na neto nie. Meutim, obratite panju na to da rezultat ne dostie onaj nivo, koji
deluje na njega. Inteligencija oveka, primenjena u vidu vatre i vode i posude i tako dalje na
sirovi krompir, ne znai da e rezultat kuvani krompir znati kako da skuva krompir. Via sila
deluje na niu silu, ili via materija deluje na niu materiju, podiui nie na stepen iznad u
odnosu na postojee, ali ne na nivo sile koja deluje. Ta ideja je u Radu reprezentovana u
terminima tri sile. Aktivna sila koja deluje na pasivnu silu proizvodi sredinju silu. Kada je hrana
uneta u telo, ona ulazi u skladu sa uenjima Rada kao materijal koji proizvodi pasivnu silu. Na
njega tada deluje aktivna sila, koja postoji u telu, i rezultat je sredinja sila. Tako na 768 deluje
192 i rezultat je 384, koji je u sredini. Bilo koja materija, koja sprovodi pasivnu silu,
transformisana je u vie stanje preko materije koja sprovodi aktivnu silu, obezbeujui tada
mogunost da se pojavi sredinja. Meutim, via materija, u koju je pretvorena, nije ni prva ni

39

druga, ve trea stvar, koja posreduje izmeu njih, provodei neutralizujuu silu, dok god postoji
unutar sfere uticaja sila, od kojih je potekla.
Tako:

Ili, ako poreamo te figure u rastuem poretku po finoi:

Ukoliko 192 nije prisutna, 768 ne moe da dostigne sledei stepen evolucije na 384. Niti 192,
delujui na 768, moe da oekuje da dobije neto na svom nivou. Ona samo moe kreirati neto
izmeu sebe i onoga na ta deluje. Tako se delovanjem vieg na nie nie moe transformisati
samo na jedan stepen iznad onoga to jeste, ali ne do nivoa tog vieg. A nie ne moe dostii
sledei stupanj bez uticaja neeg vieg od njih oba. Ova ideja je veoma duboka i objanjava ne
samo mnoge stvari u ivotu, ve i mnogo posebnih stvari, kao to je hemija u telu. Takoe
objanjava, samo u jednom smislu, ta je Ezoterizam. Ezoterijske ideje i vatra i svetlo iza njih,
koje ovek moe osetiti, kada ih pravilno vrednuje, mogu se sagledati u ovom kontekstu, i samo
u ovom kontekstu, kao aktivna sila. Delujui na oveka, uzevi oveka kao Vodonik, iji centar
gravitacije lei na 48, ti uticaji, koji dolaze sa vie take na Sunevoj oktavi mogu da ga
transformiu ili skuvaju do nivoa 24. Meutim, aktuelne ezoterijske ideje prvo treba da budu
uzete kao 12 - to jest, vie od proizvoda ili rezultata. Jer kada ugljenik 12 deluje na ivot, uzet
kao 48, on moe samo dati rezultat od 24.
Pogledajmo sada desnu stranu Eneagrama, koja je na periferiji obeleena serijom brojeva 384,
192 i 96 u progresiji. Mnoge druge stvari se mogu postaviti oko oboda osim Vodonika, ali o
povratnom pokretu e biti najlake razgovarati u terminima Vodonika. Obratite panju na to da

40

je u unutranjoj liniji 384 povezan sa 96, a onda sa 192. Neto se kree napred i zatim nazad u
povratnom pokretu.

Unutranja linija izmeu 384 i 96 ukazuje na neku aktivnost, neku vezu, izmeu dve take kao
prvog pokreta. Druga linija tada ide do stanice 192 kao drugi pravac. Poredak tih unutranjih
veza se razlikuje od poretka spoljanje serije na obodu, naime 384, 192 i 96. To jest, unutranja
cirkulacija u Eneagramu uzima drugaiji oblik od spoljanje. Mi mislimo, naravno, da 384 treba
da postane 192, a zatim 96 na regularan nain. Meutim, iznutra, iza svih pojavnih oblika,
drugaiji sistem je na delu, koji je veoma neobian, kada razmislimo o njemu. Verovatno u
unutranjoj cirkulaciji Eneagrama gledate misteriju ivota, dok posmatrajui spoljanju seriju
brojeva gledate ono to korespondira sa onim monim ali pogrenim nainom miljenja pod
nazivom miljenje iz pojavnog, iz ula. Uoavate da mora postojati vie pre nego to nie moe
da bude podvrgnuto transformaciji. To nije teko shvatiti, jednom kada se Zrak Kreacije u svom
ogoljenom obliku emocionalno percipira i prisno spozna, jer u njemu vie oblikuje prema niem,
tako da, ako je niem potrebna transformacija, vie eka na to. To je jedan od razloga zato je
vano esto iznutra, u mislima, ponirati u Zrak. Zrak je serija transformacija od finijeg ka
grubljem, od vieg ka niem.
O emu govori Eneagram? Eneagram opisuje serije transformacija od nieg ka viem, od
grubljeg ka finijem. Sada, da bi nie moglo da se transformie u vie, ono mora da bude pasivno.
To jest, ono mora dopustiti da na njega deluje vii uticaj. Kako bi inae nie moglo da postane
vie? Kako bi inae hrana koju jedemo mogla da bude skuvana i ponovo skuvana, transformisana
i ponovo transformisana u sve vie i vie supstance, sve dok ne stigne do est stepena varenja?
Varenje je transformacija. Rad je transformacija. I ako vii uticaji Rada treba da deluju na
oveka, on na jedan nain mora da postane pasivan prema njima i da im dopusti da deluju. On
moe shvatiti da ne moe da ini, ali mora shvatiti da Veliki Um postoji, inae bi bio u konfuziji.
Ukoliko ne prizna da postoji neto vee od njega, ili ako misli da je na neki nain stvorio samog
sebe, na njega ne moe da se deluje i on ne moe da evoluira. Meutim, ako postane pasivan to
jest, sposoban da uje i zatim prihvati ne sme oekivati da stigne iznad svog sledeeg nivoa, da
bi sa time poeo. On ne moe da se izjednai sa Radom. Bila bi greka misliti tako. Ne moe da
se izjednai sa silama, koje ga transformiu. Ako razmislite, videete da uvek mora postojati
neto vie nego bilo koji ovek, na bilo kom stepenu, i da mora postojati najvie, koje je
nedostino.

41

Birdlip, 06. maj 1944.

ENEAGRAM
XIV Komentar o Vodonicima
Postavljeno je mnogo pitanja o poloaju Vodonika u Oktavama. Postoji, na primer, Vodonik 48,
koji je stvoren od hrane koju jedemo sukcesivnim transformacijama u telu. To je Vodonik koji
koristimo za uobiajeno razmiljanje i sa kojim radi relativno mehaniki deo Intelektualnog
Centra ili um. Pomou ovog Vodonika moemo da razmiljamo samo u terminima Da i Ne i tako
da sve vidimo podeljeno na nepomirljive suprotnosti. Meutim, kada razmiljamo pomou
Vodonika 24, dobijamo drugaiju sliku o stvarima, jer pomou ove psihike energije sve
sagledavamo na mnogo finiji nain, u mnogo suptilnijoj meuzavisnosti, tako da jake suprotnosti
nestaju i sve se pojavljuje meusobno spojeno u velianstvenoj harmoniji.
Sada, ti Vodonici 48 i 24 su povezani sa notama Sol i La. Sol 48 nastaje iz transformacije Do 768
u Re 384, u Mi 192, u Fa 96, u Sol 48 i zatim u La 24 i konano u Si 12. Sada, pretpostavimo da
je Oktava Utisaka stavljena u rad, tako to ovek ivi onoliko svesno koliko to moe za kratko
vreme. Ovde je Do 48: tu je ponovo Vodonik u vrednosti 48, ali na noti Do. Taj Vodonik
transformacijom u budnom umu prelazi u Re 24. Sada postoje dve 48-ice i dve 24-rke Do 48 i
Sol 48 i La 24 i Re 24. Kakva razlika bi mogla da postoji izmeu tih sluajeva? Razmislimo o
materiji na sledei nain. Pretpostavite da imate sto zlatnih funti i da ih podelite na dve gomile.
Odluujete da uplatite polovinu svojih zlatnih funti u banku, a da drugu polovinu iskoristite kako
biste platili dugove. Sada, zlatne funte su u pogledu materije isto, ali imaju razliitu destinaciju i
potencijale. Zlato, koje uplaujete u banku, moe da se akumulira, dok zlato, koje isplaujete,
odlazi i siguran sam da e vae misli o ta dva iznosa biti sasvim drugaije. Verujem da ete se
sloiti da 50 funti, koje ete uplatiti u banku, imaju sveije oseaje od onih, koje ete isplatiti. Na
otprilike isti nain su emocije, koje oseate preko Re 24, sveije nego emocije preko La 24.
Znate da sve, to je sposobno za mnoge transformacije, ima odreen kvalitet novine i vitalnosti,
kao mali pupoljak, dok je stvar, koja se gotovo okonala, koja je gotovo zavrila svoj put,
potpuno drugaija. Re 24 je na ranijoj poziciji od La 24. Puna Oktava lei izmeu Do i Do. U
stvari, novo Do zapoinje novu Oktavu. Razvijamo se od elije, koja prolazi do stanja Si. Tada se
raamo kao beba i zapoinjemo novo Do. O Oktavi, koju naputamo, a koja smo zapoeli kao
oploena elija, ne znamo vie nita. Postajemo stari i zatim ponovo mladi. Tako, razumete da je
Mi 12 mlae od Si 12 i da je Re 24 mlae od La 24. I uopte morate razumeti da ista materija
moe stajati pod uticajem mnogo razliitih potencijala i destinacija u skladu sa svojim odnosom
prema stvarima koje je okruuju. U zemlji slepih ovek sa jednim okom je Kralj.
Ukoliko vam je teko da razumete Vodonike i njihove veze, pogledajte spoljni svet i vidite kako
stvari imaju sasvim drugaiju materijalnost, kako su njihove destinacije razliite i kako moete
klasifikovati stvari prema njihovoj upotrebi i kako nita ne stoji nezavisno i kako je sve
povezano jedno sa drugim, kako jedna stvar zavisi od druge i kako se njen znaaj menja u
zavisnosti od okolnosti i kako ta stvar u jednom trenutku moe postati najvanija, a sledeeg
trenutka sasvim nabitna. Posmatrajui spoljni svet na ovaj nain, gledate razliite supstance,
stalno kontrolisane od strane sila, koje deluju na njih. Vi zaista prouavate supstance i Zakon 3 i
Zakon 7. Svi vi poznajete bolje i loije u spoljnom svetu, finije i grublje, izvanredno i
uobiajeno. Svi znate ta su stvari visokog kvaliteta i stvari obinog kvaliteta. Svi znate ta znai
42

rafiniranje, odvajanje. Moete da napravite razliku izmeu velike knjievnosti i obine literature.
Zato bi onda bilo teko razumeti ta su Vodonici, koji pokreu va fiziki aparat, koji pokreu
va um i vae elije, vae centre, takoe na loiji ili bolji nain? Pretpostavljam da se stvarna
tekoa, koju mnogi imaju sa time, sastoji u tome to ne pokuavate da razumete ove veoma
jednostavne dijagrame i tako uvek ostajete u stanju konfuzije, jednostavno zbog toga to ne
dajete sebi laki ok pokuavi da shvatite opte znaenje dijagrama. Treba da upotrebite Vodonik
48 pre svega to jest, treba da se koncentriete na ove dijagrame pomou svog formatornog
centra, tako da sami moete da ih zapiete. Kada je to utvreno i vi ponete da razmiljate o
znaenju i ponete da sluate neke od ovih komentara, imaete trenutke kada ete dublje videti
njihov znaaj, a to znai da ete poeti da koristite Vodonik 24 u svom razumevanju. To se
ponekad deava kao iznenadni fle i u vezi sa tim bih eleo da citiram jedan primer, na koji sam
naiao pre izvesnog vremena.
Matematiar Hamilton, koji je godinama razmiljao o tome kako da pomnoi dvodimenzionalne
koliine, odjendom je, etajui poljskim putem, video reenje, kako je rekao, kao da se strujno
kolo odjednom spojilo u mome umu i stvorilo bljesak svetla. Bio je toliko zadivljen da je uzeo
depni noi i urezao na steni oblinjeg mosta formulu koju je video.
To je sagledavanje problema pomou vieg Vodonika u Intelektualnom Centru. To je definitivni
dokaz, pored mnogih drugih poznatih primera, da mozak moe da radi na razliitim nivoima.
Ako to moete da uvidite, onda ste ne putu da vidite ta razliiti Vodonici znae, a ako nikada
niste osetili nita od toga u pogledu sopstvenih stanja i kvaliteta svojih oseanja ili razumevanja
vaeg uma, to je zbog toga to sebi ne dajete ni najmanji stepen Prvog Svesnog oka, koji
oveku omoguava da dotakne nove uticaje.
***
Postavljena su pitanja kao to je zato se najvii Vodonik pojavljuje na najniem spratu
trospratne fabrike. Morate razumeti da ti razliiti spratovi za oveka, kakav jeste, nemaju
znaenje nieg i vieg. ovek, ovakav kakav jeste, koristi samo Vodonik 48 na vrhu fabrike, dok
njegov Motoriki i Instinktivni Centar rade sa Vodonikom 24. To jednostavno znai da je rad,
koji se odvija na prvom spratu, definitivno inteligentniji nego rad, koji se odvija na treem. Da je
Vodonik 12 na noti Si znai da on moe da uini samo jednu stvar. ta je Vodonik 12 na toj taki
Oktave? To je Vodonik povezan sa mogunou sudbine, koji je sposoban da se ujedini sa
odgovarajuom suprotnou i tako zapone novu oktavu. Taj veoma visoki ivi Vodonik
poseduje mogunost da proizvede novo Do tj. da zapone neto sasvim novo novu Oktavu.
O oku izmeu Si i Do veoma briljivo vode rauna kosmiki uticaji koji ele da se ivot na
zemlji stalno umnoava. Moglo bi se postaviti pitanje zatim ta znai Mi 12 i kakvu decu ono
moe da proizvede. Setimo se da Mi 12 nije stvoreno mehaniki, prirodno, obino. Ukoliko
osoba pone da daje sebi ok itavog Rada, ako pone da transformie svoj svakodnevni kontakt
sa ivotom i ne uzima stvari uvek na nain, kako ih obino uzima, ako oseti duboko da uvek radi
neto drugo i da je povezana sa neim drugim, to postepeno postaje vanije, tada ona moe da
stvori Vodonik 12 na taki Mi u Oktavi to jest, Mi 12. To Mi 12 e onda, kakvo jeste, stvoriti
dete, o kome ona mora briljivo da vodi rauna, ukoliko eli da ostane u Radu. To je neto
sasvim novo u njoj. Mora da obrati panju na tu novoroenu stvar u sebi, koja predstavlja
poetak njenog sopstvenog ponovnog roenja. Ta nova stvar, to dete, moe lako umreti, ako ona
43

ode na spavanje. Kada to dete postoji u mukarcu ili eni, mora mu se davati prava hrana i oni
moraju biti veoma paljivi prema njemu. Naravno, to dete ne moete videti spolja i morate se
setiti da se to dete, koje se rodilo u vama, to dete, koje je va odnos prema Radu, to dete koje i
mukarci i ene mogu imati, pojavljuje na noti Mi. Ono nije na Si, gde odmah mora da postane
neto drugo. To nevidljivo dete je na noti Mi i samim tim se nalazi na mestu gde je nedostajui
polu-ton, na nain slian detetu, roenom na Si 12. Sada, ok koji se mora dati detetu roenom
na Si 12 je oigledan. Meutim, ta je ok, koji je neophodan da prenese dete, roeno na Mi 12
iza poloaja nedostajueg polu-tona? Koliko esto ljudi podiu malo dete, koje ubijaju jer
nemaju snage niti dubinu oseanja i cilj, potreban da podignu to dete iznad svog uobiajenog
nivoa. Koliko spermatozoidnih semena seje Rad? Koliko esto ljudi na trenutak imaju dete u
Radu molim vas, shvatite da govorim o toj nevidljivoj deci, roenoj u naem sopstvenom
razumevanju i koliko esto ta deca, ba kao i njihovi parnjaci u ivotu, pate od skorbuta,
tifusne groznice itd. kada postanete negativni u Radu.
ovekova mo poimanja u duhovnoj sferi to jest, u njegovom razmiljanju i oseanju veoma
je slaba, posebno kada su mukarac ili ena ostavljeni bez pomoi tokom odreenog vremena,
bez pohvale i bez posebne panje. U ovom Radu morate da odrite neto nevidljivo u pokretu,
uprkos svim spoljanjim tekoama. U Bibliji se to naziva Vera (Faith): u ovom Radu to je rad
na sebi u vezi sa vaim ciljem. Seate se da je reeno da morate da se borite za ovaj Rad. Sve
vreme su tu negativna Ja, ija je osnova u ulnom ivotu, na vidljivoj sceni, koja vas napadaju.
Ukoliko u sebi nemate kapaciteta moi poimanja i unutranjeg miljenja i unutranjeg oseanja,
Rad e pasti na divlje i kamenito tlo i ako je vrelina sunca suvie jaka, ta mala stvar roena u
vama iz spermatozoidnog semena Rada e propasti to jest, deca roena na Mi 12 e umirati.
Imaete period entuzijazma, a onda, kada budete napadnuti, ako nemate istinsku snagu
unutranjeg poimanja, vaa deca e umirati. Veoma je neobina stvar razmiljati o tome ta znai
odrati Rad ivim i mladim u sebi. Sigurno, to nije mogue ako se rukovodite dokazima, koje
vam pruaju ula. Kao ta je rekla nepoznata spisateljica, pretpostavimo da je to bila ena, u
Jevrejima (XI I): Vera je dokaz stvari koje se ne vide. Sada, kada shvatite neto i vidite
istinitost toga u sopstvenom umu, da li elite da to podrite dokazima vidljivih stvari? Da li elite
da imate ljude, koji se slau sa vama, ili ste dovoljno snani da inite bez spoljanjih dokaza i
vidljivih stvari? Ukoliko niste dovoljno jaki da gajite dete u svom umu i odrite to dete u ivotu,
tu novo-roenu stvar u vama, tada jedino moete oekivati da ono umre od gladi. Svaki put kada
poveete misli, vidite novo znaenje, primenite Rad na sebi, kada obratite panju na to ta
govorite, vidite svoju mehaninost, odvojite se od negativnih emocija, ne dozvolite sebi da se
pridruite slabim, luckastim Ja ili opasnim Ja ukratko, svaki put kada zadate sebi Prvi
Svesni ok, ok Rada vi hranite do dete koje je vae novo Ja.

44

45