08 Pravosudje - Jankovic - ok:03Ustavni sudovi-ok.

qxd

9/4/2015

11:35 AM

Page 37

PRAVOSU\E

9/2015

OD NOS PR VO STE PE NOG

I DRU GO STE PE NOG SU DA
(Pri me na od red be la na 462. stav 3. ZKP u prak si)
Mr Sretko Jankovi,
sudija Apelacionog suda u Beogradu

Drugostepeni sud u krivinom postupku, izmeu ostalog, moe prvostepenu presudu ukinuti i vratiti prvostepenom sudu na ponovno suenje, zbog uinjenih
bitnih povreda odredaba krivinog postupka i zbog
pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja.
Ranije se deavalo da drugostepeni sud vie puta ukida prvostepenu presudu, ali nakon izmena i dopuna
Zakonika o krivinom postupku (ZKP) iz 2009. godine, prvostepena presuda u krivinom postupku se moe ukinuti samo jednom, a ako drugostepeni sud nakon ukidanja prvostepene presude nae da i nova presuda sadri bitne povrede odredaba krivinog postupka ili da injenino stanje nije pravilno i potpuno utvreno, sam e otvoriti pretres i otkloniti bitne povrede
odredaba krivinog postupka ili potpuno i pravilno
utvrditi injenino stanje i doneti konanu presudu.
injenica da presuda u krivinom postupku moe biti
samo jednom ukinuta, dovela je u nekim sluajevima
do nezakonitog postupanja prvostepenih sudova, o
kojima emo ovde govoriti.

nji trebalo bi razumeti radnje dokazivanja, dostavljanja, provere izvedenih dokaza, obezbeenja dovoljno
vremena za pripremanje odbrane, obezbeenje prisustva odreenih lica, i sl.1 Naravno, to mogu biti i neke
druge procesne radnje, koje drugostepeni sud moe
naloiti prvostepenom sudu, a koje je prvostepeni sud
duan da sprovede. Meutim, kada je u pitanju ocena
znaaja dokaza, njihova loginost i stvarna veza sa
drugim dokazima ili injenicama, prvostepeni sud je
potpuno slobodan2. Samo u jednoj situaciji prvostepeni sud bi mogao da ne sprovede naloene procesne
radnje, a to bi bilo onda kada bi se u meuvremenu
stanje izmenilo tako da su one postale oigledno nepotrebne (VSJ K 6/69, i dr.)3. ZKP ne propisuje nikakvu sankciju ako prvostepeni sud ne postupi u skladu
sa doredbom lana 462. stav 3. Neki smatraju da, s obzirom da procenat ukinutih presuda predstavlja znaajno merilo u oceni kvaliteta rada pojedinih sudija, te
da utie na mogunost napredovanja sudija, logino je
pretpostaviti da e prvostepeni sud nastojati da iz tih
razloga ispotuje ono to mu je ukazano u drugostepenoj odluci4. Meutim, u praksi je uoena pojava da prvostepeni sudovi, nakon ukidanja presude ne postupaju po nalozima drugostepenog suda, pa najee donesu istovetnu odluku, a da pri tom ne ne otklone bitne
povrede odredaba krivinog postupka ili ne sprovedu
procesne radnje na koje im je ukazao drugostepeni
sud u svojoj odluci. Ovakvo nezakonito postupanje
sudija prvostepenih sudova zasniva se na saznanju da
presuda vie ne moe biti ukinuta, odnosno da se
predmet vie nee vratiti tom sudiji u rad, ve e drugostepeni sud sam reiti predmet, tako to e presudu
potvrditi ili preinaiti, ili pak otvoriti pretres pred drugostepenim sudom i doneti presudu.

Postupanje prvostepenog suda po nalozima

drugostepenog suda

Nakon ukidanja presude, prvostepeni sud je, u skladu

sa odredbom lana 462. stav 3. ZKP, "duan da izvede sve procesne radnje i raspravi sva sporna pitanja na
koja je ukazao drugostepeni sud u svojoj odluci".
Identina odredba bila je sadrana i u lanu 394. stav
3. ranijeg ZKP. To znai da je prvostepeni sud duan
da otkloni bitne povrede odredaba krivinog postupka
na koje mu je ukazao drugostepeni sud, odnosno da
pravilno i potpuno utvrdi injenino stanje, tako to e
izvesti sve procesne radnje koje je naloio drugostepeni sud u svojoj odluci. Pod pojmom procesnih rad-

1
2
3
4

Ili G., Maji M., Beljanski S. i Trenjev A.(2013): Komentar Zakonika o krivinom postupku, Beograd, str. 925
Petri B.(1986): Komentar ZKP, Beograd, str. 267
Vasiljevi T. i Gruba M.(1999): Komentar ZKP, Beograd, str. 670
kuli M.(2009): Krivino procesno pravo, Beograd, str. 435

Pravni INFORMATOR

37

SEPTEMBAR 2015
2015

08 Pravosudje - Jankovic - ok:03Ustavni sudovi-ok.qxd

9/4/2015

PRAVOSU\E

Page 38

9/2015

U praksi ima dosta sluajeva gde prvostepeni sudovi

nisu postupili po nalozima iz odluke drugostepenog
suda, a ovde navodimo dva primera iz prakse Apelacionog suda u Beogradu.
Teka kraa

U krivinom predmetu okrivljenog F.Lj. i R.K., zbog

krivinog dela teka kraa iz lana 204 stav 1. taka 1.
KZ, u vezi lana 33. KZ, Apelacioni sud u Beogradu
je reenjem K1 2376/10 od 18.03.2010. godine ukinuo presudu Drugog optinskog suda u Beogradu
K.br.1796/06 od 19.11.2009. godine i predmet vratio
prvostepenom sudu na ponovno suenje te naloio prvostepenom sudu da radi provere odbrane okrivljenog
F.Lj. pribave izvetaj MUP o tome da li su tragovi papilarnih linija pronaeni na licu mesta podobni za
identifikaciju, te da eventualno odredi daktiloskopsko
vetaenje, odnosno da se izvri uporeenje ovih tragova sa nespornim otiscima obojice okrivljenih. Takoe je naloeno da sud izvri uviaj na licu mesta radi
utvrivanja dimenzija prozora na prodavnici, s obzirom da okrivljeni F.Lj. u svojoj odbrani tvrdi da zbog
dimenzija prozora i svoje konstitucije nije mogao da
ue kroz taj prozor.
U ponovljenom postupku pred prvostepenim sudom
(sada Prvim osnovnim sudom u Beogradu), sud je na
glavnom pretresu od 22.02.2013. godine prvo konstatovao predloge odbrane da se izvedu navedeni dokazi,
u skladu sa odlukom Apelacionog suda u Beogradu
K1 2376/10 od 18.03.2010. godine, a zatim taj predlog odbija uz obrazloenje "da je injenino stanje
shodno odbrani okrivljenog R.K., iskazu svedoka
M.D., te shodno ostalim dokazima pribavljenim u
ovoj krivinoj stvari, u dovoljnoj meri razjanjeno i da
bi svako dalje proirenje dokaznog postupka dovelo
do nepotrebnog prolongiranja ovog krivinog postupka, te ne bi bilo celishodno sa stanovita procesne
ekonomije. Skoro identino obrazloenje sadrano i
u prvostepenoj presudi K.br.18912/10 od 22.02.2013.
godine.
Dakle, u ovom sluaju predsednik vea se direktno
ogluio o naloge drugostepenog suda i nije sproveo
dokazne radnje koje je naloio drugostepeni sud, zbog
ega je drugostepeni sud odluio da otvori pretres i radi provere odbrane okrivljenog F.Lj. sprovede navedene dokazne radnje.
Produeno delo teke krae

U predmetu okrivljenog U.D. i R.N., zbog produenog krivinog dela teka kraa iz lana 204. stav 1.

SEPTEMBAR 2015

11:35 AM

38

taka 1. KZ u vezi l. 33. i 61. KZ, Apelacioni sud u

Novom Sadu je reenjem K1 222/13 od 16.01.2014.
godine ukinuo presudu Osnovnog suda u Panevu
K.br.1780/11 od 19.07.2012. godine i predmet vratio
prvostepenom sudu na ponovno suenje. U reenju
drugostepenog suda se, izmeu ostalog, navodi "da se
u vezi sa ocenom dokaza i utvrivanja krivice okrivljenih za navedena krivina dela, koja inae obuhvata 29 krivinopravnih radnji, govori samo u dva stava
na strani 36 pobijane presude. Pri tome to se ini na
vrlo uopten nain i bez konkretnog navoenja za svaku pojedinanu radnju na osnovu kojih dokaza sud
utvruje da su ih okrivljeni izvrili. Stoga drugostepeni sud smatra da je ovim uinjena bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 438. stav 2. taka
2. ZKP, jer u presudi nisu navedeni razlozi o injenicama koje su predmet dokazivanja.
U prvostepenoj presudi koja inae ima 46 stranica, prvostepeni sud je na stranama od 22 do 36 prezentirao
odbrane okrivljenih, pobrojao dokaze koji su izvedeni
na glavnom pretresu, te prepisao kompletan injenini opis izreke presude, da bi samo na strani 36 u dva
pasusa istakao: "da je cenio iskaz prvookrivljenog i da
je isti prihvatio u delu gde priznaje izvrenje navedenih krivinih dela u kojima opisuje nain na koji je to
raeno, dok ne prihvata u delu u kome menja svoj prvobitni iskaz dat u policiji u prisustvu branioca, a potom i kod istranog sudije, s obzirom da je taj deo njegovog iskaza dosta konfuzan i oigledno usmeren na
pokuavanje izbegavanja krivine odgovornosti za navedena krivina dela, a i u suprotnosti je sa iskazima
gore navedenih oteenih i izvedenim pisanim dokazima. U pogledu ocene iskaza drugookrivljenog, sud
navodi "da ne prihvata deo njegovog iskaza kao taan,
obzirom da negira izvrenje svakog drugog krivinog
dela koje mu se stavlja na teret, a to je u suprotnosti
sa odreenim delovima iskaza prvookrivljenog U.D.,
kao i sa iskazima gore navedenih oteenih, svedoka,
izvedenim pisanim dokazima, a koje je sud u potpunosti prihvatio. U presudi na strani 36 sud jo navodi da je objektivne elemente krivinog dela utvrdio na
osnovu iskaza oteenih i svedoka, tako i na osnovu
odbrane i deliminog priznanja prvookrivljenog i izvedenih pisanih dokaza. Sud zatim na strani 37 navodi da subjektivne elemente krivinog dela, odnosno
umiljaj okrivljenih, te da je pravnom ocenom utvrenog injeninog stanja naao da se u radnjama okrivljenih stiu sva bitna obeleja predmetnog krivinog
dela, a zatim na strani 37 do 44 ponovo prepisuje
kompletno injenini opis izreke presude. Na kraju
sud na stranama 44 do 46 obrazlae odluku o krivinoj sankciji, imovinskopravnom zahtevu, trokovima
krivinog postupka i oduzimanju predmeta.

Pravni INFORMATOR

08 Pravosudje - Jankovic - ok:03Ustavni sudovi-ok.qxd

9/4/2015

Page 39

PRAVOSU\E

9/2015
Nakon ukidanja presude, prvostepeni sud donosi identinu presudu, sa skoro identinim obrazloenjem (samo je dodata po jedna reenica o onome ta su okrivljeni izneli na glavnom pretresu nakon ukidanja presude), a navodna ocena izvedenih dokaza na strani 39
potpuno je identina kao i u ranijoj presudi.

prekraj. Naime, prema odredbi lana 90. Zakona o

sudijama, sudija ini disciplinski prekraj i ako kri
odredbe Etikog kodeksa sudija u veoj meri. S obzirom da Etiki kodeks sudija odreuje da sudija treba
da vri svoju dunost struno, savesno i poteno..., nesumnjivo je da postupanje sudija kao u navedenim
primerima predstavlja krenje Etikog kodeksa sudija
u veoj meri. Osim toga, ovakvo postupanje sudije bilo bi nuno evidentirati u linom listu sudije, te isto
uzeti u obzir pri vrednovanju rada sudije, odnosno
njegovom ocenjivanju, prilikom napredovanja sudije i
sl. Na ovakve pojave mogao bi da reaguje i Visoki savet sudstva, tako to bi, nakon to bi sagledao koliko
je ova pojava prisutna u praksi, sudije prvostepenih
sudova upozorio na obavezu postupanja po odredbi
lana 462. stav 3. ZKP, te da u sluaju nepostupanja
po istoj, protiv njih se moe pokrenuti disciplinski postupak.

Dakle, i ovde se prvostepeni sud oigledno ogluio o

naloge drugostepenog suda i nije otklonio bitnu povredu odredaba krivinog postupka na koju je ukazao
drugostepeni sud.
Kako "naterati" prvostepene sudove
da postupaju po nalozima
drugostepenog suda?

Navedeni primeri pokazuju da sudije u ovakvim sluajevima idu linijom manjeg otpora, ili se rukovode
principom: "Muko moja prei na drugoga", to moe
posebno da doe do izraaja kod sloenijih predmeta,
pa da tako predmet kao "vru krompir" predaju u ruke drugostepenog suda. Ako sudije prvostepenih sudova postupaju na nain opisan u datim primerima,
obesmiljava se rad drugostepenog suda, koji estim
otvaranjem pretresa preuzima ulogu prvostepenog suda, dok s druge strane sudije koje postupaju na ovaj
nain ne snose nikakvu odgovornost. Tano je da se
sudiji evidentira da je imao ukinutu presudu, ali se
obino ne zna da on nije postupio po nalozima drugostepenog suda. Iako ZKP ne propisuje nikakvu sankciju za sluaj da prvostepeni sud ne postupi po nalozima iz odluke drugostepenog suda kojom je ukinuta prvostepena presuda, potrebno je pronai nain da se
ovaj problem razrei, jer oslanjanje na savest sudija
prvostepenih sudija ne daje rezultate. Jedan od naina
da se ovaj problem rei je da drugostepeni sudovi o
ovakvim sluajevima obaveste predsednika prvostepenog suda, a da on u skladu sa svojim ovlaenjima
ukae postupajuem sudiji na krenje zakona, odnosno krenje odredbe lana 462. stav 3. ZKP, te da
eventualno podnesu disiplinsku prijavu za disciplinski

Pravni INFORMATOR

11:35 AM

Zakljuak

Odredba lana 462. stav 3. ZKP je jedna od odredaba

koja propisuje odreenu dunost prvostepenog suda,
ali ne propisuje nikakvu sankciju za sluaj da prvostepeni sud ne postupi u skladu sa njom. Nakon izmena i
dopuna ZKP iz 2009. godine, od kada se presuda u
krivinom postupku moe samo jednom ukinuti, sudije prvostepenih sudova sve ee ne postupaju u skladu sa ovom odredbom, po sistemu "Muko moja prei
na drugoga", a zbog toga ne snose nikakvu odgovornost. Ovakvo postupanje sudija prvostepenih sudova
predstavlja disciplinski prekraj, zbog krenja Etikog
kodeksa sudija, pa je nuno da drugostepeni sudovi
upoznaju predsednike prvostepenih sudova o tome,
kako bi oni mogli inicirati pokretanje disiplinskkog
postupka. Nakon sagledavanja koliko je ova pojava
prisutna u praksi, mogao bi reagovati i Visoki savet
sudstva i ukazati na obavezu postupanja po odredbi
lana 462. stav 3. ZKP, te na posledice nepostupanja
po istoj.

39

SEPTEMBAR 2015