Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Mr Sanja KrimerGaborovi

SEMANTIKA I TVORBENA SINTAGMATIKA LEKSEMA

KOJIMA SE IMENUJU BOJE U ENGLESKOM I SRPSKOM
JEZIKU: KOGNITIVNOLINGVISTIKI PRISTUP

doktorska disertacija

mentor: prof. dr Tvrtko Pri

NOVI SAD, 2011

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET

KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj:
RBR
Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije:
TD

monografska dokumentacija

Tip zapisa:
TZ

tekstualni tampani materijal

Vrsta rada:
VR

doktorska disertacija

Autor:
AU

mr Sanja KrimerGaborovi

Mentor / komentor:
MN

prof. dr Tvrtko Pri

Naslov rada:
NS

Semantika i tvorbena sintagmatika leksema

kojima se imenuju boje u engleskom i srpskom
jeziku: kognitivnolingvistiki pristup

Jezik publikacije:
JZ

srpski

Jezik izvoda:
JI

srpski, engleski

Zemlja publikovanja:
ZP

Srbija

Ue geografsko podruje:
UGP

Vojvodina

Godina:
GO

2011

Izdava:
IZ

autorski otisak

Mesto i adresa:
MS
Fiziki opis rada:
FO

tekst, 491, 7, 750, korpus

Nauna oblast:
OB

lingvistika

Nauna disciplina:
DI

leksikologija, kontrastivna leksikologija,

kognitivna lingvistika

Predmetna odrednica / Kljune rei:

PO

leksema kojom se imenuje boja, semantika

sintagmatika, tvorbena sintagmatika,
kognitivna kategorizacija, kontrastivna analiza

UDK:
uva se u:
U

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet

Vana napomena:
VN
kontrastivno istraivanje o engleskim i srpskim
leksemama kojima se imenuju kategorije
osnovnih boja, o kojima se raspravlja iz
perspektive semantike i tvorbene sintagmatike,
s posebnim akcentom na kognitivnolingvistikom pristupu, shodno emu proizlazi
prezentacija nesaobraznog ustrojavanja razliitih
naziva za boje u dva jezika

Izvod:
IZ

Datum prihvatanja disertacije:

DP
Datum odbrane disertacije:
DO
lanovi komisije:
(zvanje / ime i prezime / nauni stepen / fakultet)
KO
Predsednik: dr Tvrtko Pri, red. prof., Filozofski fakultet, Novi Sad
lan: __________________________________________________
lan: __________________________________________________

UNIVERSITY OF NOVI SAD

FACULTY OF PHILOSOPHY

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number:
ANO
Identification number:
INO
Type of document:
TD

monographic publication

Type of record:
TR

textual printed material

Contents code:
CC

PhD dissertation

Author:
AU

Sanja KrimerGaborovi, MA

Supervisor / co-supervisor:
SU

Professor Tvrtko Pri

Title:
TI

Semantic and WordFormational Syntagmatics

of Colour Naming Lexemes in English and
Serbian: A Cognitive Linguistic Approach

Language of text:
LT

Serbian

Language of abstract:
LS

Serbian, English

Country of publication:
CP

Serbia

Region of publication:
RP

Vojvodina

Year of publication:
YP

2011

Publisher:
PB

authors printing

Place of publication and address:

PL
Physical description:
PD

text, 491, 7, 750, corpus

Scientific field:
SF

Linguistics

Scientific discipline:
SD

Lexicology, Contrastive Lexicology,

Cognitive Linguistics

Subject / Key words:

CX

colournaming lexemes, semantic syntagmatics,

wordformational syntagmatics, cognitive
categorization, contrastive analysis

UDC:
In the holdings of:
HD

University of Novi Sad, Faculty of Philosophy

Note:
NO
Abstract:
AB

A contrastive analysis of English and Serbian

lexemes naming basic colour terms, which are
being discussed from the perspective of their
semantic and wordformational syntagmatics,
with particular emphasis on cognitive linguistics
approach, followed by the presentation of the
colournaming nonuniformities in two
languages

Dissertation approved on:

AP
Dissertation defended on:
DE
Members of defence board:
(title / name and surname / degree / faculty)
DB
Chairman: Dr Tvrtko Pri, professor, Faculty of Philosophy, Novi Sad

Member: __________________________________________________

Member: __________________________________________________

Semantika i tvorbena sintagmatika leksema kojima se imenuju boje

u engleskom i srpskom jeziku: kognitivnolingvistiki pristup
Apstrakt
Istraivanje zahvata oblast kontrastivne leksikologije. Predmet izuavanja su
lekseme kojima se imenuju kategorije osnovnih boja u engleskom jeziku, kako su ih to
prvi definisali B. Berlin i P. Kay (1969), i to black, white, red, green, yellow, blue, brown,
purple, pink, orange i grey, kao i njihovi korespondenti u srpskom jeziku, tj. CRNA, BELA,
CRVENA, ZELENA, UTA, PLAVA, BRAON, LJUBIASTA, ROZE, NARANDASTA i SIVA. Nakon
sagledavanja teorijskih (vanjezikih) aspekata fenomena boje kroz prizmu razliitih
naunih disciplina filozofija, fizika, fiziologija, semiotika, simbolika i psihologija, te
razliitih psihofizikih i percepcijskih sistema kojima se ureuje vanjeziki prostor boja
(Poglavlje 2), slede odeljci posveeni utvrivanju slinosti i razlika u nainima
konceptualizacije i kategorizacije napred navedenih boja. O tome se govori sa pozicija
kognitivnolingvistike teorije, teorije fazi granica, i posebno teorije prototipa (Poglavlje
3). Kao vizuelno najzasienije, prototipske boje su smetene u samo sredite niza
razliitih nijansi jedne boje, a preklapanja izmeu dva jezika, engleskog i srpskog,
najvea su upravo u domenu prototipova. Na temelju korpusnog istraivanja utvrdili smo,
meutim, da izmeu dva jezika ima deliminih odstupanja ak i na primeru predstava o
prototipskim bojama, koje se, inae, mogu najlake utvrditi analizom formalno
idiomatizovanih poredbi koje obuhvataju lekseme kojima se imenuju osnovne boje.
Shodno rezultatima istraivanja prezentovanim u radu, proizlazi da su razilaenja izmeu
jezika posebno jasno izraena u domenu mutnih (fazi) granica 11 kategorija boja. Naime,
engleski i srpski raznorodno segmentiraju kontinuum koji, strogo fiziki uzev, predstavlja
jedan neprekinuti niz hromatskih podataka, pri emu je takvo neidentino ustrojavanje
opaenih koloristikih utisaka u svojstvu drugih lanova kategorije, utemeljeno na
kulturnojezikom relativizmu, tj. neistovetnosti vanjezikih korelata kao odgovarajuih
modela za generisanje naziva za boje. Najvei doprinos ovoga rada proizlazi iz
sagledavanja engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju boje iz perspektive
semantike sintagmatike, koja kolokabilnost datih leksema analizira u svetlu njihovih
izvedenih znaenja, a gde su nepoklapanja izmeu engleskog i srpskog jezika izraena u
manjoj ili veoj meri (Poglavlje 4). Osim o semantikoj, u radu se govori i o tvorbenoj
sintagmatici. Derivacioni potencijal leksema kojima se imenuju boje oitovan je u
bogaenju leksikog fonda oba jezika, najpre pozajmljivanjem, a potom i morfolokim
modifikacijama (kompozicija, afiksacija, konverzija, reduplikacija). Time se osvetljavaju
dva bitna elementa: (1) srpski jezik afiksacijama, i to posebno sufiksacijama, izraava
leksiko znaenje boje, dok je u engleskom jeziku ovaj tvorbeni mehanizam znatno manje
zastupljen; i (2) impozantnost ukupnog broja srpskih glagola kojima se imenuje proces
bojenja, to takoe nije tipino za engleski jezik (Poglavlje 5). U dosadanjoj literaturi na
engleskom, i naroito srpskom jeziku, ove pojave bile su opisivane samo fragmentarno,
pa je nedostajala jedna sveobuhvatna i celovita studija, i to posebno za srpski jezik, kao i
kontrastivno srpski prema engleskom. Istraivanje je korpusno utemeljeno, a dva odelita
korpusa, ekscerpirana su iz brojnih tampanih, onlajn i drugih izvora.
Kljune rei: leksema kojom se imenuje boje, semantika sintagmatika, tvorbena
sintagmatika, kognitivna kategorizacija, kontrastivna analiza

Semantic and WordFormational Syntagmatics of ColourNaming

Lexemes in English and Serbian: A Cognitive Linguistic Approach
Abstract
The subject under discussion in this dissertation is the contrastive analysis of
English basic colour terms comprising black, white, red, green, yellow, blue, brown,
purple, pink, orange and grey, first defined so by B. Berlin and P. Kay (1969), and their
Serbian correspondents CRNA, BELA, CRVENA, ZELENA, UTA, PLAVA, BRAON,
LJUBIASTA, ROZE, NARANDASTA and SIVA. After presenting theoretical (extralinguistic)
colour issues in view of philosophical, physical, physiological, semiotic, symbolic
and psychological features, and commenting on the psychophysical and perceptive
models that allow for the colour space to be semantically partitioned (Chapter 2), the
inventories of the colournaming lexemes are further discussed with respect to their
similarities and differences. Given the fact that languages should be studied as part of
human cognition, conceptualization and categorization of the colour categories are dealt
with from the viewpoint of cognitive linguistics, and in particular the fuzzy boundary
theory as well as the prototype theory. Being visually the most salient specimen, a
prototypical colour occupies the very corespace of a particular colour category, whereas
all other shades and category members are more or less firmly associated to this core
(Chapter 3). Even though there is an overlap to a great extent between English and
Serbian inventories of basic colour terms, this corpusbased research has also pointed out
some major discrepancies. These manifest themselves not only within the fuzzy boundary
area, but likewise with respect to the prototypical colour cores that are linguistically most
easily established examining frozen similes embracing basic colours. The debate
furthermore focuses on the culturallyspecific (relativist) colour naming after
extralinguistic referents which are familiar to AngloSaxon, yet not Serbian culture. In
addition to the varied partitioning of what physically represents an uninterrupted
chromatic continuum, the two languages display a particularly diverse segmentation of
other chromatic data playing a role of other category members. In sum, this thesis may
have twofold implications. On the one hand, English and Serbian colournaming
lexemes are analyzed from the perspective of their semantic syntagmatics dealing with
collocability in view of the available transferred meanings where two languages do not
overlap to the full (Chapter 4). On the other hand, wordformational syntagmatics
illustrates how derivational potential of colournaming lexemes is applied to enrich
lexicons of the two languages either via borrowing or morphological modifications
compositions, affixations, conversions, reduplications. This sheds light on two important
things: (1) Serbian preference for affixational resources (suffixations in particular), to
express lexical meanings of colour, a mechanism which is much less common in English;
and (2) richness of the Serbian inventory of colour verbs, once again not nearly that
typical of the English language (Chapter 5). Until now, these phenomena have been only
fragmentarily tackled in both English and Serbian literature. Thus, there has been a
demand for a detailed and comprehensive study of the matter, especially of the Serbian
example cases, as well as contrastively in the light of Serbian to English resemblances and
contrasts. The entire research is corpus based, a separate corpus having been gathered for
each language from a variety of printed, online and other sources.
Key words: colournaming lexeme, semantics syntagmatics, wordformational
syntagmatics, cognitive categorization, contrastive analysis

Tipografske konvencije
* pogrean oblik
? jednokratna tvorevina
(AmE) American English, ameriki engleski
(arap.) arapski
(arh.) arhaizam; zastarela re koja u standardnom jeziku vie nije u upotrebi
(austral.) australijski engleski
(bot.) botaniki naziv
(BrE) British English, britanski engleski
(ca.) circa, cirka, oko, otprilike
(dosl.) doslovno znaenje
(engl.) engleski primer
(fig.) figurativno
(franc.) francuski
(gr.) grki
(hem.) hemijski naziv
(hip.) hipokoristik
(hum.) humoristiki
(ist.) istorijski naziv
(ital.) italijanski
(lat.) latinski naziv
(M.E.) Middle English, srednjovekovni engleski
(n.e.) nova era
(neform.) neformalno
(nem.) nemaki

(O.E.) Old English, staroengleski

(O.Fr.) Old French, starofrancuski
(O.N.) Old Norse, staronorveki
(poet.) poetski, pesniki
(pogrd.) pogrdno
(srp.) srpski primer
(reg.) regionalno; dijalektizam ili regionalizam
(pan.) panski
(ved.) vedski
(tur.) turski
(zool.) zooloki naziv
(arg.) argonizam; jezik ulice ili tajni jezik (sleng)

SADRAJ
PREDGOVOR...................................................................................................................................1
1. UVOD............................................................................................................................................5
1.1. Odreenje teme istraivanja.................................................................................................5
1.2. Struktura korpusa...............................................................................................................10
1.3. Najava organizacije rada....................................................................................................13
2. TEORIJSKI ASPEKTI IZUAVANJA BOJA 1: VANJEZIKA DIMENZIJA.......................16
2.1. Razliiti pristupi tumaenju pojma boje.............................................................................16
2.2. O prirodi boje u filozofiji i nauci........................................................................................17
2.3. Svetlost i boja.....................................................................................................................22
2.3.1. Boje svetlosti.............................................................................................................25
2.3.2. Boje povrina ili boje predmeta................................................................................29
2.4. Osnovne karakteristike, dimenzije i atributi za klasifikaciju opaaja boje........................30
2.5. Struktura prostora boja i odnosi meu bojama...................................................................37
2.5.1. Graenje, meanje i kombinovanje boja...................................................................40
2.5.2. Analogne i komplementarne boje.............................................................................45
2.5.3. Meanje hromatskih i ahromatskih boja...................................................................46
2.6. Kontekstualno uslovljene boje...........................................................................................47
2.7. Vizuelni sistem u funkciji opaanja boje............................................................................53
2.8. Teorije opaanja boje.........................................................................................................59
2.9. Semiotika boja: teorijski aspekti........................................................................................64
2.9.1. Primeri komuniciranja obojenim signalima..............................................................70
2.9.2. Simbolika boja..........................................................................................................75
2.10. Fizioloko i psiholoko dejstvo boje na oveka................................................................82
2.10.1. Psiholoki utemeljene klasifikacije boja.................................................................86
2.10.2. Tople i hladne boje..................................................................................................87
2.10.3. Drugi psiholoki ustrojeni i meusobno suprotstavljeni korelati boja....................89
3. TEORIJSKI ASPEKTI IZUAVANJA BOJA 2: JEZIKA DIMENZIJA...............................92
3.1. Lekseme kojima se imenuju boje: opte napomene..........................................................93
3.1.1. Imenovanje boja........................................................................................................98
3.1.2. Motivisanost leksema kojima se imenuju boje.......................................................100
3.1.3. Determinacija vanjezikih entiteta po boji..............................................................102
3.1.4. Opte i specijalizovane lekseme kojima se imenuju boje i njihovi atributski
kvalifikatori.............................................................................................................109
3.1.5. Funkcija leksema kojima se imenuju boje..............................................................112
3.1.6. Pridevi kao primarne lekseme za imenovanje boja................................................116
3.2. Semantika leksema kojima se imenuju boje...................................................................120
3.2.1. Deskriptivno i asocijativno znaenje leksema kojima se imenuju boje..................121
3.2.2. Denotacija i konotacija leksema kojima se imenuju boje.......................................125
3.2.3. Dodatne znaenjske distinkcije leksema kojima se imenuju boje..........................127
3.2.4. Smisao i referencija leksema kojima se imenuju boje............................................132
3.2.5. Paradigmatski leksiki odnosi izmeu leksema kojima se imenuju boje...............135
3.2.6. Leksika polja i leksiki skupovi na primeru leksema kojima se imenuju boje.....144
3.2.7. Perspektivizacija vanjezike obojene stvarnosti.....................................................147
3.3. Teorija i primena kategorizacije boja..............................................................................148
3.3.1. Postavke kognitivne lingvistike..............................................................................151
3.3.2. Prototipi i stereotipi.................................................................................................157
3.3.3. Semantika leksema u svetlu kognitivnolingvistikih tumaenja............................162

3.4. Imenovanje boja kroz prizmu teorija relativnosti i univerzalnosti..................................163

3.4.1. Relativistika teorija kategorija osnovnih boja.......................................................165
3.4.2. Univerzalistika teorija BerlinKayovih kategorija osnovnih boja........................167
3.4.3. Raskol izmeu univerzalistike i relativistike teorije kategorija osnovnih
boja.........................................................................................................................185
4. ANALIZA KORPUSA 1: SEMANTIKA SINTAGMATIKA ENGLESKIH I SRPSKIH
LEKSEMA KOJIMA SE IMENUJU BOJE.............................................................................192
4.1. Uvodne napomene...........................................................................................................192
4.2. Leksiko kontrastiranje na primeru leksema kojima s imenuju boje..............................194
4.2.1. Lani parovi na primeru leksema kojima se imenuju boje...................................196
4.3. Sintagmatski leksiki odnosi izmeu leksema kojima se imenuju boje.........................198
4.3.1. Kolokacije s elementom boje...............................................................................200
4.3.2. Proirenja i suenja znaenja na primeru leksema kojima se imenuju boje.........209
4.3.3. Idiomi s elementom boje......................................................................................214
4.3.4. Poredbe s elementom boje....................................................................................216
4.3.4.1. Tipologija poredbi s elementom boje......................................................222
4.3.5. Sintagmatski odnosi u svetlu BerlinKayovih kategorija osnovnih boja............228
4.3.6. Pregled sintagmatskih odnosa engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju
osnovne boje i njihove nijanse............................................................................243
5. ANALIZA KORPUSA 2: TVORBENA SINTAGMATIKA ENGLESKIH I SRPSKIH
LEKSEMA KOJIMA SE IMENUJU OSNOVNE BOJE........................................................292
5.1. Uvodne napomene..........................................................................................................292
5.2. Kompozicije....................................................................................................................299
5.3. Afiksacije........................................................................................................................305
5.4. Glagolske lekseme kojima se imenuju boje....................................................................310
5.5. Tvorbena sintagmatika u svetlu BerlinKayovih kategorija osnovnih boja...................312
5.6. Pregled tvorbene sintagmatike engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju
osnovne boje...................................................................................................................315
6. ZAKLJUCI.............................................................................................................................326
6.1. Rekapitulacija...................................................................................................................326
6.2. Perspektive.......................................................................................................................330
PRILOG 1 Psihofiziki i percepcijski sistemi za ureenje vanjezikog prostora boja..............333
1. UVOD...........................................................................................................................333
2. CIE sistem.....................................................................................................................335
3. NCS sistem...................................................................................................................343
4. Munsellov sistem..........................................................................................................346
5. ISCC/NBS sistem.........................................................................................................350
6. RGB i CMYK sistemi za numeriko opisivanje boja...................................................356
7. Zbirke boja: Pantone i RAL..........................................................................................366
8. Ostali znaajniji sistemi boja........................................................................................368
BIBLIOGRAFIJA..........................................................................................................................370
RENICI I ENCIKLOPEDIJE......................................................................................................402
ONLAJN RENICI I ENCIKLOPEDIJE.....................................................................................404
OSTALI ONLAJN IZVORI..........................................................................................................406
(1) Prema autorima.................................................................................................................406
(2) Prema naslovima...............................................................................................................408

SLIKE U TEKSTU
1. Razlaganje svetlosti na spektar..............................................................................................25
2. Hromatske i ahromatske boje................................................................................................33
3. Krug od 12 hromatskih boja s tri primarne (osnovne) boje prema RGB modelu i tri
sekundarne boje.....................................................................................................................39
4. Trodimenzionalni prikaz svih hromatskih i ahromatskih boja u obliku dvostruke kupe s
elipsom u osnovi....................................................................................................................40
5. Graenje boja meusobnim meanjem..................................................................................42
6. Slikarski krug od 12 hromatskih boja s crvenom, utom i zelenom kao primarnim
(osnovnim) bojama................................................................................................................43
7. Meanje hromatske (plave) boje s ahromatskim bojama.......................................................46
8. Primeri kontrasta boja............................................................................................................50
9. Presek one jabuice..............................................................................................................54
10. Mrenjaa s fotoreceptorima i mrea drugih elija...............................................................55
11. Krive apsorpcionog spektra tapia i L, M, S epia u ljudskom oku..................................56
12. Put vizuelnih informacija od mrenjae do korteksa............................................................58
13. Dvofazni model HurvichJamesonove teorije opaanja boja...............................................61
14. Semiotiki trougao.................................................................................................................67
15. Dimenzije semioze................................................................................................................68
16. Primeri razlika u domenima znaenja imena za boje u razliitim jezicima i kulturama.....166
17. Model razvoja kategorija osnovnih boja kroz sedam faza..................................................169
18. Tablica s uzorcima maksimalno zasienih boja prema Munsellovom sistemu (WCS).......180
19. Evolutivni stadijumi imena osnovnih kategorija boja prema WCS....................................183
20. Prikaz frekventnosti BerlinKayovih imena za osnovne boje u razliitim izvorima..........229
21. Princip tristimulusnog kolorimetra......................................................................................336
22. CIE XYZ dijagram hromatinosti uz dopunske prave kroz C3...........................................337
23. Podruja boja u CIE dijagramu hromatinosti....................................................................339
24. CIE LAB model boja...........................................................................................................341
25. Elementi postupka instrumentalnog merenja boje...............................................................342
26. Osnovne boje NCS sistema.................................................................................................343
27. NCS sistem..........................................................................................................................344
28. Munsellov krug boja............................................................................................................347
29. Munsellov sistem boja.........................................................................................................347
30. Munsellov bun boja...........................................................................................................348
31. Dve strane Musellovog atlasa boja za tonove 5Y i 5PB, sa zasienjem na apscisi i svetlinom
na ordinati koordinatnog sistema........................................................................................349
32. RGB model boja..................................................................................................................357
33. Gamut ili opseg boja za razliite umreene digitalne ureaje.............................................360
34. Zbirka kartica Pantone sistema boja....................................................................................367
TABELE U TEKSTU
1. Spektralne boje...................................................................................................................26
2. Fizike, psihofizike i psiholoke dimenzije boja..............................................................32
3. Engleske kolokacije koje sadre pridevsku leksemu brown i njihovi prevodni ekvivalenti
na srpski jezik...................................................................................................................205
4. Engleski i srpski termini za boje u CIE dijagramu hromatinosti....................................339
5. Kljunih 16 boja i njihovi engleski i srpski nazivi prema CSS1 i HTML4.01.................363

Predgovor
Ciljevi ovog rada proizlaze iz kritikog razmatranja relevantne literature o
engleskim i srpskim leksemama kojima se imenuju boje, te korpusnog istraivanja njihove
semantike i tvorbene sintagmatike. U korpus su unete odrednice iz brojnih renikih,
knjievnih, novinskih i elektronskih izvora. U radu se pokreu razliite teme od kojih
veina sve do sada nije bila sistematski istraena u literaturi na srpskom jeziku. Tu se
prvenstveno misli na kategorizaciju i imenovanje boja, i to u svetlu sukoba koji postoji
izmeu pristalica dve teorije univerzalne, ili neuroloke, i relativistike, ili kulturno
jezike. Iako vrlo aktuelna u svetu, ova tema u srpskoj lingvistici neosporno nije dobila
znaaj koji zasluuje. U naelu, sem retkih osvrta na imenovanje kategorija osnovnih
boja, kako su ih to prvi definisali antropolozi B. Berlin i P. Kay (1969), o tome se u nas
relativno malo pisalo. Na temelju prikupljenog korpusa, u disertaciji smo sa prilinom
sigurnou utvrdili postojanje 11 kategorija osnovnih boja u srpskom jeziku, i to: bela,
crna, crvena, zelena, uta, plava, braon, ljubiasta, roze, narandasta, siva, pri emu se
kao poslednja u nizu izdvojila kategorija roze boje, i to tek otprilike sredinom prolog
veka. Ovaj broj se preklapa sa brojem kategorija u engleskom jeziku, i to white, black,
red, green, yellow, blue, brown, purple, pink, orange, grey.
Osim kategorizacijom, rad se bavi i drugim vanim pitanjima, meu kojima
pokuajem da se za lekseme kojima se imenuju boje u engleskom i srpskom jeziku ponudi
jedno kontrastivno tumaenje njihovih semantikih (znaenjskih), i tvorbenih
(morfolokih) aspekata. To je takoe do sada u nas nezabeleeni pokuaj kontrastivne
analize. Naime, svi postojei radovi na temu leksema kojima se imenuju boje u srpskom
jeziku, meu kojima po brojnosti i naunom doprinosu prednjae radovi M. Ivi,
prevashodno su razmatrali fenomen prenesenog (metaforikog i metonimijskog) znaenja,
dok su u drugom planu ostali znaaj doslovnog znaenja i s njim u vezi izvedenih
znaenja, te kolokabilnosti leksema kojima se imenuju boje. Kolokacije su nam ovde bile
posebno znaajne zbog toga to reflektuju zgusnuto kognitivnopsiholoko, te
kognitivnolingvistiko znanje o obojenoj vanjezikoj stvarnosti. Primera radi, u
engleskom jeziku leksema brown, braon, sme, uobiajeno kolocira s imenicom ground,
tlo, zemljite, budui da je u anglosaksonskom okruenju boja tla prva asocijacija na
kategoriju braon boje, dok se u srpskom jeziku tlo uglavnom opisuje kao crno (up. srp.
CRNICA),

a braon se kao koloritni atribut (kvalifikator) tipino dovodi u vezu sa korom

drveta. Potonji primer jasno govori u prilog relativizma, tj. kulturoloke datosti
kognitivnih procesa. Naime, britansko tlo gromadnog je porekla, a boja mu je svetlija od
recimo boje vojvoanske crnice. Sistematizacija potonjih izvedenih znaenja i s tim u vezi
kolokabilnosti na primeru 11 leksema kojima se imenuje 11 osnovnih boja i njihove
nijanse, i to engleski prema srpskom, smatramo naim glavnim istraivakim ciljem.
Materijal o tome obuhvaen je Poglavljem 4, i posebno tabelarnim pregledom
sintagmatskih odnosa na primeru leksema kojima se imenuju osnovne boje. U Poglavlju
5, posveenom istraivanju tvorbene sintagmatike, najvie se raspravlja o kompozicijama
i afiksacijama, mada se pominju i neki drugi primeri leksikog bogaenja jezika
oslanjanjem na tvorbene postupke (pozajmljivanje, konverzija i reduplikacija). Rezultati
istraivanja tvorbene sintagmatike leksema kojima se imenuju osnovne boje takoe su
tabelarno predstavljeni.
Bitno je, nadalje, naglasiti da se teza dotie i drugih vanih tema, koje proizlaze iz
injenice da lekseme kojima se imenuju kategorije osnovnih boja mogu biti sagledane
kroz prizmu razliitih vanjezikih sistema boja. Zahvaljujui tome, prostor boja iz
prirodnog okruenja semantiki se ralanjuje i strukturira, a odnosi izmeu razliitih boja
tumae se u tri, a ne dve dimenzije (ton, zasienost i svetlina). Naravno, strogo fiziki
uzev, boje ine jedan dinamiki ustrojen promenljiv kontinuum koji prirodno nije
izdeljen, niti su granice izmeu razliitih tonova boja jasno definisane.
Za razliku od ovih, uglavnom tehnikih (matematikofizikih), te perceptivno
(opaajno) utemeljenih sistema, i u jeziku se prostor boja, ve negde od polovine 70-ih
godina prolog veka sve do danas, ureuje oslanjanjem na postavke teorije mutnih granica
(engl. fuzzy boundaries), tj. teorije prototipa, gde prototip treba razumeti kao
najreprezentativniji uzorak cele kategorije. Primera radi, prototip kategorije crvene boje je
boja krvi, kategorije plave boje je boja neba, kategorije zelene boje je boja trave,
kategorije bele boje je boja snega, itd. U radu smo pokazali kako se ovekova mentalna
predstava o vanjezikim prototipovima direktno preslikava u jezik, i to konkretno u
poredbe, npr. engl. as red as blood, crven kao krv, as blue as the sky, plav kao nebo, as
green as grass, zelen kao trava, as white as snow, beo kao sneg, koje se onda primenom
odgovarajuih transformacionih pravila prevode u povrinske sintaktikosemantike
kompresije oitovane u sloenim pridevima, npr. bloodred, krvcrven, skyblue,
neboplav, grassgreen, travazelen, snowwhite, snegbeo. Na temelju analize korpusa,
utvrdili smo i to da granice kategorija osnovnih boja u engleskom i srpskom jeziku ne
2

stoje u odnosu 1: 1. Primera radi, u engleskom jeziku leksema orange, narandasta,

imenuje boju koja je vie uta nego crvena, a u srpskom je obrnuto.

***
Rad na disertaciji zapoela sam 2005. godine, samo delimino svesna irine teme
koju sam bila odluila da istraim. U tom svetlu, moram istai da ona nikada ne bi bila
privedena kraju bez svesrdne pomoi nekoliko ljudi kojima se ovde elim zahvaliti.
Najvea zahvalnost svakako pripada mom mentoru, prof. dr Tvrtku Priu, koji mi
je nesebino pruio dugogodinju profesionalnu podrku, najpre prilikom izrade
magistarske teze, a potom i ove doktorske disertacije. Njegova uputstva, saveti, ali i
kritike, za mene su imali neprocenjiv znaaj i uveliko su doprineli poboljanju prvobitnih
zamisli i postavki. Zahvaljujem mu se i zbog toga to mi je na poslediplomskim studijama
(199698), otvorio vrata u svet kontrastivne leksikologije, na temelju ega je proizala
moja zainteresovanost za ovu naunu oblast.
Zahvalnost nadalje pripada i profesorima dr J. Sinclairu, dr L. Siviku, dr M. H.
Bornsteinu, dr G. Corbettu, dr C. L. Hardinu, dr K. Jameson, dr D. Roberson, dr B.
Saunders, dr J. Lucyiju, dr A. Glatzu, dr D. Young, dr D. Dedricku, dr A. Irvingu, dr R.
Mausfeldu, dr D. Rosenthalu, dr N. Pintari, dr P. Vejiu, koji su se najljubaznije odazvali
molbama za pomo i poslali mi mnotvo tampanih i elektronskih materijala (knjige,
lanci i/ili konferencijska saoptenja), bez kojih bi preglednost i koherentnost jedne
ovakve studije neosporno bili umanjeni.
Oseam takoe potrebu da odam poast nedavno preminuloj akademiku M. Ivi,
ija me je monografija O zelenom konju (1995) svojim fascinantnim sadrajem uvela u
jeziki svet boja, podstakavi me na razmiljanje o ovakvoj temi doktorske disertacije.
U obavezi sam nadalje zahvaliti se svojim studentima, meu kojima posebno K.
Vekonju, koji su svojim nesebinim angaovanjem doprineli unoenju brojnih dragocenih
primera u korpuse obuhvaene ovim radom.
I najzad zahvalnost pripada mojoj porodici sinu Mihajlu koji je sa svojih
nepunih osam godina najzad doekao zavretak pisanja maminog 'velikog domaeg
zadatka', suprugu Tomislavu koji mi je pomogao u smislu tehnikog doterivanja ovog
rada i posebno mojim roditeljima koji su mi bezuslovnom podrkom i bodrenjem pomogli
da ne posustanem.

Naravno, kao da je potrebno posebno isticati, za sve iznesene stavove, te mogue

manjkavosti, odgovornost snosim samo ja.

Subotica, juna 2011.

1.

Uvod

1.1.

Odreenje teme istraivanja

Zahvaljujui svom opteljudskom, premda takoe interdisciplinarnom karakteru,

fenomen boje je kroz razliite epohe razvoja ljudske civilizacije u znaajnoj meri
fascinirao i zaokupljao intelekt i matu najistaknutijih mislilaca i istraivaa.1 Ipak, bez
obzira na postojanje nebrojeno mnogo razliitih teorija o bojama, naunici i dalje, po svoj
prilici bezuspeno, tragaju za adekvatnim teorijskim pristupom koji bi sveobuhvatno
sintetizovao razliita raspoloiva gledita i znanja o bojama koja se sprovode sa pozicija
fizike, biologije, psihologije, antropologije, filozofije, religije, umetnosti, lingvistike i
raunarskih tehnologija, a koji istovremeno ne bi bio eksplicitno vezan ni za jedan od
ovde pomenutih domena prouavanja boje. Motivi takve nedoreenosti, prema reima Z.
Pavlovia (1977: 30), i to u smislu sutinskog razumevanja optevaeih zakonitosti koje
se tiu fenomena boje, proizlaze iz proste injenice da se u bojama nalik raskrima ili
mostovima susreu uglavnom teko pomirljive fizike i moralne energije, fizika i
metafizika, priroda i boansko, ili kako to jo obrazlae slikar P. Klee (18791940), boja
je taka u kojoj se ukrtaju kosmos i ovekov um. Na slino vienje problematike
nailazimo i kod J. Ittena (1973: 910, 83), koji smatra da svaka boja sama po sebi
predstavlja itav jedan svet, zbog ega je o carstvu boja neophodno razmiljati kao o
mnogodimenzionalnoj kategoriji. To bogatstvo moe biti samo delimino svedeno u neke
elementarne zakonomernosti. Stoga se rasprave o prirodi jedne boje najee svode na
samo jedan, odreeni nain njene upotrebe (up. Vitgentajn, 1994: 17). Konano, V.

Problematikom fenomena boje i obojenosti prvi su se bavili starogrki filozofi meu kojima Anaksagora,
Empedokle, Leukip, Demokrit, Platon, Aristotel, zatim arapski mislilac Alhazen (X vek), svestrani
italijanski genije da Vinci (XV vek), jezuita Mariscotti (XVI vek), brojni fiziari i filozofi meu kojima
Descartes, Grimaldi, Hooke, Huygens, Newton (XVII vek), von Goethe, Lichtenberg (XVIII vek),
Schopenhauer, Maxwell, Young, Helmholtz (XIX vek), Herz, Steiner, Ostwald (XX vek), i dr. Kako to
navodi R. MacLaury (1997), samo u periodu od 1858 do 1997, objavljeno je vie od 3000 studija koje su se
neposredno bavile analizama razliitih naziva za boje u razliitim jezicima, veinom u engleskom
(Steinvall, 2002: 1).

Koller (2008: 397) navodi da je boja je s jedne strane fiziki, a s druge kulturoloki
fenomen, te je stoga predmet prouavanja i prirodnih, i drutvenih nauka.
U kontekstu neminovnosti ljudske svakodnevice, opravdano je rei da boje
neprestano, i stoga manjevie uvek jednako estoko bombarduju ljudsko ulo vida, zbog
ega izuzetno podsticajno utiu na ovekovo poimanje fizisa, tj. sveta u okruenju. Takva
apsolutno data koloristika, koju s lakoom uoava svaki pojedinac normalnog, neoteenog vida, prevashodno se oituje u jasnoj obojenosti ili hromatinosti (engl. chromacity
ili chromacitness) bia, predmeta i pojava smetenih u vanjeziko okruenje (kontekst),
to uslovljava oiglednu tonalitetnu determinisanost neverovatno velikog raspona
ovekovih materijalnih, duhovnih, emotivnih potreba, reju njegovog drutveno
politikog, kulturnog, verskog i svakog drugog identiteta. Na osnovu toga proizlazi
pojavljivanje boje kao izrazitog razlikovnog obeleja (engl. distinctive feature), tj.
tipinog karakterizatora mnotva vanjezikih entiteta.
U svetlu potonjih navoda, te naslova ove teze, na rad e predstavljati pokuaj
davanja linog doprinosa u jednom uskom domenu opte nauke o bojama. Pod tim
podrazumevamo saimanje najrelevantnijih lingvistikih (jezikih), i posebno
kognitivnolingvistikih spoznaja o mikrosistemu rei kojima se imenuju obojeni entiteti u
vanjezikoj stvarnosti. Determinacija po boji posebno je frekventna kod opisivanja
(klasifikacije): (1) ljudi, recimo engl. blond, plavua(n), baby blues, plavook(a); srp.
UTOKOAC, ovek

ute rase ili Azijat; RIOKOS(A), koji/a je crvene kose, brade, brkova;

(2) flore, npr. engl. bluebell, divlji zumbul, redwood, sekvoja; srp. ZELENIKA, zimzelena
biljka koja raste u ogoljenim kamenjarima, CRNOGORICA, drvo etinara; i (3) faune, poput
engl. greyhound, hrt, cabbage white, leptir kupusar; srp. BELOUKA, obina vodena zmija,
CRVENDA,

ptica pevaica utocrvenog vrata i grudi. Saglasno navodima Lj. Popovi

(1992: 91), te Z. Jelaske, T. Bonjak i M. Balent (2005b: 365), rei za boje pokazale su se
izuzetno plodnim materijalom podjednako za intralingvistika (unutarjezika), kao i
interlingvistika (meujezika) istraivanja.2 Shodno postavkama kognitivne lingvistike,
koja prema reima M. Ivi (2001c: 180), kao jedna od najmlaih lingvistikih disciplina,
nastoji proniknuti u vezu izmeu miljenja i jezika, i uopte uzev u tajnu kognitivnih
(saznajnih) procesa u ljudskom mozgu, mentalno utemeljeni pojmovni sistem pojavljuje
se kao polazite za uobliavanje semantikih datosti svakog jezika; sistem odslikava
subjektivno vienje stvarnosti; subjektivnost je odreena linim i kolektivnim iskustvom
2

Naravno, svaka sistematizacija pa tako i naa, nuno se ograniava na pojedine aspekte jezika, zbog ega u
krajnjoj liniji moe biti smatrana u veoj ili manjoj, ali neizbenoj, meri uslovna i nepotpuna.

tj. kulturnim nasleem; enciklopedijski organizovano znanje izraava se podjednako

leksikim i gramatikim sredstvima, itd. Primarni motiv ovakvih prouavanja, koja
akcenat stavljaju na analize moguih znaenja (semantika), i konkretne upotrebe
(pragmatika) leksema, meu kojima takoe leksema kojima se imenuju boje, proizlazi iz
jednostavne injenice da ovaj tip leksema osvetljava razliite oblike ovekovih spoznaja o
obojenosti bia, predmeta i pojava iz spoljanjeg, obojenog sveta. Imajui to u vidu, Z.
Pavlovi (1977: 34) govori da su boje ostavile i ostavljaju ''prepoznatljive tragove u vidu
... razliitih sklopova koji se kao izrazi koriste u dananjim tekuim jezicima ...'', dok
S. izmi i B. upunski (2006: 327) navode da ''percepcija fenomena boje nikada nije
samo objektivno opaanje datog, ona uvek podrazumeva znaenje koje je pridodato
opaenom''.
U najkraem, naa disertacija prouava problematiku leksema kojima se imenuju
boje u engleskom i srpskom jeziku, pri emu leksemu ovde treba shvatiti kao osnovnu
jedinicu leksikona (vokabulara), koja ima svoju formu, funkciju, sadrinu, te samostalnu
upotrebu, to joj kako to obrazlae T. Pri (2008: 15), osigurava status prototipa, tj.
najreprezentativnijeg uzorka jezikog znaka. Po svojoj strukturi, lekseme mogu biti
(1) monomorfemske (proste), recimo engl. green, zelen, cerise, vinjast/vinjev, blond,
plav, srp. CRVEN, LILA, MODAR; i (2) polimorfemske, ukoliko se jedna morfema spregne s
drugim samostalnim i/ili nesamostalnim morfemama, i kada nastaju (a) izvedene lekseme
ili afiksacije (sprega osnove + afiksa), npr. engl. blackish (< black + ish), crnkast,
nacrn, srp. PLAVOST (< PLAV + OST); i (b) sloene lekseme ili kompozicije (sprega
najmanje dve osnove), npr. sootyblack (< sooty + black), aastocrn, emeraldgreen
(< emerald + green), smaragdnozelene, srp. OKOLADNOBRAON (< OKOLADAN +
BRAON),

tamnobraon, SREBRNASTOSIV (< SREBRNAST + SIV); i (3) frazne lekseme, koje se

smatraju hibridnim leksikim jedinicama, budui da su u pitanju leksemska obrazovanja

koja su po svojoj formi realizovane kao sintagme (prema engl. phrase), ali koje nalik
leksemama vre funkciju jednog reeninog konstituenta i imaju svoje jedinstveno
znaenje, funkciju i upotrebu zbog ega se svrstavaju u leksikon (Pri, 2008: 15). Uopte
uzev, sintagme su elementi gramatike strukture koji su formalno realizovani kao frazne
lekseme poto sadre vie od jedne lekseme, ali koji prema reima D. Kristala, uprkos
tome nemaju strukturni poredak subjekat + predikat (Enciklopedijski renik moderne
lingvistike, 1985: 3334), koji je uobiajen za klauze (engl. clause) (Pri, 2008: 23). Kao
ilustracija (kolokacionih) sintagmi u engleskom jeziku ovde e posluiti frazne lekseme

engl. red wine, crno vino, dosl. crveno vino, brown sugar, uti eer, dosl. braon eer,
blue hare, polarni zec, dosl. plavi zec, srp. CRVENA PAPRIKA, SEDE VLASI, BELO LICE, dok
e nam kao uzorci klauze podluiti primeri engl. red wine is expensive, crveno vino je
skupo, i srp. PEEMO CRVENU PAPRIKU. Kolokacije su nam u istraivanju bile posebno
znaajne budui da su to s jedne strane ontoloki utemeljene formacije koje odslikavaju
vanjeziku stvarnost kako je to vide govornici engleskog i srpskog jezika, npr. white
snow, beli sneg, black night, crna no, red blood, crvena krv, blue sky, plavo nebo, itd.,
gde su poklapanja izmeu engleskog i srpskog jezika naroito izraena; dok je s druge
strane re o relativistiki (kulturnojeziki) ustrojenim, kondenzovanim predstavama o
obojenoj stvarnosti, recimo engl. red iron, crveno gvoe, prema srp. usijano gvoe,
green lumber, dosl. zeleno drvo, prema srp. sirovo drvo, engl. brown rice, smei pirina,
prema srp. integralni pirina, itd. Imajui na umu imperativnost kognitivnosemantikih
naela o neophodnosti kontekstualne utemeljenosti lingvistikih rasprava, primeri
kolokacija, i globalno gledano svi drugi primeri koji se u radu razmatraju, ekscerpirani su
iz korpusa o ijom strukturi detaljnije raspravljamo u Odeljku 1.2.
Osim o kolokacijama, u centralnom delu istraivanja posveenom raspravi o
semantikoj sintagmatici 11 osnovnih boja prema B. Berlinu i P. Kayu (1969), koje
ukljuuju engl. white, black, red, green, yellow, blue, brown, purple, pink, orange, grey
(bela, crna, crvena, zelena, uta, plava, braon, ljubiasta, roze, narandasta, siva),
raspravljamo ne samo o deskriptivnom (osnovnom) znaenju potonje grupe leksema,
kao objektivno ustrojenoj, centralnoj i obaveznoj komponenti leksikog znaenja, niti
iskljuivo o asocijativnom znaenju, kao subjektivno ustrojenoj, fakultativnoj i
perifernoj komponenti leksikog znaenja (Pri, 1999a: 15), a koje se u naelu sagledava
kroz prizmu kolokabilnosti navedenih 11 leksema, ve govorimo i o leksemama kojima se
imenuju nijanse datih 11 boja (up. Odeljak 4.2). Primera radi, kao mogue nijanse engl.
red, crven, pojavljuju se burgundy, zagasitocrven, cardinal, jarkocrven, carmine,
karmincrven, cerise, vinjast, cherry, vinjast, claret, bordo, coral, koralni, rumen, itd.
Jednom uporednom analizom engl. leksema i njihovih srp. korespondenata i/ili
ekvivalenata utvrdili smo zastupljenost raznorodnog segmentiranja vanjezike
koloristike stvarnosti, to se najjasnije odraava kroz neindetinost znaenja nijansi u
engleskom i srpskom jeziku. Primera radi, engl. coral, ima tri mogua znaenja, i to
(1) koralni, rumen/rumenkast, rozikastocrven; (2) crvenkastonarandast, arkast, rumen/
rumenkast; (3) jarkoroze, koralnoroze. Za razliku od toga, srp. leksema KORALAN
pojavljuje se samo u prvom od tri znaenja, to je motivisano vanjezikim razlozima, tj.
8

injenicom da je naim precima bila poznata samo vrsta korala jarkocrvene boje koja se
ve vekovima izvlai iz Jadranskog i Sredozemnog mora (up. Online Etymology
Dictionary).
Razliitosti izmeu dva jezika oituju se jo na primeru poredbi, kao jedinica
znaenja koje odslikavaju sadraj neke izjave date u obliku proste reenice (Kristal, 1985:
298), npr. engl. as red as a tomato, crven kao paradajz, izrazito crven, i srp. CRVEN KAO
PAPRIKA

(up. Odeljke 4.7.4 i 4.7.4.1). Ovaj tip leksikih jedinica znaajan je meutim i

zbog toga to se u poredbenim frazemama, tj. formalno idiomatizovanim poredbama

(prema engl. dead similes ili frozen similes), odraavaju prototipske predstave o razliitim
bojama, npr. as green as grass, zelen kao trava, as white as snow, beo kao sneg, as red as
blood, crven kao krv. Ove poredbe se primenom sintaktikih transfomacija, dalje prevode
u povrinske semantikosintaktike kompresije ili kompozicije, recimo grassgreen,
travazelen, snowwhite, snegbeo, bloodred, krvcrven. Date transformacije nisu,
meutim, odlika svih poredbi, recimo engl. as grey as time, dosl. siv kao vreme, ali ne
*timegrey, srp. UT KAO SUNCE, ali ne *SUNANOUT.
Pored kompozicija, i to sadrinski prozirnih i morfoloki ralanjivih pridevskih
kompozicija, u Poglavlju 5 posveenom tvorbi rei govoriemo jo o afiksacijama, te
konverzijama, recimo, engl. pridev yellow, ut, koji postupkom konverzije postaje glagol
to yellow, utiti, uteti, nautiti, nauteti, outiti, poutiti, pouteti, uutiti, uuteti. Sve
ovde navedene morfoloke modifikacije proistiu iz primene tvorbenih pravila koja za
cilj imaju proizvoenje novih leksema, pri emu se kao produktivan obrazac bogaenja
leksikog fonda engleskog i srpskog jezika kojima se imenuju boje pojavljuju jo
pozajmljenice. Rasprava o tvorbenoj sintagmatici leksema kojima se imenuju boje imae
za cilj takoe pokazati kako engleski i srpski jezik koriste razliita sredstva da bi iskazali
isti vanjeziki sadraj.
Rezultati do kojih se u istraivanju dolo, potvrdili su sloenost kognitivnog
sistema u smislu opaanja denotativnog , te konotativnog znaenja koloristiki kodiranih
informacija. I dok se, prema reima R. Bugarskog (1989a: 138), denotacija ogleda u
primarnom, optem, neutralnom i eksplicitnom znaenju jedne lekseme, konotacija se
odnosi na njeno izvedeno, lino, emotivno i implicitno znaenje (iscrpno o znaenju ovih
termina raspravljae se u Odeljku 4.3). Najvei stepen podudaranja u pogledu
semantikog potencijala engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju boje uoava se na
primeru semantiki invarijantnih osnovnih imena za boje (u smislu koncentrisanosti
obeleja za celu paletu razliitih nijansi odreenog uzorka boje). Udaljavanjem od ovako
9

definisanog prototipskog jezgra, razilaenja su sve izraenija. U praktinom smislu,

znaaj ove teze mogao bi se ticati primene dobijenih rezultata prilikom izrade dvojezinog
renika boja, renika sinonima/antonima, i dr.

1.2.

Struktura korpusa
Istaknuto mesto u analizi mikrosistema leksema kojima se imenuju boje svakako

zauzima sastavljeni korpus, koji je neophodan radi sticanja uvida u uobiajene

sintagmatske kombinacije ovih leksema s drugim leksikim jedinicama, te radi
mogunosti njihovog blieg prouavanja, i to iz dva ugla, oba od kljunog znaaja za na
rad, ukratko zbog tumaenja smisla s jedne, te referencije s druge strane. D. Kristal (1985:
342) smisao tumai kao sistem jezikih odnosa, a referenciju u svetlu odnosa izmeu
lekseme koja je konkretno upotrebljena i nekog tano odreenog vanjezikog entiteta
(detaljnije o smislu i referenciji govorie se u Odeljku 4.5). Dva odelita, ali istovremeno
meusobno povezana korpusa, reju korpus engleskih, te korpus srpskih leksema kojima
se imenuju boje, dobijen je njihovom ekscerpcijom iz knjievnih, novinskih, elektronskih
(internet) izvora, kao i govornog jezika.
Pri tome smo se za korpus engleskih leksema pored drugih izvora navedenih u
bibliografiji, najvie oslanjali na tri izvora, meu kojima jedan tampani izvor, tj.
jednojezini renik Oxford Dictionary of English (2003), te dva elektronska izvora, i to
British National Corpus, Britanski nacionalni korpus, na koji se u tekstu upuuje
akronimom BNC, te vebsajt novijeg datuma Wordnik (www.wordnik.com), koji se
pokazao izuzetno korisnim izvorom zbog obilja literarnih primera koje obuhvata. Uz to,
oslanjali smo se i na korpus koji smo lino sastavili na temelju nekoliko knjievnih dela,
koja su redom odabrana zbog svoje aktuelnosti, i to u smislu da su napisana na
savremenom knjievnom i kolokvijalnom engleskom jeziku (britanska varijanta):
(1) Howatch, S. (1989). Ultimate Prize. William Collins Sons & Co. Ltd. Glasgow;
(2) Henry, O. (1991). New Yorkers. Short Stories. Bookworm. Oxford.
(2) Rhl, J. C. G., Warren, M. & Hunt, D. (2006). Purple Secret. Corgi Books.
London;
(3) Mason, D. (2002). The Piano Tuner. Picador. London;
(4) Shreve, A. (2003). All He Ever Wanted. Abacus. London;
(5) Cornwell, P. (2005). Predator. Tha Warner Brooks. London;
10

(6) Golden, A. (2005). Memoirs of a Geisha. Vintage. London;

(7) Cooper, J. (2006). Wicked. Transworld Publishers. London;
(8) Grant, R. (2006). Fat. Orion Publishing Group. London.
Polazite za prikupljanje korpusa inilo je 11 leksema kojima se imenuju osnovne
kategorije boja, pri emu je njihovo deskriptivno ili osnovno znaenje u sklopu dva ranije
pomenuta tabelarna pregleda dosledno dato prema ODE (skra. od Oxford Dictionary of
English, 2003). Prema istom izvoru, ali dopunjeno iz drugih bibliografskih odrednica
popisanih na kraju ovog rada, data su i asocijativna znaenja navedenih leksema kojima se
imenuju osnovne boje. Sinonime za svaku od 11 leksema odelito, pretraivali smo
pomou elektronskog renika Thesaurus (www.thesaurus. com). Na taj nain ekscerpirane
nijanse grupisane su u 11 semantikih grozdova saobrazno osnovnoj boji koja je
zajednika i znaenjski nadreena za sve lanove grozda. Odatle smo dalje pretraivali
razliite izvore u potrazi za kontekstom u kojem se odreena leksema kao sinonim za
osnovnu boju pojavljuje upravo u znaenju boje, a ne u nekom drugom znaenju. Pri tome
je ovde vano istai da korpusom nisu obuhvaeni nazivi za (1) digitalne boje, npr.
Papaya Whip, nijansa roze boje, (2) prehrambene boje, npr. amaranth, nijansa crvene
boje, (3) pigmentne boje, poput alizarine, takoe nijansa crvene boje, kao ni (4) druge
specijalizovane lekseme, recimo ferruginous, rast, boje re, leksema koja je uobiajena u
zoolokim tekstovima. Na korpus ine opte lekseme (o podeli na opte i specijalizovane
lekseme govorie se u Odeljku 3.1), pri emu po vrsti rei apsolutno preovlauju pridevi,
to je razumljivo kada se na umu ima injenica da su upravo pridevi primarne lekseme za
imenovanje boja (up. Odeljak 3.1.3). Kada je re o morfolokim derivacijama, njih smo
pretraivali iskljuivo u vezi sa leksemama kojima se imenuje 11 osnovnih boja, budui
da izvedenice njihovih sinonima, tamo gde one uopte postoje, najee takoe spadaju
meu specijalizovane lekseme (up. Odeljak 5.5). Inventar derivacionih odrednica grupisan
u 11 semantikih polja u najveem broju proizlazi iz ODE, ali je dopunjen drugim
izvorima. Primer konteksta za svaku derivaciju posebno najee je preuziman iz BNC,
Wordnika, i drugih izvora.
Srpski korpus (u smislu prevodnih korespondenata i ekvivalenata za napred
navedene engleske odrednice), mahom se oslanja na odrednice iz jednojezinog Renika
srpskohrvatskog knjievnog jezika (1971), odavde nadalje RMS, elektronskog Korpusa
savremenog srpskog jezika, odavde nadalje KSSJ, nekoliko jednojezinih renika
sinonima, nekoliko dvojezinih renika optih i frazeolokih (svi renici navedeni su u
popisu bibliografije). U znaajnom obimu koristili smo i vlastiti korpus koji smo sastavili
11

na temelju odrednica preuzimanih tokom perioda od 2005 do 2011, i to iz nekoliko

dnevnih listova (Politika, Blic, Press, Kurir), te nekoliko nedeljnika (Vreme, Nin), kao i
literarni korpus ekscerpiran iz sledeih izvora:
(1) Seleni, S. (1990). Timor mortis. Svjetlost. Sarajevo;
(2) VelmarJankovi, S. (1995). Lagum. Biblioteka depna knjiga. Studio mono.
Beograd;
(3) Albahari, D. (1998). Mamac. Stubovi kulture. Beograd;
(4) Habjanoviurovi, Lj. (2001). enski rodoslov. Narodna knjiga. Beograd;
(5) Filipovi, F. (2002). Eksterijer. Pogled na vrt. Narodna knjiga. Beograd;
(6) Andri, I. (2004). Prokleta avlija. Biblioteka novosti. XX vek. Beograd;
(7) Stankovi, B. (2004). Neista krv. Narodna knjiga. Beograd;
(8) Crnjanski, M. (2004). Seobe. Biblioteka novosti. XX vek. Beograd;
(9) Selimovi, M. (2004). Dervi i smrt. Biblioteka novosti. XX vek. Beograd;
(10) ilas, M. (2005). Besudna zemlja. Politika. Narodna knjiga. Beograd;
(11) Ras, E. (2006). Roeni mrtvi. Politika. Narodna knjiga. Beograd;
(12) Pitalo, V. (2006). Tesla, mladost. Politika. Beograd;
(13) Veliki, D. (2008). Ruski prozor. Stubovi kulture. Beograd;
(14) erbedija, R. (2009). Do poslednjeg daha: autobiografski zapisi i refleksije.
Samizdat B92. Beograd.
Na knjievni korpus na srpskom jeziku, takoe ine dela koja su odabrana zbog
svoje aktuelnosti u pitanju su romani XX i XXI veka, koji su napisani na savremenom
knjievnom i kolokvijalnom srpskom jeziku. Ovaj korpus je u odnosu na engleski bogatiji
za 6 naslova, i to zbog toga to uprkos postojanju KSSJ, u nas jo uvek nedostaje
elektronski korpus koji bi se po obimu mogao meriti sa engleskim BNC, a budui da smo
eleli prikazati stanje u jeziku karakteristino za novi milenijum, a ne za period od pre
50ak i vie godina, nije nam preostala druga mogunost do da sami pokuamo prikupiti
to je mogue vie podataka o srpskim leksemama kojima se imenuju boje iz to veeg
broja razliitih izvora.
I najzad u obavezi smo istai da iako obimni, na korpusi koji su u radu tabelarno
prikazani, ipak ne pokrivaju sve mogue lekseme kojima se imenuju razliite nijanse
osnovnih boja, a verovatno ni sve mogue derivacije u vezi sa osnovnim bojama. Ukratko,
koliko god da je taj prikaz uspean, on ostaje otvoren za dalje dopune i/ili izmene.

12

1.3.

Najava organizacije rada

Izvanredno iroka razuenost moguih pristupa prouavanju fenomena boje,

sutinski je opredelila organizaciju grae u radu.

U drugom Poglavlju detaljnije su prikazana dosadanja vanjezika teorijska
saznanja o bojama, shodno emu moe biti zakljueno da se ovo Poglavlje temelji na
fenomenolokom tumaenju boje. U tom smislu, govori se o odnosu svetlosti i boje
(Odeljak 2.3), osnovnim karakteristikama i atributima kojima se boje opisuju (Odeljak
2.4), strukturi prostora boja, te njihovom graenju i meanju (Odeljak 2.5), fenomenima i
iluzijama opaanja boja vizuelni i teorijski aspekti (Odeljci 2.7 i 2.8). Na to se
nadovezuju semiotika, simbolika, te psihofizioloka tumaenja boje.
U treem Poglavlju bie razmatrani jeziki teorijski aspekti boja, koji se bave
pitanjima iz domena funkcionalne (lingvistike), i posebno kognitivnolingvistike
upotrebe boja. U vezi s tim, ovde nee biti na odmet jo jednom ponoviti kako upravo
kognitivnolingvistika istraivanja uvek istiu oveka i njegovo neposredno okruenje
kao polazite svih jezikih procesa. Re je o jedom dvosmernom procesu u kojem ljudska
jedinka uestvuje s jedne strane kreirajui kulturni kontekst u kojem obitava, a s druge
strane je njime i sama definisana. Shodno tome, boje se konceptualizuju na temelju
kulturnojezikih ema. Jezik, naime, prua uvid u brojna ovekova shvatanja u vezi sa
fizisom, i konkretno fenomenom boje, pri emu osvetljavanje takvih veza predstavlja
primarni zadatak kognitivne lingvistike, o emu detaljnije govori Odeljak 3.2. Tree
poglavlje predstavlja pokuaj da se na primeru engleskih i srpskih leksema kojima se
imenuju boje, a koje se tumae prevashodno kao odraz subjektivnih (psiholokih), i
znatno manje objektivnih (egzaktnih) spoznajnih kriterijuma, ukae na slinosti i razlike
izmeu dvaju jezika (domen kontrastivnih jezikih istraivanja), i to kako u pogledu
nominacije boja i motivisanosti leksema kojima se imenuju boje, tako i u smislu
kategorizacije i menovanja osnovnih kategorija boja kroz prizmu teorija jezike stvarnosti
i univerzalnosti. No, u treem Poglavlju razmatraju se i neki vani aspekti semantike
leksema kojima se imenuju boje, meu kojima mogue vrste znaenja, denotacija i
konotacija, smisao i referencija. U svetlu ovde izloenog, semantiku treba razumeti kao
lingvistiku disciplinu koja prouava znaenje leksema i njihovih kombinacija (Goddard,
1988a: 1), dok se posebni sadraji, tj. pojedinana znaenja jedne iste lekseme nazivaju
njenim sememama (Dragievi, 2007: 37). Njih R. Bugarski (1996: 17), naziva jo

13

minimalnim jedinicama znaenja. Za razliku od toga, pragmatika zahvata vanjeziki

nivo upotrebe lekseme usredsreujui se na geografske, vremenske, drutvene, starosne,
polne i druge faktore koji neposredno utiu na proces enkodiranja (odailjanja) i
dekodiranja (primanja) leksema (Langacker, 1987: 154). S obzirom na to, sva tumaenja
koja su data u sklopu Poglavlja 3, korpusno su utemeljena.
etvrto poglavlje je posveeno raspravi o semantikoj sintagmatici leksema
kojima se imenuju boje u engleskom i srpskom jeziku. Sledei sutinu argumentacije T.
Pria (2008: 1201, 1467), sintagmatski leksiki odnosi odslikavaju mogunost
ulanavanja ili zajednikog javljanja najmanje dve jezike jedinice, i to u istom
kontekstu,3 to s jedne strane ilustruju kolokacije s elementom boje (Odeljak 4.3.1), a s
druge idiomi s elementom boje (Odeljak 4.3.2). O idiomima e se u radu, inae, malo
govoriti, s izuzetkom poredbi s elementom boje (Pododeljak 4.3.2.1). O razlozima zbog
kojih su nam poredbe bile znaajne za istraivanje ranije smo dovoljno govorili.
Kombinovani sa paradigmatskim leksikim odnosima, sintagmatski leksiki odnosi
predstavljaju jedan od dva fundamentalna principa ustrojstva jezika. Paradigmatski
odnosi, kako to obrazlae Pri (2008: 1201), utemeljeni su na uporedivosti, te
meuiskljuivosti,4 najmanje dve jezike jedinice koje su uporedive na nivou forme,
funkcije i/ili sadrine, i to tako to se neke jedinice odabiraju, a druge ne, npr. engl.
red/white wine, crno/belo vino, za razliku od recimo *blue/yellow wine, dosl. plavo/uto
vino, i srp. CRVENA/ZELENA/UTA PAPRIKA, ali ne *BELA/ROZE PAPRIKA. Prema reima J.
Lyonsa (1968: 73), i R. Bugarskog (1989a: 957), paradigmatski leksiki odnosi
odslikavaju vertikalnu ravan selekcije leksikih jedinica kao jezikih znakova i najbolje
mogu biti predstavljeni pomou leksikih polja i leksikih skupova (Odeljak 3.4.6), dok
sintagmatski leksiki odnosi predstavljaju horizontalnu ravan moguih kombinacija
leksikih jedinica, ovde leksema kojima se imenuju boje. Pri tome prvopomenuta ravan
leksikim jedinicama definie pojedinano mesto u leksikonu, a drugopomenuta ravan
definie njihovu diferencijalnu (kontrastnu) prirodu. U naelu, etvrto Poglavlje e
ponuditi jedno mogue tumaenje ovakvih semantikopragmatikih kontrastivnih
aspekata, na primeru leksema kojima se imenuju boje iz BerlinKayovog kompleta. Ovde
je, meutim, bitno istai sledee: iako se u radu govori i o paradigmatskim odnosima
Kako to obrazlae T. Pri (2008: 112, 35), postojanje konteksta zavisi od teksta kraeg ili dueg niza
izgovorenih ili napisanih reenica, povezanih u koherentnu i zaokruenu celinu. U tom svetlu, lekseme
kojima se imenuju boje, a koje su obuhvaene ovim radom, bie tumaene u sklopu teksta uklopljenog u
kontekst. Iscrpnije o kontekstu (jezikom i vanjezikom), govorie se u Poglavlju 3, Odeljak 3.2.1.
4
Odgovara engl. terminu incompatibility (Lyons, 1968; Pri, 2008).
3

14

(Poglavlje 3), u svetlu naslova dodeljenog ovoj tezi, akcenat u etvrtom Poglavlju stavljen
je na raspravu o njihovim sintagmatskim odnosima. Na temelju toga, proizlazi tabelarni i
korpusno utemeljeni pregled sintagmatskih odnosa engleskih i srpskih leksema kojima se
imenuju osnovne boje i njihove nijanse, to smatramo naim glavnim istraivakim
doprinosom u radu.
Peto Poglavlje se u celosti bavi tvorbenom sintagmatikom, tj. morfolokim
kontrastivnim aspektima na primeru engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju
osnovne boje, i ovde prema nazivima za boje iz BerlinKayovog kompleta. U tom svetlu
govori se o kompozicijama (Odeljak 5.2), afiksacijama (Odeljak 5.3), a delimino i o
drugim tvorbenim postupcima leksikog bogaenja koji ukljuuju pozajmljivanja,
konverzije i reduplikacije. Rezultati dobijeni uporednim istraivanjem engleskih i srpskih
morfolokih derivacija tabelarno su prikazani u sklopu Odeljka 5.6.
U estom Poglavlju bie rekapitulirano najbitnije iz prethodnih poglavlja, s
posebnim osvrtom na nauni doprinos ove teze, nakon ega sledi prikaz perspektiva, i to u
smislu mogunosti daljih lingvistikih istraivanja leksema kojima se imenuju boje.
Nakon to smo okvirno naznaili temu naeg istraivanja, i definisali strukturu
korpusa i rada, sada emo prei na raspravu o optim, nejezikim aspektima tumaenja
boje ega e se ticati rasprava u celom drugom Poglavlju.

15

Teorijski aspekti izuavanja boja 1: vanjezika dimenzija

2.

U narednim odeljcima o boji kao o vanjezikoj dimenziji, govorie se iz

perspektive teorijskih, fizikih, psihofizikih i psiholokih tumaenja, ali emo se takoe
osvrnuti na vezu koju ovek sa svetom u okruenju ostvaruje komunicirajui oslanjanjem
na boje kao znakovesimbole.

2.1.

Razliiti pristupi tumaenju pojma boje

Pojam boje prouavaju i definiu razliiti koncepti i teorije na osnovu ega

proizlaze razliita znaenja pojma boje. Recimo, za fiziare boja je svetlosna pojava, za
psihologe to je subjektivni oseaj izazvan ovekovom fiziolokom i kognitivnom
reakcijom na dejstvo svetlosti, za umetnike re je o estetskom doivljaju ili sredstvu
izraavanja, a za hemiare i tehnologe boja je prevashodno materijal (hemikalija, prah,
pasta i sl.). Okrueni smo bojom, ali su definicije pojma boje raznolike. Prema jednoj,
optoj, boja ima dva osnovna znaenja, i to:
(1) apstraktni pojam oitovan u ovekovom vizuelnom oseaju neke obojene
materije, povrine i/ili svetlosti; i
(2) fenomen materijalne prirode u svojstvu sredstva za bojadisanje, i to (a) slikarske
ili pigmentne boje, te hemikalije i materijali za razliite podloge, npr. papir, platno, zid;
(b) boje za grafiku tampu; i (c) boje za tekstil poput pamuka, svile, vune, i dr.
U nauci, pak, u zavisnosti od podruja posmatranja, pojam boje definie se
preciznije. Tako, recimo, I. Tomi (2011: 26), citirajui navode iz Meunarodnog
renika za osvetljenje (engl. International Lighting Vocabulary), boju definie kao
''atribut vizuelne percepcije koja se sastoji od bilo koje kombinacije hromatskog i
ahromatskog sadraja. Ovaj atribut moe biti opisan preko naziva hromatskih boja kao to
su: uta, narandasta, braon, crvena, zelena itd. ... ili preko naziva ahromatskih boja
poput bele, crne, sive, i dodatno odreen kao sjajan, taman, svetao, mraan ili
16

kombinacijom svih navedenih pojmova''. Autorka, meutim, citira i definiciju naina

percepcije boje: ''Opaena boja zavisi od spektralne distribucije obojenog stimulusa, od
veliine, oblika, strukture i okruenja u kom se stimulus opaa, od procenta adaptacije
vizuelnog sistema posmatraa, kao i od iskustva posmatraa u slinim situacijama''.
I najzad, u svakodnevnom govoru, boja se opisuje leksiki, primera radi uto kao
limun, travazeleno, boje krvi, ali to je za nauku i tehniku nedovoljno precizno
izraavanje.
U cilju iscrpnijeg tumaenja raznorodne, i esto kontradiktorne, tj. nedovoljno
precizno definisane terminologije kojom se upuuje na razliite pojavne i upotrebne
aspekte boje, u odeljcima i pododeljcima koji slede bie potrebno odgovoriti na pitanje
kako ovek boju opaa (percipira), te razmotriti osnovne klasifikacije, dimenzije i atribute
pomou kojih boja moe biti opisana.

2.2.

O prirodi boje u filozofiji i nauci

Postoji nekoliko bitnih razloga zbog kojih rasprava o prirodi boje predstavlja

klasian filozofski problem, a to, prema reima E. M. Rubinsteina (2006: 12), proizlazi
iz kljune uloge boje kao metafore za najrazliitije emocije u ivotu svakog oveka.5
Razumeti i odgonetnuti prirodu boje nije, naime, nimalo lako, najvie zbog toga to
priroda boje predstavlja izrazito neuhvatljiv i dvosmislen, te stoga teko odrediv pojam
koji izmie jasnoj pojmovnoj formulaciji. Meu najuobiajenija pitanja filozofa koja se
tiu prirode boje, spadaju sledea: (1) Da li se boja moe tumaiti kao objektivna
stvarnost, reju kao inherentno svojstvo jednog vanjezikog entiteta shodno emu status
boje slii statusu neke druge dimenzije, recimo oblika i veliine?; (2) Da li je priroda boje
moda ipak slinija nekom oseanju, recimo oseanju bola koji svaki ovek subjektivno
doivljava, ili je pak boja neto prolazno, nalik na kategoriju vremena. Da li je to, ukratko,
kvalitet koji se posmatrau u jednom trenutku ini stvarnim, a onda taj utisak postepeno
bledi i iezava, nakon ega jedino ostaje utisak iluzije?; (3) Da li je mogue nauno
objasniti, tj. potkrepiti tvrdnju da boja predstavlja objektivni kvalitet vanjezikog entiteta
to podravaju neke od prihvaenih teorija boje koje zapravo obrazlau da je boja jednog
entiteta sadrana u njegovoj sloenoj teksturi, i to onoj koja ima osobinu odbijanja
5

Jo od antikog doba, svet u okruenju tumaen je posredstvom interakcije ukupno etiri elementa, meu
kojima zemlja, nebo, vazduh i voda. Grki filozof Platon zasluan je za povezivanje svakog elemenata sa po
jednom bojom, i to plavu sa vazduhom, zelenu sa vodom, utu sa zemljom, crvenu sa vatrom (Foss, 1997:
189; Philip, 2003: 168).

17

svetlosti odreenih talasnih duina?; (4) ta ako je boja osobina nekog vanjezikog
entiteta u smislu da izaziva iskustveni doivljaj, slino recimo soli koja se rastvara u vodi?
Broj hipotetiki moguih filozofskih pitanja ovim se, meutim, ne zavrava. Kako to
zakljuuje D. R. Hilbert (2009: 2412), na kompleksno pitanje ta je to boja, i pored toga
to se ono naizgled moe initi trivijalnim, filozofi ne daju trivijalne odgovore. Naprotiv,
filozofi se u svojim stavovima esto potpuno razilaze, uprkos tome to svoja saznanja
nastoje proiriti uzimajui u obzir najaktuelnije naune injenice o datoj problematici.
Pitanje prirode boje, kao i tane definicije pojma boje, oko kojih se sutinski razilaze ne
samo filozofi, ve i drugi naunici, nastoji se razreiti iznalaenjem i primenom
raznorodnih koncepata i teorija (Maund, 2002: 12). Meutim, na osnovu uvida u
razliite izvore (Hardin, 1988; Maund, 2002; Hatfield, 2003; Byrne i Hilbert, 2003a,
2003b; Mausfeld, 2003; Rubinstein, 2006), utvrdili smo oiglednu neusaglaenost njihove
klasifikacija i imenovanja. Razlike koje postoje izmeu razliitih koncepata i teorija o
prirodi boje, tiu se odgovora na filozofsko pitanje da li je priroda boje objektivna ili
subjektivna kategorija na osnovu ega su, kako to objanjava C. L. Hardin (1988, XXIV:
59), uspostavljene dve osnovne teorije, i to:
(1) objektivizam ili objektivistika teorija boje (engl. objectivism), koja ovaj
fenomen tumai kao objektivno, fiziko svojstvo vanjezikih entiteta koje postoji
nezavisno od posmatraa, a na koje je njegov vizuelni sistem osetljiv; i
(2) subjektivizam ili subjektivistika teorija boje (engl. subjectivism), koja boju
tumai kao subjektivnu psiholoku kategoriju koja iskljuivo zavisi od posmatraa.
Ovde izlonoj podeli, slina je i ona koju daje E. M. Rubinstein (2006: 26), gde
se objektivizam nadometa realizmom (engl. realism), na osnovu ega proizlazi podela
na (1) realistiku teoriju boje koja zagovara ideju da su svi vanjeziki entiteti, recimo
drvo, kua, automobil, i dr., sami po sebi obojeni, i ve navedenu (2) subjektivistiku
teoriju boje. Istovremeno, autor istie da se oba ova osnovna koncepta u funkciji
tumaenja prirode boje suoavaju s nekim kljunim pitanjima na koja ne moe biti dat
jasan i prihvatljiv odgovor. Svoje nauno uporite realizam ima pre svega u fizici. Ipak,
ako prihvatimo stav da su svi entiteti u vanjezikom okruenju obojeni sami po sebi,
moramo se takoe prisetiti da je zapravo re o sloenim strukturama sastavljenim od
osnovnih jedinica (atoma, protona, elektrona, kvarkova, itd.), koje same nisu obojene,
zbog ega se onda moe postaviti opravdano pitanje: Odakle boja? Da bi ovu
problematiku nekako razreili, filozofi realistike orijentacije istupaju s razliitim

18

konceptima, meu kojima se najjasnije istie svedeni realizam (prema engl. reductive
realism), u okviru kojeg izranja: (a) dispozicionalizam (engl. dispositionalism), reju
koncept o psiholokoj snazi boje kojom dati fenomen kod odreenih posmatraa i pod
odreenim uslovima izaziva odreene vizuelne efekte i doivljaje. Shodno ovom
tumaenju, ovekova percepcija boje barem ponekad odraava stvarnost (Byrne i Hilbert,
2003a: 7); i (b) fizikalizam ili fiziki koncept boje (engl. physicalism), u sklopu kojeg se
boje opisuju jezikom fizike i tehnike.
S druge strane, subjektivizam nema pravog odgovora na pitanje kako je to
mogue da ovek svoje okruenje doivljava obojeno ako ono nije stvarno takvo?
Saglasno subjektivistikoj teoriji, boja kao subjektivna kategorija, slino oseaju bola,
zadovoljstva, tuge, i dr., apsolutno uvek zavisi od posmatraa. Budui da nema smisla
tvrditi da vanjeziki entiteti oseaju razliite emocije, subjektivisti tvrde da su takva
oseanja zapravo oblici subjektivnog iskustva koja mogu biti prouzrokovana odreenim
fizikim delovanjem, tj. ona su uvek u oveku, a ne u okruenju. Isti princip tumaenja
moe biti primenjen i na boje. Ako se, meutim, priroda boje definie kao percepcijsko
iskustvo, dobiemo definiciju koja zavisi od posmatraa, zahvaljujui emu se
subjektivno vienje boje, tj. obojeni svet u oveku ipak na izvestan nain dovodi u vezu s
ovekovim okruenjem. U pokuaju da se izbore s ovom oiglednom kontradikcijom,
subjektivisti su, kako to konstatuje Rubinstein (2006: 56), u okviru opte subjektivistike
teorije boja ponudili jo niz drugih koncepata, i to: (a) mentalizam (engl. mentalism), iji
je glavni utemeljiva R. Descartes, uveni filozof i matematiar koji je boju smatrao
sekundarnim kvalitetom odn. iskljuivo oseajem ili mentalnim doivljajem slino
oseaju bola; i (b) eliminativizam (engl. eliminativism), na osnovu kojeg proizlazi da
entiteti nemaju boju, ali koji s druge strane ne prihvata ni ideju da boja pripada nekakvom
ovekovom unutranjem svetu. Umesto toga, eliminativizam iskustvo boje svodi samo na
osobine i injenice koje mogu biti dovedene u vezu s ovekovim sistemom vizuelnog
procesuiranja, reju sa funkcijom epia i tapia rasporeenih na retini oka, te prenosom
informacija putem neuronske mree (o ovome se vie govori u Odeljku 2.7).
Eliminativizam smatra da je ovekovo vienje sveta kao obojenog rezultat neke
sistematske greke. Polazei, naime, od znanja o karakteristikama koje ovek polako
prikuplja pomou svog vizuelnog aparata, date karakteristike se projektuju na spoljni svet
zbog ega posmatra poinje pogreno verovati da se boje nalaze izvan njega, negde
napolju, dok su one u stvari samo subjektivni odraz ahromatske stvarnosti.

19

Osim navedenih, postoje i druge znaajne teorije i koncepti, recimo prirodni

koncept boja (engl. the natural concept of colour), koji je zapravo drugo ime za
objektivizam (up. Maund, 2002: 58). Polazi se od toga da eksperti za boje nisu samo
naunici, ve da su to i obini ljudi, to znai da postoje razliiti opsezi i nivoi ekspertize
boja. U naelu, ljudi koji nisu strunjaci, a susreu se s bojama, prepoznaju plavu boju,
odvajaju je od crvene, ute i zelene, razlikuju tamnoplavu i svetloplavu boju, za
opisivanje boje koriste termine kao to su bleda, jarka, blistava, ista, meana, itd. U
pitanju nije teorija, ve koncept zasnovan na perceptu boje, koji ekspertima predstavlja
dobar temelj za istraivanja. Postavke ovog koncepta koji za cilj ima olakati razumevanje
prirode boje, proizlaze iz sledeeg: (a) opteg, a ne subjektivno datog opaanja vie ljudi;
(b) fenomenolokih karakteristika posmatranih entiteta; i (c) uobiajenih naziva za boje,
recimo engl. red, crven, green, zelen, blue, plav, itd. Koncept omoguava da se od
mnotva boja formira jedan viedimenzionalni i ureeni sistem koji predstavlja dobro
polazite za naune i tehnike sisteme kojima se ureuju odnosi meu bojama, npr. NCS
sistem, Munsellov sistem, CIE sistem, i dr. (up. Prilog 1). Prirodni koncept slui jo kao
temelj za najrazliitije praktine primene (u slikarstvu, tehnici, i dr.), a zanimljiv je i
lingvistima, i to prevashodno u svetlu kategorizacije boja prema jasnim i prepoznatljivim
obrascima iz vanjezike stvarnosti (o emu se raspravlja u Poglavlju 3). Saglasno
postavkama prirodnog koncepta boja, naini na koje se jedna boja prikazuje i prepoznaje
vebaju se najpre u ranom detinjstvu, a potom i kasnije u ivotu. Zahvaljujui tome,
ovek zna da je, recimo, crveno tipina boja paradajza, zalaska sunca i krvi, da banane
imaju karakteristian izgled koji se tokom sazrevanja menja od zelene stadijum
nedozrelosti, preko ute stadijum sazrelosti, do crne faza truljenja, da su insekti i
gmizavci ije je telo istakano i/ili isprugano jarkim bojama obino otrovni, itd. U vezi s
potonjim tumaenjem, Maund (2002: 58) govori i o primitivistikoj teoriji boja (engl.
primitivism), koja fenomen smatra svojstvom posmatranog entiteta zbog ega ovde nisu
potrebna nikakva dalja objanjenja. Primitivistikoj teoriji suprotstavlja se teorija iluzija
(engl. the illusion theory), sledstveno kojoj bi boje koje ovek uobiajeno i prirodno
pripisuje razliitim entitetima zapravo morale biti smatrane istom iluzijom. U tom svetlu,
recimo okean i nebo uopte nisu onako plavi kako je to ovek naivno sklon da veruje.
Sve u svemu, tei se uspostavljanju jedne sveobuhvatne i nauno utemeljene
teorije, iako naalost jo uvek nije mogue govoriti o celovitoj nauci o bojama ve
iskljuivo o znaajnom kompleksu znanja o bojama. Naime, nijedna od postojeih teorija
ne daje celovito prihvatljiv odgovor, ve je svaka manje ili vie manjkava. Globalno
20

gledano, da bi se postiglo jedno svestrano tumaenje prirode boje, potrebno je dalje

razvijati pluralistiki pristup koji e konano, ako uopte ikada, usaglasiti i objediniti
razliite koncepte i/ili teorije boja, kao i sva znaenja koja boja moe imati (Maund, 2002:
212).
Globalno gledano, s problemom sloenosti i paradoksalnosti prirode fenomena
boje, koji jo od antikog doba obrauju prevashodno filozofi, suoavaju se svi oni koji
boje prouavaju i/ili ih svakodnevno upotrebljavaju. Sledei sutinu argumentacije koju
nudi R. Arnhajm (1998: 281), vizuelni izgled entiteta temelji se na svetlini i boji, dok
granice koje odreuju oblik predmeta potiu od sposobnosti oka da razlui izmeu
povrina razliitih svetlina i boja. Ako se u svojstvu opaajnih medija uporeuju oblik i
boja, uoava se jasna razlika. I dok oblik oveku omoguava da raspoznaje izmeu
gotovo beskonano mnogo razliitih pojedinanih predmeta, recimo na stotine, pa i
hiljade razliitih lica, ili pak miliona otisaka prstiju, za razliku od toga ukupan broj boja
koje ovek pouzdano i s lakoom raspoznaje, bilo po seanju ili na izvesnoj prostornoj
udaljenosti jedne boje od druge, jedva da prelazi est (tri primarne + tri sekundarne boje).
U svetlu svega ovde izloenog, sada postaje razumljivije ono o emu govori C. Goddard
(1998a: 111), koji navodi da se recimo teina i veliina posmatranog entiteta opaaju kao
njegova inherentna (neotuiva) svojstva, dok isto nikako ne vai za boju koja se menja
uvek kada se promeni osvetljenje. Datu problematiku dodatno uslonjava pitanje kako
zapravo najadekvatnije objasniti to to razliiti posmatrai isti obojeni kvalitet razliito
kvalifikuju, a koji za jednog posmatraa moe biti recimo siv, za drugog plav, za treeg
ut, itd. Oigledno je da ima mnogo nedoumica koje nimalo nije lako reiti, a o emu se
dodatno govori u sklopu Poglavlja 3 i 4. I najzad, ako se na umu ima naslov ovog rada,
ovde smatramo bitnim istai jo to da su u poslednjih nekoliko decenija primetni sve
uestaliji lingvistiki doprinosi prouavanju konceptualizacije, kategorizacije i
imenovanja boja, pri emu J. Paterson (2003: 4) naglaava da su opisi i nazivi za boje
oduvek predstavljali veliki izazov za jezika opisivanja i analize (kojima se u ovom radu
bave Poglavlja 3, 4 i 5).

21

2.3.

Svetlost i boja
Jedini pravi izvor boje je svetlost, zbog ega u odsustvu svetlosti ne postoji ni

najblea boja, a oveku se sve ini crno. Upravo to u vidu ima J. Itten (1973: 9) kada
navodi da su: ''[b]oje [...] ivot, jer bi svet bez boja izgledao mrtav.6 Boje su porod
praiskonske svetlosti i njene suprotne krajnosti bezbojnog crnila. Kao to plamen stvara
svetlost, tako i svetlost stvara boje''. Oigledno je da Sunce svojom svetlou slika
celovitu obojenost svega to oveka okruuje (vanjeziki kontekst), pri emu se spektralni
sastav Suneve svetlosti uvek razlikuje od spektralnog sastava svetlosti dobijene iz
vetakih izvora, recimo od sijalice, plinske svetiljke, svee, itd. Svetlosna (fizika) dra
ili stimulus u oko dospeva bilo direktno kao odbijeno svetlo, ili indirektno kao proputeno
svetlo, reju bilo kao ista spektralna (monohromatska) boja, ili kao sloena
(polihromatska) boja (o ovoj podeli vie govora bie u Pododeljku 2.3.1). Premda u
prirodi nema mnogo svetlosno emitujuih izvora, veina entiteta u vanjezikom okruenju
vidljiva je zbog toga to se svetlost od njih reflektuje (odbija). Potonji navod ilustrativno
potkrepljuje slika Meseca, jedinog Zemljinog satelita koji svetli u noi zahvaljujui
Sunevoj svetlosti koja se od njega odbija. Ipak, uprkos tome to i meseina omoguava
vidljivost entiteta u okruenju, oveku je dobro poznato da takvom vizuelnom opaaju
nedostaje koloristiki doivljaj. S obzirom na to, ovde svakako treba imati na umu
injenicu da, kako to konstatuju R. Popovi, D. Cvetkovi i D. Markovi (2010: 7980),
boja nije deo svetlosti ve je sama svetlost, to znai da ovek ne vidi boju, ve samo
modifikovanu svetlost komponovanu od mnogo talasnih duina. U najkraem,
modifikovana svetlost je ono to daje boju posmatranom entitetu. Shodno tome, primljeni
vizuelni stimulus treba smatrati mozaikom odbijene i proputene svetlosti. U pitanju je
dakle stimulisanje oka snopom svetlosti koja nije sastavljena od jedne talasne duine, ve
od spektra talasnih duina. Najdominantnija talasna duina u spektru odreuje oseaj
konkretne boje. To znai da kvalitet i intenzitet svetlosti generie skalu raznolikosti
bojenih doivljaja raznolikih entiteta iz vanjezike stvarnosti. To takoe objanjava zbog
ega, recimo beli zid, izgleda razliito obojen u uslovima razliite osvetljenosti. Njegova
boja se, naime, menja u zavisnosti od osvetljenja, slino kao to kameleon menja boje
stapajui se sa svojim okruenjem. Na podnevnom suncu zid izgleda beo, ali kako Sunce
poinje zalaziti, opaaj njegove boje se postepeno preliva iz zlatnoute u narandasto6

U poznavanju boja knjievnik Goethe video je klju za razumevanje ivota. Zbog toga njegov junak Faust
u jednom trenutku uzvikuje: ''Po arenom odsjaju poznajemo ivot'' (Folmar, 2011: 9).

22

crvenu, te u crvenoljubiastu, da bi se to na jutarnjem suncu ponovo izmenilo. U sumrak i

nou zid jo jednom izgleda drukije (up. Ljubojevi, 1982: 7).
Razmatrajui psihofizike karakteristike boje, R. Podhorsky (1966: 5960) navodi
da boja moe biti definisana kao oseaj vida (vizuelni doivljaj), odn. fizioloki oseaj
izazvan zracima vidljivog svetla nadraivanjem mrenjae oka. Ovo elektromagnetno
zraenje talasnih duina izmeu 380nm i 760nm,7 koje ovek, ili, preciznije, njegov
mozak, prepoznaje kao boju, do mrenjae moe stii: (1) direktno iz izvora svetlosti
(ree), recimo dnevno Sunevo svetlo, vetako ili scensko osvetljenje, sijalica, svea, TV
ekran i kompjuterski monitor, itd; i (2) indirektno (ee), i to nakon (a) odbijanja
svetlosti od posmatranog tela (povrine), i (b) proputanja (prolaska) dela spektra kroz
providno telo (povrinu). Budui da razliiti izvori svetlosti imaju razliite spektralne
karakteristike to uslovljava razliito opaanje boja, ovde je neophodno ukazati na razliku
koja postoji izmeu: (1) boje izvora svetlosti (engl. source colour, light source colour ili
lightcolour), ili boje direktne svetlosti (engl. direct light colour); i (2) boje povrine ili
predmeta (engl. surface ili objects colour), ili boje odbijene svetlosti (engl. indirect
light colour). Primeri spektralnih karakteristika boja prikazani su na Slikama 11 i 17. Boje
svetlosti s jedne, i boje povrine s druge strane, ine dva odelita sveta boja, iako je, strogo
fizioloki uzev, potpuno svejedno da li svetlost oko stimulie direktno, ili nakon odbijanja
i proputanja. Uspostavljanje razlike izmeu boja svetlosti i boja povrina znaajno je,
meutim, zbog toga to se, kako to obrazlae M. Green (2004, Part 1: 2), strunjaci za ovu
oblast slue razliitom terminologijom kada govore o prvopomenutoj i drugopomenutoj
grupi boja, a to meu laicima izaziva brojne nedoumice.
Podelu boja na boje izvora svetlosti i boje povrina preuzetu iz fizike, uslovljava
vrsta spoljnje drai koja dolazi do ljudskog oka. Pa ipak, sledstveno navodima K. S.
Shevella (2003: 150), ovekov opaaj boje nije fizika, ve mentalna kategorija, i zavisi
prevashodno od konteksta u kojem se odigrava. Da bi se i to moglo uzeti u obzir,
definisane su i drukije podele boja. S obzirom na to, I. Tomi (2011: 7) navodi podelu
na: (1) odnosne ili pripadajue boje (engl. related colours), kao boje povrina ili boje
predmeta ije opaanje zavisi od uticaja drugih boja u okruenju, i (2) neodnosne
ili nepripadajue boje (engl. unrelated colour), kao boje koje se opaaju nezavisno
7

Ceo univerzum pulsira energijom ije su duine elektromagnetnih talasa u opsegu od vie od deset
kilometara za radio talase, do siunih kosmikih talasa talasne duine milijarditog dela milimetra (X zraci,
ultravioletni zraci, infracrveni, TV i gama zraci), pri emu ljudsko oko prepoznaje samo jedan mali
fragment frekvencija. Upravo taj fragment opaamo kao vidiljivu svetlost, unutar koje razlikujemo oko
deset miliona varijacija (Finli, 2010: 3).

23

(izolovano) od drugih boja. Istovremeno, B. MacEvoy (2010, Basic Forms of Colors:

25), navodi takoe podelu na: (1) odnosne i neodnosne boje, te tri dodatne podele, i to
na: (2) samosvetlee boje (engl. self luminous colours) ili boje svetlosnih izvora, i
nasuprot njima boje povrina (prema engl. surface colours); (3) lokalne ili izvorne boje
(engl. local colours), koje obasjava ista bela svetlost, nasuprot zakriljenim bojama
(engl. veiled colours), koje nastaju pod uticajem refleksija, obojenog stakla, magle, dima,
zastora, svetla i sl.; kao i (4) ravanske boje (engl. plane colours) na obojenim
povrinama u dve dimenzije, za razliku od prostornih boja (engl. spatial colours) koje
definiu i dubinu opaaja (razlike u osenenosti razliitih strana obojenog entiteta). Kako
to objanjavaju M. G. Johnson i D. M. Fairchild (2003: 3941), slinu podelu na temelju
pojavnog oblika boje, dalo je 1963. godine Ameriko optiko drutvo (engl. Optical
Society of America), na osnovu ega proizlazi razlika izmeu: (1) boja samosvetleih
izvora (prema engl. illumination mode of colour appearance); (2) boja izoblienih pod
uticajem dodatnog izvora svetlosti (prema engl. illuminant mode of colour appearance),
npr. boja lica koju nou osvetli crveno svetlo na semaforu; (3) povrinskih boja (prema
engl. surface mode of colour appearance); (4) zapreminskih ili dubinskih boja (prema
engl. volume mode of colour appearance), koje nastaju kao posledica odbijanja ili
proputanja svetlosti po celoj zapremini, a ne samo po povrini, npr. boje piva ili vina u
aama; (5) aperturnih boja ili boja filma (prema engl. aperture or film mode of colour
appearance).8

Aperturna boja predstavlja posledicu dvosmislenog ponaanja boje povrine. Boja povrine, koja se inae
percepcijski razlikuje od svetlosne boje, u nekim kontrastnim situacijama ini se nejasnom, tj.
dvosmislenom, kao sjajna odn. blistava svetlea boja povrine ili kao svetlosna boja nepovezana sa
posmatranim entitetom. O aperturnoj boji se govori kada se povrina ponaa kao sekundarni izvor svetlosti.
Pojava aperturne boje vezuje se za luminansu (odgovara engl. luminance), oitovanu u koliini svetlosti
koja se reflektuje od neke povrine. Ukoliko je luminansa povrine via od luminanse okruenja, povrina
se ponaa kao boja izvora svetlosti, a ukoliko je nia, kao boja povrine (up. Johnson i Fairchild, 2003: 41,
Basic Forms of Color: 4; Green, 2004: Part 1: 2; MacEvoy, 2010, Basic Forms of Color: 4). Kako to navodi
A. T. Young (20049: 3), gledano kroz teleskop, boje planeta u okruenju mranog nonog neba izgledaju
kao da u sebi ne sadre kvalitet crne boje. Budui da nedostaje bela referenca s kojom bi se jaina
osvetljenja mogla uporediti, na ovakvoj otvorenoj skali koja s dva kraja nije omeena crnom i belom bojom,
planete se opaaju kao svetliji ili tamniji izvori svetlosti. Na osnovu toga proizlazi da Zemlja izgleda
eterino ili plavozeleno, Mars suvo i mrtvo ili utonarandasto, dok Meseev bledi lik svetli u noi, premda
je njegova stvarna boja slina boji asfalta, a po danu se ne moe uopte videti (nou je naime luminansa
Meseca mnogo via od luminanse okolnog prostora, a danju je obrnuto). To je zato to se nou Suneva
svetlost reflektuje od Meseeve povrine ostavljajui Zemlju i atmosferu oko nje u mraku, dok danju ona
direktno obasjava Zemlju i atmosferu oko nje, i to mnogo jae od Meseeve reflektovane svetlosti na
Zemlju.

24

Ove i druge fenomene opaanja boja savremena nauka prouava u kontekstu

izolovanih boja s jedne, i boja u interakciji s okruenjem s druge strane, o emu iscrpnije
govore naredni odeljci.

2.3.1. Boje svetlosti

U zavisnosti od izvora, svetlost moe biti: (1) sloena ili polihromatska boja
(engl. polychromatic colour), koja nastaje meanjem dve ili vie boja; i (2) prosta ili
monohromatska boja (engl. monochromatic colour), od samo jedne spektralne boje. U
fizici je, naime, poznato da je dnevna Suneva svetlost, koja se laiku ini bezbojnom
(belom), zapravo sloeni i obojeni fenomen. To potvruje i proputanje bele svetlosti kroz
staklenu prizmu, i s tim u vezi njeno razlaganje na niz spektralnih boja, koje ukljuuju
ljubiastu, plavu, utu, zelenu, narandastu i crvenu (up. Sliku 1).

Slika 1. Razlaganje svetlosti na spektar

(http://en.wikipedia.org/wiki/File:Dispersion_prism.jpg)
Ovih est spektralnih boja (engl. spectral colours), u fizici se nazivaju osnovnim
bojama ili istim spektralnim bojama (engl. fundamental colours ili pure spectral
colours), s obzirom na to da se dalje ne mogu razloiti na jednostavnije boje.

25

Razliitim osnovnim spektralnim bojama odgovaraju razliite talasne duine

svetlosti koje se uobiajeno izraavaju u nanometrima, ili skraeno, nm. Tako, recimo,
ljubiasta ima najkrau, a crvena najduu talasnu duinu (up. Tabelu 1).
Spektralna boja
ljubiasta
plava
zelena
uta
narandasta
crvena

Talasna duina (nm)

380450
450400
500570
570590
590620
620700

Tabela 1. Spektralne boje

(M. Jovanovi, 2007:1)
Prvi koji je ovaj ogled razlaganja svetlosti izveo, bio je engleski fiziar I. Newton.
Primenom reverzibilnog postupka slaganja osnovnih boja preko odgovarajuih soiva
ponovo je dobio belu (polihromatsku ili sloenu) svetlost. Zanimljivo je to da uveni
naunik navodi ukupno sedam, a ne est spektralnih boja, i to nakon to je u napred
pomenuti niz ukljuio indigo, jednu nijansu na prelazu izmeu plave i ljubiaste boje.
Uinivi tako, Newton je zapravo povukao simboliku paralelu izmeu ukupnog broja
spektralnih boja i sedmonotne muzike lestvice, te sedam nebeskih tela. Za razliku od
Newtonovog, u modernom spektru nedostaje indigo boja koja je, kako to navodi P. Vasi
(1988: 113), iz niza izbaena nakon to je zakljueno da predstavlja meuboju, tj. prelaz
izmeu plave i ljubiaste. Najpoznatiji prirodni niz spektralnih boja jesu dugine boje koje
se na nebu pojavljuju za vreme letnjih pljuskova, uvek kao posledica prelamanja bele
Suneve svetlosti kroz kapi kie, ili drugde, recimo iznad vodopada, gde vodene kapljice
svetlost takoe pogaa i prelama. Meanjem dve ili vie osnovnih boja takoe nastaje
sloena boja, npr. plava i crvena daju purpurnu.
Znaenje termina pomou kojih se nastoje opisati boje koje ine osnovu sistema
svih ostalih boja, recimo osnovna ili temeljna boja (engl. elementary ili basic colour),
primarna ili prvostepena boja (engl. primary colour), unikatna, jedinstvena ili
unitarna boja (engl. unique ili unitary colour), zavisi od toga o kojem se podruju

26

nauke ili primene radi. 9 I dok se u fizici svetlost i boje posmatraju u laboratorijskim
uslovima, dakle izolovano od svih uticaja iz okruenja, to ne odgovara kontekstu u kojem
ih ovek stvarno opaa. Shodno tome, Shevell (2003: 1527) istie da jednu boju, npr.
isto zelenu, nije mogue definisati navoenjem njene talasne duine, a da se s tim sloe
razliiti posmatrai. Za svakog od njih karakteristino je lino, psiholoki uslovljeno,
razliito vienje. Individualne razlike tolike su da se isto zelena definie u opsegu od 495
nm do 530nm, ili ak ire, kako to proizlazi iz Tabele 1, od 500nm do 570nm (vrednosti
odraavaju prosek vienja tipinih posmatraa normalnog vida). uveni engleski fiziar
Maxwell jo je 1860. godine, ukazao na razliku izmeu: (1) spektralnih ili duginih boja i
njihovih meusobnih kombinacija koje mogu biti merene instrumentima; i (2) boja kako
ih to opaa (percipira) ovekov vizuelni sistem koji moe da pogrei, te da razliite
kombinacije boja razliitih talasnih duina opaa kao jednu istu boju (up. Odeljak 2.4).
U skladu s navodima M. Kurepe i J. Puria (1987: 7802), meu polihromatske
(sloene) boje spadaju recimo ljubiasta (plava + crvena), koju pomenuti autori nazivaju
purpurnom, zelena (plava + uta), narandasta (crvena + uta), itd. Pored boja u duginom
spektru postoje i takve vidljive boje kojih u duginom spektru nema, a koje se generiu kao
rezultat interferencije boja s dva suprotna kraja spektra ljubiasta i crvena, i to uvek
onda kada njihova svetlost istovremeno ulazi u ljudsko oko. Tada nastaju razliite nijanse
purpurne, tamnocrvene, ljubiastocrvene, crvenoljubiaste i ljubiaste, koje su kao
svetlosne, ali ne i povrinske boje ljudskom oku nevidljive, a zahvaljujui kojima mogu
biti povezani crveni i ljubiasti kraj niza spektralnih boja u krugu hromatskih boja.
Sledstveno navodima preuzetim iz renika Oxford Dictionary of English (2003: 1429),
engl. leksema purple oznaava boju na prelazu izmeu crvene i plave,10 a u proirenom

Kao primer razliitih pristupa znaenju pojma primarna boja, M. Green (2004, Part 1: 45), navodi est
razliitih znaenja osnovnih boja, koje on naziva primarnim, a koja su sva kontekstualno uslovljena: (1) tri
primarne boje kod meanja boja, i to crvena, zelena i plava kod aditivnog meanja, te grimizna, uta i
tirkizna kod suptraktivnog meanja, o emu se iscrpnije raspravlja u Pododeljku 2.5.1); (2) mnogo moguih
kombinacija od po tri primarne boje, koje se koriste u ogledima odreivanja boje metodom uporeivanja u
CIE sistemu (v. Odeljak 3 Priloga 1); (3) pet primarnih boja u Munsellovom sistemu (v. Odeljak 4 Priloga
1); (4) tri primarne boje koje su ista matematika konstrukcija (v. Odeljak 1 Priloga 1); (5) etiri
psiholoke odn. percepcijski ili bioloki utemeljene primarne boje, i to crvena, plava, zelena i uta (v.
Odeljak 2.8); i (6) est fokalnih ili sredinjih primarnih boja (crvena. plava, zelena, uta, crna i bela),
saglasno teoriji oponentnih procesa (v. Odeljak 2.8).
10
Kako to proizlazi iz nekoliko jednojezinih engleskih renika, purple je vie plava nego crvena boja, odn.
re je o: (1) crvenkastoplavoj, engl. reddishblue (Collins Cobuild English Dictionary, 1995); (2) meavini
plave i crvenkaste, engl. mixture of blue and reddish (Oxford Advanced Learners Dictionary of Current
English, 1995); (3) tamno crvenkastoplavoj, engl. darkreddishblue (Cambridge International Dictionary
of English, 1995); (4) (a) tamnoj nijansi nastaloj meanjem crvene i plave, engl. dark blend of red and blue,
ili (b) (arh.) zagasitogrimiznoj, engl. deep crimson (obe: Websters New World Dictionary of American
English, 1991), itd.

27

znaenju i sve nijanse crvenoplavih tonova (up. Websters Online Dictionary, Definition
of purple, 2010: 34). Razliite naune discipline, meutim, uopte nisu saglasne oko
toga na koju se to tano nijansu leksemom purple upuuje, to dodatno komplikuje svest o
individualnim razlikama u pogledu retinalne osetljivosti na crveno i plavo svetlo. Kako bi
problem nekako ipak bio reen, negde se purple definie kao violet, plavkastoljubiasta,
koja kao prava spektralna boja pokriva znatno ui opseg nijansi od termina purple.
Drugde, umesto purple koriste se nazivi magenta, ciklama, ljubiasto-crvena boja, ili
heliotrope, lila, svetloljubiasta boja. Teorija boja purple definie kao nespektralnu boju
na prelazu izmeu violet, ljubiasta, i red, crvena, dok na slikarskom krugu boja, purple
svoje mesto ima izmeu boja magenta, ciklama, i violet, ljubiasta, i njihovih svetlijih i
tamnijih nijansi (prema engl. tints i shades). Kod digitalnih ili veb boja, ije se osobine
detaljno razmatraju u Odeljku 6 Priloga 1, u zavisnosti od modela boja, te programskog
jezika, termin purple takoe pokriva mnotvo razliitih nijansi. Ova terminoloka i
semantika razuenost, prenosi se i na srpski jezik to se oituje u srp. prevodima engl.
lekseme purple, koji su ovde preuzeti iz nekoliko izvora: (1) purpurna, skereletna,
ljubiasta (Risti, Simi i Popovi, 2007); (2) purpurna, crvena (Jovanovi i Sretenovi
Jovanovi, 2005); (3) grimizna, purpurna, ljubiasta, tamnocrvena (Gruji i Srevi,
2000); (4) purpurna (Markovi, 1995); (5) grimizna, purpurna (Filipovi, R. i dr., 1990).
Strogo lingvistiki uzev, vlada uvreeno miljenje da engl. leksema purple i srp. leksema
predstavljaju lane parove ili lane prijatelje (engl. false friends), za koje je

PURPURAN,

karakteristino da pripadaju razliitim jezicima, imaju slian oblik, ali potpuno ili
delimino razliito znaenje (o lanim parovima detaljnije se govori u Pododeljku 4.2.1).
I mada, kako to obrazlae B. Hlebec u Srpskoengleskom reniku lanih parova (1997:
87), engl. purple valjano na srpski jezik treba prevoditi srp. leksemom LJUBIAST, a ne
PURPURAN

kojoj po smislu odgovara engl. leksema crimson, smatramo da bi potonji stav

trebalo dodatno preispitati. Naime, pretragom naeg korpusa naili smo na nekoliko
primera koji jasno govore o dvoznanosti engl. lekseme purple, koja s jedne strane
pokriva ljubiaste tonove, a s druge ljubiastocrvene tonove, npr. She watched in the
rearview mirror as the scarf purpled in the spreading blood, gledala je u retrovizoru
kako al postaje purpuran od razlivene krvi.11 Svea krv, posebno arterijska, nikada nije
ljubiasta ve iskljuivo crvena, tavie u medicinskim enciklopedijama opisuju se kao
svetlocrvena, dok je venska krv zagasitija i moe biti opisana kao purpurna (ili grimizna).
11

Up. takoe an amateur detective, purpled with embarrassment as he rose and shook hands, ustajui da se
rukuje, detektivamater je pocrveneo od stida.

28

Ukratko, proizlazi da je engl. purple negde ispravno prevoditi kao LJUBIAST, a drugde
opet kao PURPURAN (ili GRIMIZAN, obe u znaenju ljubiastocrven (RMS)). Imajui,
meutim, na umu da se ovo Poglavlje bavi vanjezikim tumaenjima boje, te u svetlu
rasprave o tonovima koji nastaju meanjem crvene i plave boje, ovde emo smatrati
prihvatljivim sve nazive kojima se na takve meavine upuuje, reju srp. PURPURAN,
GRIMIZAN, LJUBIAST,

eventualno CIKLAMA, CRVENOLJUBIAST, ali ne SKERLETAN,

svetlocrven, niti LILA, ili PLAVOLJUBIAST.

U duginom spektru, inae, nedostaju sve ahromatske boje (bela, crna i siva), ali i
pojedine hromatske boje poput braon, te maslinaste, premda se i one, kako to konstatuju
W. Westphal (1947: 239) i Podhorsky (1966: 60), nalaze u ovekovom vidnom polju.
Konano, bela svetlost moe dobiti obojeni lik i onda ako se, saobrazno navodima L.
oki (2007: 50), proputa kroz neki filter koji deo spektra apsorbuje. Dobar primer za to
jesu gotske katedrale s obojenim prozorskim oknima kroz koja svetlost prolazi u svojstvu
posebnog ljubiastog tona to kod vernika i drugih posetilaca izaziva oseaj mira i
spokoja, slino oseanju koje ovek doivljava dok posmatra zalazak sunca. U naelu,
svetlosne boje mogu biti opisane kao lake i prozirne, i po tome ih razlikujemo od
materijalnih boja koje stvaraju materijalan ili zgusnut utisak (Folmar, 2011: 237), a o
kojima se kao o bojama povrina ili predmeta govori u odeljku koji sledi.

2.3.2. Boje povrina ili boje predmeta

U skladu s ranije reenim, sami po sebi vanjeziki entiteti su bezbojni, a obojeni
postaju tek kada ih obasja svetlost, Suneva i druga, na ta utie i molekularni sastav
posmatranih povrina (Ljubojevi, 1982: 8; VasiljeviTomi, 2007: 23). Osim zaista
znaajne razlike izmeu boja povrina (predmeta) osvetljenih Sunevom svetlou s
jedne, i svetlou iz nekog vetakog izvora s druge strane, opaaj boje takoe
uslovljavaju osobine refleksije, apsorpcije, transmisije svetlosti koja pada na povrinu
posmatranja, i dr. Ove osobine mogu biti iz prirode (od oveka, biljke, ivotinje, minerala,
zemlje, itd.), a mogu se ostvariti i pomou nekog premaza, reju nekog materijala za
bojenje, npr. pigmentnih boja. Shodno tome, bela povrina podjednako dobro reflektuje
sve talasne duine dnevne svetlosti, dok recimo zelena povrina, reflektuje samo talasnu
duinu zelene boje a sve druge talasne duine apsorbuje. Ako jedno prozrano telo ima
mali koeficijent refleksije, recimo za crvenu boju, i veliki koeficijent refleksije, recimo za
29

zelenu boju, i posledino mali koeficijent transmisije za zelenu, a veliki za crvenu boju,
njegova boja u proputenoj svetlosti bie crvena, a u odbijenoj svetlosti zelena. Konano,
tela koja imaju veliki koeficijent transmisije za sve talasne duine Suneve svetlosti
izgledaju providno ili bezbojno. Ukoliko pak upadna svetlost, bilo Suneva ili iz
vetakog izvora, koja osvetljava predmet ili povrinu ne sadri one talasne duine koje
data povrina ili predmet dobro reflektuju, telo e izgledati crno (Kurepa i Puri, 1987:
7845). Od reflektivnih, apsorpcionih i transmisionih karakteristika povrine, tj. debljine i
vrste nanosa boje, glatkosti, hrapavosti, zakrivljenosti, zakoenosti, i sl., zavisi da li e se
njena boja opaati kao sjajna boja (prema engl. gloss colour), ili mat boja (prema engl.
matt colour). O boji predmeta (povrine), moe biti raspravljano i iz perspektive metalik
boja (engl. metallic colour), meu kojima srebrne, zlatne, bronzane, za koje je zanimljivo
to to ne mogu biti vetaki kreirane iz palete boja ve nastaju primenom specijalnih
tehnika povrinske obrade, pa se recimo, srebrna dobija dodavanjem sjaja sivoj boji.
Na boju razliitih povrina jednog predmeta utie izloenost datih povrina
direktnoj Sunevoj (ili nekoj drugoj svetlosti), kao i da li se posmatrana povrina nalazi u
senci, da li je na zaobljenim ili uglastim delovima predmeta, da li je svetlo koje pada na
povrine koncentrisano ili difuzno, to ve spada u podruje izuavanja kontekstualno
uslovljenih boja o kojima se dodatno govori u Odeljku 2.6.

2.4.

Osnovne karakteristike, dimenzije i atributi za klasifikaciju opaaja

boje
Opis i klasifikacija opaaja boje zavisi od toga s koje se polazne osnove tom

pitanju pristupa. L. C. Hardin (1988: XXI) istie da, radi izbegavanja nejasnoa u
shvatanju i tumaenju boja, treba razlikovati fizike i psiholoke teorije boja. Kao
elektromagnetni talas odreene duine i intenziteta energije (ili kompozicija vie talasnih
duina), boja spada u domen prouavanja fizike. No, danas se veina naunika slae da
boja ipak nije fiziki, ve percepcijski fenomen. Kao dokaz za to slui primer boja
metamera, koje se opaaju kao uslovno jednake boje, mada su sastavljene od meusobno
razliitih komponenata, to znai da imaju razliite talasne spektre. Metameri se nazivaju

30

uslovno jednakim bojama, jer ih drugi posmatra, ili isti posmatra pod drugim
okolnostima, mogu doiveti kao razliite (up. Podhorsky, 1966: 60).12
Kako to konstatuje S. Zdravkovi (2008: 1456), proces opaanja svetlosti i boja
opisuju razliite naune discipline. Put svetlosti od izvora svetlosti, ili predmeta o koji se
svetlost prethodno odbila, ili kroz koji je prola, dakle od distalnog, udaljenog ili
spoljnog stimulusa (engl. distal stimulus), do mesta u oku gde svetlost stimulie
fotoreceptore, opisuje optika (fiziki aspekt). Optika svetlost i boju opisuje talasnom
duinom (ili talasnim duinama) i jainom svetlosti. Psihofizika (kao deo psihologije),
bavi se odnosom distalnog svetlosnog stimulusa i nadraaja, tj. fiziolokim procesa na
svetlosnim receptorima u unutranjosti oka, na kojima se javlja proksimalni ili bliski
stimulus (engl. proximal stimulus). Ukratko, potonji stimulus predstavlja mapu nadraaja
fotoreceptora i prvu predstavu posmatranog entiteta. Odnos fiziki izmerenog stimulusa
prema vizuelnom osetu prouava vizuelna psihofizika (Johnson i Fairchild, 2003: 123).
Na putu do opaaja boje kao krajnjeg rezultata vizuelnog procesa, kojeg izuava
psihologija percepcije i kognicije, kodirani signali koje stvaraju fotoreceptori na
mrenjai (retini) oka, u obliku nervnih impulsa dalje putuju kroz neuralne strukture
predmet prouavanja anatomije, fiziologije i neuronauke, pri emu im je krajnje odredite
onaj segment u sivoj kori mozga u kojoj se percept i stvara. Treba istai da je opaaj boje
od strane ovekovog vizuelnog sistema oi, optiki nervi i mozak, subjektivni odziv na
svetlosnu (fiziku) dra. Izmeu oseta boje i fizike drai oitovane u elektromagnetnoj
radijaciji odreene talasne duine ili odreenom spektru talasnih duina, ne postoji
direktna veza. U zavisnosti od konteksta, svaka promena drai moe izazvati veoma
razliite promene opaaja boje (up. Urland, 1999: 34). Suoeni s vanjezikim prostorom
boja, lingvisti se, dakle, sreu s razliitom terminologijom razliitih naunih disciplina.
Raznorodna podruja lingvistike, najtenje su povezana s psihologijom boja. No, ne treba
zanemariti ni druge dve naune oblasti fiziku i psihofiziku boja, koje takoe imaju
znaajnu ulogu ne samo u razliitim naukama i tehnikama geografija, astronomija,
arhitektura, digitalni multimediji, biologija, medicinska dijagnostika i dr., ve takoe za
lingviste koji se opisujui boje susreu s razuenom terminologijom ovih dveju disciplina.
Upravo izloeni razliiti pristupi tumaenju fenomena boje karakteristini za tri
navedene nauke (fizika, psihofizika, psihologija), odraavaju se, prema reima Urlandove
12

G. M. J. Lammens (1994: 19), navodi Juddov primer metamera na temelju kojeg proizlazi da je boja
plamena Bunsenovog plamenika u koji je unet natrijum, na dnevnom svetlu vrlo slina boji narande (voa).
Pri tome su oba spektra talasnih duina (plamena i narande) ne samo razliiti, ve i komplementarni.

31

(1999: 4), i u veliinama koje se koriste za opisivanje opaaja boje. U fizici i psihofizici u
tu svrhu koriste se fizike veliine (ili dimenzije), a u psihologiji to su psiholoki atributi
(ili dimenzije), koji su prikazani na Tabeli 2:

Fizika

Psihofizika

Psihologija

Energija svetlosne radijacije

Dra (stimulus)

Opaanje (percepcija) boja

talasna duina

dominantna talasna duina

ton/kvalitet

} obojenost
kompozicija talasnih duina
jaina svetla

}obojenost

istoa

zasienost

luminansa

osvetljaj

reflektansa

svetlina

Tabela 2. Fizike, psihofizike i psiholoke dimenzije boja

(A. Urland, 2010: 4)
Saimajui prethodno izloeno, proizlazi sledee: (1) fizika prouavanja boje
zasnivaju na energiji svetlosne radijacije; (2) psihofizika tumaenja tumae delovanje
fizike drai na mrenjau; (3) psiholoke analize bave se percepcijom boje. Nazivi koji
se koriste za opisivanje boja specifini su za svaku od navedene tri naune discipline:
(1) fizika boju kao energiju svetlosne radijacije opisuje sledeim fizikim
veliinama: talasna duina (engl. wavelength) ili kompozicija talasnih duina (engl.
wavelengthcomposition), i jaina radijacije (engl. radiation intensity). Boja oko
nadrauje direktno kao odbijeno svetlo ili indirektno kao proputeno svetlo, kao ista
spektralna boja jedne talasne duine ili kao boja sloena od spektra talasnih duina.
(2) psihofizika boju, kao fizioloku senzaciju izazvanu dejstvom drai na mrenjau
oka, opisuje pomou sledeih fizikih veliina: dominantna talasna duina (engl.
dominant wavelenght), istoa boje (engl. purity) definie stepen prisustva drugih
talasnih duina pored dominantno prisutne, luminansa (engl. luminance) definie
koliinu svetlosti koja se reflektuje ili emituje s neke povrine, i reflektansa (engl.
reflectance) definie procenat svetlosti koja se odbija od neke povrine. Saeto reeno, u
psihofizici boja je definisana ukupnim iznosom luminansne energije odbijene od
posmatrane povrine do fotoreceptora u oku (up. ParacOsterman i dr., 2004: 1). Uz to,
koristi se atribut obojenost (ili hromaticitet) koji u sebi objedinjava dominatnu talasnu
duinu i istou. (O luminansi i reflektansi detaljnije e se govoriti u Odeljku 2.6).
(3) psihologija opaanja boju opisuje na temelju tri osnovna psiholoka atributa
(dimenzije): ton (engl. hue), zasienost (engl. saturation), i svetlina (engl. lightness), ili
32

osvetljaj (engl. brightness). U upotrebi je i termin obojenost ili hromatinost (engl.

chromaticness), kao zbirni atribut za ton i zasienost boje.
Saglasno Tabeli 2, engl. termini chromaticity i chromaticness, na srpski se
prevode kao sinonimi leksemama obojenost, hromaticitet ili hromatinost. U lingvistici se
od atributa navedenih u Tabeli 2 najee, iako ne uvek, koriste psiholoki atributi
posebno kada se govori o kategorizaciji prostora boja, recimo u sklopu BerlinKayovog
evolucionog modela razvoja osnovnih kategorija boja (up. Odeljak 3.4.2).
Pre detaljnijeg osvrta na osnovne atribute kojima se u psihologiji karakteriu i
opisuju boje, ovde emo podsetiti onoga o emu govori R. Mausfeld (1998: 219), koji
upozorava na teku dokuivost atributa kojima se spoznaja boje eli teorijski opisati.
Upitnost ovih atributa proistie iz napred ve pominjane injenice da boja za razliku od
oblika i dimenzija nije objektivno data mera fizikog sveta. ini se da je ona pre svega
proizvod vizuelnog sistema, te je stoga njena priroda subjektivno ustrojena, to znai da
ne postoji jednoznani niti jednodimenzionalni odnos izmeu ovekovog spoljanjeg
(fizikog) i unutranjeg (psiholokog) sveta. U tom svetlu, jedna valjana klasifikacija boje
morala bi poi od imanentnih atributa boje (Trstenjak, 1987: 24). Za naunike, meutim,
glavni problem proizlazi iz usaglaavanja koji su to atributi tano. S tim u vezi, O.
Tokovi (2009: 1), R. Kuehni (2010: 1), S. Zdravkovi (2010, Opaanje boja: 10),
navode da je hromatinost ili obojenost (engl. chromaticity) sutinski psiholoki kvalitet
(karakteristika) fenomena boje. Shodno tome, razliiti opaaji boja mogu biti jasno
definisani podelom u dve grupe kako to prikazuje Slika 2:

Slika 2. Hromatske i ahromatske boje

U pogledu ahromatskih boja (crna, bela i siva), stavovi su kontradiktorni. Za fiziare crna
nije boja s obzirom na to da crno obojeni entiteti apsorbuju svu vidljivu svetlost, a nita ne
reflektuju nazad u oko. Nasuprot tome, bela prema njihovom miljenju moe biti smatrana
bojom budui da belo obojeni entiteti odbijaju svu svetlost, a nita od nje ne apsorbuju.
33

Podrazumeva se, naravno, da sve ovde reeno vai samo u idealnom sluaju. Slikari za
razliku od fiziara kao glavno orue za rad koriste pigmente i druge materijalne boje,
zbog ega crnu smatraju bojom, a u pogledu bele imaju dilema. U okvirima CIE sistema
(skra. od franc. La Commission Internationale de lEclairage, Meunarodna komisija za
osvetljenje), crna i bela imaju status boja, kao atributi vizuelne percepcije, te proizvodi
razliitih kombinacija hromatskih i ahromatskih sadraja. Sledstveno onome o emu
govore G. M. Johnson i M. D. Fairchild (2003: 4), kvalitet hromatinosti izraava se
leksemama kojima se imenuju ahromatske boje (BELA, SIVA, CRNA) i hromatske boje
(npr. UTA, NARANDASTA, BRAON, CRVENA, ROZE, ZELENA, PLAVA i dr.) koje se dovode u
vezu sa mnotvom razliitih modifikatora, recimo JASNO, MUTNO, SVETLO, TAMNO, itd.
U vezi sa svim do sada izloenim, a kako to navode A. Trstenjak (1987: 227), P.
Ognjenovi (2007: 174), i S. Zdravkovi (2008:185), u psihologiji prostor svih
ahromatskih i hromatskih boja modelira se kao trodimenzionalan. Obino se koristi model
dvostruke kupe (up. Sliku 4), koju opisuju tri osnovne psiholoke dimenzije ili atributa
boje (engl. colour attributes, colour dimensions), koji ukljuuju:
(1) ton ili tonalitet (engl. hue), koji se u psiholokoj literaturi naziva jo
kvalitetom, a koji se u jeziku opisuje razliitim leksemama kojima se imenuju boje,
recimo crvena, narandasta, uta, itd. Ton predstavlja kljuni atribut svake boje
(Tokovi, 2009: 1). Strogo fiziki uzev, ton je ona dimenzija boje koja je definisana
svojom pozicijom u spektru Suneve, bele svetlosti, te unutar kruga boja (engl. colour
wheel);
(2) zasienost (engl. saturation), upuuje na opaenu istou boje, tj. na razliitost
opaene boje spram neke jednako svetle ahromatske boje. iste osnovne spektralne boje
primeri su maksimalno zasienih boja. Zasienost boje predstavlja onu njenu dimenziju
iji opseg pri odreenoj svetlini varira od potpuno hromatski iste boje, do boje koja
izgledom veoma podsea na neku ahromatsku boju; i
(3) svetlina (engl. lightness), koja oznaava opaeni intenzitet boje, tj. stepen u
kojem se neka boja opaa kao tamna ili svetla u poreenju s nizom ahromatskih boja. U
svojstvu dimenzije, svetlina boje se kree u rasponu vrednosti od isto crne do isto bele
boje.
U vezi s osnovnim atributima kojima se boje opisuju, treba istai injenicu da se
srpski termin nijansa (engl. nuance, tinge), esto upotrebljava kao sinonim za ton,
premda je, kako na to upozoravaju O. Tokovi (2009: 1) i S. Zdravkovi (2010,
Opaanje boja: 10), znaenje termina nijansa mnogo ire budui da se njime oznaava
34

boja kao kombinacija sva tri atributa psiholokog opaanja boje. Ipak, u svakodnevnom,
neformalnom govoru, izraz nijansa daleko je frekventniji od tona, to moe biti
obrazloeno injenicom da obian ovek u svom prirodnom okruenju ree opaa iste
tonove boja, a ee kombinacije razliitih tonova, zasienosti i svetlina. U strunoj
literaturi pak, izmeu dva termina mora biti povuena jasna znaenjska i upotrebna
granica.
Bitno je ukazati jo na razliku koja postoji izmeu tri atributa kojima se opisuju
boje povrina i tri atributa kojima se opisuju boje svetlosnih izvora. U skladu sa ranije
izloenim, boje povrine predstavljaju rezultat odbijanja svetlosti, i opisuju se atributima
ton, zasienost i svetlina. Za razliku od toga, boje svetlosnih izvora kao i iste spektralne
boje, ukratko sve boje koje su izolovane od uticaja okoline, opisuju se atributima ton,
zasienost i osvetljaj/sjajnost.
Rezultat tenje za sistemskim ureenjem nepreglednog prostora boja (engl.
colour spaces), odslikava model dvostruke kupe koji se opisuje pomou tri psiholoka
atributa (up. Sliku 4). Uz ovaj, uspostavljeni su i neki drugi trodimenzionalni modeli,
recimo dvostruka prizma, kugla, bun. No, svaki takav model i dalje je u manjoj ili veoj
meri manjkav (Urland, 1997: 7), to znai da je ogranien u pogledu univerzalnosti svoje
primene. Ovde smatramo bitnim spomenuti jo to da se u nekim od ovih modela, umesto
termina zasienost ili istoa boje (engl. saturation), kao trea dimenzija preferira izraz
hroma (engl. chroma), koji se, kako to objanjava D. Briggs (2007: 1), naziva i jaina ili
punoa boje (engl. strength of colour). Tako se recimo atribut zasienosti u poznatom
Munsellovom modelu (up. Odeljak 4 Priloga 1), naziva hroma, a umesto svetline u ovom
sistemu koristi se termin valer (engl. value), koji oznaava koliinu koliinu bele i crne
boje u nekoj boji, i to nezavisno od njenog tona.13, 14

13

S obzirom na to, Z. Pavlovi (1977: 57), navodi da likovni umetnici i arhitekte umesto termina svetlina
biraju termin valer, kojim upuuju na koliinu koliinu bele i crne boje u nekoj treoj boji, i to nezavisno od
njenog tona. Kako to objanjava R. Arnhajm (1998: 282), osvetljenje uvek snano utie na boje, ali ne i
oblike koje umetnik koristi. Vrednost opaaja boje vrednuje se pomou devetostepene valerske vizuelne
skale, gde su razliiti valeri razmeteni izmeu najtamnije i najsvetlije vrednosti. Prema reima D.
Ljubojevia (1982: 10, 123), iste boje imaju najvie valerske vrednosti, s tim to vrednosti nisu identine
za sve boje u spektru. Svaka boja u sebi nosi, naime, razliitu koliinu svetlosti. Shodno tome, uta ima
najveu valersku vrednost, zbog ega se na valerskoj skali nalazi odmah iza bele boje. Posle ute dolazi
zelena, i redom sve do ljubiaste, koja predstavlja valerski najtamniji kolorit. Zanimljivo je, nadalje, to to
su za slikare odnosi svetla i tame u elementima na slici esto znaajniji od samih boja (Pavlovi, 1977: 117;
Vasi, 1988: 91; Vasiljevi Tomi, 2007: 27, 37).
14
Slikari se u naelu izraavaju u atributima boja povrina, dok druge grupe umetnika, poput dizajnera koji
se za umetniku obradu oslanjaju na digitalnu tehnologiju , recimo program Photoshop, boje opisuju
pomou atributa boja svetlosti.

35

Kako god da su atributi za opisivanje sutinskih osobina boje odabrani, oni ipak ne
obuhvataju celokupnost konkretnih pojava boja, reju boje se preko tih osnovnih atributa
upoznaju iskljuivo u svom statikom, ali ne i dinamikom obliku, poto svaka
klasifikacija zanemaruje svest o njihovim promenama, meusobnim odnosima, nastajanju
i nestajanju. Sveukupno bogatstvo prostora boja nije mogue u potpunosti predstaviti u
obliku trodimenzionalnog tela. I premda pomou tri osnovna psiholoka atributa (ili
dimenzije), moe biti obuhvaen daleko vei broj boja, tj. njihovih opaajnih oblika nego
pomou samo jednog ili dva atributa, recimo ton, ili ton i svetlina, mnogi opaajni oblici
boja i dalje ostaju neobuhvaeni, poput uticaja okoline, raznih dinamikih oblika,
fenomena i iluzija (up. Trstenjak, 1987: 234). Posmatrana izolovano (izvan meudejstva
s okolinom), boja izgleda sasvim drukije nego uklopljena u neki kontekst. U tom sluaju
njen izgled se menja zbog interakcije s okolinom (osvetljenje, druge boje, ugao
posmatranja i dr.). Upravo ovakvi sloeni odnosi umetnike i navode da govore o
zbunjujuoj nestabilnosti boja (Arnhajm,1998: 3056), dok se u psihologiji opaanja
raspravlja o razliitim fenomenima percepcije boja, tj. o kontekstualno uslovljenim
uticajima na opaaj boje (o emu e se iscrpnije govoriti u Odeljku 2.6). Ovde smatramo
zanimljivim spomenuti takoe navode G. M. Johnsona i M. D. Fairchilda (2003: 312),
koji istiu da prouavanje boje i njenih pojavnih oblika otvara problem zbunjujue
terminologije. Naveemo dva primera:
(1) esto se nenamerno meaju termini svetlina i osvetljaj, pri emu se kao jedan
od razloga za to navode nedoslednosti u sistemu kolovanja. Deca u kolama prvo naue
da su tri osnovne (primarne) boje crvena, uta i plava i da se od njih mogu sastaviti sve
druge boje. Kasnije, u okviru fizike, sreu se s tumaenjem da su tri osnovne boje, od
kojih su sastavljene sve druge boje, definisane talasnim duinama, i da su crvena, zelena i
plava.
(2) prema podacima preuzetim iz napred pomenutog Meunarodnog renika za
osvetljenje (1987), izgled ili lik boje (engl. colour appearance) moe se opisivati
sledeim atributima: ton, osvetljaj ili sjajnost, svetlina, stepen obojenosti ili intenzitet,
hroma, zasienost. Dimenzijom intenziteta boje (engl. colourfulness) oznaava se istoa
boje u odnosu na idealno istu tj. maksimalno zasienu boju (up. MacEvoy, 2005,
Colormaking Attributes: 746; Kuehni, 2010: 1). Za potonji termin G. Beretta (2000: 10)
tvrdi da predstavlja sinonim ranije pomenutog engl. termina chromaticness, premda se u
anglosaksonskoj strunoj literaturi termin colourfulness koristi takoe kao sinonim za
chroma. Strogo tehniki uzev, hroma je meutim relativna mera percepcija, a stepen
36

obojenosti je njena apsolutna mera. Intenzitet boje moe biti smatran i indikatorom
hromatinosti (obojenosti), poto pokazuje koliko je opaena boja neke povrine jaa ili
slabija (up. Johnson i Fairchild, 2003: 8).
Nau raspravu o atributima opaaja boje, ovde emo zakljuiti sledeom
konstatacijom: s obzirom na postojanje zaista velike razuenosti razliitih naziva, ne treba
da udi to to se u kolokvijalnom engleskom i srpskom jeziku svi napred navedeni termini
esto meaju i pogreno koriste kao sinonimi. U daljem tekstu, kao osnovni atributi boja
koristie se ton, zasienost, svetlina ili osvetljaj (povrinske ili svetlosne boje).

2.5.

Struktura prostora boja i odnosi meu bojama

Opisivanje oseta boje odgovarajuim atributima tesno je povezano s pitanjem

definisanja strukture prostora boja i njihovih meuodnosa, to je problematika stara koliko

i zanimanje oveka za boju (Cohen i Matthen, 2010: IXXX). Preao se zaista veliki put
od prve antike podele prostora boja na svetle i tamne boje, zatim podele prema
prirodnom spektru boja, preko definisanja Newtonovog kruga boja, uvoenja pojma
zasienosti boje, pa sve do rasporeivanja boja u trodimenzionalne prostore. Ideja o
ureivanju odnosa meu bojama u prostoru saplitala se, meutim, o pitanje ta je osnova
takvog odnosa. Do pomaka je dolo nakon usvajanja koncepta o ureenju prostora boja na
temelju njihovih percepcijskih slinosti i razlika, budui da su to parametri koji mogu biti
utvreni korienjem psihofizikih metoda. Uz to, za opisivanje razlika oitovanim u
udaljenostima ili distancama meu pojedinim bojama stvorena je odgovarajua nauna
podloga za uspostavljanje jednog preciznog viedimenzionalnog ureenog prostora boja.
Model koji ureuje meusobne odnose boja najblii prirodnom oseaju oveka
zasniva se na teoriji oponentnih procesa koju su razvili L. Hurvitch i D. Jameson, na
osnovu radova svojih prethodnika, T. Younga i E. Heringa (up. Odeljak 2.8). U skladu s
modelom, ton svake boje ima binarni karakter poto ga odreuju dve hromatske
dimenzije: prva koja se kree u opsegu od plave do ute boje, i druga koja se kree u
opsegu od crvene do zelene boje. Kada se tome doda i trea ahromatska dimenzija, i to u
opsegu od tamnog do svetlog, dobija se jedan precizno ureeni trodimenzionalni prostor
boja u obliku dvostruke kupe, koji je utemeljen na etiri primarne i svima lako razumljive
boje crvena, zelena, uta i plava. To dalje omoguava izvoenje svih moguih nijansi
boja verno odslikavajui ovekovu percepciju njihovih slinosti i razlika (up. Sliku 4,

37

Odeljak 2.7 i Odeljak 3 Priloga 1). Ovaj, kao i drugi modeli ili sistemi kojima se opisuju
odnosi meu bojama (a o kojima se detaljnije govori u Prilogu 1),15 polaze od definisanog
broja primarnih boja, te metoda i pravila pomou kojih se dati odnosi danas manje ili vie
uspeno definiu i tumae. B. Maund (2002: 6) istie da je saglasno prirodnom konceptu
(up. Odeljak 2.2), jedna od osobina boja njihova percepcijska istaknutost, na temelju ega
boje mogu biti razmetene u razliite sistematski ureene reetkaste strukture, du tri
dimenzije ton, zasienost i svetlina/osvetljaj. Ove strukture boja razlikuju se u
zavisnosti od toga da li su u pitanju povrinske, aperturne ili filmske, prostorne, svetlosne
ili druge boje, a odlikuju se odelitim i sloenim karakterom elemenataboja, ije je mesto
u strukturi odreeno njihovom blizinom ili udaljenou od primarnih boja.
Saglasno napred izloenom, sada emo se osvrnuti na neke praktine aspekte
primene ovakvih modela. Svet boja, prema reima S. Westlanda, K. Lycocka, V.
Cheunga, P. Henryja i F. Mahyara (2007: 1), moe biti podeljen na nekoliko razliitih
naina, meu kojima: (1) primarne, sekundarne i tercijarne boje; (2) komplementarne i
analogne boje; (3) tople i hladne boje; (4) aditivno i suptraktivno meane boje, itd. U
svom okruenju, ovek uoava bezbroj nijansi i kombinacija hromatskih i ahromatskih
boja, to je polazite za njihovu klasifikaciju, te iscrpnije razumevanje njihovih moguih
meusmea i kombinacija (up. Podhorsky, 1966: 61). Pozivanjem na jedan od ranije
opisanih modela ili sistema jednodimenzionalni ili viedimenzionalni, geometrijski
pravilan ili nepravilan, mogu biti prikazani relativno jednostavni statiki odnosi meu
bojama u celom spektru svih vidljivih kolorita. Kao mogui oblici i tela, pojavljuju se
linija, trougao, krug, disk, geometrijsko telo, bun, itd. Uprkos tome to su svi prikazi
jednostrani i uvek ogranieni za konkretne potrebe, ovde emo se, po uzoru na A. Urland
(1999: 8) i O. Tokovia (2009: 2), osvrnuti na neke od najpoznatijih modela pomou
kojima se odnosi meu bojama jasnije definiu:

15

Termin sistem ureenih odnosa meu bojama obuhvata ne samo modele boja, ve i slike, opise, uzorke
obojenih kartica, uputstva, itd. Kao drugi termini koji se takoe koriste za takvo opisivanje pojavljuju se
prostor boja i model, ali ne u istom znaenju. Model boja (engl. colour model), npr. RGB, CMYK, CIE,
koristi se za opisivanje matematikih struktura. Prostor boja (engl. colour space), upuuje na okruenje u
kojem se boje uoavaju, i u kojem mogu da se uporeuju, izraunavaju i ureuju njihovi meusobni odnosi.
Shodno tome, prostor boja ima najire, sistem ue, a model najue znaenje. Ovo saznanje ne proizlazi,
meutim, ni iz kakvog konkretnog izvora, ve smo do njega samostalno doli. Na osnovu uvida u englesku i
srpsku literaturu (strunu i drugu), primetili smo da nema doslednosti u pogledu upotrebe ovako definisanih
termina.

38

(1) niz ahromatskih boja, ureen u otvorenu liniju koja se protee od crne, preko
niza sivih tonova, do bele boje, u skladu sa talasnim duinama svojih ekvivalentnih
stimulusa, i niz hromatskih boja, na ijem jednom kraju se nalazi crvena, a na drugom
ljubiasta boja. Ove dve boje su izgledom inae bliske jedna drugoj, ali su u spektru
meusobno maksimalno udaljene (up. Sliku 2);
(2) ureeni krug boja, u kojem su sve boje rasporeene prema slinosti tonova,
dakle saglasno kvalitetu, i to tako da svaku boju sledi njoj najslinija (up. Sliku 3).

Slika 3. Krug od 12 hromatskih boja s tri primarne (osnovne) boje

prema RGB modelu i tri sekundarne boje
(http://en.wikipedia.org/wiki/File:Hsv_color_circle.svg)
Boje u krugu prikazane su kao maksimalno iste (zasiene), i to u uslovima standardne
dnevne svetlosti. Krug je nastao zatvaranjem linije otvorenog niza hromatskih boja;
(3) disk boja, na kojem sve boje imaju istu svetlinu. Kao i kod prethodnog modela,
i ovde su tonovi rasporeeni po krugu, ali njihova zasienost opada po radijusu prema
centru kruga. Pod tim podrazumevamo da se na obodu nalaze najzasienije boje, dok se
one u centru stapaju u neku nijansu nezasienog sivog tona, uvek u skladu s odabranom
svetlinom; i
(4) trodimenzionalni prikaz boja, u obliku jednog geometrijskog oblika ili tela,
recimo kugla, konus, cilindar, bun. Ovaj model smatra se znaajnim zbog toga to, kako
je to napred reeno, promenljivost boje prikazuje u odnosu na promenu sva tri osnovna

39

atributa boje. Pored hromatskih, model obuhvata i sve ahromatske boje, kao i njihove
brojne kombinacije, premda je odnos meu njima i dalje iskljuivo statike prirode (up.
Sliku 4).

Slika 4. Trodimenzionalni prikaz svih hromatskih i ahromatskih boja,

u obliku dvostruke kupe s elipsom u osnovi
(Trstenjak, 1987: 225)
Problem definisanja odnosa meu bojama dodatno se uslonjava ukoliko te odnose
elimo sagledati kroz prizmu relacija u koje boje stupaju s neposrednim okruenjem
(dinamiki koncept i kontekstualna uslovljenost opaaja boje), o emu se iscrpnije govori
u Odeljku 2.6.

2.5.1. Graenje, meanje i kombinovanje boja

Teorija boja, i modeli ili sistemi pomou kojih se graenje boja blie tumai,
utemeljeni su na definisanju primarnih, prvostepenih boja, tj. onih hromatskih boja koje
mogu biti smatrane osnovom za graenje svih drugih boja. Ukratko, meanjem primarnih
boja dobija se neka nova nijansa. Koje e se boje tano smatrati primarnim, zavisi od toga
da li je re o bojama emitovanim iz izvora svetlosti, ili pak onima reflektovanim od
posmatranu povrinu, odn. predmet. U tom svetlu, R. Arnhajm (1998: 287), govori o
neophodnosti razluivanja izmeu: (1) generativnih primarnih boja, koje su neophodne za
fiziko i fizioloko stvaranje irokog opsega boja, reju ova grupa boja moe posluiti za
tumaenje procesa pomou kojih boje nastaju; i (2) osnovnih primarnih boja, tj. elemenata
40

onoga to ovek opaa nakon to se boje ve pojave u vidnom polju. Inae, svi modeli ili
sistemi teorije boja, kao i svi praktini postupci za generisanje boja, u skladu su sa
naelom da se kombinacijom malog broja tonova proizvodi dovoljno velik broj novih
boja. Posmatraa bi, naime, iscrpljivalo kada bi svoju percepciju boja zasnivao na
vizuelnom mehanizmu koji bi funkcionisao po principu aktiviranja posebnog receptora za
svaku moguu boju. Umesto toga, na mrenjai oka postoji mozaik od tri vrste
fotoreceptora plavi, zeleni, crveni epii (ili S, M i L epii), osetljivih na razliite
opsege talasnih duina (up. Odeljke 2.7. i 2.8). Prema reima O. Tokovia (2010: 2 3),
mada opaajno postoje etiri osnovne boje (crvena, uta, zelena, plava), sve boje mogu se
dobiti meanjem samo tri osnovne boje, zbog ega svako sagledavanje odnosa izmeu
hromatskih boja mora poi od kruga boja utemeljenog na najmanje tri, a mogue i vie
osnovnih hromatskih boja, i to:
(1) i to (a) crvena, zelena, plava tri osnovne boje kako ih to registruju epii u
ljudskom oku i (b) crvena, uta, plava tri osnovne boje za koje se tradicionalno
opredeljuju umetnici;
(2) crvena, uta, zelena, plava etiri osnovne hromatske boje u skladu s
Heringovom teorijom opaanja (up. Odeljak 2.8);2.8.;
(3) pet i vie osnovnih boja, recimo crvena, uta, zelena, plava i ljubiasta (ili
purpurna), identino Munsellovom modelu prikaza prostora boja (up. Prilog 1).2.9.3
Pravila za graenje boja meanjem, najee se tumae pomou krugova sa po tri
osnovne boje (up. Hess, 2000: 14; Cain, 2008: 12; Tokovi, 2009: 25). Zanimljivo je
to to u zavisnosti od mesta koje boja u krugu boja zauzima, moe biti predvien konaan
rezultat meanja. Meanjem primarnih (osnovnih) hromatskih boja u odreenoj razmeri,
dobijaju se sve ostale hromatske boje, najpre sekundarne, drugostepene boje, a zatim se
meanjem primarnih i sekundarnih boja proizvode tercijarne, treestepene boje, itd.
Meanjem po dve hromatske boje nastaje hromatska boja koja je na disku boja smetena
izmeu te dve boje, a meanjem hromatske i ahromatske boje nastaje tamnija ili svetlija
nijansa istog hromatskog tona. Slino kao to nova boja moe biti sastavljena meanjem
dve ili vie boja, tako moe biti i razloena na dve ili vie boja. S tim u vezi, ovde

41

smatramo bitnim detaljnije se pozabaviti analizom graenja boja meanjem tri primarne
boje (up. Sliku 5), koje ukljuuje:

Slika 5a.

Slika 5b.

Slika 5. Graenje boja meusobnim meanjem

(M. Popovi, 2008: 24)
(1) aditivno meanje boja (engl. additive colour mixing) je meanje boja
dodavanjem, i predstavlja prirodno meanje obojene svetlosti na mrenjai oka (up. Sliku
5a). Osnovu za aditivno meanje ini krug boja (up. Sliku 3). U tri primarne aditivne boje
spadaju crvena, zelena i plava, to je dovelo do uspostavljanja RGB modela (engl. Red,
Green, Blue), dok sve ostale boje nastaju dodavanjem na crnu osnovu. Sekundarne boje su
CMY (engl. Cyan, plavozelena ili tirkizna, Magenta, ljubiastocrvena ili grimizna, i
Yellow, uta, pri emu se ovde misli na utu koja nastaje meanjem zelene i crvene boje).
Tercijarne boje su proizvodi meanja jedne primarne, i jedne sekundarne boje, recimo
narandasta = crvena + uta, ljubiasta = plava + grimizna, itd. Meanjem crvene, zelene i
plave svetlosti, dobija se bela svetlost. Aditivni princip graenja boja utemeljen na RBG
modelu svoju primenu nalazi u raunarstvu, i uopte inenjerskoj tehnici TV ekrani,
raunarski monitori, projektori, svetlosni efekti u zatvorenom prostoru;
(2) suptraktivno meanje boja (engl. subtractive colour mixing) je meanje boja
oduzimanjem, i oituje se u slikarskom meanju pigmentnih boja, kao i meanju boja na
povrinama posmatranih predmeta. Boje se grade odbijanjem svetlosti o povrine ili
predmete, to znai da zadravaju pojedine talasne duine, odn. komponente svetlosti, sve
to na temelju tri primarne suptraktivne boje, odn. CMY boja (up. Sliku 5b). Suptraktivno
meanje svoju primenu nalazi u kreiranju boja na filmu, fotografijama, tampanim i
umetnikim slikama, ukratko uvek onda kada odabrani medij nema sopstveni izvor svetla.
Potujui princip nanoenja jedne boje na drugu, funkcionie sva kompjuterska i druga
42

tampa. Iako se meanjem osnovnih boja tirkizne, grimizne i ute, ne dobija crna, ve
braon boja, to ne predstavlja problem u filmovima gde se svetlo pre odailjanja na ekran
proputa kroz tri razdvojena sloja boje. Kod tampaa, meutim, zbiru ovde pomenutih
boja mora biti pridodata i crna boja (engl. blacK). Na temelju toga, kreiran je CMYK
model. Iako crna nije primarna boja, nju je neophodno dodati zbiru CMY komponenti,
budui da je ovaj sam od sebe ne moe proizvesti. To pojanjava razloge zbog kojih
inkjet tampai pored tonera s mastilom u tri primarne boje, koriste i dodatni toner s
crnim mastilom. Primarne boje u sklopu CMY modela, mogu biti dobijene oduzimanjem
sekundarnih boja od bele, i to: C(yan), tirkizna = bela crvena, M(agenta), grimizna =
bela zelena, i Y(ellow), uta = bela plava. Oba modela, RGB i CMYK, rezultat su
tenje za to konkretnijom primenom teorije boja.16
Slikari za svoje potrebe tradicionalno koriste slikarski krug boja, koji je ustrojen
pomou tri primarne boje crvena, uta i plava, poznat kao RYB model (engl. Red,
Yellow, Blue). Saglasno ovom modelu, zelena, narandasta i ljubiasta su tri sekundarne
boje, dok preostalih est boja spada meu tercijarne boje. Primarne boje su isti, a
sekundarne uravnoteeni tonovi (Arnhajm, 1998: 302). Model ima iroku primenu zbog
toga to je vizuelno vrlo logian. Ukratko, crvena, uta i plava boja istovremeno se
uzajamno iskljuuju i privlae (up. Sliku 6).

Slika 6. Slikarski krug od 12 hromatskih boja s crvenom,

utom i zelenom kao primarnim (osnovnim) bojama
(http://www.en.wikipedia.org/wiki/Primary_color)
16

U svom lanku SoftverTeorija boja, ...i bi svetlost, objavljenom u asopisu PC (10.2.1996: 736), V.
Antoni istie da u vidu treba imati sledeu injenicu: u vreme pojavljivanja prve slikarski utemeljene
podele na osnovne i sloene boje, nije koriena teorija boja. U to vreme, umetnici nisu mogli usvojiti RGB
model, poto nije postojao nijedan RGB medij TV, raunar, i dr. Nije se razmiljalo ni o CMY modelu,
budui da tirkizna, grimizna i uta nisu preterano zastupljene u prirodnom okruenju. Shodno tome,
umetnika podela na osnovne i sloene boje proistekla je iz ovekove sklonosti da prirodu doivljava samo
kroz svoje psiholoko i emocionalno bie.

43

Meanjem iste grupe boja u skladu s aditivnim i suptraktivnim principom, ne

dobija se isti konani rezultat. Tako, recimo, meanje plave i ute slikarske farbe daje
zelenu boju, dok meanje plave i ute svetlosti proizvodi belu, ili jo preciznije svetlosivu
svetlost. Sledstveno navodima J. E. Caina (2008: 3), slikar materijalne boje mea u skladu
sa zakonom o suptraktivnom meanju koje najvie zavisi od zasienja, dok za razliku od
toga smea istih spektralnih boja, i to u smislu zbira svetlosti, uvek sledi zakone
aditivnog meanja boja koje najvie zavisi od osvetljenosti. Istovremeno, kombinovanje
boja se ne ograniava iskljuivo na meanje hromatskih tonova u odreenim razmerama.
Jednakovredan efekat moe, naime, biti dobijen i variranjem atributa zasienosti i/ili
svetline. Broj moguih kombinacija, tj. nijansi boja koje se na taj nain grade zaista je
ogroman, i vrtoglavo se penje i do nekoliko miliona.
Kombinovanje boja aditivnim meanjem raznobojnih svetlosti odigrava se,
saglasno onome o emu govori R. Podhorsky (1966: 61), u skladu s tri Grassmanova
zakona:
(1) svaka boja nezavisno od svog spektralnog sastava, moe biti jednoznano
definisana pomou tri broja, koji nam kazuju u kojoj razmeri tri boje treba meati da bi se
traena boja dobila;
(2) prve dve dimenzije boje ton i zasienost, koje zajedno ine hromatinost
boje, ne zavise od tree dimenzije, iskazane svetlinom, na osnovu ega proizlazi da sve
boje u dijagramu hromatinosti mogu biti prikazane dvema koordinatama (ton i
zasienost);
(3) za percepciju boje bitan je samo njen izgled, a ne spektralni sastav, to je
temelj moderne kolorimetrije.
Za razliku od aditivnog, kod suptraktivnog meanja sredstava za bojenje
slikarske ili grafike farbe, bojila i pigmenati, odnosi izmeu boja postaju daleko
sloeniji. Dobijene tonove uslovljava spektralni sastav svetla kojem su na putu do oka
oduzete neke talasne duine, to uvek zavisi od broja i tipa slojeva premaza boje na
posmatranoj povrini, ili od boje filtera kroz koje data svetlost prolazi. Eksperiment
predstavlja jedini nain da se dobije eljena boja tako to se pigmenti meaju u vie
premaza.

44

2.5.2. Analogne i komplementarne boje

Tri boje koje u krugu boja stoje jedna do druge, recimo utozelena, zelena i
utonarandasta, nazivaju se analognim bojma (engl. analogous colours) (up. Slike 3 i
6). Za razliku od toga, komplementarne ili kontrastne boje (engl. complementary,
contrasting colours), dve su hromatske boje koje se meusobno ponitavaju, poto se
njihovim meanjem stvara nova ahromatska boja (bela, siva ili crna). Optiki, hemijski ili
fizioloki efekat komplementarnih boja, prema reima R. Arnhajma (1998: 289301),
dobija se razliitim kombinovanjem parova ili grupa boja, i to bilo njihovim sabiranjem ili
oduzimanjem. Kada se govori o komplementarnim bojama, neophodno je razluivati
izmeu:
(1) generativnih komplementarnih boja, tj. svetlosnih boja ije kombinovanje
proizvodi monohromatsku sivu ili belu boju; i
(2) primarnih komplementarnih boja, za koje oko procenjuje da jedna drugu
dopunjuju, to znai da opaaj jedne boje izaziva oseaj druge, njoj komplementarne boje,
a to je u teoriji opaanja poznato kao fenomen kontrasta. Parovi komplementarnih boja,
meu kojima crvena i zelena, plava i narandasta, uta i ljubiasta, predstavljaju izuzetno
harmonine tonalitetne kombinacije (up. Sliku 6). Za slikara uta nije komplementarna
plavoj, ve ljubiastoj, dok je plavoj komplementarna narandasta, itd. Iako se to moda
tako ini, ovde nema protivrenosti, poto je re o razliitim nainima graenja boja.
Krugovi boja u RGB i RYB modelu proizlaze iz odabira razliitih grupa primarnih boja,
to je polazite za razliite komplementarnosti u jednom i drugom modelu. Odnosi
komplementarnosti izmeu tonova boja zavise od toga da li se meaju svetlosti, ili farbe i
pigmenti. I dok se meanjem dve komplementarne svetlosne boje dobija bela boja,
meanje dve povrinske boje dobija se crna boja, koja je ustvari neka nijansa zagasitosive
boje. Princip komplementarnosti nije, meutim, iskljuiva odlika parova boja. U tom
svetlu, R. Arnhajm (1998: 290), izvodi zakljuak da se komplementarnost moe ticati bilo
koje dve od tri boje u tampi ili na televiziji, komplementarnih s nekom treom bojom.
Istovremeno, ovaj termin ne upuuje samo na ton, ve i svetlinu, shodno emu crnu
smatramo komplementarnom beloj. I najzad u kontekstu Newtonovog otkria o
prelamanju svetlosti, svaki ton spektra komplementaran je zbiru svih ostalih tonova, to
znai da zbir jednog tona sa svim drugim tonovima u spektru proizvodi belu boju ili belu
svetlost.
45

2.5.3. Meanje hromatskih i ahromatskih boja

Za umetnike poseban znaaj imaju kombinacije boja nastale meanjem hromatskih
i ahromatskih tonova. Hromatska vrednost isto, tj. maksimalno zasiene boje se menja
kada se ona mea s belom, sivom ili crnom boja. Poto meanjem boja gubi na istoi, na
ovaj fenomen u nauci o bojama upuuje se terminom degradacija boja (engl.
degradation of colour). Ipak, efekat takvog meanja sasvim drukije utie na svetlinu ili
valer zasiene boje. Sledstveno navodima D. Ljubojevia (1982: 267) i M. Popovia
(2008: 25), (1) ista boja slabi kada se mea s belom; (2) ista boja se postepeno gasi kada
se mea s crnom; i (3) ista boja gubi jainu postajui priguena (mutna ili zamuena)
kada se mea sa sivom.17 U najkraem, kao rezultat bilo kojeg meanja iste boje s nekom
ahromatskom bojom, nastaju razliite nijanse prvopomenute boje, to je iz perspektive
naslova dodeljenog ovoj tezi zanimljivo u smislu razliitih naziva koji se uobiajeno
dodeljuju novonastalim meavinama (up. Sliku 7):

Slika 7. Meanje hromatske (plave) boje s ahromatskim bojama

(D. G. Murphy 1999)
17

O ovome iz perspektive upotrebe atributskih kvalifikatora meu kojima engl. vivid, jarki, te deep, dubok,
govori jo L. Vitgentajn (1994: 48), navodei da dodavanje crne nekoj drugoj boji tu boju pomuuje
oduzimajui joj jarkost, zbog ega je ispravno govoriti vivid red, jakocrven, i vivid blue, jarkoplav, u
upotrebi takoe kao strong red i strong blue, za razliku od *vivid black, jarkocrn, *vivid grey, *jarkosiv.
Umesto toga, ispravno je rei deep black, dubokocrn, ali ne i *deep white, dubokobeo. Nasuprot crnilu,
zagasitost ne pomuuje boju to objanjava prihvatljivost sitangme deep red ruby, zagasitocrveni rubin, koji
nije mutan, mada kada bismo ga opisali kao blackish red, crnocrven, to bi znailo da jeste mutan i to zato
to je crno boja povrine (ibid, 201, 54, 58) Nezamislivo je, nadalje, da neto bude belo i bistro, i to zato
to providnost nije odlika bele boje. Belo je negde (a) ista boja, recimo na zastavama, gde se pojavljuje na
istom nivou s drugim istim bojama, a negde (b) mutna boja, i to zato to ovekova logika utemeljena na
postulatima matematike boja govori da se dodavanjem bele uklanja granica izmeu svetlog i tamnog,
svetlosti i senke. (Vie o atributskim kvalifikatorima boja govorie se u sklopu Poglavlja 3).

46

S obzirom na Sliku 7, proizlazi sledee (1) smea iste boje i bele generie svetlu ili
bledu nijansu boje (engl. tint); (2) smea iste boje i sive generie priguenu ili mutnu
nijansu boje (engl. tone), koja, meutim, moe biti dobijena takoe meanjem dve
komplementarne boje, npr. zelena + crvena = sivocrna, ili pak meanjem tri primarne boje
(Ljubojevi, 1982: 267); i (3) smea iste boje i crne generie zagasitu nijansu boje
(engl. shade). Uprkos tome to svako meanje iste boje s bilo kojom drugom bojom
neosporno degradira njenu istou, upravo zahvaljujui takvom meanju, generie se
zaista neverovatno veliki broj novih nijansi koje se prelivaju od veoma svetlih do veoma
tamnih, tj. od jako zasienih do slabo zasienih (up. Vasiljevi Tomi, 2007: 27).

2.6.

Kontekstualno uslovljene boje

Saobrazno ranije istaknutom, osim tri napred definisana atributa boje, na

preciznost opisivanja jedne osvetljene povrine utie i kontekst. Na temelju toga proizlazi
da identino tkivo boje, u razliitim kontekstima moe biti razliito tumaeno (Arnhajm,
1998: 306). S obzirom na to, neistovetni fiziki stimulusi mogu izazvati isti opaaj boje,
dok isti fiziki stimulus moe prouzrokovati raznorodne opaaje boja u razliitim
kontekstima. Izmeu fizikog stimulusa i opaaja boje preovlauju dinamiki odnosi,
reju izgled, tj. lik boje, neprestano se menja pod uticajem spoljanjih faktora i
korekturnih mehanizama vizuelnog sistema (Urland, 1999: 67; Shevell, 2003: 15086;
Lotto i Purves, 2004: 1823; Zdravkovi, 2008: 1929; De Valois i Webster, 2009: 45).
Fenomen kontekstualne nestalnosti boja moda najbolje ilustruje injenica da razliiti
koloriti ponekad mogu biti percipirani kao nezavisne, tj. iste spektralne boje, a ponekad
kao boje generisane kroz interakciju s okruenjem. Postoje, meutim, i takve boje, recimo
braon i siva, koje ovek percipira iskljuivo kao kolorite drugopomenute grupe boja
(Shevell, 2003: 151). S tim u vezi, G. M. Johnson i M. D. Fairchild (2003: 56) dalje
navode da ne postoji izolovani braon niti sivi stimulus, poto ne postoje ni njihovi
svetlosni izvori. Shodno tome, izvor koji se izolovano opaa kao narandast ili beo, u
interakciji s kontekstom moe biti percipiran kao braon ili siv.
Meu kontekstualno uslovljene faktore od uticaja na opaaj boje, koje K. K. De
Valois i M. A. Webster (2009: 5) nazivaju prostornim i vremenskim faktorima (engl.
spatial and temporal factors), spadaju jaina osvetljenja, ugao posmatranja, kao i uticaj
47

drugih boja u okruenju. Svi oni proistiu iz kvaliteta i kvantiteta odbijanja svetlosti o
posmatranu povrinu, uticaja sekundarnog osvetljenja, rasipanja svetla, uticaja senki,
odsjaja, svetlucanja, i dr. Tipine kontekstualno uslovljene boje (prema engl. related
colours), jesu boje odbijene od povrine ili boje povrina. Oigledno je da pojavni oblik
boje (prema engl. colour appearance) uvek predstavlja rezultat ovekove procene nastale
pod okolnostima u kojima se jedna boja opaa. To prema reima B. MacEvoya (2005,
Colormaking Attributes: 389) namee potrebu za uvoenjem kontekstualnih atributa
(engl. context attributes). Oni su, naime, od velike pomoi za opisivanje ovakvih opaaja,
meu kojima: (1) jaina i boja osvetljenja (engl. intensity and colour of the
illumination), kao daleko najvaniji kontekstualni atribut (up. i Zdravkovi, 2008: 188
99; (2) relativni luminansni kontrast (engl. relative luminance contrast) posmatrane
(obojene) povrine i njenog okruenja (na osnovu ega obojena povrina moe biti
doivljena bilo kao emitor svetlosti ili kao reflektujua povrina); i (3) prostorna
interpretacija vizuelne scene (prema engl. spatial interpretation of the scene).
S obzirom da u ovekovo oko istovremeno dospeva svetlost koja se odbija o
povrinu ili predmet u okruenju, kao i direktna svetlost kojom je to okruenje osvetljeno,
oko ne razluuje niti razmerava odnos ove dve svetline, ve samo zaprima ukupnu
koliinu svetlosti. Saglasno tome, veina fenomena opaaja boje tumai se iskljuivo u
kontekstu svetline, ali ne i druga dva psiholoka atributa (dimenzije) boje. Pod tim se
podrazumeva da se opaanje boje odvija u redukovnim uslovima, a da opaanje svetline
prouzrokuje najvie nedoumica i zabluda. Obian posmatra esto nije sposoban jasno
razluiti izmeu medijuma i informacije. Informaciju uvek nosi svetlost odgovarajue
talasne duine, a tu informaciju primaju receptori u oku, da bi je konano obradio
ovekov mozak. Budui da opaena boja entiteta zavisi od reflektanse ili procenta
odbijene svetlosti od njegove povrine, S. Zdravkovi (2004: 2) navodi listu dodatnih
atributa koje treba koristiti za opisivanje percepcije sloenih svetlosnih fenomena:
(1) iluminansa (engl. illuminance) ili osvetljenje, tj. koliina svetlosti emitovana
iz nekog svetlosnog izvora koja pada na neku povrinu;
(2) reflektansa (engl. reflectance) ili procenat svetlosti koja se odbija o neku
povrinu, a koja se u okvirima crnobele skale psiholoki osea kao odreena svetlina
(engl. lightness);
(3) luminansa (engl. luminance) ili koliina svetlosti koja se reflektuje od, ili
emituje sa neke povrine, to uvek zavisi od reflektivnih, ili apsorpcionih svojstava
posmatrane povrine. Kod hromatskih boja, luminansa koja opada s kvadratom
48

udaljenosti od oka posmatraa, i obrnuto, jeste ona jaina svetlosti koja u obzir uzima celi
spektar frekvencija (boja) na koje je oko osetljivo. Ukratko, luminansa definie sjajnost
osvetljene ili svetlee povrine kako je to vidi ljudsko oko. Luminansa za R. Skansi
(2003: 35) predstavlja jedinu fotometrijsku veliinu koju ljudsko oko direktno prepoznaje.
Za razliku od reflektanse, opaena i/luminansa predstavlja onu koliinu svetlosti koja se
odbija o neku povrinu izraeno u cd/m2, to se na skali ija su dva pola oznaena
vrednostima svetlost i tama, psiholoki osea kao odgovarajui stepen osvetljaja (engl.
brightness). U sceni koju oko posmatra, opaaj razliitih koliina svetlosti, od svetlog do
tamnog, moe biti protumaen kao razlika izmeu direktno osvetljenih delova scene i
delova u senci. Iako se prisustvo senki u okruenju obino svesno zanemaruje, ovekov
vizuelni sistem je prema reima S. Zdravkovi (2008: 190) programiran da se prilikom
opaanja objekata i prostora stalno oslanja i na senke.
Gilchristov model z 1999. godine, moe posluiti da se protumai opaanje
svetline (up. Kuehni, 2003: 138, 1534; Zdravkovi, 2004: 35; 2008: 196; 2010,
Opaanje boja: 20). Model je utemeljen na tri pravila: (1) pravilo najvie luminanse,
saglasno kojem se kao bela opaa povrina s najviom luminansom, tj. najviom
koliinom reflektovane svetlosti. Vrednosti svih ostalih povrina u vizuelnoj sceni
dodeljuju se saglasno svom odnosu s belom povrinom. Ono to je trideset puta tamnije
percipira se kao crni kvalitet, dok su izmeu ta dva pola belog i crnog, rasporeene
razliite nijanse sive boje. U sceni sastavljenoj od niza tamnih nijansi sive boje, najsvetlija
siva opaa se kao bela boja; (2) pravilo povrine, na osnovu kojeg proizlazi da kako
jedna povrina zauzima sve vie prostora, tako raste i njena opaena nijansa, ali samo
onda kada data povrina poinje prelaziti 50% ukupne povrine vizuelne scene. Ako,
recimo, tamnosiva zauzme 70% povrine scene, opaa se kao svetlosiva; (3) pravilo
normalizacije slike, koje je utemeljeno na injenici da vizuelni sistem ima preferenciju
prema opsegu nijansi 30:1, to odslikava odnos crne i bele boje, zbog ega tei ka tome da
svaku scenu normira na ovaj nivo.
Ukoliko elimo i dodatno pojasniti prirodu fenomena koji karakteriu opaaj boje
u interakciji s okruenjem, moramo biti svesni raskoraka izmeu fizikih pojava boje i
psiholoki utemeljenih opaajnih injenica. Naime, da bi ovek koji je optereen
savremenim civilizacijskim znanjem shvatio ono to vidi, ponekad su mu potrebne i
poruke naivnih posmatraa, dece, umetnika, i dr. (Arnhajm, 1998: 258). Sem psihofiziara
i psihologa, tom problematikom bave se jo knjievnici, vajari, i dr., koji u svoja dela
pretau obojeni svet iz vanjezikog okruenja. Poto je kontekstualno uslovljeno opaanje
49

boja definisano brojnim psiholokim faktorima, ovde emo se, po uzoru na A. Urland
(1999: 6), S. Zdravkovi (2008: 1979), i O. Tokovia (2009: 5), osvrnuti samo na one
najznaajnije, meu kojima:
(1) simultani kontrast (engl. simultaneous contrast), oitovan u kontrastiranju boje
u odnosu na podlogu tj. intenzifikovanju razlike izmeu boja koje su smetene jedna
pored druge. Na povrini koja predstavlja predmet posmatranja, dve susedne boje
meusobno deluju tako to menjaju nain na koji ih ovek percipira. Shodno tome, u
kontrastu s tamnom podlogom, opaaj posmatrane boje postaje svetliji, dok na svetloj
podlozi, opaaj posmatrane boje postaje tamniji (up. Sliku 8a i Sliku 8b).

Slika 8a. Primer iluzije simultanog kontrasta

(S. Zdravkovi, 2007: 546)

Slika 8b. Primer kontrasta boja: u drukije obojenom okruenju

dva identina braon kvadrata ine se kao da su u razliitim nijansama boja
(Long i Purves, 2003: 1)
Slika 8. Primeri kontrasta boja
Ovo je, kako to objanjava Zdravkovi (2008: 194), jedna od najpoznatijih opaajnih
iluzija. Simultani kontrast, inae, najbolje ilustruju upravo komplementarne boje, i to ne
samo bela i crna, ve takoe plava i uta, crvena i zelena, itd. Sledstveno konstataciji R.
Arnhajma (1998: 306), jednu klasinu, a pojednostavljenu definiciju ovog fenomena dao
je hemiar M. E. Chevreul, nekadanji direktor Goblenove tkanice tapiserija, koji navodi
da oko koje istovremeno gleda u dve, ne mnogo velike povrine, i to (a) razliite svetline,
a istog tona, ili pak (b) iste svetline, a drukijeg tona, u prvom sluaju uoava izmene koje
utiu na jainu boje, dok se u drugom sluaju te izmene tiu optike kompozicije dveju
50

suprostavljenih boja. Znaaj ovog fenomena za opaanje boja proizlazi iz utemeljenosti

ljudskog vida na kontrastu (Beretta, 2000: 18). Zbog toga ga pojedini autori smatraju
etvrtim i najvanijim atributom sistema percepcije boja (up. MacEvoy (2010, Basic
Forms of Color: 2);
(2) konstantnost opaaja boje (prema engl. colour constancy), odn. tendencija
da uprkos razliitom osvetljenju, posmatra obojene enititete uvek vidi kao iste, dakle
onako kako oni to izgledaju na beloj, Sunevoj svetlosti. To je posledica uvreene
predstave o izgledu boje pojedinih entiteta, pri emu se, prema reima A. Trstenjaka
(1987: 678), ovde potpuno zanemaruju oseti boje na osnovu kojih je dati sud prvobitno
bio formiran. S obzirom na to, Zdravkovi (2008: 192) objanjava da ovek bez velikog
napora prepoznaje boje predmeta prenete iz visokog dnevnog osvetljenja u relativno
mranu prostoriju. Primera radi, bez obzira na znaajnu promenu u osvetljenju, belu
koulju ovek uobiajeno opaa kao jednako belu, to je posledica toga da je i u uslovima
niske osvetljenosti, njen lik mnogo svetliji od okolne scene. U vezi s tim, R. Arnhajm
(1998: 2589, 282) navodi da pomenuta belina zapravo ne zavisi od apsolutne koliine
svetlosti, ve iskljuivo od mesta koji odreena boja zauzima na kontekstualno
uslovljenoj lestvici svetlosnih vrednosti. Shodno tome proizlazi sledea zanimljivost:
posmatra boju banane opaa kao manje ili vie utu, a boju jabuka kao manje ili vie
crvenu, to zavisi od toga da li je sud s voem izloen plavom nebeskom svetlu,
crvenom Sunevom svetlu, ili pak vetakom svetlu obine sijalice. U razliitim
uslovima osvetljenja, ovek uoava jasnu razliku u pogledu spektralnog sastava svetlosti
koja obasjava voe, kao i svetlosti koja se reflektuje od povrine voa do oka, premda je
percept boja uvek konstantan banana je uta, a jabuka je crvena. Ova konstantnost
opaanja boja, potpomognuta je i fiziolokom injenicom da se mrenjaa oka uvek
prilagoava uslovima osvetljenja. U najkraem, dok oko posmatra neko vrlo svetlo polje,
njegova osetljivost na svetlost automatski se smanjuje, ba kao to se reakcije razliitih
prijemnika za boje prilagoavaju situaciji u kojoj jedna boja dominira vidnim poljem.
Zahvaljujui toj kompenzaciji, dejstvo obojene svetlosti moe biti svedeno na
lokalizovanu boju predmeta. Uz to, zbog efekta prilagoavanja, posmatra dominantnu
ambijentalnu boju opaa kao normalnu, tj. kao gotovo bezbojnu, za razliku od svih
drugih boja transponovanih u odnosu na ovaj normativni nivo. Istovremeno, posmatra
koji je adaptiran na crveno osvetljenje, sivu povrinu opaa kao sivu samo dotle dok je
njena svetlina istovetna preovlaujuoj svetlini okolne scene. Ako pak siva povrina
postane svetlija, on e je opaati kao crvenu, a ako postane tamnija opaae je kao zelenu.
51

Iz svega do sada navedenog, sledi logian zakljuak da ovek tano ne opaa ni samu
boju svetlosti;
(3) memorisanje boje (engl. colour memory), ime se upuuje na percepciju boje
nekog poznatog predmeta u uslovima normalnog osvetljenja. ovek, inae, boje bolje
pamti ako ih pravilno vee za razliite vanjezike entitete, recimo plavo nebo ili zelena
trava, a tee u sluaju kada je takvo vezivanje neprirodno, npr. plava jabuka i zeleno srce
(Green, 2004, Part 2: 2);
(4) hromatska adaptacija (engl. chromatic adaptation), kao pojava koja nastaje
usled predugog izlaganja posmatraa jednoj boji, to smanjuje osetljivost njegovih onih
fotoreceptora za datu boju. Vizuelna osetljivost stalno se podeava prema delujuem
nadraaju;
(5) asimilacija boje s okolinom (prema engl. colour assimilation), to predstavlja
efekat suprotan kontrastu. Kada su tonovi koji se meusobno granie dovoljno slini, ili
kada se radi o dovoljno malim povrinama koje date tonove nose, boje e se jedna drugoj
pribliiti, a kontrast nee biti naglaen (Arnhajm, 1998: 306);
(6) sukcesivni kontrast ili naknadna slika (engl. successive contrast ili
afterimage), kao posledica dueg gledanja u povrinu jedne boje nakon ega posmatra
pogled skree na belu podlogu, koju opaa kao bledu nijansu boje koja je prvopomenutoj
komplementarna ili oponentna, sve u skladu s teorijom oponentnih procesa (up. Odeljak
2.8). Postoje, naime, neke kombinacije boja koje se nikada ne percipiraju, recimo
crvenkastozelena ili ukastoplava. Ako due vreme gledamo u lik crvene boje na velikoj
beloj pozadini, pa zatim skrenemo pogled na istu belu pozadinu, nakratko e nam se pred
oima pojaviti lik u zelenoj boji koji, meutim, brzo iezava.
Ovde emo iz razloga utede na prostoru, zanemariti brojne druge fenomene koji
takoe uslovljavaju kontekstualno opaanje boja, meu kojima utisak o sjajnosti (kvalitet
sjaja), i utisak o priguenosti boje (mat kvalitet), to je u neposrednoj vezi sa glatkoom i
hrapavou posmatranih povrina.

52

2.7.

Vizuelni sistem u funkciji opaaja boje

Opaaj boje predstavlja vizuelni psihofiziki doivljaj, koji proizlazi iz izuzetno

sloenog, hijerarhijski ustrojenog sistema organizacije prijema, prenosa i obrade

informacija (Mojsilovi, 2005: 690; Ognjenovi, 2007: 14463; Zdravkovi, 2008: 152
72). Percipiranje boje, uvek zapoinje kao svetlosni stimulus receptora u oku, koji potom
u svojstvu kodiranog signala ili nervnog impulsa, preko neurolokog komunikacionog
kanala dalje putuje sve do mozga, gde se konano deifruje u spoznaju odreene boje
(Zdravkovi, 2008: 1456). U elji da ceo proces opaaja boje dodatno osvetlimo, ovde
emo se osvrnuti na navode I. Karlovia (2010: 46). Dati psihofizioloki oseaj, autor
tumai kroz prizmu tri odeljene, ali meusobno tesno povezane etape: (1) vizuelni oseaj
odziv vizuelnog sistema na stimulus; (2) vizuelna percepcija normalizacija vizuelnog
oseaja u kontekstu celog vidnog polja; i (3) vizuelna spoznaja boje interpretacija
vizuelne percepcije. Zbog izrazite kompleksnosti, ceo proces opaanja boje pravovaljano
se da sagledati samo interdisciplinarno, kombinujui znanja iz domena savremenih
neuronauka i psihologije. Odnos izmeu fizikog nadraaja i percepcije boje nije
konstantan, niti jednoznano definisan. Svaka, pa i najmanja promena talasne duine,
stvara novu i drukiju boju. Zbog toga, kao i zbog ranije pominjane kontekstualne
uslovljenosti opaaja boje, kolorit posmatranog entiteta nije a priori dat. To objanjava
zbog ega recimo svetlo istog spektralnog sastava kod razliitih posmatraa moe
izazivati oseaje razliitih boja, uvek u zavisnosti od razliitog prilagoavanja oka. U
zavisnosti od intenziteta i spektralnog sastava svetla koje se od njega odbija, kroz njega
prolazi, ili se u njemu apsorbuje, isti entitet se prikazuje se u razliitim bojama
(Podhorsky, 1966: 59). Tome u prilog, W. Westphal (1947: 240) podsea da je eljenu
boju tkanine veoma teko izabrati pri vetakom osvetljenju iji je spektar u odreenim
talasnim duinama siromaniji u odnosu na prirodni spektar svetlosti. Na slian nain o
ovoj problematici govori jo G. Beretta (2000: 12), koji smatra da ovek koji se odlui za
kupovinu odevnih predmeta, recimo koulje i/ili pantalona, koji e po boji biti u harmoniji
sa bojom prethodno ve kupljene jakne, nove boje mora birati tako to e jaknu poneti sa
sobom, jer boja se ne moe odabrati po seanju, mora ui u kabinu osvetljenu jakim
sijalinim osvetljenjem (koje podraava standardno dnevno svetlo), mora izai na dnevno
svetlo kako bi pravovaljano obavio uporeivanje boja dveju ili triju tkanina, i najzad oko
izbora se moe eventualno posavetovati s prodavcem i/ili drugim posetiocem u radnji.
53

Osima predmeta posmatranja, te ambijentalnih uslova, na izrazito kompleksan proces

stvaranja konane slike jedne boje utie i sam posmatra (Karlovi, 2010: 46), i to
prvenstveno njegova starosna dob, kao i predstava koju ima o tome kako boja nekog
entiteta treba da izgleda, to proistie iz prethodnog iskustva i seanja. U svetlu svega do
sada izloenog, namee se logian zakljuak da ovek gleda oima, a vidi mozgom.
Fiziki stimulus aktivira ovekov vizuelni sistem sainjen od oiju, optikih
nerava i mozga, zahvaljujui emu posmatra raspoznaje hromatske i ahromatske
kvalitete entiteta u vanjezikom okruenju. Kroz ronjau, zenicu i soivo, svetlost dopire
sve do retine ili mrenjae oka, smetene u unutranjosti one duplje. Ovde zapoinje
proces vienja boje poto su upravo na retini neravnomerno razmeteni svi fotoreceptori
(up. Sliku 9).

Slika 9. Presek one jabuice

(D. Martinovi i dr., 2010: 4)
Iako izgledom i funkcijom podsea na fotoaparat zenica se skuplja i iri u
zavisnosti od jaine svetla, a soivo fokusira posmatrani entitet, oko je u poreenju s
fotoaparatom ipak daleko sloeniji organ. Ono je u stalnom pokretu zbog toga to slika
koju posmatra nikada nije statika.

54

U skladu s ranije reenim, fotoreceptori na mrenjai oka, ine osnovu vienja i

percepcije svetlosti i boja (up. Sliku 10).

Slika 10. Mrenjaa s fotoreceptorima i mrea drugih elija

(BNA, 2004: 1 prevod M. M. Petrovi)
Pri tome se, prema reima A. Mojsilovi (2005: 690), odziv na njihovo
nadraivanje kodira u jedan ahromatski, te dva oponentna hromatska signala (o ovome e
se detaljnije govoriti u narednom odeljku).18 Mesto dekodiranja dobijenih signala je
korteks (engl. brain cortex), siva masa (engl. grey matter), ili kora velikog mozga
(prema engl. outer layer of brain). Pristigli nervni impuls se u spoznaju o boji prevodi
uvek u kontekstu ostalih primljenih vizuelnih informacija, kao i na osnovu pamenja, odn.
prethodno akumuliranog vizuelnog iskustva. Ukupnost fotoreceptora deli se u dve
kategorije:
(1) tapii (engl. rods), kojih u oku ima vie od 130 miliona, i koji su rasporeeni
preteno po periferiji mrenjae. Ova vrsta fotoreceptora osetljiva je na svetlost aktivira
se ve pri veoma niskim koliinama svetlosti, i omoguava samo nono, monohromatsko
ili skotopsko vienje (engl. scotopic vision), ali ne i polihromatsko vienje;
(2) epii (engl. cones), kojih u oku ima oko 6 miliona, i koji su odgovorni za
raspoznavanje boja. Ova vrsta fotoreceptora osetljiva je na itav spektar talasnih duina.
epii omoguavaju dnevno, polihromatsko ili fotopsko vienje (engl. photopic vision).
18

Saglasno podacima preuzetim s interneta (www.daltonizam.com), ak neverovatnih 90% informacija o

neposrednom okruenju do mozga stie putem ula vida, dok sva ostala ula u tom procesu uestvuju s
preostalih 10%, i to ulo sluha 5%, ulo dodira i ulo ukusa svako s po 2%, i konano ulo mirisa sa svega
1%.

55

Postoji ukupno tri vrste epia, i to S, M i L, a najvie ih ima u centralnom delu mrenjae
poznatom kao uta mrlja (engl. macula) (up. Sliku 3). S. Zdravkovi (2008: 158) navodi
da epii najveu osetljivost imaju u sledeem opsegu talasnih duina vidljivog spektra:
(1) S epii (skra. od engl. Short) ili plavi epii, u kratkotalasnom opsegu s
maksimalnim odzivom na 420 nm;
(2) M epii (skra. od engl. Medium) ili zeleni epii, u srednjetalasnom opsegu s
maksimalnim odzivom na 535 nm;
(3) L epii (skra. od engl. Long) ili crveni epii u dugotalasnom opsegu s
maksimalnim odzivom na 565nm.
Uprkos tome to su se nazivi epia prema bojama ustalili u jeziku, i to zato to
zbir svih talasnih duina koje odeliti epii registruju najbolje iskazuje upravo nazivima
plavi, zeleni i crveni, maksimum spektralne osetljivosti svakog epia ponaosob, zapravo
lei na talasnoj duini koja odgovara nekoj drugoj boji (up. Sliku 11).

Slika 11. Krive apsorpcionog spektra tapia i L, M, S epia u ljudskom oku

(S. Zdravkovi, 2010: 6)
Ovde je, nadalje, bitno spomenuti da svaka talasna duina vidljivog svetla koje
dospeva u oko nadrauje sve tri vrste epia, ali da to ini na razliite naine. Odeliti
epii nemaju, naime, istu osetljivost na pojedine talasne duine iz spektra. Shodno tome,
ako u oko dospeva talasna duina od recimo 610 nm, to odgovara narandastoj boji, ili
pak talasna duina od recimo 480 nm to odgovara plavoj boji, i u prvom, i u drugom
sluaju, bie nadraene sve tri vrste epia, ali razliito. Zbir tih nadraaja za svaku od
navedenih talasnih duina, proizvee percepciju narandaste i plave boje. Ovaj
mehanizam reakcije epia predstavlja osnovu Young Helmholtzove trihromatske teorije
56

boja, o kojoj se iscrpnije govori u Odeljku 2.8. Kako to obrazlau K. K. DeValois i M. A.

Webster (2009: 3), dodatna zanimljivost u vezi s epiima tie se razlike u pogledu broja i
osetljivosti izmeu tri vrste epia. Saglasno tome, S epii ine oko 5% od ukupnog
broja epia, i samo neznatno uestvuju u registrovanju dugih talasa i dekodiranju
luminanse. Njihova primarna funkcija je vienje boja. Za razliku od njih, M i L epii
dele slinu maksimalnu osetljivost, registrujui talasne duine iz celog vidljivog spektra.
Pod tim se podrazumeva da M i L epii podjednako uestvuju u vienju boja i
dekodiranju luminanse.
Ljudi su, prema reima Zdravkovi (2008: 1834), u najveem broju trihromate,
iako postoje i dihromate kojima nemaju jednu vrstu epiu, a izuzetno retko se sreu i
monohromate kojima nemaju ak dve vrste epia. Mada dihromate i monohromate ne
raspoznaju pojedine boje, kod njih je i dalje ouvana funkcija razumljivog vizuelnog
percepta, zbog ega im percepcija crnobelih filmova i/ili fotografija ne predstavlja
nikakav problem. Gledanje pomou epia mnogo je otrije nego pomou tapia, ali je
ono mogue samo pri relativno visokim koliinama svetlosti, poto su epii ak 30 do
100 puta manje osetljivi na svetlost od tapia. Ako se intenzitet svetla smanji ispod
jednog nivoa, epii gube sposobnost raspoznavanja boja, dok tapii i dalje razluuju
svetlost od tame. Spektar svetlosti koji tapii registruju, svoj maksimum ima na
frekvenciji talasne duine od 500nm do 510nm (up. Sliku 11). To je vrednost oko sredine
vidljivog spektra, to je verovatno posledica injenice da se upravo na tim talasnim
duinama javlja najvei deo svetla koje je u oko reflektovano od entiteta u okruenju
(Lotto i Purves, 2004: 2). Vienje u sumrak ili mezopsko vienje (engl. mezopic vision),
predstavlja liniju razgranienja izmeu skotopskog i fotopskog vienja. Ovaj tip vienja
manifestuje se kada sposobnost fotoreceptora za raspoznavanje boja opada, i kada sve
postaje plavkasto, jer je oko u toj fazi relativno osetljivije za boje rasporeene u plavom
delu spektra (Skansi, 2003: 23).
Usled dejstva svetlosti odreenog spektra, dolazi do razlaganja ili sintetizovanja
opsina, fotosenzitivne materije u fotoreceptorima, to za posledicu ima stvaranje
elektrinih signala koji se dalje prenosi do mozga posmatraa. U procesu generisanja
percepta boje, vanu ulogu igraju i ganglijske elije ili neuroni, kojih u etvrtom sloju
mrenjae ima vie od milion. Ove elije su sa fotoreceptorima povezane preko posebnih
bipolarnih i drugih elija, a sve zajedno formiraju optiki nerv kojim informacije u vidu
nervnih impulsa putuju do mozga. Za savremenu nauku nije nepoznanica postojanje

57

duplooponentnih ganglijskih elija, koje se izmeu sebe razlikuju po oponentnim

procesima (reaguju na razliite talasne duine i razliite intenzitete stimulusa). Ganglijske
elije u centru i na periferiji formiraju receptivna polja suprotnog predznaka (+/), pa je
tako centar inhibiran recimo crvenom, a periferija zelenom bojom. Pojednostavljeno
reeno, to znai da ovekov vizuelni sistem predstavlja hijerarhijsku strukturu utemeljenu
na konceptu receptivnih polja. Prvi, najnii nivo receptivnog polja deo je vizuelne scene
na koju pojedini fotoreceptori reaguju prenosei informaciju na sledei nivo, i dalje sve do
korteksa, odn. kortikularnih vizuelnih zona u mozgu kojih je do sada otkriveno na
desetine (up. Zdravkovi, 2008: 1629). Optiki nervi iz oba oka ukrtaju se u modanoj
strukturi koja se naziva optika hijazma (up. Sliku 12).

Slika 12. Put vizuelnih informacija od mrenjae do korteksa

(BNA, 2004: 2 prevod M. M. Petrovi)
Polovina od svakog nerva ukrta se i pridruuje neukrtenoj polovini drugog
nerva. Tako formirana dva snopa vlakana iz oba oka ine optike traktove, koji se u vidni
korteks projektuju preko strukture poznate kao korpus genikulatum laterale ili lateral
genicuate nucleus (skra. LGN). Sastavljen je od veeg broja zona, zaduenih za razliite
aspekte vizuelnog sveta, izmeu ostalog i za opaaj boje. elije vidnog korteksa
organizovane su u kolumne ili stubove, i za njih je bitan koncept receptivnog polja.
Putevi obrade vizuelnih informacija mogu se pratiti samo do odreenog nivoa, a
ostalo je dalje obavijeno velom tajne, zbog ega neurolozi, psiholozi i drugi naunici koji
se bave vizuelnim sistemom i/ili tehnikim sistemima upravljanja bojama nastavljaju
svoja istraivanja s tim u vezi (Ognjenovi, 2007: 163). Sledei sutinu argumentacije
koju nudi G. Beretta (2008: 18), iako veoma kompleksno, ovakvo hijerarhijski ustrojeno
tumaenje funkcionisanja ovekovog vizuelnog sistema ipak nije dovoljno precizno.
58

Naime, povratne veze deluju tokom celog procesa vizuelnog opaanja sve do konane
spoznaje boje, i to na svim nivoima, i u svim receptivnim poljima. Pod tim se
podrazumeva da se informacije ne prosleuju samo od niih ka viim nivoima, ve i
obrnuto. U optimalnim uslovima, prosena osoba normalnog vida razlikuje vie od 7.5
miliona razliitih nijansi boja (Taylor, 1989: 3). Pojedini autori smatraju da je u pitanju
broj vei od 10 miliona (Podhorsky, 1966: 64), dok je prema miljenju treih ipak
potrebno zadrati se u granicama izmeu ove dve vrednosti (Urland, 1999: 6). Konano,
proizvoai kompjuterskih monitora govore o korienju broja od 16.777.000 boja, to
predstavlja rezultat raunske operacije 256 x 256 x 256 (Green, 2004, Part 2: 1). No, ovde
je kako to objanjava L. Sivik (1997: 163), u pitanju matematiki izraunat, a ne stvaran
broj razliitih nijansi boja. Naime, ovako veliki broj nijansi, posmatra raspoznaje samo
ako su to boje povrina koje su smetene neposredno jedna do druge. Ukoliko povrine
obojene razliitim nijansama meusobno odmaknemo, dovoljno je ve za samo nekoliko
santimetara, odjednom se najslinije nijanse ine meusobno jednakim. Ako se razmak
izmeu povrina konstantno poveava, ili pak ako se povrine u razliitim bojama
potpuno razdvoje, razlika izmeu boja mora biti zaista upeatljiva da bi ih ovek
percipirao kao razliite. U potonjem sluaju, ukupan broj percepcijski razliitih boja naglo
opada na svega nekoliko hiljada, pa i manje od toga.

2.8.

Teorije opaanja boja

Savremena tumaenja mehanizama percepcije boja, proistiu iz razumevanja

vieslojnosti procesa obrade primljenih svetlosnih stimulusa. Ostvareni percept boje,

moe biti smatran fenomenom na granici izmeu stvarnosti i iluzije. Postoji vie razliitih
teorija koje nastoje pojasniti funkciju oka, i uopte ovekovog vizuelnog sistema u
procesu spoznaje boja. Kako to navode P. Ognjenovi (2007: 16375), S. Zdravkovi
(2008: 199204) i O. Tokovi (2009: 57), meu osnovne fizioloke teorije opaanja
boja spadaju:
(1) YoungHelmholtzova teorija, koja fenomen opaanja boja tumai u svetlu
fiziolokih procesa. Postulati ove teorije utemeljeni su na svesti o postojanju ukupno tri
vrste epia u retini oka, od kojih je svaki osetljiv na po jednu primarnu boju (crvenu,
zelenu ili plavu). Shodno tome, oseaj crvene boje nastaje kao posledica snane eksitacije
crvenih epia, dok zeleni epi i plavi epi ostaju slabo, ili nikako eksiticirani. Identian
59

princip eksitacije tipian je i za zelenu, kao i plavu boju. Svi drugi tonovi rezultat su
stimulisanja odgovarajue kombinacije sve tri vrste epia. Ovde je zanimljivo to to
opaaj ahromatskih tonova (bela, crna i siva), proistie takoe iz jednakovrednog
stimulisanja sva tri receptora. Pri tome se kao rezultat intenzivnog stimulusa opaa bela
boja, opadajui stimulus rezultira opaajem sve tamnije sivih tonova, dok se u potpunom
odsustvu stimulusa opaa crna boja. Meu probleme koje ova teorija ne objanjava
dovoljno iscrpno, spada percepcija crne i ute boje, kao neki drugi aspekti vienja boja. U
vezi sa psihofiziolokim nalazima o tome da sve nijanse boja mogu biti izvedene
kombinacijom dimenzija tri primarne boje, Z. Pavlovi (1977: 57) upozorava na
postojanje vie od samo jedne trijade osnovnih boja, o emu je ranije bilo dovoljno
govora (up. Pododeljak 2.5.1). Na osnovu kasnijih istraivanja, ispravljen je pogrean stav
o tome da tri vrste epia najbolje registruju crvenu, plavu i zelenu boju, pa su i nazivi R,
G i B (skra. od engl. red, green i blue), preinaeni u nova imena koja ilustruju opseg
talasne duine svetlosti na koju svaki od epia najjae reaguje S, M i L (skra. od engl.
short, medium i long), ime nisu narueni postulati trihromatske teorije o graenju svih
boja od tri osnovne ili primarne boje;
(2) Heringova teorija oponentnih parova boja saglasno kojoj posmatra
posredstvom tri vrste onih receptora, spontano opaa ukupno etiri osnovne boje
crvenu, utu, zelenu i plavu. S tim u vezi bitno je istai da se ove boje uvek percipiraju
unutar meusobno suprostavljenih parova boja, dakle belacrna, utaplava i
crvenazelena. To znai da u kontekstu ovde pomenutih oponentnih parova boja,
receptori mogu biti aktivirani bilo u pravcu jedne ili druge boje, usled ega oko opaa
jednu ili drugu od dve boje u paru, nikada njihov zbir. Funkcija receptora proistie iz
razliitog ponaanja opsina osetljivog na fotosenzitivne zrake. I dok zraci jedne vrste
izazivaju raspadanje ove specijalne materije, drugi izazivaju njenu sintezu. Shodno tome,
crvenozeleni receptor funkcionie tako da se opsin u receptoru razgrauje pri opaaju
zelene, a generie pri opaaju crvene boje. Na slian nain, utoplavi receptor poiva na
razgradnji ove fotosenzitivne materije pri opaaju ute, i njenom generisanju pri opaaju
plave boje. Konano, kod belocrnog receptora do razgradnje dolazi pri opaaju bele, i
generisanja pri opaaju crne boje. Shodno tome, za razliku od mogueg opaaja
crvenoutih, zelenoutih, plavozelenih i crvenoplavih tonova, koje posmatra
uobiajeno prepoznaje kao narandastu, utozelenu, tirkiznu i ljubiastu boju, oko ne
prepoznaje crvenozelenu, niti plavoutu boju. Saglasno navodima Ognjenovi (2007:
60

1656) i Zdravkovi (2008: 2012), ini se da se pri vienju potonjih parova boja
odvijaju neki antagonistiki procesi, a pomou ovih parova se tumae i fenomeni
naknadnih slika. Ako, naime, posmatra due vreme uporno gleda u sjajnocrvenu
povrinu, a onda za trenutak pogled skrene na neutralnu, belu povrinu, zbog iscrpljivanja
jednog pola oponentnog procesa, umesto bele boje pred njegovim oima pojavie se
zelena boja. Slino tome, due posmatranje ute boje, i naglo skretanje pogleda na belu
povrinu, takoe e dovesti do okidanja oponetnog procesa zbog ega sistem pokuava
uspostaviti ravnoteu i rezultira opaajem plave boje. Isto vai i kada se redosled opaaja
obrne. Daltonizam ili slepilo za boje (engl. daltonism ili colour blindness), predstavlja
dodatni primer koji potkrepljuje teoriju o imanentnoj vezi izmeu ovde navedenih parova
oponentnih boja. Prema reima C. Goddarda (1998a: 117), deuteranopija ili
nemogunost razlikovanja crvene i zelene boje (engl. deuteranopia ili redgreen
colour blindness), predstavlja eu vrstu slepila za boje, dok je globalno gledano znatno
rei poremeaj tritanopija ili nemogunost razlikovanja ute i plave boje (engl.
tritanopia ili blueyellow colour blindness). U pogledu ahromatskih boja stvar stoji neto
drukije. Uprkos tome to ovde crna oponira beloj, dve boje ipak nisu apsolutno nespojivi
kvaliteti budui da, kako to obrazlau L. C. Hardin i L. Maffi (1997: 2), siva moe uvek
biti definisana saglasno ueu odgovarajueg procenta bele ili crne boje. Heringova
teorija objanjava razliite fenomene koje YoungHelmholtzova teorija ne razmatra, npr.
fenomen komplementarnih boja, kao i fenomen naknadnih slike;
(3) HurvichJamesonova teorija oponentnih procesa, koja razreava
kontraverzu izmeu dva prethodno pomenuta pristupa tumaenju opaaja boja. U skladu s
ovom teorijom, percepcija boje se odvija u
dve faze (up. Sliku 13).

Slika 13. Dvofazni model HurvichJamesonove teorije opaanja boja

(S. Zdravkovi, 2008: 202)
61

Prva faza proistie iz aktivnosti retinalnih receptora koji reaguju na tri vrste talasa S, M i
L, kako ih to predlau YoungHelmholtz. U drugoj fazi percepcija obuhvata interakciju
izmeu receptora i neurona u neuralnoj mrei. Sve u svemu, tri vrste epia na razliite
naine aktiviraju ganglijske elije, ali kao kod Heringa, i ovde iskljuivo kao odziv na
oponentne parove boja. Neuralna mrea nije samo prenosilac formirane informacije o
boji, ve takoe mesto retinalnog integrisanja informacija (Ognjenovi, 2007: 1703;
Zdravkovi, 2008: 202; Tokovi, 2009: 6);
(4) LaddFranklinova teorija, koja definiui evolutivni razvoj vizuelne funkcije i
osetljivosti za boje dodatno pojanjava fenomen daltonizma. Govorei o ovoj teoriji, S.
Zdravkovi (2010, Opaanje boje: 25), navodi da su se kod oveka prvo razvili tapii,
potom uti ili L epi, i plavi ili S epi, da bi se uti epii kasnije dalje razvili u dve
nove vrste epia, za crvenu i zelenu boju;
(5) Retinex teorija, nosi ime koje je izvedeno slivanjem engl. leksema retin(a),
mrenjaa, i cort(ex), kora velikog mozga, ime su ova dva sloja prepoznata kao
integralni deo jedinstvene funkcije ovekovog vizuelnog sistema. Teoriju je postavio E.
Land, tvrdei da se boje ne mogu posmatrati izolovano od konteksta, budui da lik boje
zavisi od uticaja drugih boja u okruenju, kao i konteksta celokupne scene. Prema
autorovim reima, entiteti zadravaju izgled svoje boje i kada okruenje postaje tamnije,
odn. kada se osvetljenje promeni. Saglasno postulatima Retinex teorije, ovekov mozak
odreene fizike veliine, ili konkretnije odreene spektralne karakteristike svetla koje se
odbija od posmatrane povrine, interpretira uvek kao kontekstualno uslovljene veliine, a
ne kao izolovane spektralne nadraaje. Premda ni ova teorija ne daje odgovore na sva
pitanja, ona ipak predstavlja dobru osnovu za tumaenje fenomena kontrasta i
konstantnosti boja, kao i za dalji razvoj alternativnih koncepata. U skladu s postulatima
ove teorije, ovekov um i podsvest ignoriu promene svetlosti i senki, koje utiu ne samo
na boju posmatranog predmeta, ve i na boju pozadine i celokupnog okruenja. Posmatra
opaaj boje jednog entiteta procenjuje na osnovu saznanja koja je stekao tokom
viegodinjeg iskustva datog entiteta, to znai na osnovu dugotrajnog pamenja. Primera
radi, ovek koji opaa limun u ambijentu s promenljivim osvetljenjem, zna da je uto
tipina boja limuna, pa tu boju i opaa (Bleicher, 2004: 4950; Lotto i Purves, 2004:
168).
Teorije opaanja boja, utemeljene na spoznajama o njihovoj kontekstualnoj
uslovljenosti kao polazite za razne koncepte, modele i teorije boja (psiholoke,
62

neuroloke, matematike i lingvistike), svoju primenu nalaze i u domenu digitalizacije

slika, te kompjuterske grafike (up. Odeljak 6 Priloga 1), gde pored ostalog, na vanosti
dobija reavanje problema predvianja boja na osnovu promene ulaznih parametara. U
modelima se nastoji sofisticirano povezati razne faze procesa kompleksne spoznaje
vidljive boje (engl. apparent color), koja se vezuje za jedan objekat posmatranja, i/ili
svetlosni izvor. Ipak, svi dosadanji takvi modeli ne doaravaju potpunu, ve samo
priblinu interpretaciju ovekovog vizuelnog sistema, a oigledne manjkavosti nee biti
mogue otkloniti sve dok konano ne budu razjanjene razliite psiholokokognitivne
nepoznanice. Ono to, prema reima G. Berette (2000, 1727), danas jeste poznato je to
da ovek konanu odluku o opaenoj boji donosi tek nakon to utvrdi o kakvoj je drai
re, odredi konture i udaljenost posmatranog entiteta, definie kontekstualno uslovljene
parametre, meu kojima ugao gledanja, stepen osvetljenosti, i dr. Na viem nivou
vizuelne obrade opaaja boje koja se, kako ranije bilo navedeno, odigrava u mozgu
posmatraa, na spoznaju boje utiu takoe (1) psiholoki ili promenljivi efekti, od kojih
mnogi ve u ranoj fazi vizuelnog procesa (npr. vizuelna adaptacija na oblik, daljinu,
povrinu objekta, itd.), percepcija boje,simultani kontrast, i dr; i (2) kognitivni inioci,
poput fenomena konstantnosti boje, imenovanja boje, pamenja boje ili individualne
sklonosti ka nekoj boji, i sl.
U svetlu rasprave o bojama, ranije pomenuti pojam dugotrajnog pamenja (engl.
longterm memory), tumai se kao pamenje pojedinih boja prema entitetima za koje se
date boje uobiajeno vezuju, npr. zelena trava, uti limun, crvena jabuka, plavo more.
Zanimljivo je to to u nekim situacijama ovako zapamena boja moe biti nametnuta
stvarnoj boji, reju dugotrajno pamenje i svest o preferentnoj boji utie na promenu
opaanja boje koju registruje radna memorija. S obzirom na to, sada postaje jasno zbog
ega kupci preferiraju meso jarkocrvene boje kao uobiajeno obeleje njegove stvarne, a
katkad i lane sveine. Efekat jarkog crvenila, ali i svake druge boje, moe se naime
ostvariti pribegavanjem odgovarajuoj rasveti zbog ega su, kako to navode P. Bodrog, R.
Rehak, K. Tenk i J. Schanda (1998: 12), pojedine drave zabranile upotrebu rasvete koja
menja boju posmatranog predmeta ili povrine.
Tehnikim jezikom proces vieslojne vizuelne obrade opaenih informacija moe
biti opisan sledeim reima: nii nivo opaaja boje predstavlja hardverski aspekt koji
obuhvata psihofiziku i psihologiju procesuiranja slike entiteta (od fizikog stimulusa
preko oka do mree neurona, itd.), dok vii nivo opaaja boje obuhvata softversko ili
63

kognitivno procesuiranje (trajno pamenje, kontekst, individualne karakteristike

posmatraa, i dr.). Nae izlaganje o postojeim teorijama opaanja boja, ovde emo
zakljuiti konstatacijom da su one od velike pomoi za razumevanje fenomenologija boje.
Ostaje, meutim, jo mnogo toga da se do kraja protumai i teorijski uoblii, pri emu se
loginom ini dilema da li e ovek to ikada moi uiniti (Kuehni, 2003: 2).

2.9.

Semiotika boja: teorijski aspekti

Komunikacioni in koji proistie iz upotrebe gramatikalizovanih leksikih jedinica

predstavlja jednu od najistaknutijih odlika svakog prirodnog (ljudskog) jezika. No, s

obzirom da je jezik samo jedan segment u sveukupnom prostoru znakova na koje se ovek
u komunikaciji snano oslanja (Cobley, 2005: 4), komunikacija moe biti i neverbalna, a
tu su koloristiki ustrojeni znakovni sistemi iroko zastupljeni (up. Bugarski, 1989a: 14).
ovek bojama, naime, uobiajeno pridaje sposobnost materijalnog predstavljanja
odreenih, uglavnom apstraktnih kvaliteta, zbog ega ih, u najirem smislu, moemo
tumaiti i kao jedan od oveku znanih metajezika ili jezika znakova. Sam termin znak
treba pak, kako to istie M. Mileti (2007/8, 4. predavanje: 58), smatrati prvom
dodirnom takom izmeu oveka i njegovog okruenja, poto upravo sa znakom poinje
svaka ljudska misao i svako delanje. Nauka o znacima, semiotika ili semiologija (Ivi,
2001b: 269), pomae da se ljudsko ponaanje i meusobna komunikacija protumae u
svetlu dobijenih koloritnih signala. Pri tome je znaenje poruke koja se prenosi bojom
esto, kako konstatuju S. izmi i B. upinski (2006: 337), definisano nekim fizikim, tj.
objektivnim, karakteristikama situacija u kojim sa odreena boja tipino pojavljuje.
Primera radi, crvena kao boja poara i toplote oznaava nedvosmislenu zabranu i/ili
opasnost; uta kao boja Sunca i Suneve svetlosti asocira na oprez i opasnost od zraenja,
i to posebno onog radioaktivnog; narandasta, takoe kao boja plamena, ima konotaciju
opasne situacije koja je stavljena pod kontrolu, npr. lokalizovanog poara; plava u
svojstvu kolorita koji tipino asocira na vodu ukazuje na poplavu i vlagu; bela zbog svoje
asocijativne veze s bojom dubokog leda predstavlja kolorit koji u sebi nosi znaenje reda i
istoe; zelena je boja dobrog zdravlja i brige za ivotnu okolinu; braon je pak tipina
boja tla koju ovek asocijativno povezuje sa zemljotresom; roze je boja detinjstva i enske
nenosti, itd.
Semiotika je roena iz potrebe da se prouavanjima i tumaenju fenomena
znakova, i posebno njihovih znaenja, da jedan iri, teorijski okvir. Koreni interesovanja
64

za doktrinu znakova pronalazimo jo u antikoj Grkoj. Aristotel je prvi o jezikim

znacima govorio kao o vodiljama razvoja misli, dok je rei smatrao simbolima koji
nastaju kao rezultat mentalnih procesa. Naune osnove semiotike utemljio je, meutim, R.
Bacon u svom delu De Signis (1267), u kojem je opisao trokomponentni model znak
predmetinterpretacija, a sam termin semiotika skovao je engleski filozof J. Locke u
svom radu ''An Essay Concerning Human Understanding'' (1690). Konano, F. de
Saussure i C. S. Pierce predstavljaju osnivae savremene semiotike, pri emu se de
Saussure opredeljuje za termin semiologija (up. Lundgren, 2006: 97; Kapetanovi, 2007:
23; Chandler, 2011, Signs: 131 ). Proces tokom kojeg znak razvija svoje znaenje
naziva se semiozom (engl. semiosis). Jedan od aspekata semioze predstavlja i fenomen
ljudskog govora, uroeno datog samo oveku, budui da svi drugi ivi organizmi
komuniciraju oslanjajui se na neverbalne znakove. Ukratko, samo je oveku svojstveno i
verbalno, i neverbalno komuniciranje (Sebeok, 2005: 14). U svetlu rasprave o bojama,
semiotika se pokazuje znaajna kao spona izmeu vanjezike predstave o boji, i njenog
jezikog tumaenja i izraavanja. Poto boje ine ogroman semioloki resurus, ne treba da
udi to to se semiotiari i lingvisti razilaze u pogledu vienja kako taj resurs valjano
tumaiti. U naelu, nema sumnje da je znak veoma irok i esto neuhvatljiv pojam.
Kako to obrazlau G. Kress i T. van Leeuwen (2002: 3434), veza izmeu boje i znaenja
s jedne strane ini se prirodna, a s druge strane osobena i nepredvidiva. Autori navode
primer crne boje kao znaka alosti u najveem delu Evrope, dok je istovremeno u jednom
delu severnog Portugala to boja nevestinske haljine. U Kini, kao i nekim drugim delovima
istone Azije, kao znak alosti koristi se bela, a ne crna boja. Svi ovi primeri naruavaju
ovekovo poverenje u pouzdanost znaenja boja i njihovih naziva. Upravo zbog irine
svega to se podvodi pod pojam znaka, postavlja se pitanje da li semiotiku i semiologiju
treba smatrati posebnom naukom, ili segmentom lingvistike.
Prema miljenju F. de Saussurea, jezike elemente treba sagledavati kao delove
neke budue i opte nauke o drutvenim znakovima (semiologije), mada je ona u najveoj
meri ipak utemeljena na lingvistikim spoznajama (Vasiljevi, 2007: 41). Zahvaljujui
tome to je lingvistiki znak stavljen u funkciju semiotike i semiologije, ove dve
prvobitno lingvistike discipline, povezane su i sa drugim naunim oblastima koje
ukljuuju antropologiju, filozofiju, sociologiju i teoriju knjievnosti. Znak kao najmanja
semioloka jedinica, za de Saussurea ima dvoznanu prirodu. Ukratko, neophodno je
razluiti izmeu oznaitelja (engl. signifier), tj. oblika u kojem se znak pojavljuje, i
65

oznaenika (engl. signified), tj. koncepta mentalnog predstavljanja znaka, dok se njihov
meusoban odnos naziva oznaavanjem (engl. signification). Pri tome, oznaitelj moe
biti sagledan kao psihiki otisak oznaenog, to znai da, iako razgranieni, pojmovi
jedan drugog zapravo prizivaju. Mentalna veza izmeu oznaitelja i oznaenika saima se
u konceptu (engl. concept) bez kojeg znaenje nije mogue, zbog ega moemo rei da
jezik kao sistem proizlazi iz kontrasta, razlika, opozicija meu znakovima, te iz
dozvoljenih i zabranjenih znakovnih kombinacija (Chandler, 2011, Sign: 12, 6). Pri tome
svaki znak ima znaenje koje je samo njemu svojstveno (Kapetanovi, 2007: 3).
U skladu sa de Saussureovim naelima, poto se utvruje konvencijom jeziki
znak potpuno je arbitraran, odn. nije prirodno dat. Za razliku od toga, znakovi u
vanjezikom prostoru arbitrarni su u manjoj ili veoj meri, npr. boje saobraajnih znakova
potpuno su arbitrarne, boje na filmu delimino su arbitrarne (budui da bolje ili slabije
podraavaju prirodne znakove), dok su boje medicinskih simptoma potpuno prirodne.
Poto je u de Saussurevo vreme semiotika bila tek u povoju, on je pitanje o arbitrarnosti
znakova u vanjezikom prostoru ostavio otvorenim. Autorova istraivanja prevashodno su
usredsreena na strukturu znakova, a ne na proces njihovog nastajanja, niti njihovog
delovanja, zbog ega de Saussurevi naslednici (poststrukturalisti) uvode pojam koda,
polazei od premise da svaki znak ima svoju drutvenu istoriju, tj. kulturoloku
ustrojenost. Istini za volju, ve sam de Saussure uoio je predodreenost znaenja
oznaivaa, koje njegovi primaoci (korisnici) prihvataju takvim kakvim je dat. Kako to de
Saussure istie, ovek o jeziku u kojem je roen ne pregovara, a ontoloku arbitrarnost
koju jezik sadri, on ne vidi, ve je nauen da je prihvata kao prirodno datu (Kapetanovi,
2007: 11).
Zainteresovan za logiku povezanost znaka sa vanjezikim entitetom kojeg
oznaava, C. S. Pierce znak definie ire od de Saussurea. Prema Pierceu znak je trijada,
to znai da u sebi objedinjuje: (1) ono to slui kao znak (engl. representamen); (2) ono
na ta se znakom upuuje, reju objekat koji se znakom predstavlja (engl. object); i
(3) mentalna predstava, tj. znaenje koje nastaje u svesti posmatraa (engl. interpretant).
Znak ne pokriva sve, ve samo neke od aspekata objekta, a interpretanta treba razlikovati
od interpretatora, tj. ivog bia koje prima poruku koju znak alje (Caivano, 1998: 390;
Merrel, 2005: 2830; Mileti, 2007/8, 4. predavanje: 14). U tom kontekstu, crveno svetlo
na semaforu slui kao znak, vozilo je objekat na koji se to svetlo odnosi, a znaenje je
obaveza zaustavljanja, kako je to ve propisano zakonom o saobraaju (up. Chandler,
2011, Signs: 123; olji, 2011: 12). Drugi zanimljiv primer navodi J. L. Caivano (1998:
66

390), koji govori o tome kako posmatra koji, na slici ili fotografiji pejzaa u delu iznad
horizonta, vidi svetloplavu boju (znak), na temelju vlastitog iskustva zakljuuje da se radi
o nebeskom svodu (objekat). S obzirom na upravo izloeno, bitno je jo istai da semioza
s jedne strane predstavlja dinamiki proces, dok s druge strane realizacija znaenja jednog
znaka nije univerzalno data. Naime, predstava o znaenju znaka izmeu njegovog
poaljioca i primaoca neretko se razilaze, to moe biti posledica kulturne uslovljenosti
mentalno integrisanih koncepata.
Naslednici, a ujedno i kritiari de Saussureovog dela, svom prethodniku najvie su
zamerali to to je zanemario znaaj objekta (engl. thing), kao polazita za nastanak
znakova, te zbog toga to je prenebregao uticaj socijalnog aspekta na njihovo tumaenje.
Pod uticajem ovih kritika, danas se oznaiva obino smatra materijalnim (fizikim)
oblikom, dakle neim to se moe videti, uti, dotaknuti, omirisati i/ili okusiti. Saglasno
novijem tradicionalistikom shvatanju, definisanom u teoriji oznaavanja ili
konceptualizmu, odnos izmeu oznaenika, oznaitelja i koncepta uobiajeno se
prikazuje kao jedan sloeni trodelni model koji je u svom osnovnom obliku predstavljen
na Slici 14.

Slika 14. Semiotiki trougao

(C. K. Ogden i I. A. Richards, 1923: 11)
Kako to na osnovu Slike 14 proizlazi, izvesnim znakom, tj. leksemom (element
A), posredstvom izvesnog koncepta, kao mentalnog entiteta (element B), oznaava se
izvestan predmet, tj. vanjeziki entitet (element C) (Ogden i Richards 1923: 11). Izmeu
elemenata AB i BC oigledno postoji direktna veza, dok je izmeu elemenata AC ta veza
indirektna, ukratko leksema i predmet (vanjeziki entitet) meusobno su samo indirektno
povezani preko relevantnog koncepta. Kako to konstatuje T. Pri (2008: 445), premda
jednostavan, u tradicionalnom pristupu znaenju ima nekoliko krupnih nedostataka, pri
emu se glavna zamerka upuuje subjektivnosti mentalnog koncepta, tj. njegovoj

67

nedovoljnoj obrazloenosti, te objektivnoj neproverljivosti. O leksikolokom pristupu

znaenju govorie se u sklopu Poglavlja 3, Odeljci 3.1 i 3.2.
Sledei sutinu argumentacije J. Vasiljevi (2007: 423), izmeu dve koncepcije,
od kojih jedna naglaava drutvenu ulogu znaka (de Saussure), a druga njegovu logiku
ulogu (Pierce), postoji sukob koji neprestano tinja. Prema reima autorke, sukob se u
principu svodi na pitanje da li je semiologija formalna nauka o znacima, kao to to tvrdi
recimo U. Eco, ili pak drutvena nauka o znacima, kao to to tvrdi recimo R. Barthes
(vizuelni znaci oveku neto govore, dakle imaju znaenje).
Pierceov trijadni model dodatno je razradio C. Morris, podvodei pod znak i
interpretatora (etvrti element). No, njega je ipak mogue podvesti pod oznaku
interpretanta. Naime posmatra, ili neki njegov reprezentant, recimo raunarski sistem u
antropolokolingvistikim i drugim istraivanjima, nalazi se uvek tamo gde se
interpretant stvara. Morris nadalje raspravlja i o tri dimenzije semioze, i to: (1) sintaktika,
koja tumai odnose izmeu znakova, ovde odnose izmeu boja; (2) semantika, koja se
bavi odnosima izmeu znakova i objekata, ovde znaenjem jeziki kodiranih boja; i (3)
pragmatika, koja prouava odnose izmeu znakova i interpretatora, ovde znaenje koje
boji pridaju tumai ili korisnici (up. Caivano, 1998: 391; Mileti, 2007/8, Znak: 156).
Sve to saeto prikazuje Slika 15.

Slika 15. Dimenzije semioze

(L. J. Caivano, 1998: 391)
U svetlu ovde izloenog, moemo govoriti o teoriji boja, koja je kako to istie
Caivano (1998: 391), najznaajniji doprinos dala upravo u domenu sintaktike ili
68

gramatike boja. Nju ovde ne treba tumaiti u lingvistikom znaenju skupa gramatikih
pravila, ve kao odreena pravila vizuelne reprezentacije boja (Krees i van Leeuwen,
2002: 3446), te pravila za njihovo definisanje i kombinovanje. Zainteresovanost za
pravila primene boja zajednika je umetnicima, dizajnerima, inenjerima, ekonomistima,
itd. No, sintaktika boja nije znaajna samo iz ugla estetike, ve i u svakodnevnom ivotu.
Kombinacije boja koje nisu u skladu sa prihvaenim konvencijama mogu biti pogreno
protumaene. Primera radi, ako bi se bez prethodnog upozorenja u semaforskoj
signalizaciji koristile druge boje, a ne zelena, uta i crvena, dolazilo bi do brojnih sudara i
nesrea.
Semantika boja prouava odnose znakova i predmeta koje dati znakovi mogu
oznaavati, ili koje zaista oznaavaju. Boje nemaju predodreeno znaenje ve ono uvek
zavisi od konteksta posmatranja, na osnovu ega proizlazi da mogu oznaavati fizike
pojave, fizioloke mehanizme, psiholoke fenomene i, ono to je za nas najinteresantnije,
lingvistike pojmove. (O leksemama kojima se imenuju boje govori se u sklopu Poglavlja
3, 4 i 5). Znaenje obojenog stimulansa, zavisie od toga da li je re o isto obojenoj
povrini, kada boja ne asocira ni na kakav konkretan entitet, recimo najobinija kartica/
ip plave boje, ili je pak to neka za odreeni predmet vezana, i stoga neslobodna boja,
poput plave zastavice, koja uobiajeno simboliki oznaava industrijski nezagaena mora
i/ili obale. iste i osloboene boje tumae se u kontekstu arhetipskog pradoivljaja, reju
u smislu univerzalno istovetnog poretka za preferenciju boja, to znai da ne ovise o
rasnim ili kulturnim razlikama, a to naunici objanjavaju optom biolokom prirodom
oveka, i nataloenim hiljadugodinjim istovetnim praiskustvom drevnog oveka (Adams
& Osgood, 1973: 13556; Petrovi, 1994: 9, 12). Na osnovu Slike 15, proizlazi podela
znakova prema znanju koje je pretpostavka njihovog razumevanja. S obzirom na to, znaci
se mogu pojaviti u tri razliita oblika: (1) ikona (engl. icon), kao oblik oznaitelja koji je
sa oznaenikom logiki povezan na temelju nekih bitnih karakteristika. Kao primeri
ikoninosti boja esto se navode utisak o lakoi svetlih tonova (bela, uta, narandasta,
itd.), i o teini tamnih tonova (crna, ljubiasta, tamnoplava, itd), ili pak utisak o hladnoi
plavih zidova, i toploti tih istih zidova, pri istoj ambijentalnoj temperaturi, kada su oni
obojeni u crveno; (2) indeks (engl. index), kao oblik oznaitelja koji je direktno povezan s
oznaenikom, npr. utilo koe, crvenilo oiju, kao indikatori mogue bolesti; i (3) simbol
(engl. symbol), kojim se izraava potpuno arbitrarnu vezu izmeu oznaitelja i
oznaenika, npr. zelenasigurnost, utaupozorenje, opreznost, crvenaopasnost, stop. U
kombinaciji s drugim dimenzijama, recimo oblik i tekstura, boje obino ulaze u sastav
69

sloenih vizuelnih simbola, meu kojima signalna svetla, nacionalne zastave, uniforme,
trgovake marke, amblemi, itd. Uopte uzev, znaci koji su u jednoj kulturi u poetku imali
indeksni ili ikoniki oblik, s vremenom postaju simboli, i to nakon to se izgubi svest o
prvobitnoj vezi izmeu oznaitelja i oznaenika (Caivano, 2011: 397; Chandler, 2011:
156; olji, 2011: 14). Tako je, recimo, grimizna ili purpurna boja od indeksa postala
simbol. Sve je poelo jo u doba Rimskog carstva kada se ova boja nabavljala teko i po
izuzetno visokoj ceni, zbog ega je postala zatitni kolorit careva, senatora i pobednikih
generala. Ni tokom Renesanse, nije pala cena crvenom pigmentu, koji se dobijao
kuvanjem osuene i smrvljene titatste vai, a kojeg su panski konkistadori donosili ak
iz Meksika i drugih junoamerikih zemalja. Naprotiv, u to doba vie se plaalo jedino za
zlato i srebro. S obzirom da je iskljuivo plemstvo i svetenstvo moglo svakodnevno
uivati u luksuzu crvenih odevnih predmeta, grimizna boja se nastavila koristiti za
isticanje pripadnosti visokom drutvenom staleu. Iako u meuvremenu odavno
zaboravljen, upravo je ovaj istorijat imao uticaja na to da se crveno danas smatra
simbolom visoke moi, dostojanstva i pompe. To simboliko znaenje, iskazuje se i
jeziki, npr. engl. blood too red to be spared (ODE), krv isuvie vredna da bi se tek tako
prolila, dosl. krv suvie crvena da bi se tek tako prolila, i srp. PURPURNI PLAT, kraljevski
plat. (Dodatno o simbolici boja koja nam je u svetlu naslova dodeljenog ovog rada
zanimljiva kao uobiajeno polazite za izvoenje najrazliitijih asocijativnih znaenja
leksema kojima se imenuju boje, govorie se u Pododeljku 2.9.2).
I najzad, pragmatika boja prouava odnos znakova i njihovih tumaa (korisnika),
te pravila ija primena omoguava korienje boja kao znakova, funkcionisanje boja u
prirodnom i kulturnom okruenju, prepoznavanje boja u cilju prikupljanja hrane i borbe
za opstanak, psiholokog i fiziolokog efekta boja, te uticaja boja na ponaanje (Caivano,
1998: 394).

2.9.1. Primeri komuniciranja obojenim signalima

Boja u svojstvu metajezika ili semiotikog jezika snano oslanja na
konvencionalnost, a ne arbitrarnost obojenih signala, koji na taj nain postaju kodovi, tj.
znaci optevaeeg znaenja (ijakovi, 1990: 37, 63). U tom svetlu, sada postaje jasno
zbog ega se napred pominjani primer iroko zastupljene semaforske signalizacije,
nepogreivo tumai u kontekstu univerzalno razumljivih poruka (naredbi) koje se
70

pomenutim bojama alju, i to: crveno stop/stani, uto pripremi se, zeleno slobodno/
kreni. ovek, naime, izdaleka najlake uoava upravo crvenu, utu, narandastu boju, to
pojanjava zbog ega upravo ove tri boje upozoravaju na alarmantne situacije, opasnosti i
zabrane. Tako, recimo, brodovi u karantinu koji prevoze zaraene i/ili obolele imaju
obavezu isticanja ute zastave, uta signalizira radioaktivnost/zraenje i tekue radove na
putu (u potonjem znaenju koriste se i narandasta treperava svetla), dvostruka uta linija
istie najstrou zabranu preticanja, uti znak na teretnom vozilu upozorava na prevoz
zapaljivih materija, korice knjiica o primljenim vakcinama protiv tropskih bolesti, kao i
listovi u blokpodsetnicima, te boja hartije na kojoj se otiskuju britanski sudski zapisnici
takoe su ute boje, itd. Opte je, nadalje, poznato da su recimo uti njujorki taksiji
upravo zbog svoje upadljivosti postali zatitni znak ovog megapolisa, i to nakon to su se
ljudi u potrazi za taksi prevozom u moru vozila daleko ee opredeljivali upravo za
vozila ove, a ne neke druge boje. I u reklamnoj industriji uoljivost utog kolorita odavno
je poznata (up. engl. Yellow Pages, telefonski imenik, i srp. UTE STRANE). I najzad, u
srpskom kulturnom miljeu uto je uobiajena boja potanskih slubi i usluga (up. UTI
POTANSKI AUTO ili UTI POTANSKI SANDUI),

slino kao to je to crvena boja u Velikoj

Britaniji i plava boja u SAD (engl. red/blue mailbox/letterbox, crveni/plavi potanski

sandui).
Delimino je ve bilo spomenuto da, za razliku od ute koja asocira na opreznost,
narandasta tipino signalizira na pozor, tj. neposrednu opasnost. Budui da se na plavoj
pozadini najlake uoavaju uta i posebno narandasta boja, ova dva kolorita su
uobiajene boje spasilakih amaca i zatitnih bova, te uniformi radnika koji operiu u
uslovima smanjene vidljivosti (nou, po kii, snegu, suncu), kao to je to sluaj recimo sa
zaposlenicima u preduzeima gradske istoe, kompanijima koje se bave izgradnjom i
odravanjem puteva, na naftnim platformama, brodovima ribolovcima i kitolovcima, i dr.
Saobraajni znaci koji neto zabranjuju, meu kojima znaci stop, zabranjen smer,
zabranjeno zaustavljanje/parkiranje, dosledno se oslanjaju na ranije pomenuto znaenje
crvene boje kao simbola zabrane. Ovo znaenje crvene boje ujedno je razlog zbog kojeg
nastavnici pismene radove svojih aka tipino ispravljaju crvenim mastilom, a to je
takoe kolorit uobiajen za isticanje novih, snienih cena na sezonskim rasprodajama, te
tekstova upozorenja, recimo na kutijama za lekove u anglosaksonskom okruenju. Alarm
koji se oglaava esto svetli crvenim svetlom, dok se istovremeno engl. sintagmom red
telephone, crveni telefon, tokom hladnog rata izmeu istonog bloka na elu sa SSSR
savezom, i zapadnog bloka na elu sa SAD, upuivalo na direktnu telefonsku liniju koja je
71

poev od 1967. godine omoguavala 24asovnu komunikaciju izmeu amerikog

vojnog vrha na elu s aktuelnim predsednikom SAD, i nekadanjih komunistikih lidera
pozicioniranih u Kremlju. Za razliku od crvene, plavom bojom daje se dozvola za neku
aktivnost, pa e shodno tome ovde biti korisno prisetiti se recimo saobraajnih znakova
meu kojima slobodno parkiranje (veliko slovo P na plavoj pozadini), biciklistika
staza (znak bicikla na plavoj pozadini), obavezan smer (znak na plavoj pozadini), i
dr. Zbog svoje mirnoe, plava je uobiajena boja pilula za smirenje, te zidova u nekim
savremenijim bolnicama koji su drugde, istini za volju, najee beli, prevashodno zato
to se prljavtina najjasnije uoava na svetloj i posebno beloj podlozi. Upravo to
objanjava zbog ega su zdravstveni radnici lekari, medicinske sestre i bolniari s jedne
strane, i kuhinjsko osoblje kuvari, i dr., s druge strane, tipino odeveni u uniforme bele
boje. Kako to obrazlae M. Pastoureau (2004: 82), boja igra kljunu ulogu drutvenog
kodeksa/norme, i to zahvaljujui uspostavljanju razuenih taksonomija koje omoguavaju
razvrstavanje razliito odevenih ljudi u odelite drutveno, staleki, profesionalno, uzrasno,
polno i drukije utemeljene grupacije. U tom svetlu bela boja odee zdravstvenih radnika i
kuhinjskog osoblja alje nesumnjivo jednoznanu simboliku poruku o besprekornoj
istoi (odsustvu bacila), te ispravnosti prehrambenih namirnica. U vezi s tim, ovde emo
se osvrnuti na podatak da su se u ne tako davnoj prolosti posteljina, stolnjaci, donji ve,
itd., tradicionalno izraivali iskljuivo od belog platna poto se jedino ono moglo potpuno
sterilisati iskuvavanjem u kipuoj vodi.19 No, zbog upadljive psiholoke dimenzije bele
boje da deli, cepa, uznemirava, a nakon to je dokazano da upravo zelena ovekov
organizam najbolje umiruje i okrepljuje, uniforme medicinskog osoblja u operacionim
salama uglavnom su zamenjene onima u pastelnim, tj. nenozelenim nijansama. U fizici
je, inae, optepoznato da od svih boja bela najbolje odbija Sunevu svetlost, zbog ega je
u evropskom civilizacijskom krugu, mada ne i drugde, to prirodno najprikladniji kolorit za
odeu u vrelim letnjim mesecima.20
Kada govorimo o odei razliitih boja, ovde nee biti na odmet istai jo to da
zahvaljujui toploti kojom zrai, te uprkos tome to prizor ukrupnjava, odea crvene boje
zasigurno privlai i zadrava panju posmatraa. Zanimljivo je takoe to to se crvena,
upravo zbog ogromne energije kojom zrai, smatra neprikladnim koloritom za pregovore
i/ili sueljavanja. Crna je pak tradicionalna boja luksuza i sinonim za eleganciju, stil,
19

U kontekstu zatite od bolesti i ouvanja zdravlja, istoa svakog pojedinanog spomenutog artikla bila je
posebno vana na stolnjaku se jede, na posteljini spava, ve predstavlja telu najblii i najintimniji odevni
predmet (up. srp. BELI VE, donji ve, BELITI (PLATNO), 1. istiti; 2. (is)kuva(va)ti)).
20
To takoe objanjava motivaciju za bojenje zidova mediteranskih kua u belo.

72

sofisticiranost, bogatstvo, dostojanstvo (up. srp. MALA CRNA HALJINA, prema engl. little
black dress, te black tie dress code/event, kodeks sveanog oblaenja/sveanost na kojoj
je potrebno pojaviti se u odelu i s kravatom). Imajui upravo ovo znaenje crne boje na
umu, kada su H. Forda pitali koja mu je boja automobila omiljena, on je izjavio: ''Bilo
koja boja, dokle god je to crna''.21 Veina e se, meutim, sloiti sa konstatacijom da beba
u pelenama crne boje, slino deaiu u roze odelu, izgleda potpuno neprimereno, ak
okantno (korc, 1992: 3). Upotreba boje na odei posebno je striktno definisana u
tradicionalnim, hijerarhijski organizovanim strukturama gde razliiti tonovi oznaavaju
razliite rangove. Tako, recimo, kardinal moe nositi iskljuivo kapu crvene i nijedne
druge boje. Jo jedna koloristika zanimljivost iz sveta modne industrije tie se verovanja
da tamnije i zagasitije nijanse, recimo grafitsiva, zagasitoplava, tamnobraon, koje
izgledom podseaju na crnu boju, ali bez njenih negativnih asocijacija, u kombinaciji sa
crnim cipelama i svetlom kouljom tipino asociraju na muevnost, rafiniranost,
tradicionalizam, te posveenost kompaniji i poslodavcu, zbog ega ih dizajneri zduno
preporuuju za poslovne sastanke i intervjue, dok se s druge strane svetliji tonovi koji
podseaju na belu boju, poput golubijesive, svetloplave, bledoljubiaste, smatraju
prikladnim nijansama za svetkovanje, recimo muka venana odela. Naravno, za kasne
veernje asove valer odee je izrazito taman, poeljno crn (up. Murty, 2006: 12).
Inae, sklonost ka odreenoj grupi boja uvek je geografski i kulturoloki
uslovljena, pa su mediteranski narodi nastanjeni u vrelim, sunanim predelima, generalno
uzev, u odevanju i prilikom ureenja stanova skloniji jakim, tj. jarkim bojama, dok se
severnjaci, suzdranijeg temperamenta, uglavnom opredeljuju za priguenije, tj. mirnije
tonove.22 Takva tendencija ini se potpuno razlona kada se u vidu ima injenica da bi
Eskim odeven u nijanse narandastoutocrvenih tonova zasigurno jako odudarao od
svog prirodnog stanita koje je tipino okovano veitim snegom i ledom, zbog ega bi se
suoio s velikim potekoama oko pronalaenja ionako oskudne lovine (foka i druge
polarne divljai). Istovremeno, takav Eskim sam bi postao lako uoljiva meta za velikog
belog medveda, zastraujueg arktikog grabljivca. Za razliku od toga, u centralnoj
tropskoj i suptropskoj Africi, gde nema ni traga monotonoj polarnoj belini jer se prirodno
okruenje doslovno rasprskava u vatrometu najivopisnijih boja i oblika, autothoni

Any colour so long as its black (The Oxford Dictionary of Quotations, 1992: 254/5).
Primera radi, poznati po svojim ivopisnim nonjama jarkih boja, Laponci narod sa krajnjeg severa
Evrope potonje navode najoiglednije opovrgavaju.
21
22

73

Afrikanci uobiajeno nose laku odeu jarkih boja i naglaenih motiva koja se u dato
okruenje savreno uklapa/utapa.
Arhitekte, modni i drugi dizajneri uglavnom su duboko svesni sublimirane snage
razliitih kolorita, te injenice da se sa pravilnim odabirom boja lake privlai panja
potencijalnog kupca, gledaoca i/ili posetioca. Ukratko, kreativni stvaralac koji odabira
jednu boju mora biti svestan injenice da ona moe raditi za ili protiv njega. U tom svetlu,
A. Miki (2007: 6190) i navodi da, poto dobro odabrana kombinacija boja omoguava
ne samo laku uoljivost emitovanog prikaza, ve takoe njegovu vizuelnu privlanost i
pamtljivost, boje imaju poseban znaaj prilikom osmiljavanja prostornog, proizvodnog,
promotivnosimbolikog dizajna, i to kako u sferi ekonomije, reklamne i druge
propagande, tako i politike i sporta, te religije ili vojske. K. Folmar (2011: 10) navodi
primer Drezdenske banke koja je angaovala tim strunjaka radi osmiljavanja zatienog
reklamnog imida. Odabrana je jedna nijansa zelene boje, i to zbog toga to je zelena i
inae u germanskom svetu simbol novca.23 Klijentu koji bankarske izvode dobija otisnute
na zelenoj hartiji, ili kojeg pri svakom ulasku u banku obasjavaju zelena reklamna svetla,
odabrani kolorit ima za cilj potvrditi da je novac dobro i sigurno uloio. U svetlu svega do
sada izloenog, sada postaju jasni motivi zbog kojih izbor odgovarajue ambalane boje
esto ima kljuni uticaj na prodaju proizvoda, pri emu saobrazno navodima Grossmana i
Wisenblita (1999; prema Koller, 2008: 412), kupci robe iroke potronje radije pazare ako
misle da je re o tipinoj boji. Prilino je teko poverovati da bi ijedan Evropljanin radne i
druge povrine dragovoljno istio mrkim, tamnoljubiastim i/ili zagasitosivim higijenskim
sredstvima i dezificijensima, a telo i/ili zube prao jarko crvenim amponima, sapunima
i/ili zubnim pastama. Data zapreenost moe se obrazloiti napred ve navoenom
asocijativnom vezom tamnih boja sa zemljom i prljavtinom, te crvenog kolorita sa bojom
ljudske krvi i/ili ozbiljnim bolestima, pa je recimo optepoznato da krvarenje bolesnih,
kvarnih zuba i desni ukazuje na lou higijenu, te bolest usne duplje.
Za razliku od napred pomenutog, plava zbog svojih snanih asocijacija na duboku
vodu i led, ali i zato to plavi (mada i ljubiasti), deo Sunevog spektra manifestuje
snaan antibakterijski efekat, tipino oznaava higijenu, sveinu i istou. Zbog toga su
razliiti higijenski proizvodi, meu kojima detrdenti, sapuni, amponi, paste za zube,
vrlo esto plave boje, ili su plavo ambalairani, ili se pak reklamiraju kao sredstva koja
sadre plave i/ili plavozelene granule istoe.
23

Up. engl. thats a lot of green, to je puno novca, dosl. to je puno zelenih (ODE), i (AmE) greenback,
dolarska novanica.

74

Logino je, nadalje, i to to se prirodni preparati pakuju u zelenu ili braon

ambalau, prevashodno zbog prisustva svesti o ranije pominjanim direktnim asocijacijama
u vezi s ovde navedenim tonovima, meu kojima zelena je trava, zelena je uma,
zelena je lie, i braon je drvo, braon je (oraasti) plod, itd. Zelena jabuka je
prepoznatljiv simbol zdrave, tj. organski proizvedene hrane. Na prvi pogled moe delovati
udno to to se u tu svrhu ne koristi nijedna druga boja, recimo uta ili crvena, ako se zna
da i jabuke tih boja povoljno utiu na ovekovo zdravlje. Ipak, kada se u obzir uzme uticaj
principa simbolizacije na kojem jezik kao sistem znakova sutinski poiva, pri emu se
tipina simbolika ovde navedene tri boje oituje u znaenjima: zelena je priroda, crvena
je krv/vatra, uta je svetlost/Sunce/jesen, itd., odabir zelenih tonova kao boje zdravlja
prirodno se namee kao najprihvatljivije reenje. Za razliku od toga, izbor ljubiastih
tonova kao najree zastupljenih u prirodnom okruenju u potonjem sluaju predstavljao bi
potpuni marketinki promaaj.
U narednom odeljku dodatno emo se baviti simbolikim znaenjem boja, nakon
ega sledi rasprava o njihovom fiziolokom, i posebno psiholokom uticaju na oveka.

2.9.2.

Simbolika boja
U svetlu injenice da se ovek razliito osea i ponaa u okruenjima razliitih

boja, to podrazumeva da tipino pozitivno vrednuje oku prijatne i stimulativne

(uglavnom svetle), a negativno oku neprijatne i inhibirajue (uglavnom tamne) kolorite,
kao i da razliiti tonovi kod razliitih pojedinaca izazivaju razliite automatske psihofizioloke reakcije,24 opravdano e biti zakljuiti da boje, nalik emocijama, predstavljaju
znaajno uporite simbolike svesti i, shodno tome, bitan element svake kulture
(Radenkovi, 2008: 337). Pri tome, naglaena simbolika uloga boja u jeziku, samo
odraava vanjeziku stvarnost (Hrnjak, 2000: 203), tj. sistem verovanja i znanja o poretku
stvari u fizisu. Sam termin simbol, po uzoru na Lj. Popovi (2001: 16), treba smatrati
znakom smetenim u odreeni kulturoloki milje koji svojim sadrajem: (1) priziva sliku
neega ega nema i to nedostaje; i (2) upuuje na nedovoljno definisana, ifrovana, te
stoga teko odgonetljiva znaenja. Fantastino mnotvo razliitih simbolikih znaenja
koja se pripisuju razliitim bojama, dokazuje da je boja jedan od fiziki najjasnijih i
najprepoznatljivijih materijalnih fenomena za koji se mogu vezati neuhvatljivi, apstraktni
24

Eksperimentalno je potvreno da azurna svog posmatraa moe privremeno paralisati

(www.arteit.it/MANUALE/ARTE/SICURELLI/COLORE/psicologia%20delcolore.htm).

75

pojmovi poput tuge, radosti, dobrote, plemenitosti, asti, nenosti, junatva, izdaje,
ljubomore, prevrtljivosti, itd.
Simbolike predstave o bojama nastaju na dva naina: (1) na temelju ranije
pomenutih upliva boje na sutinu ovekovog bia; i (2) na osnovu analogije, tj.
dovoenjem u vezu odreenog hromatskog kvaliteta, recimo plave boje, oitovane u
odreenoj fizikoj pojavi, ovde nepreglednog nebeskog plavetnila, s neposrednom i
najee apstraktnom asocijacijom, ovde s beskrajem, meditacijom, samozaboravom, itd.
Na taj nain formirana simbolika iskazuju se podjednako neverbalnim i verbalnim
sredstvima. Meu neke primere neverbalnog iskazivanja simbolike upotrebe boja
spadaju crni flor, bela venanica, buket crvenih, nikako utih i/ili belih rua, plave i roze
benkice25 (Pavlovi, 1977: 24, 28, 35), boje na ritualnim predmetima iz drevne prolosti i
uopte drevne umetnosti, poput peinskih slika lova (korc, 2008: 13), te likovna
zaostavtina razliitih civilizacija (vekovima se, naime, tano znalo kojom bojom treba
naslikati odoru uvaenog vladara, svetenika, plemia, a kojom odeu siromanog
seljaka).
Govor boja, meutim, snano izbija i u jeziku, pri emu, sledstveno navodima R.
Bugarskog (1989a: 12), ve sam jezik kao sistem znakova, ''poiva na principu
simbolizacije tj. reprezentovanju nekog elementa stvarnog ili imaginarnog sveta nekim
elementom jezika. ... gde ovek putem znaka izdvaja i imenuje pojedine segmente i
relacije sveta koji ga okruuje''. No, uz (1) konvencionalne ili drutveno ustanovljene
znake, uglavnom simbole u miljenju i u jeziku, gde npr. sivo oznaava kiu, crno smrt,
crveno ljubav, plavo pripadnost mukom polu, itd; postoje takoe (2) prirodni znaci,
poput snega kao znaka zime, oblak kao znaka kie, trave kao znaka prolea. S tim u vezi,

25

Primer tipino kulturoloki utemeljene koloristike praksa jeste obiaj da se evropska novoroenad, u
zavisnosti od pola, oblae u garderobu razliitih boja. I dok se deaci uglavnom odevaju u mirne nijanse
plave boje, dotle roze tonovi preovlauju na odei i obui devojica. Iako je poreklo ovog obiaja danas
uveliko zaboravljeno, u prolosti se verovalo da su muke bebe roenjem predodreene za visoku
inteligenciju, zdravlje i uspeh. Bilo je stoga potrebno, naroito u patrijarhalnim zajednicama, odabrati boju
koja e ih tititi od zlih, demonskih sila, a poto je plavo boja neba, smatralo se da e odea eterino,
nebeskoplave boje mukoj deci osigurati nesmetan razvoj i nebesku zatitu. Zbog neophodnosti
uspostavljanja neposredne vizuelne razlike izmeu muke i enske dece, izbor za devojice pao je na tople
roze tonove, i to zato to se zdrava evropska novoroenad bele puti raaju upravo s tom bojom koe. Ipak,
o proizvoljnosti date binarne konvencije, kako to obrazlae M. Pastoureau (2004: 268), najbolje ilustruje
podatak da se u zapadnoj kulturi sve do otprilike 20ih godina XX veka, uporedo s nenoplavom kao
ikongrafskom bojom Device Marije, upravo roze smatrala idealnom bojom za odeu mukih beba, pri emu
roze ovde ima znaenje svetlije nijanse crvene boje koja se tipino smatra mukim koloritom krvi i rata.
Skoranje popularizovanje roze boje, te drugih nenih boja, recimo BRESKVABOJE, prema engl. peach
colour, kao prihvatljivih kolorita za odeu stilizovanih metroseksualaca, govori u prilog tome da je odevna
konvencija prela pun krug, vrativi se na poetak, tamo odakle je i krenula (Koller, 2008: 404).

76

potrebno je naglasiti kako prvi stepen koloritnog apstrahovanja jedne boje koju ovek
opaa na nekom entitetu u neposrednom okruenju, recimo ZELENA TRAVA, poinje u
trenutku poistoveivanja posmatranog entiteta s odreenom bojom, ovde TRAVA JE
ZELENA i ZELENO JE TRAVA.Tada,

se ovako definisana boja integrie u kreativnu

simboliku svest (Vojnovi, 1994: 37), alegorijsko i religijsko znaenja (Miz, 1994:
845), te mitskomagijsko miljenja (Karanovi, 1994: 70). U sledeoj fazi, sve to
izraava se i jeziki, na osnovu ega proizlazi verbalno iskazivanje simbolike upotrebe
boja, primera radi metafore CRNI VRAG, CRNI PETAK, CRNA OVCA, sve etimoloki povezani
sa simbolikim znaenjem crne boje kao kolorita nesree, nevolje, zla, tuge, itd.
(up. Vasi, 1994: 1489). U najkraem, osnovno simboliko znaenje u jeziku
nadograuje se izvedenim (metaforikim i metonimijskim), a izraava se takoe kroz
upotrebu poslovica, bajalica, blagosiljanja i kletvi, i dr., recimo engl. poslovica Red sky at
night shepherds delight, red sky in the morning shepherds warning, u znaenju rumeno
nebo u sumrak najavljuje lep sutranji dan, a crveno nebo u zoru najavljuje runo vreme,
dosl. crveno nebo nou, pastireva radost, crveno nebo ujutro, pastirevo upozorenje, i srp.
kletva PAZI DA TE CRNA MAKA NE PRESKOI, u znaenju pazi da tvoje namere/naumi ne
budu ometene.
Simbolika znaenja boja mogu biti (1) kulturno uslovljena, ili (2) univerzalno
data (ijakovi, 1990: 9; Opai i Spicijari, 2010: 121). U drugom sluaju, moemo
govoriti o arhetipskim osnovama boje koja prodire do same strukture ivog tkiva
(Pavlovi, 1977: 2930). Tako je, na primer, tipina arhetipska predstava o zelenoj boji u
vezi sa znaenjem boja plodnosti i materinstva (Frieling, 1967: 19). Ova simbolika nije
arbitrarna, ve ima svoju empirijsku utemeljenost koja proistie iz injenice da u prolee
koje nastupa posle neplodne zime, sve nie, lista i zeleni, to oznaava i nagovetava
bujanje ivota, kao to i materinstvo podrazumeva raanje s jedne, i brigu za novi ivot s
druge strane. Sledstveno rezultatima uporednih etnografskih istraivanja arhetipske, tj.
univerzalno date simbolike predstave nastale su jo u praistoriji, u doba dok je ovekom
upravljala njegova izbruena ulna intuicija, i dok je on jo uvek bio sposoban za ulno
doivljavanje sveta u okruenju, te povezivanje objektivne injenice fizikog sveta, poput
boja prirodnih materijala iz zemljita i/ili stena, kao i pojava ivog i neivog sveta, s
odreenim, bitnim antropolokim momentima. Kako to konstatuje Lj. Popovi (1991:
149), nazivi za boju koji su bili pozajmljeni iz sveta prirode kasnije su se poeli
osmiljavati u tipologiju, nakon ega je usledila etapa razvitka tokom koje su bile

77

osmiljene razliite metafore, te druga prenesena (izvedena) znaenja. Za razliku od toga,

savremenim ovekom dananjice upravlja njegov racio i potreba da pronikne u sutinu
pojave boja, i to uprkos tome to i danas, isto kao i u drevna vremena, boja jednako
nesmetano proima svekoliko ljudsko bie, nakon ega se metamorfira kroz niz
psihofiziolokih uticaja. Definisana modernim ili objektivno utemeljenim pristupom
fizisu, ovekova unutranja intuicija se priguila, uspavala, pa otkrie da hromatska
zraenja dejstvuju ne samo na psihu, ve i na celokupan ljudski organizam, za
savremenog oveka najee predstavlja okantnu spoznaju. Shodno tome, ljudi
dananjice uglavnom uopte nisu vie u stanju objasniti kako su prvobitno formirani
simboliki sistemi koji pripadaju razliitim kulturama i epohama.
U zakljuku rasprave o simbolici boja, recimo jo to da simbolika svest o jednoj
boji ponekad odslikava uticaj dostupnosti i/ili kvaliteta supstance od koje se dati kolorit
prvobitno dobijao. O grimiznoj nijansi crvene boje napred se dovoljno govorilo, a ovde
emo se osvrnuti na primer jarkoplave boje, koja takoe asocira na rasko, otmenost,
eleganciju i mo, a koja se u dva jezika znaajna za ovaj rad imenuje sloenim pridevima,
engl. royal blue i srp. KRALJEVSKOPLAVA. Prema reima A. Brenko,26 u davno prohujalim
i zaboravljenim vremenima postojane i blistave boje velikog sjaja smatrane su prestinom
robom, jednako dragocenom kao svila i zaini. Plava boja na odei vladara i prelata
dobijala od skupocenog pigmenta indigo biljke, koji se u Evropu uvozio iz Indije.
Prodirui u dubinu tkanja, pigment je inio da odea doslovno blista zasienim plavim
tonovima. Za razliku od plemstva i svetenstva, siromani su nosili odeu ispranih boja
bez ikakvog sjaja to je, izmeu ostalog, uslovilo negativnu simboliku implikaciju
ispranih, plavih tonova koja se zadrala sve do danas (up. engl. blue collar, fiziki radnik,
dosl. plava kragna, i srp. PLAVI MANTIL, (1) radniki mantil; (2) kolska kecelja u bivoj
SFRJ koja je za cilj imala potreti drutvene i druge razlike meu acima). Kako to istie
M. Pastoureau (2003: 2), moda jarkoplave boje preplavila je Evropu u XIII veku, ali cena
kvalitetno obojenih plavih tkanina znaajno je oborena je tek nakon to je otkriveno da je
molekulima plave boje bogata i samonikla evropska biljka silina. S vremenom, meutima,
plavo je postala omiljena boja otprilike 60% odraslih Evropljana, s izuzetkom panaca

26

Up. http://arhiva.net.hr/infocentar/kulturalije/page/2009/04/08/0170006.html.

78

koji prednost daju crvenoj boji.27

Znaenje svake boje, kako to obrazlae Z. Pavlovi (1977: 32), proizlazi iz njene
simbolike ambivalentnosti. S obzirom na to, A. Gerbran i . evalije u Reniku simbola:
mitovi, snovi, obiaji, postupci, oblici,likovi, boje, brojevi (2004: 1135), recimo za
crvenu boju navode da je u pitanju kolorit koji u sebi ovaplouje dve snage
centripetalnu i centrifugalnu. Dvoznanost crvene boje kao boje krvi, proistie iz
injenice da je krv uslov ivota kad je skrivena (tajanstvena, nona, enska cvena), a
oznaava smrt kada se prolije (dnevna, solarna, muka crvena). Simbolika podvojenost
znaenja u okviru razliitih boja, moe biti obrazloena prostom injenicom da drevna
verovanja o bojama, ak i ona iz daleke prolosti, iz sveta simbola ne nestaju, ve
nastavljaju da traju pohranjena u kolektivnom nesvesnom jedne etnike zajednice. Takva
istorijski (vremenski) i kulturno (geografski) neverovatno invarijantna simbolika, u
najistijem obliku javlja se u snovima zbog ega, koliko god to udno zvualo, upravo
sanovnici predstavljaju koristan izvor saznanja o simbolici razliitih kolorita (korc,
1992: 34). Simbolika vrednost jedne boje, ukratko, nikada nije jednoznana ve se uvek
usko vezuje za vrednost datom bojom kvalitativno odreenog konkretnog entiteta, pri
emu se njeno lino tumaenje ostvaruje u kontekstu opteg (arhetipskog) znaenja.
Primera radi, lini kontekst zelene boje moe biti asocijacija na prirodu (travu, umu,
livadu), hlad, odmor, i sanjarenje, dok se na kolektivnom i nesvesnom nivou zelena boja
asocijativno povezuje s arhetipskim iskustvom materinstva, o emu je ranije ve bilo
govora. Istovremeno, u svetlu kulturno uslovljenog tumaenja boje, zelena je za
stanovnike pustinja boja raja, a za islamske vernike boja proroka i Alijine haljine, i uopte
uzev religijska boja ivotne energije (Pavlovi, 1977: 31; Gerbran & evalije, 2004: 78),
dok je za Anglosaksonce to boja novca i sree.
Meu primere koji moda najoitije govore u prilog teze o subjektivno uslovljenoj
simbolici boja, svakako spada rasprava o dihotomiji bele i crne, bojama na dva suprotna
27

Ipak, to nije uvek bilo tako. Za stare Rimljane, plavo je bila boja varvara jer su rimski neprijatelji svoja
tela pre odlaska u bitku bojili u plavo. Cezar se, naravno, o takvoj praksi prezrivo izraavao govorei da
njegovi protivnici izgledaju nestvarno i nalik utvarama. To se, meutim, promenilo nakon to je u Evropi
zavladala prava pomama za plavim pigmentom. Ve u X veku plavi tonovi se pojavljuju na plemikim
grbovima, evropski monarsi oblae azurnoplave odore protkane zlatnim ljiljanima, a crkveni
velikodostojnici plave ogrtae kao simbol duhovnosti. Potom su se u plavo poeli bojiti i emajl, vitrai,
rukopisi. Plavo je, nadalje, bila najomiljenija boja romantiara, te impresionistikog slikara Manea. O
ogromnoj popularnosti ove boje moda najbolje govori podatak o tome da su evropski trgovci broikom,
samoniklom korovskom biljkom koja se u prolosti koristila za dobijanje jeftinije varijante crvene boje,
doslovno bili upropateni novom modom XII i XIII veka koja je iz upotrebe sve vie potiskivala crveno
sukno, pa su u nastojanju da diskredituju uzvienu simboliku plave boje, u nekim zemljama molili slikare
fresaka da avole boje u plavo.

79

kraja hromatske skale, koje mogu biti tumaene kroz korelaciju dobra i zla, ivota i smrti,
muevnosti i enstvenosti, itd. Sve ostale boje Sunevog spektra rasporeene su izmeu
ova dva antinomina pola, slino kao to se izmeu dobra i zla prostire svekoliko ljudsko
ponaanje (Pavlovi, 1977: 32).28 U tom svetlu, kako to objanjava N. Pintari (2007a:
178), postaje razumljivo znaenje sintagme UVATI BIJELE NOVCE ZA CRNE DANE, koja u
sebi pomiruje opoziciju dobra i zla, jer bijeli novci podrazumevaju sigurnu egzistenciju,
za razliku od crnih dana, vremena oskudice i odricanja. I dok je u zapadnom,
hrianskom svetu, crna ozbiljan i dramatian kolorit, a ponekad i boja alosti, bela se
poistoveuje sa istotom, dobrotom, nevinou, mirom, optimizmom. Zbog toga je u
evropskom okruenju pogrebni inventar dosledno crne boje, ali se pokojnik prekriva
belim pokrovom kako bi se osigurao njegov prolazak do nebesa i samog Boga.29 Svadbeni
inventar, s druge strane, tipino je beo. Gotovo da je nemogue zamisliti evropsku nevestu
odevenu u crnu venanicu, kao to e samo redak pojedinac na sahranu otii odeven u
belo. Sledstveno navodima S. Petrovia (1994: 8, 11, 15), te A. Gerbrana i . evalijea
(2004: 51), zanimljivo je to to potonja dihotomija nije oduvek bila zastupljena u
evropskom okruenju. Etnolozi su, naime, utvrdili kako belo kao boja tuge i porodine
alosti za pokojnikom odgovara starijem kulturnom supstratu, pa je BELA ALOST meu
Slovenima bilo ime smrti koja se predstavljala kao ena u beloj odori. To se prepoznaje
takoe na srednjovekovnim srpskim freskama, recimo u manastiru Ljubostinja kneginja
Milica nosi beli udoviki veo, dok su u ii etvorica koja na ramenima nose koveg sa
telom svetog Stefana naslikana obuena u bele odore. Shodno tome, oplakivanje
pokojnika oslanjanjem na simboliko znaenje crne boje odgovara novijem tipu obiajne
prakse. Uzrok ove prakse jeste injenica da su Evropljani dugo verovali kako upravo crna
boja ima zatitnu mo kao utuk na demone, duhove, uroke, i dr., zbog ega je bilo
uobiajeno da se za bajanje, vraanje i teranje zlih duhova i nesree upotrebljavaju crni
predmeti. I mada je savremeni ovek ubeen u neotuivo simboliko znaenje bele i crne
boje, ta simbolika kao tipino dinamika kategorija, podlee promenama. U vezi s tim,
ovde emo se prisetiti da je na Dalekom istoku i u pojedinim afrikim dravama, bela i
danas boja smrti, oplakivanja, alosti i tuge, a crvena boja sree. Mnogi jo pamte
kulturoloki ok doivljen kada su se na sahrani nekadanjeg jugoslovenskog predsednika
28

Up. engl. idiom black and white, crnobelo, kojim se upuuje na jasno definisan, nepokolebljiv stav,
gledite, i dr.
29
Prema reima J. Claude Cuina (prema Pavlovi, 1977: 256), sve tradicije belu svetlost koja raa boju
poistoveuju sa teofanijom Duha. Ona je dakle simboliki posrednik izmeu ovozemaljskog i
onozemaljskog (onostranog ili boanskog). U tom smislu, mnoge, pa i umetniike manifestacije boje,
zapravo su samo vrsta vulgarnog materijalizovanja istog boanskog principa.

80

J. Broza Tita, predstavnici naroda pojedinih afrikih i azijskih zemalja pojavili odeveni u
pogrebnu odeu bele boje.
Simbolika tumaenja uvek zanemaruju fizike aspekte boje kao svojevrsne
optike pojave, te svest o njenom univerzalnokosmikom znaenju. Umesto toga,
polazna taka takvih tumaenja ostaje injenica da boja predstavlja imanentno svojstvo
vanjezikih entiteta, reju ona je ''izraz subjektivnog unutranjeg doivljaja i oseanja
oveka'' (Petrovi, 1994: 8). U svetlu ovog psihologizovanog, tj. idejno, ritualno, obredno,
obiajno relativizovanog znaenja boje, BELA i CRNA imaju posebnu ulogu, upravo zbog
ranije pominjane razlike izmeu dana i noi, svetlosti i tame, dobra i zla. Kako to
obrazlae Z. Pavlovi (1977: 32), simbolika ove dve ahromatske boje snano se oslanja na
ovekovo iskustvo vanjezikog okruenja. To da je danju svetlo pa ovek vidi i
raspoznaje svet koji ga okruuje, dok nou caruje tama koja sve skriva i ini nevidljivim,
predstavlja jedinu neospornu univerzaliju dominantnu za veinu jezika sveta koja je i
podstakla utemeljivanje tipologije boja zasnovane na konceptu SVETAO i TAMAN (Ivi,
1995: 62; Wierzbicka, 1996: 232; Popovi, 2001: 146). Tome u prilog, govori takoe
BerlinKayova kategorizacija osnovnih boja, saglasno kojoj su prva dva naziva za boje
koji se u jednom jeziku generiu, pa tako i u onom na najniem stepenu evolutivnog
razvoja, upravo imena za belu i crnu boju (up. Odeljak 3.4.2).
Prema reima B. korc (1992: 25), psiholoki uzev, bela boja dopire do visina
izvan domaaja oveka, dok crna tone nanie, u neposrednu dubinu. Na osnovu toga
proizlazi da je kamen temeljac svake validne tipologije boja pozitivna psiholoka
percepcija svetlosti kao izvora ivota, i s tim u vezi svih svetlih boja, i istovremeno
negativan odnos prema tamnim koloritima, a kao posledica oigledne asocijativne veze s
mrakom i tamom koji sputavaju ivot, te svim onim opasnostima koje tama skriva i koje
iz nje poniru. O integraciji opaanja otvorenosti i zagasitosti boja s razliitim psiholokim
oseajima toplota i hladnoa, radost i tuga, itd., govorie se u narednim odeljcima. O
etimolokoj povezanosti simbolike boja i jezika, i to u smislu osvrta na asocijativna i
izvedena znaenja, dodatno e se raspravljati u sklopu Poglavlja 3 i 4.

81

2.12. Fizioloko i psiholoko dejstvo boje na oveka

Na sva napred izloena tumaenja vizuelne realizacije pojave boje, nadovezuje se
rasprava o razliitim nivoima njenog uticaja na oveka. Doivljaj razliitih tonova
uobiajeno se sagledava kroz prizmu tri ravni, i to:
(1) fizika ravan tumaenja boje, gde boja deluje kao vizuelni fenomen, tj.
celovita optika datost od izvora svetlosti do ulaska u oko, o emu je do sada ve bilo
dovoljno rei, te se tim pitanjem ovde neemo detaljnije baviti;
(2) fizioloka ravan tumaenja boje, oitovana u fiziolokoj reakciji organizma na
opaaj boje. Eksperimentalno je, naime, dokazano da crvena greje i pobuuje, plava hladi
i umiruje,30 zelena okrepljuje, itd., iako ti odnosi jo uvek nisu do kraja razjanjeni.
Nejasni su naini na koji, primera radi plava pospeuje produktivnost, kao i razlozi koji
utiu na to da bodibilder koji gleda u panel plave boje troi znatno vie energije podiui
teret, nego kada gleda u crveni panel. Kao jedno mogue obrazloenje, M. B. ijakovi
(1990: 61) navodi autosugestiju, koja organizam priprema za odreenu reakciju poput
oseaja hladnoe i njime uslovljeno drhtanje u paviljonu u plavobelim tonovima leda i
hladnog severa. No, poto ova tema takoe ne predstavlja neposredan predmet
interesovanja ovoga rada, ni njome se ovde neemo dalje baviti;
(3) psiholoka ravan tumaenja boje, i s tim najneposrednije vezana vana
funkcija pojave boje koja se, globalno gledano, svodi na raspravu o uinku boje na psihu.
ovek, naime, razliite boje razliito osea, zbog ega emotivan doivljaj odreenog
kolorita uvek zavisi od raspoloenja kojeg u posmatrau izaziva. Sve to, naravno, pod
uslovom da ovek nije slabovid, niti slep.31 Boje se spoznaju racionalno (razumski), i
ulno (intuitivno), s tim to je ulna percepcija utemeljena na autonomnim zakonima koji
esto prkose pozitivnim znanjima optike fizike. Saimajui potonje navode, proizlazi da
razliiti tonovi imaju razliitu oseajnu vrednost. O tome je prvi govorio Goethe otvorivi
put za fenomenoloki pristup prouavanju boje, odn. pomerivi predmet istraivanja sa
30

U vezi sa smirujuim dejstvom plave boje, nee biti na odmet spomenuti jednu zanimljivost koja se tie
tehnologije prerade peradi u najsavremenijim evropskim klanicama. Naime, neposredno pred klanje, ptice
se umiruju boravkom u prostorijima obasjanim intezivnim plavim svetlom to, kako je to ispitivanjima
dokazano, znaajno doprinosi manjem luenju hormona stresa, a to opet za posledicu ima bolji kvalitet
mesa (prikazano 22.1.2011. na HRT 1, u emisiji Globalno selo).
31
Govorei o izlobi Mo boje Kako su boje osvojile svet (martdecembar 2009), via kustosica
Etnografskog muzeja u Zagrebu A. Brenko, navodi rezultate istraivanja koja su pokazala da i slepi ljudi
boje mogu doiveti na odreeni nain ako obojenu povrinu dodiruju vrhovima prstiju. Zanimljivo je da se
crvena definia kao topla i hrapava, a plava kao hladna i glatka boja. Na osnovu toga proizlazi da boje na
oveka deluju i na nekom podsvesnom nivou, dakle i onda kada sanja, muri, itd.

82

fiziolokih injenica na polje doivljaja (korc, 1992: 5). Oseajnu vrednost boje, A.
Trstenjak (1987: 210) opisuje kao odjek koji fiziki i obojeni vizuelni nadraaj, kroz svoj
fizioloki uticaj na organizam, ima i na ljudsku psihu. M. B. ijakovi (1990: 14),
zakljuuje da zahvaljujui neotuivom psiholokoemotivno stimulativnom potencijalu,
svet boja doslovno zaslepljuje ovekovu duu odreujui mu raspoloenje, i to zato to
svaki pojedinac s tim svetom neprestano komunicira nekim nemutim jezikom, te na sebi
svojstven nain doivljava boju koju vezuju za elemente vlastitog karaktera. U svom
uvenom traktatu posveenom upravo psiholokom dejstvu boja, o ovoj temi na zanimljiv
nain govori i slikar V. Kandinsky, ukazujui na tesnu spregnutost izmeu talasne
vibracije koju ovek interpretira kao odreenu boju, i njome izazvane odgovarajue
psiholoke vibracije.32
ovekovo instinktivno (podsvesno) reagovanje na razliite boje, predstavljalo je
klju njegovog opstanka stotinama hiljada godina. Tako se, recimo zelena boja, koja
zauzima mesto u samom sreditu Sunevog spektra, uslovno reeno smatra bojom koja
ponire iz sredita prirode i ljudskog srca. Upravo ovde kriju se i motivi objanjena zbog
ega je ba zelena melem za oi i duu posmatraa.33 Mrea asocijativnih znaenja
integrisanih u lekseme kojima se imenuju boje, dopunjuje se nizom kulturno uslovljenih
faktora, inei da obojene lekseme osim subjektivnim, uvek budu nabijene i kulturom
odreenim znaenjima (kara, 2005: 856).
S obzirom na sve do sada reeno, prirodno je to to uravnoteenost boja u prostoru
snano utie na ovekovu podsvest. Prekomerna ambijentalna upotreba odreene boje s
jedne, ili pak njeno potpuno brisanje s druge strane, negativno e se odraziti na
raspoloenje pojedinca uronjenog u prostore razliitih koloristikih tipova. Saobrazno
navodima S. omor (2005: 723) i J. McLeoda (2007: 1724), zbog ovakvih saznanja o
psiholokim svojstvima fenomena boje, i posebno obojene svetlosti, na Dalekom istoku
ve odavno, a u drugim delovima sveta odskora, mo boja sve vie se koristi i u
terapeutske svrhe.34 Poslednjih godina, irom sveta raste broj pristalica alternativnog vida
leenja kolor ili hromo terapijom (engl. colour theraphy ili chromotheraphy). Kolor
32

Up. www.mnstate.edu/gracyk/courses/phil%20of%20art/kandinskytext3.htm#5.
Jedna zanimljivost u pogledu zelene boje tie se prefarbavanja uvenog londonskog mosta Blackfriar.
Nakon to je most ofarban u zeleno, broj samoubilakih skokova s mosta smanjio se za ak neverovatnih
34% (http://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/ DLTeorija Dizajna/SadrzajNJpdf/TD11.pdf).
34
Ipak, ovde se mora spomenuti vana istorijska injenica koja ukazuje na podatak o tome da je
helioterapija (prema engl. heliotheraphy), ili terapija svetlom, bila praktikovana jo u antikom svetu,
poto su stari Egipani, Grci i Rimljani oigledno vrlo dobro poznavali blagotvornost dejstva Sunevih
zraka, i uopte uzev bele svetlosti na ljudski organizam koja, kako je to ranije reeno, u sebi saima sve
poznate boje spektra (Wills, 2002: 289).
33

83

terapija je oblast alternativne medicine bliska psihologiji boja, iju je primenu 1940.
godine inicirao nemaki psiholog M. Lscher. Utemeljena je na ubeenju da, kako to
obrazlae M. B. ijakovi (1990: 9, 47), objektivna fluidna energija boja koja zrai na
ovekovu auru (svetlosni omota), i uopte uzev celokupnu strukturu ivog tkiva, moe
biti koriena za odstranjivanje eventualnih telesnih disbalansa i/ili niza drugih bolesti i
poremeaja iz organizma. Uostalom, ve 60ih godina XX veka, na neonatolokim
odeljenjima irom sveta vladala je praksa da se utica kod novoroenadi lei plavim
svetlom, i to nakon to je eksperimentalno bilo dokazano da plavo zraenje nejakom
ljudskom organizmu pomae pri osloboanju od vika bilirubina koji nakon poroaja, u
nepreraenom obliku, ostaje zarobljen u nezreloj jetri (Wills, 2002: 33). Slino tome,
pokazalo se da crvena svetlost blagotvorno utie na stanje krvi i leukocita u organizmu, i
uopte na zarastanje rana, i dr. (Pavlovi, 1977: 29).
Psiholoko tumaenje boja naroito je primenljivo na vizuru obojenog sveta kod
male dece. U tom smislu, A. Trstenjak (1987: 195200), govori o tome kako upotrebna
vrednost boja koje dete uobiajeno koristi za svoje crtee otkriva mnogo o detetovom
karakteru i emocijama. Tako e kontrolisano i racionalno dete ije su spontane oseajne
pobude bile dosledno potiskivane, preteno birati hladne boje (zelenu, plavu, smeu,
crnu). U pitanju su uglavnom deca iz porodica koje pripadaju viem drutvenom staleu,
pri emu je za takvo dete karakteristino da se rado igra samo, te da ponekad pokazuje
rane znake agresivnosti i osvetoljubivosti. S druge strane, spontano, iskreno i prijateljski
nastrojeno dete koje je, meutim, esto emotivno nezrelo i nesamostalno, uglavnom e
preferirati tople kolorite (crvenu, utu, narandastu).
Psiholoke studije posveene prouavanju fenomena boje ne zadravaju se,
meutim, samo na napred pomenutim zakljucima, ve takoe prouavaju tradicionalne
ablone tumaenja koloristike datosti koji su duboko usaeni u svest ljudi unutar jedne
drutvenoistorijske zajednice. To podrazumeva da se psiholoki uinak jedne boje
oituje i u njenoj simbolikoj (asocijativnoj) funkciji. Poznato je, naime, da duboka
simbolika, te asocijativna veza razliitih tonova s najrazliitijim pojmovima, proima sve
boje Sunevog spektra, i to zato to se na informaciju o elektromagnetnom talasu razliite
talasne duine, uobiajeno nadograuje i odgovarajua kulturoloka poruka. U tom
smislu, ranije pomenuta zelena boja kao deo elektromagnetnog spektra talasne duine od
oko 500nm, u sebi nosi jo poruku koja govorniku engleskog i/ili srpskog jezika

84

signalizira da je re o boji mlade trave, drvea, prirode uopte, te plodnosti i/ili dobrog
zdravlja.
Meu esto navoene primere koji potvruju evidentnu ukorenjenost kulturoloki
i heterogeno uslovljene simbolike upotrebe boja spadaju boje nacionalnih zastava. Opte
je, naime, poznato da svi narodi upranjavaju odreenu simboliku u pogledu dravnog
znamenja (zastave, grbovi, crkvene liturgije, protokolarni rituali). Primera radi, govorei o
preferenciji boja u kontekstu etnopsiholokog tumaenje karakternih osobina Srba, S.
Petrovi (1994: 135), citira rezultate svog istraivanja iz 1987. godine, na osnovu kojih
je bilo utvreno da za razliku od stanovnika drugih evropskih drava, Srbi trostruko vie
koriste belu, i dvostruko vie ljubiastu boju koja nastaje meanjem crvenih i plavih
tonova. Prema reima Petrovia, ovakva praksa objanjava razloge zbog kojih je srpska
crvenoplavobela trobojka sazdana upravo od boja koje su na ovom etnikom prostoru i
inae najomiljenije. To, meutim, vai i za zastave u veini drugih slovenskih drava, to
dokazuje zajedniko, panslovensko poreklo svih Slovena. Kada se pri tome u obzir uzmu
Goetheova i Schillerova teorija boja,35 te s tim u vezi razraena tipologija linosti, gde
ljubiastoplava odgovara melahonlinom, zelena flegmatinom, uta sangvininom,
crvena kolerinom temperamentu, Petrovi ukazuje na opravdanost V. Dvornikovieve
(1990: 410), klasifikacije Srba i drugih junoslovenskih naroda, kao tipinih predstavnika
melahonlinokolerinog temperamenta, kod kojih preovlauju oseanja sete, tuge,
gorine, i samo retko, radosti, poleta, veselja.
I najzad, u svetlu jezikih tumaenja razliitih koloritnih utisaka, psihologija boja
bitna je jo iz perspektive sledeih injenica: u skladu s napred navedenim svaki optiki
utisak krajnje je relativan, zbog ega ostaje upitno da li kao takav moe uopte biti
imenljiv (Trstenjak, 1987: 49). Postojee, subjektivnim opaajem posmatraa uslovljene,
terminoloke nepreciznosti oko imenovanja razliitih tonova, i posebno njihovih razliitih
nijansi, tehniki renici i atlasi boja nastoje minimizirati oslanjanjem na razlonu praksu
uparivanja lekseme kojom se imenuje odreena boja s materijalnim uzorkom boje koju
imenuje, to ini vidljivim neposrednu vezu izmeu boje i njene oznake (up. Palmer,
1976: 22; Paterson, 2003: 1). Izrada ovakvih renika i atlasa svoje polazite ima u
izgraenim psihofizikim i percepcijskim sistemima za ureenje vanjezikog prostora
boja, iji je saeti pregled prikazan u Prilogu 1 na kraju ovog rada. U cilju to vee
objektivnosti opisivanja boja i odnosa meu njima, naunici koji ove sisteme razvijaju

35

Up. www.rosenfels.org/nsc/Goethe.htm.

85

uglavnom se oslanjaju na psiholoki ustrojene atribute boje (ton, zasienost,

svetlina/osvetljaj), o emu se ranije govorilo u Odeljku 2.4.
U narednim odeljcima, sledi rasprava o moguim psiholoki utemeljenim
klasifikacijama boja, pri emu se izlaganje oslanja mahom na gledita koje zastupaju: J.
McLeod (2007), A. Miki (2007), M. B. ijakovi (1990), B. korc (1992) i A. Trstenjak
(1987).

2.12.1. Psiholoki utemeljene klasifikacije boja

S obzirom na istaknuti psiholoki uticaj koji boje imaju na oveka, o emu je,
kako je ranije reeno, prvi govorio Goethe,36 ukupnost boja moe biti protumaena takoe
u zavisnosti od interakcije vizuelnih opaaja s drugim opaanjima, meu kojima
intelektualnim, duhovnim i emotivnim.37 Pod tim se podrazumeva izuzetan znaaj i
vanost onoga to A. Trstenjak (1987: 210), naziva opaajnom integracijom oseaja
boje, i to u svetlu podatka da je ak 90% svih emocija koje ovek oseti tokom prvih
nekoliko sekundi posmatranja jednog obojenog entiteta uzrokovano upravo subjektivnim,
i jo konkretnije emotivnim doivljajem posmatranog tonaliteta (McLeod, 2007: 910).
Na osnovu toga proizlazi sledee: ukupnost hromatskih boja mogue je dodatno izdeliti
(klasifikovati) na meusobno suprotstavljene korelate.
Postoji vie takvih podela od kojih e ovde biti spomenute samo neke, i to one
najee zastupljene, a koje se temelje na: (1) integraciji opaanja boja s oseajem topline
s jedne, i hladnoe s druge strane, saglasno emu moemo govoriti o toplim i hladnim, te
neutralnim bojama, pri emu ovde nee biti na odmet istai da se potonje boje pojavljuju
u svojstvu svojevrsne tampon zone unutar opozitnog odnosa izmeu boja koje emituju
toplu, i boja koje emituju hladnu energiju; (2) integraciji opaanja boja s oseajem tuge ili
alosti s jedne, i radosti ili veselja s druge strane, na emu je utemeljena podela na boje
radosti ili veselja nasuprot bojama tuge ili alosti; (3) integraciji opaanja boja s
organskim taktilnim opaanjem teine i lakoe, i shodno tome podela boja na lake i teke;
(4) integraciji opaanja boje s oseajem mekoe ili nenosti i tvrdoe ili jaine, i s tim u
vezi podela na meke ili nene i tvrde ili jake boje; (5) integraciji opaanja boje s oseajem
mira ili neupadljivosti nasuprot oseaju nemira ili nametljivosti, te na taj nain
36

Goethe je zapravo rodonaelnik ideje da se preko doivljaja boje koji posmatra ima moe dokuiti njeno
znaenje, tj. smisaoni sadraj (korc, 1992: 5).
37
O bojama kao o hrani za ovekovu duu govori jo K. Folmar (2011: 13).

86

determinisana psiholoka klasifikacija na mirne, neupadljive ili nenametljive i nemirne,

nametljive ili dreee boje; i najzad (6) integraciji opaanja boje s oseajem sveine ili
istoe nasuprot oseaju uvelosti ili usahlosti, i time uslovljena podela na svee ili iste i
uvele ili usahle boje.
Nakon prikaza moguih psiholoki utemeljenih klasifikacija ukupnosti boja, sada
moemo prei na konkretna, tj. primerima potkrepljena tumaenja svih napred izloenih
podela.

2.12.2. Tople i hladne boje

Saobrazno ranijim navodima o mogunosti integracije opaanja boja s oseajem
topline s jedne, i hladnoe s druge strane, ovek na psiholokoj ravni raspoznaje:
(a) tople boje (engl. warm colours), koje se kreu u rasponu od ute, narandaste i
crvene, do braon boje. To su tonovi smeteni na crvenoj polovini slikarskog kruga
(up. Sliku 6), koji prizivaju oseaj Sunevih zraka i topline vatre, zbog ega asociraju na
aktivnost i bliskost (ukJovanovi i oki, 2002: 82). Poto je Sunce izvor toplote i
svetlosti, sve tople boje uglavnom su i svetle boje. Tople boje na oveka deluju fizioloki
aktivno pojaavajui aktivnost nervnog sistema, rad srca i cirkulaciju (Ljubojevi, 1982:
49), i projektujui na njega svoju ivotnu vitalnost. Tople boje razbuuju, pokreu i
vesele, zbog ega uglavnom imaju stimulativno i blagotvorno dejstvo. Ipak, vano je
spomenuti da njihovo dejstvo moe katkad biti i nadraujue;38 i
(b) hladne boje (engl. cold colours), meu kojima plava, zelena, ljubiasta,
rasporeene na zelenoj polovini slikarskog kruga (up. Sliku 6), osveavajueg i
umirujueg dejstva na ljudska ula i psihu. Psiholozi tvrde da su hladne boje tipino
omiljene suzdranim i melanholinim osobama koje nerado ispoljavaju svoja oseanja,
dok su topli i jarki koloriti obino drai veselim, temperamentnim i drueljubivim
pojedincima (korc, 1992: 12). Istovremeno, na osnovu eksperimenata utvrena je i polno
utemeljena razlika u pogledu preferencije toplih tonova uglavnom privlanijih
mukarcima, a oitovanih, recimo u boji zrelog paradajza (crvena na bazi ute), i hladnih
boja koje su u naelu privlanije enskoj populaciji, recimo boja svee maline (crvena na
bazi plave). Podela boja na tople i hladne proistie iz karakteristike tonova koji
38

S tim u vezi bie zanimljivo spomenuti da iako se smatra kako uta kao boja Sunca oveka veseli i
razgaljuje, upravo ovaj kolorit spada meu najneomiljenije boje odrasle evropske populacije (korc, 2008:
856). No, saglasno istom izvoru, to je istovremeno najomiljenija boja beba uzrasta do 3 meseca starosti.

87

odgovaraju odreenim toplotnim stanjima, recimo crveno je vatra, uto je Sunce, plavo je
voda, itd. U tom svetlu, V. Kandinsky navodi postojanje dve iskonski utemeljene podele
boja na svetle i tamne s jedne, i tople i hladne s druge strane. Prema miljenju ovog
umetnika, opravdano je govoriti o iskljuivo etiri osnovna preliva: (1) toplim i svetlim;
(2) toplim i tamnim; (3) hladnim i svetlim; (4) hladnim i tamnim bojama.39 Nijansa jedne
boje smatrae se sve toplijom to izgledom vie podsea na utu boju, i sve hladnijom to
je likom slinija plavoj boji. Jo jedna zanimljivost s tim u vezi, tie se injenice da za
razliku od tamno-plavih nijansi koje prizivaju sliku crnila, nije zapravo mogue govoriti o
tamnoutoj boji, i to iz razloga to uto toliko tei svetlosti da ne moe potamneti.40 A.
Trstenjak (1987: 211), i M. B. ijakovi (1990: 59), naglaavaju kako na psiholokom
nivou tumaenja boje, ova tendencija ide dotle da radnici ute sanduke smatraju lakim od
sanduka tamnih boja, slino kao to se, recimo ute sandale procenjuju lakim od onih u
tamnijim bojama. Postoji, oigledno, tesna spregnutost ute i bele boje, po analogiji sa
spregom izmeu plave i crne boje, s tim to ovde na umu treba imati injenicu da svetle
nijanse plave podseaju na belu, a ne crnu boju. Kako to dalje konstatuju A. Gerbran i .
evalije (2004: 1141), po dva para heraldikih boja koji obuhvataju utu i plavu, te crvenu
i zelenu, odraavaju veitu suprotstavljenost onoga to dolazi odozgo onome to dolazi
odozdo, pri emu su najbolji primeri podruja njihovog sueljavanja Zemljina kora i
ljudska koa (koa izgledom pouti pre nego to nastupi smrt). Podela boja na tople i
hladne nije, meutim, potpuno logina poto se boja ne povezuje uvek sa svojom
stvarnom temperaturom. Primera radi, uprkos tome to plava asocira na osveavajui
efekat hladne vode, a crvena, narandasta i uta na rasplamsani plamen,41 na umu treba
imati injenicu da plamen plave boje u stvarnosti ima viu temperaturu od plamena crvene
boje. Ako prema reima P. Vasia (1988: 125), jednom scenom dominiraju samo topli, ili
samo hladni tonovi, to e proizvesti utisak izvesne iskljuivost i monotonije. Shodno
tome, princip kontrasta zahteva jednaku srazmeru toplih i hladnih tonova, to je u krajnoj
liniji uvek pitanje individualnog odabira. U jeziku pak, oseaj toplote ili hladnoe iskazuje
se razliitim modifikatorima, npr. srp. ARKONARANDASTA, LEDENOPLAVA,
VATRENOCRVENA

(up. Jelaska i Cviki, 2005a: 19);42

39

Up. www.mnstate.edu/gracyk/courses/phil%20of%20art/kandinskytext3.htm#5.
Uostalom jo je Goethe govorio da je uta najblia boja svetlosti (ijakovi, 1990: 24).
41
Ova podela svoju vanjeziku primenu nala je na magnetnim kompasima, gde se severni pol (hladno)
oznaava plavom bojom, a juni pol (toplo) crvenom bojom.
42
Isti princip imenovanja primenjuje se i na druge senzacije, recimo NENOROZE, SVEEZELENA. Up. takoe
engl. ... the cold blue landscape of winter suddenly alive with bright red roses (BNC), ledenoplavi zimski
pejza odjednom oiveo zbog svetlocrvenih rua.
40

88

(c) neutralne boje (engl. neutral colours), u funkciji svojevrsne tampon zone
izmeu toplih i hladnih boja, meu kojima braon, be, kafena. U vanjezikoj stvarnosti
neutralne boje nastaju kada se jednoj osnovnoj boji doda znatna koliina njoj
komplementarne boje. S obzirom na to, ako narandastoj dodamo puno ljubiaste, njoj
komplementarne boje, narandasta e potamnuti, i njena ukupna vrednost bie umanjena
jer kako se postotak ljubiaste u narandastoj bude poveavao, time e ona likom sve vie
podseati na braon boju. Podrazumeva se da e neznatna koliina komplementarne boje
samo u izvesnoj meri oslabiti intenzitet (zasienost) preovlaujueg narandastog tona.
Slino e se dogoditi i ako crvenoj dodamo znatnu koliinu zelene. Nakon toga crvena e
se kvalitativno promeniti u odreenu nijansu sive boje. Istovremeno, na taj nain dobijeni
sivi kolorit, iako tipino ahromatske prirode, moe biti topliji ili hladniji, u zavisnosti od
komplemenata koji mu se dodaju to nije, meutim, sluaj ni sa belom, ni sa crnom
bojom. Zapravo, ahromatske crna i bela koje i nisu boje spektra, mogu se, prema reima
P. Vasia (1988: 125), smatrati tipinim neutralnim bojama koje imaju svoju ulogu u
podeli na tople i hladne boje.
Kako je to napred ve bilo najavljeno, u narednim odeljcima sledi osvrt na druge
psiholoko ustrojene i meusobno suprotstavljene korelate boja.

2.12.3. Drugi psiholoko ustrojeni i meusobno suprotstavljeni korelati boja

U svetlu izloenih podela na (1) boje radosti ili boje veselja i boje tuge ili boje
alosti; (2) lake boje i teke boje; (3) meke ili nene boje i tvrde ili jake boje; (4) mirne ili
tihe boje i nemirne, nametljive ili dreave boje; i najzad (5) svee ili iste boje i uvele ili
usahle boje, potrebno je navesti jo sledee:
(1) boje radosti ili veselja nasuprot bojama tuge ili alosti, i to
(a) boje radosti ili boje veselja (engl. happy colours), gde spadaju svi svetli,
pastelni tonovi, poput ute, roze, crvene, te njihove brojne raznolike i matovite
kombinacije, koji oveka uzdiu inei ga srenim. Stoga ne udi to se gotovo svaki
hrianski praznik, npr. Uskrs, proslavlja uz obilato korienje barem jedne, katkad i vie
ovakvih boja. Lino smo miljenja da bi boje radosti ili boje veselja zapravo trebalo
nazivati bojama poleta ili bojama elana;
(b) boje tuge ili boje alosti (engl. sad colours), koje obuhvataju tamne, turobne i
sumorne kolorite, meu kojima zagasitosme, tamnoljubiast, grafitsiv, koji izgledom

89

podseaju na crnu boju, i koji oveka psiholoki pritiskaju i mrve. Prema naem
miljenju, prikladniji naziv za ovu grupu boja bio bi deprimirajue boje;
(2) lake boje nasuprot tekim bojama:
(a) lake boje (engl. weightless colours), iji se pol unutar kruga boja nalazi u utoj
boji, za razliku od tekih boja s polom u ljubiastoj boji. Lake i svetle boje oveka uzdiu
i rastereuju, a teke i tamne boje ga rue i umrtvljuju;
(b) teke boje (engl. heavy colours), meu kojima svi tonovi koji u sebi sadre
neto crne ili crvene boje, zbog ega kako to navodi Trstenjak (1987: 211), ak ''ni
ruiastu boju ne oseamo kao laku jer sadri neto crvenila, iako je moda njena svetlina
vea no kod svetloplave boje''. U naelu, ukupnost boja na skali od ute do ljubiaste,
moe ostaviti utisak lakih boja ukoliko se meaju s belom, ili utisak tekih boja ukoliko se
meaju s crvenom. Lake boje, kako to obrazlae D. Ljubojevi (1982: 49, 56), ovek
tipino oekuje i trai gore, recimo nebo ili plafon svetle boje, a teke i tamne boje dole,
npr. zemlja ili pod u tamnim bojama. Istovremeno, svetli tonovi delove scene izvlae u
prvi plan, dok ih tamnih tonovi potiskuju u pozadinu ime se postie oseaj
trodimenzionalnosti, tj. dubine prostora. O tome govori i D. Vasiljevi Tomi (2007:
434), istiui da ukoliko est osnovnih boja bez razmaka poreamo jednu do druge
ispred crne pozadine, uta se percipira kao prostorno najblia, a ljubiasta se povlai u
dubinu pozadine. Ako se pak crna pozadina zameli belom, to e uticati na promenu utiska
dubine, ukratko ljubiasta se primie u prvi plan, a uta potiskuje u pozadinu;
(3) meke, nene, blage ili zapreminske boje nasuprot tvrdim, jakim ili povrinskim
bojama:
(a) meke, nene ili blage boje (engl. soft, gentle ili tender colours), poput boje
porculana, slonovae, voska, magle, meseine, rasprenog spektra. Tu se ubrajaju tonovi
manje optike gustine ili zapremine, bez prave tvrdoe, postojanosti ili bilo kakvog
odreenog oblik, pa se oku ini kao da prodire u plastinost pigmenta, te izvor svetlosti
posmatrane boje. Meki tonovi doslovno doaravaju dubinski oseaj vlastitog
zapreminskog kvaliteta zbog ega se nazivaju i zapreminskim bojama. Obino se
uoavaju u uslovima poveanog zamraenja, te smanjenog intenziteta svetlosti;
(b) tvrde ili jake boje (engl. hard ili strong colours), npr. boja gvoa (iako samo u
vrstom zapreminskom stanju),43 granita, kamena. Odlikuju se veom optikom
zgusnutou (zapreminom), tj. umanjenom ukupnom prozirnou. Tipino se opaaju u

43

Teno, uareno gvoe optiki deluje znatno meke od ohlaenog, tvrdog gvoa.

90

uslovima pojaanog osvetljenja, kada posebno tvrdo deluju sjajne i uglaane povrine,
zbog ega ove boje nazivamo jo povrinskim bojama. Uklanjanjem sjaja, povrina
automatski izgleda meka i manje robusna;
(4) mirne, neupadljive ili nenametljive boje nasuprot nemirnim, nametljivim ili
dreeim bojama:
(a) mirne, neupadljive ili nenametljive boje (engl. calm ili quiet colours), jesu svi
oni tonovi koji ne odudaraju mnogo spram pozadine posmatranja, stvarajui utisak
prostorne blizine. Uz priguenu svetlost, tamne boje na tamnoj pozadini deluju
neupadljivije i blie od svetlih boja, to se menja u uslovima svetlih pozadina i poveanog
osvetljenja;
(b) nemirne, nametljive ili dreee boje (engl. striking ili screaming colours),
meu kojima svi koloriti koji se od svoje pozadine jae izdvajaju, ukratko svi svetli tonovi
koji se odbijaju od tamnu pozadinu, i obrnuto, ime se postie utisak prostorne blizine, a o
emu je donekle ve bilo rei u Odeljku 2.6;
(5) svee ili iste boje nasuprot uvelim ili usahlim bojama:
(a) svee ili iste boje (engl. fresh ili pure colours), koje se opaaju onda kada je
povrina posmatranog entiteta tako osvetljena da boja sjaji, ili kada je njen izgled manje
ili vie gladak zbog ega se jako pribliava sjaju, recimo boja cvetnih latica. U uslovima
adekvatnog osvetljenja, poveava se uglaanost posmatrane obojene povrine, to
rezultira poveavanjem sjajnosti pojavnog oblika boje date povrine. Sve ili ist izgled
boja tipian je za prirodne povrine, a znatno je rei kod prostornih boja;
(b) uvele ili usahle boje (engl. dead colours), iji sasueni pojavni oblik takoe
moe biti najlake uoen u prirodnom okruenju, npr. boja uvelog cvea, lia, trave.
Posmatranim povrinama nedostaje sveina, te odreena mera napetosti i krutosti, zbog
ega nisu sjajne niti glatke, ve naprotiv deluju staro, a po kvalitetu usahlo i sparueno.
Ipak, ovde je znaajno istai da na percipiranje lika boje utie i ugao posmatranja. Zid iste
boje moe, naime, izgledati svee ili uvelo, u zavisnosti od toga da li je ugao posmatranja
takav da posmatra uoava neravnine na zidnoj strukturi, ili pak opaa samo svetao, ist i
gladak, gotovo sjajan premaz boje. Ove boje bi, prema naem miljenju, mogle biti
nazvane jo mrtvim ili sasuenim bojama.
Time zakljuujemo nau raspravu o psiholoki ustrojenim korelatima boja. U
narednom Poglavlju, baviemo se optim principima kognitivnolingvistike teorije, i
posebno o teoriji prototipa i stereotipa, i s tim u vezi principima kategorizacije
BerlinKayovih jedanaest osnovnih boja, te semantikom leksema kojima se imenuju boje.
91

3.

Teorijski aspekti izuavanja boja 2: jezika dimenzija

Kao jedna od posledica ovekovih mentalnih aktivnosti, pojavljuje se mogunost

prepoznavanja i segmentovanja boja u odelite kategorije, premda za tako ta nema

nikakve fizike utemeljenosti. U vanjezikoj stvarnosti ukupnost boja ini jedan
trodimenzionalni kontinuum unutar kojeg granice izmeu boja nisu jasno odeljene, ni
fiziki ni opaajno, ve se boje jedna u drugu prelivaju s blagim i postepenim prelazima.
Mentalno izdeljenim koloritnim kategorijama ovek dodeljuje razliita imena, npr. engl.
red, yellow, green, blue, purple, itd., ili srp. CRVEN, UT, ZELEN, PLAV, LJUBIAST, itd. U
procesu segmentiranja uestvuje ne samo ovekov vizuelni sistem, ve takoe razliiti
kulturnojeziki faktori. U najkraem, kulture i jezici meusobno se razlikuju u pogledu
percepcijskog grupisanja i imenovanja boja, te pozicioniranja vododelnice izmeu boja u
okruenju i boja u jeziku. To fenomen kategorizacije i imenovanja boja ini posebno
zanimljivim za najrazliitija unutarkulturoloka i meukulturoloka prouavanja, te
multidisciplinarnih istraivanja, meu kojima antropoloka, lingvistika, psihofizika,
psiholoka, neurobioloka, i dr. (up. Schirillo, 2001: 179; Jameson, 2005a: 5; Leech,
1990: 24). injenica da lingvistiko grupisanje boja proizlazi iz psiholokog, otvorilo je
pitanje da li u svetlu specifinih karakteristika fizikih objekata, kategorije boja mogu biti
definisane kao prirodne, tj. univerzalno date svim ljudima, ili se pak ustrojavaju saglasno
potrebama kulturnojezike zajednice u sklopu koje i nastaju. U vezi s tim, postoje dve
suprotstavljene teorije, univerzalistika i relativistika, a budui da njihov odnos
zavreuje neto blie tumaenje, o tome emo detaljnije govoriti neto kasnije (u sklopu
Odeljka 3.4, te Pododeljaka 3.4.1, 3.4.2 i 3.4.3).
Nakon ovih optih uvodnih napomena o kategorizaciji i imenovanju boja, sada
postaje mogue da se otpone s izlaganjem neposrednije vezanim za lekseme kojima se
imenuju boje.

92

3.1.

Lekseme kojima se imenuju boje: opte napomene

U uvodu rasprave o teorijskim odn. jezikim aspektima leksema kojima se

imenuju boje u engleskom i srpskom jeziku valja jo jednom ukazati na injenicu da je za

oveka normalnog, neoteenog vida spoljanji svet nalik predivnom kaledioskopu boja.
Sama leksema BOJA turskog je porekla ( boya, boyama), i, prema navodima preuzetim iz
Skokovog Etimologijskog rjenika hrvatskoga ili srpskoga jezika, odomaena je u svim
balkanskim jezicima (up. Skok, 1971: 182). Boje su sutinski bitan elemenat ovekove
percepcije takvog, izrazito koloristiki determinisanog okruenja u kojem posmatra
svakodnevno raspoznaje i kvalitativno ocenjuje raznorodna bia, predmete i pojave kao
razliito obojene. Shodno tome, razumljiv je veliki uticaj boja na odabir hrane i pia,44
odee i obue, predmeta u svakodnevnoj upotrebi, itd. Uz to, boja oveku umnogome
pomae da izrazi svoje najdublje misli i oseanja, te kulturoloku i drugu pripadnost. Ako
u tom svetlu pomislimo da je osnovna funkcija jezika imenovanje segmenata vanjezike
stvarnost i nekog stanja stvari, onda ne treba da udi zbog ega je za obinog govornika
engleskog i srpskog jezika upravo leksemsko imenovanje boja najprirodniji, najrazumljiviji, te stoga najfrekventniji nain ureivanja i oznaavanja vanjezikog prostora boja.
S tim u vezi, a pre nego to preemo na raspravu o strukturi leksema kojima se
boje imenuju u engleskom i srpskom jeziku, ovde smatramo neophodnim osvrnuti se jo
na terminologiju koja upuuje na opti ton boje, i sam proces bojenja. Za tu potrebu, u
engleskom jeziku se koriste lekseme colour, u amerikoj varijanti engleskog jezika kao
color ( O.Fr. color, rani XIII vek; sva ovde prikazana etimoloka tumaenja preuzimana
su iz izvora Online Etymology Dictionary), boja, obojenost, paint ( O.Fr. peint, rani XIII
vek), slikarska boja i farba, dye ( O.E. deah, deag, mogue u vezi sa deagol, tajni,
skriven, taman, mraan, neproziran), boja za tekstil, ink ( O.Fr. enque, tamna tenost za

44

Kada eli odrediti da li neto jeste ili nije za jelo i/ili pie, ovek se u svojoj proceni, izmeu ostalog,
oslanja upravo na boju. Pri tome je izrazita odbojnost prema plavoj hrani dvojako motivisana: (1) plava boja
hrane jasan je indikator plesni i/ili trulei poznato je, naime, da se PLAVI SIREVI, npr. Gorgonzola, Rokfor,
Danish blue, Paladin, Stilton, najee proizvode od nekuvanog, usirenog mleka kojem se dodaju plave
plesni; i (2) u prirodi nema plave hrane, ak ni onda kada to moda tako proizlazi iz dodeljenih joj naziva,
npr. engl. blueberry, borovnica, dosl. plava bobica, i srp. PLAVI PATLIDAN, jer niti je borovnica isto plava
tokom sazrevanja kolorit ovog bobiastog voa menja se od zelene u ljubiastu, i potom u zagasitoplavu u
poslednjoj fazi sazrevanja, a zrelo meso joj je ljubiastoplavo, niti su zreli plodovi patlidana plavi, ve
ljubiasti, a meso je svetlo. Up. navode o divljoj borovnici PLAVE BOJE, A CRVENOG SOKA, preuzete iz
Magazina Politika (br. 616, 19.7. 2009.).

93

pisanje),45 mastilo (za tampae crno ili u boji), stain ( O.N. steina, slikati + M.E.
disteynen, skinuti boju ili obojiti, kasni XIV vek), pigmentna boja koja prodire u dubinu
materijala; dok se ovek koji boji, slika i farba naziva painter, i eventualno dauber
( O.Fr. dauber, kreiti beliti),46 pri emu se potonji naziv upotrebljava samo ukoliko je
re o grubom bojenju neke povrine. Primenom postupka konverzije (engl. conversion),
kojom se leksemi menja funkcija bez dodavanja, oduzimanja ili kombinovanja segmenata
osnove, a o emu e se kao o jednom od postupaka tvorbe rei iscrpnije govoriti u sklopu
Poglavlja 5, imenice colour, paint, dye, ink i stain, postaju glagoli, kojima se oznaava
proces bojenja, sve to, naravno, imajui na umu da tekst ne postoji bez konteksta.
Prelazei sada na raspravu o leksemama kojima se na vizuelni fenomen boje
upuuje u srpskom jeziku, potrebno je istai sledee termine: BOJA, opti ton, obojenost
KOLORIT ( ital.

colorito, Klajn i ipka, Veliki renik stranih rei i izraza, 2006: 628),

boja, obojenost , FARBA ( nem. Farbe, up. Klajn i ipka, 2006: 1306), boja za zidove,
tkaninu, kou, drvo, i dr., KOLOR ( franc. coloris lat. color, boja koe, ton, izgled,
prema Skok, 1971: 128), kao naziv za digitalnu boju, MASTILO (i TINTA), boja za
tampae, verovatno izvedeno od semantikog arhaizma MAST.47 Istovremeno, smatramo
zanimljivim to to je prema miljenju nekih autora BOJADIJA zanatlija koji se bavi
bojadisanjem (Mitkovi, 1988: 99), dok je za za druge re o oveku koji se na razliite
naine bavi bojom, kao proizvoa/trgovac, ili sl. (Ragu, 1982: 13), a leksemom
BOJADISAR, se

upuuje iskljuivo na onog koji boji. Pored toga, u upotrebi su takoe dva

termina novijeg datuma i nemake etimologije, FARBAR i MOLER ( nem. Maler, up. Klein
i ipka, 2006: 785), dok za aktivnost onoga ko boji kaemo BOJITI, FARBATI i MALATI.48 I
najzad, sledei sutinu argumentacije koju iznose N. Tanhofer (2000: 189), Z. Jelaska, T.
Bonjak i M. Balent(2005b: 359), N. Pintari (2008: 817), M. Opai i N. Spicijari
(2010: 122), upravo izloenom spisku optih leksemama za oznaavanje boja, moe biti
45

Kao glagol u znaenju 'oznaiti ili obojiti mastilom' ne pre 1560. godine. Pridev inky, tintast, izrazito crn,
ne pre 1590. godine.
46
Prvo kao prezime Dauber (kasni XIV vek), a kao imenica 'onaj koji krei' od polovine XV veka.
47
Saglasno navodima S. Mitkovi (1988: 99), leksema MAST, od staroslovenskog *mast, ouvana je u
sloenom pridevu CRNJOMAST sa znaenjenjem tamnih oiju i kose, tamnoput, te derivatima MASNICA
modrica od udarca, UMAKANO i ZMAZANO, oba uprljano, MAZALO, lo moler, MAEVINA, prea koja se
boji, a koristi se za pletenje i tkanje. Potonji spisak, D. Ragu (1982: 13), dopunjuje jo leksemom
MASTITI, u znaenju bojiti, koja je u tom znaenju i danas prisutna u nekim dijalektima srpsko(hrvatsko)g
jezika. I najzad, na spisak moe biti dodata jo idiomatizovana fraza PREMAZAN JE SVIM MASTIMA, u govoru
takoe PREMAZAN JE SVIM BOJAMA.
48
Prema miljenju D. Ragua (1982: 13), lekseme BOJITI i BOJENJE terminoloki su prikladnije za sve
struke koje se bave bojom, npr. slikarstvo, graevina, itd., dok se oblici koji nastaju izvoenjem pomou
infiksa IS, recimo BOJADISATI i BOJADISAONICA, iskljuivo mogu upotrebljavati u bojarstvu, tekstilstvu,
eventualno frizeraju (kozmetici). Upravo zbog toga, prihvatljivo je rei da aci bojama boje, a ne bojadiu.

94

pridodat jo kroatizam LIILO, verovatno u znaenju sredstva pomou kojeg se prenosi

lik49
No, u vezi sa optim utiskom o boji, a u svetlu brojnosti pozajmljenica kojima se
na dati utisak upuuje, te saglasno principima jezikog relativizma u skladu s kojima
vokabular jednog jezika odslikava za njega kulturno relevantne kategorije (up. An
Encyclopaedia of Language, 2005: 254),50 apstraktan pojam boje u engleskom i srpskom
jeziku nije postojao sve dok se nije pojavila svest o boji kao apstraktnom pojmu, te
potreba za njegovim imenovanjem. (Iscrpnije o jezikom relativizmu govorie se u
Pododeljku 3.4.1). Naime, na osnovu dijahronih istraivanja engleskog jezika, na koja se
pozivaju R. MacLaury (1987) i R. W. Casson (1992), te potrebe nije bilo dok je ovek
iveo u harmoniji s prirodom, potpuno uronjen i utopljen u prirodno okruenje. Ukratko,
racionalna klasifikacija, tj. preciznije ureivanje vanjezikog prostora boja po principu
jedno ime za jedan pojam, ovde jedna leksema kojom se imenuje boja za jednu boju,
fenomen je novijeg datuma, koji je formiran zbog potreba visokoindustrijalizovanih
drutava da se na neki nain uspostavi razlika izmeu obilja istih, tj. uvek identino
hromatski uoblienih, te savreno prepoznatljivih koloristikih entiteta (kojih u
vanjezikoj stvarnosti nema mnogo).
Praistorijski homo sapiens, koji se kao vrsta razvio u prirodnom okruenju
dinamikog sveta boja, i to nakon to su se u datom okruenju prethodno ve bili razvili
jezici boja biljaka i ivotinja, iako i sam zaueni posmatra svog obojenog okruenja
(Pavlovi, 1987: 189), na zidovima peina i drugde jednostavno je slikao ono to je
video, ali bez potrebe imenovanja razliitih opaaja boja (up. King, 2005: 45). Za razliku
od savremenog oveka XX i XXI veka, na praistorijski predak nije, dakle, bio optereen
racionalnim unoenjem reda meu vizuelnim putem prikupljena znanja o raznorodnim

Za razliku od svih ovde pomenutih termina, staroslovenski naziv za boju bila je leksema kvet, to
objanjava zbog ega se u ruskom jeziku cvet i dalje koristi kao opti naziv odn. ime za boju, a koju kao
CVETNOST, u znaenju ton boje, u svom Psiholokom reniku spominje D. Krsti (1988: 71). Motivisanost
ovog naziva lako je razumljiva kada se u vidu ima injenica da se u prirodi u najistijim oblicima skoro sve
boje mogu videti jedino na cveu. Imajui na umu opte lingvistiko odreenje naslova ovog rada, te budui
da je primena lekseme CVETNOST ograniena na psiholoku literaturu, ovde je slino tonu, tonalitetu,
kvalitetu, i dr., nismo uneli na spisak leksema kojima se imenuje opti utisak boje.
50
U tom svetlu postaje razumljivo zbog ega Eskimi ne poznaju mnogo leksema kojima se imenuju razliite
vrste drvea, kao i zbog ega u jezicima lovakosakupljakih plemena ima mnotvo razliitih rei kojima
se imenuju razliite tehnike hvatanja divljai.
49

95

koloristikim utiscima (opaajima).51 tavie, mogue je da sam poetak jezikog razvoja

obeleilo odsustvo bilo kakvog pojma boje, budui da je primitivan ovek elemente iz
svog neposrednog okruenja uglavnom percipirao kao nosioce obilja ahromatskih, i u
znatno manjoj meri hromatskih infromacija. Na temelju toga moe biti zakljueno da je
atribut svetline (engl. brightness), i s njim u vezi termini koji definiu osvetljaj (prema
engl. brightness specific terms, Goddard, 1998a: 1113), bio daleko znaajniji od tona
boje (engl. hue), poto manja ili vea svetlina, odn. slabija ili jaa zatamnjenost
(zagasitost) vegetacije u okruenju govori o nekim njenim bitnim kvalitetima, npr.
dostignutom stadijumu razvoja i rasta, te sonost ili sasuenost (MacLaury, 1992: 164;
Ivi, 1996: 2; 2000b: 141; Ratkovi, 2007: 26). Stavljanje nijanse boje na apsolutni
pijedestal koloristike karakterizacije, predstavlja tumaenje koje je, da ponovimo,
svojstveno savremenim, tj. tehnoloki visoko razvijenim drutvima (up. Ivi, 1996: 116).
Savremeni ovek, govornik engleskog i srpskog jezika, najee ostaje potpuno nesvestan
injenice da sve do otprilike kasnog srednjeg veka ni u jednom od ovde navedenih jezika
nije postojao jasno definisan apstraktni pojam boje u onoj formi u kojoj postoji danas. To
znai da je u prolosti i za civilizovane Evropljane, jednu konkretnu boju bilo daleko
znaajnije (i svrsishodnije) kvalifikovati kao svetlu ili tamnu, nego precizno odrediti ton o
kojem je re (Gage, 1993: 6978). Do ovog, u svoje vreme frapantnog zakljuka, prvi je
doao W. E. Gladstone (1858: 45799), koji je znaaj atributa svetline za pretke svih
Evropljana otkrio uporeujui starogrka imena za boje sa engleskim imenima na osnovu

51

Govorei o jeziku boja biljaka i ivotinja, T. King (2005: 34) navodi sledee: (1) za biljke boja je
mehanizam kojim se privlae opraivai i/ili prenosioci semena. Naime, jarke i tipino svetle boje cvea ili
voa upadljivo ih izdvajaju od okolnog zelenila, omoguavajui njihovo opaanje i s velike razdaljine, zbog
ega obojeni lik ima prednost nad mirisom. Kako su insektiopraivai trihromate koji vide i ultraljubiastu
svetlost, mnotvo cvetnica u cilju njihovog pivlaenja, pored mirisa i oblika, razvile je dodatnu strategiju
raznobojnosti (latice plavih, ljubiastih, roze i utih nijansi). Za razliku od toga, cvee crvene boje nastoji
privui drugu grupu opraivaa ptice, recimo kolibrije (jer ptice za razliku od pela vide crvenu boju);
(2) ivotinje, ija boja koe, krzna, perja, i dr., slui kao (a) kamuflaa koja olakava hvatanje plena, npr.
crne are na tigrovom utonarandastom krznu ovoj velikoj maki omoguavaju neopaeno kretanje kroz
visoku, suvu travu; (b) mamac za privlaenje rtve, npr. jedna vrsta meduze koja ivei na velikim
dubinama generie crvenu fluorescentnu svetlost kojom mami plen; (c) izbegavanje grabljivaca, i to bilo
kamuflaom, recimo crnobele pruge na zebrinom kaputu grabljivcima oteavaju vizuelno izdvajanje jedne
zebre od ostatka stada, ili upozorenjem, poput obrasca crnih traka i/ili taaka u kombinaciji s crvenom,
utom i/ili belom bojom; i (d) zastraivanje takmaca i/ili prikazivanje plodnosti i seksualne privlanosti,
poput zagasitosti boje lavlje grive i raskonog prelivanja tonova na repu pauna. Oba ova primera ilustruju
korienje jezika boja za potrebe sopstvene vrste.

96

ega je postalo oigledno da su u Homerovo doba ljudi boje razlikovali prema svetlini, a
ne prema tonu.52
Razliitosti jezikog opisivanja raznorodnih koloristikih utisaka iz vanjezikog
okruenja prisutne su i danas. U primitivnim kulturama koje jo uvek nisu ovladale
tehnologijom proizvodnje neogranienog broja pigmentnih boja i farbi, sve to ovek vidi
deo je prirodnog okruenja. Takve kulture pomno prate ciklusa raanja, rasta i umiranja u
biljnom i ivotinjskom svetu, promene na ljudskom telu izazvane povredama, bolestima,
starou i dr., smenu dana i noi, itd., zbog ega je njihov jezik boja kontekstualno
uslovljen (prema engl. contextspecific colour terms). S obzirom na to, bitni su jeziki
resursi kojima se, recimo, oznaava stepen zrelosti voa ili definie izgled ptica, i sl.
Meu primere kontekstualno uslovljenog termina u engleskom i srspkom jeziku spada
leksema engl. lemon i srp. LIMUN, koja je prvobitno oznaavala voe, ali kako to voe
kada je zrelo ima karakteristinu boju, termin se danas koristi za opisivanje boje drugih
predmeta (vie o imenovanju boja prema korelatima iz vanjezike stvarnosti govorie se u
Pododeljku 3.1.2). Bitno je dakle naglasiti da ogranienost u nazivima boja primitivnih
naroda, zbog ega ih neki jezici i danas imaju u vrlo malom broju, npr. samo za
ahromatske boje, crnu i belu (up. Berlin i Kay, 1969: 213), ne odslikava manju fiziku
sposobnost vienja boja, ve naprosto odsustvo potrebe za odvajanjem boje koju ima
savremeni, urbani ovek u tehnoloki razvijenom svetu dananjice (King, 2005: 5).
U narednom Odeljku, govoriemo o vanjezikim iniocima koji pokreu
generisanje novih leksema kojima se imenuju boje, kao i o dinamici tog stvaranja, a zatim
u novom Odeljku (3.2.1) i o motivisanosti novooformljenih imena.

52

Kako to obrazlae R. W. Casson (1992: 395), u staroengleskom jeziku (ca. 6001150), imena za boje
primarno su izraavala oseaj svetline, a veliko pomeranje fokusa panje na ton odigralo se tek u srednjem
veku (ca. 11501500). To potvruju i podaci preuzeti iz etimolokog veb renika Online Etymology
Dictionary. Prema reniku, leksema hue u staroengleskom koristila se u znaenju 'boja, oblik, lik, lepota',
dakle kao jedan zbirni naziv o percipiranom vizuelnom kvalitetu vanjezikog entiteta, a ne iskljuivo kao
obeleje boje. Istovremeno, njeni sinonimi tinge ( lat. tingere, bojiti, farbati), tint ( lat. tinctus), i nuance
( franc. nuance), svi u znaenju 'ton, preliv ili nijansa boje', u engleski su pozajmljeni iz latinskog i
francuskog, i to svi posle 1500. godine. Najvei broj pozajmljenica, i to ne samo onih kojima se imenuje
oti ton boje, ve i konkretne boje, u engleski je pozajmljen upravo iz francuskog. Taj proces, tekao je u dva
talasa, od XIII do XV veka, i kasnije u XVIII veku, paralelno s poetkom industrijske revolucije. U srpski
se, meutim, najvie pozajmljivalo iz turskog, nemakog i italijanskog, o emu e se dodatno raspravljati u
sklopu Poglavlja 5, Odeljak 5.1.

97

3.1.1. Imenovanje boja

Ekspanzija boja s kojima se savremeni ovek svakodnevno susree, te samim tim
umnoavanje leksema pomou kojih dati, premda ne i svi tonovi boja, mogu biti
imenovani, odigrava se uporedo s civilizacijskim napretkom oitovanim u sveoptoj
urbanizaciji, i konkretnije, razvoju industrije materijalnih boja, tekstila, tampe, grafike,
kozmetike, i dr. I dok se u strunim tekstovima, u cilju vee preciznosti i preglednosti,
nazivi za boje esto zamenjuju slikamamaterijalnim uzorcima boja kojima se ponekad
pridruuju alfanumerike ili drukije oznake, to je tipino za recimo kataloge slikarskih
boja, u jezicima modernog, potroakog, te globalno umreenog drutva, prema reima Z.
Jelaske, T. Bonjak i M. Balent (2005b: 362), doslovno svakodnevno izranjaju
najrazliitiji nazivi koji upuuju na razliite meavine ili razliite nijanse tonova boja.
Njihov konaan broj ne moe, meutim, biti utvren s preciznou, i to najvie zbog toga
to neka sluajna imena, nastala uglavnom da bi se zadovoljila trenutna potreba, a katkad i
kao posledica nemogunosti priseanja postojee lekseme za jedan odreeni ton boje,
nestaju gotovo preko noi, isto onako kako su se i pojavila. Prihvatljivost (sadrinska,
formalna i/ili fukcijska) najveeg broja ovakvih novoimenovanih leksema, esto pukih
jednokratnih tvorevina (prema engl. nonce formation, L. Bauer 1983: 4650), uglavnom
je upitna (up. Lyons, 1995a: 132). Kao primere jednokratnih tvorevina koje nikada nisu
zaivele u jeziku, ve su brzo odbaene kao bezvredne, Z. Pavlovi (1977: 21), spominje
nekoliko pomodarskih naziva iz XVIII i XIX veka, meu kojima boja bolesnog panca,
boja tune prijateljice, boja umirueg majmuna. Ova metaforika imena uobiajena su,
prema reima M. Burgina i D. Rotbarta (1998: 912), uvek onda kada u vokabularu
naunika odreenog doba nastupi kriza, reju kada doslovni izrazi kojima se barata u
datom vremenu postanu prepreka valjanom opisivanju naunih inovacija, to namee
potrebu za jezikim inovacijama oitovanim u metaforikim izrazima.
Konkretno, proces imenovanja jednog utiska iz obojene vanjezike stvarnosti, i to
u sistemu jednog jezika uvek zapoinje leksemizacijom, koja se saglasno argumentaciji
L. Bauera (1983: 4250) i T. Pria (2008: 8991), oituje u stvaranju novih leksema
(kojima se imenuju boje), te proirivanju leksikona. Saglasno navodima V. Adams (1973:
vii) i T. Pria (1998: 68), nove lekseme, ovde one kojima se imenuju boje, nastaju samo
ukoliko se ispune dva preduslova, i to: (1) mora postojati potreba za novom leksemom
kojom e se imenovati izvestan vanjeziki entitet ili klasa entiteta, ovde raznorodni tonovi
98

boja (vanjeziki motiv); i (2) moraju postojati raspoloiva jezika sredstva oitovana u
inventaru morfema i pravila za njihovo kombinovanje pomou kojih se unapred
zamiljeni (nameravani) sadraj koji se stvaranjem nove lekseme eli izraziti konano i
uobliuje (jeziki motivi). Pri tome se novo ime dodeljuje bilo (1) kao posledica
osmiljenog delovanja jednog ili vie pojedinaca; ili (2) usled nemogunosti priseanja
ve postojee lekseme. Leksemizaciju sledi konsolidacija, odn. proces ustaljivanja
novostvorene lekseme, kada ovakva, viestruko ponovljena leksema u jednoj jezikoj
zajednici postane prihvaen jeziki znak, i kada u znaajnoj meri iezava prvobitna
mogua dvoznanost u tumaenju, iako govornik esto ostaje potpuno nesvestan njene
dubinske motivacije. U ovoj fazi razvoja, ponaanje lekseme jo uvek je predvidljivo
tvorbenim pravilom, zbog ega je ona formalno ralanjiva i sadrinski prozirna. I najzad,
zavrnu etapu razvoja novooformljene leksemske tvorevine predstavlja njena
leksikalizacija ili idiomatizacija, koja se manifestuje u otklonu od forme i/ili sadrine
projektovane (i pretpostavljene) pravilom. U sluaju polimorfemskih leksema, gubitak
ralanjivosti i/ili prozirnosti manifestuje se kao odstupanje od principa kompozitivnosti,
to u biti znai da forma i sadrina (smisao) date lekseme ne proizlaze vie iz kombinacija
osnova koje su, primenom relevantnog tvorbenog pravila, ule u njen sastav (Lipka, 1992:
978; Pri, 2008: 90). S tim u vezi, ovde emo se osvrnuti na primere engl. kompozicija
redbreast, crvenda, NE dosl. crvene grudi (mada perje na vratu, a delom i na trbuhu ove
ptice pevaice jeste u nekoj nijansi crvene boje); i black death, kuga, NE dosl. crna smrt
(u svojstvu apstraktnog fenomena smrt nema boju, ali je u kontekstu simbolikog
znaenja crne boje kao boje zla, nesree, tuge, itd., epidemija koja je nemilice kosila
ivote imala upravo takva znaenja za nekadanje evropskog kontinenta); te srp.
kompozicije BELOUKA, vrsta barske zmije, NE ui bele boje; i CRVENI VETAR, akutno
infektivno oboljenje koe uzrokovano bakterijom streptokoka, ija je klinika
manifestacija lokalizovani otok koe, najee na nogama i glavi obolelog, NE vetar
crvene boje.

99

3.1.2. Motivisanost leksema kojima se imenuju boje

Na raspravu o leksemizaciji, konsolidaciji i idiomatizaciji, najneposrednije se
nadovezuje rasprava o motivisanosti leksema kojima se imenuju boje, ime se zapravo
osvetljava poreklo razliitih naziva za boje. Motivisana leksema podrazumeva jeziki
znak koji je prost, ima ralanjivu formu i prozirnu sadrinu (Pri, 2008: 15). U tom
svetlu, jedan od naina predstavljanja i tumaenja ukupnosti varijeteta tonova i nijansi
bie izloen u produetku ovog odeljka, pri emu se uspostavljena klasifikacija uglavnom
oslanja na tumaenja koja su dali Z. Jelaska, T. Bonjak i M. Balent (2005b: 3625) i V.
Finlay (2007: 15). U naelu, lekseme kojima se imenuju boje mogu biti klasifikovane na
sledei nain:
(1) opisna ili deskriptivna imena, meu kojima:
(a) biljke (cvee i voe), poput engl. lavender, lavandaboja, plaviastoljubiasta,
orchid, lila, svetloljubiasta, apple green, zelena jabukaboja, jarkozelena, poppy, mak
crvena, jarkocrvena, tea rose, ukastoroze, dosl. ajeva ruaboja, cherry, vinjasta,
tamnocrvena, dosl. trenjaboja; i srp. LJUBIASTA, prema ljubiici (up. engl. violet),
JORGOVANBOJA,

bledoljubiasta (up. engl. liliac), KAJSIJABOJA, ukastonarandasta

(up. engl. apricot), NARANDASTA, prema narandi (up. engl. orange), LIMUNBOJA/
LIMUNASTA, jarkouta

(up. engl. lemon, bledouta),53 KESTENBOJA/KESTENJASTA,

crvenkastobraon, LENIKBOJA, svetlobraon (up. engl hazel), BRESKVABOJA, ukastonarandasta (up. engl. peach); RUIASTA, roze, prema rui (up. engl. rosy, ljubiastoroze), MASLINASTA, ukastozelen (up. engl. olive);
(b) ivotinje, npr. engl. coral, boje korala, rozikastocrvena, salmon, rozikastonarandast, dosl. lososboja, parrot green, ukastozelena, dosl. papagajzelena, canary
yellow, srednjeuta, dosl. kanarinacuta, peacock blue, jarkoplava, dosl. paunplav; i
srp. GOLUBIJESIVA, rozikastosiva (up. engl. dovegrey), MIASTOSIVA, braonkastosiva
(up. engl. mousy), VRAN, blistavocrna (up. engl. raven);
(c) prirodne pojave, meu kojima engl. skyblue, nebeskoplava, sand, pesakboja,
ukastobraon; snowwhite, snenobela, navy blue, modra, terracotta, terakota,
braonkastonarandasta; i srp. ILOVAA, oker, braonkastouta, ZEMLJABOJA, tamnobraon,

53

Upravo su ovakve sadrinske razlike predstavljale predmet naeg istraivanja. Rezultati tog istraivanja
predoeni su u sklopu Poglavlja 4, i posebno Pododeljka 4.3.6.

100

UGLJENA/UGLJENAST, vrlo

crna, BLATNOSIV, braonkastosiva, DIMBOJA, plaviastosiva,

PLAMEN/ARKAST, narandastocrvena

(up. engl. flamy);

(d) materijali (metali i minerali), npr. engl. emerald, smaragdnozelena, sapphire,

safirnoplava, turquoise, tirkizna, zelenkastoplava/plavkastozelena, sulphureous,
sumporasta, zelenkastouta; i srp. ZLATNA (up. engl. gold),54 SREBRNA (up. engl silver),
BAKRENASTA, crvenkastobraon;

(e) ljudski proizvodi (hrana i pie), poput engl. burgundy, zagasitocrvena, prema
boji francuskog crvenog vina, plum, ljubiasta, boja ljive, carrot, jarkonarandasta, boja
argarepe, mustard, utozelena, boja senfa, butter, be, boja putera; i srp. AMPANJAC
BOJA, rozikastouta, BOJA BELE KAFE,
OKOLADABOJA, tamnobraon (up.

be, svetlobraon (up. engl. white coffee),

engl. chocolate), KREM, ukastobela, BOJA CRNOG

VINA, tamnocrvena, BOJA MESA, rozikastocrvena, BOJA MEDA, ukastobraon;

(f) predmeti i materijali u svakodnevnoj upotrebi, poput engl. bottlegreen,

sivkastozelena, dosl. boja zelene flae, carmine, tamnocrvena, denim, modra, linen, krem;
i srp. MASTILJAVA, modra ili vrlo crna, VOTANPLAVA, tamnoplava;
(2) istorijski nazivi, meu kojima:
(a) nazivi hemijskih i drugih supstanci od kojih potiu pigmenti i bojila,
npr. engl. phthalo blue, svetlotirkizna, pigmentna boja nazvana po ftalocijanin bakru;
dioxazine purple, plaviastoljubiasta, pigmentna boja nazvana po karbazol dioksazinu;55
(b) imena uvenih slikara, npr. engl. Van Gogh yellow, oker (up. srp. VAN GOGOVA
UTA,

Chagal blue, kobaltnoplav (up. srp. AGALOVSKI PLAVA); Titian blue, metalnoplav,

sivkastoplava (up. srp. TICIJAN PLAVA);

(3) geografski pojmovi i lokaliteti (mesto porekla pigmenta), meu kojima
engl. burnt sienna, crvenkastobraon, prema prenoj sirovoj zemlji iz toskanskog gradia
Sijene, magenta, bordo, prema severnoitalijanskom gradu Magenta gde je otkrivena biljka
fuksija od koje se kasnije dobijao istoimeni pigment, lamp black, plaviastocrna, prema
polusagoreloj garei iz petrolejskih lampi, chalk white, krebela, dosl. kredabela,
prema nazivu za kredu bele boje od koje se dobijala.

54

Takoe kao STARO ZLATOBOJA ili BOJE STAROG ZLATA.

Prema reima Z. Pavlovia (1977: 20), s razvojem i unapreivanjem tehnologije proizvodnje
bojamaterija, ovek se sve vie udaljavao od hromatskog sveta fizisa, i sve vie je teio da iznae to
precizniji naziv kojim e opisati odreenu hromatsku senzaciju ime je ublaio mogunost dvoznane
vieznane interpretacije, te na taj nain znaajno obogatio leksiki fond leksemama kojima se imenuju
boje.
55

101

Upravo okonan prikaz pokazuje da najvei broj leksema kojima se imenuju boje
spada meu deskriptivne termine koji primarno imenuju nosioce odreenih boja bia,
predmeti ili pojave iz vanjezikog okruenja, a samo sekundarno su to takoe imena boja.

3.1.3. Determinacija vanjezikih entiteta po boji

Primarna uloga svih leksema kojima se imenuju boje, jeste sauvati utisak o
nekom vizuelno registrovanom koloristikom svojstvu osvetljene materije iz
neposrednog, vanjezikog okruenja. U tom smislu, leksemu kojom se imenuju boja treba
smatrati jezikim znakom koji zastupa i zamenjuje neto to postoji izvan njega samog
(up. Lyons, 1977: 1002; Radovanovi, 1986: 93; Pri, 2008: 14), pri emu u skladu s
ranije pominjanom terminologijom F. de Saussurea, jeziki znak proistie iz veze izmeu
oznaitelja (engl. signifier), ili forme izraaja, i oznaenika (engl. signified), ili forme
sadrine (up. Odeljak 2.10). Saobrazno navodima R. Bugarskog 1989a (689), budui da
se ta veza utvruje konvencijom, ona je uvek arbitrarna. U skladu s postulatima teorije
oznaavanja ili konceptualizma (up. Lyons, 1977: 10910; Pri, 2008: 435), veza
izmeu lekseme i predmeta oznaavanja, ovde tona boje, nije direktna, ve se uspostavlja
indirektno, i to snanim oslanjanjem na koncept koji odraava predstavu o nekom
vanjezikom entitetu. U procesu komunikacije, govornoj ili pisanoj, ta mentalna slika od
uma enkodera (poiljaoca poruke) do uma dekodera (primaoca poruke), alje se i prima
upravo uobliavanjem u jezike jedinice (up. Sliku 14). Ipak, osnovni nedostatak ovakvog
shvatanja jesu velika subjektivnost, tj. objektivna neproverljivost samog mentalnog
entiteta, budui da sadraj koncepta varira od pojedinca do pojedinca. Na osnovu toga
proizlazi da lekseme kojima se imenuju boje nemaju potrebnu jednoznanost zahvaljujui
emu bi precizno definisanje i prepoznavanje boja bilo mogue. Stoga ne treba da
iznenauje to to lekseme kojima se imenuje jedna boja ne upuuju iskljuivo na jednu
odreenu boju ve naprotiv na veliku skupinu manjevie slinih tonova boja (Kueppers,
2003, Kueppers Theory of Color: 12). Konkretno, ilustrovano, srp. leksema CRVEN,
moe opisivati boja kupusa, paradajza, paprike, vina, dempera, koe, kose, oiju, itd.;
leksema UT boju limuna, umanceta, sunca, pileta, koe, zuba, brkova, itd.; leksema
PLAV

boju neba, mora, patliana, oiju, krvnih sudova, i dr.; iako je iz svih ovde

nabrojanih primera jasno da se ne radi o identinim, ve razliitim tonovima crvene, ute i

plave boje. Oigledno postoje razliita vienja sadraja razliitih leksema ovog tipa emu
102

saglasno gore navedenom izvoru u prilog govori jo injenica da umetnici, tampari,

moleri, i dr., leksemom red, crven, upuuju na tamnocrvenu boju, za koju u engleskom
jeziku postoji i poseban termin magenta, grimizan, a leksemom blue, plav, na
plavozelenu boju u upotrebi takoe kao cyan, tirkizan. Za razliku od njih, lekari,
kolorimetristi, te inenjeri raunarske tehnike, pod crvenom podrazumevaju
narandastocrvenu boju, a pod plavom ljubiastoplavu boju, to u glavama slualaca
stvara dilemu da postoje po dve osnovne crvene i plave boje.
Shodno ranije izloenom, aktuelnost drutvenih promena u savremenom
anglosaksonskom i srpskom potroakom drutvu oitovana, izmeu ostalog, u brzo
narastajuoj heterogenosti najrazliitijih pigmentnih i drugih boja, namee potrebu da
bude i jeziki izraena. Pri tome je to zadatak koji nije nimalo jednostavan. Imajui u vidu
samo injenicu da posmatra normalnog (neoteenog) vida s jedne strane razlikuje
neverovatnih 7.500.000 razliitih nijansi boja (Brown i Lenneberg, 1954: 457; prema
Ungerer i Schmid, 1996: 2), a da s druge strane prosean govornik engleskog jezika u
zavisnosti od stepena obrazovanja poznaje u proseku 20.00035.000 rei, obrazovan i do
25.00075.000 rei, od kojih aktivno upotrebljava 5.00010.000,56, onda je jasno da ak
ni najkreativniji govornik jednog jezika, pri emu se ovde pod jezikom kreativnou
podrazumeva kreativna sposobnost za proizvoenje potencijalno beskonano velikog
broja leksema kojima se imenuju boje (Lyons, 1977), dakle ni najmatovitiji govornik nije
u mogunosti svakoj odelitoj boji dodeliti odelito ime.57
Ono to u vezi s imenovanjem boja pobuuje veliku radoznalost lingvista,
kognitivnih semantiara posebno proizlazi iz sledeeg: uprkos tome to se u idealnom
sluaju hromatinost fizisa i pigmenata najracionalnije i najprikladnije definie formulom
jedno ime za jedan pojam, isto ime za boju esto oznaava niz razliitih koloristikih
utisaka (Wyler, 1992: 53). Primera radi, engl. coral moe imati znaenja ak tri razliita,
iako slina koloristika utiska, meu kojima rozikastout, crvenkastonarandast, i
jarkoroze, dok prema navodima preuzetim iz Renika sinonima i srodnih rei
srpskohrvatskog jezika (1974: 715), SINJ(I), moe upuivati na hromatski utisak mrkoute,
ljubiastozelene, olovne i pepeljaste boje. No, ista senzacija, s druge strane, moe biti
56

Podatak se naelno podudara sa navodima C. Galla u asopisu BBC News Magazine (28.4.2009.), te M.
Quiniona u elektronskom asopisu World Wide Words (1.4.2000.), premda se obojica zapravo pozivaju na
istraivanja D. Crystala.
57
Primera radi, relativno obiman Maerz i Paulov renik boja (engl. Maerz and Paul Dictionary of Color),
sa vie od 3000 razliitih imena za boje, i pored toliko odrednica pokriva samo segment ogromnog prostora
boja (Jaffer, 2010: 20). Najprecizniji renici boja imaju tano odreeno podruje primene. Uglavnom sadre
nekoliko stotina odrednica, pa nisu ni preobimni, ni nepregledni.

103

opisana pomou dve ili vie razliitih leksema, recimo engl. cerise, cherry, crimson i
fuchsia, sve u znaenju jarko ljubiastocrven; ili srp. BORDO, PURPURAN, GRIMIZAN,
VINJAST/VINJEV,

sve kao oznaka za boju na prelazu izmeu ljubiastocrvene i

zagasitocrvene. U svetlu predstojee rasprave o kognitivnoj ustrojenosti principa

kategorizacije boje, te semantici leksema kojima se boje imenuju, ovde emo se osvrnuti
jo na navode T. Belpaemea i J. Bleysa (2005b: 3), koji govore da usvajajui repertoar
kategorija boja, kao i razliitih imena boja u sprezi s datim kategorijama, komunikator to
zapravo ini igrajui igru odvajanja ili razluivanja (engl. discrimination game),
zahvaljujui emu moe raspoznavati izmeu razliitih stimulusa i razliitih leksema
kojima se ti stimulusi uobiajeno imenuju. Kako to dvojica autora obrazlau, nakon to
jedan komunikator u svojstvu enkodera uoblii odgovarajui i kontekstualno uslovljen
obojeni sadraj izabiranjem odgovarajue lekseme, dolazi red na dekodera da u cilju
njenog razumevanja primljene poruke, pravilno odigra igru pogaanja (engl. guessing
game). Konkretno, to znai da primljeni sadraj mora biti pravovaljano povezan s
odgovarajuom kategorijom boje. U protivnom dolazi do uma u komunikaciji, odn.
pogrenog interpretiranja primljene poruke.
Zbog ranije pominjane koloristike razuenost hromatskih stimulusa u
vanjezikom okruenju, te realne nemogunosti njihovog apsolutnog imenovanja, i to u
smislu da svaki stimulus bude imenovan sa po jednom, nezavisnom leksemom, ili pak
usled nemogunosti priseanja ve postojee lekseme, komunikatori preciznost
definisanja boja nastoje uobiajeno ostvariti oslanjanjem na:
(1) verbalne opise ili vizuelne deskriptore, recimo engl. the colour of a button
mushroom, boja obine bele peurke, ili primer koji navode S. R. Cook, P. Kay i T.
Regier (2005: 17), the color of the rust of my aunts old Chevrolet, kao opis crvene boje; i
srp. BOJA DIVLJEG KESTENA KOJI JE TEK ISKLIZNUO IZ LJUSKE (V. Pitalo, 2006: 81),
RUMENA BOJA RASKVAENE ILOVAE (I.

Andri, 2004: 5), BOJA CEDEVITE S PUNO VODE

(Brbora, 2005: 111); i

(2) gotovo neiscrpan broj okazionalnih veza, kojima se upuuje na boju nekog
entiteta iz vanjezikog okruenja (up. Piurica, 1994: 989). Pod tim se zapravo
podrazumeva uparivanje lekseme kojom se imenuje boja s fizikim adekvatom iz
vanjezike stvarnosti. U vezi s tim, engl. pridevima moss green, ukastozelen, priziva se
slika boje mahovine, saffron yellow, narandastout, slika boje afrana, poredbama as
blue as forgetmenots, jarkoplav, slika boje cveta u narodnom govoru poznatom kao
spomenak, as white as snow, beo kao sneg, slika boje snega, itd. Slino tome, upotrebom
104

sloenih prideva poput srp. ADZELEN, plavkastozelen, komunikator priziva mentalnu

sliku karakteristine boje ada, VOTANOUT, bledout, sliku boje voska, poredbama
PLAV KAO RAZLIAK, jarkoplav, sliku

boje poljskog cveta razlika, UT KAO LIMUN,

jarkout, sliku boje utog (zrelog) limuna. Ovde je, meutim, bitno istai da se, kako to
obrazlae F. R. Palmer (1976: 22), ovakvim okazionalnim vezama ipak ne uspostavlja
neposredna vidljiva veza izmeu boje i njenog imena, kao to je to sluaj u tehnikim
renicima i atlasima boja u kojima se, kako je ranije isticano, naziv boje uparuje sa
materijalnim uzorkomkarticom kolorita (up. Prilog 1).
Sloenost jezikog imenovanja boja uslovljava i injenica da imenujui razliite
boje, komunikatori vrlo esto ne podrazumevaju isti referent, tj. konkretan kolorit iz
vanjezikog okruenja, o emu je napred, i to iz perspektive nelingvistikih tumaenja,
takoe bilo govora. Primera radi, za jednog govornika engl. leksema turquoise, tirkizan,
ima znaenje vie plavog, a manje zelenog kolorita, dok je za drugog upravo suprotno, za
jednog su engl. lekseme rusty, rast, i copper, bakaran/bakarast, vie crveni, a manje
braon koloriti, a za drugog je obrnuto. Teei to veoj preciznosti prilikom odreivanja
znaenja potonjih boja, komunikatori katkad pribegavaju prevoenju statusa lekseme
kojom se boja nominuje u status atributskog kvalifikatora neke optije lekseme kojom
data boja moe biti imenovana, to ilustruje kako se preciznost imenovanja ostvaruje
oslanjanjem na morfoloka sredstva (u pitanju je derivacioni postupak izvoenja
sloenica, ovde sloenih prideva, ime se detaljnije bavi Poglavlje 5). Na osnovu toga
proizlaze kombinacije turquoise blue, tirkiznoplav, i turquoise green, tirkiznozelen,
potom rusty red, ukastocrven ili braonkastocrven, i rusty brown, crvenkastobraon,

105

copperred, bakarno crven, i copperbrown, bakarnosme.58 Nedoumice u pogledu

jasnog definisanja boja uobiajene su i kod opisnih parafraza, kako sadrinski, tako i
upotrebno, pri emu termin opisna parafraza ovde treba razumeti kao sintagmu koja stoji
u odnosu ekvivalentnosti prema boji referenta kojeg opisuje (up. Bugarski, 1989: 143). To
objanjava zbog ega se u jeziku mogu uti pitanja da li pomou verbalnih opisa, recimo
srp. BOJE MEDA i BOJE ILIBARA/JANTARA, oba u znaenju braonkastout, moe biti
determinisani isti referent, ili je pak opisivanje upuivanjem na boju meda rezervisano
iskljuivo za deskripciju boje kose (up. ?OI BOJE MEDA), a upuivanje na boju ilibara/
jantara samo za opisivanje boje oiju (up. ?KOSA BOJE ILIBARA/JANTARA). U nastojanju
da razree ovakve, i sline nesporazume, i preuprede um u komunikaciji, iako katkad
takoe zbog nemogunosti priseanja postojee lekseme kojom se imenuje odreena boja,
komunikatori esto poseu za deiksama, tj. pokazivanjem putem jezika (up. Lyons, 1977:
452; Pri, 2008: 75). Pod tim se podrazumeva pribegavanje komunikatora upotrebi
pokaznih zamenica, engl. this/that colour i srp. OVA/TA BOJA, ime se boja pokuava
preciznije definisati oslanjanjem na neverbalni kod u prirodnoj i neposrednoj situaciji
(up. Cichoska, 2000; prema Pintari, 2002: 53).
Saobrazno navodima M. Piurice (1994: 99), jeziku pometnju i komplikovane
odnose u leksikom sistemu jednog jezika, kao i izmeu jezika, zapravo motivie veita
ovekova tenja ka to finijem i to potpunijem nijansiranju boja kao obeleja vanjezikih
entiteta, pri emu se sama boja uglavnom ne doivljava kao samostalna jedinica, ve kao
kvalitet, odn. sutinsko svojstvo samog entiteta (up. Brinkmann, 1974, prema Petrovi,
1994: 7). Zahvaljujui tome, ovek govori da je recimo ljubiica ljubiasta (up. engl.

58

Up. takoe copperyellow, bakarnout, ali ne *copperorange, bakarnonarandast, niti *copperpink,

bakarnoroze. Poto u sebi integrie sadrinu crvene boje, copper se moe sadrinski udruivati samo s
toplim bojama. I mada orange i pink spadaju meu tople boje, zajedno sa red, brown i yellow, njihovo
slaganje sa copper iz nekog razloga za sada je blokirano. No, kako u vanjezikoj stvarnosti bude dolazilo do
sve finijeg nijansiranja razliitih tonova narandaste i roze boje, postoji mogunost da e doi i do
ogluivanja o ovakva derivaciona ogranienja, sve u cilju preciznosti koloristikog izraavanja. Logiku
udruivanja leksema na temelju integracije opaanja boje s razliitim oseajima (up. Pododeljke 2.10.1 i
2.10.2), slede, meutim, i druge lekseme. Primera radi, leksema purple koja u sebi objedinjuje crvenu i
plavu hromatinost, udruuje se s jedne strane sa hladnima bojama, npr. purpleblue, ljubiastoplav, i
purplegreen, ljubiastozelen, dok se s druge strane u istoj ulozi u sklopu novooformljenih sloenih prideva
pojavljuju tople boje, npr. purplered, ljubiastocrven, i purplebrown, ljubiastobraon. Up. takoe
purpleblack, ljubiastocrn. Ovo su samo neki od primera koji ilustruju kako jezik odraava vanjeziku,
spektralnu bliskost ili udaljenost razliitih tonova koji se lako ili teko simultano percipiraju (Kay &
McDaniel, 1978: 620). Pri tome treba imati na umu da sve ovde navedene lekseme imenuju prelazne nijanse
na sredini izmeu dve boje. Za razliku od njih, spektralno nezamislive kombinacije, engl. redgreen,
crvenozelen, i yellowblue, utoplav, ali u vanjezikoj stvarnosti tipine boje perja makao papagaja,
treba tumaiti kao dve odvojene, naporedne boje, tj. prema redosledu navoenja u znaenjima: koji je
mestimino crven a mestimino zelen, i koji je mestimino plav a mestimino ut (up. Renik jezikih
nedoumica, 1997: 178).

106

violets are violet), naranda narandasta (up. engl. oranges are orange), a (zreli) kesten
kestenjaste boje (up. engl. (ripe) chestnuts are of the chestnut colour). Interesantno je,
uzgred, spomenuti da su, kako je to ve bilo predoeno u sklopu Pododeljka 3.1.2, upravo
entiteti iz prirodnog, vanjezikog okruenja, meu kojima posebno biljke (cvee i voe),
posluili kao prauzori za veinu naziva za boje. No, jeziko imenovanje u svom
osnovnom obliku saglasno ranije navedenom i ima za cilj reprezentovati neki element
stvarnog (ili imaginarnog sveta) nekim elementom jezika (Bugarski, 1989: 12), ovde
leksemom kojom se imenuju boje. U najkraem, jezik boja oblikuje ovekov odnos sa
silama prirode, kao i sa drugim jedinkama drutvene zajednice, ali i obrnuto. Tako se,
recimo, u srpskom jeziku pomou prideva za boje imenuju: (1) mora, npr. CRVENO MORE
(jug), BELO MORE, Sredozemno more (zapad),59 CRNO MORE (sever);60 (2) zemlje i
narodi, npr. BELA/CRVENA/CRNA RUSIJA, Zapadna/Juna/Severna Rusija; (3) vetrovi,
poput CRNOG VETRA, koji duva iz pravca zapada, BELOG VETRA, koji moe duvati iz
razliitih pravaca, ali najee sa zapada, jugozapada i severozapada; (4) praznici, npr.
BELA NEDELJA, BELA SUBOTA, oba: praznici
SMRT,

u ast mrtvih;61 (5) bolesti, recimo CRNA

kuga, UTICA, zarazno zapaljenje jetre; (6) geografska imena, meu kojima

CRVENKA, optina u Bakoj (sever Srbije), CRNA TRAVA, varoica na jugu Srbiji, itd.
Budui da sve lekseme kojima se imenuju boje govorniku jednog jezika
omoguavaju da o vanjezikoj stvarnosti razmilja u boji (up. Methuen i Wanscher, 1978:
59

U turskom jeziku pak, naziv Belo more (tur. Ak Denizi), koristi se u znaenju zapadno more kao ime
za Egejsko more (na zapadu od Male Azije). Taj naziv, od Turaka su kasnije preuzeli Grci i Bugari.
60
Neki od ovih naziva, kasnije su pozajmljivanjem preneti i u engleski jezik, npr. Red Sea, Crveno more, i
Black Sea, Crno more, ali savremenici junih Slovena, a Anglosaksonci pogotovo, ostaju potpuno nesvesni
dubinske motivacije potonjih leksema.
61
Motivaciju potonjih metafora potrebno je tumaiti u svetlu injenice da je, kako to obrazlae M. S.
Filipovi (1961: 6977), belo kod Junih Slovena bila boja zapada gde Sunce inae zalazi, i gde se, prema
prethrianskom verovanju, nalazilo carstvo mrtvih, zbog ega je, kako je napred ve bilo isticano, boja
alosti svojevremeno bila bela, a ne crna. Time se takoe pojanjava motivisanost sintagmi OTII NA BELI
SVET, u znaenju umreti, i OTII U BELI SVET, u znaenju otii u nepoznate, daleke i tue krajeve i
zemlje. Leksema be(l)o u BELI SVET, moe dakle imati znaenja: (1) zapada; (2) carstva mrtvih;
(3) prostranstva, irine, dubine, neizvesnosti, koji u sebi kriju neizvesnost i/ili opasnost (up. takoe BELA
PUSTARA/PUSTINJA/RAVNICA, BELO ZIMSKO NEBO). Filipovi navodi i to da su Juni Sloveni ovakvo
nazivanje strana sveta po bojama preuzeli od Avara, turskog naroda s kojim smo u bliskom i dugotrajnom
dodiru bili jo od ranog srednjeg veka. S tim u vezi, PLAVA (MODRA) znai istok, CRVENA jug, BELA zapad,
CRNA sever, dok je LJUBIASTA pozicionirana u samom sreditu takve podele. S tim u vezi, te s obzirom na
ranije iznesene navode o rasponu simbolike razuenosti razliitih naziva za boje u razliitim epohama,
tradicijama i kulturama, ovde nee biti na odmet ukazati na jednu znaajnu razliku izmeu anglosaksonske i
srpske kulture. Prva etnika grupa, znaenje prostranstva, irine i neizvesnosti izraava plavom bojom, to
se u engleskom jeziku odslikava kroz sledei niz idiomatizovanih jezikih struktura: into the blue, odlazak u
nepoznato, dosl. odlazak u plavetnilo, out of the blue, odjednom, iznebuha, niotkuda, dosl. iz plavog, the big
blue, otvoreno more, okean, dosl. veliko plavetnilo. Prema naem miljenju, poreklo ove pojave moe se
lako objasniti geografskim, te kulturoloki uslovljenim motivima. Oigledno je da anglosaksonska kultura
(i engleski jezik) nepregledna prostranstva poistoveuje sa Severnim morem i Atlanskim okeanom i to zato
to je Velika Britanija ostrvska zemlja koja je sa svih strana okruena vodom (morima i okeanom).

107

138; Matschi, 2004: 57), opravdano je smatrati ih neprocenjivim sponama izmeu

vanjezikog sveta boja sveta izvan jezika, i unutarjezikog sveta znaenja (vie o tome,
i to iz perspektive konceptualizacije, govorie se u Odeljku 3.3 i Pododeljcima 3.3.1 i
3.3.2). U elji da dodatno osvetlimo vezu izmeu vanjezikih i jezikih dimenzija
imenovanja boja obuhvaenih ovim radom, smatramo bitnim istai da ovekova tenja za
finim jezikim nijansiranjem razliitih koloritnih utisaka zapravo proizlazi iz bioloki
(univerzalno) utemeljene vizuelne sposobnosti diferencirane percepcije navedenih utisaka.
Ta tenja, meutim, istovremeno ozbiljno naruava ljudsku sposobnost prepoznavanja
boja na osnovu usvojene, i kod nekih kolorita izrazito razuene nomenklature. Kao
posledica toga, jednom lananom reakcijom dovodi se u pitanje i sama preciznost
izraavanja, tj. objektivnost strogo jezikog imenovanja boja u okruenju.
Shodno svemu do sada izloenom, sada postaje lake razumeti stavove M.
Quiniona (1986),62 koji istie da su leksika polja (engl. lexical field), koja obuhvataju
sistemski ureene grupe smisleno srodnih rei, ovde lekseme kojima se imenuju boje,63
kategorije izrazite nepostojanosti i promenljivosti (o leksikim i semantikim poljima
detaljnije e se govoriti u Pododeljku 3.2.6). Slino, ali ipak iscrpnije tumaenje nalazimo
i kod R. Bugarskog (1989a: 137), koji navodi kako brojne prepreke s kojima se
semantiari u svojim nastojanjima da protumae semantiku leksema susreu, meu
kojima, prirodno, takoe leksema kojima se imenuju boje, zapravo proizlaze iz injenice
da plan sadraja nije celovita niti stalna, ve dinamika kategorija, tj. obeleje upotrebe
jezika u govornim situacijama. Opseg u kojem su boje istinski prisutne i bitne u
svakodnevnom optenju obeju kulturnojezikih zajednica znaajnim za ovaj rad, najbolje
potvruje brojnost optih i specijalizovanih naziva za boje koji ne manjkaju ni u
engleskom, ni u srpskom jeziku, i to uprkos uoenim kulturolokim i pragmatikim
razlikama.

62

Up. The Colour of Words: The Fugitive Names of Hues (www.worldwidewords.org/articles/colour.htm).

O leksikim poljima iz perspektive njihovog razlikovanja od semantikih polja, te leksikih skupova vie
e se govoriti u Pododeljku 4.6.3.
63

108

3.1.4. Opte i specijalizovane lekseme kojima se imenuju boje i njihovi

atributski kvalifikatori
Uz opte lekseme kojima se imenuju boje, postoje i specijalizovane lekseme
kojima se imenuju boje, ili tanije termini koji se koriste u nekoj struci ili nauci
(Dragievi, 2007: 20), recimo imena boja koja koriste slikari, a koja esto otkrivaju
poreklo materijala od kojih su se odreene boje prvobitno dobijale. Primera radi, tu
spadaju lekseme, engl. cadmium yellow i srp. kadmijumuta, u znaenju uta pigmentna
boja koja dobijena od kadmijum sulfida i barijum sulfata, engl. carmine i srp. karmin,
kojima se upuuje na crvenu pigmentnu boju dobijenu od aluminijumske soli karminske
kiseline, engl. cobalt blue i srp. kobaltnoplava, kao nazivi za plavu pigmentnu boju
dobijenu od kobaltnih soli, i dr. Sledstveno navodima T. Pria (2008: 389), opte
lekseme odlikuje znaenjska uoptenost, asocijativna neobeleenost, mala izraajnost, ali
velika brojnost i primerenost u velikom broju komunikacionih situacija, kao i irok opseg
primene,64 te visoka frekventnost. U tom svetlu, recimo engl. leksema brown, braon, ima
vei opseg primene, i stoga veu frekventnost u poreenju sa etiri druge engl. lekseme
kojima se takoe izraava utisak nijanse braon boje, meu kojima almond, (o oima)
bademast, bledo ukastobraon, npr. almond eyes, bademaste oi,65 auburn, (o kosi)
kestenjast, crvenkastobraon, bay, (o konjima) doratast, crvenkastobraon, bronze (o koi)
bronzan, bakrenast. Slino tome, srp. leksema BRAON, ima vei opseg primene, te veu
frekventnost od drugih dveju leksema kojima se imenuju razliite nijanse braon boje, a
koje ukljuuju SME, npr. u SMEA KOSA (takoe kao sloenica SMEOKOS), i MRK, npr. u
kolokacijama MRKI MEDVED ili MRKI UGALJ.
Za razliku od optih, specijalizovane lekseme znaenjski su izraajnije,
asocijativno obeleene (stilski, ekspresivno ili konotativno), ali su istovremeno manje
brojne i primerene malom broju komunikacionih situacija, reju imaju ui opseg primene
i niu frekvenciju. Ova dva kontrastna tipa leksema predstavljaju polazite za raspavu o
stratifikaciji leksikona, tj. ishodu uzrono posledine veze izmeu komunikativnog
potencijala i leksike selekcije s jedne strane, i opsega primene lekseme s druge strane.
Glavna prednost stratifikacije leksikona ogleda se u injenici da u zavisnosti od
64

Pod opsegom primene (prema engl. range of application, Zgusta, 1971), podrazumeva se globalna
primenljivost u pojedinim komunikacionim situacijama, to odreuje njenu frekventnost.
65
Saglasno navodima preuzetim iz ODE, leksemom almond u sklopu kolokacije almond eyes primarno se
opisuje karakteristian oblik oiju ('koje likom podseaju na bademe'), a tek sekundarno njihova boja. Za
razliku od toga, srp. BADEMAST u BADEMASTE OI, moe imati samo znaenje boje.

109

komunikacione situacije i/ili nameravanih komunikativnih efekata, enkoder ima

mogunost izbora jedne od vie moguih, a deskriptivno gotovo identinih leksema.
Znaenje boje koje se izraava optim i specijalizovanim leksemama moe,
meutim, biti jo podrobnije definisano oslanjanjem na atributske kvalifikatore, meu
kojima se, saglasno navodima M. Piurice (1994: 99), S. KrimerGaborovi (2008:
2189) i I. Markovia (2010: 89), kao najtipiniji pojavljuju:
(1) atributi koji oznaavaju stepen zasienosti nekog tona boje, recimo bright i
light, oba: svetao, otvoren; brilliant, blistav; dark, taman, zatvoren; dead, mrtav, ugaen,
bez sjaja; dim, dull i muddy, sve: mutan, zamagljen, dosl. po redosledu navoenja:
nejasan, dosadan, blatnjav/prljav; dingy, mutan, potamneo; dirty, mrtav, ugaen, bez sjaja,
dosl. prljav; fresh, svetao, vedar, dosl. sve; glossy, sjajan; moderate, umeren; pale, bled;
pastel, pastelan, svetao; radiant, sjajan; shimmering i shiny, sjajan, svetlucav; somber,
taman;
(2) atributi koji oznaavaju stepen svetline nekog tona boje, npr. bold, upadljiv;
deep, zagasit; fresh, ist; hot, arki, topao, prejak, prenaglaen; indeterminate, neodreen;
intense, jak, iv; loud, napadan; lurid, sablastan, mrk, mrtvaki; muted i subdued, obe:
priguen; pearly, sedefast; pure, ist; rich, jak, raskoan; strong, jak, sjajan; subtle, fin;
vivid, jarki, iv; i
(3) atributi koji oznaavaju neki opti utisak o posmatranoj boji, npr. airy,
prozraan; artificial, vetaki, attractive, beautiful i lovely, sve: divan, lep, privlaan;
autumn(al), jesenji, sumoran, tmuran; boring, dosadan; cold, hladan; crystal, kristalan,
jasan, proziran; earthly, zemaljski, topao; exciting i thrilling, oba: uzbudljiv; fluorescent,
fluorescentan, dreei, kriav; garish i gaudy, dreei, kriav, napadan; heavy, teak;
hot/warm, topao; light, lak; natural, prirodan; neutral, neutralan; romantic, romantian;
screaming, vritei, dreei, napadan; soft, nean; soothing, umirujui; spring, proleni;
static, statian; ugly i unattractive, ruan i neprivlaan; vibrant, poletan, energian, pun
ivota; winterly, zimski.
Jo vea preciznost opisa utiska o boji postie se upotrebom niza atributskih
kvantifikatora, meu kojima engl. intensly, jako, less, manje, much, mnogo, significantly,
znaajno, slightly, blago, neznatno, very, jako, na osnovu ega proizlaze primeri poput
very deep metallic purply black (car model), jako zagasito metalno ljubiastocrn (model
automobila), te less crystal greenishblue (lake water), manje prozirno zelenoplava
(jezerska voda). Broj moguih modifikatora ovim, meutim, nije konano dat, a granice
izmeu tri napred definisana tipa nisu vrsto, niti trajno postavljene. Stoga isti modifikator
110

moe biti dvojako, pa ak i trojako klasifikovan. Primera radi, engl. modifikator warm,
moe imati znaenje topao, npr. u warm orange, toplonarandasta, i tada je to atribut
koji oznaava neki opti utisak o posmatranoj boji. Ako se pak koristi u znaenju jak,
recimo u warm red, jakocrvena, u pitanju je atribut koji moe oznaavati stepen svetline
i/ili zasienosti nekog tona boje. U vezi s tim, bitno istai da se kao modifikatori
obojenosti pojavljuju i neke druge lekseme, one koje imaju znaenja aren, viebojan,
raznobojan, poput engl. leksema colourful (up. window boxes full of colourful flowers,
izlozi puni arenog cvea), multicoloured (up. their multicoloured sails reflected in the
deep blue of the water, u plavim dubinama video se odraz njihovih arenih jedara),
varicoloured (up. varicoloured backgrounds for your creative activity, raznobojne
pozadine za va kreativan rad), motley (up. dressed in motley silk costumes, odeveni u
arene, svilene nonje), variegated (up. his fancy had sketched a pleasing picture of ...
people in variegated costume, u svojoj mati video je prijatnu sliku ljudi u raznobojnim
kostimima). Ovom spisku treba pridodati takoe prideve calico, (1) dvobojan ili crno
beo; (2) trobojan ili crnobeocrven, npr. a calico pony, crnobeli/areni poni,66 kao i
piebald, (1) dvobojan ili crnobeo (ee znaenje); (2) aren, trobojan ili viebojan (ree
znaenje), i to najee u svojstvu modifikatora leksema kojima se imenuju ivotinje, i to
posebno konja, poput a wellgroomed piebald horse, dobro istimareni crnobeli/areni
konj, ili a piebald python ... can fetch 3,000, areni/trobojni piton ... moe se kupiti
za 3000 funti.67 Modifikatori potonjeg tipa nisu neuobiajeni ni u srpskom jeziku. Tako
smo u naem korpusu zabeleili sledee primere srp. leksema koje imaju znaenje koji je
raznih, razliitih boja, meu kojima RAZNOBOJAN, npr. DIVAN RAZNOBOJAN LEPTIR;
SPEKTARSKI/SPEKTRALAN,

raznobojan, npr. NAIKALI SU RAZNE ZNAKE PO REVERIMA I

USKE SPEKTARSKE TRAKE IZNAD DEPOVA NA GRUDIMA (RMS); AREN,

ARENA MAKA ... SUNE NIZ HODNIK (RMS); UMURAST,

raznobojan, poput

(1) koji je neodreene boje, tj.

na prelazu izmeu dve boje, npr. UMURASTE OI (obino plavozelene ili utosmee);
(2) sivkast, pepeljast, recimo LICA SU IM OSUTA BRADAMA, NEKA PLAVOM, NEKA CRNOM,
NEKA BJELOM, A NEKA UMURASTOM (RMS); AKRAST,

koji ima raznobojne oi, poput

BIO JE BLED I MRAV, SA DVA NEJEDNAKA, AKRASTA OKA.

66

(Andri, RMS); PIRGAST,

Kako to iz ovog primera proizlazi, u opisivanju se esto pribegava kombinacijama dve boje, i to kako u
engleskom, tako i u srpskom jeziku (up. CRNOBELI, fudbalski klub Partizan, CRVENOBELI, fudbalski klub
Crvena Zvezda). Pri tome se boje u takvim kombinacijama uvek biraju iz grupe osnovnih boja, dok se na
kombinacije od tri i vie boja tipino, iako ne uvek, upuuje leksemama koje u sebi nose znaenje aren,
viebojan, raznobojan. Prema naem saznanju, ovom problematikom niko se do sada nije ozbijnije bavio
ni u engleskom, ni u srpskom jeziku, zbog ega bi to mogla biti tema nekog novog naunog istraivanja.
67
Up. http://www.wordnik.com/words/piebald.

111

(1) raznih boja; (2) pokriven pegama i prugama, recimo PIRGASTA KOKA, PIRGASTI GOLUB.
Na kombinacije dveju jasno diferenciranih boja ovde dakle nije u pitanju kolorit na
prelazu izmeu dve boje, upuuje se leksemama DVOBOJAN, koji je sastavljen od dve boje,
TROBOJAN,

koji je sastavljen od tri boje, i znatno ree ETVOROBOJAN, koji je sastavljen

od etiri boje, PETOBOJAN, koji je sastavljen od pet boja, ESTOBOJAN, koji je sastavljen od
est boja, itd.
U svetlu svega do sada izloenog, smatramo bitnim istai da inventar atributa koji
se vezuje za jednu boju predstavlja dinamiku, a ne statiku kategoriju. Ukratko, moda
boja se menja, to se odslikava i u jeziku. S obzirom na to, treba imati u vidu injenicu da
na odreenu boju koju savremena epoha favorizuje i smatra privlanom , te se ona danas
uobiajeno opisuje kao nena, topla, poletna, i sl., u neko drugo doba moda se gledalo s
prezirom ili ravnodunou, zbog ega je i odabir atributa za njeno opisivanje bio potpuno
drukiji, i obrnuto. Na umu treba, nadalje, imati i individualne, kao i kulturoloke
preferencije ka odreenim koloritima, na temelju ega proizlazi da izmeu razliitih
pojedinaca, pripadnika iste ili razliitih kultura, nikada nema apsolutnog podudaranja u
smislu dopadanja ili nedopadanja jednog koloristikog uzorka iz vanjezikog kaledioskopa boja, to prirodno uslovljava i raznorodnost prateih jezikih opisa. Kao i drugde, i
ovde estetika ulnog utiska (boje) moe u principu biti svedena na konstataciju da je
lepota u oku posmatraa.68 Ogroman broj hipotetiki moguih kombinacija za imenovanje
razliitih koloristikih utisaka, potvruje uticaj koji boje imaju na ovekovo miljenje i
jezik,69 zbog ega emo se u jednom od narednih odeljaka ovog Poglavlja (up. Odeljak
3.4.1) blie pozabaviti i problematikom jezike relativnosti.

3.1.5. Funkcija leksema kojima se imenuju boje

U nastojanju da ponudimo jedno celovitije i vre utemeljeno tumaenje prirode
leksema kojima se imenuju boje, sada emo prei na raspravu o funkcijama koje ova vrsta
leksema moe imati, pri emu funkciju ovde treba shvatiti u svetlu uloge koju leksema
kojom se imenuju boje ima za jednu drutvenojeziku zajednicu (ire znaenje), ili

68

Up. engl. Beauty is in the eye of the beholder, to predstavlja parafrazu Platonove misli koju ovaj antiki
filozof prvi put spominje u svom delu The Symposium (385380 p.n.e.), a koja u principu znai da je lepota
relativan pojam zato to predstava o lepoti nije univerzalno data, ve varira od posmatraa do posmatraa.
69
Kategorizacija i imenovanje boja predstavlja polazite za brojne empirijske studije koje se bave vezom
jezika i miljenja (up. Regier, Kay, Gillbert i Ivry, 2010: 1668). Procesom kategorizacije i postulatima
kognitivne lingvistike bavi se Odeljak 3.3 i Pododeljci 3.3.1 i 3.3.2.

112

jednog pojedinca (ue znaenje) (up. Kristal, 1985: 107). S obzirom na to, u svojstvu
dveju osnovnih funkcija, istiu se:
(1) klasifikaciona (taksonomiska) funkcija, utemeljena na injenici da oveku
lekseme kojima se imenuju boje kazuju s kim ili im ima posla (Pasteroureau, 2003: 2).
Shodno tome, ova vrsta leksema pomae kod razluivanja izmeu vie srodnih entiteta,
recimo engl. white man, belac, i black man, crnac; blueberry, borovnica, dosl. plava
bobica, i blackberry, kupina, dosl. crna bobica; white lily, beli ljiljan, i red lily, crveni
ljiljan;70 white whale, beli kit, i blue whale, plavi kit; sorrel, rian, i bay, dorat, konj
smee dlake; white meat, belo meso, i red meat, crveno meso;71 white plague,
tuberkuloza,72 i black death, kuga; red soil, crvenica, i yellow soil, uta zemlja odn.
glineno tlo; ili srp. RIOKOS/CRVENOKOS, koji ima riu/crvenu kosu, i PLAVOKOS/
UTOKOS,

koji ima plavu/utu kosu (RMS); BELI JORGOVAN i LILA/LJUBIASTI JORGOVAN;

ZELENI KUPUS i CRVENI KUPUS; BELI MEDVED, polarni

medved, i MRKI MEDVED, umski

medved; ZELENKO, konj sive dlake, i VRANAC, konj crne dlake; BELI HLEB, hleb od belog
brana, i CRNI HLEB, hleb od integralnog brana; UTICA, hepatitis A, tj. zarazno obolenje
dubokih tkiva, i CRNI PRT, antraks ili bedrenica, zarazna bolest koja se sa domaih
ivotinja (obino goveda, ovaca, koza i konja) moe preneti na oveka; CRNICA, plodna
crna zemlja, i BELOVAA (ili PEPELJUA), kiseo tip zemlje u vlanim klimatskim
pojasevima (RMS); i
(2) deskriptivna (estetska) funkcija, koja proizlazi iz injenice da se leksemama
kojima se imenuju boje moe vriti bilo pozitivna ili negativna karakterizacija bia,
predmeta i pojava iz vanjezikog okruenja. Na osnovu toga moe, kako to konstatuje Lj.
Pri (1996: 418), biti zakljueno da boje nisu iskljuivo znakovi, ve da takoe u
znaajnoj meri obogauju i krase jezik. To se naroito jasno ispoljava u knjievnim
70

U srpskom jeziku na BELI LJILJAN upuuje se jo kao na BELI KRIN (poetska upotreba). Pri tome e biti
zanimljivo spomenuti da uprkos drugim moguim bojama ljiljana, u rasponu od narandaste, preko roze, do
ljubiaste, krin za razliku od ljiljana moe biti samo beo i nikakav drukiji. To je posledica uticaja grkog
jezika koji je sve druge boje ovog cveta nazivao lanim. Zbog toga se u svesti antikog oveka, kao jedina
prava boja ljiljana izdvojila bela, za ta postoji vanjezika utemeljenost. Naime, na podruju jugoistonog
Balkana, upravo su beli, a ne ljiljani neke druge boje, autothona biljna vrsta. Tome u prilog govori i jedna
strofa u pesmi Tamo daleko, koja opeva stradanje srpskih dobrovoljaca u I svetskom ratu, te njihovu 'plavu
grobnicu' u neposrednoj blizini grkog ostrva Krf, koja glasi: TAMO DALEKO GDE CVETA BELI KRIN, [...].
Ovaj uticaj okruenja na miljenje i jezik, odraava osnovne postulate teorije jezike relativnosti o emu e
se iscrpnije govoriti u Pododeljku 3.4.1.
71
U sastav BELIH MESA ulaze sva svetla mesa pilee, uree, zeije, eventualno riba, dok su CRVENA MESA
tamna mesa govee, svinjsko, konjsko i ovije.
72
Sinonim za engl. metaforu white plague je white death, bela smrt, i to zbog toga to je tuberkuloza
pogaala uglavnom belako stanovnitvo. Dve lekseme ilustruju, meutim, i fenomen lanih parova. S tim u
vezi, S. KrimerGaborovi (2011: 136), upozorava na razliku u znaenjima srp. metafora BELA KUGA i
BELA SMRT, prema redosledu navoenja metafora: 'nizak natalitet' i 'smrt od smrzavanja'.

113

tekstovima gde jezik boja prevashodno slui za oslikavanje atmosfere scene, a ne za

imenovanje, npr. a bluish haze on the horizon (P. Cornwell, 2005: 317), plaviasta
izmaglica na horizontu, a grey cat on a grey wall in the grey road (O. Henry, 1991: 67),
siva maka na sivom zidu sivoga puta; the sunset ... painted the sky behind the distant
hills in rusts and pinks (A. Golden, 2005: 252), Sunce je crvenim i rozikastim tonovima
obojilo nebo iza udaljenih brda; ili srp. opisi prirode ... MODRE LEDINE I CRVENI IBLJAK
(M. Crnjanjski, 2004: 7); VIDEO JE MASTILJAVE OBLAKE, IZA KOJIH SE ZLATNI DISK DAVIO
U CRVENILU
SRCA

(V. Pitalo, 2006: 133); ... BELI ZVONASTI ... CVETOVI ... LJUBIASTOG

(F. Filipovi, 2002: 1323). No, ovakvi opisi nisu tipini iskljuivo za knjievna

dela, ve ih ima i u novinskom korpusu. Primera radi, u naslovu jednog novinskog lanka,
gostovanje tamnoputih dez muziara u srpskoj prestonici najavljuje se deskriptivno, tj.
tekstom CRNE NOTE U BELOM GRADU (Press, 26.10.2006: 20). Istovremeno, ni u
engleskom, a ni u srpskom jeziku, ne manjkaju primeri deskriptivne upotrebe leksema
kojima se imenuju opti ton boje engl. colour i srp. BOJA, a kojima se napred ve bilo
govorilo u sklopu Odeljka 3.1. Na osnovu toga proizlaze sledei primeri engl. reenica:
Republican leaders have been showing their true colors for a long time. The problem is,
most of the American people were apparently colorblind (CNN, 15.6.2009.), voe
Republikanaca sve vreme su pokazivali svoje pravo lice. Problem je u tome to veina
Amerikanaca oigledno nita nije videla, dosl. voe Republikanaca sve vreme su
pokazivali svoje prave boje. Problem je u tome to su Amerikanci oigledno veinom
daltonisti; zatim a few illustrations of anecdotes will add colour to your report (LDCE,
1995: 255), prikaz nekoliko anegdota osveie tvoj izvetaj, dosl. prikaz nekoliko
anegdota obojie tvoj izvetaj; ili reenica we have new evidence that lends colour to the
accusations of fraud,73 na novi dokazi podupiru optube o prevari, dosl. imamo nove
dokaze koji boje optube o prevari. 74 Slino tome, u srpskom jeziku veliku frekventnost
upotrebe ima idiomatizovana fraza PREMAZAN JE SVIM BOJAMA (ili MASTIMA), kada
verujemo da je osoba o kojoj govorimo prevejana, npr. u reenici BA JE FACA! PREMAZAN
73

Up. http://www.ldoceonline.com/Colours-topic/.
Uvidom u Engleskosrpski frazeoloki renik (1996: 489), zakljuili smo da na ovaj spisak mogu biti
pridodate i sledee odrednice: false colour, pogrena predstava o kome/emu, privid, npr. The Western
media have depicted this country in false colours, Zapadni mediji pogreno su predstavili ovu zemlju; off
colour, (1) kada se neko ne osea najbolje pa su iz njegovog sveta nestale boje, npr. I am feeling off colour
today, danas se ne oseam najbolje; i (2) bezobrazan (seksualno konotiran) vic, pria, i dr., npr. He likes to
tell off colour stories, voli da pria bezobrazne prie; paint in glowing colours, prikazivati neto u najboljem
svetlu, ulepavati, odgovara srp. SLIKATI RUIASTIM BOJAMA, poput He painted his life in Africa in
glowing colours, ulepao je priu o svom ivotu u Africi; sail under false colours, predstavljati se u lanom
svetlu, npr. He sailed under false colours, pretending to be a rich businessman from America, predstavljao
se lano kao bogati ameriki biznismen.
74

114

JE SVIM BOJAMA, PA TE LEPO ZBUNI (24.4.2007.), MENJATI BOJU, u

znaenju menjati

politiko uverenje, pokazati svoju pravu prirodu, recimo POZNAT JE PO MANEVARSKIM

SPOSOBNOSTIMA MENJA POZICIJE, MENJA BOJE

(3.9.2007.), dok se psihofiziko stanje

potresenog, uplaenog i/ili bolesnog pojedinca esto opisuje reima ISTEKLA MU JE SVA
BOJA.

Ne nedostaju ni literarni primeri, pa tako M. ilas (2005: 173), umalu gradsku

atmosferu doarava sledeim reima: GRADI JE BIO BEZ BOJE, AKO PONEDELJNIKOM,
KADA JE PAZARNI DAN, S PODRTIM SELJACIMA NE BI U NJ NAVALILI I PENZIONISANI GLAVARI
SA SELA, ... U SVEANOJ ... NONJI; dok

se kritino zdravstveno stanje osuenika opisuje

sledeim reima: BIO JE OKOVAN I BAEN U TAMNICU. ... MEMLA MU JE ISPILA SVU BOJU
(ilas, 2005: 55), na osnovu ega proizlazi da je odsustvo boje u licu koje se oituje u
bledilu koe jasan pokazatelj naruenog zdravlja, i to za razliku od ruiastog tena, i
posebno rumenih obraza, oba kao potvrda dobrog zdravlja. U tom svetlu ovde emo
navesti i neke od brojnih primera engleskih i srpskih reenica koji istiu pozitivnu i
negativnu karakterizaciju ljudskih jedinki na osnovu boje, koji ukljuuju: engl. her lips
were flowering red on a stark white face, with her cheeks tinted soft pink (A. Golden,
2005: 187), njene usne bile su poput crvenog cveta na votanom licu i obraza osenenih
nenomroze (pozitivna determinacija); i nasuprot tome His thining, grey hair was ...
neatly parted. His ugly, yellowishbrown eyes radiated an impatient vitality (S. Howatch,
1989: 37), njegova retka, seda kosa bila je paljivo razdeljena. Rune, ukastosmee oi
isijavale su nestrpljivu vitalnost (negativna determinacija); ili pak srp. primer pozitivne
determinacije po boji: KRUPNE I MODRE OI BOJE ZIMSKOG, ISTOG VEERNJEG NEBA (M.
Crnjanski, 2004: 48); nasuprot negativnoj determinaciji devera Aranela: MLAD...,
SUV... I UT..., RUKE SA UTIM NOKTIMA, ..., BLEDE, UTE OI, ..., POUTELI ZUBI,
UVEK LEPLJIVI OD SLATKIA (Crnjanski,

2004: 60).

Zavrivi ovaj opti pregled o znaenju i funkciji leksema kojima se imenuju boje,
sada se moemo detaljnije pozabaviti raspravom o njihovoj morfostrukturi, na temelju
ega i podela na: (1) monomorfemske leksemske tvorevine, ili proste lekseme, recimo
engl. pink i blue; srp. ROZE i PLAV; (2) polimorfemske leksemske tvorevine, ili lekseme
koje ini jedna morfema spregnuta s drugim samostalnim i/ili nesamostalnim morfemama,
meu kojima (a) izvedene lekseme (osnova + afiks), npr. engl. bluish blue + ish,
plavkast, blackness black + ness, crnoa, crnina, crnilo; te srp. CRNAC CRN + AC;
CRVENILO CRVEN + ILO; i

(b) sloene lekseme (proizvod sprezanja najmanje dve

osnove), poput engl. greenhouse green + house, staklenik, dosl. zelena kua, i srp.
115

BEOGRAD BEO + GRAD, GLAVNI GRAD SRBIJE; te (3) frazne lekseme, koje se smatraju
hibridnim leksikim jedinicama budui da su po svojoj formi realizovane kao sintagme
(prema engl. phrase), ali koje nalik leksemama vre funkciju jednog reeninog
konstituenta i imaju svoje jedinstveno znaenje, funkciju i upotrebu zbog ega se
svrstavaju u leksikon (up. Pri, 2008: 15, Dragievi, 2007: 40). Meu konkretne
ilustracije fraznih leksema spadaju engl. red wine, crno vino, dosl. crveno vino, i srp.
BELO VINO.

Poto su lekseme kojima se imenuju boje preteno pridevi, u nastavku ovog teksta
govoriemo o ulozi prideva u imenovanju boja.

3.1.6. Pridevi kao primarne lekseme za imenovanje boja

Lekseme kojima se imenuju boje u engleskom jeziku, po vrsti rei kojoj pripadaju,
najee su pridevi, samo ponekad spadaju meu imenice, a nikada meu glagole i priloge
(Averill, 1980: 1920). No, glagoli i prilozi od prideva mogu biti izvedeni dodavanjem
odgovarajuih sufiksa to predstavlja temu Poglavlja 5. Jedna ilustracija poimeniavanja
prideva engl. red, proizlazi iz reenice the red of this handkerchief is very dark, ovo je
jako zagasitocrvena maramica, dosl. izrazito zagasito crvenilo njegove maramice, ali se
zato recimo ne govori *the tomato reds,75 niti *he picks the redding tomatoes, dosl. on
bere crvenei paradajz. Istina, koristi se glagol to redden, u znaenjima crveniti, crveneti,
rumeniti, rumeneti, ariti, ali iskljuivo da bi se oznaio proces neega to e postati
crveno, a ne zarad upuivanja na entitet koji je ve crven. Inae, problematikom
pridevskih leksema u engleskom jeziku, najvie se bavio W. M. R. Dixon (1982), koji,
izmeu ostalog, navodi da se pridev kao kvalifikator za boju pojavljuje u veini jezika
koji koncept boje imaju, dakle i u srpskom, dok primere razmerno retkih, neevropskih
jezikaizuzetaka od tog pravila spominje I. Markovi (2010: 251). Pridevima i
pridevskim izvedenicama u srpskom jeziku najvie i najtemeljnije se bavila M. Ivi, koja
je svojim brojnim radovima na temu boja (popisani su u bibliografiji na samom kraju ove
teze), kako to istie V. Jarmak (2003: 4), ''otvorila novo Poglavlje u srpskoj leksikografiji,

75

Ovu reenicu nije mogue adekvatno prevesti na srp. jezik s obzirom na postojanje srp. nesvrenog
glagola CRVENETI (SE) up. CRVENI PARADAJZ i PARADAJZ SE CRVENI. Svrenost se, s druge strane, u
srpskom jeziku uobiajeno izraava kombinacijama 'predlog + glagol', recimo POCRVENETI, ZACRVENETI,
UCRVENITI, itd. O glagolskim leksemama kojima se imenuju boje vie e se govoriti u Odeljku 5.4.

116

... skrenuvi panju na bogatstvo boja u ivom srpskom razgovornom jeziku, a pogotovo
u jeziku poezije''.
Pridevske lekseme kojima se imenuju boje izraavaju znaenje svojstva koje se
pripisuje nekoj materiji, reju pridev se vezuje za osobinu referenta kojeg blie odreuje,
ovde njegovu boju (trajnu ili privremenu), to znai da pridev nema puno nominativno
znaenje ve se uvek pojavljuje u sastavu sintagmi (kolokacija, poredbi, kompozicija
metafora, idioma, itd.). U cilju boljeg predoavanja potonjih navoda, osvrnuemo se na
primer koji pokazuje kako jedna kolokacija, engl. green bottle, zelena flaa, s vremenom
moe postati poredba as green as a bottle, zelen kao flaa, potom sadrinski prozirna
kompozicija, tj. semantikosintaktika kompresija bottlegreen, tamnozelen, zatim
metafora green bottle, u znaenju ekoloka amabalaa ,76 i najzad idiomatizovana
kompozicija, greenbottle, stajska muva, tj. vrsta muve, koja i oblikom i bojom podsea
upravo na zelenu flaicu.
U pogledu morfolokih osobina engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju
boje, vano je istai da inventar datih leksema u oba jezika (engleskom i srpskom) pripada
vrsti opisnih (deskriptivnih) prideva, koji mogu imati:
(1) atributsku sintaktiku funkciju, i to unutar organizacione strukture imenike
fraze (pridev + imenica), gde pridev kojim se imenuje boja zauzima poziciju
determinansa (odredbenog lana, modifikatora ili satelita), npr. red scarf, CRVENI AL,
CRVENA MARAMA,
ODELO,

blue sky, PLAVO NEBO, yellow flower, UTI CVET, white suit, BELO

dok za razliku od toga drugopozicionirane lekseme al, nebo, cveti odelo,

predstavljaju determinatume (upravne lanove), tj. glavne nosioce znaenja cele

imenike fraze koje opisni pridev poblie odreuje;
(2) predikatsku sintaktiku funkciju, kada pridev predstavlja dopunu u sklopu
glagolske fraze (glagol + pridev), recimo her cheeks are red, NJENI OBRAZI SU CRVENI.
Kako to obrazlae A. Cruse (2006: 8), zanimljivo je to to prototipini (osnovni) pridevi,
meu kojima engl. red, green, yellow, te srp. CRVEN, ZELEN, UT, mogu zazuzimati bilo
koju od dve napred pomenute sintaktike funkcije, katkad uz blagu promenu znaenja,
recimo her cheeks are red (privremeno stanje), i that girl has red cheeks, TA DEVOJKA IMA
CRVENE OBRAZE,

gde je verovatnije tumaenje takvo da crvenilo predstavlja uobiajen

kolorit devojinih obraza. Dati model sintaktikog graenja i semantikog interpretiranja

ne moe, meutim, biti primenjen na izvestan broj pridevskih leksema kojima se imenuju

76

Izvor: http://thetreehugger.co.uk/2011/01/whats-your-big-greenbottle-idea.

117

razliite nijanse napred pomenutih prototipskih boja. Shodno tome, engl. kolokacija rosy
cheeks, RUMENI OBRAZI, potpuno je prihvatljiva za razliku od reenice *her dress is rosy,
NJENA HALJINA JE RUMENA/RUMENE BOJE.

Svemu do sada izloenom moe se, meutim, dati i jedan vilji, teorijski okvir, o
emu izmeu ostalog govori upravo Cruse (2011: 17), koji raspravljajui o nijansama
lingvistikog znaenja, istie da gramatika semantika (engl. grammatical semantics),
prouava one aspekte znaenja leksema, ovde leksema kojima se imenuju boje, koji se
direktno odraavaju na sintaksu, i to nasuprot leksikoj semantici (engl. lexical
semantics), s kojom se gramatika semantika inae blisko preplie, a koja se
usredsreejuje na znaenje leksema, o emu je napred ve bilo dovoljno rei. U tom
svetlu, autor navodi primer engl. lekseme yellow, te sve njene sintaktike kategorizacije
(pridev, imenica, glagol), to ilustruju sledei primeri reenica:
(1) She wore a YELLOW hat, NOSILA JE UTI EIR (pridev)
(2) They painted the room a glowing YELLOW, OKREILI SU SOBU U BLISTAVOUTO
(imenica)
(3) The leaves YELLOW rapidly once the frosts arrive, LIE BRZO UTI KADA DOU
MRAZEVI

(glagol).

Govoriti o opisnim pridevima podrazumeva, meutim, da se na umu ima sledee:

u engleskom jeziku postoji tano utvren redosled razliitih vrsta prideva koji modifikuju
odreeni determinatum imenike vrste, pri emu se pridevska leksema kojom se upuuje
na boju nekog vanjezikog entiteta gotovo uvek nalazi odmah do imenice, dok se kako to
navode Dixon (1982: 245), te Cruse (2006: 89), svi ostali pridevi reaju po sledeem
rasporedu: QUANTITY, koliina (much/many, (a) few/(a) little, several) VALUE,
vrednost (good, bad) DIMENSION, dimenzija (big, deep) PHYSICAL PROPERTY,
fizika osobina (hard, hot, thick) SPEED, brzina (fast, slow) HUMAN PROPENSITY,
ljudska osobina (happy, clever, proud) AGE, starosno doba (young, old). Sledei sutinu
argumentacije koju nude Dixon, i Hansen (1994: 11928), mentalno determinisana
pojmovna bliskost igra ulogu operativnog faktora pri ulanavanju atributa uz imenicu,
pri emu se atributi koji su imenici pojmovno najblii po onome o emu saoptavaju
smetaju neposredno uz imenicu, dok se subjektivnije ocenjeni pridevski kvalifikatori,
dakle pojmovno najmanje bliski atributi nalaze odmaknutiji od imenikog nukleusa.
Imajui ukratko na umu da je pridevski kvalifikator COLOUR, boja, pozicioniran odmah
pored nukleusa, recimo u sintagmi several expensive mediumsize transparent new blue
118

dresses, nekoliko novih, skupih, prozirnih, plavih haljina srednje veliine, proizlazi da se
u engleskom jeziku kvalitet boje smatra osnovnim vizuelnim svojstvom posmatrane
materije, to predstavlja svojevrstan lingvistiki paradoks kada se na umu ima injenica
da, kako je to napred ve bilo objanjeno, boja strogo fiziki uzev uopte ne predstavlja
inherentnu karakteristiku (kvalitet) entiteta iz vanjezikog okruenja.
Ako je pak suditi o redosledu prideva atributivne sintaktike funkcije u srpskom
jeziku, gde je zbog izrazite fleksivnosti jezika, red rei daleko manje kruto definisan, ovde
je uobiajen sledei redosled pridevskih modifikatora koji poblie odreuju imeniki
nukleus unutar imenike fraze, i to: KOLIINA STAROSNO DOBA VREDNOST
DIMENZIJA BRZINA LJUDSKA OSOBINA BOJA FIZIKA OSOBINA,
recimo NEKOLIKO NOVIH, SKUPIH, MALIH, BRZIH, LJUPKIH, PLAVIH PLASTINIH
AUTOMOBILA.

77

Podrobnijom analizom potonjeg primera zakljuuje se da je biti sainjen

od plastike atribut koji je datoj imenici automobil pojmovno najblii, dok je atribut
kojim se saoptava boja imenice pomeren za jedno mesto ulevo u odnosu na nukelus
(ispred fizike osobine) u poreenju s engleskim primerom, to takoe svedoi u prilog
toga da se i u srpskom jeziku boja smatra jednim od najpouzdanijih vizuelnih
karakteristika posmatranog entiteta. O svemu tome M. Ivi (2002: 113), kae da je
fenomen mikroparametarskog variranja obavezno blokiran uvek onda kada je na delu
princip uvaavanja pojmovne bliskosti, a da su mikroparametarske varijacije uobiajene
tamo gde prikaz stvarnosti ne uslovljava neki odreeni princip zbog ega je, recimo vino
u engleskom jeziku crveno (red wine), dok se u srpskom ono percipira kao tenost tamne
boje (CRNO VINO). U svetlu rasprave o opisnim pridevima kojima se imenuju boje,
znaajno e biti prisetiti se jo navoda A. Belia (1958: 268), koji primeuje da je
formalna zavisnost opisnih prideva zapravo posledica i pokazatelj njihove semantike
zavisnosti (nedovoljnosti). S obzirom na to, apstraktni, tj. opti karakter ovih prideva
ostvaruje se kroz njihovo poimeniavanje, npr. BEO BELINA, CRN CRNINA, SIV SIVILO.
Slian princip tumaenja moe biti primenjen i na engleske opisne prideve kojima se
imenuju boje, to proizlazi iz analize ovde navedenih parova leksema: (1) pridev i
imenica, npr. red i redness, crven i crvenilo; (2) pridev i poimenieni pridev (determinator
the + pridevska leksema), recimo green i the green (of her eyes), zelen i zelena boja
(njenih oiju).
77

M. Ivi (2001c: 1889), navodi primer LEPE, CRVENE, KONE TORBE, gde je kako konstatuje, predmetu s
nazivom torba, u pojmovnom pogledu najblia materijalna osobina 'koji je napravljen od koe', dok je
subjektivna evaulacija 'lepa' predstavlja najudaljeniju osobinu.

119

Iscrpnije, o semantici engleskih opisnih prideva govori jo V. Honselaar (1980:

1879), navodei da u engleskom jeziku, slino holandskom, ne postoji mogunost
formalnog razlikovanja izmeu prideva koji predstavljaju primarne (direktne)
karakterizatore jednog imenikog nukleusa s jedne strane, i onih koji spadaju meu
njegove sekundarne (indirektne) karakterizatore s druge strane. Pod tim se
podrazumeva da se mogu pojaviti problemi u vezi s jasnim razluivanjem izmeu dva
mogua karakterizatora u igri, pa recimo red pencil, crvena olovka, moe istovremeno
biti: (1) olovka crvene boje, to predstavlja ilustraciju primarne karakterizacije budui da
se znaenje prideva red direktno prenosi na imenicu pencil; i (2) olovka koja pie crvenim
mastilom, to je zapravo primer sekundarne karakterizacije poto se ovde znaenje
pridevskog determinansa red posredstvom imenikog determinatuma pencil indirektno
povezuje sa otiskom koji ta olovka ostavlja dok njome piemo, i to uprkos tome to je
osobina which writes red, koji pie crveno, u sluaju olovke bitnije svojstvo od toga da
je ona sama crvene boje. Ovakva dvoznanost nije, meutim, uvek i svugde jednako
upadljiva, to proizlazi recimo iz primera red paint, crvena farba koja s jedne strane
ostavlja crveni sloj farbe (sekundarna karakterizacija), a koja je s druge strane i sama
gotovo uvek crvene boje (primarna karakterizacija).

3.2.

Semantika leksema kojima se imenuju boje

U svetlu onoga o emu govori T. Pri (2008: 245), jedan validan i celovit

pokuaj lingvistikog tumaenja znaenja (semantike) i upotrebe (pragmatike) leksema,

ovde leksema kojima se imenuju boje trebalo bi da prikae ustrojstvo, najmanje dve vrste
sadrinskih odnosa koji ukljuuju:
(1) opis segmenata stvarnosti, ovde vanjezike pojave boja, s kojima se leksema
koja ih imenuje dovodi u vezu, kao i sistematizacija prirode njihovog odnosa, te okolnosti
koje odreuju primenu lekseme u komunikaciji (o tome se delimino ve govorilo u
sklopu Odeljka 3.1, a o tome e se dodatno raspravljati i u odeljcima u produetku ovog
Poglavlja); i
(2) tipologija odnosa izmeu pojedinih (skupina) leksema (o tome vie tkoe u
produetku), te strukturnih segmenata same polimorfne lekseme (o emu se detaljnije
govori u Poglavlju 5).

120

Budui da semantika analiza leksema kojima se imenuju boje u engleskom i

srpskom jeziku, mora obuhvatiti prouavanje nekoliko razliitih komponenti znaenja, u
predstojeem izlaganju sledi kratak pregled vrsta znaenja kako ih to definie T. Pri
(2008: 2437), te osvrt na sastavne komponente leksikog znaenje meu kojima smisao,
denotaciju, referenciju i asocijaciju.

3.2.1. Deskriptivno i asocijativno znaenje leksema kojima se imenuju boje

Po uzoru na navode T. Pria (2008: 2430), leksiko znaenje (engl. lexical
meaning), koje obuhvata znaenje leksikih jedinica leksema, leksikih afiksa i idioma,
mora biti razlikovano od reenikog znaenja (engl. sentence meaning), tj. znaenja
sintaktikih jedinica, prvenstveno reenica, dok gramatiko znaenje (engl. grammatical
meaning),78 prouava funkciju oba tipa jezikih jedinica u gramatikom sistemu jezika. U
svetlu ovde izloenog, primarna gramatika kategorija leksema kojima se imenuju boje
utemeljena je na funkciji morfosintaktike klase posmatranih jezikih jedinica, koje,
shodno ranije objanjenom predstavljau prideve, dok sekundarne gramatike kategorije
koje proizlaze iz primarne kategorije jesu njihov rod i broj. Budui da je akcenat u ovom,
kao i narednim Poglavljima stavljen na sadrinsku analizu leksema kojima se imenuju
boje, o njima e se u produetku raspravljati prevashodno iz perspektive leksikog, i samo
donekle reenikog znaenja. Pri tome ovde na umu treba imati injenicu da leksiko
znaenje najee zavisi od ukupnog znaenja reenice, pa i teksta u celini, 79 zbog ega
ne moe biti smatrano delom leksemske strukture. U naelu, to zapravo znai da leksiko
znaenje ne postoji izolovano od lekseme koja se analizira, a do njegovog konstituisanja i
kristalizacije dolazi iskljuivo tokom upotrebe jezika u kontekstu.
Semantika leksema kojima se boje imenuju opisuje se prvenstveno u cilju
sistematizacije odnosa datih leksema sa drugim leksemama, kao i sa segmentima
vanjezike stvarnosti, te iz perspektive njihove komunikativne primene to oliava
vanjeziki aspekt tumaenja, kao i radi klasifikovanja odnosa izmeu pojedinih (skupina)
leksema, a u sluaju polimorfemske lekseme, takoe odnosa izmeu njenih sastavnih
delova to ini unutarjeziki aspekt tumaenja. Jedno celovitije tumaenje pojma
78

U engleskom jeziku distinkciju izmeu tri ovde navedena tipa znaenja lexical meaning,
sentencemeaning i grammatical meaning, prvi je uveo J. Lyons (1968).
79
Za razliku od toga, reeniko znaenje najee je odreeno ukupnou znaenja pojedinanih leksema
koje se meusobno spreu u razliite sintaktike jedinice primenom raznorodnih gramatikih (strukturnih)
odnosa meu njima.

121

znaenja, namee, meutim, potrebu da u obzir budu uzete i znaenjske distinkcije koje se
stiu i poklapaju unutar iste lekseme (Pri, 2008: 37), i to razlika izmeu
(1) deskriptivnog i asocijativnog znaenja (engl. descriptive meaning (Lyons, 1977) i
associative meaning (Leech, 1981)); (2) doslovnog i prenesenog znaenja (engl. literal
meaning i transferred meaning (Palmer, 1981)); (3) sistemskog i tekstualnog znaenja
(prema engl. systemsentence i textsentence (Lyons, 1977)); i najzad (4) nameravanog i
protumaenog znaenja (engl. intended meaning i interpreted meaning (Leech, 1981)).
Deskriptivno ili osnovno znaenje tipino proizlazi iz funkcije jezika da odslika
spoljanju ili vanjeziku stvarnost, zbog ega je u domenu leksike semantike i
pragmatike ono objektivno ustrojena, centralna i obavezna komponenta leksikog
znaenja. To je znaenje koje je zastupljeno u znanju veine predstavnika jedne jezike
zajednice. Za razliku od toga, asocijativno znaenje je utemeljeno na funkciji jezika da
odslika unutranju stvarnost, tj. neko stanje stvari koje zavisi od onih to ga odslikavaju,
zbog ega je u domenu leksike stilistike ovde re o subjektivno ustrojenoj, te
fakultativnoj i perifernoj komponenti znaenja, odn. o nadgradnji ili prirataju leksikog
znaenja (Pri, 1999a: 15; 2008: 268). Primera radi, engl. leksema green, zelen, ima
deskriptivno znaenje boja u spektru izmeu plave i ute; boja trave ili smaragda
(ODE);80 te niz asocijativnih znaenja, poput koji obezbeuje sveinu, hlad, mir, odmor i
oputanje. Kao posledica ove podele, pojavljuju se leksiki spojevi tipa green eyes,
zelene oi (deskriptivno znaenje), i green banks, zelene (rene) obale za oputanje,
odmaranje i sanjarenje (asocijativno znaenje). Drugonavedeno, asocijativno znaenje,
zabeleeno je i u srpskom jeziku, npr. (NAE MALO) ZELENO SKROVITE (IZNAD UA SAVE
U DUNAV),

u znaenju skriveno mesto za odmor i oputanje. Da ovde zaista jeste re o

subjektivno ustrojenom znaenju koje zavisi od ugla posmatranja komunikatora,

potvruje i primer preuzet od M. Crnjanskog (Seobe, 2004: 93), gde on tuu, austrijsku
zemlju opisuje sledeim reima: OVA NOVA ZEMLJA, SVA ZELENA I HLADNA, , BILA JE
SA SVIH STRANA PROBIJENA VAZDUHOM .

Iz ovde navedenog proizlazi svest o izrazito

negativno obojenom pievom stavu prema zelenoj boji.

Bitno je, nadalje, naglasiti da asocijativno znaenje obuhvata nekoliko podvrsta
znaenja, i to upravo ilustrovano (1) ekspresivno znaenje (engl. expressive meaning,
(Lyons 1977)), utemeljeno na ekspresivnim obelejima, pomou kojeg komunikator
iskazuje pozitivno ili negativno intoniran stav prema onome to neka leksema znai. Ona
80

Slino tome, doslovno znaenje srp. lekseme ZELEN, je koji ima boju lia, trave (jedna od osnovnih boja
spektra) (RMS).

122

odslikavaju razliite osobine samog komunikatora, kao i njegov odnos prema drugim
komunikatorima ili prema predmetu komunikacije (Pri, 2008: 29, 85);81 (2) stilsko
znaenje (engl. stylistic meaning (Leech, 1981)), koje obuhvata niz dodatnih informacija
u vezi sa primenljivou leksike jedinice u konkretnim situacijama od strane konkretnih
komunikatora i koje doprinosi ivopisnijem izraavanju. Ovo znaenje utemeljeno na
stilskim obelejima, oituje se u odreenim varijacijama u upotrebi jezika (Halliday i dr.,
1964: 77);82 i naposletku (3) konotativno znaenje (engl. connotative meaning (Leech,
1981)), kao poslednja komponenta asocijativnog znaenja utemeljenog na konotativnim
obelejima. Saobrazno navodima R. Dragievi (2007: 60), ovo znaenje obuhvata
podatke o semantikoj markiranosti lekseme, s tim to je za razliku od ekspresivnog
znaenja, ovde re o stavu cele jezike zajednice prema onome to neka leksema znai.
Globalno gledano, asocijativno znaenje vezuje se za subjektivno reagovanje
komunikatora na objektivnu stvarnost, zbog ega tu spada mnotvo razliitih znaenja
koja je stoga, kako to konstatuje Pri (2008: 85), i najtee sistematizovati. Imajui to na
umu ovde emo se osvrnuti na jedno od korpusno zabeleenih negativnointoniranih
znaenja engl. lekseme green, i to znaenje koji je otrovan, koje, izmeu ostalog, asocira
na sliku zle kraljicemaehe u napred ve pominjanoj Grimovoj bajci Sneana i sedam
patuljaka. Kraljica se u deijim slikovnicama i drugde uglavnom prikazuje kao vetica
odurnog izgleda koja svoj otrovni napitak spravlja u nameri da otruje nedunu pastorku,
dok iznad kotla u kojem napitak vri lebde zlokobna zelena isparenja, i to uprkos tome to,
kako znamo, otrov realno moe biti i neke druge boje, pa i bezbojan.83 U kontekstu ovako
definisanog znaenja treba tumaiti englesku reenicu when I sprinkled the bathroom
cleaner, a green cloud filled the air. My eyes popped out in horror at the sight
81

U svojstvu kvalifikatora koji ovakvu markiranost mogu iskazati, pojavljuju se uobiajene tipografske
konvencije meu kojima pohv. (pohvalno), eufem. (eufemizam), pogdr. (pogrdno), peor. (peorativno), itd.
82
Sledei tipologiju T. Pria (2008: 2830) i R. Dragievi (2007: 601), u okviru stilskog znaenja,
idiolekatske varijacije se vezuju za komunikatora, i obuhvtaju: (1) geografske varijacije (dijalektizmi i
pozajmljenice), npr. engl. sombre (BrE) i somber (AmE), obe mraan, taman; srp. ROZE (standarna
varijanta) i RUIAST (dijalekatski oblik), ili pak pozajmljenice iz francuskog, engl. beige i srp. BE;
(2) sociolekatske varijacije koje odraavaju drutveni status govornika (argon, sleng, i dr.), npr. engl. green
(sleng za novac); srp. LJIVA (sleng za jak poljubac, obino u vrat); (3) hronoloke varijacije koje proizlaze
iz vremenske aktuelnosti upotrebljene lekseme (arhaizmi i istorizmi), npr. engl. mallow, (arh.) ljubiast, i
srp. OSMAGAO, (arh.) preplanuo; (4) u vezi sa temom (terminologije razliitih nauka), poput albino (bot. i
zool.), albino; (5) u vezi sa bliskou sagovornika (zvanini/nezvanini, formalni/neformalni, familijarni
status lekseme); (6) u vezi sa medijumom komunikacije (uobiajen u pisanoj ili usmenoj komunikaciji).
Varijacije (4), (5) i (6) tiu se interakcije izmeu vanjezikog i jezikog konteksta (komunikaciona
situacija), zahvaljujui emu se otkriva predmetni registar ili tematika komunikacije; interpersonalni
registar ili odnos izmeu komunikatora; i medijumski registar ili medijum u kome se komunikacija
obavlja.
83
B. korc (1992: 28) navodi rezultate svog eksperimentalnog istraivanja u kojem su ispitanici otrov
asocijativno povezivali s crnom bojom.

123

(12.6.2010.), kada sam poprskala sredstvo za ienje kupatila, vazduh se ispunio zelenim
isparenjima.Uasnuo me je taj prizor, pri emu postoji mogunost da opisana isparenja
uopte i nisu bila zelena.84 Slinih primera ima i u srpskom jeziku, npr. PLANINA SE UVILA
U ZELEN I OTROVAN DIM, A VJETROVI SU DONIJELI OPORI MIRIS GAREVINE

(ilas, 2005:

101). Velika je verovatnoa da je M. ilas takoe opisivao dim koji je stvarno bio neke
druge, a ne zelene boje. No, ovakva tumaenja zelene boje nisu posve proizvoljna, ve
imaju svoju istorijsku pozadinu. Naime, brojni istoriari su misteriju Napoleonove smrti
trovanjem, nakon est godina dugog izgnanstva na ostrvu Sveta Jelena, tumaili
prisustvom arsena u zelenim tapetama na zidovima sobe u kojoj je poraeni imperator
tamnovao.85 Kada je 1980. godine dr David Jones, britanski profesor hemije, doao u
posed do igrom sluaja sauvanog uzorka ovih tapeta, s pouzdanou je utvrdio njihovu
otrovnost. Time je potvrena utemeljenost pretpostavke da je, uprkos brojnim teorijama
zavere, zapravo arsen odgovoran za carevu preranu smrt, budui da od kombinacije arsena
i vlage (koje na ostrvima ima mnogo), stvarala ogromna koliina zatrovane bui koja je s
vremenom usmrtila Napoleona (Finli, 2010: 2289). Ovde je, konano, bitno istai da iz
spleta asocijativnih obeleja proizlazi asocijacija koja, kako je bilo najavljeno, zajedno sa
smislom, denotacijom i referencijom o kojima se govori u produetku ovog Poglavlja,
predstavlja jedan od postulata leksikog znaenja.
Saimajui do sada izloena gledita, moemo zakljuiti da leksiko znaenje
predstavlja spoj deskrpitivnog i asocijativnog znaenja, pri emu potonje objedinjuje
stilsko, ekspresivno i konotativno znaenje. Savremene semantike studije veliku panju
posveuju fenomenu nominacije tj. imenovanja pojava (up. Odeljak 3.1), pri emu se
pokuava odgonetnuti koliko je dodeljeni naziv rezultat komunikativnih potreba, a koliko
obuhvata subjektivne evaulacije pojave o kojoj se dodeljenim joj nazivom referie (Ivi,
2001b: 278).

84

Up. Odeljak 2.9. u kojem se detaljnije govori o semiotikom znaenju ambalanih boja.
To su ustvari bile bele tapete s mustrom od zelenih i zlatnih cvetova, pri emu je zelena boja, u to vreme
poznata kao elova zelena, dobijana na bazi bakra i arsena (Finli, 2010: 229).
85

124

3.2.2. Denotacija i konotacija leksema kojima se imenuju boje

Definiui konotativno znaenje jedne lekseme, mi zapravo definiemo njenu
konotaciju (engl. connotation), koja obuhvata podatke o semantikoj markiranosti
lekseme, a koja opet za svoje polazite ima emocionalnu, ekspresivnu i stilistiku
mikrokomponentu, te mikrokomponentu procene (Dragievi, 2007: 56, 601), ukratko,
sve ono to M. A. K. Halliday i dr. (1964: 77) i T. Pri (2008: 289) nazivaju stilskim
jezikim varijacijama. Budui da smo o njima ranije dovoljno govorili, ovde se tim
pitanjem neemo dodatno baviti. Pri tome je optepoznato da leksike jedinice kojima se
imenuju boje prizivaju niz konotativnih znaenja (Philip, 2003: 1), npr. engl. green
overpass, siguran prelaz za divlje ivotinje, obino iznad autoputa, dosl. zeleni most (u
upotrebi takoe kao wildlife pass); ili blue blood, plava krv, kao obeleje aristokratske
pripadnosti, te plemike moi, dostojanstva i otmenosti.86 I premda se poreklo razliitih
konotativnih znaenja uglavnom moe utvrditi, primera radi jasno je da znaenje engl.
lekseme green u green overpass, vodi poreklo od osnovnog znaenja lekseme green kao
tipine boje bujnog zelenila ivog sveta u okruenju,87 i s tim u vezi ovekove brige za
njegovo ouvanje (izvedeno znaenje), dok znaenje lekseme blue u blue blood, treba
vezati za osnovno znaenje kao tipine boje neba, kao i za iz tog kvaliteta izvedeno
znaenje nebeski, boanski, uzvien, ipak semantika procena ovakvih i slinih izraza
nije uvek jednostavna, posebno ako nije re o maternjem jeziku komunikatora to dovodi
do pogrenih prevoda i drugih nesporazuma. S obzirom na to, ovde emo konstatovati da
engl. green overpass i srp. ZELENI MOST, uistinu imenuju referent zelene boje poto je u
pitanju prelaz koji je tipino obrastao travom i/ili drugim zelenim rastinjem, ali da za
razliku od toga, znaenje engl. blue blood i srp. PLAVA KRV, nije krv plave boje (krv nije
plava ve svetlije ili tamnije crvena). Oigledno je da konotativna znaenja leksema
kojima se imenuju boje nisu univerzalno data, i ba kao to se razliite kulture meusobno
razlikuju po broju izluenih osnovnih kategorija boja, tako se razlikuju i u pogledu
semantike vrednosti koju pripisuju razliitim bojama, a razilaenja su uobiajena ak i

86

U vezi sa etimologijom frazne lekseme blue blood, J. H. Kautsky (1997: 206) i M. Opai i N. Spicijari
(2010: 126) navode da je izvorno preuzeta iz panskog jezika (up. pan. sangre azul), poto su u XIV veku
panski plemii slikani kao bledoputi konjanici naglaenih, plavih vena, u cilju isticanja u kojoj meri se
razlikuju od tamnoputih Maora, svojih neprijatelja.
87
Up. engl. country green, priroda, zelenilo, green pasture, zeleni panjak, green lawn, travnjak, i srp.
ZELENA GORA, olistala uma, ili pak primere o kojima izvetavaju E. Komorowska i N. Pintari (2010: 65),
meu kojima ZELENI ZID, zid od zelenila, i ZELENI KRAJOLIK, panorama travnatih polja i/ili umskog
zelenila.

125

izmeu srodnih kulturnojezikih zajednica, primera radi francuske i italijanske (Philip,

2003: 313).
No, znaenje jedne lekseme poblie odreuje ne samo njena konotacija, ve i
denotacija, koja se saimajui gledita J. Lyonsa (1977: 207), L. Lipke (1992: 5560), R.
Dragievi (2007: 58), i T. Pria (2008: 6870), ogleda u odnosu izmeu jezika i
stvarnosti, tj. lekseme i izvesne klase vanjezikih entiteta. Saglasno tome, moe biti
izveden zakljuak da denotati predstavljaju ljudske spoznaje (predstave) o vanjezikoj
stvarnosti, iji je smisao definisan nizom utvrenih DgO. U tom svetlu, denotat crvene
boje je ovekova tipina predstava crvene boje kao boje krvi, plave boje kao boje neba,
zelene boje kao boje trave, itd. Denotacija se snano oslanja na hipostatizaciju (engl.
hypostatization (Bauer, 1983)), koja opet proizlazi iz svesti o realnom, tj. fizikom
postojanju denotata to ovek utvruje empirijski (iskustveno). Iz ovako postavljenog
odreenja, mogue je pristupiti raspravi koja se tie postupka razluivanja izmeu
leksema s primarnom denotacijom, koje upuuju na entitete ije je postojanje realno, i
leksema sa sekundarnom denotacijom, koje definiu znaenje fiktivnih, teorijskih i
apstraktnih entiteta (Lyons, 1977: 211; Pri, 2008: 46), reju realno nepostojeih bia,
predmeta i pojava, npr. PLAVOG DUHA, ROZILA88 i ZELENOG SNA. U najkraem, denotacija
povezuje leksemu s realnim ili fiktivnim vanjezikim korelatima, dok je konotacija spaja s
celom jezikom zajednicom (ne individualnim komunikatorom), kao i pozitivnim,
neutralanim ili negativnim odnosom zajednice prema datoj leksemi, na osnovu ega se
jedna pojava ocenjuje kao poeljnu ili nepoeljna, te razliito stilistiki markirana
(obeleena). E. A. Nida (1951: 23) upozorava da govoriti o denotaciji podrazumeva da
se na umu ima takoe znaaj razumevanja specifinosti kulturolokog konteksta u kojem
se jedna leksema konkretno pojavljuje/upotrebljava.
Budui da se denotati izmeu jezika razlikuju, i to zbog toga to se leksemama
koje postoje unutar razliitih jezika razliito ralanjuje vanjezika stvarnost, semantika
(znaenje) obojenih leksema nije uvek jednoznana, ni intrajeziki (unutar jednog
jezika), ni interjeziki (izmeu razliitih jezika). To pojanjava razloge zbog kojih se
pojedine lekseme iz drugog jezika teko prevode (up. Lyons, 1968: 403; Dragievi,
2007: 58). Drukije reeno, pod tim se podrazumeva neprecizno ustrojena odeljenost
denotata ne samo unutar jednog jezika, na osnovu ega proizlazi nemogunost jasnog
razluivanja izmeu predstava koje o beloj, crnoj, crvenoj, zelenoj, utoj, plavoj, braon,
88

Po analogiji sa recimo BELILOM, u znaenju sredstva za beljenje.

126

ljubiastoj, roze, narandastoj i sivoj boji, dakle o 11 BerlinKayovih osnovnih boja,

imaju govornici istog jezika, ve je ta nepreciznost jo vie izraena izmeu razliitih
jezika, npr. u pogledu definisanja referenta na koji upuuju engl. leksema red i srp.
leksema CRVEN, engl. leksema blue i srp. leksema PLAV, itd. Sve u svemu, lekseme
kojima se imenuju boje u dva jezika, mogu imati potpuno razliite implikacije, i to
prevashodno zbog toga to su granice kategorije razliitih boja mutne (engl. fuzzy) i
nedovoljno jasno definisane (up. Odeljak 3.3), to opet utie na rasplinutost znaenja
leksema kojima se imenuju ovi granini pojasevi razliitih kategorija boja, i gde je
nepreciznost definisanja jo oiglednija. Na temelju toga proizlazi sadrinska dvoznanost
ili vieznanosti, tj. mogunost razliitih tumaenja leksema kojima se imenuju nijanse iz
podruja zamuenih granica, poput engl. tawn(e)y, ija su mogua znaenja: (1) brownish
yellow, braonkastout (kategorija ute boje), yellowish brown, ukastobraon (kategorija
braon boje), i (3) brownish orange, braonkastonarandast; ili pak srp. leksema RUMEN, i
njena znaenja: (1) svetlocrven (kategorija crvene boje), i (2) crvenkastoroze (kategorija
roze boje). Ova rasprava nas uvodi u priu o kategorizaciji na osnovu prototipa, o emu e
se iscrpnije govoriti u Pododeljku 3.3.2.

3.2.3. Dodatne znaenjske distinkcije leksema kojima se imenuju boje

Znaenjska distinkcija izmeu doslovnog i prenesenog znaenja (engl. literal
meaning i transferred meaning (Palmer, 1981)), proizlazi iz dvoznanosti, koju bi kako to
konstatuje T. Pri (2008: 30), vernije odslikavao termin vieznanost, i to odelito
leksike dvoznanosti, koja se ogleda u postojanju dve ili vie moguih interpretacija
forme, funkcije i sadrine s jedne strane, i gramatike dvoznanosti oitovane u
razliitosti strukturnih odnosa istih leksikih (semantikih i/ili funkcijskih) jedinica unutar
neke sintaktike jedinice. Preneseno (izvedeno) znaenje leksikih jedinica koje
obuhvataju boje, veoma je izraeno to, saglasno ranije reenom, vai ve za samu
leksemu boja (up. Odeljak 3.1). Ta znaenja nije, meutim, mogue razumeti bez
poznavanja lingvistikih konvencija i pojedinane strukture jedne kulture na kojoj je
odreeni jezik utemeljen. Istovremeno, ovek svoje poimanje razliitih boja uvek temelji
na opaanju konstantnih boja u svom neposrednom okruenju, npr. crvenoj boji krvi,
zelenoj boji trave, plavoj boji neba, itd. (kara, 1995: 457; Koller, 2008: 396; Markovi,
2010: 267). Uz to, veliki uticaj na aktuelne jezike sklopove imaju i mitske, arhetipske i

127

druge predstave o bojama, koje su oformljene jo u praistoriji (pre vie desetina hiljada
godina), a koje i dalje opstaju duboko ukorenjene u ljudskoj svesti (up. Pododeljak 2.9.2).
Tako, recimo, zbog svoje zbog asocijativne veze s bojom bujne vegetacije, te zato to
raskono prolee pobeuje neplodnu zimu, zeleno je arhetipska boja inicijacije, rasta,
obnavljanja i plodnosti (Vojnovi, 1994: 39; Opai i Spicijari, 2010: 128).89 No, kako je
ranije bilo istaknuto, ova boja u anglosaksonskom okruenju ima jo znaenje novca,
raskoi i bogatstva, to jasno proizlazi iz engl. metafore greenback (SAD), dolarska
novanica. Za razliku od toga, u srpskom jeziku boja novca nije zelena, ve je to utost
bogate etve i dukata.90 Kao potvrda toga ovde e posluiti metafora UTO ZLATO, ito,
koje je u srpskoj tradiciji odvajkada simbol blagostanja, poredba UT KA CEKIN, u
znaenjima (1) dragocen; i (2) lep, nesvakidanji, te idiomatizovana sintagma NEMATI NI
UTE BANKE,

ostati/biti bez novca. U srpskom korpusu, zabeleili smo samo jedan primer

gde leksema ZELEN ima znaenje novca. Re je o idiomatizovanoj sintagmi DOI NA

ZELENU GRANU,

u znaenju obogatiti se, napredovati, oporaviti se. Nema, meutim,

sumnje u pogledu toga da zbog globalizacije, anglosaksonska kultura posredstvom

engleskog jezika vri sve vei pritisak na srpsku kulturu i jezik, to za posledicu ima
pomeranje odreenih znaenja. U tom svetlu treba tumaiti znaenje srp. lekseme
ZELEMBA kao

argonske oznake za dinarsku petohiljadarku.

Sledei sutinu argumentacije J. Lyonsa (1977: 550) i L. Lipke (1992: 1345),

leksika dvoznanost nastaje usled homonimije (potpune i delimine), kao i polisemije,
to ilustruje paradigmatske leksike odnose u koji lekseme stupaju, i to predstavlja
vertikalnu ravan njihove selekcije (up. Bugarski, 1989a: 957, 143; Lyons, 1968: 736;
Pri, 2008: 120). Leksika dvoznanost se razreava u kontekstu, izdvajanjem jednog od
vie moguih znaenja. Pod tim se podrazumeva da paradigmatski odnosi deluju potujui
princip meuiskljuivosti (engl. incompatibility), zahvaljujui emu se odabire jedna
izmeu dve ili vie jezikih jedinica, ovde jedna leksema kojom se imenuje boja, koje bi
89

Kako to konstatuje Z. Pavlovi (1977: 13), prisustvo takvih, u prohujalim vremenima nominovanih, te
jeziki uoblienih pojmova, kod svakog ozbiljnijeg prouavanje boja namee potrebu da arheoloki i
istorijski dokazi budu dopunjeni sa filolokim istraivanjima i raspravama o jezikim aspektima boja, ali i
obrnuto.
90
Osim potonjeg znaenja, lekseme green i yellow dele jo zajedniko znaenje bolesti, npr. engl. yellow
fever, uta groznica, i srp. UTICA, ili pak engl. sickly green i srp. zelen od muke. Lekseme, engl. green i
yellow, i srp. ZELEN i UT, dele zajedniku etimologiju (up. indoevropski koren *ghel, zelen, ut (Skok,
1971: 648)). Poto se lako simultano percipiraju, kao osnovne boje saglasno BerlinKayovom modelu
evolutivnog razvoja kategorija osnovnih boja istovremeno se generiu u jeziku (v. Pododeljak 3.4.2),
U tom svetlu smatramo zanimljiv osvrnuti se na sledei primer preuzet iz srpske dnevne tampe: NAZIV
UTICA DOLAZI OD UTE OBOJENOSTI KOE . AKO DUE TRAJE, BOJA IZ UTE PRELAZI U ZELENKASTU.
(Blic, 17.10.2005.).

128

se zbog izvesnih formalnih, funkcijskih i/ili sadrinskih slinosti mogle javiti u istom
segmentu konteksta.
Uopte uzev, homonimija se kao jedna od moguih relacija izmeu leksema,
ogleda u uporedivosti fonoloki i/ili grafoloki manje ili vie istovetnih formi, a katkad i
morfosintaktikih funkcija najmanje dve lekseme. Budui da su sa sinhronog stanovita
sadrine uporeenih leksema nesrodne (nepovezane),91 zbog ega su navedene u okviru
razliitih renikih odrednica, to znai da ovde ne moe biti govora o sadrinski
utemeljenom fenomenu (Goddard, 1998a: 19). Saobrazno navodima T. Pria (2008:
301) i R. Dragievi (2007: 321), potrebno je razluiti izmeu potpune ili prave
homonimije, koja podrazumeva istovetnost i fonolokih i grafolokih oblika s jedne
strane, i delimine ili nepotpune homonimije s druge strane, koja obuhvata homofoniju
odn. fonoloku istovetnost, npr. engl. engl. brown1, braon boja, i Brown2, prezime, srp.
plava boja, i PLV2, mesto u Crnoj Gori, i homografiju odn. grafoloku

PLV1,

istovetnost, recimo engl. pinkie1, mali prst, i pinkie2 (pogrd.) belac, ili srp. ZLEN1, zelena
boja, i ZELN2, povre.
Za razliku od homonimije, polisemija se prepoznaje po istovetnosti forme s
uporedivim, razliitim ali srodnim, sadrinama, iako granica izmeu polisemije i
homonimije nije uvek jasno niti vrsto postavljena. U vezi s tim, lekseme kojima se
imenuju boje mogu upuivati na dva, a ponegde i vie kvalitativno sasvim razliitih
tonova (a ne razliitih nijansi iste boje), recimo peach dress, jarko ukastoroze haljina, i
peach walls, svetlonarandasti zidovi, ili srp. PLAVA KNJIGA, knjiga plavih korica, i PLAVA
KOSA,

svetla kosa. Polisemija se tipino ograniava na samo jednu leksemu dvoznane ili

vieznane sadrine, pri emu su, kako to konstatuje R. Bugarski (1989a: 140), znaenja
ovde uglavnom vidljivo srodna, pa su po pravilu navedena u okviru jedne renike
odrednice (Pri, 2008: 31). Pojedinana znaenja jedne iste lekseme nazivaju se njenim
sememama (Lipka, 1992: 76). U najkraem, polisemija odraava kako jeziku
ekonomiju, tako i semantikopragamatiku kreativnost, s tim to je u idealnom sluaju
jedna leksema ujedno jedna semema koja se koristi u jednom trenutku (Pri, 2008: 48).
Iz ovako postavljenog odreenja, proizlazi razlika izmeu doslovnog znaenja, tj.
osnovnog znaenja jedne lekseme, i prenesenog znaenja, tj. onog znaenja koje je
91

Dijahrono posmatrano, homonimi esto imaju isto poreklo i esto su obuhvaeni nekom polisemantinom
strukturom u sklopu iste lekseme, koja se raspala na vie meusobno nepovezanih uz paralelno
diferenciranje i potpuno izdvajanje meusobno nezavisnih znaenja i/ili funkcija. Kao druge razloge za
razvoj homonimskih odnosa, D. ipka (1990: 1259), navodi jo pozajmljivanje stranih leksema, tvorbu
rei, skraivanje, fonetske promene, atrakciju, narodnu etimologiju.

129

proisteklo iz doslovnog, putem metaforikog ili metonimijskog prenosa,92 recimo engl.

blue1, plava boja, i blue2, tuan,93 s tim to su dijahrono uslovljeni prenosi znaenja koji
potpadaju pod etimoloka istraivanja, u sklopu istorijske semantike, posebno
problematini za tumaenje (Palmer, 1981: 9). Za kognitivne lingviste, polisemija je pak
fenomen koji prema reima G. Lakoffa (1987: 13), i R. W. Langackera (1988: 50), treba
smatrati rezultatom ovekovog mentalno utemeljenog pojmovnog struktuiranja, na
temelju ega se kako izmeu razliitih kognitivnih domena, tako i izmeu elemenata
unutar svake od struktura, uspostavljaju regulrni sistemski odnosi, zbog ega je za
leksike jedinice i prirodno da budu polisemine.
Okruenje u kojem se leksema javlja predstavlja polazite za znaenjsku
distinkciju izmeu sistemskog i tekstualnog znaenja je. To, ukratko, moe biti jeziki
kontekst ili vanjeziki kontekst koji esto neutralizuju tekoe u komunikaciji, o emu
je ranije bilo dovoljno rei. Po uzoru na J. Lyonsa (1977: 591) i T. Pria (2008: 345),
sistemsko znaenje (engl. systemsentence) vezuje se za leksemu koja je u najveoj
moguoj meri liena konteksta, dok se tekstualno znaenje (engl. textsentence) vezuje
upotrebljenu u odreenom kontekstu, pre svega u sklopu teksta, pri emu optimalni
kontekst jeste onaj na osnovu kojeg proizlazi dovoljan broj podataka neophodnih da se
izvri adekvatna sadrinska analiza lekseme. Shodno tome, meu sistemska znaenja
engl. lekseme white, beo, spadaju boja snega, boja mleka, boja soli; dok se kao neka
od moguih tekstualnih znaenja date lekseme pojavljuju znaenja: (1) koji je u vezi s
belom rasom ljudi, npr. a white woman that dates only Asian men, belkinja koja se
zabavlja samo sa Azijatima, gde je white woman, belkinja, dosl. bela ena; (2) znaenje
koji je divan sjajan velianstven; hrabar, astan, paljiv, razuman, recimo a white knight
came in and saved the company from takeover, doao je vitez na belom konju i spasio
preduzee od promene vlasnika, gde je white knight, heroj, spasitelj, pobednik, dosl. beli
vitez;94 (3) znaenje koji je zavejan, prekriven snegom, poput London has only had eight
white Christmases this century, U Londonu je u ovom veku bilo samo 8 belih Boia, gde
je white Christmas, beli Boi, tj. Boi kada napolju veje sneg, i druga znaenja (up. srp.
BELA LEPOTICA,

kao metaforian naziv za snegom zavejani Kopaonik).

92

O proirenjima i suenjima znaenja detaljnije se raspravlja u sklopu Pododeljaka 4.3.2 i 4.3.3.

Up. She wore a blue dress, Nosila je plavu haljinu, i I feel very blue today, Jako sam tuan danas.
94
U vezi s ovim znaenjem, bie zanimljivo osvrnuti se na navode V. Vasi (1994: 1489), koja govorei o
sintagmi NA BELOM KONJU, npr. VITEZ NA BELOM KONJU, POBEDNIK NA BELOM KONJU, i sl., istie da je u
konkretnom izrazu pridev BEO nosilac simbolikog znaenja bele boje kao obeleja dobrote, pravde i istine,
to za posledicu ima idiomatizaciju cele sintagme, tj. stvaranje novog, drukijeg simbolikog znaenja.
Stoga, bi se pobednik koji bi, recimo na crnom konju, ujahao u osloboeni grad, odrekao ne samo simbolike
belog konja, ve i vlastitog jezika.
93

130

Konano, poslednja znaenjska distinkcija prema Priu (2008: 367), tie se

podele na nameravano i protumaeno znaenje (engl. intended meaning i interpreted
meaning (Leach, 1981)), koja je s jedne strane utemeljena na elji enkodera da koristei
raspoloiva sredstva poalje i prenese jednu poruku (nameravano znaenje), a koju s
druge strane dekoder prima i tumai uz eljeni ili drukiji komunikativni efekat stilski,
ironian i/ili humoristiki (protumaeno znaenje). U vezi s tim, engl. leksema red, crven,
u reenici his red cheeks appeared in the window, njegovi crveni obrazi pojavili su se na
prozoru, moe imati sledea znaenja: (1) bolestan, npr. u sintagmi red cheeks burning
with fever, crveni obrazi goreli su od groznice; (2) ljutit, poput her cheeks were glowing a
furious red, obrazi su joj plamteli od besa; (3) postien, recimo red cheeks from a sense of
shame, obrazi crveni od stida; (4) pijan, recimo a drunk girl red cheeks, crveni obrazi
pijane devojke; (5) promrzao, red cheeks, a result of cold winds, crveni obrazi, posledica
hladnih vetrova; (6) pregrejan, a hot flush causing red cheeks, nalet toplote izazvao je
crvenilo obraza, itd. Crveni obrazi mogu, meutim, imati i nekoliko pozitivnih znaenja,
meu kojima: (7) zdrav, npr. red roses that matched beautiful red cheeks, crvene rue
slagale su se sa divnim rumenim obrazima; (8) srean, poput the glow of happiness in
their red cheeks, obrazi su im se rumeneli od sree; (9) uzbuen, recimo his cheeks
flashed red with excitement, obrazi su mu se zarumeneli od uzbuenja, itd. S obzirom na
dijapazon moguih znaenja, jasno je zbog ega dekoder znaenje pridevske lekseme
kojom se imenuje boja moe protumaiti drukije nego to je to bila namera
komunikatora, primera radi srean umesto pijan, promrzao umesto pregrejan, uzbuen
umesto bolestan, i sl. Sve to primenljivo je i na srpski jezik. Ovde e, meutim, biti
zanimljivo spomenuti da saglasno predoenim prevodima navedenih engl. primera,
upotrebu srp. lekseme CRVEN kao odredbe zdrave boje lica, recimo u narodnoj izreci UTI
UTUJU, CRVENI PUTUJU,

bolesni boluju, zdravi umiru,95 uobiajeno, premda ne uvek,

blokira upotreba prideva RUMEN, zbog ega se obrazi i usne opisuju jo kao rumeni
(up. Ivi, 1995: 3840). 96 Budui da su i sva ostala pobrojana negativna znaenja engl.
lekseme red zabeleena i u srpskom jeziku, to znatno olakava posao prevoenja s jednog
jezika na drugi. U engleskom jeziku koncept rumenila izraava se glagolom to blush,
porumeniti, i iz njega konverzijom izvedene imenice blush, rumenilo. No, kako na to
95

Leksema CRVENI OVDE je metafora za (zdravog) oveka crvenih obraza i crvenih usana a leksema UTI
za (bolesnog) oveka poutele koe i oiju.
96
Kako to konstatuje M. Ivi, pridev RUMEN osim kao kolorit obraza, u poetskom izraavanju ne mora
determinisati iskljuivo imenice koje iskazuju ljudsko bie, ve takoe ono to oveka razgaljuje i u njemu
budi prijatan oseaj, npr. RUMENA ZORA, RUMENO VINO, RUMENA JABUKA (up. takoe RUJNA ZORA i RUJNO
VINO, ali ne *RUJNA JABUKA).

131

upozorava G. Philip (2003: 2616), ovde treba imati u vidu injenicu da se blush koristi
iskljuivo za upuivanje na crvenilo indukovano oseanjem stida, a ne besa. Takvog
zapreavanja nema, meutim, kod glagol to flush, pocrveneti, i iz njega konverzijom
izvedene imenice flush, crvenilo, rumenilo, iji je opseg primene iri, a boja o kojoj se
govori moe varira od svetlije do tamnije nijasne, zbog ega se flush, obino pojavljuje u
kombinacijama sa leksemama koje preciznije odreuju nijansu crvenila, npr. bright red,
svetlocrven, crimson, tamnocrven, mottled maroon, u grimiznim peatima, blotchy albino
pink, u svetloruiastim flekama. Autorka je do ovih zakljuaka dola u pokuaju
sistematizacije moguih znaenja engl. lekseme red (Philip, 2003: 258), navodei da je u
pitanju pridev koji kolocira, tj. pojavljuje se u sprezi sa: (1) leksemama koje imaju
znaenje deo ljudskog tela, npr. skin, koa, eyes, oi, i face, lice, ovde poreanih
saglasno frekventnosti svog pojavljivanja; (2) leksemama koje upuuju na meavinu
razliitih kategorija, poput leaves, lie, fruit, voe, vegetables, povre; i (3) leksemama
kojima se imenuju predmeti koji postaju crveni usled zagrevanja, npr. electric ring,
elektrina ringla; i (4) leksemama koje upuuju na emotivno indukovano crvenilo (bes,
stid, itd.), o emu se ranije dovoljno govora. (Vie o kolokacijama govorie se u sklopu
Poglavlja 4, i posebno Pododeljku 4.3.1).

3.2.4. Smisao i referencija leksema kojima se imenuju boje

Leksema moe stupati u razliite odnose s drugim leksemama zahvaljujui smislu
koji, kako to obrazlae T. Pri (2008: 50), obuhvata ureeni skup dovoljnog broja
deskriptivnih obeleja, reju odelitih distinktivnih svojstava ili osobina vanjezikog
entiteta, koja nastaju kao rezultat interakcije oveka sa svojim okruenjem (Lakoff, 1987:
54), i kojima je dati entitet/klasa entiteta blie definisan/a.97 U tom svetlu, u definisanju
smisla lekseme red, crven, mogla bi uestvovati sledea deskriptivna obeleja: A
COLOUR, boja, VISIBLE, vidljivo, A STRONG COLOUR, jaka boja, A WARM
COLOUR, topla boja, THE COLOUR OF BLOOD, boja krvi, THE COLOUR OF
FIRE, boja vatre, THE HIGHEST ARC OF THE RAINBOW, najvilje pozicionirana
boja u dugi, THE COLOUR WITH THE LONGEST WAVELENGTH OF LIGHT, boja
najvee talasne duine, THE COLOUR OF PASSIONATE LOVE, boja strasne ljubavi,
97

Prema reima C. Goddarda (1998a: 3, 15), pojam smisla u lingvistiku uveden je da bi se znaenje
odvojilo od referenta kao konkretnog predmeta ili pojave iz vanjezikog okruenja.

132

THE COLOUR OF VIOLENCE AND WAR, boja nasilja i rata, i dr. Deskriptivna
obeleja imaju dijagnostiku ulogu zbog ega ih nazivamo jo dijagnostikim
obelejima (ili krae, DgO). DgO se od neDgO razlikuju utoliko to, ureena u
hijerarhijski organizovan skup, idealno ine prototip tj. jezgro celokupne kategorije odn.
ureene klase vanjezikih entiteta (Taylor, 1989: 59).98 S obzirom na to, T. Pri (2008:
523), DgO naziva semantiki relevantnim, te invarijantnim podskupom deskriptivnih
obeleja neophodni za specifikaciju smisla lekseme, a uzgredna tj. nedijagnostika
obeleja (ili krae neDgo) semantiki varijantnim, te irelevantnim za uspostavljanje
semantikog kontrasta.99 U pitanju su, naime, obeleja koja su tipino potisnuta u drugi
plan kao netipini uzorci koji odstupaju od prototipa, ali koji takoe pripadaju kategoriji,
premda u analizi prenesenog znaenja neDgO mogu biti itekako znaajna. Sledstveno
stavovima koje iznosi E. Nida (1975: 356), neDgO predstavljaju deo strukture kulture, a
ne jezika. U tom svetlu, u primeru CRVENO JE LJUBAV, jaina i toplina crvene boje iz
doslovnog znaenja (fiziki aspekt), prenosi se na ljubav, jaku emociju koja greje srce
oveka koji voli (psiholoki aspekt), to ilustruje uspostavljanje veze prenesenog znaenja
s doslovnim na temelju reinterpretacije (centralnog) DgO (Nida, 1975: 1267; Pri,
2008: 54). Ovi mentalni (apstraktni) konstrukti velike eksplanatorne moi, izvode se
uoptavanjem manifestovanih (konkretnih) zajednikih svojstava i osobina posmatranih
vanjezikih entiteta. Stoga se u svojstvu metajezika koriste za poimanje ne samo jezika, tj.
odnosa izmeu rei, ve i odnosa rei i sveta u okruenju, te odnosa rei i komunikatora,
zbog ega ih treba smatrati segmentom metajezika, odn. teorijskog vokabulara razvijenog
u cilju opisivanja svih jezika (Bugarski, 1989a: 137; Pri, 2008: 556). Ne postoji,
meutim, univerzalno dat inventar DgO zajedniki za sve jezike, ve ona variraju od
jezika do jezika (Zgusta, 1971: 29). I premda razliita dijagnostika obeleja nisu jednako
semantiki relevantna za utvrivanje smisla leksema, ona ipak imaju vanu ulogu
prilikom uspostavljanja nekog semantikog kontrasta, zbog ega su to pojedinana
polazita za upoznavanje oblika i funkcije celine (Lakoff, 1987: 47). Sledei sutinu
argumentacije J. Aitchison (1994: 7680), DgO moraju odslikavati oblik i izgled
vanjezikog entiteta kao i njegovu funkciju, ponaanje ili manifestovanje. S obzirom na
98

Kako to obrazlae E. Nida (1975: 34), hijerarhijska organizacija DgO nije proizvoljna, ve je utemeljena
na uvaavanju hronolokih i logikih prioriteta, pri emu je za odreivanje smisla neke lekseme samo jedno
DgO dovoljno u samo vrlo malom broju sluajeva. U vezi s tim, a kako to konstatuje T. Pri (2008: 54),
prioritet obeleja samo je retko proizvoljan, to znai da njihov redosled samo retko nije niim uslovljen.
99
Meu nedijagnostika obeleja spadaju redundantna svostva vanjezikog entiteta, koja su mahom
enciklopedijske naravi i ija uloga pri utvrivanju smisla odreene lekseme nije kljuna tj. nije
dijagnostika.

133

to, T. Pri (2008: 536), dalje obrazlae da adekvatna specifikacija smisla lekseme
zahteva onoliko invarijantnih DgO koliko je potrebno da se kvalitativno i celovito opie
odreeni vanjeziki entitet (njegova svojstva i uloga). Inae, znaaj DgO najbolje se
uoava na primeru semantikog kontrastiranja, najpre unutarjezikog, a potom i
meujezikog, ime se uspostavljaju kompleksni smisaoni odnosi itavog niza leksema
koje su meusobno semantiki povezane na osnovu nekog kriterijuma.
I dok smisao i denotacija postoje nezavisno od teksta i komunikacione situacije,to
znai da su to tipina obeleja samostalne lekseme, isto to ne vai za referenciju (engl.
reference), koja presudno zavisi od komunikatora. Ukratko, o referenciji moe biti govora
samo ako je u pitanju leksema koja se pojavljuje u nekom izgovorenom ili napisanom
tekstu (Lyons, 1977: 206). Termin zapravo upuuje na nazive opredmeenih bia,
predmeta i pojava (Ivi, 2001c: 158), te odnos izmeu lekseme koja je konkretno
upotrebljena i nekog tano odreenog vanjezikog entiteta kojeg, saglasno navodima T.
Pria (2008: 739), nazivamo referentom (engl. referent), a kojeg na taj nain, u
odreenom prostoru i vremenu, uspeno izdvajamo iz celokupne klase utvrene
denotacijom. U naelu, denotaciju odreuje smisao lekseme, zbog ega smisao za D.
Kristala (1985: 316), predstavlja unutarjeziki pojam, a denotacija dalje omoguava
referenciju kao vanjeziki pojam, i to uvek u sklopu referencijskog segmenta, ovde
imenike sintagme (pridev + imenica), kojom se identifikuje izvesni jasno utvreni
referent, npr. black hair, crna kosa, white face, belo lice, yellow teeth, uti zubi, blue sea,
plavo more, green forest, zelena gora, i dr. Smatramo bitnim ukazati jo na postojanje
uzajamne sprege izmeu smisla, denotacije i referencije, zbog ega referencija moe
povratno uestvovati u utvrivanju denotacije, i samim tim i smisla. Primera radi, leksema
hazel ima razliita znaenja ako je referent hair, kosa, ili eyes, oi, U sluaju kose
znaenje hazel je crvenkastosme, a u sluaju oiju zelenkastosme. Rasprava o
referenciji leksema kojima se imenuju boje, zanimljiva je i zbog toga to smo pretragom
naeg korpusa utvrdili nekoliko primera razilaenja izmeu znaenja lekseme kojom se
imenuje odreena boja, i stvarne boje korelata u vanjezikoj stvarnosti koji je motivisao
njihovu leksemizaciju. Tako, recimo, engl. leksema sapphire, smaragdni, boje smaragda,
ima znaenje strong yellowish green, jarko ukastozelen, dok se za razliku od toga, boja
dragog kamena opisuje kao transparent brilliant green to grassgreen, prozirno
blistavozelena do travazelena; engl. leksema iron, boje gvoa, ima znaenje silvery
grey, srebrnastosiv, dok se njen vanjeziki korelat opisuje kao silvery white, srebrnastobeo; engl. leksema beryl ima znaenje dull blue, mutnoplav, dok se u vanjezikoj
134

stvarnosti heksagonalni mineral, po kojem je leksema dobila svoje ime, najee javlja u
zelenoj boji, iako moe biti i plavkast, ruiast ili ut.100 Sve to dodatno uslonjava
kontrastiranje izmeu jezika i injenica da postoje razilaenja izmeu engleskog i srpskog
jezika, reju srp. leksema SMARAGDNI znai zatvorenozelen, zbog ega srp. SMARAGDNE
OI

nisu ukastozelene, ve blistavo tamnozelene; srp. leksema GVOZDEN uopte nema

znaenje boje, zbog ega se engl. iron mora prevoditi srp. opisnom parafrazom boje
gvoa, ili sloenim pridevom SREBRNOSIV, eventualno METALIKSIV; slino kao to ni
srp. leksema BERIL nema znaenje boje, ve samo imenuje vanjeziki entitet, tj. mineral
mutnozelene boje. Ovde nee biti na odmet spomenuti ni to da prema navodima
preuzetim iz Leksikona stranih rei i izraza (1997: 110), PLEMENITI BERIL predstavlja
sinonim za leksemu SMARAGD, pri emu pod terminom sinonim, treba podrazumevati
leksemu razliitog oblika, a istog ili bliskog znaenja (Dragievi, 2007: 246), o emu se
u sklopu rasprave o paradigmatskim leksikim odnosima iscrpnije govori u narednom
Odeljku.

3.2.5. Paradigmatski leksiki odnosi izmeu leksema kojima se imenuju

boje
Govoriti o paradigmatskim tumaenjima znaenjskih odnosa meu leksemama,
utemeljenim na uporedivosti najmanje dve jezike jedinice, koje bi se mogle pojaviti u
istom segmentu konteksta zbog izvesnih formalnih, funkcijskih i/ili sadrinskih slinosti,
znai razluivati izmeu dva osnovna smisaona odnosa, i to:
(1) hiponimija ili ukljuenost smisla, koja odraava hijerarhijsko grupisanje
leksikih jedinica. Ovde, naime, dve ili vie leksema kroz svoje relevantne sememe dele
sva DgO, s tim to jedna podreena (hiponim) sadri najmanje jedno obeleje vie u
odnosu na drugu, nadreenu leksemu (hiperonim), recimo engl. colour : red : crimson,
boja crvengrimizan, ili warm colour : orange : peach, topla bojanarandast svetlonarandast. Vie ravnopravnih hiponima jednog hiponima jesu njegovi kohiponimi,
recimo burgundy, cardinal, carmine, cherry, claret, coral, crimson, dubonnet, flame,
100

Takvih primera ima i u srpskom jeziku, recimo lekseme LJIVA, LJIVAST, LJIVABOJA, te opisna
parafraza BOJE LJIVE, sve se koriste u znaenju imena za ljubiastu boju, npr. NIJANSE KAO TO SU LJIVA,
PLAVO ZELENA, I ZEMLJANI TONOVI ... DOARAVAJU SLIKE RURALNOG IVLJENJA (www.mojkutak.rs). Za
razliku od toga vanjeziki korelat koji je motivisao potonje nazive je 'voka iz porodice rua (lat. Prunus
domestica), mesnatog, plaviastog, jajolikog i kotunjiavog ploda', dakle plod plave boje. (Up. takoe
PLAVE MI SE PLAVE LJIVE SA GRANE, i sloenicu LJIVASTOPLAV izvedenu od poredbe PLAV KAO LJIVA
(RMS)).

135

fuchsia, garnet, geranium, heather, magenta, itd., sve kohiponimi engl. lekseme crimson.
Kako to obrazlae D. A. Cruse (1986: 113), izmeu navedenih lekseme oituje se
vertikalni odnos dominacije hiperonima nad hiponimima, kao i horizontalni odnos
meuiskljuivosti kohiponima. T. Pri (2008: 123), pak navodi da hiponimija moe biti
utvrena primenom dijagnostikog testa (a)n X is a kind/type of Y, X je vrsta/tip Y, gde X
predstavlja hiponim, a Y hiperonim. Ako prihvatimo stavove M. A. K. Hallidaya (1992:
15), da jezik podrazumeva izbor, pri emu je znaenje takoe izbor,101 onda hiponimija
omoguava da se na isti segment vanjezike stvarnosti upuuje optijim ili
specijalizovanim leksemama, sve u zavisnosti od namera komunikatora u odreenoj
komunikacionoj situaciji (Lyons, 1968: 455). Sledstveno navodima R. Bugarskog (1989a:
141), ovde e biti zanimljivo spomenuti i to da strogo lingvistiki uzev ne postoji
hiperonim kojim bi mogla biti obuhvaena serija svih leksema kojima se imenuju boje,
poto obojeno ne obuhvata ahromatske boje (belu, crnu i sivu), pa se CRNOBELI FILM
znaenjski suprotstavlja FILMU U BOJI. Dodatnih primera leksikih praznina (engl. lexical
gaps), olienih u nepostojanju lekseme na odreenom mestu u strukturi leksikog polja,
koje nastaju bilo zbog toga to razliiti jezici razliito leksikalizuju, ili uopte ne
leksikalizuju odreeni jeziki kontrast (Kristal, 1985: 194),102 ima u oba jezika od znaaja
za ovaj rad. Tako, na primer, u poreenju sa srpskim jezikom koji ima ukupno etiri
lekseme sa kojima se upuuje na razliite koloristike determinante ljudi, na osnovu ega,
prema reima M. Ivi (1995: 34), ovek moe biti CRN/CRNOMANJAST, SME, RI i PLAV,
u engleskom jeziku postoje samo tri takva izraza, koji ukljuuju pridevske lekseme
swarthy, determinie i smee i crnomanjaste osobe, blond, plav, i ginger, ri.103 No, ima i
obrnutih primera. Kako, recimo, na srpski prevesti engl. imenice pinkness, u znaenju
koji ima kvalitet roze boje? Da li kao ?ROZIKASTOST ili ?ROZIKASTOA, kada oba
prevoda zvue podjednako neprirodno? I zato je uopte prevoditi kada se trenutno ini
101

''...if language is a choice than meaning is also a choice''.

O ovome kao o pojmovnoj praznini, tj. pojavi da odreeno znaenje ili znaenjski kontrast u jednoj
kulturi nije poznat ili nije bitan, zbog ega nema potrebe za njegovim leksikalizovanjem govori jo T. Pri
(2011: 1701).
103
U vezi sa leksemama, engl. ginger i srp. RI, nee biti na odmet osvrnuti se na jednu zanimljivost o kojoj
govori K. Folmar (2011: 126). Autor, naime, citira navode u nemakom izdanju asopisa Nacionalna
geografija (septembar 2007: 24), u kojem se govori da e do 2100. godine crvenokosi izumreti, poto
pigment koji je odgovoran za crvenu boju kose trenutno proizvodi samo jo dva posto svetskog
stanovnitva. Bie zanimljivo videti ta e se nakon toga dogoditi sa leksemama, engl. ginger i srp. RI,
imajui u vidu da se njima uobiajeno upuuje na karakteristinu crvenkastu, ne crvenu boju svih kosmatih
delova ljudskog tela (brada, brkovi, obrve), ukratko ne samo i iskljuivo kose. I druga slina 'koloristika'
predvianja o buduoj evoluciji ljudske rase veoma su popularna u poslednjih nekoliko godina, te tako
londonski profesor dr O. Curry smatra da e otprilike do 3000 godine n.e. nestati koncept rasne podele jer e
zbog meusobnog ukrtanja, nastati jedna jedinstvena rasa koja e imati kafenastu boju koe.
102

136

da za time nema potrebe, to ne znai da je nee biti u budunosti paralelno sa daljim

tehnolokim razvojem i dodatnim umnoavanje, pigmentnih i drugih boja. Za utvrivanje
ovakvih leksikih praznina od velike koristi mogu biti i drugi smisaoni odnosi, meu
kojima nesumnjivo prednjai sinonimija (up. Lyons, 1977: 301). (Uzgred, upitnost
potonjih prevoda, po naem miljenju jedan je od dokaza skoranjeg izdvajanja roze boje
u posebnu kategoriju osnovne boje u srpskom jeziku, o emu e se iscrpno govoriti u
Odeljku 3.4);
(2) sinonimija, tj. istovetnost smisla, a razliitost oblika, odslikava se u
specifinim nijansiranjima osnovnog znaenja (Ivi, 2001c: 58). Sinonimija se javlja kada
najmanje dve, katkad i vie leksema unutar jednog leksikog polja, kroz svoje relevantne
sememe dele barem jedno DgO. Tako, na primer, engl. lekseme albino, albino, etiolated,
ubledeo, svenuo, ivory, slonova kostboja, ukastobeo, milky, mlean, svetlobeo, pearly,
biseran, blistavobeo, silvery, srebrnast/srebrn, srebrnobeo, snowy, snean, beo belcat, dele
zajednika DgO BELA BOJA. Sinonimi nastaju kao posledica ovekovog stremljenja
ka to preciznijem, konkretnijem i potpunijem izraavanju mnogoobraznog pojavljivanja
stvari, a u kontekstu kognitivno ustrojene rasprave o leksemama kojima se imenuju boje,
sinonimiju posebno uslovljava injenice da jedna kategorija boje moe biti povezana sa
vie razliitih imena boja (Belpaeme i Bleys, 2995b: 3), dok, za razliku od toga,
homonimija nastaje kao rezultat dovoenja jedne lekseme kojom se imenuje boja u vezu s
vie razliitih kategorija. Dijagnostiki test koji, prema reima T. Pria (2008: 126),
moe biti primenjen za utvrivanje prototipskog ispoljavanja sinonimije, oitovanog u
(1) poklapanju smisla u svim relevantnim DgO, i (2) istoj morfosintaktikoj klasi
relevantnih leksema, jeste X is Y, X je Y, npr. albino/?etiolated/?ivory/milky/pearly/
silvery/snowy is white, albino/?ubledeo ili svenuo/?slonova kostboja/mlean/biseran/
srebrnast/snean je beo. U skadu s ovde prikazanim, oigledno je da za razliku od svih
pobrojanih leksema, samo etiolated i ivory, ne mogu biti smatrane primerima prototipskog
ispoljavanja sinonimije. No, u smislu svetline svog pojavnog oblika, one ipak dele
osnovno znaenje s leksemom white, zbog ega ih i smatramo njenim sinonimima. I
premda se pri povrnoj analizi moe initi da jezik obiluje sinonimima, nakon to se u
obzir uzmu finije semantike nijanse, stilske varijacije i pragmatike razlike, proizlazi da
pravih ili apsolutnih sinonima ima veoma malo, ili ih uopte i nema (Lyons, 1981: 148;

137

Crystal, 2007: 149; Dragievi, 2007: 310).104 Uostalom, kako to obrazlae A. Partington
(1998: 30), u svetlu komunikacione efikasnosti imati vie od jednog elementa koji znai
apsolutno isto predstavlja traenje jezikih resursa.105 Na taj nain podravaju se principi
jezike ekonomije, to znai da dugotrajno naporedno postojanje sinonima koja imaju
istovetno znaenje nije prihvatljivo (Bugarski, 1989a: 1401; ipka, 1998: 447). S tim u
vezi, osvrnuemo se na znaenja engl. raven, vran, sjajnocrn, i swarty, crnpurast,
crnomanjast, garav, koje se uobiajeno definiu kao sinonimi opte lekseme black, crn, ali
samo ako se posmatraju izolovano od konteksta. Meutim stavljene u kontekst date
lekseme ipak ne pokazuju potpunu uzajamnu zamenljivost, reju raven se uobiajeno
koristi za opisivanje izgleda dlake (kose), dok je swarty posebno stilski obeleena
leksema, kao specijalizovani termin kojim se opisuje boja lica. S obzirom na to, M. Ivi
(2001b: 278) i T. Pri (2008: 117) naglaavaju znaaj metodolokog razluivanja
izmeu: (1) leksike semantike koja se bavi leksikim jedinicama van konteksta,
pokuavajui odgonetnuti ta bi sve znaenje jedne lekseme moglo potencijalno
obuhvatiti (jeziki aspekt tumaenja); i (2) leksike pragmatike koja se bavi leksikim
jedinicama u kontekstu, tj. odgonetanjem ta je stvarno obuhvaeno znaenjem jedne
lekseme u konkrektnom kontekstu (vanjeziki aspekt tumaenja). Potonja dva domena
tumaenja u stvarnosti neraskidivo su isprepletena, jer semantika je deo jezika, a
pragmatika znanje o svetu u ijim okvirima dolazi do konkretne komunikacione situacije
(Leech, 1981: 3201; Bauer, 1983: 85). Stoga, definisanje znaenja nije samo stvar
odabiranja onoga to je mogue, ve takoe odabiranja ta je ono to bi izmeu mogueg
u jednom kontekstu bilo vie ili manje prikladno, tj. vie ili manje verovatno (Halliday,
1992: 15). Sinonimi su naroito znaajni za predstavljanje konotacije. Primera radi,
koloristiki utisak o crvenkastobraon boji moe biti definisan leksemama chocolate,
auburn, bay, chestnut, cinnamon, cocoa, copper, ginger, hazel, henna, liver, mahagony,
maroon, oxblood, rufous, russet, rusty, sorrel, ali uprkos istoj denotaciji, njihova
konotacija je razliita, to za posledicu ima razliite leksike spojeve oitovane u
raznorodnom leksemskom udruivanju ovde nabrojanih leksema s drugim leksemama;
(3) antonimija ili suprotnost smisla, koja se oliava u optoj ljudskoj tendenciji
oblikovanja iskustva u dihotomne kontraste, to je, kako to obrazlau M. Mihaljevi i Lj.
ari (1994: 216), zajedniko ve deci koja svet u okruenju, dakle bia, predmete i
104

Prema J. Lyonsu (1981: 148), o apsolutnoj sinonimiji moe biti govora samo ako lekseme imaju istu
distribuciju, a inae su potpuno sinonimne u svakom znaenju i u svakom kontekstu u kom se javljaju.
105
''In terms of communicative efficiency it is a waste to have more than one item meaning exactly the same
thing.''

138

pojave poimaju kao crne/bele, dobre/loe, velike/male, itd. Antonimija se ispoljava kod
leksema koje kroz svoje sememe dele nekoliko DgO, a razlikuju se u barem jednom
obeleju suprotnosti (Nida, 1975: 17, 107; Pri, 2008: 130). Pored relacije kontrasta u
koji lekseme stupaju, antonimija podrazumeva takoe njihovu pripadnost istoj
morfosintaktikoj klasi. Sledei sutinu argumentacije J. Lyonsa (1968, 1977), G. Leecha
(1981), F. R. Palmera (1981), D. A. Crusea (1986), L. Lipke (1992), R. Dragievi
(2007), i T. Pria (2008), moe se govoriti o pet razliitih vrsta antonimije meu kojima
(1) skalarnoj antonimiji, (2) komplementarnoj antonimiji, (3) dijametralnoj
antonimiji, (4) recipronoj antonimiji, i (5) reverzivnoj antonimiji, pri emu lekseme
kojima se imenuju boje, i to ahromatski tonovi white, beo, i black, crn, stupaju u odnose
dijametralne antonimije (prema engl. diametrical opposites (Lipka, 1992), i antipodal
(opposites) (Cruse, 1986)). Ovaj tip antonimije, o kojem najvie govori D. A. Cruse
(1986: 2245), odraz je kontrasta dveju krajnosti na skali vrednosti neke znaenjske
dimenzije, u naem sluaju to je dimenzija svetline i kontrast koji iskazuje dijametralni
par white : black.106 I dok white oznaava apsolutno prisustvo svetlosti, dotle black
oznaava potpuno odsustvo svetlosti, na osnovu ega proizlazi da je neto belo ako nije
crno, i obrnuto.107 No, s obzirom na stavove koje iznose M. Mihaljevi i Lj. ari (1994:
216, 219), white, beo, nije samo nonblack, necrn, ve je u svetlu niza pozitivnih
asocijativnih znaenja bele boje i vie od toga. To znai da lekseme koje su bogate
znaenjima ne moraju graditi antonimijski odnos s drugom leksemom u celom
znaenjskom opsegu ve samo jednim njegovim delom. Imajui istovremeno na umu da
su izmeu bele i crne krajnosti108 razmetene razliite nijanse sive boje, engl. grey, koje
mogu biti manje ili vie tamne u odnosu na belu boju, i manje ili vie svetle u odnosu na
crnu boju, antonimi white : black mogu se tumaiti i kroz prizmu skalarne antonimije koja
se najvie pojavljuje kod prideva i priloga, npr. loudly : softly, glasno, tiho, te nekoliko
glagola emotivnog stanja, meu kojima like : dislike, voleti, ne voleti. Skalarna sinonimija
106

Ovaj kontrast moe biti izraen takoe leksemama light : dark, svetao, taman, i ivory : ebony, beo belcat,
dosl. slonova kostboja, crn crncijat, abonosboja (up. Dictionary of Contrasting Pairs, 1988: 56, 71). Kao
vanjeziki materijali prema kojima su kasnije izvedena imena boja, slonovaa i abonos se koriste za izradu
klavirskih dirki, i to slonovaa za bele, a abonos za crne dirke. U savremenom engleskom jeziku, leksema
ebony ima izvedeno znaenje blackskinned, crne boje koe, a bie zanimljivo spomenuti i metaforu black
ivory (otprilike XIX vek), kojom su imenovani crni afriki robovi koji u to doba nisu bili smatrani ljudskim
biima, ve trgovakom robom.
107
Efektnost vizuelnog kontrasta izmeu bele i crne boje, tj. svetlosti i tame, u jeziku se odslikava ne samo
u antonimijskom odnosu izmeu leksema white i black, beo i crn, ve i ire, npr. kao metaforiki naslov
novinskog lanka, BELI MANTILI U TAMNOM VILAJETU (Vreme, 28.6.2007), koji govori o poraavajuoj
statistici masovnog tezgarenja srpskih dravnih lekara (belih mantila) u privatnim klinikama i na granici
legaliteta (tamni vilajet).
108
Na njih upuuju srp. sintagme BEO BELCAT, potpuno beo, i CRN CRNCIJAT, potpuno crn.

139

za polazite ima kontrast tipa vie/manje, koji je za polazite ima odgovarajua DgO,
ovde DgO PRISUSTVO SVETLOSTI. Ukratko, leksemema white : black, pokriva se
dimenzija svetline u smislu ima svetlosti : nema svetlosti, dok leksema grey pokriva
meuvrednosti, tj. neutralno podruje izmeu te dve krajnosti u smislu ima svetlosti u
manjoj ili veoj meri. Primeri u kojima lekseme white i black imaju znaenje neke
nijanse sive boje nisu nefrekventni (Benett, 1982: 189), npr. black rain, estice praine
(ugljene, radioaktivne, organskog porekla) koje padaju sa neba, dosl. crna kia, koja je
najee sive boje;109 ili white alder, (bot.) bela jova, drvo ija je kora u nekoj nijansi sive,
tj. srebrnaste boje. Ovde je, nadalje, bitno i to to je u svetlu antonimijskog odnosa koji se
uspostavlja izmeu bele i crne boje, leksema white semantiki neobeleena, njen smisao
je dakle optiji, budui da svetlost i belina koja iz svetlosti proizlazi (up. srp. BELI DAN),
predstavljaju pozitivno istaknutu leksemsku krajnost, dok je smisao lekseme black
semantiki obeleen, to znai da je to po smislu specifinija leksema. Leksema black,
naime, oznaava odsustvo svetlosti i drugu, negativno obeleenu ili nultu leksemsku
stvarnost. Na osnovu toga proistie umesnost pitanja How white is it?, Koliko je neto
belo?, to predstavlja neobeleenu ili neutralno intoniranu upotrebu lekseme white koja
ima status hiperonima u odnosu na obeleenu leksemu black. Za razliku od toga pitanje
How black is it?, Koliko je neto crno?, naglaava negativnu vrednost na skali istaknutosti
(up. Lyons, 1968: 4667; Palmer, 1981: 956; Cruse, 1986: 2567). Delimina
meuiskljuivost jedne od leksema u skalarnom paru antonima proizlazi iz dijagnostikog
testa negacije: X imples NOT Y, but NOT X does not necessarily imply Y (and vice versa),
X implicira NE Y, ali NE X ne implicira nuno Y (i obrnuto). Sledstveno tome, its white,
beo je, implicira its not black, nije crn, dok istovremeno its not white, nije beo, ne
implicira nuno its black, crn je. U skladu s konstatacijama G. Leecha (1981: 101) i D.
A. Crusea (1986: 199, 204), raspon meuvrednosti izmeu dveju krajnosti, oliava se u
mogunosti istovremene negacije oba lana: its neither white nor black, nije ni beo ni
crn. Shodno tome, treba na umu imati jo to da se ovakva uporeivanja, koja T. Pri
(2008: 1323), naziva poredivostima, uvek vre u odnosu na izvesnu prihvaenu i/ili
oekivanu normu, reju u odnosu na uobiajeno, tj. prototipsko manifestovanje relevantne
osobine, ovde odreenog ahromatskog utiska. Ta norma nije istovetna za sve denotate i
referente, primera radi razlikuju se beli kvalitet snega, krede, bisera i/ili srebra. No, G.
Leech (1981: 102), primeuje da norma moe biti i subjektivno utemeljena procena
109

Termin su prvi skovali japanski veterani koji su preiveli eksplozije atomskih bombi baenih na
Hiroimu i Nagasaki 1945. godine.

140

pojedinanih komunikatora. F. R. Palmer (1977: 75), T. J. A. Bennett (1982: 189), i I.

Markovi (2010: 261), obrazlau da je upotreba pridevskih leksema kojima se imenuju
bela boja i crna boja neovisnija o stvarnoj boji referenta o kojem se govori, u odnosu na
druge lekseme kojima se imenuju boje. Meu najee citirane primere ubrajaju se
antonimijski (oponetni) odnosi koji se uspostavljaju izmeu leksema, engl. white coffee,
bela kafa, i black coffee, crna kafa, te srp. BELO VINO i CRNO VINO. Jer niti su bela kafa i
belo vino stvarno beli, niti su crna kafa i crno vino stvarno crni.110 Ukratko, leksemama
white i BELO u ovde navedenim kolokacijama ne imenuje se bela boja, ve najsvetlija
koloristika determinacija entiteta koji se opisuju, slino kao to se leksemama black i
CRN

ne imenuje crna boja, ve determinacija po boji iji je taman lik najblii utisku o

crnoj boji. Na temelju potonjih navoda sada postaje jasno da je iz perspektive koloristike
kvalifikacije razliitih entiteta, iskonska podela na svetlo i tamno izuzetno znaajna za
jeziko izraavanje. I. Markovi navodi jo zanimljiv primer CRVENOG MARLBORA kao
kontrasta sa ZLATNIM MARLBOROM (Marlboro Lights), pri emu se potonji argonski
uobiajeno naziva belim, dok T. J. A. Bennett pominje kontrast izmeu kolokacija white
mint, beli pepermint, i black mint, zeleni pepermint, dosl. crni pepermint. M. Ivi (1995:
156), istie da je ovde zapravo na delu semantiki relativizam, budui da razliiti jezici
sadraj razliitih entiteta razliito doivljavaju zbog ega se za crno vino u engleskom
jeziku koristi kolokacija crveno vino, kao i odgovarajua perspektivizacija koja se
temelji na razliitim vizurama koloristikog svojstva kao takvog, i to (1) vizura kada se
zaista imenuju bela i crna boja, i (2) vizura kada je u centru panje suprotstavljanje
svetline tamnoi, pominjanjem belog i tamnog. Iscrpnije o perspektivizaciji, govorie se u
Odeljku 3.2.7.
Dodatne primere obojenih antonima navodi Dictionary of Contrasting Pairs
(1988: 2045), u kojem se tumae antonimijski odnosi koji postoje izmeu sledeih
parova leksema: (1) red : black, crven, crn, gde kontrast proizlazi iz opozitnog znaenja
fraznih leksema in the red, duan, u minusu (na bankovnom raunu), i in the black, u
plusu, bez duga. U vanjezikoj stvarnosti ta distinkcija se iskazuje nelingvistikim
sredstvima, tj. semiotiki, poto se crvenim mastilom/tampom oznaava kada je stranka u
minusu i kada banci duguje novac, a crnim mastilom kada je u plusu i nije duna; (2) red :
110

Jedan onlajn izvor (http://en.mimi.hu/wine/color.html), koji nosi naslov How the colour of wine changes,
Kako se boja vina menja, opisuje da boja belog vina varira od bledozelene ili bledoute dok je vino mlado
do zagasite boje ilibara zrelog vina. Tokom sazrevanja, crno vino (engl. red wine, dosl. crveno vino) crveni
menjajui boju iz tamnoplave ili tamnoljubiaste u crvenu i zatim u crvenkastobraon. White wines tend to
range from pale green or yellow when young to deep amber when aged. Red wines redden as they age, from
dark blue or purple to reds and then a russet brown..

141

blue, crven, plav, pri emu je antonimijski odnos izmeu dve lekseme i ovde vanjeziki
uslovljen, i to red kao oznaitelj toplog, i blue kao oznaitelj hladnog. A. Room, autor
renika, spominje i politiki kontekst u sklopu kojeg red ima znaenje Laburistike partije
(engl. Labour Party), i to zbog toga to je to partija koja svoj program dobrim delom
temelji na socijalistikoj doktrini, kojoj je opet bliska komunistika ideologija, a ije je
osnovno obeleje red flag, crvena zastava, kao simbol krvi koja je prolivena za ideju.
Nasuprot tome, leksema blue ima znaenje koje je dovodi u vezu sa Konzervativnom
partijom (engl. Conservative Party). Ova veza je utemeljena na asocijativnom znaenju
plave boje kao kolorita postojanosti, i to najverovatnije zbog toga to je, kako to autor
renika objanjava, plavo uobiajena boja neba ili mora, zbog ega je ovek smatra
veitom koloristikom konstantom (obelejem); (3) red : green, crven i zelen, jo jedan
semiotiki utemeljen antonimijski odnos, i to red u znaenju stoj, stani, a green u
znaenju kreni, poi (up. takoe red channel, crveni kanal, namenjen putnicima koji
imaju robu za carinjenje, i green channel, zeleni kanal, namenjen putnicima koji nemaju
robu za carinjenje).111 A. Room ovde navodi i primere Red Line, gradska autobuska linija
koja saobraa po centru Londona, dosl. crvena linija, gde su saobraajnice velegrada
metafora za krvotok,112 i Green Line, prigradska autobuska linija, dosl. zelena linija, koja
putnike prevozi iz prestonice u prigradska, ruralna i zelena naselja; konano, kao
poslednji antimijski par spominje se kontrast izmeu (4) red : white, crven, beo, pri emu
u kontekstu Ruske revolucije, red ima znaenje revolucionaran, a white znaenje
kontrarevolucionaran. Istovremeno, red blood cells, crvena krvna zrnca ili eritrociti,
donose kiseonik u iva tkiv, odnosei iz njih ugljen dioksid, dok white blood cells, bela
krva zrnca ili leukociti, ne prenose kiseonik ve su zaduena za odbranu organizma od
bolesti. Znaenje kolokacije red meat, crveno meso, razlikuje se kolokacije white meat,
belo meso, slino kao to se i red hot, crveno usijanje, dosl. crveno vreo, koristi za
upuivanje na temperaturu izmeu 60008000C, a white hot, belo usijanje, dosl. belo vreo,
za temperaturu iznad 10000C. Kontrasti prikazani pod (4) mogu biti dopunjeni jo
primerom red wine : white wine, crno vino, dosl. crveno vino, belo vino (koji je u ovom
radu ve vie puta citiran); a kontrasti pod (3) primerima red fruit/vegetables : green
fruit/vegetables, crveno (zrelo) voe/povre, zeleno (nesazrelo) voe/povre. Potonju
distinkciju treba, meutim, tumaiti uz jednu ogradu. Naime premda sintagma red

111

Up. takoe blue channel, plavi kanal, sloenica novijeg datuma u znaenju 'carinski prolaz za putnike iz
zemalja Evropske Unije'.
112
Poznato je da su u londonskom gradskom saobraaju dugo saobraali iskljuivo crveno obojeni autobusi.

142

cherries, ima znaenje crvene, zrele trenje, koje se na taj nain razlikuju od green
cherries, zelene, nesazrele trenje, slino kao to red tomato, moe imati znaenje crveni,
zreli paradjz, za razliku od green tomato, zeleni, nesazreli paradjz, potrebno je biti
svestan i mogunosti postojanja varijeteta iste vrste voa ili povra, koje se u zreloj fazi
pojavljuje u vie boja. Primera radi, postoji vie vrsta jabuka meu kojima red/green/
yellow apples, crvene/zelene/ute jabuke; vie vrsta kruaka red/green/yellow pears,
crvene/zelene/ute kruke; vie vrsta paprika, poput red/green/yellow peppers, crvene/
zelene/ute paprike; vie vrsta kupusa, i to red/green cabbage, crveni/zeleni kupus; vie
vrsta salata, red/green lettuce, crvena/zelena salata, itd. Kod ovde nabrojanih primera,
lekseme green i red, koriste se u doslovnom (osnovnom) znaenju koji je zelene boje i
koji je crvene boje. S obzirom na to znaenja nesazreo i zreo samo su sekundarna, i
stoga podreena u odnosu na primarno znaenje leksema green i red.
Iako se moda tako ini na temelju svih napred navedenih primera, izolovano od
konteksta i s izuzetkom white i black, lekseme kojima se imenuju boje ipak ne stupaju u
antonimijske odnose. Kao potvrdu toga sada emo se osvrnuti na rezultate istraivanja B.
H. Lazerson koja je 70ih godina prolog veka testirala sto studenata, izvornih govornika
engleskog jezika i ujedno monoligvala, traei od njih da 10 leksema kojima se imenuju
boje, meu kojima white, beo, black, crn, red, crven, green, zelen, blue, plav, yellow, ut,
brown, braon, tan, bronzan, orange, narandast, i pink, roze, obuhvate u antonimijske
ureene parove leksema. Osim para white : black, beo, crn, kojeg su svi govornici jasno
prepoznali kao antonimijski par (ak 93%),113 ni kod jednog drugog para postotak nije
dostizao 50% saglasnosti. Primera radi, u prilog postojanja antonimijskog para green :
red, izjasnilo se svega 40% ispitanika, dok je drugde postotak jo manji, npr. red : green
(31%), green : blue (15%), green : orange (5%); red : white (6%), red : black (5%),
yellow : green (19%), blue : red (30%), blue : green (12%), yellow : blue (22%), yellow :
purple, ut, ljubiast (9%), brown : yellow (28%), brown : green (4%), orange : blue
(18%), orange : purple (11%), pink : purple (26%), pink : yellow (2%). Kako to autorka
istie (1977: 217), u najmanji broj antonimijskih odnosa stupaju lekseme orange i pink,
nizak stepen antoniminosti u odnosima s drugim leksemama imaju takoe brown i tan, a
srednji stepen lekseme red, green, blue i yellow. Zanimljivo je to to za svaku testiranu
boju, odreeni postotak ispitanika nije mogao dati nijedan antonim. Taj postotak je
najmanji kod white (3%) i black (5%), slede green (10%), red (11%), yellow (14%), blue
113

Do gotovo identinog rezultata se dolo i u sluaju obrnutog redosleda leksema, tj. black : white, crn, beo
(90%).

143

(15%), pink (26%), orange (27%), brown (28%), dok je najvei postotak nemogunosti
davanja antonima zabeleen kod lekseme tan (49%). Relativno visok postotak suprotnosti
znaenja izmeu red i green, Lazersonova s jedne strane tumai kroz prizmu
komplementarnosti njihovih pozicija na krugu boja (identino objanjenje daje i za blue i
yellow, iako je zanimljivo to to blue nije prvi odgovor na listi leksema koje se smatraju
antonimima lekseme yellow), dok s druge strane to ini u svetlu injenice da je ovde re o
tipinim bojama Boinih praznika koji se u anglosaksonskoj kulturi, a pod uticajem
globalizacije sada ve i drugde u svetu, tipino proslavljaju uz obilato korienje
simbolike ivotnosti ovih dveju boje, i to crvene kao boje hemoglobina, tj. krvi u oveku i
ivotinjama, i zelene kao boje hlorofila, tj. krvi u biljkama.114 Podseajui se ovde jo
jednom Heringove teorije oponetnih parova kojom se podrobnije bavi Odeljak 2.8, a koja
govori o univerzalno datoj percepcijskoj antoniminosti po dva para hromatskih boja,
meu kojima red : green, crven, zelen, i blue : yellow, plav, ut, gde percepcija po jedne
boje u okviru svakog para iskljuuje mogunost percepcije drugog lana u okviru istog
para, ovde moramo konstatovati da za datu distinkciju nema lingvistike potvrde, zbog
ega se u produetku ovoga rada antonimima vie neemo baviti.

3.2.6. Leksika polja i leksiki skupovi na primeru leksema kojima se

imenuju boje
Pojam leksikih polja i leksikih skupova u lingvistiku je uveden radi blieg
osvetljavanja strukture leskikona jednog jezika, tj. sadrinskog organizovanja leksikih
jedinica koje su njime obuhvaene (Lipka, 1992: 1512, 157). Leksiko polje (engl.
lexical field), nastaje kada lekseme koje znae srodne pojmove obrazuju sistem smisaono
povezanih leksikih jedinica. U leksikom polju pojavljuju se dakle one lekseme koje
ovek iskustveno povezuje kao meusobno sline (Croft i Cruse, 2004: 10). U tom svetlu,
engl. lekseme blue, plav, yellowish, ukast, greeny, zelenkast, itd., ine jedno leksiko
polje olieno u skupu meusobno povezanih leksema kojima se definie dimenzija boje.
114

O sprezi zelene i crvene boje u kojoj se oituje sama esencija ivota, najvie govori A. Trstenjak (1987:
14). Kada se govori o praznicima, treba imati na umu da je zelena tradicionalno irska boja, zbog ega Irci
dravni praznik Dan Svetog Patrika (engl. St. Patricks Day), 17. marta svake godine slave kao zeleni
praznik. U slinom maniru, dve tople jesenje boje i to narandasta, kao boja opalog lia i jesenjih plodova,
npr. boja bundeve, i crna kao boja trulei i ogoljene zemlje, predstavljaju kolorite pomou kojih se 31.
oktobra svake godine obeleava No vetica (engl. Halloween), dok su boje Uskrsa tople, nene i vesele
boje uta, roze, crvena, zelena, i dr. Narandasta, braon, uta i crvena se, nadalje, u SAD uobiajeno
koriste za proslavljanje Dana zahvalnosti (engl. Thanksgiving Day), dok je crveno kao boja ljubavi obeleje
praznikovanja Svetog Valentina, tj. Dana zaljubljenih (engl. St. Valentines Day).

144

Iz perspektive semantiara, i posebno kognitivnih semantiara, leksika polja imaju

poseban znaaj zbog toga to omoguavaju identifikovanje mree kontrasta izmeu
leksikim poljem obuhvaenih leksikih jedinica (Kristal, 1985: 194). O tome kao o
delovanju leksikih funkcija govori i M. Ivi (2001b: 284). Ove funkcije, prema reima
autorke, treba razumeti kao znaenjske odnose (sintagmatske i paradigmatske) koji se
uspostavljaju izmeu jedne lekseme (ili grupe leksema), i druge lekseme (ili grupe
leksema). I dok je termin sintagmatski odnosi izveden od termina sintagma, koja u svom
proirenom znaenju oznaava ostvarenu kombinaciju rei u nekom nizu, tome
suprotstavljen termin paradigmatski odnosi poiva na znaenju termina paradigma,
koju prema reima R. Bugarskog (1989: 55), treba tumaiti kao skup srodnih rei ili skup
gramatikih oblika, ukratko paradigma jedne lekseme obuhvata sve njene ostvarene
oblike. Sintagmatskim i paradigmatskim odnosima povezuju se elementi obuhvaeni
jednim leksikim poljem. Primera radi znaenje engl. lekseme very, veoma, ubraja se u
kategoriju leksikih funkcija koje su temelj za nastanak parova leksema red : screaming
red, crven, dreee crven.
Sve do sada izloeno postaje posebno znaajno kada se na umu ima injenica da,
iz perspektive kognitivne lingvistike, leksiko znaenje moe valjano biti definisano samo
ako se leksema tumai u svetlu semantikih veza u koje stupa s drugim leksemama,
nikako izolovano (Lehrer, 1985: 283). U prototipskom realizovanju leksikog polja, dve
ili vie leksema dele najmanje jedno zajedniko DgO, ovde je to DgO COLOUR, boja, i
dve ili vie leksema pripadaju istoj morfosintaktikoj klasi, ovde kategoriji prideva. U
pitanju je znaenjska dimenzija iz domena vanjezike stvarnosti na koju se u semantici
upuuje terminom semantiko polje (Ivi, 2001b: 276). Za A. Lehrer (1985: 283),
semantika polja zapravo pokrivaju odreeni konceptualni (kognitivni domen), a za T.
Pria (2008: 138), re je o segmentima u celovitom sematikom prostoru, koje razliiti
jezici razdeljuju na razliite naine. Saeto definisano, konkretne realizacije semantikih
polja predstavljaju leksika polja, i obrnuto (McCarthy, 1990: 21).
Lekseme grupisane unutar istog leksikog (i semantikog) polja pokazuju
tendenciju eeg meusobnog kolociranja od drugih leksema, to zapravo odraava
vizuelno slaganje njihovih vanjezikih korelata, dakle konkretnih boja koje su
konceptualno povezane s datim semantikim poljem (Koller, 2008: 399). Ovde treba
spomenuti jo pojam hijerarhijskih leksikih polja koja se obrazuju prema smisaonom
odnosu hiponimije, pri emu se, kako to objanjava D. A. Cruse (1986: 145), obino
govori o najvie pet meusobno podreenih i nadreenih polja (hiperonima, hiponima i
145

kohiponima). U tom svetlu, leksema colour, boja, ima status hiperonima, ispod nje se
dalje grana tri nivoa hiponima ovde poreanih saglasno vertikalnom odnosu dominacije,
od optijeg ka manje optem, koji ukljuuju odrednice warm colour, topla boja, red,
crven, crimson, grimizan, i konano nivo kohiponima predoava odnos meuiskljuivosti,
odn. mogunosti izbora izmeu razliitih nijansi grimizne boje, npr. Alizarine crimson,
alizarin grimizna, British crimson, Britansko grimizna, Imperial crimson, carsko
grimizna, itd. Prirodno, razuivanjem drugog hijerarhijskog nivoa ukljuivanjem
odrednica cold colour, hladna boja, i neutral colour, neutralna boja, hiponimi postaju
istovremeno i kohiponimi. Identian princip leksikog usitnjavanja moe biti primenjen i
na svaki sledei nivo kada hiponimi dobijaju i status kohiponima.
Uz hijerarhijska, drugi strukturni tip leksikih polja ine linearna leksika polja
(Lipka, 1992: 149154), u kojima su lekseme poreane u jednom nivou i nalaze se u
odnosu meuiskljuivosti. Pri tome, saobrazno navodima J. Lyonsa (1977 28990), i T.
Pria (2008: 1402), linearna polja mogu biti i dodatno razvrstana na (1) serije koje
prepoznajemo na temelju postojanja prvog i zavrnog lana izmeu kojih su razmeteni
svi ostali, npr. black, crn, grey, siv, white, beo; i (2) cikluse, gde nema krajnjeg lana,
zbog ega svi lanovi u polju imaju isti status i kruno su rasporeeni, npr. red, crven,
yellow, ut, blue, plav, green, zelen, purple, ljubiast.
Naposletku, u leksikom skupu (engl. lexical set), lekseme koje pripadaju
razliitim morfosintaktikim klasama grupiu se prema srodnosti smisla, prostornoj ili
tematskoj, to uslovljavaju odreene vanjezike okolnosti (Lipka, 1992: 1578; Pri,
2008: 1423). Jedan primer prostorne, a ujedno i tematske bliskosti denotata ilustruju
lekseme blue curtain, plavi tepih, orange walls, narandasti zidovi, purple carpet,
ljubiasti tepih, blue vase, plava vaza, green flowerpot, zelena saksija za cvee, koji su
prostorno, te ujedno vremenski objedinjeni vezivanjem za dnevni boravak, te ujedno
tematski objedinjeni vezivanjem za temu boje; dok kao drugi primer moe posluiti skup
specijalizovanih leksema tematski objedinjenih vezivanjem za temu boje, meu kojima
Tartrazine, uta prehrambena boja, Papaya Whip, nijansa narandaste digitalne boje,
Titanium white, bela akrilna boja koju koriste slikari, itd. Ovakvi skupovi u leksikologiji
svoju primenu imaju pri ureivanju nekog predmetnog registra, koji T. Pri (2008: 83;
144), definie kao materiju koja ini predmet komunikacije, reju to je skup onih leksema
optih i/ili specijalizovanih, koje su potrebne za uspeno komuniciranje o jednoj materiji.

146

3.2.7. Perspektivizacija vanjezike obojene stvarnosti115

Razraujui ideju kontekstnog ogranienja znaenjske defincije jedne odreene

lekseme, R. Dragievi (2007: 1389) se posebno osvre na fenomen perspektivizacije
vanjezike stvarnosti koju emo ovde dodatno, u skladu sa stavovima koje iznose F.
Ungerer i H.J. Schmid (1996: 209), te W. Croft i A. D. Cruse (2004: 58), definisati kao
kognitivnu sposobnost usmeravanja panje. Perspektivizacija u naelu proizlazi iz znanja,
stavova i verovanja, te prostornovremenskih odrednica koje oveka okruuju. Zbog toga
se isti pridev kojim se jedna boja imenuje moe upotrebiti na vie naina, uvek u
zavisnosti od znaenja imenice koju poblie odreuje (kvalifikuje). Dragievi (2007:
139), govori o ukupno tri nivoa perspektivizacije, meu kojima o: (1) najuoj perspektivi,
gde je data osobina samo trenutna i pripisuje se samo u odreenoj prilici, npr. CRVENE OI
(od plaa ili suza); (2) iroj perspektivi, kod koje je osobina trajnija, poto je primetno da
se osobina o kojoj se govori ispoljava u nizovima situacija, recimo CRVENA SVETLOST (na
semaforu, signalu, i dr.); i (3) najiroj perspektivi, kada se prelazi na opti nivo pridavanja
osobina, npr. CRVENA KRV116.
Istovetno tumaenje primenljivo je i u engleskom jeziku, s tim to e ovde u
razmatranje biti uzeta engl. leksema purple. U skladu sa napred predoenom podelom:
(1) najua perspektiva pridevske lekseme purple oliava se u primeru purple hands, dosl.
ljubiaste ake, a u komunikativnom prevodu poplavele (promrzle) ruke; (2) ira
perspektiva primetna je u purple hills, ljubiasta brda, koja takva postaju zahvaljujui
procvetalom vresu, poznatom jo i kao resulja (engl. heather); i (3) najira perspektiva se
vezuje za kolokacionu sintagmu purple aubergine, plavi patlidan, dosl. ljubiasti
patlidan. U svetlu ovde navedenih primera, smatramo opravdanim stavove Dragievi
(2007: 139), koja istie da bi saglasno nekim jezikim pokazateljima, razliite nivoe
perspektivizacije prideva trebalo smatrati posebnim znaenjima, koja bi morala biti i
reniki obuhvaena, a to naalost najee nije sluaj, delom i zbog toga to razliiti
115

Odeljak predstavlja deo rada koji je izloen na Meunarodnom kongresu primenjene lingvistike,
odranom 31.101.11.2009. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a koji do trenutka predaje ove
disertacije jo uvek nije bio odtampan.
116
Krv se uobiajeno determinie crvenom bojom u najrazliitijim situacijama, zbog ega se pretpostavlja
da e istovetna determinacija vaiti i u svim drugim kontekstima to, podrazumeva se, nije uvek sluaj. Up.
sledee primere reenica: ZAOBILAZIM MRTVU ENU. LEI POTRBUKE NA PLONIKU, SUKNJA JOJ JE
ZADIGNUTA, ... TEME SKOANJENO U KRASTU ZGRUANE, CRNE KRVI (Seleni, S. 1990. Timor Mortis.
Svjetlost. Sarajevo: 38), i POP PEVAICA, IVANA JORDAN ODLUILA JE DA SVOJU KRHKU GRAU OPLEMENI
PLAVOM KRVLJU. ... POZNATA PLAVUA JE NAVODNO ''OTKINULA'' NA PETRA KARAOREVIA ... (Kurir,
18.2.2006: 13).

147

nivoi perspektivizacije predstavljaju takav dijapazon znaenja rei koji se ne moe

predstaviti reniki.
U odeljcima koji slede u nastavku, blie emo se pozabaviti problematikom teorije
i primene kategorizacije boja, postavkama kognitivne lingvistike, i posebno prikazom
teorije prototipa.

3.3.

Teorija i primena kategorizacije boja

U sklopu Odeljka 2.9, govorilo se o boji kao o znaku kojim se upuuje na neki

vanjeziki entitet (boja kao vanjeziki znak). Ako, meutim, samu boju posmatramo kao
vanjeziki entitet ili referent, onda leksema kojom se taj entitet imenuje postaje jeziki
znak (boja kao jeziki znak). Razueni sistem imena za najrazliitije tonove boja
predstavlja znaajno polazite za blia unutarjezika, i meujezika prouavanja (Taylor,
1989: 25; Leech, 1981: 24), jer, kako to konstatuje K. Jameson (2005a: 5), u pitanju je
jedno multidisciplinarno podruje u kojem se prepliu istraivanja fenomena irokog
opsega: od psihofizikih studija ovekovog vizuelnog sistema, zatim filozofskih pitanja
teorije spoznaje i ontologije oseaja boje, do istraivanja uniformnosti s kojom ljudi na
razliitim meridijanima vide, razmiljaju, ureuju i komuniciraju o delovanju nadraaja
boje kojem su izloeni. Iako je svakoj ljudskoj jedinki svojstven identian vizuelni aparat,
to za posledicu ima uroeno datu sposobnost opaajnog razlikovanja velikog broja
razliitih tonova boja, govornici istog ili razliitih jezika, ovde engleskog i srpskog,
upotrebom razliitih jezikih resursa ipak na razliite naine pojme, ralanjuju i opisuju
ono to strogo fiziki uzev predstavlja neprekinuti fiziki kontinuum hromatskih
podataka. ovekova sklonost ka ralanjivanju i imenovanju raznorodno obojenih utisaka,
mnogo govori o njegovom odnosu prema razliitim bojama. Raznorodno segmentiranje
vanjezike stvarnosti u razliitim kulturama i jezicima rezultira odsustvom apsolutno date
podudarnosti u pogledu inventara kategorija u odelitim kulturama i jezicima, ili prevedeno
na jezik M. Ivi (2002: 910), razliite kulture i jezici istu koloristiku datost razliito
tumae, to se odraava u nesaobraznim formalnim oznakama ili mikroparametarskim
varijacijama. Tumaenje takvih varijacija lingvistima omoguava da razotkriju i
sagledaju: (1) neposrednu vezu izmeu kognitivnih procesa i izbora odgovarajuih
jezikih konstrukcija; i (2) one znaenjske pojedinosti koje se potvruju kao operativni
inioci pri gramatikalizovanju iskaza.

148

Budui da ovek ne moe da pojmi beskonano mnogo razliitosti, on ih na

razuman broj svodi mentalnim procesom kategorizacije utemeljene na uporeivanju i
uoptavanju. Sposobnost kategorizacije je, inae, kao preduslov opstanka, svojstvena
svim ivim biima, a tu je kategorizacija boja posebno zanimljiva za prouavanje kao
jedan od moguih prozora u ljudski jezik i kogniciju (Griffin, 2006: 71). Pri tome, prema
reima M. Radovanovia (2008a: 338, 2008b, 2009), ovek ne klasifikuje, ne
sistematizuje i ne kategorizuje iskljuivo varijacije u ivom i neivom svetu u okruenju
(opaajno konkretna stvarnost), ve to ini i u intuitivno imaginarno apstraktnoj
stvarnosti koju sam stvara, s tim to je u tome katkad ''odve kategorian, iskljuiv i
samouveren'' (Radovanovi, 2007: 748). Pri tome, kako primeuje autor, postoje dva
naelna pristupa kategorizaciji, i to:
(1) klasina (aristotelovska) tvrda logika kategorizacije koja sledi obrasce tipa
jeste/nije, tano/netano, istinito/neistinito, pripada/ne pripada, itd., a to su kasnije
prihvatili i dodatno razradili predstavnici strukturalne lingvistike na elu sa F. de
Saussureom. Ova logika ili teorija kategorizacije utemeljena je na definiciji skupa nunih
i dovoljnih obeleja, na jasno utvrenim granicama kategorija, na binarnosti, te na istom
statusu svih lanova kategorije. S obzirom na to, jednoj kategoriji pripadaju samo oni
lanovi koji strogo ispunjavaju ceo skup obeleja kojima je data kategorija definisana,
dok se lanovi koji dati skup obeleja ne mogu ispuniti, ostavljaju izvan granica
kategorije. Shodno tome, vododelnica izmeu pripadnosti i nepripadnosti jednoj
kategoriji vrlo je otra/tvrda. Iz ovako postavljenog odreenja dalje proizlazi da se
znaenje lekseme predstavlja oslanjanjem na komponentnu analizu (engl. componential
analysis). Svakoj leksemi, naime, odelito se prikljuuju odreeni broj jasno definisanih
znaenjskih komponenti, ili atomiziranih semantikih obeleja (prema engl. primitive
semantic features), koja su definisana potujui pominjani princip binarnosti ili
dihotomije, to znai da se jezike jedinice svrstavaju u parove od po dva lana izmeu
kojih postoji opozicija po prisustvu ili odsustvu karakteristinog distinktivnog obeleja
(Ivi, 2001b: 190). Klasian, strukturalistiki doprinos semantikim tumaenjima
uslovljava svest o kontekstom uslovljenom znaenju, utemeljenom na smisaonim
odnosima (engl. sense relations), u koje jedna leksika jedinica stupa s ostalim jedinica
unutar istog leksikog polja. U tom svetlu, engl. leksema blue, plav, mogla bi semantiki
biti opisana pomou tri obeleja (+ boja), (+hladna boja), (+boja neba). Po analogiji,
znaenje engl. lekseme yellow, ut, ine znaenjske komponenete (+boja), (+topla boja)
ili (hladna boja), (+boja zlata) ili (boja neba). Kao konstatno obeleje, ili krae
149

konstanta, kod obe lekseme pojavljuje se komponenta boje, za razliku od ostalih

komponenti koje variraju. (O definisanju znaenja lekseme na osnovu semantiki
atomiziranih obeleja koja T. Pri (2008) naziva dijagnostikim obelejima (ili krae
DgO), do sada se ve govorilo u sklopu Pododeljka 3.2.4).117
Uprkos ukorenjenosti klasine kategorizacije u intelektualnu tradiciju Zapada, za
kognitivne lingvistiare, ona je ipak sporna (Langacker, 1987: 16), izmeu ostalog zbog
toga to je komponentna analiza uspeno primenljiva samo u nekim leksikim sferama
(Bugarski, 1989a: 138). To je dovelo do iznalaenja drugog kognitivno ustrojenog
pristupa, u nauci poznatog kao:
(2) fazi (engl. fuzzy), tj. labava, rasplinuta ili meka (engl. soft) logika
kategorizacije (tek od druge polovine XX veka), koja podrazumeva da se u razmatranje
uzima celovito ispoljavanje kategorije, reju njene realizacije u sreditu, ali i po
obodima/na margini. Time se u teoriju kategorizacije uvode pojmovi nejasnosti/
neodreenosti i prelaznosti, pri emu fundamentalno pitanje jeste ono koje se tie granica
izmeu kategorija. Postoje brojni psihofizioloki dokazi o nehomogenoj prirodi
kategorija, od kojih svaka u svom sreditu ima po prototip (otuda naziv teorija
prototipa), kao najbolji i najjasniji primer cele kategorije, oko kojeg su na manjoj ili
veoj udaljenosti razmeteni bolji ili loiji lanovi/reprezentanti kategorije. Granice
kategorije, ukratko, nisu otro ocrtane, ve su kako je ranije istaknuto, meke i rasplinute
(prema engl. fuzzy boundaries) (up. Ungerer i Schmid, 1996: 38; Radovanovi, 2008a:
3389). Kategorizacija ili modeliranje prema prototipu s jedne strane bolje odraava
stvarnost u poreenju s klasinim (aristotelovskim) pristupom, iako s druge strane zbog
imperativnosti postulata slian s prototipom,118 to znai da pripadnost jednoj kategoriji
nije apsolutno predvidljiva, ve je graduelna (Langacker, 1987: 49). Naime, to je lan
kategorije udaljeniji od prototipskog jezgra, time je njegova pripadnost sve upitnija, a
poto kategorija nema jasne granice, ne moe biti precizno utvrena ni taka od koje
posmatra vie ne uoava nikakvu slinost sa prototipom. Konkretno ilustrovano, leksema
red, crven, imenuje prototipinu mentalnu sliku ili predstavu o crvenoj boji kao boji krvi
(up. bloodred, krvolik), zbog ega je to reprezentativnija verzija kategorije u odnosu na
manje reprezentativne verzije smetene prema obodima kategorije, u pojasu manjevie
117

Jedan od primera primene klasine teorije kategorizacije je ISCC/NBS sistem boja, te univerzalni jezik
boja (skra. UCL), u kojima su boje kategorizovane na klasian naina, a ne na osnovu teorije prototipa. (O
strukturi ovog sistema detaljnije se govori u Odeljku 5 Priloga 1 na samom kraju ovog rada).
118
Imperativnost proizlazi iz istraivanja koja su izveli E. Rosch i dr. (1976), a koja se pokazala da ovek
lanove kategorije prepoznaje prema njihovoj slinosti s prototipovima (Leech (1974/1981: 84).

150

zamuenih granica, poput burgundy, zagasitocrven, carmine, bordo, cerise i cherry, obe:
vinjast/vinjev, claret, bordo, itd.
Ovde je, meutim, bitno naglasiti da ovek nema punu kontrolu nad procesom
nastajanja kategorija, koje se veinom generiu automatski i nesvesno, u tesnom kolopletu
koncepata i iskustva, s tim to sam termin koncept treba razumeti u znaenju ideje, misli
ili mentalnog konstrukta pomou kojeg um svekoliku stvarnost saznaje i spoznaje (Lyons
1997: 110; Pri, 2008: 44). Zakljuujui nau uvodnu raspravu o kategorizaciji (dodatno
o kategorizaciji i teoriji prototipa govorie se u Odeljcima 3.3.1 i 3.3.2 u produetku ovog
Poglavlja), sada emo se osvrnuti na navode A. Wierzbicke (1996: 148), koja s obzirom
na suprotstavljenost dveju tradicija istie da reenje nije u njihovom konfrontiranju, ve
sintezi.

3.3.1. Postavke kognitivne lingvistike

Mentalni proces kategorizacije zasluan je za prevoenje kontinuuma boja s
milionima razliitih nijansi u definisani broj odelitih kategorija, kojima se potom
pridruuju odgovarajui nazivi. Proizvodi kategorizacije su kognitivne kategorije, ovde
kategorije boja crvena, uta, zelena, plava, i dr. Kao izrazito kompleksan proces,
kategorizacija boja u poetku se prouavala u sklopu kognitivnopsiholokih studija koje je
utemeljila E. H. Rosch (1971, 1972a, 1972b, 1973a, 19873b, 1975a, 1975b, 1978). Studije
koje ovde spominjemo bile su usredsreene na znaaj vizuelnog sistema u procesu
percepcije,119 kao i na pratee kognitivne mehanizme obrade opaenih koloristikih
utisaka (Lammens, 1994: 134, 22). Opti zakljuak s tim u vezi bio je sledei:
kognitivno ustrojena kategorizacija ne funkcionie po principu sve ili nita, osim moda
u matematici, ve je rezultat psiholoke procene da li, i u kojoj meri, odreena pojava,
ovde jedan koloristiki utisak pripada odreenoj kategoriji utisaka, pri emu su granice
svake od kategorija nejasne i blago pokretljive. S tim u vezi, na pitanje kako to razliite
kulture razdeljuju vanjeziki spektar boja, savremena nauka odgovore trai primenom
fazi logike i skale graduelnosti, to znai da se u obzir uzima ne samo sredinje
ispoljavanje kategorije ve takoe prelazi, tj. mesta graninika izmeu kategorija boja
(up. Radovanovi, 2007: 749). Pri tome se sledstveno postulatima kognitivne teorije, za
119

Kao to je u Poglavlju 2 bilo reeno, psiholoka percepcija boja utemeljena je na ukupno tri parametra
(atributa) tonu, zasienost i svetlini ili osvetljaju. Imenovanje jedne boje u obzir uzima samo odreene
kombinacije ovde navedenih atributa, od kojih svaki predstavlja dinamiku kategoriju koja se kontinuirano
menja.

151

jezike kategorije boja tipino manifestuje ono to M. Ivi (2001c: 152, 184), naziva
nejednako reprezentativnim verzijama.
Kognitivni procesi za oveka su znaajni prevashodno zbog toga to mu
osiguravaju razumevanje bogatog senzornog inputa, te zato to upravljaju njegovim
interakcijama s vanjezikim okruenjem (Wolff i Malt, 2010: 3). To okruenje ini
bezbroj entiteta satkanih od razliitih materijala, oblika i boja (Ungerer i Schmid, 1996:
1).120 Sam in kategorizacije pak, olien je u semantikom ralanjivanju vanjezike
stvarnosti, to ne zavisi samo od ovekovih ula, ve takoe od njegove sposobnosti da se
kree, kao i vetine da svrsishodno koristi predmete u okruenju. U sutini, kategorizacija
je uvek utemeljena na iskustvu koje se u oveku sublimira kroz interakciju sa spoljanjim
svetom (Lakoff i Johnson, 1999: 18).
Iz razloga to se kognitivno ustrojena kategorizacija boja neposredno odslikava i u
jeziku, zanimanje za imenovanje boja iz psihologije ubrzo se prelilo u lingvistiku. Pri
tome nee biti na odmet jo jednom se podsetiti da se, saglasno postavkama kognitivne
lingvistike (engl. cognitive linguistics), te opteprihvaenom stavu o kognitivnoj
struktuiranosti ljudskog znanja o vanjezikoj stvarnosti, lingvistike studije vie ne
rukovode naelom odelitih jezikospecifinih modula (aristotelovska teorija
kategorizacije), ve optim kognitivnim principima. Najvaniji nauni zadatak kognitivne
lingvistike, koja akcenat stavlja na vezu izmeu miljenja i jezika (Ivi, 2001b: 17980),
jeste taj da se uvidom u odgovarajue jezike injenice razotkriju naini na koje um
povezuje razliite oblasti ljudskog iskustva (Grady, 1997: 268; Ivi, 2001a: 34).
Kada je re o bojama, in njihove kategorizacije na scenu stupa uvek kada
govornik jednog odreenog jezika istom leksemom, npr. engl. green ili srp. ZELEN,
upuuje na razliite realizacije (pojavnosti) zelene boje, koja, shodno ranije isticanom,
moe biti otvorena, zatvorena, svetla, bleda, tamna, zagasita, sjajna, itd. Iako meusobno
razliite, sve te senzacije podvode se pod istu kategoriju, ovde kategoriju zeleno, to
odraava vienje istovetnosti u razliitostima, zbog ega su upravo lekseme kojima se

120

Pretea kognitivnih istraivanja bio je B. Whorf (1956: 2134), koji o vanjezikom svetu govori kao o
kaledioskopu utisaka koje ovekov um nekako mora da organizuje, a tu se mentalno integrisani jeziki
sistemi pokazuju od velike koristi. Whorf, nadalje, kategorizaciju posmatra i kroz prizmu uticaja koju na nju
imaju maternji jezik i ivotno okruenje (o tome se kao o jezikom relativizmu govori u sklopu Poddeljka
3.4.1).

152

imenuju boje idealna podloga za za proveru postulata teorije kategorizacije (Taylor, 1989:
VIIIIX, 2).121
Govoriti o kategorizaciji boja podrazumeva razumeti putanju po kojoj se okom
registrovan, sirov senzorni materijal ureuje u kognitivne skupove, a u emu lekseme
kojima se imenuju razliite boje imaju poseban znaaj. Kada ljudsko oko uoi neki
obojeni entitet, opaena boja (zajedno sa svim drugim optiki spoznatim kvalitetima datog
entiteta), dovoljno je stimulativna da ovek o datom entitetu posmatranja formira
odgovarajui koloristiki utisak ili senzaciju. Na taj nain usvojene senzacije i iskustva
(engl. internalized sensations), podvrgavaju se daljoj klasifikaciji i kategorizaciji, i to
shodno svojoj pojavnosti (izgledu) i funkciji (up. Brenner, 1982: 46). Drukije reeno, to
zapravo znai da se spoljni, ulni utisak prevodi u mentalnu (unutranju) predstavu
(utisak), ili koncept. Uloga koncepta je da posreduje izmeu sveta izvan oveka i sveta u
oveku, i treba ga smatrati odrazom ovekovog razumevanja sveta u okruenju (Lyons,
1977: 109; Pri, 2008: 434). Koncepti, ukratko, jo uvek nisu jezike kategorije, ve
samo ureene mentalne predstave o svetu u okruenju. Naravno, budui da kognitivni
procesi prikupljanja, te razvrstavanja perceptivno prikupljenih podataka nisu potpuno
svesni, dobijeni rezultati olieni u konceptualizacijama vanjezike stvarnosti nisu uvek
pravovaljani, niti potpuno verno odslikavaju stanje u okruenju. Nakon to se spontano
spoznati, prvobitni utisak prevede u misaoni, mogue ga je dalje u svojstvu novog lana
prikljuuje skupu njemu slinih utisaka. Taj skup je ureen potujui princip
koncentrinih krugova u ijem se samom sreditu nalazi najistaknutiji predstavnik celog
skupa kao njegovo prototipsko ostvarenje. To dalje otvara prostor za jednu lananu
reakciju u kojoj konceptualizovana predstava o koloritikom utisku iz vanjezike
stvarnosti postaje kriterijum za prepoznavanje novih slinih, ili manje slinih utisaka.
Koncepti, meutim, nikada ne mogu biti utemeljeni iskljuivo na percepciji jednog,
izolovanog pojedinca, ve istovremeno predstavljaju kulturoloke, te istorijske tvorevine
koje odgovaraju potrebama odreene drutvene grupacije (Koller, 2008: 399).
Kako je ranije bilo istaknuto, krajnji cilj kognitivnih procesa je uspostavljanje
trodelne povezanosti stvarnosti, kognitivnih struktura i jezika u kojem se date strukture
reflektuju (Lakoff, 1987: 284; Wierzbicka, 1990: 103). Globalno gledano, pod tim se
podrazumeva da se mentalni sadraj projektovan prema entitetu iz vanjezike stvarnosti i
121

Ovdem, uzgred, treba napomenuti da na odreenim talasnim duinama svetlost stvara perceptivno
najistaknutije ili sredinje boje (engl. focal colours), oko kojih su, na manjem ili veem rastojanju,
grupisane sve ostale boje koje mogu biti podvedene pod istu kategoriju, ali za koje najee ne postoje
posebni nazivi (up. Rosch, 1971).

153

otelotvoren u odreenom pojmu konceptu, uobliava u prenosive jezike jedinice

lekseme, pri emu je bitno naglasiti da su leksema i vanjeziki entitet preko relevantnog
koncepta samo posredno (indirektno) povezani.
Kriterijume konceptualizacije stvarnosti nije, naravno, lako odgonetnuti.
Prouavaju se u sklopu istraivanja strukture miljenja, to objanjava zbog ega nisu i ne
mogu ni biti predmet isto lingvistikih analiza (Popovi, 2001: 14), ve takoe
kognitivne psihologije koja prouava proces miljenja u eksperimentalnom okruenju, kao
i kognitivne antropologije utemeljene na analizi sadraja misli (ili znanja) u razliitim
kulturno(jezikim) zajednicama smetenim u prirodno okruenje sa ciljem da se iznau
obrasci meukulturnih slinosti i razliitosti (Boster, 2005: 93). Interesantno je, uzgred,
spomenuti da sistem kategorija nije objektivno dat ve proizlazi iz subjektivnog
ovekovog iskustva. Iz navedene tvrdnje sledi jasan zakljuak o subjektivno ustrojenom
spoznavanju i vrednovanju stvarnosti, shodno emu subjektivno doivljeno iskustvo
uslovljava modeliranje svakog koncepta prema kriterijumu dobar/lo, ukoliko referent
i/ili njegov denotativni prostor predstavlja deo individualnog iskustva. Takvo modeliranje
naziva se subjektivizacijom konkretnog denotativnog prostora jedne pojave. No,
entitet istovremeno korelira i sa situacionim kontekstom, u nauci poznatim pod nazivom
kognitivni okvir (engl. cognitive frame), koji se takoe identifikuje prema kriterijumu
dobar/lo (Van Dijk, 1981: 21541). Po analogiji sa prvonavedenom korelacijom, na
drugopomenuti emo za potrebe ovoga rada upuivati terminom situaciono
identifikovanje konkretnog denotativnog prostora jedne pojave. U kontekstu
koloristike determinacije vanjezike stvarnosti, i to na primeru srp. leksema kojima se
imenuju boje, konkretan prikaz obe napred iznete postavke podrazumeva sledee: crvena
boja u kolokaciji CRVENA KRV moe se identifikovati dvojako, bilo prema kriterijumu
pozitivan/dobar ako se na umu ima telesna tenost kojom se spaavaju ljudski ivoti, ili
prema kriterijumu negativan/lo ako se o krvi razmilja kao o poseldici smrtnog
ranjavanja. O dihotomijama simbolikih znaenja razliitih boja ranije se govorilo u
Odeljku 2.9.
Kategorizacija vanjezike stvarnosi i na njoj utemeljeni koncepti, za oveka je
intelektualna i drutvena aktivnost (Cruse, 2011: 534), i to: (1) intelektualna aktivnost s
obzirom na svoj znaaj za misaono uobliavanje vanjezikog iskustva proisteklog iz
(perceptivne) interakcije s neposrednim (vanjezikim) okruenjem, kao i za uenje, te s
tim u vezi donoenje odluke o tome da li neto pripada ili ne pripada odreenoj kategoriji;

154

i (2) drutvena aktivnost u svetlu komunikacije izraavanja koje oveku omoguava

upravo kategorizacija. U najkraem, kategorizacija ovaplouje proces prepoznavanja i
razumevanja razliitih vanjezikih iskustava i koncepata, to zapravo podrazumeva da se
ovek, koji je ujedno govornik jednog ili vie jezika, na kategorije i koncepte oslanja kako
bi se lake izborio sa nezaustavljivom plimom najrazliitijih nadraaja, ovde koloristikih
utisaka. Kategorije boja predstavljaju, stoga, prirodan odgovor ovekovog mozga na
vizuelno prepoznavanje razliitih hromatskih stimulusa u okruenju. Kategorije boja
direktno se odslikavaju u leksemama kojima se boje imenuju (Belpaeme i Blays, 2005a:
293), i to uprkos tome to za takvo segmentovanje u vanjezikoj stvarnosti nema
nikakvog fizikog osnova (Dilpari, 2007: 111).
U sutini, uronjeni u specifino vanjeziko okruenje, jezici razliito odabiraju
iskustvene elemene koji e biti enkodirani, jer postoji bezbroj naina za povezivanje
jezika sa svetom oko oveka. To osvetljava razloge razuenosti postojeih naziva za boje
u razliitim jezicima (Wholff i Malt, 2004: 45). Istovremeno, one kategorije kojima je
dodeljen odgovarajui naziv lake se prepoznaju i pamte od drugih kod kojih to nije
uinjeno. Veina dosadanjih istraivanja u vezi s poreklom (kognitivnih) kategorija
uglavnom je bila utemeljena upravo na analizi leksema kojima se imenuju boje u
razliitim jezicima. Motive ove prakse, kako to objanjava Leech (1981: 24), potrebno je
sagledati u svetlu injenice da je u pitanju istraivaki metod koji je smatran objektivnim
zbog sledeeg: (1) identian vizuelni aparat kojim se registruju boje zajedniki je svim
ljudima, pri emu za kategorizaciju vanjezike stvarnosti vizuelna percepcija i inae ima
izuzetan znaaj; (2) u spektru boja kao jednom trodimenzionalnom kontinuumu nema
jasno postavljenih granica, ve se boje meusobno postepeno prelivaju jedne u drugu pa u
treu, itd. Pri tome, izmeu kategorija dvaju razliitih jezika ne postoji uvek idealno
preklapanje, to za posledicu ima znaajne razlike meu jezicima u pogledu inventara
leksema kojima se boje imenuju u jednom i drugom jeziku.
Saimajui proteklu raspravu o postavkama kognitivne kategorizacije, moe se, u
najkraem konstatovati da lekseme kojima se imenuju boje predstavljaju verbalne simbole
mentalnih slika boja, tj. apstraktne simbole vizuelno opaenih senzacija. Pri tome,
lekseme kojima se imenuju boje ne stoje u odnosu jedan na jedan prema entitetima iz
vanjezikog okruenja, slino kao to ni koncepti meu predstavnicima razliitih
kulturnojezikih zajednica nisu potpuno identini, a to se oliava u meri u kojoj se,
recimo koncept crvene boje preklapa s konceptom braon, roze, ute, narandaste i/ili
ljubiaste boje (Brenner, 1982: 58, 63). Sledstveno tome, J. Taylor (1989: VIIIIX),
155

navodi da poznavanje koncepata s jedne strane, te znaenja leksema kojima se dati

koncepti imenuju s druge strane, govorniku jednog jezika omoguava da razliite entitete
podvede pod istu jeziki enkodiranu kategoriju. Lekseme kojima se imenuju boje, ne
samo da odraavaju ovekovo iskustvo vanjezike stvarnosti, ve su ujedno od velike
pomoi za dalju organizaciju (struktuiranje), tj. razluivanje izmeu razliito obojenih
senzacija (Brenner, 1982: 56). S tim u vezi potrebno je jo istai da to to jedna jezika
zajednica nema naziv za neku boju nikako ne mora znaiti da njeni pripadnici nemaju
sposobnost prepoznavanja datog koloristikog utiska. Naime, razilaenje izmeu jezike
nomenklature i percepcije nije ni najmanje neoubiajeno, niti neprirodno. Zapravo,
kontinuumi razliitih fizikih dimenzija poput duine, irine, visine, temperature i boja
nisu prirodno semantiki ralanjeni, kao to su to na primer knjige i automobili (Brown i
Lenneberg, 1954: 457; Ungerer i Schmid, 1996: 2). U savremenoj lingvistici,
opteprihvaenim teorijskim polazitem za analize na temu boja, smatra se Berlin
Kayova klasifikacija osnovnih kategorija boja (engl. basic colour terms) iz 1969. godine.
Teorija je odmah po objavljivanju uzburkala i podelila strunu javnost na dva
suprotstavljena tabora iji sukob ne jenjava do dananjeg dana. No, iz toga je proisteklo i
neto pozitivno. Naime, ukrtanje razliitih ideja koje ukljuuju predstave o
univerzalistikom ili biolokom ustrojstvu kategorija osnovnih boja s jedne strane, i tom
gleditu suprotstavljenoj teoriji o relativistikoj ili kulturnojezikoj prirodi datih
kategorija s druge strane, u znaajnoj meri je doprinelo boljem razumevanju problema
kategorizacije i oznaavanja boja o emu e se iscrpnije govoriti u Odeljku 3.4. S obzirom
na sve to je do sada reeno, BerlinKayove nazive za osnovne kategorije boje koji
upuuju na odeljenost segmenata boja u ukupnom vanjezikom prostoru boja, potrebno je
tumaiti iskljuivo u svetlu ranije pominjane de Saussureove distinkcije izmeu
oznaitelja i oznaenika. Da bi izuavali terminologiju boja, lingvisti razvijaju razliite
metode analize na temelju drugih tradicija naunog istraivanja (antropologija,
psihologija, filozofija). Jedan dobar pregled s tim u vezi daju L. Hardin i L. Maffi (1997),
u zbirci radova s Asilomar konferencije odrane 1992. godine u Kaliforniji, za koju A.
Steinvall (2002: 3) navodi da predstavlja antologiju u domenu kategorizacije boja.
Kognitivni model teorije prototipa ijem prikazu posveujemo naredni odeljak u
jezik je takoe preuzet iz psihologije, i to u nastojanju da se izae iz abloniziranih i
deskriptivno neproduktivnih kanona teorije oznaavanja ili konceptualizma.

156

3.3.2. Prototipi i stereotipi

Uprkos injenici da pojedine nijanse odreenih tonova boja mogu veoma teko biti
imenovane, shodno naelima kogntivn lingvistike, oni obojeni pojmovi za koje u jeziku
postoji leksema kojom se data boja imenuje, znaajni su prevashodno zbog toga to
reflektuju mehanizme pomou kojih ovek uronjen u odreeni ambijentalni i kulturoloki
milje opaa, iskustveno doivljava, te misaono analizira koloristike nadraaje iz svog
neposrednog okruenja. Posmatrano u celini, kognitivna organizacija pojmova proizlazi iz
koncepata tipinosti ili slinosti, to podrazumeva da se zahvaljujui napred opisanim
mehanizmima opaanjadoivljavanjaanalize, fiziki unos optike prirode senzorno
obrauje i u ovekovom mozgu pretvara u sadraje vizuelne svesti, a to se docnije
manifestuje u jezikom uobliavanju granica izmeu vanjezikih entiteta u neposrednom
okruenja, ovde prototipskih (centroidnih) tonova, te njima pripadajuih nijansi (valera ili
preliva) gradiranih shodno svojoj svetlini i zasienosti odreenom prototipskom bojom .
Drukije reeno, to znai da se svaka nova obojena spoznaja uvrtava u ve postojee,
hijerarhijski ustrojene ili shematizovane okvire (kategorije), pri emu se prototip (engl.
prototype), kao jezgro znaenja, odn. kao idealan predstavnik (najjasniji sluaj ili najbolji
primer) celokupne kategorije, nalazi u njenom samom sreditu (Ivi, 2001b: 182).
Pojam prototipa, u lingvistiku je preuzet 70ih godina XX veka iz kognitivnopsiholokih istraivanja E. Rosch (1975a). Govorei o teoriji kategorizacije prema
prototipu (engl. prototype categorization theory), autorka zakljuuje da u sastav
kategorije ulaze dobri, tipini ili idealni predstavnici kategorije. U pitanju su kognitivne
uporine take (engl. cognitive reference points), koje oveku olakavaju
konceptualizaciju manje istaknutih predstavnika kategorije. Kruno rasporeeni oko
prototipskog jezgra, na manjoj ili veoj udaljenosti od njega, i to u zavisnosti od stepena
slinosti s datim jezgrom, smeteni su loi, atipini, periferni, granini ili marginalni
lanovi kategorije. Njihova pripadnost kategoriji uvek je upitna. Imajui to u vidu, bitno
jo jednom naglasiti da granice kategorija nisu vrsto niti trajno postavljene (Taylor 1989:
5960; Pri, 2008: 52, 5860). Periferni lanovi jedne kategorije uvek se po neemu
razlikuju od prototipskog jezgra, s tim to ''izmeu sebe ne moraju biti ni po emu
posebno slini, osim po injenici da svaki od njih otelotvoruje sobom jednu od moguih
ekstenzija datog prototipa'' (Ivi, 2001b: 384). No, iako udaljeni od prototipskog jezgra
znaenja, i manje istaknuti lanovi kategorije s njim su i dalje asocijativno povezani.
157

Transpotovano na problematiku prepoznavanja boja, ovde nee biti na odmet

istai da, strogo fiziki uzev, apsolutna boja ne postoji, jer recimo istocrvena nije ono to
ispitanik smatra najistijom crvenom bojom, poto taj kolorit u sebi integrie i poprilino
ute boje (korc, 1992: 16). Prema reima A. Trstenjaka (1987: 33) i E. Tribushinine
(2008: 4), suoeni s fizikom arolikou u pogledu konkretnih naina javljanja jedne
boje ispitanici, ak i oni obrazovani, esto nisu jednoduni u odreivanju idealizovanih
predstavnika odgovarajue klase entiteta iste ili prototipske boje (ute, crvene, plave,
zelene, itd.), ve se neodluno kolebaju izmeu tri ili etiri nijanse.122 Postoje, meutim, i
takva miljenja koja ovoj konstataciji apsolutno protivree. Primera radi, filozof L.
Vitgentajn (2008: 24, 44), navodi da mu je, u nedostatku uzorka, nesumnjivo uvek
najlake rekonstruisati upravo iste boje istocrvenu, istoplavu, istozelenu, itd., slino
kao to se i prav ugao prepoznaje kao razliit od otrog ili tupog ugla, a sve to imajui na
umu da su na krugu boja isti tonovi predstavljeni takama koje se najlake nalaze. G.
Leecha (1981: 234), takoe smatra da je iste boje lako prepoznati kao vizuelno
najzasienije.
U svetlu protekle rasprave, prototipske boje koje su imenovane leksemama, engl.
white, red, blue, green, yellow, itd., i srp. BEO, CRVEN, PLAV, ZELEN, UT, i dr., nalaze se u
samom sreditu niza razliitih nijansi bele, crvene, plave, zelene, ute i druge
boje. Primera radi, u svom prototipskom znaenju, lekseme, engl. red i srp. CRVEN, meu
govornicima oba jezika prizivaju mentalnu sliku krvi, s tim to u sluaju engleskog jezika,
osim krvi to moe biti i prizor rasplamsale vatre. Razumevanje motiva koji uslovljavaju
manju ili veu slinost jednog lana jedne semantike kategorije s njenim prototipskim
jezgrom, npr. u nizu leksema, engl. burgundy, zagasitocrven, carmine, karmin, cherry,
vinjev, magenta, bordo, scarlet, plamen, vermillion, jarkocrven, itd., svi lanovi
kategorije crvene boje, engl. red, vodi ka razumevanju principa zahvaljujui kojima se
informacije prikupljaju i organizuju u semantiku memoriju (up. Malt i Smith, 1982: 69).
Jedno mogue tumaenje ove problematike jeste to da se broj DgO koje periferni lan

122

Na tu temu, uzgred, i to iz perspektive literarnog kazivanja govori jo B. opi koji u romanu Bata
Sljezove boje, priseajui se svog dede duhovito zakljuuje da se starev spektar svodio na svega etiri
osnovne boje, a sve ostalo ili nije postojalo, ili se opisivalo vrlo neodreeno: ''UTO JE, A KAO I NIJE UTO,
NEGO NETO ONAKO I JESTE I NIJE'', zbog ega do kraja ostaje nejasno koje je stvarno boje bio crni slez u
bati pievog detinjstva, da li crven, modar kao ivit, ili pak neke tree boje. Slino tome, J. Albers
(Quotes About Red), navodi da kada jedan ovek izgovori ime jedne boje, recimo crvena, a slua ga
pedeset ljudi, moemo oekivati da e svi oni u svojim glavama zamisliti razliite nijanse crvene boje, pri
emu moemo biti sigurni da e sve te crvene meusobno biti veoma razliite. U izvorniku: If one says
Red the name of the color and there are fifty people listening, it can be expected that there will be fifty
reds in their minds. And one can be sure that all these reds will be very different..

158

kategorije s prototipskim jezgrom deli progresivno smanjuje to se lan od jezgra vie

razlikuje (dok se istovremeno poveava broj neDgO).
Ovde smatramo bitnim spomenuti i efekat lateralizacije (engl. lateralization
effect), koji je utemeljen na istraivanjima P. Kaya i W. Kemptona (1984), te kasnije A. L.
Gilberta, T. Regiera, P. Kaya, R. B. Ivryja (2006). Autori su, naime, eksperimentalno
utvrdili da e ispitanici traenu boju bre imenovati ako ona pripada kategoriji razliitoj
od spoljnih ometaa (engl. surrounding distractors), npr. jednu nijansu zelene izmeu
razliitih nijansi plave boje, a sporije kada traena boja i njeni ometai pripadaju istoj
kategoriji, recimo jednu zelenu nijansu, izmeu vie drugih nijasni zelene boje. To
dokazuje uticaj koji jezik ima na spoznaju u smislu interakcije perceptivnih i lingvistikih
kodova. Na temelju toga, namee se zakljuak da jeziki kod koji svoje polazite ima u
levoj hemisferi mozga utie na percepciju koja se odigrava u desnoj polovini vizuelnog
polja, to odraava postavke relativistike teorije o kojoj e vie govoriti u Odeljku 3.4.123
Kultura i jezik drugog naroda uvek se percipiraju u odnosu na modele i norme
vlastite kulture i jezika, i to ne samo kroz prizmu protipa, ve i stereotipa, kojeg po uzoru
na H. Putnama (1975: 249), treba smatrati idealnom mentalnom reprezentacijom nekog
modela, npr. beoboje mleka, crnboje uglja. Stereotipi ne podleu promenama, a
uslovljavaju da se znanje o tipinim sluajevima prenosi na one netipine, iako ne i
obrnuto. U cilju pojednostavljivanja razumevanja ideje stereotipa, ovde emo se osvrnuti
na psiholoko tumaenje koje o tom fenomenu koje navodi Lj. Popovi (2001: 157).
Saglasno navodima autorke, stereotip predstavlja kulturno uslovljenu podvrstu
asocijativnog prototipa, ukratko on je ''tue iskustvo u vezi sa fragmentom
ekstralingvistike stvarnosti''. Na jezikom nivou, stereotip se zasniva na sintagmatski
ustaljenim odnosima, pa se kao tipini jeziki stereotipi pojavljuju mrtvi epiteti,
formule, idiomi, frazeologizmi, poslovice, izreke i sl., o emu se, detaljnije govori u
Odeljku 4.3.3. S tim u vezi, kao dodatni primer koji dobro ovaplouje ideju stereotipa,
posluie srp. leksema PLAV, u kolokaciji PLAVO NEBO (up. engl the blue sky), te
polusloenica NEB(ESK)OPLAV, koju je pomou generativnih transformacija mogue
123

Kako to obrazlau D. Roberson i J. R. Hanley (2010: 1889), ini se da je za kategorizaciju boja

iskljuivo nadlena leva hemisfera mozga, dok desna hemisfera upravlja percepcijom. Shodno tome,
automatsko aktiviranje imena boje slabi mo prosuivanja da li, recimo, dve nijanse plave boje pripadaju
istoj kategoriji (imaju isti lingvistiki kod), ili ne pripadaju istoj kategoriji (percepcijski kod ukazuje na
razliku). Odluka je bra u sluaju razliitih kategorija, npr. plava i zelena boja, poto oba koda jeziki i
percepcijski, ukazuju da je re o razliitim kategorijama boja. Ukoliko je aktivnost leve, jezike hemisfere
iz nekog razloga priguena, primera radi zbog unoenja pogrenih imena, do generisanja jezikog koda nee
doi zato to informacija odlazi direktno prema desnoj hemisferi, pa izostaje sukob s percepcijskim kodom.

159

razviti u poredbu PLAV KAO NEBO. Data kolokacija koristi se kako u doslovnom, tako i u
prenesenom znaenju, i to u potonjem sluaju za opisivanje raznorodnih vanjezikih
kategorija, recimo lepote enskih oiju. Ova praksa je uobiajena uprkos tome to nebo,
osim to moe biti plavo, moe biti i neke druge boje, koja se kree u rasponu od
svetlosive, gotovo bele, u zimu, preko tamnosive kada je oblano i kada pada kia, potom
svih nijansi crvene, narandaste, roze, ljubiaste i zlatnoute kada, na primer, Sunce
zalazi ili kada besni poar, do crne u noi. Potonje navode potvruju sledei primeri
reenica: OSTALA JE U MRAKU, POD NEBOM HLADNIM I BELIM KAO LED. (Lj.
Habjanoviurovi, 2001: 162); ... VIDE POTPUNU TIINU U SIVOM NEBU ...; i ...
HLADNO, SIVO NEBO.

(M. Crnjanski, 2004: 101 i 78); ... NEBO JE JO CRVENO NA

ZAPADU. ... NA TOM NEBESNOM CRVENILU, ..., VIDIO SAM ETIRI KONJANIKA .... (M.

Selimovi, 2004: 188); NEBO PORUMENI PA SIE NA ZEMLJU; .... (I. Andri, 2004: 119);
...

VATRENE LOPTE SU POELE DA PADAJU U NAE DVORITE. NEBO JE U TRENUTKU BILO

CRVENO

PRIA BRANKICA STAJI IZ BEOGRADA .... (Blic, 23.8.2006: 5); S KRIKOM

BJEE PTICE PREKO CRNOG NEBA

.... (M. Selimovi, 2004: 336); MORE JE KLJUALO KAO

ZEMLJINA UTROBA, NEBO JE POSTAJALO CRNO, .... (Lj. Habjanovi urovi, 2001: 56).
Prema reima Lj. PeikanLjutanovi (1994: 76) i Lj. Popovi (2001: 16), jezik
folklora predstavlja idealan korpus za istraivanje odnosa izmeu prototipskog i stereotipskog naina konceptualizacije i nominacije boja, s obzirom da su u njemu ouvani
elementi primarnog subjektivnog, i prototipski utemeljenog vrednovanja boja. Boja je tu
simbol, a naziv za boju koji je u folklor uao kao prototip zasnovan na psiholokoj
predstavi o dobroj boji i pozitivnom simbolu, za razliku od loe boje i negativnog, zlog
simbola, poprima ulogu stereotipa, npr. BELO GRLO, BELE RUKE, BELO LICE, CRNA KOSA,
CRNE/ARNE OI, GARAVE NAUSNICE,

sve kao pozitivna karakterizacija epskog junaka

bojom.124 Sledstveno navodima Peikan Ljutanovi (1994: 77), ovakvom opisu

suprotstavlja se negativno konotiran, a semantiki jednako sugestivan opis lika Arapaina
koji ima crno lice, i krvave oi. U stereotipima se, inae, uvaju tragovi primitivne
psihologije koja otkriva subjektivnost u ocenjivanju vanjezike stvarnosti (Ivi, 2001b:
271), npr. srp. UTO SUNCE, koje u zbilji uopte nije uto ve ga ovek takvim vidi zato
to daje svetlost.125

124

U srpskom jeziku epski junak tipino je crnjomast, tamnook i tamnokos, i samo je retko belolik.
Up. engl. yellow sun, uto Sunce, golden sun, zlatno Sunce, red sun, crveno Sunce (sve prema Oxford
Collocations Dictionary of English Language, 2002: 769).
125

160

Teorija prototipa dodatno je razraena uvoenjem ideje o teoriji prevage (prema

engl. vantage theory, ili skraeno VT), iji je utemeljiva 90ih godina XX veka bio R.
MacLaury (1992, 1995, 1997a, 2000). U najoptijim crtama, ova teorija govori o tome da
ovek svet oko sebe prevodi u odelite kategorije entiteta uvodei podsvesnu, tj. instiktivnu
analogiju s nainom vlastitog orijentisanja u prostoru pomou koordinata goredole,
levodesno, naprednazad. Saglasno postavkama ove teorije, kategorizacija boja u
okruenju sprovodi se na temelju kombinovanja fiksiranih i neotuivo datih koordinata
(atributa) svake boje ton (engl. hue), zasienost (engl. saturation), svetlina (engl.
brightness), s pokretnim koordinatama, npr. slinost crvenonijansiranih stimulusa s
primarno fiksiranom koordinatom, ovde centroidnom ili prototipskom crvenom. Obe vrste
koordinata fiksirane i pokretne za posmatraa imaju jednaki znaaj, a u jednu
koherentno povezanu celinu kombinuju se primenom postupka prevage (prema engl.
vantage construction). Na prvom nivou poreenja dobijenih nadraaja s fiksiranom
koordinatom, i to ukoliko posmatra nadraaje proceni kao sline fiksiranoj koordinati,
proiruju se granice date kategorije. Na drugom nivou poreenja, ova slinost postaje
novo uporite za procenu novih nadraaja. Ukoliko je procena takva da posmatrani
nadraaj odstupa od svega vienog, granice kategorije se smanjuju. Posmatra je sve
vreme usredsreen na samo jedno posmatrano obeleje dok sva ostala podsvesno
zanemaruje. Kod dominantne prevage, slinost ima jai efekat na posmatraa i pretee
nad razlikom. Kod recesivne prevage pak, kao dominantna koordinata uoava se
razliitost. itav raspon odnosa izmeu razliitih tipova prevaga svodi se na raspravu o:
(1) bliskoj sinonimiji (engl. near synonymy), kada dve centroidne boje imaju gotovo
istovetno znaenje; (2) naporednoj egzistenciji (engl. coextension), gde dve centroidne
boje nemaju nikakvih dodirnih taaka; (3) ukljuenosti smisla (engl. inclusion), kada
jedan dominantni termin obuhvata onaj drugi recesivni; (4) dopunjavanju smisla (engl.
complementation), gde opseg razliitih termina ne zahvata jezgro susedne kategorije.
Zakljuujui raspravu o prototipima i stereotipima, ovde treba napomenuti jo to
da se u jeziku prototipi tipino odraavaju kroz: (1) kolokacije, kao monomorfemske ili
polimorfemske spojeve leksema koji ine semantiku ili funkcijsku jedinicu utvrene
forme, sadrine i upotrebe, a koja u razliitim okruenjima moe biti realizovana
razliitim oblicima rei (up. Philip, 2003: 59; Stojii, 2010: 9), recimo engl. snow white,
snegbeo, blood red, krvcrven ili krvolik, sky blue, neboplav; i (2) poredbe ili jezike
strukture koje nastaju kao rezultat povezivanja dve razliite vanjezike kategorije zbog
161

ega su aspekti slinosti meu njima samo figurativno, ne i doslovno dati, npr. engl. as
black as coal, crn kao ugalj (up. srp. CRN KAO GAR), ili as yellow as guinea, ut kao
gvineja (up. srp. UT KAO ZLATO). O svemu tome, detaljnije se govori u sklopu Poglavlja
4.

3.3.3. Semantika leksema u svetlu kognitivnolingvistikih tumaenja

U fokusu istraivake panje svih kognitivnih lingvista predvoenih G. Lakoffom
(1980, 1987) i R. W. Langackerom (1987, 1991), nalazi se znaenje ili semantika
leksema, te u tom svetlu, kognitivna lingvistika predstavlja jasnu kontrapoziciju idejama
generativnih gramatiara na elu sa N. omskim. Za kognitivne lingviste semantika,
naime, igra kljunu ulogu mosta koji spaja ovekovu mo spoznaje s jedne, i njegove
jezike sposobnosti s druge strane (Gaeta i Luraghi, 2003: 252).
Kognitivni semantiari sa strukturalistima dele miljenje o znaenju koje nije
inheretno dato, i koje je, uvek uslovljeno kontekstom. Van konteksta leksema je, naime,
gotovo uvek polisemna, tj. sadrinski dvoznana. Njeno nedovoljno opte i stoga
nedeovoljno jasno definisano znaenje ostavlja mogunost za viestruku interpretaciju
(Zgusta, 1971: 47). Prouavanjem diskursa, koji leksemu smeta u odreeni jeziki
kontekst, mogue je proniknuti u njena razliita znaenja (up. Vukieviorevi, 2008:
27). U kognitivnoj lingvistici kontekst, ukratko, uvek obuhvata niz vanjezikih inioca, s
obzirom na to da se znaenje ne smatra iskljuivo jezikom kategorijom, ve se posmatra
u svetlu ovekovih kognitivnih procesa i struktura u vanjezikoj stvarnosti koje ljudi
raspoznaju. Konkretno ilustrovano, to podrazumeva da je znaenje engl. lekseme green,
zelen, razumljivo u kontekstu koncepta boja (engl. colour), s tim to se, prema reima R.
W. Langackera (1987: 147), boja i njoj slini primeri, recimo vreme, smatraju
kognitivnim domenima (engl. cognitive domains), ili jo konkretnije semantikim
domenima (engl. semantic domain). Ove domene treba razumeti kao sloene pojmovne
konfiguracije satkane na temelju ovekovog poimanja stanja stvari u vanjezikoj
stvarnosti (Ivi, 2001c: 1801). Primera radi, boja se konceptualizuje kao svetlosni talas
odreene talasne duine, a svetlost kao podela na dan i no.
Istovremeno, na umu treba imati i ranije navoenu subjektivnu datost koncepata,
tj. pojmovnih sistema koji nastaju kao rezultat ovekovih mentalnih aktivnosti. Budui da
koncepti predstavljaju odraze ovekovog vienja spoljanje stvarnosti, a ne stvarnost
162

samu po sebi, i to uvek pod uticajem linog i kolektivnog iskustva, te kulturnog naslea,
vano je uoiti da lekseme kojima se imenuju boje nisu po sebi kontejneri znaenja, ve
samo specifina sredstva koja aktiviraju ovo enciklopedijski ureeno znanje o svetu u
okruenju. Langacker (1987: 154), navodi primer banane istiui da se pojedine jezike
forme istovremeno definiu spram mnogo razliitih domena to predstavlja otelotvorenje
ideje matrice domena (engl. domain matrix). Drukije reeno, to znai da jedna leksema
moe odslikavati preklapanje nekoliko razliitih domena, poput oblika, boje, zrelosti,
svetlosti, rituala, itd. (Van Brakel, 1993: 113; Saunders & van Brakel, 1997: 178; Van
Kruysbergen et al, 1997: 209). U tom svetlu banana se unutar svoje matrice definie
sledstveno svom obliku u prostornom (i/ili vizuelnom) domenu; u domenu boje banana
ima svoje tane koordinate; u domenu ukusa/mirisa banana takoe zauzima odreene
mesto; kao i brojnim drugim karakteristikama koje se naslanjaju na apstrakciju doivljaja
ukusa/mirisa, npr. znanje o tome da su banane jestivo voe, da rastu i dozrevaju na drveu
i u grozdovima, da rastu u tropima, i sl.
Upravo je svest o ovakvom preklapanju domena inspirisala brojne autore na
odbacivanje univerzalnosti BerlinKayovog modela kategorizacije boja o kojoj se
iscrpnije govori u odeljku koji sledi. Odeljak u sebi sadri najavu razmatranja dva
teorijska pristupa problemu odnosa vanjezikog okruenja, miljenja i jezika. I mada
lingvisti svet boja posmatraju kao logian, te odeliti semantiki domen (up. Wierzbicka,
1996: 287), primetna su velika razilaenja oko pitanja da li boje predstavljaju univerzalnu
kategoriju onako kako ih to tumae B. Berlin i P. Kay (1969), ili pak iskljuivo zavise od
kulturnojezikog konteksta u kojem nastaju. Predstave o bojama, oigledno, mogu biti:
(1) posledica identine percepcije razliito odbijenih talasnih duina zajednike svim
ljudima na osnovu ega proizlaze univerzalno date spoznaje boja, te univerzalni renik
boja univerzalistiki pristup; i (2) rezultat subjektivnih ili kulturnojeziki uslovljenih
interpretacija razliitih opaaja boje relativistiki pristup (Schirillo, 2001: 17980).

3.4.

Imenovanje boja kroz prizmu teorija relativnosti i univerzalnosti

U cilju sagledavanja vanjezikog prostora i kategorizacije boja, na emu je

utemeljeno jeziko imenovanje boja, ovom problematikom dugi niz godina bave se
antropolozi, psiholozi i lingvisti. Prva ozbiljnija prouavanja zapoeo je W. H. Gladstone
1858. godine uporeujui grke termine za boje (od Homerovog doba i kasnije), sa
163

terminima iz engleskog jezika, a o emu se do sada ve bilo govorilo. Zatim su se u ta

istraivanja u XIX veku ukljuili i drugi, od kojih je L. Geiger prvi predloio evolucionu
teoriju tumaenja terminologije boja u razliitim jezicima i kulturama, H. Magnus koji je
uz pomo misionara prikupio veliki korpus termina za boje s podruja celog sveta, uoivi
pri tome da se razvoj termina za boje kretao od bele, crne i crvene preko zajednike
zelenoplave, itd., dok su u XX veku najvei doprinos prouavanju ove teme dali W. H. R.
Rivers, E. Lenneberg, R. W. Brown, H. L. Conklin, B. Berlin i P. Kay, E. RoschHeider, i
dr. (up. Berlin i Kay, 1969: 13451; Lucy, 1997a: 32238; Saunders, 2000: 849). Na
osnovu toga, proizale su dve osnovne a suprostavljene teorije o kategorizacije boja
relativistika i univerzalistika, iji sukob traje bezmalo ve oko stotinu i pedeset godina,
pri emu je, kako to obrazlae N. Hickerson (1982: 218), u razliitim vremenskim
periodima dominirala jedna ili druga.
Saglasno relativistikoj teoriji koja proizlazi iz SapirWhorfove hipoteze (o kojoj
e se detaljnije govoriti u narednom odeljku), jezici ne samo da se izmeu sebe razlikuju u
pogledu razliite podele i klasifikacije vanjezikog prostora (boja), ve istovremeno utiu
na plan opaanja, miljenja saznanja i ponaanja svojih govornika (Bugarski, 1989a: 26).
Za razliku od toga univerzalistika, tj. deterministika teorija boja, akcenat stavlja na
slinosti izmeu razliitih jezika, koje prema miljenju zagovornika ove teorije proizlaze
iz bioloki date, odn. univerzalno date podloge za kategorizaciju boja.
Ovaj kratki uvod u predstojea tumaenja postulata relativistike i univerzalistike
teorije, ovde emo osvrtanjem na navode N. Hickerson (1982: 218), koja s jedne strane
istie da kategorizacija vanjezikog i percepcijskog kontinuuma boja pomou razliitih
imena za boje kojima se dati kontinuum vetaki ralanjuje (segmentira), svakako nije
neto to je a priori dato svim kulturama i svim jezicima, no ne moe se rei ni da je ceo
proces u potpunosti arbitraran, jer bi to onda iskljuilo mogunost postojanja zajednikih
domena, kao i mogunost prevoenja s jednog jezika na drugi.

164

3.4.1. Relativistika teorija kategorija osnovnih boja

U skladu s ranije navedenim, pristalice teorije relativizma smatraju da jezici posve
arbitrarno definiu mentalne kategorije boja, reju date kategorije, a onda i njihova imena,
proistiu iz strukture iskustva indukovane neposrednim okruenjem, te okvirima jedne
kulturnojezike zajednice u kojoj nastaju. Shodno tome, nije mogue govoriti o
postojanju univerzalnog renika percepcije, niti miljenja. Podseanja radi, postulate
jezike relativnosti (engl. linguistic relativity), poetkom XXog veka prvi su definisali
E. Sapir i B. L. Whorf, dvojica amerikih antropologa. Zbog toga se relativistika teorija
naziva jo SapirWhorfova hipoteza. U naelu, teorija je utemeljena na ideji o tome
kako razliite kulturnojezike zajednice razliito doivljavaju i zamiljaju spoljanji
svet, to znai da ovekovo okruenje utie na njegovo miljenje, a samim tim i na jezik
kojim govori. No, ta veza nije jednosmerna, budui da s druge strane maternji jezik
izrazito utie na miljenje pojedinca, te na vienje svekolikog vanjezikog prostora.
ovek, dakle, svet u okruenju opaa filtriranog i ralanjenog pomou semantikih
kategorija svog maternjeg jezika (Bugarski, 1989a: 246; Ratkovi, 2007: 2731). Stoga
iz ukupnog spektra boja, on imenuje samo one boje koje su u njegovoj kulturi nune za
raspoznavanje (kara, 1995: 457).
Iz ovako postavljenog odreenja proizlazi da bi se bez oslanjanja na jezik, ovek
jako teko snalazio u spoljanjoj stvarnosti koja esto podsea na jednu bezoblinu masu.
Time se objanjava zbog ega su i krajnje primitivne zajednice razvile sposobnost
jezikog komuniciranja. Jezik, izmeu ostalog, olakava spoznavanje neureenog prostora
boja iji prirodni spektar nije unapred izdeljen, poto je, kako je to ranije bilo reeno, u
pitanju fiziki kontinuum svetlosnih talasa razliitih duina koji se jedan u drugi
postepeno i neprekinuto prelivaju bez ikakvih otrih granica. Taj prirodno stepenovan (ili
gradiran) kontinuum na jasno odeljene segmente deli se pomou leksema kojima se
odelite kategorije boja imenuju, to posmatraa prisiljava da hromatske utiske iz fizisa
vidi kao odelite jedinice znaenja. U najkraem, to znai da dodeljujui imena bojama,
ovek jedan neprekinuti i dinamiki prostor boja prevodi u skup razliitih kategorija boja.
Pri tome je, prema miljenju relativista, imenovanje boja u razliitim jezicima potpuno
arbitrarno, to znai da se jezici u tu svrhu ne pozivaju ni na kakve precizne parametre
(up. Conklin, 1964; Gleason, 1961; Nida, 1959; Leech, 1981). S tim u vezi, R. Bugarski
(1989a: 24), dodaje da jezici razluuju ne samo izmeu osnovnih, ve takoe prelaznih
165

boja, pri emu su problematine upravo potonje, poto, recimo, ''nije unapred jasno ta bi
sve neko nazvao ljubiastim, purpurnim ili skerletnim ...'' (up. Pododeljak 2.3.1).
Kao jedan od kljunih dokaza o arbitrarnosti leksema kojima se imenuju razliite
boje, pristalice teorije relativnosti, navode razliite primere na osnovu kojih jasno
proizlazi da razliiti jezici razliito segmentiraju perceptivno identian prostor boja (up.
Sliku 16):

(1)
engleski : velki

(2)
ruski : panski : grkolatinski

Slika 16. Primeri razlika u domenima znaenja imena za boje

u razliitim jezicima i kulturama
(L. J. Caivano, 1998: 399)
Jezik, i konkretnije lekseme kojima se imenuju boje, usmeravaju i razvrstavaju
ulne opaaje razliitih kolorita. Zbog toga posmatra najee teko uoava onu nijansu
boje kojoj u njegovom maternjem jeziku nije dodeljeno ime, kao razliitu od neke sline
nijanse kojoj takvo ime jeste dodeljeno. Moe se, otuda, zakljuiti da ovek ne moe lako
govoriti o onome za ta nema posebno ime. O nesumnjivom znaaju koji lekseme kojima
se imenuju boje imaju kao verbalni orijentiri u jednom neureenom prostoru boja, reito
govori primer sledeeg eksperimenta koji spominje R. Bugarski (1989a: 24), o tome kako
bolesnici koji pate od afazije, bolesti koja se oituje u naruenoj sposobnosti govorne
komunikacije, nisu u stanju grupisati konie razliitih nijansi prema bojama. Izgubivi
mo govora, i samim tim rei za boje, bolesnici su nepovratno izgubili i sposobnost
klasifikacije neega to se pod normalnim okolnostima ispravno opaa kao razliito, zbog
ega im je dodeljeni zadatak bio nerazumljiv i neizvodljiv.
166

Ovakvim relativistikim stavovima snano se, meutim, suprotstavljaju principi

univerzalistike teorije kategorizacije i imenovanja boja, koja polazi od premise da je
ljudsko imenovanje boja uslovljeno postojanjem uroeno datih opaajnih i/ili kognitivnih
fundamenata (prema engl. cognitive and/or perceptual primitives), ime se detaljnije
bavimo u odeljku koji sledi.

3.4.2. Univerzalistika teorija BerlinKayovih kategorija osnovnih boja

Prema reima C. L. Hardina i L. Maffi (1997: 3), veliki preokret u pogledu
tumaenja kategorizacije boja, odigrao se 1969. godine, nakon to su B. Berlin i P. Kay
objavili rezultate svoje antropoloke studije o osnovnim kategorijama boja (engl. basic
color terms, ili skraeno, BCT), u kojoj su obelodanili teoriju o univerzalnosti renika
boja (engl. universality of color names), na koju se odavde nadalje upuuje kao na BCT
teoriju boja. Poavi, naime, od premise da je opaanje boja univerzalna ljudska osobina,
a da su shematizovano struktuirane slike ili predstave o osnovnim kategorijama boja
uroeno date, autori su zakljuili da i postupak kategorizacija boja mora biti
univerzalistiki koncept, zbog ega su svoje istraivanje o kontinuumu boja usmerili ka
otkrivanju eventualne univerzalnosti najreprezentativnijih nijansi razliitih tonova boja.
Na taj nain, doveli su u pitanje validnost do tada apsolutno preovlaujueg
koncepta o relativistikom, tj. kulturnojezikom, te arbitrarno ustrojenom segmentiranju
vanjezikog prostora na odelite kategorije boja. Inspiraciju za svoju studiju, dvojica
antropologa pronala su traei odgovor na sledee pitanje: ako su kategorije boja
iskljuivo relativistiki koncept, tj. ako je mogunost prevoenja zapreena nepoklapanjem dveju kultura, na osnovu ega je saglasno relativistima, opravdano pretpostaviti
da nedostaje iskustvena podloga za sporazumevanje, kako je onda mogue relativno lako
prevoditi raznorodna imena za boje izmeu razliitih jezika, recimo sa jezika Tahitija i
Srednje Amerike, na engleski jezik. U nameri da pokuaju otkriti regulativne principe koji
determiniu evoluciju, raspoznavanje i imenovanje boja, BerlinKayovo istraivanje
imalo je dva osnovna cilja: (1) utvrditi da li govornici razliitih jezika suoeni s razliitim
nijansama jedne boje kao sredinju (engl. foci of the color terms) prepoznaju uvek istu
nijansu, reju da li je to ono koloristiko ostvarenje u kojem se jedna boja najuspelije
oliava; i (2) otkriti da li svi ljudi jednako razgraniavaju izmeu prelaza razliitih boja,

167

reju da li su granice kategorija boja iste u razliitim jezicima. I dok su na prvo pitanje
dobili potvrdne odgovor, kod drugog je meu ispitanicima bilo velikog razilaenja.126
Saglasno rezultatima do kojih su doli, Berlin i Kay su zakljuili da osnovni
regulativni principi jezikog organizovanja imaju univerzalni karakter, zbog ega ni
lekseme kojima se imenuju osnovne boje nisu u potpunosti proizvoljne kulturnojezike
kategorije, i to najvie zbog toga to se obojeni vokabular jasno oslanja na semantiki
atomizirana (ili neralanjiva) obeleja (prema engl. semantic primitives), koja su
zajednika svim jezicima sveta.
Korpus razliitih imena boja dobijen je tako to se od izvornih govornika 98
razliitih jezika trailo da: (1) imenuju razliite boje na tablici boja, ureenoj potujui
principe Munsellovog sistema boja, koja obuhvata ukupno 320 uzoraka hromatskih boja
(40 razliitih psiholoki meusobno jednako razmaknutih tonova maksimalne zasienosti,
u 8 stepeni svetline), plus 9 kartica ahromatskih boja (bela, crna i nijanse sive) (up. Berlin
i Kay, 1969: 5); (2) odrede koja od nijansi jedne boje moe biti smatrana njenim najboljim
predstavnikom. Nakon to su na taj nain prikupljene rezultate uporedili, Berlin i Kay su
doli do zakljuka da je mogue uspostaviti inventar od ukupno 11 osnovnih boja
fiksiranog redosleda, i to: white, BELA,127 black, CRNA red, CRVENA green/yellow,
ZELENA/ UTA

yellow/ green, UTA/ZELENA blue, PLAVA brown, BRAON

purple, LJUBIASTA, pink, ROZE, orange, NARANDASTA, grey, SIVA.128 Prema njihovom
miljenju, jezik moe imati najmanje 2, ali ne vie od 11 osnovnih boja (up. Sliku 17).

126

Tome u prilog, D. Roberson i R. Hanley (2010: 183), navode primere engl. lekseme blue i italijanske
lekseme blu, obe u znaenju plava boja, gde se bez obzira na formalnu slinost, uoava razlika u smislu
opaajno grupisanih talasnih duina koje pokriva engleski, i odelito od toga italijanski termin.
127
Ovde nee biti odmeti istai da se u srpskom jeziku na sve kategorije boja upuuje pridevima u enskom
rodu koji se zavravaju na sufiks A (enski rod), npr. BELA, po uzoru na re BOJA, dok je muki rod prideva
u upotrebi kao renika odrednica, npr. BEO.
128
Vodei se stavovima D. A. Crusea (1986: 146), koji istie da su generika imena kao najoptije lekseme
kojima se upuuje na razliite jezike kategorije ponajvie proste (monomorfemske) lekseme, to se
podudara sa BerlinKayovim kriterijumom o monomorfemskom imenu osnovne kategorije boje, ovde smo
se opredelili za germansku pozajmljenicu BRAON, te indeklinabilni pridev ROZE, umesto leksema SME, i
RUIAST/ROZA. S tim u vezi, Z. Jelaska i L. Cviki (2005a: 11), navode da NARANDASTA, LJUBIASTA i
RUIASTA predstavljaju sufiksalne izvedenice od naziva biljaka, i to prema redosledu navoenja narande
(voe), ljubiice i rue (cvee). Po analogiji s tim, moglo bi se zakljuiti da je i arhaizam SMEAST
takoe izveden dodavanjem sufiksa AST na osnovu SME (na Kosovu i danas ba u toj upotrebi, Skok,
1972: 292). Ukratko, nijedna od ovde navedenih leksemu ne sledi, ili barem svojevremeno nije sledila,
kriterijum morfoloke jednostavnosti.

168

II

III

IV

VI

VII

Slika 17. Model razvoja kategorija osnovnih boja kroz 7 faza

(B. Berlin i P. Kay, 1969: 7)
Saimajui do sada izloeno, ovde emo se pozvati na navode T. Belpaemea
(2002: 7), koji tumaei rezultate BerlinKayove studije istie da pod kategorizacijom i
imenovanjem osnovnih boja treba podrazumevati sledee: (1) kategorije boja imaju
sredinju taku (engl. focal point), ali pokrivaju i ire podruje mutnih/nejasnih granica
(engl. fuzzy boundaries). To su kasnije potvrdili i brojni drugi eksperimenti na temu
imenovanja i pamenja boja; (2) imenljivost osnovnih kategorije boja, pri emu svaki
jezik ima najmanje po dve takve lekseme za po dve razliite kategorije boja, a etikete
koje se koriste uvek su iz BCT kompleta; (3) za imenovanje razliitih boja, razliiti jezici
koriste razliite termine. Primera radi, ime za crvenu boju u engleskom je red, u
holandskom rod, u katalonskom vermell, a u srpskom CRVENA; i (4) kategorije boja
olakavaju vizuelno opaanje boja, i to prvenstveno u smislu raspoznavanja razliitih
entiteta i pojava u okruenju. Oslanjajui se na boju, posmatra, naime, lake razluuje
izmeu inae strukturno slinih objekata, onih koji su meusobno slini po veliini,
obliku i/ili grai (materijalu), recimo izmeu obinog limuna i limete (engl. lemons i
limes).129 O svemu tome dodatno govori i J. Lyons (1995b: 198).
Osim to su pokazali da je svim jezicima zajedniki veoma ogranien i univerzalni
set naziva za boje, od najmanje dva naziva koliko ih imaju jezici na najniem stepenu
evolucije, dakle oni u prvoj fazi razvoja (npr. jezik papuanskih Dana),130 do najvie
jedanaest na sedmom i poslednjem stadijumu razvoja (npr. u svim jezicima razvijenih
industrijskih drutava), Berlin i Kay su ukazali i na relativnu ureenost naznaenih
kategorija boja koje se mogu pojaviti u rasponu od dve do jedanaest (up. Berlin i Kay,
1969: 25).

129
130

Limeta je takoe vrsta citrusnog voa, ali ima sitniji plod i zelenu koru.
Jedan od naziva upuuje na tamne i hladne boje, a drugi na svetle i tople boje (up. RoschHeider, 1972).

169

Na temelju te ureenosti moe se predvideti da ako jedan jezik ima jedan odreeni
naziv za boju, imae i neke druge, koji se prema Slici 17, u odnosu na posmatrani naziv,
nalaze u nekoj od prethodnih evolutivnih faza. Primera radi, ako jedan jezik ima recimo
ime za plavu boju, imae takoe ime za utu, zelenu, crvenu, belu i crnu boju. Prema Slici
17, ako u jeziku postoje dva naziva za osnovne boje, onda e to uvek biti white i black, to
Berlin i Kay tumae kao ovekovo univerzalno poimanje razliitih doba dana, ukratko
svetlog dela dana (danju) kada ovek svoju okolinu moe da vidi (engl. white), i tamnog
dela dana (nou) kada ta okolina za oveka postaje nevidljiva (engl. black).
Ako u jeziku postoji trei naziv za boju, onda e to uvek biti leksema red, to je
lako razumeti kada se u vidu ima injenica da je s jedne strane to najuoljivija boja u
spektru (Philip, 2003: 10), dok je s druge strane u pitanju boja krvi to, metaforiki uzev,
crvenu boju ini esencijom ljudskog bivstvovanja.131
Slede green i yellow, ili yellow i green, i to zeleno kao boja vegetacije i ujedno
kolorit kojeg oveg opaa kao suprotstavljenog crvenoj boji, a uto kao boja sunca,
potom blue, kao boja neba, brown, kao boja zemlje, itd. (O bojama kao imenima za
odreene korelate u vanjezikoj stvarnosti govori i C. Goddard, 1998a: 126).132 G. Philip
(2003: 11) o braon boji kae sledee: iako brown takoe spada meu sekundarne boje, jer
se dobija meanjem po dve primarne boje, ona prethodi ostalim sekundarnim terminima
purple, pink, orange i grey, verovatno zbog toga to je u vanjezikom okruenju to vrlo
est kolorit. Brown ima veliku frekventnost ne samo kao tipino prirodna boja (drvo,
lie, zemlja), ve takoe i kao izrazito ljudska boja (koa, kosa, oi).133
Leksema purple je pozajmljenica iz latinskog ( lat. purpure, ljubiasti odevni
predmet, purpuren, ljubiasta boja).134 U obliku purpul, kao i u iskljuivo ovde
definisanim (izvorno latinskim) znaenjima koristila se jo u staroengleskom, a zatim i u
131

Jo je praistorijski ovek ove tri boje smatrao svetim i obrednim bojama, i to bela kao obeleje istoe,
crvena kao obeleje materinske krvi i materinstva, crna kao boja mudrosti. Kasnije su one postale istaknuti
hrianski simboli, bela kao simbol devianstva, crvena kao simbol muenitva, crna kao simbol smrti. Ako
prihvatimo da su bajke odraz kolektivnog nesvesnog, te nekih arhetipskih predstava o svetu u okruenju,
onda e ovde biti zanimljivo spomenuti da u bajci Sneana i sedam patuljaka, majka zamilja savreni lik
svoje budue erke prema slici po snegu prolivene krvi. Ona naime prieljkuje devojicu lica belog kao
sneg, usana crvenih kao krv, kose i oiju crnih kao ugalj.
132
U srpskom jeziku za razliku od engleskog, prva vanjezika asocijacija na braon boju nije zemlja, ve
kora drveta. Slino, kao to su juna neba i juna mora plavlja od severnih, tako je i mentalna predstava boje
plodne zemlja u svesti izvornih govornika srpskog jezika tipino tamnija od tronog i gromadnog britanskog
tla (Up. CRNO JE BOJA ZEMLJE (Lj. Habjanoviurovi, 2001: 111), STOPIO SE VITO S CRNOM CRVLJIVOM
ZEMLJOM (R. erbedija, 2009: 105)). Potonji primeri ujedno ilustruju zbog ega se izmeu razliitih jezika
razlikuju granice kategorija osnovnih boja, i to u smislu da razliite kategorije obuhvataju razliite skupove
opaajno grupisanih talasnih duina, o emu e se vie govoriti u sklopu Poglavlja 5.
133
Termin 'ljudska boja' preuzeli smo od M. Ivi (1995).
134
Izvor Online Etymology Dictionary.

170

srednjovekovnom engleskom, te u Humanizmu i Renesansi, da bi se kao kategorija

osnovne boje u engleskom jeziku konsolidovala tek poetkom XXI veka (Casson, 1992:
397).
Prema navodima preuzetim iz istog izvora, leksema orange ( O.Fr. orenge, plod
narande, XII vek), takoe je pozajmljenica, koja se u znaenju narandinog ploda
koristi sve do ranog XVII veka, kada postaje i ime za kategoriju osnovne boje.
Leksema pink, najpre kao ime biljke iz porodice karanfila u engleski jezik se iz
nejasnih izvora pozajmljuje u drugoj polovini XVI veka, da bi se kao ime kategorije
osnovne boje poela koristiti od prve polovine XVIII veka.
Imajui na umu relativno visoku frekventnost engl. lekseme grey, u poreenju sa
niskofrekventnim leksemama orange, pink i purple, to je kasnije i eksperimentalno
potvreno, a o emu se vie govori Odeljku 4.3.5, pomalo je neobino to to grey zauzima
ovako nisku poziciju. No, kako to W. R. Casson (1992: 396) objanjava, grey se u
staroengleskom prevashodno upotrebljavala u svojstvu kvalifikatora svetline posmatranog
entiteta, dok se kao ime za kategoriju osnovne boje konsoliduje tek krajem srednjeg veka.
Isto ovo vai i za engl. leksemu brown, iji istaknutiji status na BerlinKayovoj listi
moe, shodno ranije reenom, biti protumaen u svetlu brojnosti vanjezikih entiteta u
nekoj nijansi braon boje.
Kada je pak re o vrsti leksema koje mogu biti smatrane osnovnim bojama, Berlin
i Kay ovde svrstavaju iskljuivo nazive koji ispunjavaju etiri uslova. To mora, dakle,
biti: (1) monomorfemska leksema (NE bluish, plavkast, ili purplishblue, ljubiastoplav); (2) leksema jasnog znaenja koje ne obuhvata znaenje neke druge lekseme
(NE crimson, grimizan, i scarlet, svetlocrven, ija znaenja mogu biti podvedena pod
znaenja lekseme red, crven); (3) psiholoki upadljiva (upeatljiva) leksema;135 i
(4) leksema irokog opsega primene (NE pridev blond, plav, koji se koristi za opisivanje
boje dlake, niti niskofrekventne lekseme, npr. puce, ljubiastobraon). Berlin i Kay (1969:
67) navode da su ova etiri kriterijuma dovoljni kao polazite za odreivanje imena
osnovnih boja u svim istraivanim jezicima, pri emu su u svega nekoliko sluajeva
koriena i dodatna etiri kriterijuma o kojima ovde nee biti govora poto nemaju
znaaja za jezike kojima se mi u naem radu bavimo.

135

F. R. Palmer (1993: 75), obrazlae da su oveku neke boje empirijski poznatije od drugih, recimo crvena
kao boja krvi, zelena kao boja biljnog sveta, plava kao boja neba i mora, itd., te je tako prirodnije da jezik
ima termine za ove boje, a nema za recimo vizuelni opaaj narandaste ili roze boje.

171

Znaajno je spomenuti da su ispitanici najvii stepen saglasnosti, u smislu da je re

o najboljim predstavnicima razliitih kategorija boja, pokazali upravo na uzorku
sredinjih (prototipskih) ostvarenja razliitih kategorija boja, dok su boje koje manje
nalikuju ovom jezgru tumaene kao semantiki udaljenije od znaenja koje je centralno za
celu kategoriju boje. Najvie kolebanja u pogledu odreivanja kategorije kojoj pripadaju,
bilo je kod boja rasporeenih u pojasu zamuenih granica kategorije koje su od
protipinog jezgra jako udaljene. Na osnovu toga proizlazi da govornici jednog jezika
nisu u potpunosti saglasni oko granica razliitih kategorija boja, ak ni onda kada je re o
istim ispitanicima (up. Berlin i Kay, 1969: 15), a obino jesu saglasni kada treba odabrati
fokalnu boju prototipskog jezgra, pri emu su fokalne boje u sreditu kategorija osnovnih
boja sline u svim jezicima sveta (Berlin i Kay, 1969: 10).
Prema reima J. Ratkovi (2007: 30), jo jedan od vanih BerlinKayovih
zakljuaka jeste taj da postoji uzajamna veza izmeu broja naziva za osnovne boje i
stepena tehnolokog razvoja jedne drutvenojezike zajednice (up. Berlin i Kay, 1969:
16). Najkompleksnije sisteme osnovnih boja imaju industrijski najrazvijenija drutva.
Utvrdivi da ak 70% prostora boja predoenog tablicom s 329 stimulusa razliitih
boja nije pokriven nikakvim nazivima za osnovne boje, Berlin i Kay su izveli dodatni
znaajni zakljuak da imenovanje prostora boja nije u potpunosti arbitrarno, ve proistie
iz oiglednih, uroenih ili univerzalno datih fundamenata zajednikih svim ljudima i svim
jezicima sveta (Berlin i Kay, 1969: 910, 22).
Pre nego to produimo raspravu o univerzalistikoj teoriji imenovanja boja, ovde
emo se osvrnuti na neke od kritika upuenih na raun BerlinKayovog modela 11
osnovnih kategorija boja. Postoje, naime, autori koji takvo gledite otro napadaju, meu
kojima uglavnom oni koji se priklanjaju relativistikom tumaenju, navodei da neki
jezici imaju vie od 11 termina, recimo ruski prema njihovom miljenju ima dva osnovna
imena za plavu boju, koja ukljuuju lekseme siniy, tamnoplava, i goluboy, svetloplava
(up. Van Brakel, 1993; Wierzbicka, 1990 i 1996), ili maarski za koji se tvrdi da ima dva
osnovna imena za crvenu boju piros, svetlocrvena, i vrs, tamnocrvena (up. Moss,
1988 i 1989; Wierzbicka, 1990). To znai da u dva ovde pomenuta jezika (iako takvih
primera ima jo), postoji ukupno 12, a ne 11 termina osnovnih kategorija boja. Time se
opovrgava jedan od osnovnih postulata BCT teorije, saglasno kojoj jezici mogu imati
samo manje, ne i vie od 11 kategorija i imena osnovnih boja. No, postoje autori koji
pominju i vie od 12 kategorija. Primera radi, D. Roberson i J. R. Hanley (2010: 183),
navode neverovatnih 22 imena osnovnih boja.
172

Istraivanja koja su usledila, poput onog koje su u maarskom jeziku sproveli R.

MacLaury, J. Almsi, Z. Kvecses (1997b), jasno, meutim, govore u prilog brojke 11 a
ne 12, reju ime crvene boje kao osnovne boje u maarskom jeziku je piros, a ne vrs.
Sami Berlin i Kay (1969: 356), spominju upitnost ruske lekseme goluboy, kao imena
osnovne boje. To je pojedine relativiste u kasnijim radovima podstaklo da se opreznije
izjanjavaju oko toga da li neki termin imenuje, ili ne imenuje osnovnu boju (Wierzbicka,
1996).
Prethodno razmatranje moe posluiti kao dobar uvod za raspravu o kategorijama
osnovnih boja i u srpskom jeziku. Izuavajui, naime, tokom dve godine (19982000),
lekseme kojima se imenuju boje u (juno)slovenskim jezicima, G. Corbett, A. Hippisley i
I. Davies,136 su utvrdili da u srpskom i hrvatskom jeziku, koji autori inae smatraju jednim
jezikom, postoji samo 10 kategorija osnovnih boja. U skladu s njihovim navodima
nedostaje kategorija roze boje, ali umesto toga u oi upada frekventnost lekseme OKER, u
znaenju narandastocrvenkastobraonkasto ut, ukastonarandast, zbog ega autori
smatraju da bi trebalo detaljnije istraiti da li i potonji termin eventualno predstavlja ime
jedne od kategorija boja.
Prema naem miljenju OKER nikako ne moe biti ime osnovne boje, ve
iskljuivo nijansa ute boje. U prilog shvatanju o nepostojanju kategorije roze boje,
govori takoe M. Ivi (2008: 78), koja navodi da se u srpskom jeziku, slino engleskom,
za svetlo ispoljavanje crvene boje ne koristi kombinacija kvalifikator + pridev, tj.
sloeni pridevi *SVETLOCRVEN i *BLEDOCRVEN, ve se data koloristika situacija imenuje
leksemski oslanjanjem na leksemu ROZE. Na temelju toga proizlazi da odnos dve lekseme
treba tumaiti (1) kroz prizmu odnosa izmeu hiponima, tj. smisaono podreenog lana,
ovde lekseme ROZE, i hiperonima, tj. smisaono nadreenog lana, ovde lekseme CRVEN; i
(2) u svetlu teorije o leksikom blokiranju ime se upuuje na realnost postojanja posebne
leksike jedinice koja blokira inae produktivan postupak stvaranja sintaktikog spoja
karakterizator + imenica (up. srp. SVETLO/BLEDO ZELEN, SVETLO/BLEDOPLAV, SVETLO/
BLEDOUT,

137

i engl. light/bright green, light/bright blue, light/ bright yellow).

S tim u vezi elimo istai da smo u naem korpusu nali brojne primere koji tezu o
blokiranju izriito opovrgavaju, meu kojima BELI CVETOVI, A U JESEN SVETLOCRVENI
PLODOVI (12.5.2006.), SVETLOCRVENA KRV ISTIE, IKLJA U POVIJENOM MLAZU (7.7.2010.),

136

Up. http://www2.surrey.ac.uk/english/files/sslav.pdf.
Podseajui se da se, strogo psiholoki uzev, uta boja psiholoki doivljava kao najsvetlija boja
Sunevog spektra, onda moe biti dovedena u pitanje i semantinost spoja SVETLOUTA.
137

173

SVETLOCRVENOG LICA S KRUPNIM, IZRAZITO OCRTANIM CRNIM OIMA (29.1.2011.), KADA

STOJITE STOPALA SU VAM SVETLOCRVENA, A KADA IH PODIGNETE IZGUBE BOJU

(13.3.2011.); TRBUNA PERAJA IMAJU BICU TAMNE BOJE DOK JE OSTATAK BLEDO CRVEN S
PLAVIM MRLJAMA

(3.8.2005.); BLEDOCRVENA BOJA OPEKE I BLOKOVA KOJA SE ZAPALI U

JARKU KAD SE KVASI PRE UZIIVANJA ILI MALTERISANJA

(14.1.2011.); NA ZARAENIM

PLODOVIMA JAVLJAJU SE BLEDOCRVENA A PONEKAD I BELA POLJA OIVIENA

KONCENTRINIM PRSTENOVIMA (8.9.2008).

Iznosei svoje gledite, mogue je da se Ivi

oslanjala na RMS, u kojem se roze boja definie kao ruiasta, a potonja opet u znaenju
rumen, rumenkast. To, meutim, prema naem miljenju, jasno kazuje da sve do
otprilike sredine XX veka (V tom RMS tampan je 1973. godine), ova boja zapravo nije
bila smatrana odelitom kategorijom u srpskom jeziku.
No, ne treba zanemariti ni mogunost da je svojim razmiljanjima, autorka
zapravo bila podstaknuta navodima J. Ittena (1961: 135), koji takoe iznosi stav o tome da
crvena boja u svom svetlom ispoljavanju prelazi u roze, na osnovu ega proistie, ni u
engleskom jeziku nisu mogue konstrukcije tipa *light/bright red. Brojni primeri preuzeti
iz Britanskog nacionalnog korpusa (engl. British National Corpus, ili, krae, BNC), to
takoe opovrgavaju. U reenicama iz ovog izvora, pojavljuju se kako kombinacijea light
+ red, svetlo + crven, tako i kombinacije bright + red, sjajno/blistavo + crven. Ilustracije
radi, spomenuemo samo nekoliko takvih primera: Its coat was light red, imao je/imala je
svetlocrven kaput; the clouds, sea and sky were permanent blue and light red, oblaci i
more bili su veno plavi, a nebo veno svetlo crveno; she slips on a bright red party
dress, okliznu se na sveanu svetlocrvenu haljinu; a heavy crop of bright red early fruit,
bogata berba ranog svetlocrvenog povra.
Sa stavovima Ivi i Ittena slaemo se samo utoliko to priznajemo injenicu da se
dodavanjem bele boje crvenoj boji mogu dobiti razliite nijanse roze boje. Ne smemo,
naime, zaboraviti da je Itten bio slikar, a ne lingvista. Oba autora, i to svaki za svoj
maternji jezik, zapravo komentariu meanje boja, a ne njihovo opaanje na kojem su,
saglasno univerzalistima, utemeljeni principi kategorizacije i imenovanja vanjezikog
prostora boja. Ako dakle govorimo o atributima zasienosti (intenziteta), i svetline u
sluaju povrinskih boja ili sjajnosti (osvetljaja) u sluaju boja svetlosti, onda se razliiti
tonovi crvene boje mogu opisivati kao razliito zasieni, te razliito svetli ili osvetljeni.
Fizika svetlost, uostalom, kako to obrazlae J. A. Schirillo (2001: 181), nije ni svetla ni
tamna, ve je samo manje ili vie intezivna. Shodno tome prozilazi sledee: jezik koji
odraava ovako datu fiziku stvarnost, raspoznaje izmeu razliito zasienih, svetlih ili
174

osvetljenih nijansi crvene boje. Na osnovu toga proizlazi da su M. Ivi i J. Itten roze boju
tumaili iz perspektive dve dimenzije naglaavajui znaaj zasienosti i tona crvene boje
(Odeljak 2.4), a ne kao jednu trodimenzionalnu kategoriju koja ima i svoju svetlinu ili
osvetljaj.
Za razliku od stavova koji odbacuju postojanje kategorije roze boje kao osnovne
boje u srpskom (i hrvatskom) jeziku, postoje autori koji govore u prilog njenom
postojanju, meu kojima W. Browne i T. Alt (2004: 84), Z. Jelaska i L. Cviki (2005a:
10), Markovi, I. (2010: 255).138 Lino, naklonjeniji smo teoriji o 11 kategorija boja, pri
emu bi se, kako je ranije nagoveteno, jedno mogue objanjenje za navode o samo 10
kategorija ticalo zastarelosti korpusa koji je u dvogodinjem istraivanju konsultovan (u
pitanju je korpus XVIII, XIX i prve polovine XX veka).Verujemo da je srpski u to vreme
zaista bio jezik sa 10 kategorija osnovnih boja, to znai da jeste bio stigao do sedme ili
poslednje faze razvoja imena za osnovne kategorije boja kako su ih to definisali Berlin i
Kay, ali jo uvek nisu bile obrazovane, niti imenovane sve etiri kategorije BCT, ve je
kategorija roze boja nedostajala. U, meuvremenu, zahvaljujui tehnolokom progresu, te
poplavi najrazliitijih pigmentnih boja, premda mogue i pod uticajem engleskog jezika,
srp. leksema ROZE se izdvojila kao ime za osnovnu boju, ili je u najmanju ruku pri kraju
puta da to postane. Tome u prilog dodatno govore M. Opai i N. Spicijari (2010: 133),
navodei da je roze tek u XVIII veku prestala biti ublaena crvena boja. Ovu tvrdnju
trebalo bi, meutim, potkrepiti i dodatnim empirijskim dokazima to bi mogla biti tema
nekog novog jezikog istraivanja i/ili doktorske teze.
Uzgred, treba napomenuti da je, kako to konstatuje I. Markovi (2010: 264), jedna
od karakteristika Berlin Kayovog modela njegova otvorenost, zbog ega nije iskljuena
mogunost da e se u budunosti kao osnovna izdiferencirati jo neka boja. Ukratko,
BerlinKayov model treba posmatrati kao dinamiku, a ne statiku tvorevina, to znai da
nije apsolutno dat ve je podlean promenama. I najzad, u svetlu navoda G. C. Corbetta i
R. L. Daviesa (1997: 198), nee biti na odmet neto rei o diferenciranom statusu 11
imena osnovnih boja. Prema njihovim reima, prvih est boja koje obuhvataju belu, crnu,
crvenu, utu, zelenu i plavu, mogu biti smatrane primarnoosnovnim bojama (engl.
primary basic colours), dok preostalih pet boja, tj. braon, ljubiastu, roze, narandastu i

138

Svoju hipotezu, Browne i Alt temelje na podacima preuzetim iz Dejeg frekvencijskog renika (1983)
autorke V. Luki. Prema njihovom miljenju, osnovne kategorije boja u srpskom, hrvatskom i bonjakom
jeziku imaju sledei raspored: bela, crna, crvena, zelena, uta, plava, braon, ljubiasta, roze (ruiasta),
narandasta i siva.

175

sivu treba smatrati sekundarnoosnovnim bojama (prema engl. secondary basic

colours.
BerlinKayova studija o univerzalnim kategorijama boja zaintrigirala je brojne
strunjake to je vremenom generisalo mnotvo razliitih podataka s tim u vezi. I dok
jedni ponueni model podravaju, i to oni koji se slau da je univerzalnost ovekovog
vizuelnog sistema i percepcije polazite za imenovanje osnovnih kategorija boja, drugi ga
najotrije osporavaju smatrajui da su date kategorije utemeljena na arbitrarnom
segmentiranju vanjezike stvarnosti od strane razliitih jezika, to odslikava relativistiko
vienje ove problematike. Trei pak balansiraju na granici izmeu ova dva pristupa. Tako,
recimo, J. A. Schirillo (2001: 1869), s jedne strane prihvata ideju o univerzalnosti est
osnovnih boja, poto se to poklapa sa Heringovom listom primarnih boja, meu kojima
etiri hromatske (crvena, zelena, plava i uta), i dve ahromatske (crna i bela) (up. Odeljak
2.8),139 dok istovremeno, s druge strane, dovodi u pitanje univerzalnost svih ostalih
kategorija osnovnih boja, braon, ljubiaste, roze, narandaste i sive. Po uzoru na R. M.
Boyntona i C. X. Olsona (1987), ove etiri boje treba smatrati sponama (engl. bridge),
izmeu est Heringovih boja. Definiui drugopomenutu grupu boja kao jezikokulturno
ustrojene, a ne univerzalno date, J. A. Schirillo se zapravo opredeljuje za ideju
relativistikog, a ne univerzalistikog koncepta.
U svetlu upravo izloenog, jo jednom emo se podsetiti da se saobrazno
Heringovoj teoriji opaanja boja, iste hromatske boje (crvena, uta, zelena i plava),
zajedno sa dvema istim ahromatskim bojama (crna i bela), strogo psiholoki uzev,
smatraju primarnim bojama zbog ega se nazivaju i jedinstvenim bojama (engl. unique
hues). Posmatrano u celini, re je o bojama koje ne mogu biti dalje ralanjene na
sastavne komponente (Hinks, Cardenas, Kuehni i Shamei, 2007: 3371). Zbog toga C.
Goddard i istie (1998a: 1301), da orange, narandasta, pink, roze, purple, ljubiasta i
grey, siva, predstavljaju meane boje (engl. mixed colours). Njih A. Wierzbicka (1996:
327), naziva sloenim bojama (engl. composite colours), a sam J. A. Schirillo (2001:
186), koristi termin izvedene boje (engl. derived colours). K. A. Jameson (2005a: 8),

139

J. A. Schirillo (2001: 1867) navodi da nikada nije potvreno postojanje kulturnojezike zajednice
koja, prema Berlin Kayovoj prvoj fazi evolutivnog razvoja osnovnih kategorija boja, prostor boja definie
oslanjanjem na kategorije belacrna, engl. whiteblack. Umesto toga, jezik naroda Dani s Nove Gvineje
raspoznaje izmeu toplih i svetlih, i tamnih i hladnih boja. S tim u vezi, ovde emo se osvrnuti na
eksperiment G. Corbetta i I. Daviesa (1997), koji su od ispitanika traili da imenuju boje koje im prvo
padnu na pamet. Na osnovu dobijenih rezultata utvrdili su da je u pitanju upravo est Heringovih boja, to
govori u prilog teorije o tome da su kategorije osnovnih boja bioloki utemeljene na oponentnim procesima
opaanja.

176

pominje pak jedinstvene boje (engl. unique colours), ili iste boje (engl. pure colours),
navodei primer da jedinstvena/ista crvena ne sadri u sebi nikakve primese, ni plavkaste
ni ukaste,140 i binarne boje (engl. binary colours), kao meavine dveju boja. Primera
radi, narandasta se percipira kao meavina crvene i ute, a ljubiasta kao meavina
crvene i plave boje.141 Inae, svaku meanu, izvedenu ili binarnu boju, ovek intuitivno
povezuje sa po dve boje od kojih se generiu, pri emu pored ve navedenih, roze sa
crvenom i belom, a sivu sa crnom i belom. (O razlozima zbog kojih i braon nije na ovom
spisku govoriemo u produetku ovog odeljka). Pri tome je zanimljivo to to se u datim
kombinacijama uloga jedne od boja uvek ini istaknutija u odnosu na ulogu druge boje u
spoju.
Konkretno ilustrovano, to znai da se, recimo, narandasta osea vie kao uta
nego crvena, ali to je tako samo u engleskom jeziku,142 ne i u srpskom. Naime, saglasno
naem razgovoru s govornicima srpskog jezika, proizlazi da je ovde narandasta vie
crvena nego uta. O tome govore takoe Z. Jelaska, T. Bonjak i M. Balent (2005b: b),
istiui da je predstava o narandastoj boji neto crvenija od narandi koje veina
govornika (srpsko) hrvatskog jezika obino susree. Slino tome, roze boja se osea vie
crvenom nego belom, siva vie crnom nego belom, ljubiasta vie plavom nego crvenom
(poslednje opet samo u engleskom jeziku, dok je u srpskom obrnuto).
Na temelju svega do sada izloenog proizlazi opravdanost tvrdnje o razlici u
smislu ralanjivanja spektra Suneve svetlosti talasnih duina u engleskom, i odelito od
toga srpskom jeziku, to uslovljava nesaobraznost granica istih kategorija boja u dva
jezika (granice nisu jednako razdeljene). Kako to C. Goddard obrazlae (1998a: 131),
ovakva tumaenja rezultat su kognitivnih procesa, a ne percepcije. Primera radi, neke vrlo

140

Zanimljivo e biti navesti da Jamesonova ocenjuje kao nauno neutemeljeno ono to je 2005. godine
izneo C. L. Hardin, koji se pozvao na raireno miljenje o tome da se percepcija jedinstvene crvene javlja
kada je crveno/zeleni kanal aktiviran, a uto/plavi je u ravnotei, to znai da se plavkasta i ukasta
komponenta ne pojavljuju.
141
O binarnosti boja govore takoe J. Cohen (2003), D. kara (2005), V. Mizrahi (2009). D. kara
binarnost tumai na primeru BerlinKayove teorije, prikazujui emu podele boja u obliku kontrastivnih
parova, od najnieg prvog nivoa (bela/crna), preko parova drugog (uta/crvena) i treeg nivoa (plava/
zelena), do etvrtog najvieg nivoa na kojem su smetene kompleksne binarne boje, i to braon (uta+crna),
narandasta (uta+ crvena), roze/ruiasta (crvena+bela), ljubiasta/purpurna (plava+crvena), i siva
(crna+bela). Autorka navodi da je binarna klasifikacija mono kognitivno sredstvo u ljudskom nastojanju da
kreira socijalnu i konceptualnu ureenost. E. Tribushinina (2008: 689), smatra da se imena boja obino ne
pojavljuju kao antonimni parovi, ve kao nebinarni kontrastni sklopovi. Jedini izuzetak je binarni par
crnabela, koji za razliku od oponentnih parova crvenazelena i plavauta, predstavlja neoponentni par
pomou kojeg se odreuje svetlina boje.
142
Kroz razgovor sa vie predstavnika maarskog jezika razliitog pola i starosne dobi, utvrdili smo da isto
vai i kod njih, to nas je iznenadilo imajui na umu ako ne drukiju, a ono teritorijalnu (geografsku)
bliskost srpske i maarske kulture. No, i to bi trebalo proveriti na veem uzorku ispitanika.

177

svetle roze nijanse, opaajno su blie beloj nego crvenoj boji, ali ih posmatra ipak
doivljava kao svetle tonove crvene boje. Kada je pak re o braon boji, nju su jo P. Kay i
C. K. MacDaniel (1978), definisali kao boju koja nastaje meanjem crne+ute+crvene
boje, engl. brown=black+ yellow+red. A. Wierzbicka (1996: 3278) navodi, meutim, da
za razliku od napred pomenutih boja, ovde nije najjasnije koje tano boje ulaze u sastav
braon boje, s obzirom da se braon boja pojavljuje ne samo u sivkastim i ukastim
nijansama (up. Hurvich, 1981: 9), ve takoe crvenkastim i zelenkastim. Ako se, prema
reima Wierzbicke, prihvati BerlinKayova hijerarhija imena osnovnih boja, gde braon
dolazi odmah iza plave, a pre sive, roze, narandaste i ljubiaste, onda brown treba
razumeti kao boju zemlje (engl. the colour of the ground), a u srpskom jeziku kao boju
kore drveta, a ne kao meanu boju. Na sve to mi emo se ovde nadovezati konstatacijom
da se braon u svom istom liku psiholoki definitivno ne osea kao meana boja, ali se to
menja u njenim sivkastim, ukastim, crvenkastim, zelenkastim, te zagasitim (tamnim)
ostvarenjima. U tom sluaju braon se u manjoj ili veoj meri pribliava sivoj, utoj,
crvenoj, zelenoj i crnoj boji (up. engleska imena za razliite nijanse braon boje, wenge,
sivkastobraon, almond, bademast, ukastobraon, chestnut, kestenjast, crvenkastobraon,
drab, maslinastobraon, kaki, coffee, kafen(k)ast, tamnobraon).
Meu kritiare BerlinKayovog modela evolutivnog razvoja kategorija osnovnih
boja spada jo H. Zollinger (1976: 2756), koji konstatuje da se bioloki koncept
evolucije osnovnih boja ne sme meati s njihovim istorijskim razvojem. Autor naime
veruje da BerlinKayova nomenklatura proizlazi iz civilizacijskog, tj. kulturno
istorijskog i tehnolokog razvoja. No, za razliku od nekih drugih, Zollinger svoja
razmiljanja zakljuuje konstatacijom da uprkos nedostacima predloenog koncepta,
rezultati eksperimenata na temu imenovanja boja (engl. colournaming tests), jasno
govore u prilog hipoteze o univerzalnosti termina za osnovne boje.
Meu najee kritiare, i to one koji su u poetku potpuno odbacivali
univerzalistiku teoriju spadaju D. Roberson, I. Davies i J. Davidoff (2000), koji o
kategorizaciji boja razmiljaju iskljuivo u kontekstu jedne kulture i jezika, a ne vizuelnog
sistema. Autori model napadaju i zbog oslanjanja na Munsellovu tablicu boja (ibid: 395),
istiui da tablica obuhvata zapadnjaku predstavu o tonu, zasienosti i svetlini boje, ali
ne i o nekim drugim obelejima koja se u drugim jezicima i kulturama smatraju jednako
znaajnim, recimo stepen izbleenosti, u skladu s im, boja moe biti definisana kao
izbledela (engl. faded), ili neizbledela (engl. unfaded), ili stepen vlanosti, i time

178

uslovljena podela boja na vlane (engl. wet), i suve (engl. dry),143 itd. (up. Van Brakel,
1991: 245).
U svetlu brojnih kritika, P. Kay i C. K. McDaniel su 1978. godine revidirali
postavke BerlinKayove teorije, i to tako to su tumaenje univerzalnosti termina
osnovnih kategorija boja pokuali povezati s njihovom neuropsiholoki utemeljenom
percepcijom svojstvenom svim ljudima. Saobrazno navodima T. Belpaemea (2002: 31),
ovo je uinjeno nepromiljeno i bez pravog uporita, s obzirom na veliki jaz koji postoji
izmeu elektrofiziolokih rezultata s jedne strane, i imena za boje koje ovek koristi s
druge strane (o tome dodatno izvetava i D. Dedrick u svom lanku iz 1998. godine).
Ipak, Kayov i McDanielov rad ostao je zapamen po tome to univerzalnost i
evoluciju kategorija osnovnih boja tumai u svetlu postulata kognitivne lingvistike o
rasplinutim (nejasnim) granicama. U skladu s tim, korigovali su BerlinKayov model i to
tako to su promenili terminologiju kategorija osnovnih boja. Kategorije boja se tumae
oslanjanjem na pravila fazi logike (unija i presek). Pri tome je BerlinKayov model
korigovan tako to je promenjena terminologija kategorija osnovnih boja. U skladu sa
korigovanim modelom, kategorije boja dele se na osnovne, meovite i izvedene (up. Kay i
Maffi, 1999), i to: (1) est kategorija osnovnih boja shodno Heringovoj teoriji
oponentnih parova boja, koje ukljuuju white, black, red, green, yellow, blue (crna, bela,
crvena, zelena, uta, plava); (2) kategorije kompozitnih boja rasplinutih granica (engl.
fuzzy unions, composite categories), koje mogu upuivati na vie bliskih boja izmeu
kojih nema jasno niti vrsto postavljenih granica, dakle u pitanju su boje koje se nalaze u
neizrazitoj uniji, npr. green or blue, zelena ili plava, red or yellow, crvena ili uta, black
or green or blue, crna ili zelena ili plava, white or red or yellow, bela ili crvena ili uta, a
koje su tipine za sisteme na niskom stepenu evolutivnog razvoja. U naelu, fazi unija dve
ili vie kategorija osnovnih boja formira kompozitnu ili sloenu boju. U jezicima koji su
na stepenu razvoja od I do IV, postoji najmanje jedna kompozitna kategorija boje, a na I
stepenu razvoja obe kategorije su kompozitne. Na V stepenu razvoja dolazi do
ralanjivanja kompozitnih boja u est osnovnih (Heringovih) boja (Kay i McDaniel,
1978: 6301); i najzad (3) izvedene (binarne) kategorije boja (engl. derived colour
categories), smetene na presecima 6 osnovnih boja, recimo purple, ljubiasta, orange,
narandasta, koje se javljaju samo u jezicima razvijenim do faze (V do VII), u kojoj je ve

143

Primera radi, u japanskom jeziku postoji posebna leksema kojom se oznaava boja vegetacije nakon kie
(Wierzbicka, 1996: 3123).

179

dolo do ralanjivanja (engl. partitioning) kompozitnih kategorija rasplinutih granica na

komponente boja koje ulaze u njihov sastav (Kay i McDaniel, 1978: 632).
U nastojanju da autentinost BerlinKayove teorije potvrde ili opovrgnu, druga
grupa istraivaa 1976. godine zapoinje novo istraivanje na temu razliitih kategorija
boja u razliitim jezicima sveta, pod nazivom Globalno istraivanje boja (engl. World
Colour Survey, ili krae WCS), odavde nadalje WCS. Istraivanje je prema reima P.
Kaya, B. Berlina, L. Maffi i W. Merrifielda (1997: 2256), obuhvatilo 110 malih jezika
industrijski i tehnoloki nerazvijenih zajednica, zahvaljujui emu se dolo do ogromnog
korpusa novih podataka (up. Cook, Kay, i Regier, 2005). Za razliku od BerlinKayovog
modela, gde je panja istraivaa bila usmerena na take unutar prostora boja pokrivene
prototipovima osnovnih kategorija boja, po objavljivanju WCS rezultata, istraivai su se
okrenuli ispitivanju celog prostora tonova boja. WCS projekat je organizovan oslanjajui
se na mreu misionaralingvista, koji su ispitanicima na njihovom maternjem jeziku
postavljali pitanja o najmanjem broju jednostavnih naziva za boje s kojima razliite boje
mogu biti opisane. Analizom odgovora utvreni su nazivi osnovnih kategorija boja u
razliitim jezicima.
Polazei od na taj nain definisanog kompleta naziva, ispitanicima je predoena
tablica koja obuhvata 320 Munsellovih kartica u bojama maksimalne relativne zasienosti
(engl. chroma), plus 10 ahromatskih kartica, pri emu je u odnosu na Berlin Kayove
tablice boja ovde uvrtena jo jedna bela boja, belja od svih postojeih, to ukupno iznosi
330 boja. Obojene kartice su po horizontali (apscisi), rasporeene u 40 psiholoki
meusobno jednako udaljenih tonova boja (engl. hue), te u 8 nivoa svetline (engl.
lightness), kako to prikazuje Slika 18.

Slika 18. Tablica s uzorcima maksimalno zasienih boja

prema Munsellovom sistemu (WCS)
(http://www.icsi.berkeley.edu/wcs/data.html)
180

Ispitanicima su data dva zadatka: (1) da oznae sve obojene kartice za koje
smatraju da im moe biti dodeljen odreeni naziv za boju (prema engl. naming task); i
(2) da izaberu onu obojenu karticu za koju smatraju da nabolje ilustruje odreeni naziv
(engl. focus task). Odgovori dobijeni na prvo pitanje pokazali su veliku rasplinutost u
pogledu granica naziva za osnovne kategorije boja, dok su odgovori na drugo pitanje
potvrdili intenzitet vezivanja za sredinje take kategorija boja. Na temelju podataka
prikupljenih u WCS projektu, korigovana je BerlinKayova hijerarhijski utemeljena
klasifikacija prvih 5 naziva, sve to u skladu sa 4 principa od kojih je prvi proistekao iz
lingvistikih razmatranja, a ostala tri iz vizuelnog posmatranja, tj. izgleda boja (engl.
colour appearance) (up. Kay i Maffi, 1999: 521).
Meu etiri pomenuta principa spadaju:
(1) princip ralanjivanja (engl. partition), kao osnovni princip zasnovan na
lingvistikom posmatranju, a koji veoma uopteno objanjava specifinu tendenciju jezika
da pomou malog broja osnovnih imena za boje moe opisati ceo percepcijski prostor
boja. Tako, recimo, u primitivnim drutvima nije uobiajeno prirodne entitete ili
rukotvorine prepoznavati samo na osnovu njihove boje, s izuzetkom nekih vrsta ptica i
riba. S druge strane, u tehnoloki visoko razvijenim drutvima, dva ista proizvoda ljudskih
ruku s kojima se ovek svakodnevno susree, poput odee, knjiga, igraaka, automobila,
kue, najlake se razaznaju upravo po boji, i to uprkos vrlo oiglednoj razuenosti palete
boja u vezi sa razliitim proizvodima. Uz to, postoje i takva podruja primene gde
kodiranje bojom ima izuzetno vanu ulogu, npr. svetlosna signalizacija, oznake na
elektrinim i drugim kablovima, multimedijalno oslanjanje na obojene znakove i/ili
simbole, itd. Paralelno s ubrzavanjem drutvenog razvoja, raste znaaj boje kao atributa
koji olakava jeziko (komunikativno) raspoznavanje vanjezikih entiteta. To za
posledicu ima usavravanje leksike raspodele prostora boja uvoenjem novih termina za
osnovne kategorije boja, koji zamenjuju preanje i koji imaju ire i nepreciznije
(rasplinutije) znaenje. No, to razuivanje ne odigrava se samo u jezicima u ranoj fazi
drutvenog razvoja koji jo uvek ne dele ceo percepcijski prostor boja (engl. non
partition language), i u kojima boja nema veliki kulturni znaaj, ve takoe u jezicima
tehnoloki visoko razvijenih drutava gde je sav prostor boja ve pokriven imenima za
osnovne kategorije, ali je u toku dalje i jo finije ralanjivanje. Ostala tri principa, (2), (3)
i (4), utemeljena su na percepciji, tj. osetu lika boje (engl. colourappearance), a tiu se
elementarne prirode: (a) oseta tona etiri primarne boje saglasno Heringovoj teoriji

181

oponentnih parova (crvena, zelena, plava i uta boja); i (b) oseta dve ahromatske boje
(crna i bela boja). Pri tome,
(2) princip crnobele podele prostora boja proistie iz injenice da je
prepoznavanje objekata mogue i bez prikazivanja njihove boje, npr. na crnobelim
fotografijama i crnobelom filmu. Takvo prepoznavanje oslanja se na tapie u retini oka
odgovornih za skotopsko vienje. I inae, ljudi koji imaju problema sa hromatskim
vienjem, bez problema prepoznaju lik posmatranih objekata;
(3) princip podele na toplohladne boje, odavno poznat strunjacima koji se
bojam aprofesionalno bojama, bilo da su to umetnici ili naunici. Kao primere toplih i
vizuelno bliskih boja, L. Hardin (1988: 129), navodi crvenu, utu i srednjenarandastu,
dok meu hladne i opaajno takoe bliske boje spadaju zelena i plava;
(3) princip istaknutosti crvene boje, koju ovek percipira kao najistaknutiju od
svih boja. Ovde se P. Kay i L. Maffi (1999: 747), pozivaju na Humphreyev tekst iz 1976.
godine, pod naslovom Zastupljenost prirodnih boja (engl. The Colour Currency of
Nature), u kojem se navodi da crvena ima poseban znaaj za oveka, to autor
potkrepljuje s vie razliitih primera.144
etiri opisana principa ine temelj WCS modela, koji svoju primenu ima u
tumaenju imena osnovnih kategorija boja, te njihovog evolutivnog razvoja. U skladu sa
hipotezom koju su u vezi sa WCS modelom postavili Kay i Maffi, svi jezici razvili su se
od stadijuma na kojem su postojala samo dva termina za imenovanje boja, i to jedan
zajedniki za belu, crvenu i utu boju, i drugi zajedniki termin za crnu, sivu i plavu boju.
Ta dva pratermina pokrivala su prostor svih boja, tj. prvi je pokrivao sve svetle/tople boje,
a drugi sve tamne/hladne boje. Tokom pet razvojnih stadijuma, ovi pratermini postepeno
su se ralanjivali, to je vremenom izrodilo posebna imena za est osnovnih (ili
primarnih ) boja crna, bela, crvena, uta, zelena i plava. Pri tome, jezici nisu izgubili
nijedan od termina steenih na nekom od prethodnih stadijuma evolutivnog razvoja, ve

144

Kako to Humphrey objanjava, istaknutost crvene boje najoiglednije proizlazi iz sledeeg: (1) velika
koliina crvenog svetla izaziva psiholoke simptome emocionalnog uzbuenja koje se manifestuju u
promeni otkucaja srca, elektrinih impulsa u mozgu, i dr; (2) kod pacijenata obolelih od patolokih
poremeaja, npr. cerebralne paralize, prilikom izlaganja crvenoj svetlosti moe doi do poveane patnje, ak
do potpunog nervnog sloma; (3) psiholokim merenjem utvreno je da ljudi crvenu boju ocenjuju kao teku,
snanu, aktivnu, toplu; (4) u evoluciji jezika, crvena se bez izuzetka, pojavljuje kao prvo ime za boju, to
potvruje takoe razvoj deijeg govora i ovde je termin crvena prvo ime za boju koje dete usvoji; (5) u
sluajevima kada se pojavi problem vienja boja, kao posledica oteenja centralnog nervnog sistema,
pokazuje se da je vienje crvene boje najmanje ranjivo, i da se najbre oporavlja.

182

je samo dolo do njihovog daljeg ralanjivanja, sve dok u ukupnom prostoru boja, svakoj
univerzalnoj sredinjoj boji nije dodeljeno posebno ime (up. Sliku 19).

Slika 19. Evolutivni stadijumi imena osnovnih kategorija

boja prema WCS
(P. Kay i L Maffi, 1999: 11, 124)
Na Slici 19, prikazan je WCS model pet razvojnih faza koje zamenjuju prvih pet faza
razvoja BCT modela (up. Sliku 17). Samo su poslednje dve faze, esta i sedma, identine
u oba modela, zbog ega na Slici 19 nisu ni prikazane. Uz ouvanje principa
evolutivnosti, WCS model mnogo je fleksibilniji od BerlinKayovog modela, i prua
mnogo vie mogunosti za tumaenje termina osnovnih kategorija boja. Prikazano je 9
tipova osnovnih kombinacija Heringovih imena osnovnih boja white, bela (ovde W),
black, crna (ovde Bk), red, crvena (ovde R), green, zelena (ovde G), yellow, uta (ovde Y),
blue, plava (ovde Bu). Na I (prvom), ili najniem stadijumu razvoja, postoje samo 2
termina za boje, i to W/R/Y, bela/crvena/uta, i Bk/G/Bu, crna/zelena/plava; na II
(drugom), ili viem stadijumu razvoja postoje 3 termina, reju W, R/Y, bela, crvena/uta, i
Bk/G/Bu, crna/ zelena/plava); na III (treem), ili daljem stadijumu razvoja postoje ve 4
termina; na IV (etvrtom) stadijumu 5 termina; dok su V (peti) ili najvii stadijum razvoja
dostigli oni jezici koji saglasno Heringovoj teoriji o univerzalno datim bojama imaju
termine, ili nazive za svih 6 osnovnih boja. Kako to autori konstatuju, veina jezika, i to
91 jezik, ili 83% od ukupno 110 istraivanih jezika, sledi glavnu razvojnu putanju
(up. srednji svetli pojas na Slici 19), dok od putanje odstupa 18 jezika koji se u I i IV
stadijumu razvijaju du pobonih putanja. Tih 18 jezika predstavlja jezike u tranziciji, a
jedno od tumaenja njihovog manjeg ili veeg odstupanja jeste to da je dolazilo do
183

nesporazuma izmeu ispitivaa i ispitanika, uglavnom ljudi starije dobi, koji nisu koristili
ona imena boja koja su u jezik ula u kasnijoj fazi njihovih ivota. Primera radi, jedno
takvo odstupanje u odnosu na glavnu liniju razvoja manifestuje se kod 10 jezika na
prelazu iz II u III stadijum (po horizontali prvi red od gore), gde su nazivi R, crvena, i Y,
uta, zamenili prethodni zajedniki naziv koji pokriva obe boje, tj. R/Y, crvena/uta, s tim
to je naziv Bk/G/Bu, crna/zelena/plava jo uvek neralanjen. Ukupno 101 jezik 91
plus 10, prate stadijume evolutivnog razvoja saglasno Slici 19, pri emu kod njih
nekoliko, napred opisani princip (3) prethodi principu (1) i (2), odn. (3)(1)(2). Postoje
jo dva jezika koji se ne odvajaju previe od razvojnih linija prema WCS modelu (up.
Sliku 19), to ukupno ini 103 jezika ili 94% jezika ija se putanja evolutivnog razvoja
podudara s predloenim konceptom. ini se da preostalih 7 od 110 jezika u potpunosti ili
barem jednim delom ne prate WCS model, i pruaju dosta elemenata da se svrstaju u EH
jezike (engl. Emergence Hypotesis, ili, krae, EH), dakle one jezike za koje protivnici
BCT modela tvrde da ne mogu dokazati princip ralanjivanja, u skladu sa hipotezom o
nepredvidljivosti pojavljivanja. Hipoteza odbacuje postavke BCT modela o tome da svi
jezici pomou malog broja rei mogu podeliti ceo percepcijski prostor boja, zbog ega
njihov razvoj prati univerzalnu putanju evolucije (up. Kay i Maffi, 1999: 45). Kako to
autori dalje istiu (Kay i Maffi, 1999: 189), meu preostalih 9 jezika, ima nekoliko u
kojima postoje imena za Bk, W i R, crnu, belu i crvenu, oigedno zbog delovanja principa
(1) i (3), ali ne i za Y, G i Bu, utu, zelenu i plavu, to autori tumae kao evolutivno
kanjenje u razvoju potonjih termina. Rezultati dobijeni primenom WCS modela
predstavljaju znaajan napredak u odnosu na stanje iz 1969. godine jer je za mnogo vei
broj jezika (ak 94%), dokazano da spadaju meu jezike koji slede princip ralanjivanja,
a pokualo se ponuditi i reenje za one jezike koji taj princip ne slede, te osvetliti odnos
izmeu dve grupe ovde pomenutih jezika. Takoe, bolje je definisan termin kompozitne
kategorije boje (engl. fuzzy colour unions).
Pored WCS projekta, jo jedno znaajno istraivanje na temu univerzalnosti
naziva za boje, te sistema njihovog evolutivnog razvoja, predstavlja Istraivanje o bojama
u Srednjoj Americi (engl. Mesoamerican Color Survey), na elu sa R. MacLauryem.
Rezultati tog istraivanja, objavljeni su 1997. godine, to je takoe uticalo na
redefinisanje aktuelnog evolucionog modela boja. Istraivanja se nastavljaju, a cilj je
iznai objanjenja za semantiku svih univerzalnih kategorija boja. Prema reima M.
Dowmana (2010: 1011, 30), koji se u svom navoenju poziva na rezultate istraivanja

184

Levisona objavljenih 2001. godine, razlika izmeu imena osnovnih boja, i imena ostalih
boja, nije u potpunosti arbitrarna, to govori u prilog BerlinKayove teorije, te Kay i
Maffinine teorije o predvidljivim putanjama evolutivnog razvoja boja. Tako, recimo u
MacLauryjevom izvetaju iz 1997. godine ima imena osnovnih boja koja nisu obuhvaena
Kay i Maffinim putanjama, i to zbog toga to neki jezici imenima osnovnih boja imenuju
iroki opseg nezasienih boja, meu kojima dull brownish, mutnobraonkasta, lavender,
boja lavande, svetlo plaviastoljubiasta, grey, siva, i/ili beige, (1) vrlo svetlokrem, i
(2) ukastosiva. U takvim jezicima, uobiajeno postoje dvostruki nazivi za priblino isto
podruje boja, od kojih je jedan dominantan s prototipom u sreditu pripadajue
kategorije, a drugi je recesivan, odn. u povlaenju, s prototipom na rubnom podruju
kategorije. Oito, svako valjano objanjenje tipologije imena boja mora biti dovoljno
fleksibilno da moe u obzir uzeti i takve izuzetke.

3.4.3. Raskol izmeu univerzalistike i relativistike teorije kategorija

osnovnih boja
Pobornici relativistike teorije estoko kritikuju BerlinKayov univerzalistiki
pristup kategorizaciji i imenovanju boja. I pored svih modifikacija jednog i drugog
modela, raskol traje ve vie od pola veka, pri emu, saglasno navodima T. Belpaemea
(2002: 23), na pitanje ko je u pravu, odgovor, kao i obino, treba verovatno potraiti u
sferama gde se ta dva ekstremna vienja sudaraju i preklapaju. Predstavnici Sapir
Whorfove hipoteze dovode u pitanje objektivnost ispitivaa istraivaa ije je
razmiljanje nesumnjivo odreeno njegovim kulturnim poreklom, i koji je zbog toga sklon
relativizovanju kulturne obojenosti koncepata nastalih u drugoj kulturnojezikoj zajednici.
Upravo je to jedno od glavnih arita gde se neprestano sukobljavaju relativisti s jedne, i
univerzalisti s druge strane. Meu najee kritiare BerlinKaya, spadaju J. Lucy, D.
Roberson, I. Davies, J. Davidoff, L. R. Shappiro, J. van Brakel, B. Saunders, A,
Wierzbicka.
Svoje otre kritike, Saundersova (2005), upuuje na raun nekoliko faktora, i to:
(1) oslanjanje na Munsellove kartice boja imajui na umu upitnost zasienosti
(engl. saturation), kao jednog od tri atributa pomou kojih moe biti definisan jedan
hromatski oseaj. (O tome se ranije ve bilo govorilo, ali iz perspektive zapadnjakog
naina tumaenja boje);
185

(2) tumaenje jezike razuenosti imena za boje sedmostepenim evolutivnim

razvojem kategorizacije i imenovanja boja, i to od crvene prema plavoj boji, na putu do
pune leksikalizacije prostora boja, kao to je to sluaj u engleskom jeziku, to engleski
razlikuje od drugih jezika u kojima postoji oigledno odsustvo naziva za neke osnovne
boje (prema engl. the colour deficit). Berlin i Kay su se prilikom formulisanja svog
modela zapravo oslanjali na Riversova istraivanja imenovanja boja u jezicima Srednje
Amerike koji je utvrdio da u terminoloki najnerazvijenijim jezicima postoje samo dva
imena (bela i crna), slede jezici s tri imena (bela, crna i crvena), dok se u najrazvijenijim
jezicima pojavljuju etiri imena (crvena, zelena, uta i plava). Do takvog zakljuka Rivers
je doao imajui na umu neuroloku podlogu za Heringove etiri hromatske osnovne boje,
tj. autor je slino svojim prethodnicima, zastupao tezu da je leksikalizacija spektra boja
utemeljena na fiziolokom razvoju. Pod tim se podrazumeva da je odraz nadraaja (oka)
motiv nastanka imena napred imenovanih boja. Rivers je, naime, primetio da ljudi u
primitivnim zajednicama veoma dobro uoavaju crvenu boju, dok kod imenovanja plave,
koju tipino meaju s crnom, dolazi do konfuzije. Primera radi, blistavo plava boja neba i
najdublje crna imaju isto ime, to je u njemu pobudilo sumnju da neosetljivost na plavu
boju moda proizlazi iz broja pigmenata u retini oka kojih pripadnici primitivnih
zajednica, prema njegovom miljenju, imaju daleko manje nego Evropljani. Ove postavke
Berlin i Kay su najpre odbacili kao neutemeljene, da bi ih onda ipak podrali nakon to su
i drugi istraivai pretpostavili isto to i Rivers. Sam Rivers je kasnije odbacio teoriju
evolucije boja u korist difuzionizma, ali nije jasno da li se to odnosilo i na njegov stav o
imenovanju boja;
(3) pogrena interpretacije Lennebergovih postavki koji je 1950. godine nakon
standardizacije nauke o bojama definisao jezik iskustva (engl. language of experience),
kao lingvistiki odraz senzornih mehanizama. Ton boje za Lenneberga je kvalitet oseaja
na osnovu kojeg posmatra opaa razlike u talasnim duinama, zasienje je kvalitet
oseaja pomou kojeg posmatra uoava razlike u pogledu istoe bilo koje od
dominantnih talasnih duina, svetlina/osvetljaj je kvalitet oseaja na osnovu kojeg
posmatra razlikuje izmeu razliitih koliina svetlosti koje ulaze u oko. Na osnovu
procene pet ispitanika koji su se u tu svrhu oslanjali na Munsellove kartice razliitih
tonova boja, Lenneberg je definisao najbolju crvenu, narandastu, utu, zelenu, braon,
ljubiastu i roze, koje su onda postale sredinje boje odelitih kategorija boja. Ipak,
svestan ogranienja Munsellovog sistema, Lenneberg je pokuao utvrditi koliko su
dimenzije tog sistema kulturno uslovljene (sociolingvistiki parametar), a koliko su
186

prirodne i logine (bioloki/neuroloki parametar). Upravo iz razloga to je odbijao

podrati epistemioloku prednost engleskih imena osnovnih boja nad inventarom takvih
imena u drugim jezicima, te zbog toga to je iznosio dileme u pogledu merne
objektivnosti Munsellovog sistema boja, Lenneberg moe biti smatran relativistom, a ne
univerzalistom. Ignoriui, meutim, ova upozorenja, Berlin i Kay su potpuno nekritiki
usvojili ideju o kategorijama boja, da bi potom na temelju sredinjih boja u engleskom
jeziku neopravdano zakljuili kako u jezicima sveta postoji maksimum 11 imena
osnovnih boja koja nastaju sledei zakone evolutivnog razvoja datih termina;
(4) nedostatak empirijske utemeljenosti nalaza BCT. Ispitivani jezici, nisu
naime odabrani sluajno. Zanemaren je uticaj engleskog jezika na maternji jezik
ispitanika (imena boja za 19 od 20 jezika dali su dvojezini ispitanici, svi strani studenti,
najverovatnije na Berkeleyu gde su Berlin i Kay u to vreme radili). Budui da je 15 od 20
jezika bilo u sedmoj fazi evolutivnog razvoja, unapred je bio nametnut najbitniji zakljuak
o univerzalnosti grupisanja naziva za boje oko sredinjih taaka (engl. foci). Zbog
izostanka naune potpore neurologa BCT teoriju nisu poduprla istraivanja u domenu
vizuelne fiziologije i percepcije boja, Kay i McDaniel su svoju teoriju povezali s
Heringovom teorijom oponentnih procesa, tvrdei da osnovne kategorije boja zapravo
direktno proizlaze iz modela neuralnog odgovora. Za razliku od BerlinKayovog modela
postupnog razvoja imena sredinjih boja, Kay i McDaniel su evolutivnom raslanjivanju
podvrgli ceo prostor boja. Meutim, raskorak izmeu postulata BCT teorije s jedne, i
Heringove teorije s druge strane, postaje oigledan ako se pokua objasniti razvoj sloenih
ili kompozitnih imena, recimo yellowgreen, utozelen, yellow green blue,
utozelenoplav, blueblack, plavocrn, whiteredyellow, belocrvenout, black
bluegreen, crnoplavozelen, itd. (up. Saunders, 2005: 7).
U svetlu prisutnog raskola izmeu univerzalista i relativista, ovde e biti
zanimljivo osvrnuti se jo na prepisku P. Kaya i R. G. Kuehnija s jedne, i A. Wierzbicke s
druge strane (up. Correspodence, 2008: 8869), a u vezi sa lankom koji je Wierbzicka te
godine objavila u Zborniku kraljevskog antropolokog instituta (engl. Journal of the
Royal Anthropological Institute 14, pod naslovom Zato u jeziku i miljenju nema
univerzalnih kategorija boja, gde se osvrnula na istraivanja australijskog domorodakog
jezika warlpiri. Wierzbicka kritikuje anglocentrinost BerlinKayovog pristupa, istiui
da kulturoloki uslovljeni koncepti kao to su to koncepti boja, iz engleskog jezika ne
smeju biti prenoeni u druge jezike. Primera radi na koncept crvene boje na koji se u
187

engleskom jeziku upuuje leksemom leksemom red, u warlpiri jeziku nedostaje. Uprkos
tome to Kay i Kuehni veruju da warlpiri leksema yalvuyalvu, krvkrv, imenuje upravo
ovaj koncept, to zapravo ilistruje kako se drugi jezik i koncept tumae kroz prizmu
engleskog jezika i kulture. Pripadnici anglofone kulture svet u okruenju ne razumeju
bolje, ve samo drukije od govornika drugih jezika, i obrnuto. Stoga je neophodno iznai
neku novu platformu koja e olakati razumevanje naina na koji druge kulturnojezike
zajednice vide entitete iz vanjezikog okruenja, to e koncepte u razliitim jezicima
uiniti razumljivijim i za druge jezike. To, meutim, zahteva da koncepti budu definisani
tako da njihovi semantiki ekvivalenti mogu biti pronaeni u svim jezicima sveta.145 BCT
teorija ne prua naime nikakvo objanjenje kako to govornici razliitih jezika tumae
fiziki svet koji im je pred oima i u glavi. Stoga bi novopostavljena platforma tumaenja
imala kljuni znaaj za razumevanje ljudske kognicije, emocija, percepcije, i vrednosti,
pri emu njene osnove moraju proizlaziti iz repertoara univerzalno datih koncepata
leksikalizovanih u svim ljudskim jezicima. U fokusu svih kognitivnoantropolokih, te
antropolokolingvistikih prouavanja mora se postaviti kognitivna spona izmeu
unutranjeg sveta u oveka i fizikog sveta izvan oveka, reju veza izmeu onga to
posmatra opaa i onoga kako to tumai. Za prouavanje ovog meunivoa, antropolozima
je potrebna pomo jednog metajezika, ali ne engleskog koji kao i svi drugi jezici
vanjeziki svet tumai u kontekstu kulture u kojoj se razvio. U svetlu toga, jedan prirodni
semantiki metajezik, imao bi kulturoloki nezavisno jezgro zajedniko svim prirodnim
jezicima sveta, zbog ega bi mogao biti korien za razumevanje celog opsega kulturno
specifinih tumaenja u razliitim jezicima i kulturama, kao i za prepoznavanje stvarnih
univerzalija u jeziku i miljenju.
Brojna dosadanja istraivanja na temu kategorizacije i imenovanja boja, prema
reima T. Regiera, P. Kay, L. A. Gilberta i B. R. Ivryja (2010: 1656), urodila su
oiglednim ublaavanjem iskljuivih univerzalistikih i relativistikih stavova, iako su
neki lingvisti ve 70ih i 80ih godina XX veka, poput F. R. Palmera (1976: 74), i G.
Leecha (1981: 253), isticali da kategorizacija boja u razliitim jezicima nije u potpunosti
sluajna, niti arbitrarna, ve naprotiv ima elemente slabe univerzalnosti. Oigledno,
zahvaljujui pribliavanju stavova dveju suprotstavljenih strana, pobornici
univerzalistike teorije prihvatili su injenicu da kategorizaciju i imenovanje boja ne
uslovljavaju samo univerzalno dati (uroeni) kognitivni parametri ve je ceo proces
145

O tome je iz perspektive jednog medijuma miljenja koji ne zavisi od jezika prvi govorio J. A. Fodor
(1975).

188

takoe pod uticajem kulturnojezike zajednice u kojoj se odigrava, to za posledicu ima

da razliito postavljene granice utiu na to da govornici razliitih jezika, i razliitih
kultura razliito pamte kategorije boja. Ali pored univerzalista, svoje nekadanje krute
stavove korigovale su i pristalice relativistike opcije prihvatajui postojanje jedne
neuroloki, tj. uroeno ustrojene podloge univerzalno datih koncepata i kategorija, to
izmeu ostalog omoguava procesuiranje boja u svim jezicima sveta budui da na to
nemaju uticaja ni jezik ni kultura. Iz takvih razmiljanja o univerzalizmu s primesom
relativizma, ili o relativizmu s primesom univerzalizma, proistekla su shvatanjem da se
boje u svim jezicima sveta grupiu po slinosti u kategorije boja, ali da je u tehnoloki
razvijenim zajednicama njihovo imenovanje takoe rezultat arbitrarne lingvistike
konvencije. Rigidne teorije modifikovane su nakon to su u obzir uzeti rezultati
istraivanja saglasno kojima jezik moe uticati na percepciju u desnoj, i samo neznatno,
ako uopte, u levoj polovini vizuelnog polja (o emu je ranije bilo govora u sklopu
Pododeljka 3.3.2). Saglasno navodima D. Roberson i J. R. Hanley (2010: 1857), dokaze
da percepcija kategorija boja zavisi od jezika i kulture potvrdila su takoe uporeivanja
engleskog jezika s berinmo jezikom koji se govori u Papa Novoj Gvineji, te jezikom
himba koji se govori u Namibiji. Za relativiste i dalje ostaje otvoreno pitanje da li uopte
postoje univerzalne tendencije kako u pogledu imenovanja boja, tako i u pogledu izbora
najboljih predstavnika kategorija za koje se smatra da se skupljaju u blizini prototipa, kao
to je to sluaj u engleskom jeziku. Da bi se ove dileme nekako razreile vrena su
istraivanja u kojima su ispitanici deca razliitog uzrasta (up. Belpaeme i Bleys, 2005a:
295; Jameson, 2005), koja za cilj imaju otkriti kada i kako je dolo do postojeih razlika u
pogledu ralanjivanja prostora boja odn. zbog ega razliiti jezici dati prostor razliito
imenuju. Radei sa decom uzrasta od 3 do 6 godina iz Velike Britanije izvornim
govornicima engleskog jezika, i Namibije izvornim govornicima himba jezika,
Roberson, Davidoff, Davies i Shapiro (2004), eleli su proveriti tanost Bornsteinove teze
(1985), da svako dete na svet dolazi s uroenim odn. univerzalno datim setom kategorija
boja koje kasnije modifikuju kultura i jezik kojima pripada. Na osnovu rezultata
istraivanja, utvrena je velika slinost izmeu dveju grupa, kako u pogledu testova
poznavanja (pamenja) imena boja, tako i u pogledu procesu njihovog uenja. Deca
uenje zapoinju oslanjajui se na percepcijsku slinost, da bi pamenje termina postalo
zavisno od kategorija im bi deca ovladala imenima za boje. Kod obe grupe dece koja
nisu znala nijedno ime boje, dolazilo je do istih greaka u pogledu pamenja boja koje su,
kako se ini, nastajale zbog percepcijske distance. Namibijska deca koja su kod prvog
189

testiranja ve znala neka imena boja (testiranja su se ponavljala svakih 6 meseci),

pokazala su dobro pamenje za himba, ali ne i engleske kategorije boja, dok je kod
engleske dece to bilo obratno. Ovakvo razilaenje u obrascima prepoznavanja, bilo je
dokaz da jezik boja determinie njihovu kategorizaciju, a identian zakljuak proistekao je
i na osnovu jednog slinog istraivanja odraslih govornike himba i berinmo jezika.
Nakon to bi ovladali odreenim imenima boja, pamenje boja je kod obe grupe ispitanika
zavisilo od broja naziva koji su nauili (bez obzira na njihov apsolutni broj). Ve nakon
poznavanja samo jednog imena dolazilo je do diferenciranja u raspoznavanju. Kako se
ukupan broj termina poveavao, tako su se poveavale razlike u prepoznavanju razliitih
kategorija boja pri emu su deca prepoznavala vei broj onih boja ija su imena znali.
Pokazalo se da su deca u obe grupe jednako postupno usvajala maternja imena boja, a
njihovo poznavanje je uticalo na preciznost pamenja boja. Nije bilo dokaza da su
engleska deca uila bre od himba dece. Isto tako nisu pronaeni nikakvi dokazi da deca
mlaa od tri godine, reju pre nego to naue imena boja, imaju bilo kakvu predstavu o
razlikama izmeu boja. Na osnovu toga proizlazi sledee: (1) ljudi za razliku ostalih
primata, npr. babuna, na svet dolaze s odreenim brojem uroenih kategorija boja kako ih
to prepoznaje na vizuelni sistem; (2) ova univerzalnost potpuno se gubi nakon to ovek
ovlada jezikom kategorizacijom prostora boja. Brojne studije pokazale su da za razliku
od imena drugih dimenzija, deca relativno kasno usvajaju termine za boje (Bornstein,
1985; Roberson, Davidoff, Davies i Shapiro, 2004), to jasno pokazuje da je proces
ovladavanja imenima za odgovarajue referente, mnogo kompleksnije nego to bi se to
moglo oekivati ukoliko bi detetu bila potrebna samo imena za univerzalno, tj. uroeno
date kategorije boja.
Skoriji kompjuterski modeli kategorizacije boja (Downman, 2004), takoe govore
u prilog tome da ceo proces treba posmatrati iz perspektive interakcije izmeu
univerzalno date vizuelnokognitivne platforme koju bi N. Chomsky nazvao dubinskom
strukturom (engl. deep structure), i jezikog, tj. relativistiki ustrojenog semantikog
segmentiranja vanjezikog prostora boja koji je kako to navodi Chomsky povrinska
struktura (engl. surface structure). Na to mogu biti nadovezana jo opaanja S. Wylera
(1992: 17), koji poziva na dodatno preispitivanje i pomirenje dva suprotstavljena stava,
budui da su se sva dosadanja istraivanja, univerzalistika i relativistika podjednako,
usredsreivala samo na izolovane fragmente u svekolikoj slici kategorizacije osnovnih
boja.

190

Uz sve nedostatke BCT modela osnovnih kategorija boja, on ipak, kako to

obrazlae M. Rossi (2011: 48),146 moe biti smatran slamkom spasa u uslovima sveopte
poplave najrazliitijih novih naziva koji se svakodnevno pojavljuju sa svih strana
(tehnologija, tampa, umetnost, itd.).
Rasprava u narednom poglavlju posveena je temi semantike sintagmatike
engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju boje, pri emu e sintagmatski odnosi biti
sagledavani prvenstveno kroz prizmu kolokacija i poredbi, i samo donekle idioma. Uz to,
iz perspektive korpusno utemeljenog leksikog kontrastiranja izmeu dva jezika, o
leksemama kojima se imenuje 11 osnovnih boja, govorie se takoe u svetlu visokog
podudaranja njihovih osnovnih znaenja, manjeg ili veeg razilaenja u pogledu
izvedenih znaenja, te prilino istaknute nesaobraznosti koja se odnosi na imenovanje
razliitih nijansi osnovnih boja u dva jezika.

146

Navodi su preuzeti iz referata sa sajta www.ekonomix.fr/pdf/workshops/2011_anr/Rossi.pdf

(13.6.2011).

191

4.

Analiza korpusa 1: Semantika sintagmatika engleskih i

srpskih leksema kojima se imenuju boje

4.1. Uvodna razmatranja

Poglavlje 4 ima za cilj da, kako je napred bilo najavljeno, definie doslovna i
izvedena znaenja za ukupno 11 leksema kojima se imenuju kategorije osnovnih boja
prema Berlin i Kayu, a koje, da ponovimo, obuhvataju engl. white, black, red, green,
yellow, blue, brown, purple, pink, orange i grey, i srp. BELA, CRNA, CRVENA, ZELENA,
UTA, PLAVA, BRAON, LJUBIASTA, ROZE, NARANDASTA i SIVA.

Pri tome je bitno istai da

su sva znaenja definisana najpre na primeru engleskih leksema, a onda i kontrastivno

srpski prema engleskom. Doslovna znaenja leksema kojima se imenuju osnovne boje
sagledana su u svetlu veze s korelatima iz vanjezikog okruenja na koje upuuju. Tako,
recimo, engl. leksema yellow u doslovnom znaenju imenuje boju izmeu zelene i
narandaste u spektru; boju koja je komplementarna plavoj; boju zrelih limuna i
umanjaka. Ovo doslovno znaenje, s njom deli i srpska leksema UTA, uz dopunu
definicija boja voska, limuna, cveta maslaka, ljutia, sumpora, zlata (sve prema RMS).
Na temelju razlika koje se stiu na primeru doslovnih znaenja leksema kojima se
imenuju osnovne boje, uspostavlja se prvi znaenjski kontrast izmeu dvaju jezika. Na
osnovu navedenog primera ute boje, postaje jasno da se u srpskom jeziku, semantiko i
prototipsko jezgro ute boje poistoveuje s bojom limuna i maslaka, a u engleskom ne.
Tabelarni pregled doslovnih znaenja engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju
osnovne boje (up. Odeljak 4.3.6), pokazuje kako izmeu kategorija dva jezika ne postoji
idealno poklapanje ak ni na primeru imenovanja prototipskog jezgra kategorije osnovnih
boja, iako su razilaenja ovde najmanje izraena.
Pored navedenih razlika u vezi sa kognitivnim procesom prepoznavanja razliitih
egzemplara kao uobiajenih i neretko idealizovanih predstavnika odgovarajue klase
entiteta, a to se u jeziku s jedne strane oliava u doslovnom znaenju lekseme kojom se
192

imenuje osnovna boja, a s druge strane u formalno idiomatizovanim poredbama s

elementom boje, npr. as yellow as guinea, ut kao dukat, (dosl.) ut kao gvineja, as red
as blood, crven kao krv, as green as grass, zelen kao trava, as blue as the sky, plav kao
nebo (up. Odeljak 4.3.4), u radu su ilustrovana i izvedena znaenja leksema kojima se
imenuju osnovne boje. Ona se razvijaju iz semantikog i prototipskog jezgra kategorije
osnovne boje, a na kojeg se, saglasno ovde izloenom, upuuje pomou doslovnog
znaenja lekseme kojom se imenuje osnovna boja. Primera radi, u izvedena znaenja engl.
lekseme yellow, do kojih smo pretragom korpusa doli, spadaju sledea: (1) (pogrd.)
(o ljudima) koji ima utu boju koe; (2) (o signalima) koji upozorava na moguu, ali ne i
neposrednu opasnost; (3) (neform.) (o oveku) koji razmilja i dri se kukaviki;
(4) (o novinarskom stilu) koji je napisan u senzacionalistikom maniru; (5) (o oima i
pogledu) koji je odvratan i opak; (6) (o zubima) koji je istroen, star i/ili pokvaren;
(6) (o koi) koji ima nezdravu i/ili staraku boju. Na mrei novih, izvedenih znaenja,
utemeljena je kolokabilnost leksema kojima se imenuju osnovne boje, koju emo ovde
definisati kao mogunost njihovog udruivanja u sadrinske, funkcijske, a delom i
formalne celine koje reprezentuju specifinu situaciju iz vanjezike i jezike stvarnosti
(Halliday i Hasan, 1976; Pri, 2008; Stojii, 2010). U pogledu kolokabilnosti leksema
kojima se imenuju osnovne boje u dva jezika ne postoji uvek idealno poklapanje, a meu
primere nekih moguih razilaenja spadaju kolokacije: engl. yellow eyes, ute oi, i srp.
ZMIJSKE OI/ZMIJSKI POGLED,

green memory, zeleno seanje, i srp. SVEE SEANJE, engl.

red iron, crveno gvoe, i srp. USIJANO GVOE.

Uz poredbe, kolokacije dodatno ilustruju sintagmatske odnose leksema kojima
se imenuju osnovne boje, koje saeto moemo definisati kao ostvarene kombinacije rei
u nekom nizu (Bugarski, 1989a: 95). Pri tome je bitno istai da su sve analize moguih
sintagmatskih odnosa korpusno utemeljene. Ovde smo se vodili idejom da se jezika
datost mora ispitivati uklopljena u vanjeziki (pragmatiki) kontekst u kojem dolazi do
konkretne upotrebe jezika. eleli smo, ukratko, izbei da naa semantika studija,
sledstveno navodima T. Pria (2008: 17), nalikuje ''ispitivanju ivota u bezvadunom
prostoru''.
Diskursno sagledavanje sintagmatskih odnosa bilo nam je, meutim, od najvee
pomoi kod analiza znaenja leksema kojima se imenuju nijanse osnovnih boja gde dva
jezika najoiglednije ne stoje u odnosu jedan na jedan prema entitetima iz vanjezikog
okruenja s jedne strane, i jedan prema drugom s druge strane. S tim u vezi, naveemo
primere leksema, engl. lemon, bledout, i srp. LIMUNAST, jarkout (up. i POREDBU UT
193

KAO LIMUN),

i engl. daffodil, jarkout, dosl. boje utog narcisa, i srp. MASLAAKUT.

Lekseme lemon i LIMUNAST, samo su jedan od primera lanih parova, dakle rei koje
pripadaju razliitim jezicima, koje su oblikom sline, ali ija se znaenja razlikuju u
potpunosti ili delimino (Hlebec, 1997: 3), koje smo u toku istraivanja prikupili, a o
kojima se govori u svetlu leksikog kontrastiranja izmeu dva jezika, engleskog i srpskog.
U svetlu svega do sada izloenog, u narednim odeljcima obraivae se sledee
teme: leksiko kontrastiranje na primeru leksema kojima se imenuju boje (teorijske
postavke), lani parovi na primeru leksema kojima se imenuju boje, sintagmatski leksiki
odnosi izmeu leksema kojima se imenuju boje, kolokacije s elementom boje, proirenja i
suenja znaenja na primeru leksema kojima se imenuju boje, idiomi s elementom boje,
poredbe s elementom boje, i najzad kao najvaniji deo ovoga rada, pregledom
sintagmatskih odnosa engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju osnovne boje i
njihove nijanse.

4.2.

Leksiko kontrastiranje na primeru leksema kojima se imenuju boje

Govorei o leksikom kontrastiranju, T. Pri (2011: 16972) definie pojam

formalnog korespondenta kao lekseme u L2 koja formalno, funkcijski i sadrinski

odgovara leksemi s istim sadrajem u L1. Dato formalno, funkcijsko i sadrinsko
podudaranje oituje se, na primer, izmeu srp. PEPELJAST i engl. ashen, srp. UGLJENAST i
engl. coaly, srp. KESTENJAST i engl. chestnut, itd. Izvoenje formalnih korespondenata
poiva na principu uporeivanja sadrinskih odnosa izmeu obeleja lekseme u L1, te
obeleja relevantne lekseme u L2. Shodno ranije navedenom, ta obeleja dele se na
deskriptivna i asocijativna, a zajedniki ine leksiko znaenje lekseme koja se uporeuje.
Autor dalje raspravlja o neophodnosti razluivanja izmeu hipersemantizacije
korespondenata i hiposemantizacijom korespondenata. Termin hipersemantizacija
(prema engl. overtranslation), oznaava da je korespondent u L2 semantiki specifiniji i
precizniji zbog toga to sadri vei broj obeleja od onih obuhvaenih leksemom u L1,
npr. srp. TINTAST147 i MASTILJAV, u znaenjima (1) crn; (2) plaviastocrn; (3) zagasitoplav,
modar, boje indiga; i engl. inky/inklike, jako crn, crn crncijat. Termin hiposemantizacija
(prema engl. undertranslation), oznaava pak da je korespondent u L2 semantiki optiji i
manje precizan jer sadri manji broj obeleja od onih obuhvaenih leksemom u L1, npr.
147

U upotrebi takoe kao TINTAN i TINTEN (RMS).

194

srp. KORALNI, rumen, rozikastocrven, i engl. coral, (1) koralni, rumen, rozikastocrven;
(2) crvenkastonarandast, arkast, rumen/rumenkast; (3) jarkoroze, koralnoroze.
S obzirom da prevoenje sadraja iz L1 u L2, mora teiti sadrinskoj prozirnosti
(Krzeszowski,1990: 18), u sluaju postojanja leksikih praznina, umesto formalnog
korespondenta utvruje se funkcijskokomunikativni ekvivalent oitovan u upotrebi
jezikih sredstava u L2, koja funkcijom i sadrinom, ne i formom, odgovaraju leksemi s
datim sadrajem u L1 (Pri, 2011: 171), npr. srp. RUMENKAST, ARKAST, CRVENKASTONARANDAST

i engl. flamingo (nijansa narandaste boje). Funkcijskokomunikativni

ekvivalenati definiu se oslanjanjem na sledea jezika sredstva: (1) leksika sredstva

(monomorfemske, izvedene ili frazne lekseme); ili (2) sintaktika sredstva (sintagme i
reenice).
Kod svakog utvrivanja ekvivalenta izmeu lekseme u L1 i relevantne lekseme u
L2, kao nezaobilazan faktor pojavljuje se tertium comparationis (ili, krae TC). U
najoptijem smislu, TC predstavlja trei lan poreenja, dakle neko univerzalno jeziko
obeleje (ili jezika univerzalija). Njega R. Bugarski (1989a: 32, 51), definie kao
zajedniko strukturalno obeleje svih jezika,148 a R. orevi (1987: 589) kao
pojmovnu referencu, ili univerzalno, te leksiki ustrojeno distinktivno obeleje. Primera
radi, uporedivost (ekvivalencija) izmeu engleske lekseme pitchy i srpskog prevodnog
ekvivalenta CRN CRNCIJAT, DA SE PRST PRED OKOM NE VIDI, uspostavlja se na osnovu
univerzalne predstave o pojmovnoj referenci koju saima znaenjska definicija potonja
dva pojma: very black or completely dark, izrazito crn ili potpuno taman. Za T. Pria
(2011: 170) TC proizlazi iz prototipskog znaenja lekseme u L1.
Uoptev uzev, jezike univerzalije su te koje omoguavaju uporeivanje izmeu
L1 i L2, a sam postupak uporeivanja podrazumeva da se jedinice u L1 i L2 dovode u
uzajamni odnos. Naime, svako, pa tako i lingvistiko poreenje (kontrastiranje), podrazumeva da predmeti iili pojave, ovde jezici koji se porede, dele nekoliko zajednikih

148

Po reima R. Bugarskog (1989: 32, 51), postoje razliite vrste univerzalija, i to: (1) u svim jezicima
jedinice glasovnih sistema obuhvataju vokale (ne manje od tri) i konsonante. Istovremeno, u slogovnoj
strukturi svih jezika nailazimo na slogove od jednog konsonanta praenog jednim vokalom, pri emu,
dijahrono posmatrano, u poloaju izmeu vokala, bezvuni konsonanti pokazuju sveoptu tendenciju
ozvuavanja; (2) jezici koji imaju kategoriju duala (dvojine) imaju i kategoriju plurala, iako ne i obrnuto
(npr. engl. one bird, two birds, fifteen birds); (3) ako jezik ima kategoriju roda, on ima i kategoriju broja,
npr. sistem engleskih i srpskih zamenica; (4) kod svih jezika uoava se prisustvo vlastitih imena, te
referencijalnih elemenata promenjive denotacije u zavisnosti od situacionog konteksta, npr. JA, TI, OVDE,
SADA; (5) jezik sa fleksijom ima i derivaciju; (6) svi jezici poseduju neki tip podele na vrste rei, s tim to
imeniki i glagolski elementi na nekom nivou strukture obavezno funkcioniu u odreenoj vrsti
subjekatskopredikatskog odnosa; (7) svi jezici imaju sredstva za obrazovanje odrinih, upitnih i
zapovednih oblika; i najzad, (8) svi pribegavaju metaforikom prenosu znaenja.

195

karakteristika, na osnovu kojih je mogue utvrditi i opisati razlike meu njima. P. T.

Krzeszowski (1990: 167) i R. orevi (1987: 589) navode da postoji vie tipova
TCa, u koje spadaju (1) fonoloki TC, (2) morfosintaktiki TC, i (3) leksiki TC, svi
utemeljeni na injenici da svaki jezik ponaosob, engleski i srpski takoe, predstavlja
sloenu, hijerarhijski ustrojenu strukturu, koja funkcionie kroz razliite, nivoe strukturne
organizacije (fonoloki, morfoloki, sintaktiki i semantiki). U svetlu naslova dodeljenog
ovoj tezi, nama e svakako biti najznaajniji leksiki TC.
Saglasno navodima T. Pria (2011: 70), zadatak postupaka u leksikom
kontrastiranju jeste uporediti sadrinu leksema u L1 i L2, i to u smislu utvrivanja pozicije
na kontinuumu iji jedan kraj zauzima sadrinska istovetnost, a drugi leksika praznina,
dok su izmea ta dva kraja rasporeeni razliiti stepeni preklapanja prema slinosti i
prema razliitosti. To, prirodno, dalje uslovljava odabir formalnog korespondenta ili
funkcijskokomunikativnog ekvivalenta u L2 za sadraj u L1. U svetlu rasprave o
formalnim korespondentima, autor (2011: 172) istie i znaaj koji modifikacije imaju za
uspostavljanje sadrinske ravnotee izmeu lekseme u L2 za sadraj u L1. To moe biti
(1) postmodifikacija kada dopunski materijal sledi hiposemantizovani korespondent, npr.
srp. KRVOLIK i engl. bloody, ili (2) premodifikacija kada dopunski materijal prethodi
hiposemantizovani korespondent, npr. srp. BELOMLEAN i engl. milky.
Prouavanje ekvivalenata, pri emu formalni korespondent zbog svoje formalne,
funkcijske i sadrinske podudarnosti sa leksemom u L1 moe biti smatran optimalnim
ekvivalentom, kao i prouavanje lanih parova, znaajno je zbog toga to sva razilaenja
izmeu jezika predstavljaju ozbiljan problem u savladavanju leksike stranog jezika, to
neretko dovodi do nesporazuma i netanih prevoda (up. Bugarski, 1989a: 116; Philip,
2003: 296; Dragievi, 2007: 315; Pri, 2011: 170).

4.2.1. Lani parovi na primeru leksema kojima se imenuju boje

O lanim parovima ili lanim prijateljima (engl. false friends), koje da se
podsetimo treba smatrati leksemama koje pripadaju razliitim jezicima, a koje su oblikom
sline, ali se sadrinski razlikuju potpuno ili delimino (Hlebec, 1997: 3), do sada smo
govorili samo fragmentarno. No, budui da i lani parovi mogu biti podvedeni pod
raspravu o sintagmatskim odnosima, njima emo se ovde neto blie pozabaviti, naroito
zbog toga to smo u naem korpusu uoili nekoliko krupnih razilaenja izmeu engleskih

196

i srpskih leksema kojima se imenuju boje, a koje odraavaju upravo fenomen lanih
parova. Osim ranije pominjanih primera, meu kojima engl. purple, ljubiast, i srp.
PURPURAN,

grimizan, te engl. scarlet, otvorenocrven, i srp. SKERLETAN, purpuran, na

spisak treba pridodati jo leksme engl. BEIGE, jako svetlokrem, i srp. BE, bledosme, boje
bele kafe, engl. lemon, bledout, i srp. LIMUN(BOJA)/LIMUNAST, jarkout,149 te
poliseminu (vieznanu) engl. leksemu blond, ija se mogua znaenja tipino, iako ne
isjkljuivo vezuju za su. Mogua znaenja engl. blond su: (1) platinast, izbeljen; (2) plav;
(3) zlatnosme, pri emu je odabir jednog od tri znaenja uslovljen konkretnom
kontekstualnom primerenou. Engleska leksema blond i srpski anglicizam BLOND,
(o kosi) ukast, plav, sadrinski se preklapaju samo u drugom znaenju. Prevodni
ekvivalent za prvo znaenje engl. blond, oliava srpska leksema PLATINAST, dok je za
tree znaenje u pitanju verbalni opis BOJE ITA.
U srpskom jeziku na ito se, naime, uobiajeno upuuje metaforom UTO
ZLATO,

150

ime se uspostavlja semantika veza izmeu leksema ITO i ZLATO, te njihovih

izvedenica ITAN i ZLATAN. S obzirom na to, leksemu ZLATAN treba razumeti kao
gradaciju ute boje (Folmar, 2011: 2745). Metaforikih konstrukcija tipa colour + gold,
boja + zlato, ima, inae, u oba jeziku, i to engl. black gold, crno zlato, 1. nafta, 2. (sleng)
kompost;151 white gold, belo zlato, slonovaa;152 blue gold, plavo zlato, voda;153 te srp.
CRNO ZLATO,

samo kao nafta, CRVENO ZLATO, 1. malina; 2. paprika;154 PLAVO ZLATO,

ljiva.155
Nakon ove digresije, ponovo emo se osvrnuti na znaenja engl. lekseme coral, u
koja spadaju: (1) koralni, rumen/rumenkast, rozikastocrven; (2) crvenkasto-narandast,
arkast, rumen/rumenkast; (3) jarkoroze, koralnoroze. U srpskom jeziku, KORALAN se
uobiajeno pojavljuje samo u prvom znaenje, poto se, za razliku od engleskog jezika,
znaenje srp. lekseme KORALAN, prevashodno vezuje za znaenje obuhvaeno
kategorijom crvene boje. To su uslovili vanjeziki motivi, tj. injenica da se iz Jadranskog
149

Up. U LJIVIKU JESEN UNESE LIMUNOVU UTINU (RMS), i UTA KAO LIMUN KOA (RMS), NAJVIE

DOMINIRA ODEA U BOJI LIMUNA MAJICE I SUKNJE U JARKOUTIM NIJANSAMA (govor 26.6.2010.).
150
Up. ETVA PENICE, KAKO SE NEKADA ZVALA BITKA ZA ''UTO ZLATO'', MANJEVIE JE ZAVRENA

(Vreme, 26. jul1. avgust 2006: 4).

151
Up. black gold , fantastic fertilizer (http://ways2gogreen.com). crno zlato, fantastino ubrivo
152
Takoe u dosl. znaenju kao 'legura zlata i nikla, eventualno paladija i cinka, svetle tj. platinaste boje'.
153
Up. Wars of the future will be fought over water, as they are over oil today, ... our blue gold ....
(www.bluegold-worldwaterwars.com). Budui ratovi vodie se zbog vode, kao to se danas vode zbog
nafte, naeg plavog zlata.
154
Up. CRVENO ZLATO, KAKO VOARI IZ VALJEVA TEPAJU MALINI (7.6.2008.), i CRVENO ZLATO, ZAINSKA
PAPRIKA IZ MARTONOA (26.12.2009.).
155
Up. LJIVA JE PLAVO ZLATO SRBIJE I NA VELIKI IZVOZNI POTENCIJAL (www.blumen.co.rs).

197

i Sredozemnog mora izvlai samo crvena vrsta korala, dok potvrdu takvog vezivanja za
kategoriju narandaste i roze boje u naem korpusu nismo nali. S tim u vezi, mogue je
zakljuiti da srp. leksema KORALAN ima manji opseg znaenja od engl. coral. Slino
tome, srp. leksema AFRANAST, BOJE AFRANA, vrlo ut,156 s engl. pridevom saffron, u
znaenjima (1) vrlo ut; (2) narandast; poklapa se samo u prvom, ne i drugom znaenju.
Dodatne primere sadrinskog razilaenja izmeu dva jezika, i to u smislu veze
izmeu imena za boju koji je u oba jezika motivisan bojom nekog vanjezikog korelatom,
uoili smo takoe na primeru engl. leksema pearly, (1) biseran, blistavobeo; (2) golubiji;157 plaviastosiv; gde je samo prvo znaenje obuhvaeno srp. leksemom BISERAN; i
smok(e)y, (1) dimkast, boje dima, beliastosiv; (2) sivkastobraon; samo je prvo znaenje
obuhvaeno srp. leksemom DIMKAST, pri emu je zanimljivo to to upravo leksema
GOLUBIJI,

plaviastosiv, obuhvata drugo znaenje lekseme pearly. Znaenje lekseme

smokey, oigledno je smeteno u domen mutnih granica, tj. na preseku izmeu kategorija
sive i braon boje, dok se znaenje lekseme DIMKAST, nalazi u domenu mutnih granica na
preseku izmeu kategorija sive i plave boje. Sadrinsko odstupanje manifestuje se i kod
imena izvedenog iz imena poljskog cveta, engl. poppy, mak ili bulka, a kao boja u
znaenju (1) jarkocrven; (2) crvenkastonarandast; i srp. MAK/BULKACRVEN, pri emu u
srpskom jeziku potonja leksema ima samo prvo od dva znaenje.
Sadrinska odstupanja izmeu dva jezika, te ranije iznete kognitivnolingvistike
postavke, jasno govore u prilog konstatacije da razliiti jezici zamuene granice izmeu
osnovnih boja razliito razdeljuju ne samo perceptivno (Berlin i Kay, 1969: 13), ve i
jeziki. O raskoraku izmeu jezika, u smislu raspona semantikog potencijala koji se
dodeljuje imenu za istu boju u razliitim jezicima, te o smetanju neke prelazne nijanse u
domen boje A ili B govori takoe M. Ivi (1995: 123).

4.3.

Sintagmatski leksiki odnosi izmeu leksema kojima se imenuju boje

Sintagmatska ravan kombinacije predstavlja horizontalnu osu zamiljene strukture

jezika koja odreuje mogunost ulanavanja odabranih jedinica u datom segmentu nekog
konteksta. Nasuprot tome, paradigmatska ravan selekcije ini vertikalnu osu zamiljene
strukture jezika odgovornu za odabir leksikih jedinica koje e stupiti u odgovarajue
leksike odnose (Lyons, 1968; Bugarski, 1989a; Pri, 2008).
156
157

Up. UT KAO AFRAN (RMS).

U upotrebi takoe kao GOLUBAST, GOLUBIAST (RMS).

198

Sintagmatski leksiki odnosi koji se uspostavljaju izmeu leksema s njihovim

pojedinanim sememama, i koji definiu mogunost istokontekstnog i zajednikog
pojavljivanja najmanje dve leksike jedinice, odraavaju se u sledeim leksikim
strukturama:
(1) leksiki spojevi, koji nastaju kombinovanjem odelitih leksema u vee, manje ili
vie kompaktne sadrinske, funkcijske i formalne celine, uglavnom u sklopu neke
sintagme ili reenice (Pri, 2008: 147), npr. Lexandros eyes were dark and lustrous, his
teeth pearly, Lexandrove oi bile su tamne i sjajne, a njegovi zubi biserni. U ovoj reenici
zakljuak o stepenu celovitosti leksikih spojeva dark eyes, tamne oi, i pearly teeth,
biserni zubi, izvodi se analizom zdruenosti tri faktora (dva formalna i jednog sadrinskog), i vee ili manje mogunosti zamenljivosti pojedinih leksema unutar celine drugim
leksemama manje ili vie srodnog znaenja, poput castaneous eyes, kestenjaste oi,
obsidian eyes, blistavocrne oi, onyx eyes, ugljenaste oi, sloe eyes, kafen(k)aste oi,
sooty eyes, garave oi, te ashen teeth, pepeljasti/pepeljavi zubi, snowy teeth, snenobeli
zubi, creamy teeth, ukasti zubi, itd. Drugo formalno svojstvo oliava se pak u manjem
ili veem stepenu postojanosti leksikog spoja, tj. mogunosti podvrgavanja celine
transformacijama, recimo dark eyes : a dark eye, tamne oi, tamno oko (primer prevoenja mnoine u jedninu), ... his teeth pearly : his pearly teeth were ..., njegovi zubi
biserni : njegovi biserni zubi (primer promene tematske organizacije reenice),158 ili
modifikacijama oitovanim u pridevskim, prilokim i drugim dopunama, npr. his teeth
pearlywhite, njegovi zubi bisernobeli (primer modifikacije pomou pridevske dopune). I
najzad, vei ili manji stepen prozirnosti leksikog spoja treba smatrati sadrinskim
faktorom koji odslikava predvidljivost smisla morfoloki ralanjive polimorfemske
lekseme, npr. pearlywhite, bisernobeo pearly + white, biseran + beo (pearl + y) +
white, (biser + an) + beo;
(2) kolokacije, u sklopu kojih je svojstvo zamenljivosti mogue ili minimalno, dok
su svojstva postojanosti i prozirnosti slaba. U pitanju su kompozitivni i difuzni spojevi
(Pri, 2008: 148), koji nastaju kada dve lekseme dele barem jedno kompatibilno DgO,
to omoguava njihovo ulanavanje (sprezanje) unutar odreene sintagme ili reenice,
npr. green tea, zeleni aj, i black tea, crni aj, za razliku od *pink tea, roze aj, poto se u
engleskom jeziku imenicom tea, aj, upuuje samo na (osuene) listove, a ne i na cvetove
158

U skladu s postavkama predstavnika Prake kole, termin tema (engl. Theme), ovde treba razumeti kao
ono emu se govori, dok termin rema (engl. Rheme), upuuje na ono to je o neemu reeno, to ameriki
lingvisti predvoeni C. Hockettom prevode u podelu izmeu teme (engl. topic), poznatog pojma, i
komentara (engl. comment), nove informacije.

199

biljaka (svojstvo srpskog jezikau). Osnovno DgO engl. lekseme tea je MADE OF TEA
LEAVES, napravljen od lia, koje je uobiajeno zelene ili tamno, nikako roze boje.
Slino tome, lekseme bay, roan i sorrel, sve crvenkastobraon, kolociraju s leksemom
horse, konj, dok lekseme auburn, chestnut i ginger, sve takoe crvenkastobraon, tipino
kolociraju s leksemom hair, kosa. Kolokacije, odn. mogunost leksemskog ulanavanja
preko kompatibilnosti relevantnih DgO proizlazi iz svojstva kolokabilnosti leksema o
emu e se detaljnije raspravljati u Pododeljku 4.3.1;
(3) idiomi, kao redovni, katkad i sistematski spojevi najmanje dve ili vie leksema
unutar jedne sintagme ili reenice, kod kojih je svojstvo zamenljivosti nemogue ili
minimalno, dok su svojstva postojanosti, te neprozirnosti relativno visoka (Pri, 2008:
148), zbog ega je u pitanju manje ili vie formalna, funkcijska, sadrinska i upotrebno
kompaktna celina, npr. engl. the White House, Bela kua, kua predsednika Amerike u
Vaingtonu (up. leksiki spoj white house, bela kua, kua bele boje).

4.3.1. Kolokacije s elementom boje

Leksikoloko prouavanje kolokacija (engl. collocation), npr. engl. yellow moon,
uti Mesec, i srp. BELI MESEC,159 lingvista R. Carter (1987: 489), opisuje kao tenju za
ustanovljenjem leksike kao samostalnog, tj. od gramatike nezavisnog jezikog nivoa
kojeg treba prouavati ne samo paralelno s gramatikim nivoom, ve i odelito. U samom
uvodu nae rasprave o kolokacijama, i u svetlu primera engl. yellow moon i srp. BELI
MESEC, bitno je naglasiti da lekseme kojima se imenuju boje ulaze u sastav velikog broja
ontoloki utemeljenih kolokacija. Posmatrano u celini, to su one kolokacije u kojima se
odslikava vanjezika stvarnost kako je to percipiraju govornici engleskog i srpskog jezika,
meu kojima white snow, beli sneg, black night, crna no, green grass, zelena trava, red
blood, crvena krv, blue sky, plavo nebo, itd., gde su poklapanja izmeu engleskog i
srpskog jezika naroito izraena. Prirodno, to su vanjezika okruenja razliitija, recimo
okruenje ledenog severa i australijske pustinje, time su vea i kolokaciona razilaenja.

159

Up. takoe engl. primere white moon, beli Mesec, u an image of white moon, beli Meseev lik, dosl. slika
belog Meseca, ili evening under a white moon, vee obasjano belim Meseevim svetlom, dosl. vee pod
belim Mesecom, na koji se u engl. upuuje i kolokacijom bright moon, ali ne *light moon, obe: svetli
Mesec; i srp. UTI MESEC u reenicama MLADI UTI MESEC ZAGRLIO REKU, POBEGO JE UTI MESEC
(ODNELA GA ZORA), SAMO UTI MESEC DREMA. Na UTI MESEC u srpskom jeziku upuuje se takoe srp.
kolokacijom MEDENI MESEC.

200

Stoga, trava za australijske Aboridine nema sonozeleni, ve sprenoukasti izgled, a

zemlja nije braon niti crna, ve se pojavljuje u nekoj nijansi crvenkaste boje, itd.
Folkloristika engleskog i srpskog jezika obiluje kolokacijskim sintagmama u
kojima se leksema kojom se imenuje jedna odreena boja pojavljuje u svojstvu jednog od
kolokata. Meu najuobiajenije kolokacione strukture spadaju: (1) P(ridev kojim se
imenuje boja) + I(menica), recimo engl. Green knight, zeleni vitez (Krappe, 1938: 206),
Black Agnes (ili Black Annes), strana vetica gvozdenih kandi koja jede ljude, dosl.
Crna Agnes, Bluebeard, Plavobradi;160 i srp. RUJNO VINO, CRNA KRALJICA (Pintari, 2008:
817); (2) I + I, gde druga imenica u spoju moe predstavljati poimenieni glagol (gerund),
ili poimenieni pridev, recimo engl. nail yellowing, utenje nokta; srp. KONJ ZELENKO
(Pintari, 2008: 817). Budui da su kolokacije prvog tipa ubedljivo najbronije o njima e
se prirodno ovde najvie i govoriti.
Svako obrazovanje kolokacija proizlazi iz morfosintaksikih i sadrinskih
svojstava leksema koje ulaze u njihov sastav, zbog ega svaka kolokacija ini jedan
zatvoreni mikrosistem odreenih formalnih i sadrinskih svojstava (Stojii, 2010: 47).
Pri tome su ovakva leksemska ulanavanja mogua samo ukoliko posmatrane lekseme
dele barem jedno kompatibilno, tj. meusobno udruivo DgO.161 Primera radi, pridev
roan, crvenkastosiv, mrkosiv, mrkobeo, kolocira, tj. javlja se zajedno s imenicama koje
sadre kompatibilno DgO A COATED DOMESTIC ANIMAL, dlakava domaa
ivotinja, poput horse, cow, dog, konj, krava, pas. Kolokabilnost leksema, tj. mogunost
njihovog udruivanja u sadrinske, funkcijske, a delom i formalne celine koje
reprezentuju specifinu situaciju iz vanjezike i jezike stvarnosti, proizlazi dakle iz
kompatibilnosti relevantnih DgO, o emu kao o leksikoj (ili kolokacionoj) koheziji
(engl. lexical or collocational cohesion), govore jo M. A. K. Halliday i R. Hasan (1976:
288).162 Sledstveno njihovim navodima, postupak obrazovanja kolokacija odigrava se u
160

Re je o liku iz bajke ija sedma supruga u sobi, u koju joj je mu zabranio ulazak, nalazi mrtva tela
svojih est prethodnica.
161
Izuzetak od pravila predstavljaju sluajevi kada se sadrinska svojstva udruenih leksema zanemaruju u
cilju postizanja komunikativnog efekta (poetskog, humoristikog, ironino ili drugog), te u imaginarnom
svetu narodnog pripovedanja i knjievnog stvaralatva, npr. green lips, zelene usne, i pink horse, roze konj.
Pod normalnim okolnostima, kako to obrazlae Stojii (2010: 68), ovakve kolokacije direktno potiru
logike principe udruivanja utemeljeno na ovekovom znanju o svetu, njegovom iskustvu tog sveta, kao i
na neposrednim vanjezikim okolnostima koje usmeravaju upotrebu jezika, zbog ega se ni ne iskazuju.
Time se naglaava vanjezika uslovljenost obrazovanja kolokacija, ali ona prema reima autorke, ne dotie
gramatinost, niti potovanje sintaksikih obrazaca. Naime, oblik i struktura kolokacija striktno je odreena
sintaksikim principima jezikog sistema u kojem nastaju, zbog ega od toga odstupanja ne moe biti.
162
U korpusnoj lingvistici, kolokacija se prepoznaje na temelju statistiki definisane frekventnosti
udruivanja dveju leksikih jedinica u okviru jednog teksta (Sinclair, 1991: 170; Hoey, 1991: 67; Lewis,
2000: 132; Stubbs, 2001; 24).

201

skladu s principom preferijabilne kombinatorike, to znai da se jedna leksema uobiajeno

kombinuje s drugom, tano odreenom leksemom, ime se blokira odn. ini
neprihvatljivim njeno kombinovanje s nekim drugim, sadrinski ekvivalentnim
leksemama (Matthews, 1981: 5; Croft i Cruse, 2004: 249). U vezi s tim, F. R. Palmer
(1976: 945), konstatuje da oigledne razlike u pogledu distribucije razliitih leksema,
svoje ishodite imaju u razliitom opsegu kolociranja, i to uprkos tome to je, strogo
semantiki uzev, re o leksemama koje su u odreenoj meri sinonimne. Primera radi, bez
obzira na srodnost znaenja engl. prideva ebony, crn crncijant, murky, mraan, taman,
raven, vran ili sjajnocrn, i sooty, aast/aav, garav, to ih sve ini konkurentnim
sinonimima, te hiponimima smisaono nadreenog hiperonima lekseme black, crn, svaka
ovde navedena leksema kolocira s razliitom grupom imenica, npr. ebony skin, tamna
koa, murky waters, tamna voda,163 raven hair, vrana kosa, sooty eyes, aaste/aave ili
garave oi. S obzirom na to, J. R. Firth (1957: 11), i navodi svoju antologijsku reenicu da
se rei prepoznaju po drutvu drugih rei,164 s kojima uobiajeno stupaju u razliite
leksike i druge odnose.
Premda se kao vano formalno svojstvo kolokacija pominje mogua zamenljivost
pojedinih leksema leksemama iz istog leksikog polja, dakle onima koje imaju slino
znaenja, pri emu se data zamenljivost najvie najvie manifestuje meu sekundarnim
kolokatima (Pri, 2008: 154), npr. a black/dark/grey/white cloud, jedan crni/tamni/
sivi/beli oblak, kada se u obzir uzme priroda kolociranja i injenica da jedna leksema
uvek bira drugu konkretnu leksemu u vrlo uskom, ali i drugom jezikom kontekstu
definisanom odreenim semantikim i sintaksikim zahtevima, onda proizlazi da je
zamenljivost kod kolokacija ipak minimalna (Stojii, 2010: 47). U tom svetlu treba
sagledavati prihvatljivost engl. reenice black clouds were gathering in the west bringing
heavy reavy, crni oblaci su se gomilali na zapadu donosei jaku kiu, i neprihvatljivost
reenice *white clouds were gathering in the west bringing in heavy rain, beli oblaci su se
gomilali na zapadu donosei jaku kiu. Oito je da ovde kontekst kiovitog vremena
usmerava i ograniava izbor sekundarnog kolokata, a s obzirom na to da ovek iz iskustva
zna da tamni, a ne beli oblaci donose kiu, potonja reenica ilustruje jednu sasvim
neuobiajenu kolokaciju. U vezi s tim, Pri (2008: 154), konstatuje da kolokacija
zapravo pokuava ograniiti stalnu tenju sinonimije da isti sadraj bude izraen na to
vie naina, zbog ega od svih teorijski raspoloivih leksema, u konkretnoj kolokaciji sve
163
164

Up. murky night, mrana no, i murky past, mrana prolost.

''You shall know a word by the company it keeps''.

202

one nisu i ustaljene; npr. u engleskom jeziku prihvatljivo je rei white cloud, ali ne i *pale
cloud, bledi oblak, niti *bleached/blanched cloud, obe: izbeljeni, izbleeni oblak, kao ni
*etiolated/wan cloud, obe: bledi, ispijeni oblak.
Klasifikacionu distinkciju izmeu kolokacija koje zvue prirodno, tj. prihvatljivo,
poput engl. beige car, be automobil, i blond hair, plava kosa, i onih drugih, neprirodnih
odn. neprihvatljivih, npr. *beige hair, be kosa, i *blond car, plavi automobil, A.
McIntosh (1966: 191), prevodi u raspravu o standardnim kolokacijma (engl. normal
collocations), i neuobiajenim kolokacijama (engl. unusual collocations), to Stojii
(2010: 35), dodatno razrauje uvodei pojmove ostvarenih i ostvarivih kolokacija.
Ostvarene kolokacije, prema autorkinim reima predstavljaju one binarne spojeve
leksema koji su obrazovani potujui principe kolociranja u jednom jeziku, i koji su
makar jednom u tom jeziku upotrebljene, dok su ostvarive kolokacija oni spojevi
leksema koji mogu biti obrazovani sledei vaee principe kolociranja u datom jeziku, a
koji do posmatranog perioda razvoja jezika nisu upotrebljeni. Sve to dodatno uslonjava
jo injenica da je, sledstveno navodima Firtha (1957: 1912), mogue razluivati izmeu
optih ili uobiajenih kolokacija (engl. general or usual collocations), u optoj upotrebi,
i ogranienih ili individualnih kolokacija (engl. restricted or individual collocations),
koje odlikuju recimo jezik jednog pesnika.165 U vezi s tim, iako ne dovodi u pitanje
potencijal neograniene jezike kreativnosti, J. Sinclair (1991: 170), ipak istie da
komunikatori najee poseu za onim leksikim strukturama, meu kojima i kolokacijama, koje su se ve ustalile u jeziku. Nadalje, ovde nee biti na odmet istai da se izmeu
vie konkurentnih kolokacija uglavnom jedna nametne kao preferirani oblik (Pri, 2008:
154), recimo murky waters, ima veu frekventnost od kolokacije inky waters, mastilo
crna voda. No, razlozi za preferabilnost mogu biti jo i stilski, registarski, individualni,
itd. Inae, kada je re o neprihvatljivosti, tj. neuobiajenosti kolokacije blond car, nju je
potrebno tumaiti u svetlu znaenja engl. lekseme blond, koja upuuje na onu koloristiku specifinost celokupnog izgleda koja uzrokuje snaan utisak svetline, ukratko
najotvorenije nijanse onih boja koje su dostupne kosi, koi i oima, a uobiajene su za
pripadnike severnoevropskih naroda. U srpskom jeziku, za razliku od engleskog,
prihvatljivost srp. kolokacija u PLAVI AUTOMOBIL i PLAVA KOSA, proizlazi iz sadrinske
vieznanosti srp. lekseme PLAV. Naime, pored ve navedenog, kao ostala mogua
165

Up. poetske opise oiju u srpskom jeziku, meu kojima OI BOJE VENA i OI BOJE DUNAVA, obe: plave
oi (stihovi pesme Prljavo kazalite), OI BOJE MEDA, ukastosmee oi (naslov pesme Ekatarina
Velika), OI MASTILJAVE, crne oi (stihovi pesme . Balaevi), OI BOJE DUGE, umuraste oi
neodreene boje ili sivkaste, pepeljave tj. pepeljaste oi (naslov pesme Dr Iggy).

203

znaenja lekseme PLAV, M. Ivi (1995: 2436), pominje jo: (1) boja koja je u okviru
spektra boja smetena izmeu zelene i ljubiaste; i (2) boja slame ili zrelog ita. Ova
znaenja u engl. jeziku ima leksema blue, ne blond, meutim obe se prevode istom srp.
leksemom PLAV, to moe posluiti kao uvod za raspravu o prevoenju kolokacija s
jednog jezika na drugi, ovde s engleskog na srpski jezik, i obrnuto. Takva prevoenja,
prema reima P. Newmarka (1988: 1456), predstavljaju veliki izazov ak i za iskusne
znalce jezika prevoda. No, prepoznavanje i sposobnost uspenog korienja kolokacija
osim u prevoenju, do posebnog izraaja dolazi jo u usvajanju drugog jezika i
kontrastivnoj analizi (Pri, 2008: 149; Stojii, 2010: 2131). Primera radi, ako bismo u
okviru pedagokog pristupa kolokacijama acima u srpskim kolama eleli pribliiti
predstavu o neprihvatljivosti engl. kolokacije *blond car, morali bismo posegnuti za onim
leksikim sredstvom iji je opseg primene u srpskom jeziku inae vezan za opisivanje
boje kose, i posebno svetle boje kose, na osnovu ega proizlaze gramatiki valjani ali
kolokaciono potpuno neprimereni spojevi, recimo *RII AUTO, *SEDI AUTO, i *AUTO BOJE
SLAME.

Uopte uzev, brojna kolokaciona razilaenja izmeu razliitih jezika uslovljava

injenica da razliite kulture boje u neposrednom okruenju razliito opaaju, i to uprkos
univerzalnosti ovekovog vizuelnog sistema (o emu je ranije bilo dosta govora), to svoj
odjek ima u neistovetnosti jezikih znakova u odelitim kulturama.166 Radi bolje ilustracije
potonjih navoda, u Tabeli 3 u produetku ovog teksta, navodimo nekoliko primera
engleskih kolokacija koje sadre pridevsku leksemu brown, te njihove srpske prevodne
ekvivalente u skladu s im se uoava jasna nesaobraznost kolokacinoh sprezanja u dva
jezika (up. Tabelu 3):

166

Na slabljenje mogunosti prevoenja utie izrazito nepoklapanje dveju kultura u pogledu tehnolokog
razvoja, zbog ega nedostaje i iskustvena podloga za komunikaciju, to se odraava u izrazitom razilaenju
terminolokog bogatstva boja dveju jezikih zajednica (up. kara, 1995: 4567).

204

B
R
O

engleski jezik
bread
chocolate
ale
coal
bear
sugar
shoes

srpski jezik
CRNI hleb
CRNA okolada
CRNO pivo
MRKI ugalj (lignit)
MRKI medved
UTI eer
UTE cipele
PORUMENELA koa

MRK
UT
PORUMENEO

(peenje)

skin167
N

CRN

BAKARNI TEN

BAKARAN

(preplanulost)

Tabela 3. Engleske kolokacije koje sadre pridevsku leksemu brown

i njihovi prevodni ekvivalenti na srpski jezik
U cilju blieg osvetljavanja strukturnih aspekata kolokacija, jo jednom emo se
pozvati na navode T. Pria (2008: 151), koji istie da kolokati, tj. dve lekseme u sklopu
jedne kolokacije, ne samo to meusobno kolociraju, ve se takoe obino nalaze u
hijerarhijskom odnosu. Primarni kolokat nastupa kao teite, tj. glavni nosilac znaenja
kolokacije, kojeg onaj sekundarni kolokat poblie odreuje ili opisuje. Tako, recimo, u
ranije pominjanoj engl. sintagmi brown bread, primarni kolokat je leksema bread, dok
sekundarni kolokat oliava leksema brown (up. takoe white bread, beli hleb, i black
bread, crni hleb).168 Oba kolokata odlikuje i odnos uzajamnog privlaenja. Kod primarnog
kolokata nalik magnetu ispoljava se snanija privlana sila, ali ta sila ne deluje samo u
tom pravcu, ve takoe od sekundarnog prema primarnom kolokatu, zahvaljujui emu
moe biti utvren spektar leksema koje u razliitim kontekstima tipino kolociraju s
odabranom leksemom, ali se bez obzira na obrtanje smera utvrivanja pripadajuih
kolokata dobijaju podjednaki rezultati to i jeste temelj predvidljivosti kolokacije (Pri,
2008: 155). Bitno je, meutim, znati da kolokati nisu uvek formalno celoviti, to znai da
se nuno ne dodiruju, zbog ega kolokacije ne smeju biti tumaene iskljuivo prema
kriterijumu bliskosti ili ustaljenog redosleda, dok su sadrinska i funkcijska celovitost, te
visok stepen prozirnosti datog spoja imperativ obrazovanja ovakvih leksikih spojeva
167

Up. She planned to grill them until their skins were brown and crackly (BNC), planirala je da ih pee
dok im koica ne porumeni i ne postane hrskava; i in the bathroom mirror he saw his ... face, freckled and
slightly spotty, ..., his wishywashy blue eyes ...; in no way did the image relate to the brown, sparkling
athletes who drank beer after a game of soccer in the commercials (BNC),u ogledalu kupatila video je svoje
lice, pegavo i malko bubuljiavo, svoje vodnjikavoplave oi; bio je to izgled koji se ni na koji nain nije
podudarao s likom preplanulih, ilih sportista koji u reklamama nakon fudbalske utakmice ispijaju pivo.
168
Kontrast na liniji brown bread i white bread s jedne strane, te black bread i white bread s druge strane, i
to crni hleb kao taman i grub, za razliku od belog hleba koji je svetao po boji i ima relativno finu teksturu,
spominje jo Dictionary of Contrasting Pairs (1988: 26).

205

(up. Siepmann, 2005: 428). To je ujedno jedan osnovnih kriterijuma na temelju ega se
kolokacije uobiajeno razlikuju od idioma. Za razliku od kolokacija ija sadrina proizlazi
iz znaenja svakog kolokata, kod idioma znaenje nije zbir doslovnih znaenja
pojedinanih lanova (Bibovi, 1982: 64; Stojii, 2010: 43).169 Iscrpnije o idiomima
govorie se u Pododeljku 4.3.3.
Zahvaljujui upravo injenici da su neke kolokacije formalno nekompaktne,
lingvisti generativistike orijentacije pokazuju kako primenom derivacijskih
transformacija, jedna kolokacija moe biti realizovana kroz vie strukturnih tipova,
recimo purple dye, ljubiasta farba, i to dye purple, obojiti u ljubiasto, a to Stojii
(2010: 48), kritikuje obrazlaui da kolokaciona celovitost strukture i sadrine ne doputa
uvek izjednaavanje leksema prema derivacionim osnovama kolokata. esto su u pitanju
meusobno nezavisne formalne varijacije; npr. red hair, crvena kosa, i flam(e)y hair,
plamena/vatrena/arkasta kosa, rusty hair, rii uvojci; a negde derivacione transformacije
uopte nisu ni mogue, npr. to turn red, pocrveneti, i *red turning, dosl. crveno skretanje.
O strukturnoj prihvatljivosti kolokacija govori A. McIntosh (1966: 1879, 194), koji
naglaava ranije pomenutu neophodnost odvojenog posmatranja prihvatljivosti
gramatikih i leksikih struktura, utemeljenoj na kriterijumima gramatike valjanosti, a
leksike (smisaone) upitnosti, recimo, reenice engl. pink dreams sleep happily, roze
snovi spavaju sreno. Kontekst ovde ograniava, ali ne potire prihvatljivost navedene
reenice, mada je verovatnoa da e ovakav iskaz biti sainjen u realnom ivotu izrazito
mala. Ovakav iskaz nije primeren zbog kolizije s vanjezikom stvarnou, za razliku od
valjano gramatiki struktuiranih, te znaenjski razumljivih reenica, poput Alternatively,
black and white dreams is a sign of depression or sadness, ponekad su crnobeli snovi
znak depresije i tuge, te potpuno negramatikih nizova rei koji ne potuje gramatiki
princip ulanavanja rei, poput *link dream yellow lightness with of feeling can, san uti
lakou sa oseajem povezati moe.170 McIntosh dalje navodi (1966: 194), da se iskazi ne
razlikuju samo gramatiki (sintaktiki) ve i leksiki. Primera radi, jedan govornik boju
preplanule koe opisivati kao dark mahagony, tamno crvenkastobraon, za drugog e ona
169

Stojii spominje i formalne razlike izmeu idioma i kolokacija. Nasuprot kolokacionim binarnim
spojevima, idiomi mogu imati i vie od dva lana, i mogu sadrati veznike, npr. black and blue, pretuen;
izubijan, u modricama, dosl. crn i plav. Autorka se osvre takoe na razlike izmeu kolokacija i sloenica
(2010: 434), o emu kae da uprkos slinosti binarne strukture, kolokacije predstavljaju leksike spojeve, a
sloenice leksike jedinice, pri emu je za razliku od prozirnih kolokacija, znatan broj sloenica
idiomatizovan (neproziran), npr. engl. blackbird, kos, dosl. crna ptica.
170
Naravno, imajui na umu slobodan red rei koji zahvaljujui flektivnosti odlikuje strukturu srp. reenice,
potonji primer u srp. prevodu ima status gramatiki valjane, a znaenjski (smisaono) upitne strukture, to je
jo jedan od dokaza da dva jezika jedan naspram drugog ne stoje u odnosu 1:1.

206

biti dark bronze, tamno ukastobraon, a trei e smatrati da je leksiki treba

okarakterisati kao dark olive, tamno braonkastout, to zapravo odraava individualni sud
ili doivljaj jedne koloristike pojave.
Kolokabilnost najneposrednije proizlazi iz jezike kompetencije izvornog
govornika (Pawley & Syder, 1983: 191; Erman, 2009: 328), koji bez mnogo razmiljanja
posee za razliitim kolokacijama tipinim za svoj maternji jezik (Yorio, 1989: 67). Sam
termin jezika kompetencija govornog predstavnika (engl. competence of the native
speaker), ovde treba, meutim, razumeti ire od onoga kako ga to definie N. Chomsky, a
koji kompetenciju posmatra kroz prizmu sposobnosti izvornog govora da proceni
gramatinost reenice, te uoi devijantne (nedovoljno uspele) reenice, shvati njihovo
znaenje, ak i onda kada je u pitanju potpuno nova, tj. nikada ranije registrovana
reenica. Chomsky, naime, svesno zanemaruje kompetenciji komplementaran termin
jeziko ispoljavanje (engl. linguistic performance), koji se tie konkretne (praktine)
primene apstraktnog (teorijskog) znanja o jeziku, bilo u pisanoj ili govornoj formi (Ivi,
2001: 910). Zbog toga M. Radovanovi (1986: 478), znanje o jeziku definie
posredstvom dva segmenta, i to kodne kompetencije s jedne strane, oitovane u
poznavanju jezikih jedinica i pravila za njihovo kombinovanje, i komunikativne
kompetencije s druge strane, koja se tie odabiranja i upotrebe jezikih jedinica.
Prenosei raspravu na ravan lekskih rasprava, T. Pri (2008: 40) pod komunikativnom
kompetencijom podrazumeva prvo sposobnost adekvatnog odabiranja leksikih jedinica
primerenih odreenoj komunikacionoj situaciji saglasno eksplicitnim i implicitnim
konvencijama jezike zajednice, i drugo, sposobnost adekvatnog prilagoavanja razliitim
komunikacionim situacijama putem promene koda.
I najzad, perspektiva kolokacionog opsega leksema, tj. svojstva kolokata da se
(smisaono) uzajamno privlae i kolociraju s odreenim spektrom drugih leksema u vrstoj
vezi s leksikim poljem u kojem se kolokati nalaze (Pri, 2008: 1556), ustrojava
podelu ukupnosti kolokacija na: (1) otvorene kolokacije (engl. open collocations),171
veoma irokog kolokacionog opsega i opteg smisla, poto je sekundarni kolokat leksema
s veoma optim smislom, zbog ega se ove kolokacije pribliavaju slobodnim spojevima i
ine jezgro leksikona nekog jezika. V. Stojii (2010: 40) kritiki se osvre na pojam
slobodnog spoja istiui da ga ne treba shvatati kao proizvoljno obrazovanje, ve
iskljuivo kao postojanje manje restriktivnih ogranienja kod jedne od udruenih leksema

171

Termin je preuzet iz renika Oxford Dictionary of Current Idiomatic English. Volume 2 (1983).

207

koja deluju na obrazovanje takvog spoja uglavnom je re o leksemi uoptenog znaenja

koja ima manji broj znaenskih komponenti i iroku upotrebu, dok sintaktika ogranienja
nisu upitna. To za posledicu ima relativno slabo uzajamno privlaenje izmeu kolokata,
to uslovljava maksimalnu zamenljivost i predvidljivost leksema u spojevima
klasifikovanim kao otvorene kolokacije, npr. brown hair, smea kosa; i (2) zatvorene
(ili vezane) kolokacije (engl. bound collocations),172 veoma uskog kolokacionog opsega i
specifinog smisla, u sklopu kojih sekundarni kolokat oliuje leksema veoma specifinog
smisla, koja se izvan datog spoja, u datom smislu, gotovo i ne javlja. Uzajamno
privlaenje izmeu kolokata izuzetno je jako, na osnovu ega proizlazi retko mogua
zamenljivost leksema u spoju, npr. blond hair, roan horse. To ovu grupu kolokacija
pribliava idiomima, ali samo na planu forme, dok je sadrinska prozirnost i dalje
netaknuta. Izmeu ova dva pola, du kontinuuma kolokacija smetene su (3) ograniene
kolokacije koje su najzastupljenije u jeziku. To su kolokacije umerenog kolokacionog
opsega, koje su manje ili vie pribliene jednom ili drugom polu (up. Cowie, 1978:
1334; Carter, 1987: 63; Pervaz, 1988: 64).
Kod uestalih (frekventnih) kolokacija, dakle onih koje imaju veliki opseg
primene, znaenje kolokacije projektuje se na znaenje leksema u njihovom sastavu
(Firth, 1968: 179). Time se zapravo sledi ideja L. Vitgentajna o tome da je znaenje
lekseme odreeno njenom upotrebom, tj. leksikim kontekstom kolociranje jedne
lekseme s drugom ini deo njenog znaenja. U tom svetlu, budui da pridev dark, taman,
kolocira s imenicom night, no, znaenje no postaje znaenje prideva dark (Firth,
1968: 196). Sledstveno navodima Stojii (2010: 6971), lekseme u kolokacije udruuju
se prema onim komponentama znaenja koje su relevantne za opisivanje odreenog
segmenta vanjezike stvarnosti, za razmenjivanje informacija, iskazivanje stavova ili
oseanja, prenoenje poruke i dr. Stoga je opravdano govoriti o vanjezikim iniocima u
kolociranju. Saeto reeno, pod tim se podrazumeva da upotrebu kolokacija ustrojava
preplitanje jezikog konteksta (jeziko okruenje), i vanjezikog konteksta (univerzum
ljudskog postojanja, delanja i saznanja). No, ovde ne sme biti prenebregnut ni snaan
uticaj situacionog konteksta koji se, kako to autorka objanjava, odnosi na okolnosti u
kojima tekst nastaje, a koje su oitovane u neposrednom okruenju, zbivanjima,
odreenom istorijskom periodu, periodu u ivotu komunikatora, itd., to neposredno utie
na tumaenje podataka i poruka u tekstu.

172

Up. A. Cruse (1986).

208

4.3.2. Proirenja i suenja znaenja na primeru leksema kojima se imenuju

boje
Osim kao senzacija (dra), boja moe biti tumaena i kao metafora, koju D.
Klikovac (2004: 10), definie kao slikovito izraavanje (Klikovac, 2004: 10). Uopte
uzev, za metafore je tipino da se jedan pojam implicitno identifikuje, uporeuje sa, i
konano tumai kroz neki drugi, inae potpuno razliiti pojam, to ilustruju engl. metafora
black death, kuga, dosl. crna smrt; i srp. metafora CRVENO BLAGO. U tom svetlu, T. Pri
(2008: 312), govori o tome da metafore mogu biti smatrane skraenim poreenjima,
poto se dva inae razliita i nepovezana entiteta meusobno dovode u vezu, na osnovu
stvarne ili pretpostavljene slinosti, kako u pogledu oblika, pozicije, funkcije, namene,
tako i osobine, ponaanja, delovanja, sposobnosti, itd. Kao ishod ovog procesa pojavljuje
se novo, preneseno znaenje, koje iz doslovnog znaenja, ukratko za leksemu osnovnog
znaenja, proistie upravo putem metaforikog (ili metonomijskog prenosa). U tom
smislu, engl. red carpet, crveni tepih, moe imati znaenja: (1) tepih crvene boje
(doslovno znaenje); i (2) poseban tretman uvaenog i poasnog gosta, i to stranog
dravnika, visokog funkcionera, crkvenog velikodostojnika, kao i neke druge znaajne
linosti iz sveta umetnosti, kulture i sporta, recimo prostiranjem crvenog tepiha pred njih
po kojem e koraati (preneseno znaenje). Dvojaka znaenjska interpretacija uobiajena
je i za white flag, i to: (1) bela zastava (doslovno znaenje); ili (2) poraz, predaja, primirje
(preneseno znaenje). Kao ilustracija metaforikog proirenja znaenja u srpskom jeziku,
ovde e posluiti sintagma BELI BISER(I), ija su mogua znaenja: (1) biser(i) bele boje
(doslovno znaenje); i (2) zub(i) (preneseno znaenje); kao i primeri dveju metafora
ekscerpiranih iz novinskog korpusa, konkretnije iz sportske reportae pod naslovom BELA
STRELA CRNOG KONTINENTA (Blic,

9.5.2007: 123), gde se metaforom BELA STRELA

upuuje na jedanestogodinjeg deaka Nikolu Patkovia (preneseno znaenje), zvezdu

mototrka organizovanih u Africi, koja se u reportai naziva CRNIM KONTINENTOM
(up. engl. the Dark Continent, dosl. tamni kontinent (preneseno znaenje)).173 Pri tome,
BELA STRELA

moe, naravno, biti jo strela bele boje (doslovno znaenje), za razliku od

173

Afrika je u prolosti nazivana Crnim kontinentom ne zbog tamne boje koe autohtonog, crnakog
stanovnitva, ve zato to je sve do kraja IX i poetka XX veka zahvaljujui svojim specifinim reljefnim
karakteristikama nepreglednim pustinjama, neprohodnim praumama, pogibeljnim klisurama, klancima,
gudurama, vodopadima, i dr., za Evropljane to bio potpuno neistraen i nepoznat teren.

209

CRNOG KONTINENTA

koji, meutim, nije *kontinent crne boje (doslovno znaenje), ali

jeste kontinent na kojem ive crni ljudi (preneseno znaenje).

Po analogiji s onim to vai za metafore, metonimije treba smatrati proizvodima
metonimijskog proirenja znaenja, do kojeg dolazi po osnovu bliske pojmovne veze, i to
nakon to se jedan pojam upotrebi da bi se govorilo o nekom drugom pojmu (Lakoff i
Johnson,1980: 35, 3540; Bugarski, 1989a: 1523). Takav prenos znaenja, prikazuje
engl. reenica there are also two whites to think about, moramo misliti i na dva belca, gde
leksema white zamenjuje klauzu a person of a race which has a pale skin (CIDE: 1661),
ovek koji pripada rasi ljudi bele, svetle puti. U srpskom jeziku, pak, metonimijsko
proirenje znaenja oliava se u reenici ANAK174 JE BOLESNIK .... NEDOSTAJE MU
NETO BELO (Blic,

26.6.2007: 2), gde narodni poslanik V. Ili, leksemom BELO sarkastino

upuuje na navodnu zloupotrebu narkotika N. anka. Rasprava o metaforama s jedne, i

metonimijama s druge strane, znaajna je i zbog toga to se na njihovom postojanju
temelji kognitivna konceptualizacija, te stie uvid u mentalne predstave spoljanjeg sveta,
(Lakoff, 1987; Lakoff i M. Johnson,1980; Kvecses, 2005).
Sledei sutinu argumentacije M. Ivi (1986, 2002), lingvistikim terminom
semantika (ili metaforika) ekstenzija, oznaava se sposobnost lekseme, i to one iji je
status najee zavisan, a ovde takoe lekseme kojom se imenuje boja, da pokrije
meusobno potpuno raznorodne karakteristike nekog prirodnog (vanjezikog eniteta).
Uzimajui u razmatranje korpus srpskih leksema kojima se imenuju boje, upravo je Ivi
prva pokazala kako pridevi kojima se imenuju razliite boje, a koji su u naoj svesti
uobiajeno vezani za manje ili vie odreene vizuelne utiske, tj. za tano odreene
hromatske vrednosti, poput PLAV (KAO NEBO/MORE), ZELEN (KAO TRAVA), BEO (KAO
SNEG), mogu

zapravo upuivati na potpuno razliite, odn. nejednake vizuelne utiske.

Konkretno ilustrovano, uvid o tome stie se na primeru sledeih parova leksema: PLAVE

174

Misli se na predsednika politike partije Liga socijaldemokrata Vojvodine, i viemandatnog poslanika u

Narodnoj skuptini Republike Srbije.

210

175

OI i PLAVA KOSA, ZELENA TRAVA i ZELENI KONJ,

BELA KAFA, BELO VINO i BELA ZEMLJA.

Slian obrazac imenovanja uoava se takoe u engleskom jeziku, recimo blue car, plavi
automobil, i blue hare, planinski zec, dosl. plavi zec; red coat, crveni kaput, i red deer,
umski jelen, dosl. crveni jelen; white snow, beli sneg, white grapes, belo groe, i white
bread, beli hleb (nijedno nije istobelo).
No, u skladu s onim o emu se govorilo u sklopu prethodnog Poglavlja 3,
pridevski leksemama kojima se imenuju boje mogu se izraavati utisci koji nisu vezani za
hromatsku vrednost (ton boje), ve se hromatska datost marginalizuje u korist nekog
drugog diferencijalnog obeleja, i to: (1) prisustvo ili odsustvo sjaja, karakteristino po
blistavom ili ugaenom izgledu boje, recimo CRN, ugasle crne boje bez sjaja, i VRAN,
sjajnocrn, i to najee uz imenice u znaenju dlake, ivotinjske i ljudske (Hlebec, 1988:
149). Ovaj kontrast beleimo i u engleskom jeziku, a olien je u kontrastiranju leksema
black, crn, i raven, vran; (2) prisustvo svetla ili tamnoe, o emu se takoe ve govorilo
u sklopu Poglavlja 3. U vezi s tim, Ivi (1996: 116), navodi da je srp. leksema PLAV, npr.
u PLAVA KOSA, u pradavnim vremenima upuivala na otvorenost, svetlinu, bledou bilo
koje boje. Dato tumaenje objanjava prisutnost brojnih za urbanog oveka u najmanju
ruku neoubiajenih sintaktikih spojeva, meu kojima UTILO PLAVO ili SINJA PLAVA. U
oponetnom odnosu prema PLAV, stoji srp. leksema MODAR, koja se u prohujalim
vremenima koristila ne toliko kao naziv za nijansu plave boje, koliko kao leksika oznaka
zagasitosti, zatvorenosti, tamnoe bilo koje boje. To je utemeljilo pojavu sloenih prideva
tipa MODROZELENO, tamnozeleno, MODROPLAVO, tamnoplavo.
Tendencija leksema PLAV i MODAR da ne iskazuju boju kao takvu, ve samo to da
li se ona ostvarila u svojoj svetloj/ tamnoj nijansi prisutna je do dananjeg dana u nekim
srpskim (ekavskim i ijekavskim) narodnim govorima. U svetlu potonjih saznjanja treba
tumaiti specifian model kvalifikacije biljaka, gde se, recimo, ito ubiajeno kvalifikuje
175

Po ZELENOM KONJU ili ZELENKU, nairoko opevanom u narodnim pesmama, M. Ivi je nazvala svoju
monografiju Ogledi o zelenom konju (1995). U njoj autorka govori o zelenom koloritu kao moguoj
konjskoj boji, navodei da je zapravo re o zelenkastosivkastim i zelenkastobraonkastim, a ne isto
zelenim ivotinjama (Ivi, 1995: 87100). Zeleni konj ima, dakle, sivkastu dlaku, svetliju ili tamniju, to
pokazuje da leksema ZELEN moe iskazivati i sivu koloristiku nijansu (up. ZEKAST/ZELJAST, ZELENKAST,
ZELENKASTOSIV (RMS)). Stoga se u narodu i neke druge ivotinje blie odreuju kao zelene, meu kojima
ZELJOV (pas), ZELENI VUK, ZEKONJA (vo), ZELENI SOKO. No, ZELENI KONJ i ZELENI SOKO s jedne strane, i
ZELENI MA s druge strane, u folklornim umotvorinama spominju se ne toliko zbog svoje boje, koliko zbog
toga to se tim epitetom naglaava njihova silovitost, ubojitost i efikasnost u savlaivanju protivnika. U
izvedena (metaforika) znaenja lekseme ZELEN spadaju: (1) nezreo, neiskusan, mlad, sve; i (2) bodar,
krepak, odvaan, silovit, ubojit (sve osobine mladosti). Ovo ujedno prua objanjenje znaenja sintaksiko
semantikih spojeva odgovarajueg imenikog obrazovanja, meu kojima ZELENA SABLJA, ZELENA PUKA,
ZELEN TOP, kao i zbog ega je Marko Kraljevi, epski junak u punoj snazi obuen u ZELENU DOLAMU
(Peikan Ljutanovi, 1994: 81).

211

leksemom MODRI SE (up. MODRI SE ITO NA NJIVAMA). Time se, prema reima Ivi (1996:
116), zapravo ukazuje na intezivnozeleni kolorit biljke koji odie sonou, sveinom,
bujnou, a ne na njenu stvarnu boju.
U engleskom jeziku, otvorenost i svetlina boje ita moe biti kvalifikovana
pomou lekseme blond, recimo u blond wheat, uta penica, dosl. plava penica. Nadalje,
sledstveno ranije izloenom, uvidom u sinhrona znaenja engleskih leksema brown,
braon, sme, i grey, siv, nije mogue spoznati njihovu nekadanju (staroenglesku) ulogu
kvalifikatora atributa svetline (Barley, 1974: 27; Burnley, 1976: 42). Analizirajui kroz
prizmu kolokabilnosti, korpus staroengleskih imena za osnovne boje koji obuhvata
lekseme black, white, grey, red, green, yellow, blue i brown, crna, bela, siva, crvena,
zelena, uta, plava i braon, R. W. Casson (1992: 397), dolazi do zanimljivog zakljuka da,
s izuzetkom red i green, leksemama pomou kojih se jo u staroengleskom kvalifikovao
percipirani ton boje,176 preostalih est imena evoluirala su iz kvalifikatora atributa svetline
u staroengleskom, u kvalifikatore atributa tona u srednjoengleskom. Izuzetak samo
donekle ine ahromatske boje (bela, crna i siva), poto je i kod njih primarno znaenje
boja koju opisuju (premda strogo uzev ahromatske boje i nisu boje), a koje u svom
sekundarnom (izvedenom) znaenju i dalje kvalifikuju manju ili veu otvorenost/svetlinu
ili zatvorenost/zagasitosti posmatranog entiteta; i (3) svojstva koja ne mogu biti
povezana sa vizuelnim utiskom boje meu kojima srp. PLAVA KRV, BELI SVET, CRVENI
VETAR. Takvih

primera ima i u engleskom jeziku, recimo purple prose, kitnjasta proza,

dosl. purpurna proza, brown study, zamiljenost, dosl, braon uenje, blue funk, smrtni
strah, teror, dosl. plavi strah, yellow belly, kukavica, dosl. uti stomak.
Struktura pridevskih leksema kojima se imenuju boje oigledno je amorfna, a
znaenje difuzno (Wyler, 1992: 51; Lurija, 2000: 63; Radi, 2008: 348). Proces
semantike ekstenzije, rezultira u manjoj ili veoj idiomatizaciji lekseme kojom se
imenuje boja, inei na taj nain u manjoj ili veoj meri sadrinski neprozirnom i
sintagmu (kolokaciju, kompoziciju, poredbu, itd.) u iji sastav ulazi. O tome kao o
procesu inkremetacije govore L. Bauer (1983: 56), L. Lipka (1992: 97), i T. Pri (2008:
52, 956). Inkrementacija obuhvata dodavanje DgO (dijagnostikih obeleja), i to onih
eksternih na predvidljiv smisao. S obzirom na to, lekseme, engl. raven i srp. VRAN, mogu
biti tumaene kroz prizmu dodavanja DgO SJAJAN na predvidljiv smisao crne boje.

176

A. Trstenjak (1987: 126) navodi da se ceo ivotni krug zatvara u svega dva pigmenta, i to u zelenoj
boji, tj. hlorofilu kao osnovnoj boji biljnog sveta, i crvenoj boji, tj. krvnim pigmentima (heminu i
hemoglobinu), kao osnovnoj ljudskoj i ivotinjskoj boji, pri emu su hlorofil i hemin hemijski vrlo slini

212

Pod eksternim obelejima (ili krae, EO), kojima je, prema reima Pria (2008: 52,
956), svojstvena nepredvidljivost, treba podrazumevati dodatna obeleja koja naruavaju
princip semantike kompozitivnosti smanjujui prozirnost lekseme. Kompozitivne
lekseme su predvidljive morfoloki su ralanjive i semantiki prozirne, a idiomatizovane lekseme su nepredvidljive morfoloki neralanjive i/ili sadrinski neprozirne. Dva
ovde opisana tipa leksema ine dva kraja jednog kontinuuma to znai da granicu izmeu
njih nije lako povui. Eksterna obeleja moraju biti jasno razlikovana od internih
obeleja (ili krae, IO) kao svih predvidljivih obeleja proisteklih iz principa semantike
kompozitivnosti koja stoga doprinose sadrinskoj prozirnosti lekseme. Tu spadaju
obeleja koja su nasleena od upotrebljenih osnova i afiksa, to prirodno vai samo za
polimorfemske lekseme, npr. engl. yellowish (yellow + ish), i srp. UKAST (UT +
KAST),177 obe u znaenju pomalo ut, to nastaje sprezanjem osnova kao imena za boju
i sufiksa koji u spojeve unosi znaenje pomalo. O afiksacijama e se iscrpnije govoriti u
sklopu Poglavlja 5, u celosti posveenog raspravi o tvorbenoj sintagatici leksema kojima
se imenuju boje. Za razliku od polimorfemskih leksema, kod monomorfemskih leksema
obeleja su bez izuzetka eksterna.
No, pored inkrementacije, semantika idiomatizacija moe biti oitovana jo u
dekrementaciji, koja podrazumeva oduzimanje DgO od predvidljivog smisla, i to
uglavnom kroz gubljenje IO pojedinanih osnova. To uzrokuje desemantizovanje
osnovnog (doslovnog) znaenja leksema kojima se imenuju boje. S tim u vezi, ovde emo
se osvrnuti na primer engleske lekseme denim. Naime, poev od kasnog XVIII veka,
leksemom denim, teksas, tradicionalno se oznaavao dins plave boje, ali je to znaenje u
meuvremenu desemantizovano. Tako, danas, leksema denim moe oznaavati dins
materijal u crnoj, sivoj, zelenoj, crvenoj i roze boji. Slino tome, sloenica blackboard,
kolska tabla, dosl. crna tabla, ranije je oznaavala kolsku tablu iskljuivo crne boje.
Danas, meutim, zahvaljujui okonanom procesu desemantizovanja, kolska tabla moe
biti jo zelene, a ako je plastina, i bele boje.
Slinih primera ima i u srpskom jeziku pa je 70ih godina prolog veka, sintagma
PLAVA KOVERTA imala

znaenje mito, novac za podmiivanje (u koverti plave boje), dok

danas koverta koja toj svrsi slui moe biti i neke druge boje. tavie, priseajui se

177

U upotrebi takoe, premda ree, jo kao UTKAST. Glas u UKAST rezultat je jotovanja (Klajn, 2003:
274).

213

skoranjeg metaforikog naziva AFERA KOFER,178 mito uopte i ne mora biti upakovano u
kovertu. O procesu desemantizovanja primarnog znaenja crvene boje, na slian nain
govori i N. Pintari (2008: 818), navodei primere nekoliko srp. leksema kod kojih je taj
proces ve davno okonan, meu kojima je nama ovde zanimljiv RU ZA USNE ( franc.
rouge, crven), popularni kozmetiki proizvod koji se danas proizvodi ne samo u crvenoj
boji, ve i u drugim tonovima (od bledoroze do zagasitoljubiaste, katakd ak smee,
plave i crne). Potonje tumaenje moe biti primenjeno i na srp. leksemu KARMIN ( franc.
carmin, jarkocrven), koja se koristi upravo kao sinonim za ranije pominjanu leksemu RU,
premda je prvobitna motivisanost oba ova naziva potpuno razumljiva kada se u obzir
uzme injenica da su zdrave ljudske usne uobiajeno u nekoj nijansi crvene boje.

4.3.3. Idiomi s elementom boje

Osim leksema iri termin leksika jedinica obuhvata jo afikse sufikse i
prefikse, o kojima e se govoriti u Poglavlju 5, te idiome (frazeologizme ili frazeme),
pod kojima treba podrazumevati ustaljene jezike jedinice koje se sastoje od najmanje dve
lekseme koje imaju jedinstveno znaenje (Dragievi, 2007: 245); npr. engl. grey
matter, mozak, dosl. siva materija, i srp. CRVENO DOBA, doba komunizma i komunistike
diktature. Ustaljenost frazeologizama poblie odreuje injenice da ne mogu biti menjani
ni red rei ni same rei u njihovom sastavu. To odraava engleski idiom white lie,
poluistina, dosl. bela la, za razliku od neprihvatljivih kombinacija *lie white i *white
untruth, i srpski idiom CRNA OVCA, izgrednik, otpadnik,179 za razliku od *OVCA CRNA i
*SIVA OVCA. Jedinstveno znaenje idioma utemeljuje mogunost da ceo bude zamenjen
jednom reju koja e izraavati njegovo znaenje. Po svojoj strukturi idiomi mogu biti
(1) predlokopadeke konstrukcije, npr. engl. (to be) black and blue, plav, izubijan, dosl.
crn i plav, i srp. (raditi) NA CRNO, raditi izvan legalnih tokova zapoljavanja; (2) sintagme,
npr. engl. to think green, voditi rauna o ivotnoj sredini, dosl. misliti zeleno; i srp.
OGARAVITI NAUSNICE,

dobiti prve brie; (3) zavisne reenice, poput engl. to grow grey in

the service of, dugo godina verno raditi za nekoga ili neto, dosl. posiveti (osedeti) sluei
178

Re je o aferi iz 2006. godine, kada su za krivino delo primanja i pomaganja u pimanju mita, uhapeni
Dejan Simi, bivi viceguverner Narodne banke Srbije, i Vladimir Zagraanin, funkcioner Socijalistike
partije Srbije. Na 'prenosnik novca', u kojem je bila zapakovana suma od 100.000 evra, koju je srpska
policija zaplenila, dvojica optuenih, njihovi pravobranici i tuilatvo upuivali su kao na tanu, kofer, ak
kesu.
179
Idiom oznaava osobu koja svojim ponaanjem sramoti sve ostale lanove svoje porodice (takoe u
upotrebi kao BELA VRANA).

214

nekoga ili neto; i srp. GLEDATI KROZ RUIASTE NAOARI, imati romantinu (nerealnu)
predstavu o nekome/neemu; (4) nezavisne reenice, npr. engl. the grass is always
greener on the other side, ovek uvek veruje da je drugima bolje nego njemu samom,
dosl. trava je uvek zelenija s druge strane ;180 i srp. BOLJE JE I CRN KOLA NEGO PRAZNA
TORBA, dobro

je imati barem neto, bilo ta.181

Govorei o obelejima idioma, T. Pri (2008: 1589), navodi kompaktnost

forme, funkcije, sadrine i upotrebe, zbog ega se idiomatizovanost (sadrinska i/ili
formalna), pokazuje kao njihovo glavno svojstvo. Sadrinska idiomatizovanost koja se i
ovde oituje kroz dekremetaciju DgO ukljuenih leksema, te istovremeno dodavanje
novih DgO celini, sinhrono moe biti do te mere neprepoznatljiva da mora biti razaznata
pozivanjem na etimologiju nauku koja se bavi poreklom rei. Nasuprot sadrinski
idiomatizovanim idiomima, postoje i sadrinski kompozitivni idiomi, recimo black and
white, crnobelo, u reenici Professor ... tells us that about twothirds of all dreams are
in black and white (ODCIE: 68), Profesor ... nam kae da je otprilike dve treina svih
snova crnobelo. Zbog toga je, kako to obrazlae Pri (2008: 1589), sve idiome
mogue zamisliti razmetene du kontinuuma prozirnosti, od potpuno prozirnih kao u
potonjem sluaju, do potpuno neprozirnih, npr. once in a blue moon, retko.
Zbog njihove oigledne sadrinske i sintaktike kompaktnosti, neki lingvisti
idiome nazivaju gotovim iskazima (engl. readymade utterances), ak ustaljenim
kolokacijama (Kristal, 1985: 134). T Pri (2008: 1606), ukupnost idioma deli u tri
osnovna tipa, meu kojima (1) frazne lekseme, koje se dalje dele na (a) bezglagolske
frazne lekseme, u iji sastav ulaze fiksni binomi jedna funkcijska jedinica povezuje
dve semantike, npr. black and blue, prebijen, u modricama, plav, dosl. crn i plav, in
black and white, crno na belo, pribeleeno u formi pravnoobavezujueg pismenog iskaza;
poredbe, npr. as brown as hazelnuts, sme kao kesten, dosl. sme kao lenik, as white as
snow, beo kao sneg; frazne imenice, koje su realizovane kao imenike sintagme,
uglavnom tipa pridev + imenica, poput white dwarf, beli patuljak, umirua zvezda; i
(b) glagolske frazne lekseme, koje obrazuju kostur budue reenice obuhvatajui frazne
glagole, npr. to work like a black, raditi ko crnac; (2) diskursne formule (reenice i
sintagme), poput to draw a red herring across the path, odvratiti kome panju vetim
manevrom, from log cabin to White House, od trnja do zvezda, dosl. od brvnare do Bele
kue; i (3) izreke, kako tradicionalne, npr. two blacks do not make a white/right, od dva
180
181

Up. srp. U TUOJ JE RUCI UVEK VEI KOMAD.

Up. srp. BOLJE ITA NEGO NITA.

215

zla ne moe ispasti dobro, dosl. dve crnoe ne daju belilo, tako i popularne lansiraju ih
poznate javne linosti, jedna ili vie njih zajedno, angaovane u svetu oubiznisa,
umetnosti, politike, itd.
Nama su ovde posebno znaajne poredbe, u kojima se, kako smo na temelju
istraivanja utvrdili, najjasnije oituju principi kategorizacije boja prema referentima.
Shodno tome, iz poredbe as white as snow, beo kao sneg, spoznajemo ta je u engleskom
jeziku reper (orijentir) za prototipsko znaenje bele boje. S tim u vezi, E. Tribushinina
(2008: 62), navodi da se white, meutim, uobiajeno uporeuje i sa kredom u as white as
chalk, mlekom u as white as milk, papirom u as white as paper, aravom u as white as a
sheet. Zbog toga je poredbe neophodno sagledavati i ire, kao lingvistike potvrde
inventara najrazliitijih orijentira iz vanjezike stvarnosti prema kojima se razliite boje
kategoriu. Podrobnija kontrastivna analiza poredbi u razliitim jezicima potvruje znaaj
postavki jezike relativnosti, jer izmeu razliitih jezika nema potpunog poklapanja u
smislu odabira orijentira. Tako, recimo, uprkos brojnim slinostima izmeu engleskog i
srpskog jezika u pogledu napred prikazane liste moguih poredbi s elementom bele boje,
u srpskom jeziku nedostaju poredbe as white as sheet, beo kao arav, as white as orchid,
beo kao orhideja, as white as fleece, beo kao runo (ovce). Istovremeno, s druge strane,
ima srpskih poredbi s elementom bele boje utemeljenih na odabiru pojedinih orijentira
koje engleski jezik uopte ''ne prepoznaje'' kao adekvatne repere bele boje, meu kojima
BEO KAO BRANO/DAN/SAN/SMRT.

U narednim odeljcima detaljnije emo se pozabaviti raspravom o strukturi ovih

bezglagolskih fraznih leksema, tj. fiksnih binominih struktura koje tipino odraavaju
ovekovu predstavu o idealizovanim predstavnicima odgovarajue klase razliitih
hromatskih utisaka.
.

4.3.4. Poredbe s elementom boje

Uz kolokacije, poredbe (prema engl. simile), takoe nastaju kao rezultat delovanja
itavog niza kognitivnih procesa zahvaljujui kojima se uspostavljaju odnosi izmeu
inae manjevie razliitih pojmovnih sfera. Poredbe se izvode dovoenjem u vezu dveju
razliitih vanjezikih kategorija, zbog ega su aspekti slinosti meu njima samo
figurativno, ne i doslovno dati, npr. engl. green is like a snake, zeleno je kao zmija, i srp.
ZELENO JE KAO OTROV.

216

U sklopu kognitivnolingvistike teorije prouavaju se dva osnovna tipa poredbi, i

to: (1) poredbe s engl. poredbenom rei tj. kopulom as B as A, npr. as white as a lily,
(jednako/isto) beo kao krin/ljiljan, to odgovara srp. (JEDNAKO/ISTO) A KAO B, npr.
(JEDNAKO/ISTO) BEO KAO KRIN; i (2) poredbe s engl. poredbenom rei tj. kopulom like,
npr. white like snow, beo kao sneg/beo poput snega, to odgovara srp. A KAO/POPUT B,
recimo ZELEN KAO/POPUT TRAVA/E.
U pogledu funkcije, poredbe treba smatrati stilskim figurama koje slue za
naglaavanje i/ili ivopisno opisivanje. Gramatiki i semantiki, poredba se
najjednostavnije tumai kao propozicija (engl. proposition), ili jedinica znaenja u kojoj
se oituje sadraj neke izjave date u obliku proste reenice (Kristal, 1985: 298). U
proirenom smislu, poredbom se moe i pripovedati (Bredin, 1998: 76), npr. her lips were
not as red as a cherry, they were as red as a blood, usne joj nisu bile crvene kao trenja,
ve su bile crvene kao krv (reennica je nastala kombinovanjem dveju poredbenih
sintagmi).
U naelu, kognitivnolingvistika teorija poredbe uobiajeno analizira uporedo sa
metaforama, svodei oigledne razlike izmeu metafora i poredbi na pitanje forme
(Israel, Riddle Harding i Tobin, 2004: 1). Stoga preovladava miljenje da poredba zapravo
pojanjava ono to metafora samo nagovetava. I tradicionalna lingvistika istie
metaforinost kao osnovnu karakteristiku ukupnog figurativnog jezika (Black, 1979: 20;
Pierini, 2007: 22). U svetlu takvih tumaenja, metafora se smatra poredbenom elipsom
(engl. elliptical similies) pri emu sama elipsa nastaje kao posledica delovanja principa
jezike ekonominosti, zbog emfaze i/ili stila, i to izostavljanjem jednog dela strukture
koji, meutim, moe biti rekonstruisan na osnovu konteksta (Kristal, 1985: 87). Proizlazi
dakle da su metafore love is a red rose, ljubav je crvena rua, i red is love, crveno je
ljubav, izvedene od poredbi love is like a red rose, ljubav je kao crvena rua, i red is like
love, crveno je kao ljubav.182 Bitno je istai da se proces obrazovanja metafore love is a
red rose odvija na osnovu poistoveivanja ljubavi s prenesenim (apstraktnim znaenjem)
sintagme red rose, crvena rua, koja se pojavljuje u svojstvu obeleja lepote iskrene
ljubavi. Taj proces prenosa, A. Cruse (2006: 21) naziva konflacijom mentalnih prostora
ili konceptualnom konflacijom (prema engl. blending of mental spaces ili conceptual
blending). Ukratko, kako to autor pojanjava, postupkom konceptualne konflacije u vezu
se dovode ak etiri razliita mentalna prostora, od kojih dva, A i B, predstavljaju inae
182

Upravo zbog toga R. E. Reynolds i A. Ortony (1980: 11109), i navode da razvojni put razumevanja
poredbe i metafore ide od poredbe ka metafori, ali ne i obrnuto.

217

meusobno potpuno nezavisne, generike koncepte koji se zahvaljujui novooformljenoj

metafori meusobno povezuju, i to unutar okvira prostora koji Cruse naziva konflacionim
prostorom (engl. blended space), ili AB prostorom. Jedan od dokaza u prilog teorije o
metaforikoj konflaciji, jeste to to se za kombinaciju AB poinju vezivati osobine koje
inae nisu tipine odelito ni za koncept A, ni za koncept B. U tom smislu metaforom love
is like a red rose, uspeno se prikazuju neke vane odlike ljubavi lepota, dragocenost,
krhkost. Strastvenost, meutim, nije tipina odlika rue (koncept B), kao to se ni trnje
uobiajeno ne dovodi u vezu s ljubavlju (koncept A). Prizivajui mentalnu sliku rasvetale
crvene rue, eventualno pupoljka, nikako cveta iskrzalih latica, niti onog kojeg je recimo
pokosio prvi mraz, ovek lepotu, sveinu i krkost rue povezuje s konceptom ljubavi.
Sloenost ovog tumaenja objanjava zbog ega je broj nezavisnih rasprava koje se
iskljuivo bave strukturnim i sadrinskim aspektima poredbi zanemarljivo mali u
poreenju sa studijama o metaforama.
U figurativnom govoru poredba ima prednost nad metaforom uvek onda kada se
koristi konkretan predikat i kada je izmeu dva pojma koja se porede cilj prikazati odnos
slinosti (engl. relation of likeness) (Gibb i Wales, 1990: 199213; Chiappe, Kennedy,
Chiappe, 2003: 52). Valjano razumevanje poredbe oteava, meutim, injenica da
komunikator s kojim saobraamo, uprkos izvesnom broju slinih osobina izmeu dva
uporeena pojma, nailazi i na takve osobine gde je mogue uoiti njihovo evidentno
semantiko razilaenje. Naime, priroda odnosa slinosti izmeu dve uporeene kategorije
takva je da slui za iskazivanje neke njihove neobine veze (Roncero, Kennedy, Smyth,
2006: 74). Pod tim se podrazumeva da se entiteti koji se uporeuju, a koji su meusobno
sutinski nesrodni, posmatraju kroz prizmu jednog ili vie specifinih osobina koje ih
povezuju ili razdvajaju. S obzirom na to, ovde e biti korisno osvrnuti se na navode A.
Ivandeki (2009: 335), koja konstatuje da slinost, a shodno tome i neslinost, izmeu
dva uporeena pojma u poredbenoj sintagmi moe, ali ne mora biti objektivno data, to
''umnogome zavisi od ljudskog iskustva, kulturnih korena i uopte od enciklopedijskog
znanja osobe koja je stvara''.
Samom strukturom poredbi, najiscrpnije se bavi R. A. Aisenman (1999: 46), koja
navodi da je poreenje koje se ostvaruje poredbom, npr. engl. her face is white like snow,
ima lice belo kao sneg, gde se jasno uoava predikativna struktura S + P, uobiajenije
tamo gde se tei ka preslikavanju atributivnih predikata. Tako se u white like snow,
preslikava atributivni predikat snow, sneg, koji slui da se opie subjekat white, beo. To
ujedno znai da na poredbe moe biti primenjeno tumaenje (as) A as B, (jednako/isto
218

tako) A kao B, ili krae, A is straight, A je jasno definisano (pomou B), to znai da B u
funkciji predikata jasno definie A u funkciji subjekta. Sam pojam preslikavanja preuzet
je od D. Gentnera (1983), zaslunog za definisanje teorije strukturnog preslikavanja
(engl. structuremapping theory). Prema Gentneru, predikati koji se preslikavaju s jednog
pojmovnog domena na drugi mogu biti atributivni (u sluaju poredbi), ili pak relacioni
(u sluaju metafora). Posmatrano u celini, u poreenju s metaforama, poredbe su uvek
frekventnije onda kada su dva elementa u poredbi opaajno slina (Aisenman, 1999: 45
51), zbog ega je i slinost izmeu izvornog i ciljnog koncepta atributske prirode, pa se
izmeu njih uspostavlja direktno, tj. pravolinijsko povezivanje znaenja, to prirodno
neposredno utie na poveanje njihove razumljivosti (Chiappe, Kennedy, Chiappe, 2003:
53). Aisenmanova navodi i dodatnu terminoloku zanimljivost olienu u distinkciji
izmeu povrinskih atributa (engl. surface atributes), uobiajeno inkorporiranih u
poredbe, i odnosnih ili relacionih struktura (engl. relational structure), uobiajeno
iskazanih metaforama. Primera radi, u engl. poredbama as green as grass, zelen kao trava,
as blue as the sky, plav kao nebo, as red as a ruby, crven kao rubin, i srp. poredbama UT
KAO LIMUN, PLAV KAO RAZLIAK, ZELEN KAO U,

odslikava se upotreba povrinskih

atributa ije razumevanje nije upitno (predikat ili element B iskazuju se engleskim
leksemama grass, sky, ruby, i srp. leksemama LIMUN, RAZLIAK, U).
U najkraem, u poredbenoj strukturi binomne prirode, element A moe biti
smatran determinatumom ili upravnim lanom, kojeg blie definie element B kao
determinans ili modifikator.183 Ovakvi fiksni binomi kako ih to, da se podsetimo naziva
T. Pri (2008: 162), ispoljavaju specifinu strukturu u smislu da dve semantike jedinice
povezuje jedna funkcija, ovde engl. veznici as i like, i srp. KAO i POPUT. Elementi A i B
uklopljeni u poredbe nisu meusobno zamenljivi, poto se na taj nain menja znaenje
celokupne poredbene sintagme koja je po svojoj strukturi asimetrina u smislu da B
definie A, ali ne i obrnuto. Iz ovako postavljenog odreenja poizilazi da su sastavni
konstituenti u poredbama referentno zavisni, to znai da subjekat upuuje na neto to
predikat opisuje. No, kod obinih poreenja jasno se uoava simetrina struktura, budui
da su njihovi sastavni elementi (A + B) referentno nezavisni, i stoga meusobno
zamenljivi, i to u smislu da B definie A, kao i da A definie B (Ortony, 1979: 190;
Bredin, 1998: 735). To je H. Bredina podstaklo na definiciju simetrinog poreenja kao
183

C. Fromilhague (1995: 734) navodi da poredbu odlikuje trolana struktura od (1) teme (engl. topic), ili
entiteta kojeg poredba opisuje, (2) prenosnika ili entiteta s kojim se tema uporeuje (engl. vehicle), i (3)
osobina slinosti ili svojstava zajednikih i za temu, i za prenosnika (engl. similarity features).

219

tvrdnje o odnosu slinosti (engl. statement of a relation), koja se, kako je to ranije bilo
istaknuto, moe potvrditi ili osporiti, dok za razliku od toga predikacijsko poreenje
predstavlja tvrdnju o prirodi subjekta (engl. statement of the character of the subject),
ija se slinost sa determinatumom takoe moe potvrditi ili osporiti. Potpuno je, recimo,
prihvatljivo rei that blue is like this purple, ta plava je kao ova ljubiasta, ili pak this
purple is like that blue, ova ljubiasta je kao ta plava.184 Isti princip tumaenja ne moe,
meutim, biti primenjen na poredbu red like blood, crveno kao krv, poto ovde promena
sastavnih konstituenata rezultira u neprihvatljivoj (negramatikoj) poredbenoj sintagmi
*blood like red, dosl. krv kao crveno.
Sledstveno napred izloenom, metafore se od poredbi jasno razlikuju u smislu
jasnog oitavanja preslikavanja relacionih, a ne atributivnih predikata. Za metafore vai
princip tumaenja A contains B, A sadri B, npr. (his nose is) a red tomato, (nos mu je)
crvena paprika, dosl. (nos mu je) crveni paradajz. Kako to ovaj primer ilustruje, u
metafori se ispoljava kategorijalna povezanost (engl. categorical relation) izmeu dva
nesrodna koncepta, ovde engl. nose, nos, i tomato, paradajz (u srpskom PAPRIKA). S
obzirom na to, engleska metafora red tomato, crveni paradajz, kojom se upuuje na izgled
neijeg nosa, odraava konceptualno preslikavanje izmeu domena nose i tomato
(up. srp. CRVENA PAPRIKA). Time se postie pokrivenost brojnih vanih karakteristika koje
se tipino dovode u vezu s izgledom ljudskog nosa: mesnati lik, dimenzije po kojima
podsea na paradajz (u srpskom na papriku), crvenilo koe (od pijanstva, jake prehlade, i
dr.), itd. Dodatna ilustracija funkcionalne (relacione ili odnosne) slinosti izmeu
izvornog koncepta i ciljnog koncepta uobiajene za metafore, oliena je u metafori white
war, mirni i beskrvni ekonomski (privredni), a ne oruani sukob. Prema reima R. A.
Aisenman (1999: 4551), u ovoj metafori atributivno znaenje prideva white nije potpuno
jednoznano. Njenu strukturnu razumljivost uslovljava dovoenje u vezu relevantnog
atributa white u svojstvu determinansa (ciljna kategorija), i lekseme war u svojstvu
determinatuma (tema, izvorna kategorija). Poto je u pitanju vrlo sloen proces,
neophodno je uspostaviti odgovarajue relacije izmeu dve inae nesrodne kategorije.
Slian princip tumaenja, moe biti primenljen i na ranije pominjanu metaforu ZELENI
POJAS,

u znaenju poumljena, travnata oblast. S. Glucksberg i B. Keysar (1990: 318;

1993: 40124), navode da relacioni predikati zapravo povezuju prototipsko znaenje

odabranog ciljnog pojma (koncepta ili kategorije) s odabranim izvornim pojmom
184

Zapravo se misli na odreene nijanse plave i ljubiaste boje.

220

(konceptom ili kategorijom). U tom svetlu, element white u white war ima pozitivnu
konotaciju, jer white i inae tipino upuuje na pozitivne osobine, meu kojima nenost,
blagost, pitomost, smirenost, tiinu, mir, itd. Znaenje mira preslikava se na kategoriju
rata, a metafora white war dobija znaenje neoruanog, beskrvnog, privrednog sukoba.
Slino tome, meu prototip znaenja srpske lekseme ZELEN po kojima komunikator
prebire nakon to uje metaforu ZELENI POJAS, spadaju bujno rastinje, zelenilo,
travnjak, uma ili gora, itd. Sva ta znaenja, pomou relacionog predikata A SADRI B,
preslikavaju se na kategoriju POJAS, tipino u znaenju jasno omeeni/definisani predeo.
Konano, ZELENI POJAS dobija znaenje jasno omeeni/definisani zatravljeni ili ozelenjen
predeo.
Sve napred izloeno D. L. Chiappe, D. M. Kennedy, P. Chiappe (2003: 515),
nastoje podrobnije terminoloki pojasniti uvodei pojmove: (1) umenost poreenja
(engl. aptness of comparisons), kao opsega u kojem poreenje prikazuje bitne odlike
teme; i (2) razumljivost poreenja (engl. comprehensibility of comparisons), oitovanoj
u stepenu razumljivosti znaenja jednog poreenja. Kod metafora jasnije je istaknuta
umenost poreenja, a kod poredbi razumljivost poreenja. Ipak, meu poredbama
postoje takve koje se lake ili tee razumeju. Tako, recimo, engl. poredbu yellow like ripe
corn, ut kao zreli kukuruz, odlikuje visoki stepen razumljivosti to nije, meutim,
karakteristino za engl. poredbu as yellow as jaundice, dosl. ut kao utica, gde je
razumljivost znaajno umanjena, i to zato to se mentalna slika utice tipino daleko tee
priziva od slike zrelog kukuruza ute boje. U srpskom jeziku pak, visoka razumljivost
poredbene strukture oliena je u poredbi CRN KAO GAR/UGALJ, budui da gar i ugalj
predstavljaju materijale koje uobiajeno nalazimo u neposrednom vanjezikom okruenju.
Za razliku od toga, razumljivost poredbi CRN KAO SMRT/GREH, znaajno je umanjena poto
se sadrina ovih iskaza neminovno analizira kroz prizmu dileme koliko su to smrt i
greh zapravo crni.
U svetlu ranije rasprave o sutinskim razlikama izmeu poredbi i metafora, D.
Gentner i P. Wolff (1997: 33155), te D. Gentner i B. F. Bowdle (2001: 22347), navode
da su za razliku od metafora, poredbe uvek brojnije u novooformljenim iskazima (engl.
novel statement). Autori poredbu takoe definiu kao poreenje izmeu ciljnog pojma ili
koncepta (engl. target term ili concept), i izvornog pojma ili koncepta (engl. base term
ili concept). I dok poredbena struktura iskazuje poreenje utemeljeno na izvornom
znaenju izvornog koncepta, dotle metafora predstavlja kategoriju (apstrakciju) zato to se
oslanja na izvedeno, apstraktno znaenje izvornog koncepta. Konkretno ilustrovano, to
221

znai da engleska metafora Love is a red rose, moe ispravno biti shvaena samo ukoliko
se prvo ostvari razumevanje izvornog pojma (koncepta), ovde engleske sintagme red rose
kao obeleja (simbola) iskrene ljubavi. Tek nakon toga je ovo znaenje mogue dovesti u
vezu sa ciljnim pojmom (konceptom) imenicom love. To, istovremeno, ini
neprihvatljivim metaforike iskaze *love is a blue rose, ljubav je plava rua, jer sintagma
blue rose, plava rua, ni na koji nain ne asocira na iskrena ljubavna oseanja.
U produetku rasprave o poredbama s elementom boje, sledi prikaz razliitih
tipova poredbenih konstrukcija u engleskom jeziku, te pregled moguih obrazaca
njihovog prevoenja na srpski jezik.

4.3.4.1.

Tipologija poredbi s elementom boje

Problem oko definisanja razliitih tipova poredbi, i to na primerima preuzetim iz

korpusa engleskog jezika, najpreciznije je ilustrovao H. Bredin (1998: 6970, 75), koji
razluuje izmeu ak est logiki razliitih vrsta poreenja, i shodno tome est razliitih
vrsta poredbi, pri emu se autor ovde delom poziva na M. C. Beardsleyija (1981: 137),
koji ukupnost poreenja i poredbi deli na: (I) otvorene poredbe u kojima se ne spominju
osobine uporeenih entiteta (ovde, poredbe tipa 1 i 2); i (II) zatvorene poredbe gde su
entiteti uporeeni saobrazno svojim osobinama (ovde, poredbe tipa 3, 4, 5 i 6), s tim to
se, prirodno, svakim takvim pojedinanim tipom poredbi iskazuju razliite predikacije, i
to:
(I) otvorene poredbe: (1) A je kao B, npr. engl. Johns eyes are as blue as forget
me nots, Johnove oi su plave kao razliak, dosl. plave kao nezaboravak/spomenak;
(2) A nije kao B, npr. engl. Johns eyes are not as blue as forgetmenots (, they are as
blue as the sky), Johnove oi nisu plave kao razliak, plave su kao nebo;
(II) zatvorene poredbe: (3) A je kao B u smislu obeleja p, npr. engl. Johns eyes
and Susans eyes are as blue as forgetmenots, Johnove oi i Susanine oi su plave kao
razliak; (4) A nije kao B u smislu obeleja q, npr. engl. Johns eyes are as blue as
forgetmenots, but Susans eyes are as blue as the sky, Johnove oi su plave kao
razliak ali Susanine oi su plave kao nebo; (5) A sadri jednako toliko obeleja r
koliko i B, npr. engl. Johns eyes are as blue as forgetmenots, and so are Susans,
Johnove oi su plave kao razliak, a takve su i Susanine; (6) A sadri razliitu koliinu
obeleja s od B, npr. engl. Johns eyes are as blue as forgetmenots, unlike Susans
222

which are pale blue, Johnove oi su plave kao razliak, za razliku od Susaninih koje su
bledo plave. U (3) i (4) porede se entiteti u smislu koliko u poredbenoj strukturi jeste/nije
prisutno obeleje oznaeno slovima p i q, dok se u (5) i (6) porede obeleja oznaena
slovima r i s, i to u smislu stepena svog prisustva u entitetima koji se uporeuju.
U naelu, ukupni inventar poredbi moe, kako to konstatuju H. Bredin (1998: 77) i
P. Pierini (2007: 37), biti i dodatno izdeljen na ustaljene poredbe (engl. conventionalized
similes), i kreativne poredbe (engl. creative similes). H. Bredin na primeru engleski
poredbi, a M. Omazi (2002: 100), na primeru srpsk(ohrvatsk)ih poredbi, ukazuju jo na
prisustvo poredbenih frazema ili formalno idiomatizovanih poredbi (engl. dead
similes, frozen similes), poput engl. (as) green as grass, zelen kao trava, i srp. SIV KAO
MI.

Unutar ovakvih struktura zamenljivost pojedinih leksema nije mogua ili je

zanemarljivo mala (Pri, 2008: 159), npr. *as green as tea, zelen kao aj, iako je jeziki
potpuno prihvatljivo rei tea green, svetlozelen, dosl. ajzelen. Ni srpska imenica MI u
poredbi SIV KAO MI, ne moe biti zamenjena nekom drugom leksemom, recimo
imenicom SLON, npr. u *SIV KAO SLON, a da to ne narui identitet idioma, iako je i slon
ivotinja sivkaste boje. Druga vana osobina ovakvih formalno idiomatizovanih poredbi
je njihova postojanost oitovana u minimalnoj ili potpuno nedopustivoj mogunosti
podvrgavanja celine transformacijama i/ili modifikacijama. Svestan toga, H. Bredin
(1998: 77), navodi da ovaj tip poredbi vie ne predstavlja poreenja jer njihova funkcija
nije vie deskriptivna, iako se zadrava sintaktika i logika struktura poreenja.
Formalno idiomatizovane poredbe izgubile su svoj prvobitni figurativni potencijal
pretvorivi se u prazne, neoriginalne, jednoznane retorike oblike ili kliee. To je takoe
jedan od razloga zbog ega im se u lingvistikim analizama ne pridaje prevelika panja.
No, u svetlu sadrinske i tvorbene analize, te postulata kognitivne lingvistike i
posebno teorije prototipa, rasprava o poredbama, kako je to ve bilo istaknuto, pokazuje
se vrlo korisna u smislu spoznavanja predstava o prototipskim i drugim predstavama
razliitih tonova boja, npr. engl. white as snow, black as coal, red as blood, green as
grass, yellow as gold, blue as sky, koje svoje prevodne korelate imaju u srp. poredbama
BEO KAO SNEG, CRN KAO UGALJ, CRVEN KAO KRV, ZELEN KAO TRAVA, UT KAO ZLATO,
PLAV KAO NEBO.

185

185

U vezi s tim, znaajno je to to primenom odgovarajuih transformacio-

Takoe DOBAR KAO ZLATO (up. engl. as good as gold).

223

nih pravila,186 svaka od poredbi u svojstvu ulazne strukture (engl. input), moe iz
dubinske ili podlene strukture (engl. deep structure), biti prevedena u povrinsku
strukturu (engl. surface structure), kao krajnju fazu u predstavljanju dubinskih, ovde
poredbenih analoga (up. Kristal, 1985: 272). Zahvaljujui tome, prvo nastaju sloeni
pridevi koji stupaju u odreene leksike odnose (sintagmatske i paradigmatske), i koji se
dodatnim transformacijama prevode u pridevske izvedenice, koje takoe dalje stupaju u
odreene leksike odnose (sintagmatske i paradigmatske), poput engl. snowwhite
(handkerchief)187 snowy (hair); srp. SNEG/SNENOBEO (MARAMICA) SNEAN (KOSA);
engl. coalblack (hair) coaly (skin); srp. UGLJEN/UGLJENASTOCRN (KOSA)
UGLJENAST (TRULE);

engl. bloodred (lip) bloody (sky); srp. KRV/KRVAVOCRVEN

(USNE) KRVAV (NEBO);188 engl. grassgreen (dress) ili grassy green (dress), ne
*grass(y) (dress), poto pridev grassy nema znaenje boja, ve ispleten od trave; srp.
TRAVA/TRAVNATOZELEN (HALJINA), ne *TRAVNAT (HALJINA);

engl. goldyellow (locks)

ili goldy/golden yellow (locks) goldy /golden (locks); u srp. ZLATNOUTI (UVOJCI)
ZLATNI/ZLAANI/ ZLAENI (UVOJCI);
NEBESKOPLAV (KOULJA)

189

engl. skyblue (shirt) sky (eyes); srp. NEBO/

NEBESKI (OI).190 Uprkos oiglednom podudaranju izmeu

dva jezika na primerima poredbi za belu, crnu, crvenu, zelenu, utu i plavu boju u vezi sa
prototipskim jezgrom cele kategorije (ime se podrava ideja o univerzalnosti 6 kategorija
osnovnih boja prema Heringovoj teoriji opaanja), izmeu dva jezika postoje i brojna
186

Ovde ubrajamo transformaciona pravila pomeranja (preureivanja, permutacije), adjunkcije, supstitucije,

umetanja, kopiranja i brisanja zahvaljujui kojima se ulazna struktura modifikuje u manjoj ili veoj meri
(up. Kristal, 1985: 371; orevi, 1987: 30).
187
Takoe kao Snow White, SNEANA, ime junakinje iz Grimove bajke 'Sneana i sedam patuljaka' (up. i
hrvatski naziv SNEGULJICA).
188
Obino kao kolokacija KRVAVO SUNCE. Up. takoe KRVAVO JEZERO, vodena povrina u neposrednoj
blizini grada Subotice koje svoje neobino ime duguje specifinoj boji vode. Naime, tokom leta
razmnoavaju se crvene alge zbog kojih voda poprima boju re. Mikrotoponime KRVAVA REKA, KRVAVA
POLJANA spominje G. Vukovi (1994: 88),
189
U vezi sa utom bojom, smatramo zanimljivim osvrnuti se na kulturoloku uslovljenost visoko
frekventne srpske poredbe UT KAO SUNCE, ne *SUNCEUT, da SUNANOUT (GALETE). Dani okupani
suncem opisuju se kao kao UTI DANI. Za razliku od toga, u britanskom engleskom nije uobiajena poredba
as yellow as sun. Iako bi neki motive ovakve zapreenosti mogli potraiti u postojanju poredbe warm as
sun, topao kao Sunce, koja, uzgred, u istom obliku postoji i u srpskom jeziku, prema naem miljenju
objanjenje treba potraiti u geografskim razlozima. Britanija, naime, nije zemlja koja se moe pohvaliti
prevelikim brojem sunanih dana, pogotovo ne na severu zemlje. U BNC nedostaje sloeni pridev
sunyellow, sunanout. No, to je drukije u amerikom engleskom. Primera radi u svom romanu Buka i
bes, pisac amerikog juga W. Faulkner ute leptirove poredi sa mrvicam Sunevih zraka yellow butterflies
like flecks of the sun. Ameriki veb sajt Wordnik belei nekoliko primera upotrebe sloenog prideva
sunyellow.
190
Up. NEBESKO NEBO NAD BEOGRADOM (erbedija, 2009: 188). Leksema NEBESKI je, inae, polisemina.
Prema RMS, njena mogua znaenja ukljuuju: (1) kao nebo, poput neba, npr. NEBESKA TELA; (2) boanski,
npr. NEBESKE SILE; (3) izvanredan. Kolokacija NEBESKE OI moe, dakle, imati i znaenje izvanredne oi
(produhovljenog, spokojnog izgleda).

224

razilaenja, i to kod onih nijansi osnovnih boja koje su manjevie udaljene od prototipskog jezgra, i pogotovo kod nijansi razliitih tonova smetenih u domen zamuenih granica
kategorije.
U cilju ilustrovanja ovde izloenog, sada emo se osvrnuti na primere drugih
poredbi, engleskih i srpskih, koje se odnose na kategoriju crvene boje, meu kojima engl.
red as fire, dosl. crven kao vatra, srp. CRVEN KAO PLAMEN/AR/ERAVICA (prirodni
fenomen); engl. red as a ruby, srp. CRVEN KAO RUBIN (dragi kamen); engl. red as cherry,
dosl. crven kao trenja, srp. CRVEN KAO VINJA/NAR/JABUKA;191 engl. red as a tomato/beet
(root), dosl. crven kao paradajz/cvekla (povre), srp. CRVEN KAO PAPRIKA; engl. red as a
turkeycock/lobster, dosl. crven kao uran/jastog, srp. CRVEN KAO RAK/CRVENDA
(ivotinje); engl. red as poppy/rose, srp. CRVEN KAO BULKA/RUA (cvee). S udaljavanjem
od prototipskog jezgra, postaje oigledno da razilaenja izmeu engleskog i srpskog
jezika nisu samo leksika (sadrinksa), ve i funkcijska. Isti princip tumaenja ne moe,
naime, biti primenjen na engl. poredbu red as a lobster i srp. poredbu CRVEN KAO RAK.
Pod tim se podrazumeva da uprkos sadrinskom poklapanju elemenata dveju poredbi
jastog je vrsta raka, u funkcijskom smislu, dve poredbe se samo delimino poklapaju.
Naime, poredba red as a lobster, ima znaenje 'izgoreo na suncu, ouren vrelom vodom
i/ili drukije, dok se meu mogua znaenja srp. poredbe CRVEN KAO RAK, pored
navedenog, ubrajaju jo znaenja postien, posramljen, i pripit, pijan.192 Sloeni
pridevi mogu biti izvedeni i od ovde navedenih poredbi, npr. engl. fire/fiery red (hair)
fiery (hair), srp. VATRENO/PLAMENOCRVEN (KOSA) VATREN/PLAMEN (KOSA); engl.
rubyred (nail polish) ruby (nailpolish); srp. RUBINCRVEN (LAK ZA NOKTE), ali ne
*RUBIN/OV (LAK ZA NOKTE), eventualno kao opisna parafraza LAK ZA NOKTE RUBIN
(CRVENE) BOJE, poto znaenje boje u izvedenici blokira znaenje koji je od Rubina, gde
je Rubin ime poznate kruevake kompanije koja se bavi proizvodnjom i prometom
alkoholnih pia; engl. cherryred (Mercedes), dosl. trenjacrven (mercedes) cherry
(cheeks), obrazi boje trenje, pri emu se ovde kao prevodni ekvivalent u srpskom jeziku
pojavljuju sloeni pridevi VINJACRVEN ili VINJASTOCRVEN (KOSA), ljubiastocrven,
takoe kao TRULA VINJACRVEN (KOSA), zagasito ljubiastocrven, te dubletni oblici
191

ee RUMEN KAO JABUKA, dobrog zdravlja, to saglasno odrednicama u naem korpusu predstavlja
jednu od poredbi gde boja srp. RUMEN, ne pripada grupi BerlinKayovih osnovnih boja. Up. takoe RUJAN
KAO VINO (engl. as red as wine, crven kao vino).
192
Poredbe imaju razliite opsege primene. Tako, recimo, as red as a cherry, obino slui za opisivanje
lepote enskih usana, ali se ovom poredbom moe, meutim, opisivati i boja smrznutog mesa (up.she came
in from iceskating, her nose as red as a cherry, ula je posle klizanja nosa crvenog kao vinja (dosl.
trenja).

225

izvedenih prideva VINJAST/VINJEV.193 Upotrebljava se i opisni obrazac VINJEVE BOJE

(ARAPE, SVILA). Sve su do sada navedene lekseme, imale su znaenje tamnije nijanse
crvene boje. Znaenje svetlije nijanse olieno je u srpskoj poredbi CRVEN KAO NAR
NAR CRVEN (USNE),

ne *NARSKI. Meu ostale prideve nastale transformacijom engl.

poredbi spadaju winered (carpet) winy colour (upon her lips), srp. ne *VINOBOJA
(TEPIH), da (TEPIH) BOJE VINA VINAST, koji je boje kao vino, npr. SA PLJOSNATIM
VINASTIM LICEM (RMS);

zatim engl. tomatored (skin), dosl. paradajzcrveno lice,

tomato (cheeks), crveni obrazi, dosl. paradajzasti obrazi;194 srp. PAPRIKACRVEN

(CVETOVi) PAPREN, recimo LICE NABUHLO, PAPRENO (RMS);195 kao i engl. beetrootred
(leaves), tamnocrveni (listovi), i to go/turn beetroot (red), dosl. pocrveneti kao cvekla (od
stida), up. to turn poppyred, pocrveneti kao bulka, poppy dress, jarkocrvena haljina;
srp. CRVEN KAO BULKA (od stida ili radosti), ne *BULKAST; i najzad rosered (Moon,
twilight sky), plaviastocrven (Mesec, nebo u sumrak), ali izvedenica rosy (cheeks), samo
u znaenju roze, eventualno rozikastocrven (obrazi), to po naem miljenju govori u
prilog toga da je kategorija roze boje nastala izdvajanjem slabo zasienih nijansi crvene
boje u zasebnu kategoriju (up. srp. RUACRVENA (FARBA) i RUIAST/ ROZIKAST (CVET),
roze cvet; STABLJIKE S RUIASTIM GLAVICAMA (iak) (RMS), i RUIASTA JUTARNJA
RUMEN

(RMS)).
Osim na primeru poredbi s elementom osnovne boje saglasno Heringovoj teoriji

opaanja, jo oiglednija sadrinska i funkcijska razilaenja izmeu engleskog i srpskog

jezika oliavaju se u poredbama generisanim od leksema kojima se imenuju preostalih 5
boja (od ukupno 11), dakle onih koje se dobijaju meanjem osnovnih boja. S tim u vezi,
ovde emo se osvrnuti na jednu takvu boju sivu, koju imenuju engleska leksema grey i
srpska leksemu SIV. Meu poredbe s elementom sive boje spadaju: grey as time, siv kao
vreme, grey as smoke, siv kao dim, grey as the stone/rock, siv kao kamen/stena, grey as

193

Saglasno RMS, pridevska izvedenica VINJEV moe imati znaenja (1) koji pripada vinji, koji je od
vinje napravljen, npr. AA HLADNE VINJEVE VARENICE; i (2) koji je boje kao vinja, npr. OPASAN
TAMNOCRVENIM VINJEVIM POJASOM. Izvedenica VINJAST ima znaenje koji je kao vinja, vinjeve boje,
recimo PUNE VINJASTE USNE (RMS).
194
Up. anytime she doesn't feel well it presents in her cheeks .... I call her tomato face as her cheeks get so
rosy she looks like a tomato, kad god joj nije dobro to se vidi na njenim obrazima .... Zovem je paradajz
jer joj obrazi tako pocrvene da lii na paradajz (http://70.42.255.93/article/17-month-old-with-red-cheeks).
Osim bolestan, leksema tomato moe biti upotrebljena i u znaenju 'ljutit', npr. He'd turned tomatored, his
skin so angry, od ljutine je pocrveneo kao paprika (dosl. paradajz).
195
U uvenom opievom romanu Orlovi rano lete autora, UITELJ PAPRIKA svoj nadimak je dobio zato
to ima lice uvek podbulo od rakije, i posebno nos crven kao paprika. Up. takoe OAMARILA GA JE TAKO
JAKO DA MU JE SAV OBRAZ BIO CRVEN KAO PAPRIKA (2.7.2008.), LJUT I CRVEN KAO PAPRIKA (26.7.2010.).

226

ashes, siv kao pepeo.196 S inventarom srpskih poredbi s elementom sive boje, navedene
engleske poredbe podudaraju se u primerima SIV KAO DIM i SIV KAO PEPEO, ali su
odstupanja oigledna ve na primeru onoga to govornici dvaju jezika doivljavaju kao
prototip sive boju. Naime, ini se da je u engleskom jeziku to boja dima,197 a u srpskom
jeziku boja miijeg krzna, up. SIV KAO MI MIAST, koji je miije boje MIIJESIV, boje
(sivog) mia (sve prema RMS). Takoe nam se ini da je u srpskom jeziku predstava o
prototipskoj sivoj boji neto zagasitija od predstave o prototipskoj sivoj boji u engleskom
jeziku, to ukoliko to zaista jeste tako, dodatno potvruje ranije izloenu teoriju o tome da
razliiti jezici razliito dele fiziki kontinuum talasnih duina u razliite kategorije boje.
Ovo nije, meutim, jedini primer razilaenja izmeu dva jezika u smislu predstava koje
njihovi govornici imaju o stepenu zasienosti boje prototipskog jezgra kategorije boja.
Kako je ranije bilo reeno, predstava o narandastoj boji u srpskom crvenija je
(intenzivnija) od predstave te iste boje meu govornicima engleskog jezika. Predstave o
prototipskoj ljubiastoj i plavoj boji u srpskom jeziku takoe su zagasitije u odnosu na
iste predstave meu govornicima engleskog jezika. inioce koji na ovo utiu nije,
meutim, lako dokuiti. Osim napred navedenih, meu dodatne primere srpskih poredbi s
elementom sive boje spadaju SIV KAO OLOVO OLOVNOSIV OLOVAN/OLOVAST/
OLOVNAST, i SIV KAO ELIK ELINOSIV

ELIKAST (ne *ELIAN, u znaenju koji je

od elika, u kome ima elika (RMS)). Ovde je bitno spomenuti da ne postoji engl.
sloeni pridev *timegrey, niti izvedenica *timey, za razliku od smokegrey (pigeon),
dosl. dimsiv(i golub smoky eyes, to se na srpski prevodi korespondentom DIMKAST
(OI),198 ne *DIMAN, opisnom frazom u (OI) BOJE DIMA, a u skorije vreme takoe kao
neadaptirani anglicizam SMOKY EYES.199 Ovakve anglicizme, T. Pri (2011: 57) naziva

196

Sa spiska su izostavljeni primeri individualne (poetske) jezike kreativnosti, poput engl. grey as the grey
matter, siv kao siva materija, grey as a school sweater, siv kao kolski demper. Neki primeri poetske
kreativnosti srpskih poredbi su SIV KAO KINI DAN, SIV KAO JUTRO BEZ OBLAKA, SIV KAO AUTOPUT.
197
Uporeivanjem razliitih renikih izvora, doli smo do zakljuka da je najfrekventnija sa ovog spiska
poredba grey as time, to je potvreno i u razgovor s izvornom govornicom engleskog jezika. Ona je,
naime, prvo navela upravo ovu poredbu. Ova poredba nam je zanimljiva kao primer kako principi jezike
relativisnosti deluju u jeziku. Naime, engl. time, vreme, treba tumaiti u svetlu znaenja atmosferskih
prilika, i posebno tmurne i kiovite britanske klime, a ne razdoblja, vremena ili epohe. Meutim, s obzirom
da ovde ne postoji nikakva mogunost transformacije poredbe u sloeni i/ili izvedeni pridev, to je inae
odlika svih poredbi kojima se upuuje na predstave o boji prototipskog jezgra kategorije boja, kao i zbog
toga to je leksema time suvie apstraktana, moe se postaviti pitanje o kojoj je tano nijansa sive boje re.
Smatramo da je druga visokofrekventna poredba, engl. as grey as smoke prikladnija za opisivanje
prototipske nijanse sive boje. Verodostojnost u redosledu srpskih primera proveravali smo oslanjajui se na
metodu upitnika koju smo davali studentskoj populaciji (45 ispitanika). No, sve ovde navedeno svakako bi
trebalo i dodatno potvrditi na veem uzorku ispitanika.
198
Up. U APLJE DIMKASTO KRILO (RMS).
199
Up. ZAGASITE NIJANSE SENKI ZA OI, ISTIU U PRVI PLAN SMOKEY EYES (12.9.2010.).

227

inercijskim sinonimima, tj. semantiki nepotrebnim i neopravdanim anglicizmima koji

se koriste iako u srpskom ve postoji re slinog znaenja. Poto je dim obino
plaviastosiv, eventualno braonkastosiv, to odgovara boji golubijeg perja, u ulozi srpskih
prevodnih ekvivalenata za engleske lekseme smokegrey i smoky, pojavljuju se i sloeni
pridev GOLUBIJESIV, te izvedeni pridev GOLUBIJI, up. engl. *pigeongrey. Za engleske
sloene prideve stonegrey (house) i rockgrey eyes, u srpskom jeziku ne postoji
strukturni, ve samo sadrinski ekvivalent, olien u pridevu pridev SINJI, npr. SINJI KAMEN
ili SLIKARKA SINJIH OIJU. Od engl. grey as stone rock, nema engl. izvedenica u znaenju
boje (up. stony eyes, hladne, neumoljive, skamenjene, kamenaste oi). Kao ekvivalenti
engl. ashgrey (hills), pepeljasta brda, i ashy (light)/ashen (face), pepeljasta (svetlost)/
pepeljasto (lice), pojavljuju se srpski dubletni oblici (paronimi) PEPELJAST/PEPELJAV. No,
za razliku od engleskih primera, oba srpska prideva imaju izrazito negativnu konotaciju,
to proizlazi iz sledeih primera: PEPELJASTO LICE, lice izmuenog, bolesnog, uplaenog
oveka, PEPELJASTI OBLAK i PEPELJASTO NEBO, predstojea kia i nevreme, PEPELJASTO
ODELO,

pohabano odelo robijaa, siromaha, prosjaka, skitnice, itd.

Poredbe, kao uostalom i kolokacije i idiomi, neprestano nastaju i nestaju, a samo

poneke se i ustale u jeziku. To ustaljivanje, naravno, uslovljava pragmatika kao upotreba

jezikog sistema (leksikon + gramatika). Izraajnost poredbe, odn. njena izvorna sveina i
efektnost vremenom bledi, to u naelu vai i za druge sintagmatske spojeve, i poredba
prerasta u klie.

4.3.5. Sintagmatski odnosi u svetlu BerlinKayovih kategorija osnovnih boja

Nakon to smo opisali razliite tipove znaenjskih distinkcija (Poglavlje 3), i s tim
u vezi dali pregled najznaajnijih moguih sintagmatskih odnosa meu leksemama kojima
se imenuju boje (Poglavlje 4), sada postaje mogue da se otpone s ranije najavljenim
izlaganjem neposrednije vezanim za prikaz sintagmatskih odnosa na primeru 11 leksema
kojima se imenuju BerlinKayove kategorije osnovnih boja, koje obuhvataju engl. white,
black, red, green, yellow, blue, brown, purple, pink, orange, grey (i srp. bela, crna,
crvena, zelena, uta, plava, braon, ljubiasta). Odluku da nae istraivanje utemeljimo na
BerlinKayovim osnovnim bojama, doneli smo uprkos brojnosti kritika upuenih na
raun kategorizacije ukupnog vanjezikog prostora boja u 11 osnovnih kategorija. Takvu
odluku motivisalo je nekoliko razloga. Re je, naime, o najupotrebljivijem, ali
228

istovremeno najrestriktivnijem spisku datog tipa, zahvaljujui kojem moe biti opisana
bilo koja ljudskom oku vidljiva nijansa odreenog tona boje (Griffin, 2006: 71). Uz to,
pobrojane lekseme spadaju meu visokofrekventne i sa velikim opsegom primene, kako u
pisanom, tako i u govornom engleskom jeziku. To potvruju i istraivanja koja su s tim u
vezi sproveli A. E. Pratt (1981) na korpusu engleske poezije, S. K. Chou i H. Chen (1935)
na korpusu kineske poezije, i R. M. Evans (1948) na korpusu savremenog engleskog
romana, sve prema I. C. McManus (1983: 24752). Jedino uoljivo odstupanje od
frekventnosti upotrebe koje su za gore navedeni spisak leksema pretpostavili Berlin i Kay,
zabeleeno je kod lekseme grey (up. Sliku 20).

Slika 20. Prikaz frekventnosti BerlinKayovih

imena za osnovne boje u razliitim izvorima
(I. C. McManus, 1983: 248)
Prema podacima sa Slike 20, najveu frekventnost pojavljivanja imaju lekseme
white i black, sledi leksema red, neto nie pozicionirane su green, yellow, jo nie blue,
dok brown, purple i pink, imaju otprilike jednakonisku frekventnost pojavljivanja. Kao
to je reeno, jedini primer odstupanja od BerlinKayove tipologije manifestuje se na
primeru lekseme grey, pri emu je frekventnost njenog pojavljivanja samo neto nia u
poreenju sa leksemom blue. To dakako menja predstavu o znaaju lekseme grey, ali se o
moguim razlozima koji uslovljavaju tako nisku pozicioniranost ove lekseme na Berlin
Kayovoj lestvici evolutivnog razvoja osnovnih kategorija boja ranije dovoljno govorilo.
No, u svetlu prikazanih rezulata korpusno utemeljenog istraivanja, te zato to je re o
ahromatskoj boji koja se u brojnim znaenjskim segmentima preklapa s kategorijom bele i

229

crne boje, u naem korpusu leksema grey bie smetena odmah iza druge dve ahromatske
boje (white i black).
U svetlu oigledne slinosti izmeu engleskog i kineskog jezika, koja je dodatno
potvrena na materijalu korpusa za engleske i italijanske lekseme (Philip, 2003: 136), te
imajui u vidu injenicu da engleski i srpski jezik dele zajedniko evropsko poreklo, ovde
nee biti bezralono pretpostaviti da je i u srpskom jeziku frekventnost pojavljivanja
leksema kojima se imenuje 11 osnovnih boja manje ili vie istovetna kao i u engleskom.
Ovde nee biti, meutim, na odmet istai da je ovakav redosled pojavljivana leksema
kojima se imenuju osnovne boje svojstven samo tekstovima u kojima se koristi opti jezik
(up. Wyler, 1992: 62). U specijalizovanim tekstovima, na primer o holtikulturi, gde se
raspravlja o boji biljaka, odabir leksema kojima se opisuju boje, kao i njihov redosled
pojavljivanja (frekventnost) bie potpuno drukiji (up. Tribushinina, 2008: 53). U naelu,
pored brojnih ranije pomenutih razloga, Berlin Kayova tipologija kritikovana je upravo
zbog potpunog zanemarivanja vanosti jezikog konteksta.
Graa obuhvaena korpusom sledi principe hijerarhijski ustrojenog
organizovanja, to znai da izvedena (sekundarna) znaenja lekseme kojom se imenuje
jedna od ukupno 11 osnovnih kategorija boja, slede ono koje je za datu leksemu doslovno
(osnovno ili primarno). Nakon toga se daje pregled moguih imena za razliite nijanse
osnovnog tona jedne kategorije boja, svi u svojstvu hiponima nadreene kategorije boje o
kojoj se govori. Posebno je naznaeno ukoliko je u pitanju nijansa koja moe imati ulogu
atributskog kvalifikatora lekseme kojom se imenuje osnovna boja. Primera radi, leksema
brown predstavlja ime osnovne boje, kao boje tamnog drveta ili zemlje. Iz datog
osnovnog znaenja izvedena su znaenja (1) (o koi) koji je taman, npr. brown skin;
(2) (o testu, hlebu i pecivima) koji je napravljen od integralnog brana, poput brown
bread, crni hleb; (3) (o pirinu) koji nije glaziran, npr. brown rice, integralni pirina;
(4) (o eeru) koji nije preraen, recimo brown sugar, uti eer; (5) (o pivu) koji je
napravljen od hmelja i jemenog slada, npr. brown ale, crno pivo; itd. Izvedena znaenja
zapravo ilustruju kolokabilnost lekseme brown.
Sledi pregled moguih nijansi, pri emu je brojevima oznaeno kada su razliita
znaenja jedne nijanse obuhvaena sa vie razliitih kategorija boja, kao to je to sluaj sa
recimo burnt sienna, leksemom koja se pojavljuje kao nijansa u sklopu kategorije brown,
gde ima znaenje kestenjast, zagasitocrvenkastobraon, ili s druge strane kao nijansa u
sklopu kategorije orange, gde ima znaenje terakota, braonkastonarandast. I najzad, za
razliku od lekseme burnt sienna koja ne moe imati ulogu atributskog kvalifikatora
230

lekseme brown, to isto ne odnosi se na, recimo, chocolate, leksemu koja se s jedne strane
upotrebljava u znaenju okoladan, tamnobraon; a s druge kao kvalifkator svog
hiperonima, tj. sebi nadreene lekseme brown. To uslovljava pojavu kolokacione
sintagme, engl. chocolate brown, u znaenju okoladnobraon.
Verodostojnost prikazanih znaenja, potkrepljuje niz plastinih primera, i to
najmanje po jedan za svaku odrednicu, koji su mahom preuzimani iz renika Oxford
Dictionary of English (2003), ili krae ODE, Britanskog nacionalnog korpusa (engl.
British National Corpus), ili krae BNC, te internet adrese www.wordnik.com, tj. veb
sajta novijeg datuma koji nam je omoguio pristup brojnim literanim primerima, kao i
drugih renika i brojnih internet izvora popisanih u Bibliografiji priloenoj na kraju ovog
rada.
Za srpske prevodne korespondente i ekvivalente mahom smo se oslanjali na
odrednice, znaenja i primere obuhvaene Renikom srpskohrvatskoga knjievnog jezika
(1971), ili krae (RMS), ali i na brojne novinske i knjievne izvore o kojima se ranije ve
raspravljalo u sklopu Odeljka 1.2. Budui da nam je cilj bio u najveoj moguoj meri
koristiti prevodne korespondente i ekvivalente koji odslikavaju stanje u savremenom
srpskom jeziku, u obzir nismo uzimali istorizme, niti srpske lekseme arhaine (zastarele)
upotrebe i/ili znaenja, kao ni dijalektizme, meu kojima BAGREN, purpuran, grimizan,
GNJED/GNJEDAN,

sme, mrk, MORAV/MORAST, ugasit, tamnomodar, OSMAGAO, preplanuo,

itd., koje veina dananjih govornika srpskog jezika ne koristi, niti je za njih ikada ula.
Nakon uvodnih napomena, ostaje da se prikae opis dve lekseme od ukupno 11, i to jedne
unitarne boje koju imenuje engleska leksema blue, i jedne binarne boje koju imenuje
engleska leksema orange. U zakljuku emo dati krai presek uoenih slinosti i razlika
izmeu engleskog i srpskog jezika.
S obzirom na do sada reeno, meu prirodne korelate, tj. referente engl. lekseme
blue, spadaju nepregledno nebesko plavetnilo, dubina morske puine, visina udaljenih
planinskih venaca, tiina veitog snega i leda.200 Stoga se u svom doslovnom (osnovnom)
znaenju, blue definie kao boja izmeu zelene i ljubiaste, boja neba i mora po letnjem,
sunanom danu, npr. blue eyes, plave oi, i blue sea, plavo more. Njena izvedena
200

Up. engl. Her eyes hardened to blue ice, Oi su joj postale ledeno plave (BNC), i blue hills in the
distance, plava brda u daljini (ODE). Sline primere pronali smo u srpskom jeziku, recimo SNIJEG SE PLAVI
I ZIMA OTRI CRTE STABALA I KUA (RMS), DA LI SE TO MOJA KUA PLAVI U DALJINI (RMS). Plava boja je
inae zatitna boja Zemlje, koja posmatrano iz mranog svemira, zahvaljujui svojim nepreglednim
okeanima deluje veoma eterino i vodeno (up. engl. blue planet i srp. PLAVA PLANETA, obe Zemlja).
Pretraujui BNC, uoili smo jedan zanimljiv primer koji potvruje da i ivotinje plavu boju povezuju s
bojom vode. Re je, naime, o abi koja je izuzetno osetljiva na plavu svetlost, a kada je u opasnosti ona
instiktivno skae prema najblioj povrini plave boje, tj. onome to bi trebalo da predstavlja vodu.

231

znaenja, koja uslovljavaju njenu kolokabilnost, tj. mogunost udruivanja lekseme blue s
drugim leksemama, obuhvataju sledee: (1) (o ljudskoj koi) (1a) koji je pomodreo od
hladnoe i/ili zbog nedostatka kiseonika, npr. blue hands, plave/poplavele, modre/
pomodrele ake, ili he went blue, poplaveo je, pomodreo je; i (1b) koji je pomodreo od
udarca ili ugriza, poput blue knees, plava kolena; (2) (o krznu ivotinja maka, lisica,
zec) koji ima plaviastosivu boju, npr. blue hare, polarni zec (u upotrebi takoe kao
mountain hare), dosl. plavi zec, blue fox, polarna/srebrna lisica, dosl. plava lisica;
(3) (o krvi) koji je plemenitog, aristokratskog roda, engl. blue blood, plava krv;
(4) (o skijakoj stazi) koji je namenjen (skijaima) poetnicima, najlaki tip (skijake)
staze, engl. blue piste (AmE blue trail), plava staza; (5) (o oseanjima) koji je
melanholian, depresivan, tuan (obino posle glagola), npr. to feel blue, biti potiten,
dosl. oseati plavou, blue devils, tune, depresivne misli i/ili oseanja, dosl. plavi
avoli;201 (6) (o odei), (6a) koju oblae siromani (posluga i fiziki radnici), npr. blue
order, red sluinadi ili red fizikih radnika, dosl. plavi red;202 (6b) (ist.) koju oblai
vojska, recimo blue trenchcoat, plavi injel; (7) (o politikoj partiji) koji je konzervativan
i/ili puritanski po prirodi; npr. blue candidate, kandidat konzervativne partije, dosl. plavi
kandidat, blue laws, puritanski zakoni, dosl. plavi zakoni; (8) (o vicevima i filmovima)
koji je nepristojan, dekadentan, pornografski, npr. blue joke, bezobrazni/prostaki/mastan
vic, dosl. plavi vic, blue movie/film, porno(grafski) film, dosl. plavi film; i najzad
(9) (o siru) koji je napravljen sa plemenitim plesnima, blue cheese, plavi sir.
Shodno napred izloenom, na prvi pogled se moe initi da engl. leksema blue i
srp. leksema PLAV, imaju potpuno istovetno doslovno (osnovno) znaenje. No, budui da
se PLAV u RMS definie u znaenju 'koji ima jednu od osnovnih boja spektra, tj. srednju
izmeu ljubiaste i zelene; koji je boje vedroga neba ili mora; modar', to znai da u
srpskom jeziku definicija osnovnog znaenja u sebi integrie i znaenje modrine, to emo
smatrati jasnim dokazom utemeljenosti naeg preanjeg tumaenja o veoj zagasitosti
(zatvorenosti) mentalne predstave prototipski plave boje meu izvornim govornicima

Up. takoe the blues (malo poetno slovo) depresija, tuga, babyblues, postporoajna depresija, i the
Blues (veliko poetno slovo) popularni muziki pravac prepun melahonlinih tonova i stihova.
202
Prema reima M. Ivi (1995: 63), u zajednicama u kojima postoji podela na kaste, recimo Hindu kultura,
plavo je uvek znak raspoznavanja najnieg drutvenog sloja (zemljoradnika i zanatlija). U evropskoj kulturi,
negativan odnos prema plavoj boji vodi poreklo iz antike Grke i vremena kada su se ljudi grozili
tamnoplavog, kao tipine boje muvastrvinarki, te zato to je to bila boja mitskog demona Eurinomosa
(Drbeck, 1977: 77, 241, nap. 553), premda su i u drugim paganskim kulturama bogovi vode takoe bili
tamnoplavi ili crni (Radenkovi, 1989: 138; oba izvora prema Ivi, 1995: 63). ovek se, meutim, plave
boje plaio i zbog uoene veze s nizom negativnih fizikih stanja (promrzline, podlivi, guenja, bolesti,
smrt).
201

232

srpskog jezika u poreenju sa svetlijom nijansom plave boje u svojstvu prototipskog

jezgra cele kategorije meu pripadnicima anglosaksonske kulture.203
Kada je pak re o izvedenim znaenjima lekseme blue, i njih veinom pronalazimo
u srpskom jeziku. Izuzetak predstavljaju znaenja navedena u (2), (5), (6b), (7) i (8).
Ukratko, (1) plavo je i u srpskom jeziku ne samo ljudska, ve takoe ivotinjska boja,
ali samo kao koloristika kvalifikacija goveda specifinog svetlog, tj. plaviastosivog
kolorita, to rezultira pojavom kolokacija PLAVI VO (ili PLAVONJA), i PLAVA KRAVA (ili
PLAVUA).

204

O tome izvetava M. Ivi (1995: 423), navodei da je u svetlu ovde

prikazanih srpskih primera oigledno da predstavnici ruralnog miljea raspolau izuzetno

bogatom leksikom ivotinjskih boja, pri emu ovi nazivi uobiajeno nailaze na snanu
nevericu meu autothonim predstavnicima urbane (beogradske) civilizacije;
(2) melanholina oseanja u srpskom jeziku su crna, a ne plava, npr. CRNE MISLI, koje s
jedne strane mogu imati znaenje opakih i zlih misli (primarno znaenje), a s druge
mranih, tunih, depresivnih misli (sekundarno znaenje), ili CRNO MI JE U DUI, nesrean
sam i/ili potiten; (3) u srpskom jeziku PLAVI MANTIL moe imati znaenje 'uniforma
istaica i fizikih radnika', s tim to je u bivoj SFRJ to bila jo metafora za kolsku
kecelju aka u kolama, ali zato srp. vojnika uniforma uobiajeno kolocira sa pridevom
MASLINAST,

a ne PLAV;205 (4) ne postoji sprega izmeu srp. PLAV i znaenja 'koji je

konzervativan i/ili puritanski'; (5) PLAV u srpskom jeziku ne kolocira s leksemama VIC i
FILM,

ve se znaenja 'nepristojan, prostaki, bezobrazni sadraj' izraavaju kolokacijama

MASTAN VIC i PORNO(GRAFSKI) FILM.

Ovim se potvruje ranije izloena konstatacija o

optosti i semantikoj nemarkiranosti doslovnog znaenja boje to, meutim, ne vai za

uzvedena znaenja gde su odstupanja izmeu dva jezika jasno uoljiva.
Uprkos tome to metaforika znaenja ne predstavljaju predmet ove disertacije,
smatramo zanimljivim spomenuti kako zbog svoje ranije pominjane beskonanosti i
sveprisutnosti, te simbolike veze s nebeskim i boanskim, plava boja u engleskom jeziku
ima dodatna, metaforiki ustrojena znaenja, meu kojima (1) mistinost i matovitost,
zbog ega su, kako o tome izvetavaju A. Kikuchi i F. Lihtenberk (1983; prema Ivi,
1995: 75), dugi niz decenija (XVIIXIX vek) evropske knjige bajki bile tampane u
plavom povezu (up. srp. PLAVE PRIE franc. conte bleu, bajkovite, matovite prie, tj.
Up. NA PLAVOM NONOM NEBU ODRAAVAJU SE ... ORISI UME (RMS). U engleskom jeziku nono nebo
ne moe biti opisano pridevom blue.
204
Srodnost plavog i sivog kolorita proizlazi i iz klauze ... POTKIENE ZELENIM I PLAVIM KAMENJEM, te
sloenog prideva PEPELJASTOPLAV, sivkast s plavom nijansom.
205
Samo gardisti, tj. pripadnici elitnih jedinica Vojske Srbije, oblae plavu uniformu. U tom svetlu,
uniforma moe biti i plava, to potvruje znaaj konteksta za sadrinska tumaenja leksema.
203

233

bajke); (2) intelektualnost, mudrost, duhovnost, npr. bluestocking, intelektualka; (3) mir,
iskrenost, odanost, posveenost, npr. engl. Blue Helmets, plavi lemovi, mirovne snage
Ujedinjenih nacija, i true blue, u znaenju 1. potenjaina; 2. iskren prijatelj, i dr.206
Mogue nijanse plave boje imenuju lekseme aqua, svetlo zelenkastoplav,
aquamarine, akvamarin, zelenkastoplav, azure, azuran, nebeskoplav, babyblue,
bebiplav, nenoplav,207 Cambridge blue, svetloplav, cerulean, plavetan, nebeskoplav,
china blue, bledo sivkastoplav, cobalt, kobaltni, modar, ljubiastoplav, Copenhagen
blue, sivkastoplav, cyan, tirkizan, izrazito zelenkastoplav, glaucous, tirkizan, akvamarin,
zelenkastoplav, indigo, indigo, modar, zagasitoplav, livid, pepeljastoplav, (o moru) sinji,
navy, modar, zagasitoplav, Nile blue, svetlozelenkastoplav, perse, zagasito sivkastoplav,
powder blue, izrazito svetloplav, beliastoplav, Prussian blue, zagasitoplav, jarkoplav,
royal blue, kraljevskoplav, jarkoplav, sapphire, safirni, blistavo jarkoplav, teal,
akvamarin, tirkizan, zagasito zelenkastoplav, ultramarine, ultramarine, modar, watchet,
plavetan, nebeskoplav.
Za slikovito predstavljanje i opisivanje ovde navedenih nijansi, posluiemo se
metaforom koncentrinih krugova i uzajamnog reciprociteta. Naime, zbog velike slinosti
izmeu znaenja pojedinih nijansi, npr. aqua, aquamarine, cyan, i teal, sve u znaenju
zelenkastoplav, prvo znaenje moe biti defnisano pomou drugog, treeg i/ili etvrtog,
drugo pomou prvog i/ili treeg, tree pomou prvog, drugog i/ili etvrtog, etvrto
pomou prvog, drugog i/ili treeg. Ukratko, aqua se definie kao aqua marine ili cyan ili
teal, aquamarine kao aqua ili cyan ili teal, cyan kao aqua ili aquamarine ili teal, a teal
kao aqua ili aquamarine ili cyan ili teal. Ovo je zapravo jasan primer toga kako nijanse
udaljene od prototipskog jezgra izmiu jasnoj pojmovnoj formulaciji. Ukratko, u vezi sa
potonjim primerima, uvidom u renike i druge izvore ne stie se u potpunosti jasna
predstava o kojoj je tano nijansi plave boje re, s obzirom da svaku od nijansi posebno,
razliiti izvori razliito definiu, pri emu smo se mi u naem definisanju leksema kojima
se imenuju boje, uvek opredeljivali za najfrekventniju definiciju.
Od ukupnog broja napred navedenih nijansi plave boje, ukupno pet ih je
polisemino (dvoznano ili vieznano), to ih smeta u domen zamuenih granica
206

Znaenje koje se pojavljuje u srpskom jeziku, a koje nije zabeleeno u engleskom jeziku je plava boja
kao obeleje pripadnosti nacionalnom tim, recimo u PLAVE AJKULE, vaterpolo igrai (Blic, 19.10.2005: 35)
207
Veina nijansi spada meu proste lekseme. Sloene lekseme u znaenju nijanse plave boje, na ovaj
spisak, kao i na druge spiskove drugih nijansi, ule su samo ako ne mogu biti razvijene u poredbe. Primera
radi, sloeni pridev seablue, u znaenju morskoplav, moe biti transformisan u poredbu as blue as the
sea, te stoga nije na ovom spisku, za razliku od baby blue, bebiplav, nenoplav, koji ne moe biti
transformisan u poredbu *as blue as a baby, plav kao beba, i koji se, stoga, nalazi na listi nijansi.

234

kategorije plave boje koje se presecaju s domenom zamuenih granica neke druge
kategorije osnovne boje, i to ee jo jedne kategorije, a ree jo dve kategorije. Ovde
spadaju (1) aquamarine, jo u znaenju svetlo plaviasto zelen, u sklopu kategorije
GREEN; (2) cyan, jo u znaenju tirkizan, plavozelen, u sklopu kategorije GREEN;
(3) glaucous, jo u znaenjima (a) beliast, injast, u sklopu kategorije WHITE,
(b) (o biljkama) sivkast, surkast; plaviastosiv, u sklopu kategorije GREY, (c) (o moru)
sinji, sivkastozelen; (ostalo) plaviastozelen ili ljubiastozelen, oba znaenja u sklopu
kategorije GREEN; (4) livid, jo u znaenjima (a) vrlo bled ili pepeljast/pepeljav, u
sklopu kategorije GREY, (b) braonkastoljubiast, u sklopu kategorije PURPLE; i
(5) teal, jo u znaenju plaviastozelen, akvamarin, tirkizan, u sklopu kategorije
GREEN. Najvei broj poklapanja, oigledno, je u mutnim granicama izmeu kategorija
plave i zelene boje koje se i inae najlake simultano percipiraju. Druga po bliskosti
znaenja plavoj boji jeste kategorija sive boje (engl. grey), o emu se iz perspektive
razliitih nijansi zelenkastosivkastog i plaviastosivkastog kolorita ivotinjske dlake do
sada dovoljno govorilo. Sledi kategorija bele boje (engl. white), to smatramo da treba biti
protumaeno u svetlu svesti o tome da je belo boja snega, a plavo boja leda, tj. da dve
kategorije dele zajedniko DgO COLDNESS, hladnoa. Slian princip tumaenja,
olieno u oslanjanju na DgO INJURY, povreda, ozleda, rana, moe biti ponueno
ukoliko se eli objasniti sadrinsko preklapanje izmeu kategorija plave i ljubiaste boje
(engl. purple). Sva etiri odnosa bliskosti prisutna su i u srpskom jeziku gde, meutim,
zbog znaenja lekseme MODAR, tamnoplav, koje je, kako smo napred istakli, integrisano u
doslovno znaenje srp. lekseme PLAV, postoji znaajno preklapanje izmeu kategorije
plave i crne boje. To se odraava u brojnim primerima srpskih leksema koje sve imaju
znaenje jako zagasitoplav, skoro crn, koje obuhvataju MASTILJAV, TINTAST, IVIT/
IVITAN, MAVEN/MAVENAST, MOR/MORAST/MORAV, TEGET.

S ovog spiska namerno smo

izostavili srp. leksemu INDIGO imajui na umu njenu moguu dvoznanost: (1) izrazito
zagasitoplav; (2) plaviastoljubiast (up. engl. indigo).208

208

Up. takoe srpski pridev LEDENOPLAV, beliastoplav, te metaforu LJIVA, u znaenjima (1) masnica
ispod oka (u engl. kao black eye, dosl. crno oko, ali takoe kao purple bruise round her eyes (BNC), ljiva
na oku); i (2) (arg.) trag od jakog poljupca i/ili ugriza obino na vratu (engl. hickey). Izubijano lice moe
biti opisano kao a mess of purple (BNC), lice u masnicama, dosl. ljubiasti haos. Slino tome, u engleskom
je prihvatljivo rei Her body turned purple and broke out in enormous blisters (BNC), na pomodrelom telu
pojavili su joj se ogromni plikovi, (dosl.) telo joj je poljubiastilo. Na temelju ovih primera stie se uvid da
je mentalna slika boje fizike povrede omeena granicama tri kategorije, plave, ljubiaste i crne (up. i srp.
USIRENA, CRNA KRV).

235

Bitno je, nadalje, istai da se pojedine lekseme sa spiska engleskih nijansi plave
boje, koriste i kao atributski kvalifikatori lekseme blue. U ulozi premodifikatora
pojavljuju se sledee nijanse aqua, aquamarine, azure, cerulean, cobalt, cyan, glaucous,
indigo, navy, sapphire, teal, ultramarine i watchet. To moe biti znaajno kada elimo
preciznije odrediti sadrinu nijanse o kojoj govorimo. Primera radi, na osnovu toga to je
mogue rei cyanblue, ali ne i *cyangreen, zakljuujemo da je cyan vie plavi nego
zeleni kolorit, iako se potonja leksema u jednojezinim renicima esto definie i kao
turquoise. Za razliku od cyan, pridevska leksema turquoise oznaava prelaz izmeu plave
i zelene boje, to znai da njena sadrina ne pretee ni na jednu stranu. U cilju potvrde
potonjih navoda, ovde emo se osvrnuti na definiciju preuzetu iz ODE, saglasno emu
turquoise ima znaenje greenish blue colour, zelenkastoplava boja, i to u primeru the
turquoise waters of the bay, tirkizna voda zaliva. Dajui, meutim, gotovo identian
primer the clear turquoise water of the bay, ista tirkizna voda zaliva, CIDE leksemu
turquoise tumai kao bluish green colour. Ostavljamo otvorenu mogunost da su oba
renika primer o istoj i tirkiznoj zalivskoj vodi preuzeli iz BNCa, nakon ega su autori
svakog od renika dali razliito tumaenje, ono koje su smatrali ispravnim. Dodatni test
koji dokazuje da turquoise zaista jeste nijansa na prelazu izmeu dve osnovne boje (plave
i zelene), oliava njegovo pojavljivanje u svojstvu atributskog kvalifikatora obe lekseme,
blue i green, na temelju ega proistiu turquoiseblue, tirkiznoplav, i turquoisegreen,
tirkiznozelen. Vano je jo primetiti da u svetlu znaenja koje cyan i turquoise imaju, dve
lekseme predstavljaju sinonime, ali ne apsolutne.
Nakon ovog pregleda, sada emo se pozabaviti moguim znaenjima, te
inventarom nijansi engl. lekseme orange, jedne od binarnih boja sa BerlinKayovog
spiska osnovnih kategorija boja. U svom doslovnom znaenju orange je boja velikog,
okruglog, crvenkasto utog, sonog citrusnog voa slatke, jestive pulpe, npr. u orange
flowers, narandasto cvee ili narandasti cvetovi. Poto je ime dobila po narandama
koje su zajedno s ostalim citrusnim voem u Evropu stigle tek krajem X veka, kao i zbog
toga to nije ista boja, orange nema nikakvo optearhetipsko, tj. kolektivnonesvesno
znaenje (Frieling, 1967: 35). Stoga, ne treba da udi to to na korpusu belei samo jedno
mogue izvedeno znaenje ove lekseme: (o hrani) koji je napravljen od narandi; ukusa

236

i/ili mirisa kao naranda, recimo orange juice, us, sok od narande.209
Kao nijanse lekseme orange, pojavljuju se apricot, ukastonarandast, bittersweet, terakota, tamno crvenkastonarandast, burnt sienna, terakota, tamno crvenkastonarandast, carrot/carroty, argarepaboja, boje argarepe, kajsijaboja, boje kajsije,
jarkonarandast, coral, rumen/rumenkast, arkast, crvenkastonarandast, flame/flam(e)y,
(1) (o kosi) ri/riast, crvenkastonarandast; (2) (ostalo) rumen/ rumenkast, arkast,
flamingo, rumen/rumenkast, arkast, crvenkastonarandast grenadine, rumen/rumenkast,
arkast, crvenkasto narandast, ochre, ukastonarandast, peach, ukastonarandast,
svetlonarandast, persimmon, (1) ukastonarandast; (2) rumen/rumenkast, arkast,
poppy, rumen/rumenkast, arkast, pumpkin, bundevaboja, boje bundeve, kajsijaboja,
boje kajsije, jarkonarandast, saffron, rumen/rumenkast, salmon, mesoboja, boje mesa,
breskvast, breskvaboja, boje breskve, bledo rozikastonarandast, tangerine, mandarina
boja, rumen/rumenkast, arkast, tawn(e)y, (o kosi) ri, (ostalo) braonkastonarandast,
terracotta, terakota, braonkastonarandast, vermillion, rumen/rumenkast, arkast. Iako je
u pitanju binarna boja, za kategoriju orange boje, vezuje se relativno veliki leksema
kojima se imenuju njene razliite nijanse. Ovu pojavu, prema naem miljenju, uslovljava
brojnost vanjeziih korelata u nekoj od nijansi narandaste boje, meu kojima: (1) biljke,
npr. apricot, kajsija, bitter sweet, paskvica, carrot, argarepa, grenadine, karanfil, peach,
breskva, persimmon, urma, pumpkin, bundeva, saffron, afran, poppy, mak/bulka,
tangerine, mandarina; (2) ivotinje, poput coral, koral, flamingo, flamingo, salmon, losos;
(3) zemljita i pigmenti dobijeni iz zemlje, recimo burnt sienna, terakota, ochre, vrsta ute
zemlja, terracotta, terakota; (4) plamen/ar, npr. flame/flam(e)y.
Navedeni inventar engleskih leksema, uvodi nas u raspravu o presudnom uticaju
jezike relativnosti na generisanja razliitih imena za boje, ovde razliitih nijansi
narandaste boje. Naime, ono to po nama u pogledu ovde navedenog spiska prvo privlai
panju, jeste injenica da se u engleskom jeziku u znaenju nijansi narandaste boje
pojavljuju lekseme salmon, dosl. lososboja, i flamingo, dosl. flamingoboja, kojih u
srpskom jeziku u tim znaenjima nema. S obzirom na to, potrebno je istai da izvoenje
naziva flamingo kao imena za boju treba tumaiti kroz prizmu svesti o tome da se
209

injenica da za narandastu i u engleskom, i u srpskom jeziku nedostaje razuena konotacija, govori o

tome da je njena uloga u oba jezika sporedna. To potvruju i engleski primeri red fish, crvena riba (losos,
morski grge, i dr.), kao i red clay, crvena glina. Naime, u vanjezikoj stvarnosti data riblja vrsta i glina,
mnogo su vie narandasti nego crveni, a ipak se u jeziku po boji determiniu oslanjanjem na pridev red.
Slino tome, u srpskom govori se o CRVENOM GREJPFRUTU (up. engl. red grape(fruit)), i CRVENOM PLAMENU
(up. engl. orange flame, dosl. narandasti plamen), oba stvarno znatno narandastiji, nego crveni.

237

nekadanje Britansko carstvo prostiralo na sve krajeve sveta, zahvatajui i velika afrika
prostranstva, u kojima flamingosi predstavljaju autothonu ptiiju vrstu. Stoga se jedan
broj izvornih govornika engleskog jezika manje ili vie redovito neposredno susretao sa
vanjezikim korelatom ije je ime semantikom ekstenzijom postalo i ime za jednu
nijansu narandaste boje.210 Pri tome, nee biti na odmet upozoriti na razliku koja se
uoava izmeu karakteristine boje perja flamingo ptice kao referenta koji je motivisao
ime boje, a koje je varira od preovlaujue roze, to odraava i engleski naziv pink
flamingo, ruiasti flamingo, do svetlocrvene boje (ODE). Kao ime za boju, leksema
flamingo koristi se, meutim, u znaenju crvenkastonarandast (ODE). I salmon u
anglosaksonskom okruenju predstavlja prirodan izbor za ime boje, opet semantikom
ekstenzijom od imena za lososa, ribu koja je autothona vrsta u severnim morima, zbog
ega se u datom okruenju ve vekovima smatra delikatesom. Postoji, uzgred, nekoliko
razliitih vrsta lososa od kojih je samo trima dodeljen naziv koji u sebi obuhvata i ime
boje, a koji ukljuuju red salmon, crveni losos, pink salmon, rozikasti losos, i silver
salmon, srebrnasti losos. Uoljivo je da ni u jednom od naziva nema ni traga narandastoj
boji, a salmon se kao ime boje koristi upravo u znaenju pale pinkish orange, bledo
rozikastonarandast, premda takoe u znaenju yellowish pink; the colour of cooked
salmon, ukastoroze, boje kuvanog lososa.
Za razliku od engleskog, u srpskom jeziku lekseme FLAMINGOBOJA i LOSOS
BOJA

nisu prirodni niti uobiajeni izbori imena za nijanse narandaste boje, ponovo kao

rezultat delovanja principa jezike relativnosti. Naime, sve do ranih 80ih godina prolog
veka, pa i kasnije, sem retkih pojedinaca, velika veina izvornih govornika srpskog jezika
nije imala nikakvo neposredno iskustvo flamingo ptica, kao ni lososa, sem eventualno
preko slika u tampanim izvorima, to nikada nisu dobra polazita za imenovanje boja
prema vanjezikim korelatima. Pri tome ne treba zaboraviti da lososovo u bivoj SFRJ
nije uvoeno, ili ako i jeste nije bilo iroko dostupno, a budui da su u to doba TV
prijemnici mahom bili crnobeli, prava boja potonje riblje vrste, kao uostalom i flaminga,
nije mogla biti adekvatno (pro)cenjena. To se u meuvremenu promenilo, no LOSOS i
FLAMINGO i

dalje ne predstavljaju uobiajena imena za nijanse narandaste boje, naprosto

zato to ih na teritoriji junog Balkana u prirodi nema. U vezi s tim, ovde moramo ukazati
jo na injenicu da je u srpskoj kulturi predstava o flamingo ptici rozikasta, nikako
narandasta. Istovremeno, iako sve zastupljenija namirnica na srpskoj trpezi, ni leksema

210

Flamingosa ima jo u Junoj Americi i na Karibima koji su takoe bili nekadanja britanska kolonija.

238

LOSOS nije

se odomaila kao naziv za nijansu narandaste boje, to, prema naem

miljenju, s jedne strane uslovljava injenice da se srpska predstava o tipinoj boji lososa
kree u mutnim granicama izmeu crvene i roze boje, dok je s druge strane generisanje
takvog naziva blokirano ve postojeim verbalnim deskriptorom olienim u sintagmi BOJE
MESA.

211

Umesto, flaminga i lososa, razliite nijanse narandaste boje u srpskom jeziku

imenovane su prema argarepi, kajsiji i bundevi (autothonim biljnim vrstama na podruju

jugoistonog Balkana). S obzirom na sve ovde izneto, te u svetlu rasprave o prevodnim
korespondentima i ekvivalentima, englesku leksemu flamingo, prevodili smo leksemama
rumen/rumenkast, arkast, crvenkastonarandast, koje u srpskom jeziku izraavaju ono
znaenje koje u engleskom jeziku ima pridevska leksema flamingo. Slino tome, englesku
leksemu salmon, prevodili smo srpskim leksemama MESOBOJA, BOJE MESA, BRESKVA
BOJA, BRESKVAST, BOJE BRESKVE, ROZIKASTONARANDAST.

Jo jedna uoena razlika izmeu dva jezika, tie se engleske lekseme peach, u
znaenju light orange, svetlonarandast. Prevodni korespondent za ovu leksemu u
srpskom jeziku predstavlja leksema BRESKVABOJA/BRESKVAST, (1) narandastoroze; i
(2) rozikastonarandast, koja se oigledno znaenjski s engleskom leksemom peach, samo
delimino poklapa. Slino tome, oigledno sadrinsko razilaenje proizlazi i iz
uporeivanja znaenja engleske lekseme apricot, light yellowish orange, svetlo
ukastonarandast, i njenih srpskih korespondenata olienih u KAJSIJABOJA, KAJSIJAST,
jarkonarandast, crvenkastonarandast. Imajui to u vidu, engl. apricot prevodili smo
opisno, kao ukastonarandast, dok se odrednice KAJSIJABOJA, KAJSIJAST, pojavljuje u
svojstvu prevodnog ekvivalenta engleskih leksema carrot/carroty, pumpkin i tangerine.
Ovde navedeni primeri ujedno ilustruju ranije izneti stav o tome da je predstava o
narandastoj boji u srpskoj jezikoj zajednici zasienija, tj. crvenkastija od predstave o
ukastijoj narandastoj boji u anglosaksonskoj kulturnojezikoj zajednici.
Primeri sadrinskog razilaenja izmeu dva jezika ilustruju kako razliiti jezici,
ovde engleski i srpski, nejednako odeljuju granine zone izmeu osnovnih boja, dok je
nesaobraznost sadrine mnogo manje izraena na primeru prototipskog jezgra u kojem se
BerlinKayova boja najuspelije oliava (doslovno znaenje). Dodatna znaenjska
razilaenja izmeu dva jezika, oliena su u engleskoj leksemi ochre, u znaenjima
(1) orangish to reddish to brownish yellow, narandastout, crvenkastout, braonkasto211

Ipak, zbog strahovitog pritiska anglofone kulture koja svoj uticaj preko engleskog jezika iri i na druge
kulture i jezike, kao i zbog tehnoloke ekspanzije sve veeg broja nijansi koje se dobijaju upotrebom
sintetikih pigmentnih boja, postoji realna mogunost da se potonji nazivi u svojstvu imena za boje, u nekoj
budunosti, ustale i u srpskom jeziku.

239

narandast; i 2. yellowish orange, ukastonarandast, i srp. OKER, iskljuivo u znaenju

tamnout (up. Veliki renik stranih rei i izraza, 2006: 841). Srpska i engleska leksema
sadrinski se oigledno podudaraju samo u prvom od dva mogua znaenja. Zbog toga
smo ochre, kao nijansu narandaste boje, takoe prevodili opisno, polusloenicom
ILIBAR/JANTAR BOJA,

opisnom parafrazom, BOJE ILIBARA/JANTARA, te sloenim

pridevom UKASTONARANDAST.
Jedna zanimljivost u vezi s leksemama kojima se imenuju razliite nijanse
narandaste, tie se nemogunosti pronalaenja potvrde da neto u srpskom jeziku moe
biti BOJE MANDARINE. No, poto mandarina likom vrlo slii narandi (razlika je samo u
veliini i neto zatvorenijoj nijansi narandaste), dopustili smo mogunost i takvog
imenovanja nijansi koje imaju znaenja jarkonarandast ili crvenkastonarandast.
Naravno, sve ovde izneto trebalo bi i dodatno proveriti na jo veem broju korpusnih
odrednica.
O upadljivim razlikama izmeu leksema, engl. coral i srp. KORALNI, boje korala,
te engl. poppy i srp. mak/bulkaboja, boje maka/bulke, napred smo dovoljno govorili,
zbog ega se tom problematikom ovde neemo dodatno baviti. Treba, meutim,
spomenuti da se srpska leksema TERAKOTA, u znaenju tamno crvenkastonarandast, a
koju u znaenju boja peene zemlje (crvenkasta, ukasta) belei Veliki renik stranih
rei i izraza (2006: 1226), pojavljuje bilo kao prevodni korespondent ili prevodni
ekvivalent za ukupno tri engl. lekseme, i to bittersweet, burnt sienna i terra cotta. Pridev
RI,

koji slui za kvalifikovanje odgovarajueg utiska o karakteristinoj crvenkasto-

narandastoj ili ukastonarandastoj boji kose, pojavljuje se kao prevodni ekvivalent

engl. leksema flame/flam(e)y i tawn(e)y. I najzad, srp. pridevi RUMEN/RUMENKAST,
ARKAST,

posluile su za definisanje znaenja veeg broja narandastih nijansi, koje

obuhvataju coral, flame/flam(e)y, flamingo, grenadine, persimmon, poppy, saffron,

tangerine, vermillion.
Od ukupnog broja napred navedenih nijansi narandaste boje, ak dvanaest
leksema je polisemino (dvoznano ili vieznano), to znai da su po sadrini smetene u
domen zamuenih granica kategorije narandaste boje koje se presecaju s domenima
zamuenih granica drugih kategorija osnovnih boja, tj. kategorijama YELLOW, PINK,
RED i BROWN, uta, roze, crvena i braon. Ovde spadaju (1) burnt sienna, jo u znaenju
kestenjast, zagasito crvenkastobraon, u sklopu kategorije BROWN; (2) coral, jo u
znaenjima (a) koralboja, boje korala, koralni, rumen/rumenkast, u sklopu kategorije
RED, i (b) pink, jarkoroze, u sklopu kategorije PINK; (3) ochre, jo kao oker/okerast,
240

narandastout, crvenkastout, braonkastout, u sklopu kategorije YELLOW; (4) peach,

jo kao (a) rozikastout, u sklopu kategorije YELLOW, i (b) breskvast, breskvaboja,
boje breskve, ukastoroze, u sklopu kategorije PINK; (5) persimmon, jo kao cinober
boja, boje cinobera, narandastocrven, u sklopu kategorije RED; (6) poppy, jo kao
mak/bulkacrven, boje crvenog maka/bulke, krvcrven, krvolik, jarkocrven, u sklopu
kategorije RED; (7) saffron, jo kao afranboja, boje afrana, afranast, limunboja,
boje limuna, jarkout, u sklopu kategorije YELLOW; (8) salmon, breskvaboja, boje
breskve, breskvast, ukastoroze, u sklopu kategorije PINK; (9) tangerine, jo kao
zagasito crvenkastout, u sklopu kategorije YELLOW; (10) tawn(e)y, jo kao (a) oker,
okerast, braonkastout, u sklopu kategorije YELLOW, i (b) utomrk, boje tavljene koe
u sklopu kategorije BROWN; (11) terracotta, braonkastocrven, boje terakote, u sklopu
kategorije RED; i (12) vermillion, jo kao karmincrven, jarkocrven, u sklopu kategorije
RED. Na temelju potonjeg prikaza stie se uvid da najvei broj preklapanja postoji u
mutnim granicama izmeu kategorija narandaste i crvene boje, te narandaste i ute boje,
to je razumljivo s obzirom na injenicu da narandasta i nastaje meanjem crvene i ute
boje.212 Druga po bliskosti znaenja narandastoj boji je kategorija roze boje (engl. pink),
dok je relativno mali broj poklapanja zabeleen izmeu kategorija narandaste i braon
boje (engl. brown). U vezi s tim, potrebno je dati jedno objanjenje. Naime, sve ovde
pobrojane kategorije dele zajedniko DgO WARMTH, toplota, kako je to i oitovano u
nepred izloenim tumaenjima narandaste, ute, crvene, roze i braon boje kao toplih
boja. No, prve etiri kategorije sa spiska dele jo i DgO LIGHTNESS, koje opet s njima
dele samo svetlije nijanse braon boje, dok one zagasitije likom vie podseaju na crnu
boju. U naelu, svetlije nijanse braon boje (na drvetu i plodovima, recimo kesten, orah,
lenik), ove kolorite sadrinski pribliava narandastoj boji, takoe kvalifikatora boje
brojnih darova prirode,213 bundeva, argarepa, naranda, mandarina, lososovo meso, i dr.
Za razliku od toga, zagasite, crnkaste nijanse braon boje asociraju na trule i ogoljenu,
sprenu zemlju, to govori o odsustvu DgO LIGHTNESS i prisustvu DgO
DARKNESS. U potonjem znaenju, mutne granice kategorija braon boje presecaju se s

212

S obzirom na to, ovde nee biti na odmet istai da narandasta u sebi sadri karakteristike obe boje od
kojih je izvedena. Narandasta oveka greje, ali ne tako agresivno kao crvena, zbog ega prkosi zakonima
fizike. Psiholoka istraivanja, naime, pokazuju da ovek narandastu doivljava intezivnije od crvene.
Prirodna asocijacija na ovu boju je blaga toplina (kao kod sunca), a ne uareni oganj. Narandasta greje, ali
ne pri.
213
I glina od koje se primenom posebnih tehnika peenja obrade dobijaju razliiti grnarski proizvodi moe
takoe biti smatrana darom prirode.

241

kategorijom crne boje, ne i narandaste. Sva etiri odnosa bliskosti izmeu kategorije
narandaste boje i drugih kategorija toplih i svetlih boja oitovana su i u srpskom jeziku.
Od prideva sa spiska leksema kojima se imenuju razliite nijanse narandaste boje,
kao atributski kvalifikatori lekseme orange, pojavljuju se carrot/carroty, flame/flam(e)y,
ochre, peach, persimmon, poppy, saffron, salmon, tangerine i tawn(e)y. One su nam s
znaajne zbog toga to omoguavaju preciznije definisanje narandaste boje, recimo
peachorange, ukastonarandast, mnogo jasnije definie o kojoj se tano nijansi
narandaste boje govori (up. takoe peachyellow, rozikastout, i peachpink,
breskvastoroze, ukastoroze).
U narednom odeljku, sledi tabelarni pregled rezultata istraivanja o sintagmatskim
odnosima engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju osnovne boje i njihove nijanse
za preostalih devet boja white, black, grey, red, green, yellow, brown, pink i purple. Za
ovakav pristup predoavanja rezultata istraivanja opredelili smo se jer ga smatramo
konciznijim i sistematinijim od tekstualnog tumaenja koje zbog svoje preopirnosti i
nepreglednosti zamara itaoca. Nijanse preostalih devet kategorija osnovnih boja
rasporeene su u leksika polja, po jedno za svaku od devet boja, gde se leksema kojom
se imenuje osnovna boja pojavljuje u svojstvu hiperonima sebi podreenih hiponima
(leksema kojima se imenuju nijanse date osnovne boje), koji opet izmeu sebe stupaju u
odnose koohiponimije. Svaka osnovna boja najpre se prikazuje iz perspektive doslovnog
znaenja, i tek onda izvedenih znaenja, na temelju ega proizlazi njena kolokabilnost.
Sve to ilustruju odgovarajui primeri. Oslanjanjem na indeksirane brojeve posebno smo
obeleavali ukoliko se neka nijansa javlja u okviru nekog drugog leksikog polja, npr.
pearly1, see under GREY for pearly2, BISERAN1 vidi pod SIV za BISERAN2, kao i onda
kada je u pitanju nijansa koja moe biti modifikator sebi nadreene osnovne boje na
osnovu ega proizlaze sloeni pridevi, npr. pearlywhite, BISERNOBEO. No, rezultate
istraivanja predoene u narednom odeljku treba ipak itati uz jednu ogradu. Naime,
koliko god da je na prikaz uspean, on ipak ostaje otvoren za dalje dorade i/ili izmene.
Nakon najavljenog tabelarnog pregleda, u Poglavlju 5 e se raspravljati o
tvorbenoj sintagmatici leksema kojima se imenuju boje.

242

4.7.6. Pregled sintagmatskih odnosa engleskih i srpskih leksema

kojima se imenuju osnovne boje i njihove nijanse
IME BOJE
WHITE

NIJANSA

KOLOKABILNOST I ZNAENJE
boja snega, mleka ili soli;214 bela boja

PRIMER I IZVOR
e.g. Martin Bell will happily pack his
lucky white suit .... (BNC)

(o oveku) koji pripada beloj rasi ljudi; koji je svetle puti

(BELI COVEK; BELAC)

e.g. White immigrants ... come in with no

such bureaucratic barriers. (BNC)

(o karakteru) 1. koji je nevin, neiskvaren, dobronameran

(DOBAR/POSTEN /PLEMENIT COVEK); 2. koji je hrabar, astan,
dostojan divljenja (VITEZ NA BELOM KONJU)

1. e.g. thats white of you

(http://wordnet.princeton.edu)
2. e.g. ... a white knight came in and
saved the company from takeover.
(CIDE)215

(o boji koe) koji je bled od straha, iscrpljenosti, oka

((PRE)BLED(EL)A KOA, LICE)216

e.g. her face was white with fear (ODE)

e.g. Richard had gone very white, but he
stood his ground (CCDE)

(o kosi) 1. koji je sed ((O)SED(EL)A/SREBRNA/BELA KOSA/VLASI);

(2) koji je jako svetloplav, gotovo beo ( SVETLOPLAVA/PLATINASTA
KOSA/VLASI)
(o vojsci, (ist.)) koji je u vezi sa kontrarevolucionarima i
reakcionarima (BELA ARMIJA)

e.g. ... stress and anxiety are some

common causes of premature white hair,
.... (www.tandurust.com)
e.g. During the Russian Civil War of
191821 the White Army opposed the
Bolsheviks. (ODE)

(o mesu) koji je svetlocrven (piletina, zeetina, riba, itd.) (BELO

MESO)

e.g. White meat is best known as meat that

is lean, .... (www.fitday.com)217

(o vinu) koji je napravljen od belog groa ( BELO VINO); (o

grou) koji je svetle boje (BELO GROE)

e.g. We finished the trip ..., drinking

white wine and eating crisps, ... (BNC)

214

SRPSKI PREVOD
MARTIN BELL E RADOSNO
SPAKOVATI SVOJE SRENO
BELO ODELO.
SA TAKVIM BIROKRATKSKIM
PREPREKAMA NE SUSRECU
SE IMIGRANTIBELCI.
TAKO SI DOBAR/POTEN/
PLEMENIT;
DOAO JE VITEZ NA BELOM
KONJU I SPREIO DA
PREDUZEE PROMENI
VLASNIKA.
PREBLEDELA JE OD STRAHA;
RICHARD JE JAKO
PREBLEDEO, ALI NIJE
USTUKNUO.
STRES I NAPETOST SPADAJU
MEU UOBIAJENE UZROKE
PRERANO POBELELE KOSE.

ZA VREME RUSKOG
GRAANSKOG RATA (1918
21), BELA ARMIJA SE
SUPROTSTAVILA
BOLJEVICIMA.
BELO MESO JE
NAJPOZNATIJE KAO
NEMASNO MESO.
ZAVRILI SMO IZLET PIJUI
BELO VINO I JEDUI IPS.

U srpskom jeziku jo kao 'boja eera' (up. EERAST i EERNOBEO, beo belcat).
Up. takoe black knight, crni vitez, ovek ili preduzee koji daje ponudu za kupovinu jednog preduzea uprkos neodobravanju zaposlenih u njemu, i grey knight, sivi vitez,
ovek ili preduzee koji bez jasnog preciziranja svojih namera daje ponudu za kupovinu jednog preduzea.
216
Up. POBELETI OD STRAHA, osedeti.
217
Up. takoe light meat, svetlo meso, i dark meat, tamno meso, potonji naziv kao sinonim za kolokaciju red meat, crveno meso (up. pod RED).
215

243

(o biberu) koji je samleven od zrna sa kojih je skinuta crna ljuska

(BELI BIBER)
(o okruenju) koji je zavejan, prekriven snegom
(BELI/SNENI/ZAVEJANI GRAD/BRDO/PUT itd.)

(o hartiji) koji je prazan, neispisan (PRAZAN PAPIR)

(o magiji) koji je lien zlih namera, relativno bezopasan ( BELA
MAGIJA)
albescent

whitish

albino

(of animal or plant) abnormally white

ashen1
(see under
GREY
for ashen2)
beige1
(see under
GREY for
beige2)
blanched
bleached

very pale, whitish

DODAJTE PO UKUSU SOLI I

BELOG BIBERA.
ZAVEJANI BREGOVI;
U OVOM VEKU, U LONDONU
JE BILO SAMO 8 BELIH
BOIA.
LIST PRAZNOG PAPIRA
PRIPREMITE I PRAVILNO
KORISTITE BELU MAGIJU.
BELIAST, BELASAST

ALBINO
BLED; BELIAST, BELASAST;
SVETLOPEPELJAST/PEPELJAV

very pale yellowish cream

e.g. a dark bomber jacket and beige

trousers. (www.yourdictionary.com)

VRLO SVETLOKREM

deprived of colour; bleached

white or pale (as a result of a chemical process or the effect of
sunlight)
bleached218

e.g. a blanched face (ODE)

e.g. the bleached bones of the longdead
warrior (www.wordnik.com)
e.g. She was a slight young woman of
twentyseven, whose dazzling, delicate,
blond looks concealed a ferocious
intelligence and attack. (BNC)

IZBELJEN, ISPRAN
IZBELJEN, ISPRAN

e.g. Connors' face was chalky . He said

hoarsely: "Tell me it's ketchup." (BNC)
e.g. A dark, chalkywhite, or gray color
indicates that the flour is poor in quality.
cf. chalkwhite
e.g. she display chalkwhite teeth,
glowing gums, and impeccable posture
(www.wordnik.com)

1/2. PEPELJAST/PEPELJAV;
KREAN, BLED KAO KRE

blond1
(see under
YELLOW for
blond2 and
under BROWN
for blond3)
1. greyish white, pale
chalky

2. a modifier of white

218

e.g. add salt and white pepper to taste.

(BNC)
e.g. the white hills
(http://wordnet.princeton.edu)
e.g. London has only had eight white
Christmases this century (CCDE)
e.g. a sheet of white paper (ODE)
e.g. ... prepare and properly use white
magic, .... (www.ehow.com)
e.g. eyeless, albescent fish swam around
the clutch of huge eggs
(www.wordnik.com)
e.g. a pink eyed albino bull terrier,
charging down on Benny (BNC)
e.g. a face ashen with grief
(www.wordnik.com)

Up. fairhaired, svetlokos.

244

(o kosi) PLATINAST

1. pallid, wan
colourless
(AmE colorless)
2. weak in colour; not colourful

cream/creamy

1. pale yellowwhite

2. a modifier of white

eggshell

pale yellowish white

etiolate(d)

(esp. of plants) pale due to a lack of light

ghastly

deathly pale, wan

glaucous1
(esp. of plants) whitish or frostedlooking from a powdery coating
(see under
GREY for
glaucous2,
under GREEN
for glaucous3,
under BLUE
for glaucous4)
grizzled/grizzly1 greyish white with age
(see under
GREY for
grizzled/grizzly1)

245

e.g. she had a washedout look: colourless

hair and face, even lips and eyes (BNC)
e.g. ... the further south we travel, the
more ... colorless the landscape.
(www.wordnik.com)
e.g. Liz, at that time, was pale and fair
and thin, a colourless creature, unmade
up .... (BNC)
e.g. ... her flameburst of hair a startling
contrast to her pale cream skin. (BNC)
e.g. creamy translucent pebbles
e.g. Her flesh was so creamywhite ...
that he could trace the blue veins under it.
(www.wordnik.com)
cf. creamwhite
e.g. Our cream white stone is used for the
decoration and construction [...].
(http://srsstone.com)
e.g. [...] Farrow & Ball now produces all
its colours in eco exterior eggshell, which
is wonderfully matt.
e.g. [...] her skin was eggshell pale and
chalky. (www.wordnik.com)
e.g. a face that was etiolated from years in
prison (http://www.thefreedictionary.com)
e.g. a ghastly look to his face
(http://dictionary.reference.com)
e.g. The foliage can be green, yellow, grey
blue or variegated and are often glaucous.
(www.summerhillgardencentre.co.uk)
e.g. a dragon, ..., glaucouseyed,
firebelching. (www.beedictionary.com)

1. BLED, BEZBOJAN, BEZ

SJAJA;
2. BEZLIAN; MUTAN;
(o nebu) SIV

e.g. a grizzled old man (LDCE)

SED

1. SVETLOKREM;
2. SVETLO UKASTOBEO

SVETLO UKASTOBEO

UBLEDEO, SVENUO, ISPIJEN

BLED KAO KRE, AVETINJSKI
(BLED)
BELIAST, INJAST

219

hoar/hoary1
(see under
GREY for
hoar/hoary2)
ivory

greyish white with age

ivory

1. creamywhite
2. a modifier of white

lily

1. pure white
2. a modifier of white

milky

1. pale white
2. a modifier of white;

oyster

pale beige tinted with grey or pink

pale1
(see under
GREY
for pale2)
pallid1
(see under
GREY
for pallid2)

(of a person, the face, etc.) pallid, wan

pearly1
(see under
GREY for
pearly2)

1. shiny white

1. abnormally pale or wan; colourless

2. a colour modifier

2. a modifier of white

Up. engl. whiter than white, belji od belog.

246

e.g. "Whose beard with age is hoar"

Coleridge
(http://wordnetweb.princeton.edu)
e.g. This deposit of ice crystals is known
as hoar frost and may sometimes ... look
like snow. (www.wordnik.com)
e.g. an old dog with a hoary muzzle
(http://dictionary.reference.com )
e.g. an ivory skin/complexion (OALD)
e.g. the flowers are ... of an ivorywhite
colour (www.wordnik.com)
e.g. her lily hands
(http://dictionary.reference.com)
e.g. her lilywhite skin
(www.macmillandictionary.com)
e.g. a milky mist filled the valley (CCED);
e.g. milky white river water (CIDE)
cf. milkwhite
e.g. Mist was rising and trees and shrubs
began to disappear in a milkwhite haze.
(CCED)
e.g. pastelled reflections of his back,
glimmering in pearly tones: oyster, and
creamygrey like dawn, .... (BNC)
e.g. reddishblond hair above blue eyes,
and a perfect, pale skin, lightly freckled
(BNC)

SED

e.g. the pallid face of the invalid.(AHDEL)

e.g. ... it becomes anmic, and crawls
feebly in pallid mauves and greens, with
long spindle stalks that lack vitality to
throw out more than one or two atrophied
leaves. (www.wordnik.com)
e.g. Lexandro's eyes were dark and
lustrous, his teeth pearly, his dusky hair
crimped and curled and pomaded (BNC)
e.g. pearly white teeth (CIDE)

1/2. VRLO BLED, BEZBOJAN

1. SLONOVA KOSTBOJA;
BOJE SLONOVE KOSTI;
2. UKASTOBEO
1/2. KRINBEO, BEO
BELCAT

219

1. MLEAN, BELOMLEAN;
2. MLENOBEO

UKASTOBEO,
SIVKASTOBEO,
ROZIKASTOBEO
BLED, SVETAO

1. BISERAST/BISERKAST
2. BISERASTOBEO/
BISERKASTOBEO

platinum1

silver/silvern/
silvery1
(see under
GREY for
silvery2)

1a. shiny white or hoary (resembling silver in colour)

1b. (of plants) bluishwhite220

2. a modifier of white

snow/snowy

1. pure white

2. a modifier of white

wan

(of face) sickly pale; pallid

220

1. greyish white
e.g. Anna Paquin was died platinum, ....
2. a modifier of white
e.g. striking platinumwhite hair
e.g. ... a path of yellow bricks in
platinumwhite mortar.
(www.wordnik.com)
e.g. a slippery, silver sort of dress that
flowed around her body like oil (BNC)
e.g. naked, flesh rigid with cold beneath a
silvery moon (BNC)
e.g. she gazed into the silvery, rippling
waters (BNC)
e.g. a small, intense man with silvery hair
(CCED)
e.g. the path, deep in silvery orchard
grass (BNC)
e.g. silverwhite roses on a wine-colored
ground (BNC)
e.g. silverywhite hair (BNC)
e.g. See how what we call snowy brightens
into pink .... (www.wordnik.com)
e.g. snowy hair (LDCE)
e.g. Joshua, wiping his eyes with a
snowwhite handkerchief, continued
eating and gestured to Denis to help
himself. (BNC)221
e.g. snowy white hair (CIDE)
e.g. he looked wan and tired (CCED)

1. PLATINAST;
SIVKASTOBEO
2. (o kosi) PLATINAST;
(ostalo) PLATINASTOBEO

1a. SREBRNAST;
1b. (o biljkama)
PLAVIASTOBEO;
2. SREBRNASTOBEO

1. BLISTAVOBEO; BEO
BELCAT;
2. SNENOBEO

BOLESNO BLED, ISPIJEN

Up. silver birch, severnoamerika vrsta breze, koja ima belu koru nalik papiru, i koja se koristi za izradu koara, papirnih amaca, i dr. U upotrebi je takoe kao paper birch ili
canoe birch.
221
Up. Snowwhite, Sneana iz Grimmovih bajki Sneana i sedam patuljaka.

247

BLACK

najtamnija boja koja postoji; boja nonog neba bez meseine; boja
ai i uglja; crna boja

e.g. using black ink ... he began to copy

out a poem .... (BNC)
e.g. there was nothing but calm black
water (BNC)

KORISTEI CRNO MASTILO

(o oveku) koji pripada crnoj rasi; koji ima tamnu boju koe
(i pogrd.) (CRNI OVEK; CRNAC; (pogrd.) CRNUGA)

e.g. Only a small percentage of black

children were able to remain at school
beyond primary level (BNC)
e.g. The next day Kennedy was addressing
a meeting in a black church .... (BNC)

SAMO MALI PROCENAT

CRN(AK)E DECE MOGAO

(o dogaaju, vremenskim periodima, i dr.) koji je tragian, koban

(CRNA SEDMICA, CRNI PETAK, CRNI BILANS)
(o oseanjima, raspoloenju) koji je oajan, ogoren, potiten
(TUROBNA/SUMORNA/POTITENA OSEANJA/RASPOLOENJE; CRNA
SLUTNJA)
(o karakteru i delima) koji je zao, opak, sramotan, neastan,
neslavan (OPAKO SRCE, CRNA DUA)
(o humoru) koji pokuava biti duhovit pod neveselim i nesrenim
okolnostima (CRNI HUMOR; CRNOHUMORISTIKA KOMEDIJA)

e.g. The last week was ... a black week

for ... human rights. (spoken, 13 May
2007)
e.g. ... the handcuffs were gone but not
the black feeling of despair .... (BNC)
e.g. ... the people ... are in an
increasingly black mood. (BNC)
e.g. ... his black heart has concocted yet
another black deed ....
(http://wordnet.princeton.edu)
e.g. Its a black comedy of racial
prejudice, mistaken identity and thwarted
expectations. (CCED)

(o kafi ili aju) koji je bez mleka ili slatke pavlake tj. laga ( CRNA
KAFA; CRNI AJ)

e.g. A cup of black coffee or tea contains

no calories. (CCED)

(o biberu) koji je tamne boje (CRNI BIBER)

e.g. freshly ground black pepper (BNC)

(o tlu) koji je od humusa (CRNICA; CRNA ZEMLJA)222

e.g. A fertile black soil223 containing a

very high percentage of humus (3% to
15%) ....

POEO JE DA PREPISUJE
PESMU.
NIJE BILO NIEGA OSIM
MIRNE, CRNE VODE.

JE NASTAVITI KOLOVANJE
PO ZAVRETKU OSNOVNOG
OBRAZOVANJA.
IDUEG DANA KENNEDY SE
OBRATIO SKUPU U
CRN(AK)OJ CRKVI.
PROTEKLA SEDMICA BILA
JE CRNA SEDMICA ZA
LJUDSKA PRAVA.

LISICE SU BILE NESTALE,

ALI NE I TUROBNO
OSEANJE BEZNAA.
LJUDI SU SVE VIE
POTITENI.
NJEGOVO OPAKO SRCE
SKOVALO JE NOVO
ZLODELO.

TO JE CRNA KOMEDIJA O
RASNIM PREDRASUDAMA,
ZAMENI IDENTITETA I
NEUTEMELJENIM
OEKIVANJIMA.
U OLJI CRNE KAFE ILI
CRNOG AJA NEMA
KALORIJA.
SVEE SAMLEVEN CRNI
BIBER.
PLODNO CRNO TLO KOJE
SADRI VEOMA VISOK
PROCENAT HUMUSA (3

15%).

222
223

Up. srp. BELICA ili PEPELJUA, vrsta zemljita beliaste boje.

U engl. takoe kao chernozem ( Russian chernozm chrny, black, crn + Old Russian zem, earth, zemlja).

248

(o robi ili ljudima) na koji nee biti obraana panja sve dok su
lanovi sindikata u trajku (NA CRNOJ LISTI)
(o tritu i ekonomiji) koji je van zvaninih tokova i dravnog
nadzora; koji ne podlee plaanju poreza i drugih dadbina
(ilegalne transakcije retkom robom, proizvodima ili devizama)
(CRNO TRITE, CRNA BERZA; ali SIVA EKONOMIJA)224

e.g. The strikers declared the cargo black.

(OALD)
e.g. A black market was a major
structural feature of the Soviet economy
throughout the communist era.

(o vestima, radio prenosu) koji dolazi iz ilegalnog, skrivenog

izvora i netano izvetava; koji ne otkriva identitet propagandiste
koji iri lane informacije (CRNA PROPAGANDA)225
(o budetu, programu, odlukama, i dr.) koji se dri u strogoj
tajnosti iz bezbedonosnih razloga (STROGO POVERLJIV BUDET/
PROGRAM/ODLUKA)
(o magiji) koji se praktikuje sa zlim namerama da se izazove teta;
vetiarenje (CRNA MAGIJA)226

e.g. black propaganda

(http://wordnet.princeton.edu)

atramentous/
atramental

inky

charcoal1
(see under
GREY for
charcoal2 and
under
BROWN for
charcoal3)

very dark black

224

e.g. ... black programs in the Defense

Department ....
e.g. Owls are trapped and traded illegally
in India because of their ... use in black
magic ....
(www.environmentalgraffiti.com)
e.g. atramentous spots
e.g. flat and pallid in the atramental galls
(www.wordnik.com)
e.g. Golden rays beamed down like
spotlights, transforming the charcoal
water to sapphireblue (BNC)

TRAJKAI SU IZJAVILI DA
JE TOVAR NA CRNOJ LISTI.
U KOMUNISTIKOJ ERI,
CRNO TRITE JE BILO
GLAVNO STRUKTURNO
OBELEJE SOVJETSKE
EKONOMIJE.
CRNA PROPAGANDA

STROGO POVERLJIVI
PROGRAMI U MINISTARSTVU
ODBRANE.
SOVE SE U INDIJI LOVE I
ILEGALNO PREPRODAJU
ZBOG SVOJE PRIMENE U
CRNOJ MAGIJI.
TINTAST; MRKLEN; VRLO
227
CRN, CRN CRNCIJAT
UGLJENAST; VRLO CRN,
CRN CRNCIJAT

Prema engl. grey economy (BrE), siva ekonomija. U upotrebi jo kao black economy (AmE). U srpskom jeziku, na ilegalne poslove i s tim u vezi steene prihode, upuuje se
sintagmama POSAO/RAD/ZARADA NA CRNO. Za razliku od toga, engl. black income, dosl. crni prihodi, ima znaenje prihodi crn(ak)e populacije (up. white income, belaki
prihodi).
225
Up. white propaganda, bela propaganda, tj. otvoreno irenje informacija koje se smatraju "istinitima", i grey propaganda, siva propaganda, tj. irenje tvrdnji dvosmislenog
sadraja i kvaliteta, pri emu se ciljano izbegava uspostavljenje veze izmeu informacije i izvora informacije.
226
Up. sinonim (hum.) black art u znaenju nezakonitih i tetnih aktivnosti, npr. The black art of political news management (ODE), nezakonito upravljanje politikim vestima.
227
Up. engl. the blackest black, najcrnji mogui.

249

coal/coaly

1. the blackest of black

2. a modifier of black (rare)

e.g. Jack was as still as death, his coal

eyes fading into the shadows ....
(www.dce.harvard.edu)
e.g. a tall man with coaly skin and hair
like the fleece of a black sheep, ....
e.g. their hideous red lips and coaly black
teeth (www.wordnik.com)
e.g. the crusty clay coaly black surface
(www4.nau.edu/ceramics/catalog)
cf. coalblack (more common)
e.g. a large coalblack horse with fiery
eyes, ... (www.sacred-texts.com)
e.g. the windows remain clouded, thick
with frost (www.wordnik.com)

1/2. UGLJENAST; VRLO CRN,

CRN CRNCIJAT

TAMAN, MRAAN

clouded

dark or gloomy

dark1
(see under
BROWN for
dark2)
dingy1
(see under
BROWN for
dingy2)
dusky1
(see under
GREY for
dusky2)

(of hair and eyes) black

e.g. a tall dark man (LDCE)

(o kosi i oima) TAMAN;

(o boji) UGASIT, ZAGASIT

dark or dusky (often in combination with dirty)

e.g. A small, terrace house in a dingy

street. No trees. No front garden, just two
feet of concrete (BNC)

TAMAN, MRAAN; MUTAN,

SUMORAN

1. dark or partially black

1. TAMAN, MRAAN
2. (o boji koe) TAMNE
BOJE; CRNAKOG IZGLEDA

ebony

very dark black

inky/inklike

1. very dark black

e.g. the room was filled with dusky

shadows (LDCE)
e.g. Gold earrings gleamed against her
dusky cheeks.
(http://wordnetweb.princeton.edu)
e.g. The tabloids reported that he had
been seen with a dusky young woman.
(CIDE)
e.g. sunlight glinted on her ebony hair
(LDCE);
e.g. a tall strong woman with flashing
black eyes and ebony skin.
(http://www.americancorpus.org)
e.g. It was night and the water looked cold
and inky (CIDE)
e.g. three inkyblack clouds stretching
from the sky into the sea
(www.wordnik.com)

2. darkskinned, swarthy

2. a modifier of black

250

ABONOSAN, BOJE
ABONOSA; VRLO CRN, CRN
CRNCIJAT

1/2. TINTAST; MRKLEN;

VRLO CRN, CRN CRNCIJAT

jetty

1. very dark black

2. a modifier of black

melanoid

murky

dark and difficult to see through

nigrescent

blackish

obsidian

1 shiny and glassy dark, usually black

2. a modifier of black

onyx

1. a pure or jet black

2. a modifier of black
piceous

pitchy1
(see BROWN
for piceous2)

1. glossy brownish black

2. (of plants and animals) very black; black with faint darkred
tinge
1. very black or completely dark

2. a modifier of black (and dark)

raven

(esp. of hair) shiny black

251

e.g. gliding about in jetty blackness

(www.wordnik.com)
e.g. she shook down her own jettyblack
hair (www.wordnik.com)
cf. jetblack
e.g. Burntout palmettos stick out of the
ground like jetblack fingers
(www.wordnik.com)
blackpigmented
e.g. ... a beautiful, healthy, melanoid
(dark skin, black eyes) adult axolotl for
sale.
(www.reptileforums.co.uk/forums/amphibian)
e.g. he plunged into the murky waters of
Honolulu harbour (LDCE)
e.g. nigrescent clouds
(www.wordwebonline.com)
e.g. There was frank animal hatred in the
obsidian eyes (BNC)
The ground was obsidianblack, mottled
with patches of white or bluish ice.
(www.wordnik.com)
e.g. Her onyx eyes were bloodshot, her
waistlength black hair was damp ....
(http://www.fictionpress.com)
e.g. Her long, unruly, onyxblack hair.
(www.wordnik.com)
e.g. an insect with a piceous abdomen
(www.merriamwebster.com/ dictionary)
e.g. the base and apex of the mandibles
rufopiceous (www.wordnik.com/words)
e.g. there was a horrible peculiar kind of
pitchy black darkness streaming in ...
(www.wordnik.com/words)
e.g. It was pitchblack in the cellar
(http://wordnet.princeton.edu)
e.g. It was pitchdark in the house (CIDE)
e.g. Her pale face was framed by raven
locks (CIDE)

1. TINTAST; UGLJENAST;
VRLO CRN, CRN CRNCIJAT;
2. UGLJENOCRN; (o kosi)
VRAN

TAMAN, TAMNOPUT;
CRNAKOG IZGLEDA

TAMAN, MRAAN;
TMURAN, MUTAN
CRNKAST, NACRN;
VRANKAST, NAVRAN
1/2. BLISTAVOCRN

1. AHATAN, BOJE AHATA;

VRLO CRN, CRN CRNCIJAT;
2. AHATNOCRN

1. BLISTAVO
BRAONKASTOCRN;

2. (o biljkama i ivotinjama)
ZAGASITO CRVENKASTOCRN

1/2. KATRANAST, SMOLAST;

VRLO CRN, CRN CRNCIJAT,
MRAAN DA SE PRST PRED
OKOM NE VIDI

(o kosi) VRAN;
BLISTAVOCRN

sable1
(see under
BROWN for
sable2)
shadowy

very dark black

e.g. the whole city hill so "rolled in sable

smoke", that he could distinguish nothing,
.... (www.wordnik.com/words)

VRLO TAMAN/MRAAN

partially or completely dark

SENOVIT, OSENJEN;
VRLO TAMAN/MRAAN

sloe

(of eyes) attractively dark, bluish black or purplish black (typically

almondshaped)
dark or gloomy

e.g. This made me feel lonely, as a small

fish must feel in the shadowy depths.
(http://www.americancorpus.org)
e.g. ..., her slow, sloe eyes look down
ever so shy (BNC)
e.g. a worried official in sombre black
e.g. It was a beautiful house, but it was
dark and sombre and dead (CCED)

e.g. his olive skin and sooty eyes (ODE)

e.g. beneath her long, sootyblack
eyelashes (www.wordnik.com/words)
cf. sootblack
e.g. sootblack hair pulled into a dozen
little pigtails
e.g. I was ... led by her from stygian
darkness to mental and spiritual light, ....
(www.wordnik.com)
e.g. a broad, swarthy face (CCDE)
e.g. swarthy men with gleaming teeth
(ODE)
e.g. grey flannel trousers (ODE)

1/2. AAST/AAV,
GARAV; VRLO CRN; CRN

sombre1 (BrE)/
somber (AmE)
(see under
GREY
for sombre2)
sooty

GREY (BrE)/
GRAY (AmE)

1. deep black
2. a modifier of black

stygian

very dark, gloomy

swarthy

of a dark hue or dusky complexion

boja izmeu crne i bele (meavina ove dve boje); boja pepela ili
olova; siva boja
(o vremenu) koji je oblaan i tmuran, mraan (SIVO VREME; SIVILO) e.g. ... chill, grey weather had held him
back. (www.wordnik.com)
(o kosi) koji je sed (SEDA/SREBRNA KOSA/VLASI)
e.g. His hair was grey and wispy. (ODE)
(o licu) koji je bled (od umora, starosti ili bolesti) ( PEPELJASTO/
POSIVELO LICE)
(o biima, predmetima, pojavama) koji je dosadan, nezanimljiv,
monoton (SIVI LIK/PREDMET/POJAVA)

252

e.g. their faces grey and bitter (ODE)

e.g. grey, faceless men (ODE)
e.g. the grey daily routine (ODE)

(o oima) PLAVIASTOCRN;
LJUBIASTOCRN
TAMAN; MRAAN; TMURAN

CRNCIJAT

VRLO CRN; TAMAN,

MRAAN, TMURAN
CRNOMANJAST; CRNPURAST;
GARAV
SIVE FLANELSKE
PANTALONE
ZADRALO GA JE HLADNO,
SIVO VREME.

KOSA MU JE BILA SEDA I

UPAVA.
PEPELJASTA, OGORENA
LICA
SIVI, BEZIZRAAJNI
MUKARCI:
SIVA SVAKODNEVICA

ashy

e.g. ... directly in his line of sight was his

ashy laptop ....
e.g. Her face was ashy, but her eyes got
bright when she saw my brother and me
come in. (www.wordnik.com)
e.g. ashy hair colour
(http://wordnetweb.princeton.edu)
e.g. ... the sour, ashygrey bread ....
(www.wordnik.com)
cf. ashgrey
e.g. ashgrey evening crept over the fields
e.g. the ashen morning sky
e.g. That night, Hodgman, who had looked
disoriented and ashen, suffered chest
pains and was hospitalized.
(www.wordnik.com)
e.g. Beige shades go with mossgreen.
(ODE)

PEPELJAST/PEPELJAV

yellowish grey

e.g. In a soft shade of bisque, this classic

collection of painted furniture has been
skilfully finished .... (BNC)

UKASTOSIV; KULATAST/
KULAAST

yellowish grey

e.g. The Princess Royal would look

elegant wearing a pastel pink or
champagne dress in wool crepe, ....
(BNC)
e.g. two heroes were just specks under a
cloud of dust, heading down towards the
charcoal city (BNC)

AMPANJACBOJA,
BOJE AMPANJCA;
UKASTOSIV

1. pale grey

2. a modifier of grey

228
229

ashen2
(see under
WHITE for
ashen1)

pale grey (usually from illness or emotion)

beige2
(see under
WHITE for
beige1)
bisque1
(see under
YELLOW for
bisque2)
champagne1
(see under
YELLOW for
champagne1)
charcoal2
(see under
BLACK for
charcoal1 and
under
BROWN for
charcoal3)

yellowish grey

dark purplish grey to very dark grey

Up. takoe LUINAST, SIJERAN/SIJERAST, SURGAST, UMURAST, ERAST, sve u znaenju sivkast (RMS).
Up. srp. GRAFITAN, koji je od grafita (RMS).

253

228

PEPELJAST/PEPELJAV;
SIVKAST

UKASTOSIV; KULATAST/
KULAAST

229

GRAFITSIV;
LJUBIASTOSIV; VRLO
TAMNOSIV

cinereous

(esp. of insects) ashy grey to dark opaque grey

dovegrey

warm grey with a slight purplish or pinkish tint

drab1
(see under
BROWN for
drab2)
dun1
(see under
BROWN for
dun2)
dusky2
(see under
BLACK for
dusky1)
dusty

yellowish grey to dull greyish

dull brownish grey

obscure, not luminous; dim, shadowy

1. greyish

2. a modifier of grey

fuscous

glaucous2
(see under
WHITE for
glaucous1,
under
GREEN for
glaucous3,
under
BLUE for
glaucous4)

3. (of colour) muted with grey

(esp. of insects) dark brownish grey

1. (esp. of plants) pale grey or bluish grey

2. a modifier of grey

254

e.g. Hundreds of greylag geese grazing in

fields looked like some new cinereous
winter crop until they flew thickly into the
dim sky. (BNC)
e.g. the face with a little fine short
cinereous pubescence above the insertion
of the antenn (www.wordnik.com)
e.g. Vanessa looks like a princes in her
dovegrey silk chiffon.
(http://www.bettyconfidential.com)
e.g. drab faded curtains
(http://wordnetweb.princeton.edu)
e.g. The streets were dominated by men in
drab clothes; .... (www.wordnik.com)
e.g. The dun and dreary prairie
(http://wordnetweb.princeton.edu)
e.g. the same dun colour as the street and
the surrounding desert. (BNC)
e.g. The door opened. He looked out. The
corridor dusky . Empty. (BNC)

(o insektima) SIVKAST;

e.g. in their emotionally empty house ...

dusty light spilled from the windows.
(BNC)
e.g. A weak sun was about to rise, turning
the darkness to a dustygrey ... (BNC)
e.g. dusty pink (www.yourdictionary.com)
e.g. the wings dark fuscous
(www.wordnik.com)
e.g. Some porcelain figures have fuscous
colour. (http://wordnetweb.princeton.edu)
e.g. In the adult glaucous gull, the back
and the upper sides of the wings are very
pale grey.
(www.thewesternisles.co.uk/birds)
e.g. narrow, glaucous grey leaves
(http://hillviewrareplants.com)

1./2. SIVKAST, SURKAST;

3. (o boji) PRLJAV, MUTAN

GRAFITNOSIV

1. GOLUBIJI/GOLUBAST/
GOLUBIAST;
2. GOLUBIJESIV
PRLJAVO UKASTOSIV;
SMEESIV; SUMORAN

ZAGASITO BRAONKASTOSIV

TAMAN, MRAAN; SENOVIT,

MUTAN

(o insektima) TAMAN,
ZAGASITO BRAONKASTOSIV

1/2. (o biljkama) SIVKAST,

SURKAST; PLAVIASTOSIV

graphite

1. dark grey with a metallic luster

2. a modifier of grey

grizzled/grizzly2 greyish
(see under
WHITE for
grizzled/grizzly1)
gunmetal230
1. (esp. of clothes) dark grey or dull bluishgrey
2. a modifier of grey

hoary2
(see under
WHITE for
hoary1)
iron

(esp. of hair) silvery grey, whitish grey

1. silvery grey

2. a modifier of grey

isabel/
isabelline1
(see under
YELLOW for
isabel/
isabelline2

230

yellowish grey

U upotrebi takoe kao Davy's grey.

255

e.g. she made her arrival ..., sporting a

sparkly graphite dress with matching
heels. (http://gossipcenter.com)
e.g. Federica Pellgrini, ... looks lovely in
her graphite grey and white print dress,
.... (http://wendylady2.livejournal.com)
e.g. the significance of Old Hamlet's
grizzled beard (www.wordnik.com)
e.g. his grizzly head
(http://wordnetweb.princeton.edu)
e.g. ... beneath a gunmetal sky, her
wonderment fell away. (BNC)
e.g. And there was her key, its gunmetal
grey shaft rusted brown but the handle
still gleaming (BNC)
e.g. hoary leaves (AHDEL)

1. GRAFITBOJA; METALIK
ZAGASITOSIV;
2. GRAFITSIV

e.g. The American kingfisher (Alcedo or

Ceryle alcyon) is of a bluishslate colour,
with an ironcoloured band on the
breast,
.... (www.probertencyclopaedia.com)
e.g. ... beyond the ironcoloured hills.
e.g. despite her welldressed head of
irongrey hair, looked fully fifteen years
younger than her age, ....
(www.wordnik.com)
e.g. copy closely the grey or isabelline
colour of the boundless sands that stretch
around them. (www.wordnik.com)

1/2. SREBRNASTOSIV

SED

1./2. (o odei) GRAFITSIV;

PLAVIASTOSIV

SED; SREBRNAST

UKASTOSIV; KULATAST/
KULAAST

231

e.g. drizzle from a leaden sky (AHDEL)

e.g. we looked down a leadgrey cutting
of water ....
e.g. ... a slope of smooth and leadgrey
slime.
cf. leadengrey
e.g. ... the leadengrey winter days
creep by.
(www.wordnik.com)
e.g. A liver and white spotted spaniel dog.
(ODE)

1. OLOVAST;231
ZAGASITOSIV;
2. OLOVASTOSIV

leaden

1. dull, dark grey

2. a modifier of grey

liver1
(see under
BROWN for
liver2)

dark brownish grey

livid1
(see under
BLUE for livid2
and under
PURPLE for
livid3)
mousy1
(see under
BROWN for
mousy2)
neutral

pallid; ashen

e.g. livid white face bending over me out

of the mist
(http://sentence.yourdictionary.com)

VRLO BLED; PEPELJAST/

PEPELJAV

1. brownish grey

1. MIAST/MI(I)JI;

pale2
(see under
WHITE for
pale1)
pallid2
(see under
WHITE for
pallid1)

(esp. of the face) having little colour or

less colour than usual.

e.g. a girl with mousy hair and pale blue

eyes. (BNC)
e.g. mousegrey waters
(www.wordnik.com)
e.g. a dark grey beaded silk gown ... was
magnificent; the neutral tone accentuated
the rich tints of her skin, .... (BNC)
e.g. The light grey corded carpet sets a
neutral tone, .... (BNC)
e.g. a pale complexion (OALD)

2. a modifier of grey but only as mouse grey (*mousygrey)

greyish, having no obvious colour, achromatic

ZAGASITO BRAONKASTOSIV;
MRK

BRAONKASTOSIV
2. MIASTOSIV/MI(I)JESIV
SIVKAST; NEODREENE
BOJE

(o licu) PEPELJAST/
PEPELJAV

(of plants and animals) ashy

e.g. I've given it plant tonic which is

specifically for pallid leaves but its getting
worse. (http://morefaq.com/garden)
e.g. The pallid sturgeon is a large,
scaleless fish with a sharklike body ....
(http://www.nbii.gov/portal)

Up. takoe OLOVNAST i OLOVNAT (RMS).

256

(o biljkama i ivotinjama)
PEPELJAST/PEPELJAV

pearl/pearly2
(see under
WHITE for
pearly1)

1. bluish medium grey

pepperand
salt

esp. of a fabric) dark grey thickly and evenly speckled with white
or light grey232

platinum2
(see under
WHITE for
platinum1)

1. whitish grey

silver/silvern/
silvery2
(see under
WHITE for
silvery1)

1. shiny pale grey

2. a modifier of grey

2. a modifier of grey

2. a modifier of grey

slate

smok(e)y1
(see under
BROWN for
smok(e)y2)

1. bluish grey to dark purplish grey

2. a modifier of grey233

1. of the colour of smoke, grey

2. a modifier of grey

232

e.g. The sky was grey pearl with immobile

scuds of cloud above. (BNC)
e.g. I'd worn one of my most conservative
outfits pearlgrey blending into
iridescent blue, .... (BNC)
e.g. the horizon to the eastward was
paling from violetlack to pearlygrey;
.... (www.wordnik.com)
(e.g. When he shaved he spared the
narrow strip of pepperandsalt beard
round his chin, .... (www.wordnik.com)
e.g. Kate was an eyecatching exception.
Five feet eight with natural platinum hair
.... (BNC)
e.g. ... that extra shine on my platinum
grey jetta (www.autogeekonline.net)
e.g. A land of silver rivers where the
salmon leap.
(http://wordnetweb.princeton.edu)
e.g. ochres set amidst silvery olive trees
(BNC)
e.g. wisps of silvergrey smoke, coming
out of the fireplace into the room
e.g. a silverygrey tint crept over the sky
from the eastward (www.wordnik.com)
e.g. suits of slate grey (ODE)
e.g. some angry slategrey clouds
decided, ..., it was time for some
unpleasant tricks. (www.wordnik.com)
e.g. a smoky haze
e.g. black cocks, and smokygrey hens
e.g. those smokygrey eyes, ....
cf. smokegrey
e.g. the second shot brought the
smokegrey pigeon to the ground.
(www.wordnik.com)

1. GOLUBAST/GOLUBIJI;
PLAVIASTOSIV;
2. GOLUBASTO/GOLUBIJE
SIV

(o tkanini) CRNE OSNOVE I

POPRKSAN S BELIM ILI
SVETLOSIVIM; PIRGAV

1. PLATINAST
2. (o kosi) PLATINAST;
(drugde) METALIKSIV

1. SREBRNAST;
2. SREBRNASTOSIV

1/2. PLAVIASTOSIV;
TAMNO LJUBIASTOSIV;

1. DIMBOJA; BOJE DIMA;

DIMKAST;
2. DIMKASTOSIV

Takoe kao a light ground (white, drab, grey, etc.) dotted or speckled finely with a dark color (e.g. black or dark grey), svetla podloga (bela, zatvorenokrem, siva) ravnomerno
istakana ili poprskana crnom bojom.
233
Up. slateblue, sivkastoplav.

257

sombre1 (BrE)/
somber (AmE)
(see under
BLACK for
sombre2)
stone

gloomy, dull; lacking brightness or colour

e.g. the Cathedral's spire silhouetted

against the dark, sombre skyline (BNC)

TMURAN; MUTAN

1. dull light grey

e.g. ... fossils are not simply stone

coloured but range through rainbow
shades of unbelievable beauty. (BNC)
e.g. Thick, stonegrey scales covered the
rest, pale as death on its underbelly.
e.g. a pair of stonegrey eyes
cf. stonygrey
e.g. The snowleopard, ..., is
stonygrey, ... to match the rocks among
which he lives. (www.wordnik.com)
e.g. She appeared steady and solid in
taupe pantsuit and sensible heels.
(www.wordnik.com)

1. KAMENAST, BOJE
KAMENA; SVETLOSIV;
2. KAMENASTOSIV

2. a modifier of grey

taupe1
(see under
BROWN for
taupe2)
xanadu
RED

dusky brownish grey

greenish grey

e.g. Millionsquarefoot xanadu coloured

meadowlands. (www.yourdictionary.com)
boja sa jednog kraja spektra, odmah iza narandaste, a nasuprot
e.g. her red lips (ODE)
ljubiaste; boja krvi, vatre, trenje, paradajza ili rubina; crvena boja e.g. The sky was turning red outside. (ODE)

ZAGASITO BRAONKASTOSIV

GRAO/GRAORAST;
ZELENKASTOSIV
NJENE CRVENE USNE;
NAPOLJU JE NEBO
POSTAJALO CRVENO.
CRVENO LICE JE
POCRVENELO JO JAE .
UHAPSITE GADOVE!,
REKAO JE BRZO.

(o koi i naroito licu) koji je crven ili rumen, tipino kao

posledica stida, besa ili vruine (CRVENA/POCRVENELA KOA/LICE;
ZAJAPURENO LICE)

e.g. ... red face turned a deeper shade.

"Arrest the bastards!" he spluttered.
(BNC)

(o oima) koji je crvene boje od umora ili plaa ( KRVAVE OI)

e.g. Her eyes were red and swollen. (ODE) OI SU JOJ BILE NATEENE

(o dlaci ili krznu) koji je crvenkastosme tj. ri (CRVENOKOS;

RIOKOS/RIOBRAD/RIOBRK/RIODLAK)

258

e.g. a freckled teenager with red ... hair

(BNC)
e.g. ... the thick growth of his red beard.
(ODE)
e.g. The Javan warty pig ... has red or
yellow hair .... (BNC)

I KRVAVE
PEGAVI CRVENOKOSI/
RIOKOSI TINEJDER;
GUSTA RIA BRADA;
JAVANSKA BRADAVIAVA
SVINJA JE RIODLAKA.

(pogrd.) (o oveku) koji ima crvenu kou i pripada indijanskoj

(crvenoj) rasi (INDIJANSKI; CRVENOKOAC)

e.g. The red boy played an important role

in earth magic, .... (ODE)
e.g. she saw that his skin was like a Red
Indian's, incredibly weathered, .... (BNC)

INDIJANSKI DEAK JE

(o vinu) koji je napravljen od crnog groa ( CRNO VINO);

(o grou) koji je tamne boje (CRNO GROE)234

e.g. ... add sufficient red wine to cover

the meat. (BNC)

... DODAJTE DOVOLJNO

(o mesu) koji je tamnocrven (govedina, jagnjetina, svinjetina, itd.)

(CRVENO MESO)
(o svetlu, zastavici, liniji) koji zaustavlja235 i brani prolaz
(CRVENO SVETLO/ZASTAVICA/SIGNAL, CRVENA LINIJA)

e.g. ... they'd eaten no red meat for so

long. (BNC)
e.g. ... a teenage motorist ignored a red
traffic light, .... (BNC)
e.g. ... the area ... is surrounded by the
red line .... (BNC)

(o drugim signalima) koji upozorava na neposrednu opasnost

(STANJE UZBUNE/VANREDNO STANJE)

e.g. A red flag warning is in effect until

eight o'clock tonight, meaning high winds
and potentially dry conditions could fuel
forest fires. (www.wkyt.com/wymtnews)
e.g. An artillery shell struck here at
breakfast time, but by now the base was
on red alert, its soldiers under cover.
(BNC)

UZBUNA JE NA SNAZI
DANAS DO 20 ASOVA, TO

(o skijakoj stazi) koji je namenjen skijaima prosenih

sposobnosti (CRVENA STAZA)

e.g. ... I could see that the red piste down

the mountain was steep, wide and in
beautiful condition. (ODE)

MOGAO SAM DA VIDIM DA

(pogrd.) (o politikom opredeljenju) komunistiki, socijalistiki,

boljeviki (KOMUNISTIKA/CRVENA PARTIJA; KOMUNJARE;
CRVENI)

e.g. the red Party (ODE)

e.g. In the 1950s peoples fear and hatred
of communism were expressed in phrases
50IH GODINA LJUDI SU
such as Better dead than Red. (CIDE)236 SVOJ STRAH OD I MRNJU

234

IGRAO VANU ULOGU U

ZEMALJSKOJ MAGIJI.
VIDELA JE DA MU JE KOA
KAO KOD CRVENOKOACA
NEVEROVATNO GRUBA.
CRNOG VINA DA POKRIJE
MESO.
VE JAKO DUGO NISU JELI
CRVENO MESO.

MOTORISTATINEJDER JE
IGNORISAO CRVENO
SVETLO (NA SEMAFORU).
CRVENA LINIJA OIVIAVA
TO PODRUJE.

ZNAI DA JAKI VETROVI I

SUNI USLOVI MOGU
IZAZVATI UMSKE POARE.
ARTILJERIJSKA PALJBA JE
OTPOELA U VREME
DORUKA, ALI DO TADA JE
BAZA BILA U STANJU
UZBUNE, A VOJNICI U
ZAKLONU.

JE CRVENI SPUST NIZ

PLANINU STRM, IROK I U
ODLINOM STANJU.
KOMUNISTIKA PARTIJA/
CRVENI;

Up. takoe engl. pink wine, roz, dosl. roze vino, npr. u The sun was setting, making the dogs pink, like the pink wine that had been there on the table (BNC), Sunce je zalazilo
bojei pse u roze, nalik boji roza na stolu. Slino belom vinu, i ovo vino se dobija od crnog groa sa kojeg se, nakon to otpone proces fermentacije, skida tamna koa.
235
Up. Britains first legal red light district could soon be given the goahead (BNC), Dozvolu za otvaranje mogao bi dobiti prvi britanski legalni kvart s prostitutkama. Odgovara
srp. ULICA CRVENIH FENJERA/ULICA CRVENIH LAMPIONA.
236
Up. a hostile attitude to the Party and the Red Army (BNC), neprijateljski stav prema (Komunistikoj) partiji i Crvenoj armiji.

259

(arh. i poet.) koji je ukljuen u nasilje i krvoprolie (KRVAVA

BITKA/RAT/SUKOB/OKRAJ)

e.g. ... red battle stamps his foot and

nations feel shock (ODE)

(o nebu, jutru, i dr.) koji je boje izlazeeg ili zalazeeg sunca

(RUMENI DAN/ZORA/JUTRO; CRVENI SMIRAJ DANA/SUMRAK/
ZALAZAK SUNCA)
(o tlu) koji je glinenopeskovit, tipino u mediteranskim, krakim
predelima (CRVENA ZEMLJA, CRVENO TLO; CRVENICA)

e.g. the red morning rose (ODE)

(o metalu) koji je usijan do take topljenja (USIJANO GVOE/

METAL)
(hem.) (o oksidu) koji je crvene boje (CRVENI OKSID)

burgundy

dark purplish red to blackish red

cardinal

1. dark to deep or vivid red

e.g. Some of the oxides, such as the red

oxide ... may be potentially hazardous.
(ODE)
e.g. ... its burgundy foliage color.
(http://www.yourdictionary.com)
e.g. ... athletic teams will be represented
... by the color cardinal
(www.gostanford.com)
e.g. ... a lot of people don't like cardinal
interiors, but I liked it a lot ....
(www.bimmers.com)
e.g. The academic cap for all doctors'
degrees shall be cardinal red ....
(www.unisa.ac.za)
e.g. ... the waistlength ceremonial
jacket, a brilliant carmine, his loose silk
trousers poppy, his suede boots a delicate
shade of rose .... (BNC)
e.g. the lovely carminered lips ....
(www.wordnik.com)
e.g. Perhaps they had attended the same
college: the college whose colours were
cerise and silver (BNC)
e.g. flowers are an equally vibrant cerise
red, .... (www.wordnik.com)

2. a modifier of red

carmine

1. deep red

2. a modifier of red
cerise

e.g. ... effectiveness on red soil

rehabilitation exist in a statistically
significant sense. (http://ppg.sagepub.com)
e.g. ... the red iron hammered at the
blacksmith's anvil. (ODE)

1. deep to vivid purplish red

2. a modifier of red

260

PREMA KOMUNIZMU
ISKAZIVALI FRAZOM
BOLJE SMRT NEGO
KOMUNJARE
KRVAVA BITKA SE
ZAHUKTALA, A NARODI SU
U OKU.
OSVANULO JE RUMENO
JUTRO

EFIKASNOST OPORAVKA
CRVENOG TLA BELEI
STATISTIKI ZNAAJ.
USIJANO GVOE
ISKOVANO NA KOVAEVOM
NAKOVANJU.
NEKI OKSIDI, POPUT
CRVENOG OKSIDA, MOGU
BITI TETNI.
ZAGASITOCRVEN

1. KARMIN; JARKOCRVEN;
2. KARMINCRVEN

1. KARMIN; JARKOCRVEN;
2. KARMINCRVEN

1. VINJAST/VINJEV;
VINJABOJA;
2. VINJACRVEN

cherry

1. moderate or strong red to purplish red

2. a modifier of red

claret

1. dark purplish red

2. a modifier of red

coral1
(see under
ORANGE for
coral2 and
under PINK
for coral3)
crimson

1. pinkish red

2. a modifier of red

1. purplish red to deep red

2. a modifier of red

237

dubonnet

dark purplish red

flame/
flam(e)y1
(see under
ORANGE for
flame/
flam(e)y2)237

1. brilliant orangish red

fuchsia1
(see under
PURPLE for
fuchsia2)
garnet

1. strong to vivid purplish red

2. a modifier of red

2. a modifier of red
dark red

Up. golden flame, zlatni plamen, yellow flame, uti plamen, i blue flame, plavi plamen (sve BNC).

261

e.g. glossy cherry lips and shining cheeks

(BNC)
e.g. daddy's cherryred car
(www.wordnik.com)
e.g. a claret carpet
(http://www.thefreedictionary.com)
e.g. ... in mid-distance, a field of roses in
young claretred foliage ....
(www.wordnik.com)
e.g. It all comes in a black, white and
coral colourway and retails at the tidy
sum of 160. (BNC)
e.g. ... the base was coralred, like the
tomato itself. (www.wordnik.com)

1. VINJAST/VINJEV;
VINJABOJA;
2. VINJACRVEN

e.g. When gently scraped, the inner layers

are seen to be crimson in color
(http://www.yourdictionary.com)
e.g. The big sun goes down like a ball of
fire, crimsonred, ....
e.g. a dubonnet coat
(www.thefreedictionary.com)
e.g. The sky above it burned orange and
flame. (BNC)
e.g. She will be wearing a gold dress ...
that she described as "short," "fringy" and
"flamy". (www.wordnik.com)
e.g. ... the little face under its fringe of
flamered hair .... (www.wordnik.com)
e.g. Elaine patted her straight blonde hair
into place, wiping fuchsia lipstick off her
teeth .... (BNC)
e.g. a fuchsiared silk (www.wordnik.com)
e.g. As the chlorophyll disappears during
the autumn, the leaves turn fiery red,
garnet or umber. (BNC)

1. GRIMIZAN
2. GRIMIZNOCRVEN

1/2. BORDO

1/2. KORALNI; RUMEN

2. ROZIKASTOCRVEN;
RUMENKASTOCRVEN

BORDO

1. PLAMEN; VATREN;
ARKAST;
2. PLAMENOCRVEN;
VATRENOCRVEN

1. CIKLAMABOJA
2. CIKLAMACRVEN

KARMIN

geranium

1. strong to vivid red

2. a modifier of red

heather1
(see under
PURPLE for
heather2)
magenta

purplish red

maroon1
(see under
BROWN for
maroon2)

1. dark purplish red to dark brownish red

mulberry1
(see under
PURPLE for
mulberry2)

1. dark red

nacarat

bright orangish red; scarlet

persimmon1
(see under
ORANGE for
persimmon2)

1. medium orangish red

purplish red

2. a modifier of red

2. a modifier of red

2. a modifier of red

262

e.g. ... painting one wall geranium red

and another cornflower blue .... (BNC)
e.g. The west was hot geraniumred; ....
(www.wordnik.com)
e.g. fine suitingcloth in heather shades
and stripes (www.wordnik.com)

JARKOCRVEN

e.g. In a nod toward more optimism ...

hot pink hues such as magenta and
fuchsia are fall's breakout color trend.
2. a modifier of red
e.g. In the west the sun glowed cloudily in
the magentared sky ....
(www.wordnik.com)
e.g. A very dark red, if pure or crimson, is
called maroon; if brownish, chestnut or
chocolate.
e.g. The egg is a very regular ... and is
of a very rich deep maroonred, ....
cf. maroonish red
e.g. ... hers was a maroonish red instead
of deep purple. (www.wordnik.com)
e.g. She flushed as red as the mulberry
walls. (BNC)
e.g. her grandmother ... carried on her
shoulder Nilo, looking lovely in ...
olivegreen and mulberryred
(www.wordnik.com)
e.g. a small box I had bought for its
brilliancy, made of some tropic shell of
the colour called "nacarat," ....
(www.wordnik.com)
e.g. Electric rainbows of mystery ;
scarlet, persimmon and purple; violet,
peacock, saffron and jade (BNC)
e.g. a soft layer of snowwhite nylon with
persimmonred lining, ....
(www.wordnik.com)

1/2. BORDO

BORDO

1. TRULA VINJA ILI

TAMNOKESTENJAST;
2. TRULA VINJACRVEN;
KESTENJASTOCRVEN

1/2. TAMNOCRVEN

SVETLOCRVEN; OTVORENO
NARANDASTOCRVEN;
CINOBERBOJA, BOJE
CINOBERA

1/2. NARANDASTOCRVEN;
CINOBERBOJA, BOJE
CINOBERA

poppy1
(see
ORANGE for
poppy2)

1. strong, vivid red

puce1
(see under
BROWN for
puce2)
rose/rosy1
(see under
PINK for
rose2)

deep red

rose madder1
(see under
PINK for rose
madder2)
ruby

rosy red

rust/rusty1
(see under
BROWN for
rust/rusty2)239

1. yellowish red or brownish red

2. a modifier of red

moderate purplish red

1. deep (carmine) red

2. a modifier of red

2. a modifier of red

sandy1
(see under
BROWN for
sandy2)

1. light yellowish red

2. a modifier of red

1. strong, vivid red

e.g. a poppy dress
(http://www.thefreedictionary.com)
e.g. Her cheeks were poppyred, her eyes
sparkled with the mere joy of living.
(www.wordnik.com)
e.g. his face was puce with rage and
frustration (ODE)

1/2. MAKCRVEN;

e.g. [...] the sun began to set, turning the

plains of snow and the branches of the
trees even the firs a deep but vivid rose
[...]. (Shreve, 2003: 50)
e.g. ... her fair skin is rosy from the cold
.... (Cornwell, 2005: 323)
e.g. The sun was shining from clear pale
dawns to rose madder dusks.
(www.wordnik.com)

(o licu, zalasku sunca)

RUMEN;
(ostalo) ROZIKASTOCRVEN

e.g. candles flickering in ruby light

e.g. Peter's rubyred velvet shirt
(www.wordnik.com)
e.g. ... he wore a rustcoloured
cardigan to match his ginger beard. (J.
Cooper, Wicked, 2006: 101)
e.g. recognisable by his rusty curls
e.g. the normal rustred of the foliage has
darkened to a purplish brown
(www.wordnik.com)
cf. rustyred
e.g. his hair ..., still glowed a vibrant
rusty red, .... (BNC)
e.g. ... sandy hair and brows, for the
sharply blue eyes .... (BNC)
e.g. He had a demure face framed by a
sandyred beard .... (www.wordnik.com)

1. BOJE RUBINA; ZAGASITO

KARMINCRVEN;
2. RUBINCRVEN
1. RAST, BOJE RE;
2. RASTOCRVEN
(UKASTOCRVEN ili
BRAONKASTOCRVEN);

238

JARKOCRVEN

KARMIN

RUMENKAST; ROZIKAST

1. (o kosi) RI/RIAST;
RUS; (o koi) BAKREN/
BAKRENAST;
2. SVETLO UKASTO
CRVEN

238
239

Up. POCRVENEO JE KAO BULKA, ali ?BULKACRVEN i *BULKAST.

U botanici i zoologiji u oba znaenja se koriste lekseme ferruginous i rubiginous, npr. ferruginous duck, vrsta patke, i rubiginous cat, vrsta make.

263

scarlet

solferino1
(see under
PINK for
solferino2)
terracotta1
(see under
ORANGE for
terra cotta2)
vermilion1
(see under
ORANGE for
vermilion2)

GREEN

1. very bright red with a slightly orange tinge

2. a modifier of red

e.g. dressed in short scarlet skirts

e.g. With its scarletred paint and
farmlike shape, this building is not easily
forgotten.
cf. scarlety red
e.g. Both varieties of garancine give a
more scarlety red than the unprepared
madder, .... (www.wordnik.com)
e.g. ... anybody who remembers the days
when ladies wore magenta and solferino,
.... (www.wordnik.com)

1. PLAMEN, VATREN,
ARKAST; SVETLO

brownish red

e.g. Therefore, earth tones are very much

a favourite combining terracotta and
golds with rich spice colours. (BNC)

BRAONKASTOCRVEN; BOJE
TERAKOTE

1. vivid red

e.g. The blood became of a brighter

vermilion. (ODE)
e.g. On the black background of the larva,
vermillionred, chromeyellow and
chalkwhite figure side by side in circles,
spots, freckles and stripes, ....
(www.wordnik.com)
e.g. flashing green eyes (ODE)
e.g. the leaves are bright green (ODE)
e.g. a green salad (ODE)
e.g. ... companies are getting the green
light ... to bid on over 6000 patents
being auctioned off. (www.tuaw.com)

1/2. KARMINCRVEN;

moderate purplish red

2. a modifier of red

boja izmeu plave i ute u spektru; boja trave ili smaragda; zelena
boja240
(o jelu) koji se sastoji od sveeg zelenog povra ( ZELENA SALATA)
(o svetlu ili zastavici) koji doputa kretanje (ZELENO SVETLO/
ZASTAVICA/SIGNAL)

(o skijakoj stazi) koji je namenjen poetnicima (ZELENI SPUST)

(o nekoj povrini) koji je prekriven travom ili drugom vegetacijom

(ZELENA POVRINA)

240

Up. definiciju znaenja srp. lekseme ZELEN, koji ima boju lia, trave (RMS).

264

e.g. Beginner skiers will find a small

amount of green ski trails here.
(www.coloradoskiauthority.com)
e.g. ... proposals that would smother
green fields with development (ODE)

NARANDASTOCRVEN;
2. PLAMENOCRVEN,
VATRENOCRVEN

PURPURAN

JARKOCRVEN

BLISTAVE ZELENE OI;

LIE JE SVETLOZELENO
ZELENA SALATA
KOMPANIJE DOBIJAJU
ZELENO SVETLO DA SE
NADMEU ZA OKO 6000
PATENATA PONUENIH NA
PRODAJU.
SKIJAIPOETNICI OVDE
NEE NAI MNOGO
ZELENIH SPUSTOVA.

PREDLOZI ZA
NOVOGRADNJU KOJI E
UNITITI ZELENE POVRINE.

(o politikom i dr. stavu) koji je posveen zatiti i ouvanju

ivotne okoline (ZELENA/EKOLOKA PROBLEMATIKA/PITANJA/
DEBATE)

e.g. official Green candidates (ODE)

e.g. green issues such as the greenhouse
effect and global warming (LDCE)

(o proizvodu ili usluzi) koji ne teti ivotnoj okolini ( ZELENI/

EKOLOKI PROIZVOD)

e.g. ... using its scientific skills to

develop "greener" products. .... (BNC)

(o biljci ili vou) koji je mlad ili nezreo (MLAD IZADANAK; ZELENO
VOE/POVRE)

e.g. green shoots (ODE)

e.g. bananas are still green (LDCE)

(o hrani, drvetu, koi) koji je nije preraen, niti tretiran (nedimljen,

nesuen, neosunan) (SIROVO DRVO; SIROVA/PRESNA HRANA;
SIROVA/NETAVLJENA KOA)

e.g. green lumber

(www.yourdictionary.com)
e.g. green bacon
(http://www.thefreedictionary.com)
e.g. Clubs devoted to keeping green the
memory of Sherlock Holmes. (ODE)

(fig.) (o seanjima) koji je sve (SVEA SEANJA)

(arh.) (o rani) koji je sve, koji nije zarastao ( SVEA RANA)
(o oveku) koji je mlad, neiskusan i/ili naivan (MLAD/NEISKUSAN/
NAIVAN OVEK)

(o boji koe) koji ima nezdravu boju (zbog bolesti, munine)

(ZELEN U LICU; POZELENO)
(o oseanjima) koji je ljubomoran ili zavidan (ZELEN/POZELENEO
OD LJUBOMORE/UI/ZLOBE/PAKOSTI/ZAVISTI)
(o klimi i spoljnoj temperaturi) koji je blag, umeren i bez snega
(BLAGA KLIMA

aqua2
(see under
GREEN for
aquamarine1)

(o pokojniku) koji je svee sahranjen (SVE POKOJNIK)

1. light bluish green
2. a modifier of green

265

e.g. ... to heal all green wounds

speedily, .... (www.naturalpedia.com)
e.g. a green recruit fresh from college
(ODE)
e.g. I was pretty green then, I had a lot of
things to learn. (LDCE)
e.g. George looked a bit green the next
morning. (LDCE)
e.g. green with envy (LDCE)
e.g. green climate
(www.thefreedictionary.com)
e.g. a green Christmas (ODE)
e.g. green in earth (ODE)
e.g. a fish motif in aqua shades of blue
and green. (BNC)
e.g. Choose from three cheerful patterns:
shells (aqua green), boats (cream) or
ducklings (pale blue). (BNC)

ZVANINI KANDIDAT
ZELENIH;
EKOLOKA PITANJA MEU
KOJIMA EFEKAT STAKLENE
BATE I GLOBALNO
ZAGREVANJE.
PRIMENJUJUI SVOJE
NAUNE VETINE DA BI
RAZVILI EKOLOKE
PROIZVODE
MLADI IZDANCI;
BANANE SU JO UVEK
ZELENE
SIROVO DRVO;
SIROVA/PRESNA SLANINA

KLUBOVI POSVEENI
UVANJU USPOMENE NA
ERLOKA HOLMSA.
DA BRZO ZACELI SVE SVEE
RANE
MLADI PRIPRAVNIK SVE
SA STUDIJA;
U TO VREME SAM BIO
PRILINO ZELEN I MORAO
SAM DOSTA DA UIM.
GEORGE SE JUTROS INIO
POMALO ZELEN.
ZELEN OD ZLOBE
BLAGA KLIMA;
BOI BEZ SNEGA
SVEE JE POKOPAN/A
1/2. SVETLO
PLAVIASTOZELEN;
AKVAMARIN

aquamarine1
(see under
BLUE for
aquamarine2)

1. light bluish green

celadon

1. pale to very pale green

2. a modifier of green

2. a modifier of green
chartreuse1
(see under
YELLOW for
chartreuse2)
cyan1
(see under
BLUE for
cyan2)
eau de nil/
Nile green

moderate or strong yellow green

emerald

1. bright green

bluish green

pale yellowish green

2. a modifier of green

glaucous3
(see under
WHITE for
glaucous1,
under GREY
for glaucous3,
under BLUE
for glaucous4)

1a. pale, luminous seagreen; bluish green

1b. (of animals and plants) dullgreen
2. a modifier of green

266

e.g. At sundown the sky turns a multitude

of colours from scarlet through
aquamarine to inky black. (BNC)
e.g. The sodawater and lemonade sellers
... packed the aquamarinegreen bottles
in blocks of dirty ice ....
(www.wordnik.com)
e.g. These cups were of that seagreen tint
called celadon, ....
e.g. a raw silk of pale celadon green
(www.wordnik.com)
e.g. She was wearing a chartreuse dress
that looked as if it had been spraypainted
on. (BNC)

1. AKVAMARIN; SVETLO

e.g. There are roughly 600 common color

names such as cyan or lime green, but
thousands of actual colors that designers
can pick. (www.wordnik.com)
e.g. Muted tones of powder blue, dusty
pink and antique white, eau de nil and
creamy yellow encourage a feeling of
calm and relaxation. (BNC)

TIRKIZAN;
PLAVIASTOZELEN

e.g. [...] emerald clear water. (BNC)

e.g. ... the egg had disappeared, and it
its place sat the loveliest little maiden,
dressed from head to foot in emerald
green, .... (www.wordnik.com)
e.g. He saw his face in the glaucous basin
as he cleaned his teeth. (BNC)
e.g. a perennial glaucous grass
(www.wordnik.com)
e.g. glaucous green leaves curling at
ground level. (http://rareplants.co.uk)

1. SMARAGDNI
2. SMARAGDNOZELEN

PLAVIASTOZELEN
2. AKVAMARINZELEN

1/2. BLEDOZELEN;
REZEDOZELEN

MASLINAST; PISTAI
ZELEN; UKASTOZELEN

SVETLOMASLINAST;
BLEDO UKASTOZELEN

1a/2. (o moru) SINJI;

SIVKASTOZELEN; (drugde)
PLAVIASTOZELEN,
LJUBIASTOZELEN;
1b/2. MUTNOZELEN,
NEODREENOZELEN

lime

1. yellowish green
2. a modifier of green

malachite

1. bright green

2. a modifier of green
myrtlegreen

dark shiny green

olive1
(see under
YELLOW for
olive2)
pistachio

1. yellowish green to greyish green

2. a modifier of green

1. yellowish green

1. dark bluish green

turquoise1
(see under
BLUE for
turquoise2)

1. light to brilliant bluish green

verdant

1. bright green
2. a modifier of green

1/2. UKASTOZELEN;
LIMETAZELEN

e.g. The walls were a collage of tens of

thousands of reptile skulls carved in gloomy
green jade and malachite, as if this place
was a saurian necropolis. (BNC)
e.g. ... mounted on his own malachite
green dragon, .... (www.wordnik.com)
e.g. dress of myrtle green silk
(www.wordnik.com)
e.g. an olive sweatshirt (LDCE)
e.g. he wore an olivegreen military shirt
(www.wordnik.com)

1/2. MALAHITBOJA; BOJE

MALAHITA; SVETLOZELEN

e.g. They were dressed in

pistachiocoloured shirts and khaki
shorts ....
e.g. ... a pretty oneshouldered dress in
marbled pistachiogreen ....
(www.wordnik.com)
e.g. Belted suit and long slim line pencil
skirt with split, in raspberry, teal and
black. (BNC)
e.g. ... she ran her fingers over
tealgreen towels that were as plush as
expensive carpet. (www.wordnik.com)
e.g. ... that amber hair, those turquoise
blue eyes ....
e.g. ... he had tiny, turquoisegreen eyes
.... (www.wordnik.com)
e.g. landscape of verdant valleys (BNC)
e.g. ... the onion, ... finds the strength,
..., to sprout new, verdantgreen growth,
.... (www.wordnik.com)

2. a modifier of green

teal1
(see under
BLUE for
teal2)

e.g. [...] lime is being used by designers to

add freshness to their collections [...].
e.g. Walls were painted lime green [...].
(BNC)

2. a modifier of green

2. a modifier of green

267

ZAGASITO BLISTAVOZELEN

1. MASLINAST;
UKASTOZELEN;
SIVKASTOZELEN;
2. MASLINASTOZELEN
1. BOJE PISTAA;
UKASTOZELEN;
2. PISTAIZELEN

1/2. ZAGASITO
PLAVIASTOZELEN;
AKVAMARIN; TIRKIZAN

1. TIRKIZAN; PLAVOZELEN;
2. TIRKIZNOZELEN

1/2. SVETLOZELEN

YELLOW

virescent/
viridescent

slightly green

viridian

1. bluish green

boja izmeu zelene i narandaste u spektru; boja komplementarna

plavoj; boja zrelih limuna i umanjka; uta boja241
(pogrd.) (o ljudima) koji ima utu kou i pripada azijatskoj rasi
(UTA RASA; UTOKOAC i (arg.) UTA)
(o signalima) koji je upozorava na moguu, ali ne i neposrednu
opasnost (UTO SVETLO/ZASTAVICA/SIGNAL)
(neform.) (o oveku) koji razmilja i dri se kukaviki
(SIVI MI)
(o novinarskom stilu) koji je napisan u senzacionalistikom
maniru (UTA TAMPA)
(o oima i pogledu) koji je odvratan i opak (ZMIJSKE OI/POGLED)
(o zubima) koji je istroen, star i/ili pokvaren (UTI ZUBI)
(o koi) koji ima nezdravu i/ili staraku boju ( POUTELA KOA)
(o tkanini, hartiji, i dr.) koji je pouteo od starosti ( POUTELA
TKANINA/HARTIJA, ITD.)
(o tlu) koji je od gline (UTA ZEMLJA; UTICA; UTULJA)

241

e.g. As he dropped, Flinx marveled

through the port at the virescent surface.
(www.wordnik.com)
e.g. The viridescent mane of leaves
seemed gaudy. (BNC)
e.g. In illumination, the red contrasted by
viridian will be found most beautiful and
effective. (www.wordnik.com)
2. a modifier of green
e.g. The range of the artist's palette
widened to include cobalt blue,
ultramarine, chrome yellow and viridian
green. (BNC)
e.g. curly yellow hair (ODE)
e.g. pale yellow flowers (OALD)
e.g. The communist yellows fought the
Vietnam war.(www.thefreedictionary.com)
He put his Camp Visoko on yellow alert.
(ODE)
e.g. He was too yellow to... fight.
(www.merriam-webster.com)
e.g. ... yellow journalism headlines.
(ODE)
e.g. ... great yellow eyes and the epitome
of evil in its gaze. (BNC)242
e.g. He gave us a grin of yellow teeth.
(BNC)
e.g. His face ...is a mere mask of yellow
wrinkled skin, .... (BNC)
e.g. the lace yellow with age (BNC)
e.g. ... four ... urns were discovered,
together with some bones and a quantity
of yellow soil. (BNC)

ZELENAST, ZELENKAST;
ZELENIAV; NAZELEN

1/2. PLAVIASTOZELEN;
TIRKIZNOZELEN

KOVRDAVA PLAVA KOSA;

SVETLOUTO CVEE
RAT U VIJETNAMU VODILI
SU UTI KOMUNISTI.
STAVIO JE KAMP 'VISOKO' U
STANJE PRIPRAVNOSTI.
BIO JE PREVELIKA
KUKVICA DA BI SE BORIO.
NASLOVI U UTOJ TAMPI.
VELIKE UTE OI I
KONCENTRISANO ZLO U
POGLEDU.
NACERIO SE POKAZAVI
SVOJE UTE ZUBE.
NJEGOVO LICE JE SAMO
MASKA OD UTE, IZBORANE
KOE.
POUTELA IPKA

OTKRIVENE SU ETIRI
URNE, ZAJEDNO SA NEKIM
KOSTIMA I NETO UTE
ZEMLJE.

Up. definiciju znaenja srp. lekseme UT, 'koji je boje voska, limuna, cveta maslaka, ljutia, sumpora, zlata'.
Up. takoe It was also one of the meanestlooking birds imaginable. Closeset yellow eyes glared from under angry "eyebrows" ... (BNC), Bila je to ptica najodvratnijeg
mogueg izgleda. Ispod ljutitih obrva sevale su joj nablizu postavljene ute oi.
242

268

amber

e.g. ... her amber eyes glowed with the

pentup anger which was now released in
a torrent of words. (BNC)
e.g. ... Cleo's eyes are green and Zoe's
are amber yellow. (www.wordnik.com)

1. brownish yellow

2. a modifier of yellow

banana

1. moderate yellow

e.g. October yellowed, banana sunsets cut

with gilt, [...]. (BNC)
e.g. Her bananayellow sundress shifted
slightly, [...]. (BNC)
e.g. a bisque tablecloth
(www.yourdictionary.com)

2. a modifier of yellow
bisque2
(see under
GREY for
bisque1)
blond2
(see under
WHITE for
blond1 and
under
BROWN for
blond3)
buff1
(see under
BROWN for
buff2)

pale orangish yellow

champagne2
(see under
GREY for
champagne1)

pale greyish yellow

chartreuse2
(see under
GREEN for
chartreuse1)
citron/citrine
(also like false
topaz)

1. strong to brilliant greenish yellow

1. ILIBARBOJA; BOJE
ILIBARA/JANTARA;
JANTARSKI;
2. ILIBARUT; JANTAR
UT (up. UT KAO ILIBAR/
JANTAR)
1. BANANABOJA
2. BANANAUT

BLEDO NARANDASTOUT

(of hair) pale golden

e.g. he was a blond beautiful boy (BNC)

(o kosi) PLAV

1. light brownish yellow

e.g. ... they show off their beautiful

spring black, white, grey and buff spring
plumage .... (BNC)
e.g. ... but the colour of the muzzle is
buffyellow. (www.wordnik.com)
e.g. ... she bought a straight elegant
coatdress in champagne silk, ....
(BNC)

1. PESAKBOJA, BOJE
PESKA;
2. SVETLO BRAONKASTO

e.g a chartreuse dress

(http://dictionary.reference.com)
e.g. a sea of chartreuseyellow leaves
(www.wordnik.com)
e.g. Citron imparts a retro look.
(www.catalog.kohler.com)
e.g. citrine hair
(www.dictionary.reference.com)
e.g. ... a bright citronyellow is diffused
over the forehead, neck, breast, and belly.

1. LIMUNAST;

2. a modifier of yellow

2. a modifier of yellow
1. greenish yellow

2. a modifier of yellow

269

UT
AMPANJACBOJA,
BOJE AMPANJCA; SVETLO
SIVKASTOUT

ZELENKASTOUT;
2. LIMUNASTOUT

1. LIMUNAST; ZELENKASTO
UT;
2. LIMUNASTOUT

daffodil

1. brilliant to vivid yellow

2. a modifier of yellow

ecru1
(see under
BROWN for
ecru2)
flavescent

greyish pale yellow

flaxen

(literary) (of hair) pale yellow; greyish yellow

fulvous1
(see under
BROWN for
fulvous2)
ginger1
(see under
BROWN for
ginger2)

reddish yellow

gold/golden

1. deep yellow

yellowish

1. (esp. of hair or fur) reddish yellow

2. a modifier of yellow

isabel/
isabelline2
(see under
GREY for
isabel/
isabelline1)
jasmine

greyish yellow to brownish yellow with a shade of brownish red

1. light to brilliant yellow

2. a modifier of yellow

270

e.g. Two of her favourite outfits are a

daffodil dress and a mustard, silk two
piece. (BNC)
e.g. ... faded daffodilyellow walls,
green shutters, and a foxred roof.
(www.wordnik.com)
e.g. If you wish for ecru lace and you have
only a piece of white, dip it into cold tea
or coffee, .... (www.wordnik.com)

1. BOJE MASLAKA;
LIMUNBOJA, BOJE
LIMUNA; JARKOUT
2. MASLAAKUT;
LIMUNUT

e.g. ... butteryyellow trees that rose

from the flavescent savanna ....
(www.wordnik.com)
e.g. the man with the flaxen beard
(www.yourdictionary.com)
e.g. ... deep sapphire blue while along its
banks it was washed with green and ochre
and fulvous reflections. (BNC)

NAUT, UKAST

e.g. ... she's got the most gorgeous

ginger hair! (BNC)
2. a modifier of yellow
e.g. ... tiny, gingeryellow chicks ....
(www.wordnik.com)
e.g. Her eyes were light green and flecked
with gold. (ODE)
e.g. [...] a secluded bay of golden sand.
(BNC)
e.g. [...] pools of gold yellow light [...].
e.g. goldenyellow hair lay in curls [...].
(www.wordnik.com)
e.g. ... delicate arabesques of silver and
isabel and soft russetred.
e.g. the skin of all the snakes and lizards,
is of one uniform isabelline or sand
colour. (www.wordnik.com)

1/2. (o kosi i dlaci) RUS;

e.g. [...] the jasmine color cardigan in size

small [...]. (www.backcountry.com)
e.g. her jasmineyellow kimono [...].
(www.wordnik.com)

1/2. BLEDOUT;

STARA IPKABOJA;
BOJE STARE IPKE;
BLEDOUT

(o kosi) SLAMAST, BOJE

SLAME; SLAMNOUT
CRVENKASTOUT

RI

1. ZLATOBOJA, BOJE
ZLATA, ZLATAST/ZLAEN;
2. ZLATNO/ZLATASTO/
ZLAENOUT

PESAKBOJA, BOJE PESKA;

BRAONKASTOUT

BLISTAVOUT

jonquil

1. light yellow
2. a modifier of yellow

lemon

1. pale yellow
2. also a modifier of yellow

maize

1. light yellow to moderate orange yellow

2. a modifier of yellow

mustard1
(see under
BROWN for
mustard2)
ochre1
(see under
ORANGE for
ochre2)

brownish yellow

old gold

dark yellow

1. orangish to reddish to brownish yellow

2. a modifier of yellow

olive2
(see under
GREEN for
olive1)

1. dark yellow (also referred to as dark yellow)

primrose

1. pale yellow, sometimes with a greenish tinge

2. a modifier of yellow

2. a modifier of yellow

271

e.g. [...] take your place on the famous

jonquil sofa.
e.g. ... a jonquilyellow rose on the top
of Katherines casket. (www.wordnik.com)
e.g. [...] a computer with lemon coloured
terminals, [...]. (BNC)
e.g. [...] a lemonyellow sweater ....
(www.wordnik.com)
e.g. "[...] Azure Blue and Maize [shall] be
adopted as the emblematic colours of the
University of Michigan."
(www.ns.umich.edu)
e.g. ... the maizeyellow collar of his
jacket. (www.wordnik.com)
e.g. [...] mustard wool sweater, 477; ...
by Gianni Versace. (BNC)

1. KREM;
2. BLEDOUT

e.g. ... the gleaming, pinkish ochre of

the valley flat, .... (ODE)
e.g. The cloud was ochreyellow, but at
first I could not believe it was dust.
(www.wordnik.com)
e.g. ... the thrill of running out on the
Molineux turf wearing old gold and black.
(www.yourdictionary.com)
e.g. His olive skin made a contrast on the
child's really fair features.
(http://forum.wordreference.com)
e.g. he put on the oliveyellow shirt and a
pair of dustygreen trousers.
[...]. (www.wordnik.com)
e.g. At first it has a kind of primrose tint,
but, when subjected to heat, or to the sun,
turns green. (www.thefreedictonary.com)
e.g. On the third day hundreds of
primroseyellow envelopes, [...], poured
into the letterchute. (www.wordnik.com)

1. OKER, OKERAST;
NARANDASTO/
CRVENKASTO/BRAONKASTO
UT;
2. OKERASTOUT
STARO ZLATO; BOJE

1/2. MAJONEZBOJA, BOJE

MAJONEZA; BLEDOUT

1/2. JARKOUT; BOJE

(UTOG) KUKURUZA;
LIMUNASTOUT

SENFBOJA, BOJE SENFA;

BRAONKASTOUT

STAROG ZLATA

1. SENFBOJA, BOJE SENFA;

BRAONKASTOUT;
2. BRONZANOUT

1/2. BOJE JAGOREVINE;

BLEDO(ZELENKASTO)UT

saffron1
(see under
ORANGE for
saffron2)

1. strong to orangish yellow

e.g. Buddhist monks in saffron robes.

(OALD)
e.g. [...] a sweeping cloak of blue velvet,
lined with saffronyellow.
(www.wordnik.com)

2. a modifier of yellow

sallow

(esp. of a persons skin or face) unhealthy light yellow

e.g. [...] dark brown wavy hair and sallow

skin. (www.yourdictionary.com)

straw

1. (esp. of human hair) pale yellow (like that of straw)

e.g. straw hair.

(http://dictionary.reference.com)
e.g. The tobacco was the same cheap
weed, but instead of being strawyellow it
was dark golden; [...].
e.g. ... strawyellow hair with black
roots, skinny wrists and ankles.
(www.wordnik.com)
e.g. Sicked up all over the hideous
tangerine carpet. (BNC)

2. a modifier of yellow

tangerine1
(see under
ORANGE for
tangerine2)

deep reddish yellow

tawn(e)y1
(see under
BROWN for
tawn(e)y2)
and under
ORANGE for
tawn(e)y3)
wheat

1. brownish yellow

2. a modifier of yellow

1. variable yellow; dull yellow, often diluted with white

2. a modifier of yellow

272

1. AFRANSKI,
LIMUNBOJA, BOJE
LIMUNA, LIMUNAST;
JARKOUT;
2. AFRANASTOUT
(up. UT KAO AFRAN);
LIMUNASTOUT
(up. UT KAO LIMUN)
VOTAN, BOJE VOSKA;
BOLELJIVOUT;
NEZDRAVOUT; PEPELJAST
1. (o kosi) SLAMAST, BOJE
SLAME; BLEDOUT;
2. SLAMASTO/SLAMNOUT

NARANDASTOUT

e.g. The plain is a general sunburned

tawny colour, ....
(www.yourdictionary.com)
e.g. [...] tawnyyellow native with jet black
coarse hair, [...]. (www.wordnik.com)

1/2. ILIBAR/JANTAR
BOJA, BOJE ILIBARA/
JANTARA;

e.g. [...], these jeans are now sand or

wheat color. (www.dldebertin.com)
e.g. Under a thick cap of wheatyellow
hair was the face of a boy [...].
(cf. also wheatgold and wheatgolden)
e.g. [...] a tall girl, with wheatgold hair.
(ODE)
e.g. [...] quivering pressure of his
beautiful mouth, scarcely shaded by the
young, wheatgolden moustache, [...].
(www.wordnik.com)

1. (o kosi) OD PLAV DO
BOJE ZRELOG ITA;
ZLATAST, ZLAEN; (ostalo)
AMPANJAC BOJA, BOJE
AMPANJCA; BLEDOUT
2. (o kosi) ZLATASTOPLAV,
ZLAENOPLAV; ZLATASTO
UT, ZLAENOUT

BRAONKASTOUT

BLUE

boja izmeu zelene i ljubiaste, boja neba i mora po letnjem,

sunanom danu; plava boja
(o ljudskoj koi ) 1. koji je pomodreo od hladnoe i/ili zbog
nedostatka kiseonika (PLAVA/POPLAVELA KOA; MODRA/
POMODRELA KOA); 2. koji je pomodreo od udarca ili ugriza
(PLAVA/MODRA KOA; KOA U MODRICAMA/MASNICAMA)

(o krznu ivotinja, i to maka, lisica, zec) koji je plaviastosive

boje (PLAVA MAKA, POLARNI ZEC, POLARNA/SREBRNA LISICA)

(o krvi) koji je plemenitog, aristokratskog roda ( PLAVA KRV)

e.g. [...] blue blood is no guarantee of any

particular merit, competence or expertise
[...]. (BNC)

(o skijakoj stazi) koji je namenjen skijaima poetnicima; najlaki

tip staze (PLAVA STAZA)

e.g. The pistes there are blue, but slightly

244
more difficult than average.
(www.petitbarzun.co.uk)

(o oseanjima) koji je melanholian, depresivan, tuan (obino

posle glagola) (POTITEN; MELANHOLIAN)

e.g. He's been a bit blue since he failed his

exams. (CALD)
e.g. Hed been feeling blue all week.
(OALD)
e.g. I was of the blue order. (ODE)
e.g. an ancient blue trenchcoat (BNC)

(o odei) 1. koju oblae siromani (posluga i fiziki radnici)

(PLAVI MANTIL); 2. (ist.) koju oblae vojnici (PLAVA/VOJNIKA
UNIFORMA)
(o politikoj partiji) koji je konzervativan i/ili puritanski po prirodi
(KONZERVATIVNA PARTIJA; PURITANCI)
(o vicevima i filmovima) koji je nepristojan, dekadentan,
pornografski (BEZOBRAZNI/PROSTAKI /MASTAN VIC;
PORNO(GRAFSKI) FILM)
(o siru) koji je napravljen sa plemenitim plesnima ( PLAVI SIR)

243
244

e.g. blue eyes were filling with tears

(BNC)
e.g. [...] the sea is warm, blue and
incredibly clear [...]. (BNC)
e.g. Ashley went blue and I panicked.
(ODE)
e.g. [...] his hands blue from the cold icy
wind [...]. (ODE)
e.g. My knees were blue with bruises.
(ODE)
e.g. In that dense clump of heather just
ahead a blue hare is crouching.243 (BNC)
e.g. a blue fox fur scarf (ODE)

U upotrebi takoe kao mountain hare, planinski zec.

Up. blue trail (AmE).

273

PLAVE OI SU SE PUNILE
SUZAMA;
MORE JE TOPLO, PLAVO I
NEVEROVATNO ISTO.
ASHLEY JE POPLAVEO, I JA
SAM SE USPANIILA.
RUKE SU JOJ PLAVE OD
LEDENOG VETRA.
KOLENA SU MI BILA
PLAVA/ U MODRICAMA.

U TOM VRESOVOM GUSTIU

BA ISPRED NAS UI
JEDAN POLARNI ZEC.
AL OD KRZNA PLAVE
LISICE
PLAVA KRV NIJE GARANT
NIKAKVE NAROITE
ZASLUGE, SPOSOBNOSTI ILI
STRUNOSTI.
SPUSTOVI SU TAMO ZA
POETNIKE, ALI SU ZA
NIJANSU TEI NEGO
DRUGDE.
POMALO JE TUAN OTKAKO
JE PAO NA ISPITU.
CELE NEDELJE.JE
DEPRESIVAN.
BIO SAM RADNIK/SLUGA.
PRASTARI PLAVI INJEL.

e.g. a blue joke (CALD)

e.g. a blue movie/film (CALD)

USPENI KANDIDAT
KONZERVATIVNE PARTIJE;
PURITANSKI ZAKONI
BEZOBRAZNI VIC;
PORNOGRAFSKI FILM

e.g. [...] most blue cheeses are wrapped in

foil [...]. (BNC)

VEINA PLAVIH SIREVA

PAKUJE SE U FOLIJU.

e.g. the sucessful blue candidate (ODE)

e.g. blue laws (BNC)

aqua2
(see under
GREEN for
aquamarine1)

1. light greenish blue

aquamarine2
(see under
GREEN for
aquamarine1)

1. greenish blue

azure

1. bright blue

2. a modifier of blue

2. a modifier of blue

2. a modifier of blue

cerulean

1. light blue

2. a modifier of blue
cobalt

1. deep vivid blue to purplish blue

2. a modifier of blue

cyan2
(see under
GREEN for
cyan1)

1. deep greenish blue

glaucous4
(see under
WHITE for
glaucous1,
under
GREY for
glaucous2,
under
GREEN for
glaucous3)

1a. greenish blue

2. a modifier of blue

1b. (of plants) greyish blue

2. a modifier of blue

274

e.g. fine detail, ... also available in aqua,

peach, cream or blue. (BNC)
e.g. Cuba is a glorious island floating in
the soft aquablue Caribbean Sea, ....
(www.wordnik.com)
e.g. an aquamarine sea (OALD)
e.g. Her aquamarine eyes carefully
watched .... (BNC)
e.g. at the bottom of this aquamarine
blue body of water. (www.wordnik.com)
e.g. The sky had been an azure dome, ....
(BNC)
e.g. ... they boarded a bus that drove
them to a dock on an azureblue bay.
(www.wordnik.com)
e.g. His eyes, which had been watery blue
with distress and pain, had returned to the
cerulean brilliance of his youth.
e.g. ... a pair of ceruleanblue leather
gloves. (www.wordnik.com)
e.g. ... the cobalt sky is more intense
than it ever is in summer, .... (BNC)
e.g. ... the cobalt blue Mexican tiles
appear to have rusted. (BNC)

1./2. SVETLO

e.g. Pinkish lights would make the picture

greenishblue or cyan, the engineers'
word for sickly green. (ODE)
e.g. ... you will notice at first the
cyanblue bay at the jetty!
(www.wordnik.com)
e.g. the colour ... of its bluish ...
flowers ..., is in singular harmony with
glaucous water. (BNC)
e.g. atlantica and C. deodara can have
bluish (glaucous) foliage
(http://pubs.ext.vt.edu)
e.g. Leaf color is highly variable in wild
stands, ranging from glossy green to a
glaucous blue. (www.buckarama.org)

1. TIRKIZAN; IZRAZITO
ZELENKASTOPLAV;
2. TIRKIZNOPLAV

ZELENKASTOPLAV

1.AKVAMARIN;
ZELENKASTOPLAV
2. AKVAMARINPLAV

1. AZURAN; NEBESKOPLAV;
2. AZURNOPLAV

1. PLAVETAN; BOJE
(PLAVOG) NEBA;
2. NEBESKOPLAV

1. KOBALTNI; MODAR;
LJUBIASTOPLAV;
2. KOBALTNOPLAV

1a/2. TIRKIZAN; AKVAMARIN;

ZELENKASTOPLAV;
1b/2. (o biljkama)
SIVKASTOPLAV

indigo

1. dark purplish blue to very dark blue

2. a modifier of blue

livid2
(see under
GREY for
livid1 and
under
PURPLE for
livid3)
navy

greyish blue; of a lead colour

1. dark blue
2. a modifier of blue

perse

dark greyish blue

sapphire

1. deep brilliant blue

2. a modifier of blue

teal2
(see under
GREEN for
teal1)

1. moderate or dark greenish blue

ultramarine

1. vivid or strong blue to purplish blue

2. a modifier of blue

2. a modifier of blue

245

e.g. Every shade of blue from palest

turquoise to the deepest indigo of the
horizon. (BNC)
e.g. ... the lapis varies from an almost
uniform tint of the deepest indigoblue to
grayishwhite, dotted and streaked at
intervals with pale blue.
(www.wordnik.com)
e.g. covered in livid cuts and bruises
(www.wordnik.com)

1. INDIGOBOJA, BOJE
INDIGA;MODAR;
245
ZAGASITOPLAV;
LJUBIASTOPLAV;

e.g. Ahead of us lightning flashes in the

navy clouds. (BNC)
e.g. ... a plain little navy blue shirt, ....
(BNC)
e.g. perse cloth
(www.thefreedictionary.com)
e.g. ... the sun glistened relentlessly on
sapphire water and brilliant green
vegetation. (BNC)
e.g. ... the sapphireblue eyes were no
longer cold and indifferent, ....
(www.wordnik.com)
e.g. In Windows 95 teal is the default
background color.
(http://www.thefreedictionary.com)
e.g. ... a blond woman ... now held her
tealblue wrap over her arm.
(www.wordnik.com)
e.g. ... the sun herself was kissing the
swirling ultramarine mouth of Ocean.
(BNC)
e.g. an ultramarineblue woollen shirt
.... (www.wordnik.com)

1. MODAR; ZAGASITOPLAV;
2. MORNARSKOPLAV

Up. takoe IVIT/IVITAN, MASTILJAV, MAVAST/MAVEN/MAVI, MOR/MORAST/MORAV, sve u znaenju 'zagasitoplav'. (RMS)

275

PEPELJASTOPLAV;
(o moru) SINJI

ZAGASITO SIVKASTOPLAV

1. SAFIRNI; BLISTAVO
JARKOPLAV;
2. SAFIRNOPLAV

1. AKVAMARIN; TIRKIZAN;
ZAGASITO
ZELENKASTOPLAV;
2. AKVAMARINPLAV;
TIRKIZNOPLAV

1. ULTRAMARIN; MODAR;
2. ULTRAMARINPLAV

watchet

1. pale or light blue

2. a modifier of blue

BROWN

boja dobijena meanjem crvene, ute i plave; boja tamnog drveta

ili zemlje; boja kafe ili okolade; braon boja

(o koi oveka) koji je taman (kao u mulata i meleza); koji je

preplanuo (TAMNA KOA; PREPLANULA KOA)

(o testu, hlebu i pecivima) koji je napravljen od integralnog brana

(CRNI/INTEGRALNI HLEB I PECIVA; INTEGRALNO TESTO)

e.g. A white girl found herself the only

white in a class of blacks and browns.
(ODE)
e.g. ... she goes very brown in the sun.
(CIDE)
e.g. Diets have changed with a modest
increase in consumption of cereals and
brown bread and a marked fall in the
amount of high fat foods and butter eaten.
(BNC)

(o pirinu) koji nije glaziran ( INTEGRALNI PIRINA)

Serve with brown rice and a tomato and

onion salad. (BNC)

(o eeru) koji nije preraen (UTI EER)

... 1 tablespoon brown sugar, 1 egg, ....

(BNC)
e.g. ... many other brewers sold its
bottled brown ale, first introduced in
1899. (BNC)

(o pivu) koji je napravljen od hmelja i jemenog slada ( CRNO

PIVO)

(o medvedu) koji ima smee krzno i nastanjuje ume umerenog

pojasa Evrope, Severne Amerike i Azije (MRKI MEDVED)246
(o eliku i oruju od metala) koji je uglaan da sjaji (BLISTAVI
MA)

246

e.g. ... 'birds of all colours, some

carnation, ... purple, green, watchet ....
(www.wordnik.com)
e.g. Above, the sky was watchet blue, free
of all but the thinnest clouds.
(www.wordnik.com)
e.g. She had warm brown eyes. (ODE)
e.g. The autumn leaves formed a thick
brown carpet underfoot. (CIDE)

e.g. ... the great grey owl and the shy

brown bear. (BNC)
e.g. My bonny brown sword. (ODE)

1/2. PLAVETAN;
NEBESKOPLAV

IMALA JE TOPLE, SMEE

OI.
JESENJE LIE JE POD
NOGAMA OBRAZOVALO
GUSTI BRAON TEPIH.
MALA BELKINJA SE NALA
U RAZREDU SA CRNCIMA,
MELEZIMA I MULATIMA.
ONA BRZO POTAMNI NA
SUNCU.

DIJETE SU IZMENJENE NA
TEMELJU NEZNATNO
POVEANOG UNOSA
VLAKANA I CRNOG HLEBA, I
ZNAAJNO SMANJENOG
UNOSA MASTIMA VISOKO
ZASIENE HRANE KAO I
PUTERA.
POSLUITI SA
INTEGRALNIM PIRINEM I
SALATOM OD PARADAJZA I
LUKA.

1 KAIICA UTOG EERA,

1 JAJE
MNOGE DRUGE PIVARE
PRODAVALE SU SVOJE
FLAIRANO CRNO PIVO,
KOJE SE PRVI PUT POJAVILO

1899.
VELIKA SIVA SOVA I
STIDLJIVI MRKI MEDVED.

MOJ NOVI BLISTAVI MA.

Up. white bear ili polar bear, beli medved ili polarni medved, i black bear, crni medved, i to odelito severnoameriki crni medved, i odelito azijski crni medved.

276

almond

1. pale yellowish brown

2. a modifier of brown

auburn247

(of hair) moderate reddish brown

bay

reddish brown (esp. of a horse having a black mane and tail)

biscuit

1. pale brown

e.g. biscuit gloves

(www.thefreedictionary.com)
e.g. His skin was an odd biscuitbrown;
.... (www.wordnik.com)
e.g. along his hairline where there was
apparently no colour at all, as though the
bistre shade of his face were a mask (BNC)
e.g. ... he had grown a beard, but his hair
was still thick and blond. (BNC)
e,g, ... natural blonde wood floors. (BNC)

2. a modifier of brown
bistre

1a. greyish to yellowish brown

1b. dark brown

blond3
(see under
WHITE for
blond1 and
under
YELLOW for
blond2)
bronze

golden brown

1a. metallic olive brown

1b. reddish brown

e.g. She wore a delicate white flower

above her right ear, a splendid contrast to
her bronze skin. (www.robertredd.com)
e.g. ... jet black moustache and bronze
brown complexion, ....
(www.wordnik.com)
e.g. Her complexion, ... neither blond
nor brunette, ... wth hair of that coppery
hue, .... (www.wordnik.com)
e.g. This pint looks very blond next to
Andrews brunette beer ....
(http://www.yourdictionary.com)
e.g. ... all the wings varied with glossy
brunneous, dull buff and greyishtints,
.... (http://cluster.biodiversitylibrary.org)

2. a modifier of brown

brunette (BrE)/ (esp. of a womans hair) dark brown

brunet (AmE)

brunneous

247

e.g. an almond wallpaper

(www.thefreedictionary.com)
e.g. She remembered those eyes, a pure
almondbrown, framed with thick dark
lashes .... (www.wordnik.com)
e.g. ... her hair, of the ruddy tint so
prized by the Romans, called auburn in
England, .... (www.wordnik.com)
e.g. He spurred his bright bay mare. (ODE)

(esp. of insects) dark brown

Up. auburnred ...hair fell down to her shoulders in natural waves, ria kosa joj je u talasima padala na ramena.

277

1. BADEMAST, BOJE
BADEMA
2. BLEDO UKASTOBRAON

(o kosi) KESTENJAST;
CRVENKASTOBRAON
CRVENKASTOBRAON;
(o konju) DORATAST
1. BELA KAFA, BOJE BELE
KAFE; PESAKBOJA, BOJE
PESKA
2. SVETLOBRAON

1a. SIVKASTOUKASTO
BRAON;
1b. MRK; TAMNO BRAON
(o kosi) BOJE ITA;
(o drvetu) ZLATASTO
BRAON

1a. BRONZAN; BADEMAST;

2b. BAKREN/BAKRENAST,
BOJE BAKRA; ARKAST

(o kosi) OKOLADAN, BOJE

OKOLADE; TAMNOBRAON;
ZAGASITOBRAON

(o insektima)
TAMNOBRAON

buff2
(see under
YELLOW for
buff1)

1. light yellowish brown

burnt sienna1
(see under
ORANGE for
burnt
sienna2)248
burnt umber

dark reddish brown

butterscotch

golden or tawny brown

camel

yellowish brown

2. a modifier of brown

medium brown to dark brown

a modifier of brown
caramel

1. moderate yellowish brown

2. a modifier of brown

charcoal3
(see under
BLACK for
charcoal1 and
under GREY
for charcoal2)
chestnut249

dark greyish brown

1. deep reddish brown

2. a modifier of brown

248
249

Up. raw sienna, ukastobraon.

Takoe kao castaneous, naroito u biologiji, npr. castaneous duck.

278

e.g. ... unglazed ceramic floor tiles,

usually with a red, brown or buff colour
and a pleasant rustic appearance. (BNC)
e.g. The female is buffbrown all over
with indistinct gray stripes on its back
.... (www.wordnik.com)
e.g. It ... comes in two colourways: soft
blue, mustard, honey, deep peach and
taupe or a mix of dark grey, tan, white,
burnt sienna, olive and brown. (BNC)

1/2. BELA KAFA; BLEDO

e.g. ... deep shining ochres, burnt umber

and parchments of baked earth. (BNC)
e.g. The blooms are a nice rich
butterscotch color, ....
(www.oakesdaylilies.com)
e.g. a camel dress
(www.thefreedictionary.com)
e.g. ... the blood flowed onto his camel
brown uniform, .... (www.wordnik.com)
e.g. Caramel silk dupion dress with
embroidered ribbon bows by Phillipa
Lepley .... (BNC)
e.g. ... the suspect was ... about 165
pounds, with caramelbrown skin, ....
(www.wordnik.com)
e.g. patterns in up to four colours: russett,
charcoal , brown and natural (BNC)

MRK

e.g. Her rich chestnut locks. (ODE)

e.g. ... he had found Nails fast asleep ...
in the chestnut mare's box. (BNC)
e.g. ... a heavy mass of glossy, chestnut
brown hair. (www.wordnik.com)

1. (o kosi, dlaci i krznu)

UKASTOBRAON

KESTENJAST; ZAGASITO
CRVENKASTOBRAON

ZLATNOBRAON;
BADEMAST; BOJE
ILIBARA/JANTARA
PESAKBOJA; BOJE
KAMILJE DLAKE;
UKASTOBRAON

1. KARAMELBOJA
2. UKASTOBRAON

MRK; ZAGASITO SIVKASTO

BRAON

KESTENJAST
2. KESTENJASTOBRAON

chocolate

e.g. Stones of a variety of shades, as cream 1. OKOLADAN; TAMNO

colour, grey, yellow, and chocolate. (ODE) BRAON
2. OKOLADNOBRAON
e.g. His chocolatebrown eyes ....
(www.wordnik.com)
1. CIMETBOJA, CIMETAST,
e.g. The sun ..., bright as butter in a
BOJE CIMETA; SVETLO
cinnamon sky. (BNC)
CRVENKASTOBRAON
e.g. Her cinnamonbrown eyes were
2. CIMETASTOBRAON
sparkling with tears and she was smiling,
.... (www.wordnik.com)
1. KAKAOBOJA, BOJE
e.g. ... beautiful brown cocoa coloured
KAKAOA; CRVENKASTO
french lace. (www.etsy.com)
BRAON
e.g. A broadshouldered figure in a
2. KAKAOBRAON
cocoabrown suit. (ODE)
e.g. Coffee, damascene, and similar
1. KAFEN(K)AST;
shades. (ODE)
TAMNOBRAON;
e.g. The body, wings, and tail are of a rich 2. KAFEN(K)ASTOBRAON
coffeebrown, which deepens on the
breast to a blackishviolet or purplebrown. (www.wordnik.com)
e.g. copper hair
1. BAKRENAST; BOJE
(http://www.thefreedictionary.com)
BAKRA
2. BAKRENASTOBRAON
e.g. ... a string of women would pass,
going to the well: heavyset peasant
girls, copperbrown, erect under their
waterpots .... (www.wordnik.com)
e.g. Hillary amid a group of men, her
TAMNOKESTENJAST;
jeweltoned pantsuits vivid in a sea of
TAMNO CRVENKASTO
gray, navy and cordovan.
BRAON
(www.wordnik.com)
e.g. a tall dark man (LDCE)
TAMNOBRAON

1. deep reddish brown to deep greyish brown

2. a modifier of brown

cinnamon

1. light reddish brown

2. a modifier of brown

cocoa

1. moderate brown to reddish brown

2. a modifier of brown

coffee

1. medium brown to dark brown

2. a modifier of brown

copper

1. reddish brown
2. a modifier of brown

cordovan

dark reddish brown

dark2
(see under
BLACK for
dark1)
desert sand

(of hair and eyes) brown

dingy2
(see under
BLACK for
dingy1)

dusky; having a dullbrownish tinge

light to medium brown

e.g. We create our porcelain desert sand

pebble tile by firing ceramic pebble
shaped pieces in various sizes.
(www.pebbletilemosaics.com)
(often used in combination with dirty)
e.g. a foreign proletariat toiling in dingy
factories (www.wordnik.com)

279

PESAKBOJA; BOJE PESKA

TAMAN, MRAAN; MRK,

TMAST

drab2
(see under
GREY for
drab1)
dun2
(see under
GREY for
dun1)
ecru2
(see under
YELLOW for
ecru1)
fawn

1a. light olive brown

1b. greyish brown

e.g. a small figure in a drab coat, lurking

at the side of the crowd, speaking to
nobody. (BNC)

dull greyish brown

e.g. Among the herds of dun deer that feed

in the glades. (ODE)

light greyish to yellowish brown

e.g. The second bridesmaid wore a dress

of silk, - not ecru and not palest olive, but
a shade between the two, ....
(www.wordnik.com)
e.g. One was the normal otter colour but
the other had fawncoloured fur. (BNC)
e.g. ... his coloration of spots and lines on
a fawnbrown background hid him
perfectly. (www.wordnik.com)
e.g. The dog has an unusual coat of
fulvous fur ....
(www.merriam-webster.com)
e.g. The facial disc is fulvousbrown to
buffy, with a prominent blackish rim.
(www.worldofowls.com)
e.g. ... short ginger hair, and is clean
shaven with freckles. (BNC)
e.g. ... almond eyes and long ginger
brown hair .... (www.wordnik.com)
e.g. Your skin tone is a pretty
glandaceous.(www.urbandictionary.com)
e.g. ... his clear hazel eye. (ODE)
e.g. ... wagging his tail and smiling up at
her with his hazelbrown eyes ....
(www.wordnik.com)

1. light yellowish brown

2. a modifier of brown

fulvous2
(see under
YELLOW for
fulvous1)

1. dull yellowish brown; tawny

ginger2
(see under
YELLOW for
ginger1)
glandaceous

1. (esp. of hair or fur) reddish brown

hazel

1. (esp. of a persons eyes) reddish brown or greenish brown;

(others) yellowish brown
2. a modifier of brown

henna

reddish brown or brown

2. a modifier of brown

2. a modifier of brown
yellowish brown

e.g. The bride might have been educated,

might have travelled, might speak English
well, but she would wear gold and henna,
she would dress and look the part of an Al
Ain bride. (BNC)

280

1a. (PRLJAVO) MASLINASTO

BRAON; KAKI;
1b. (PRLJAVO) SIVKASTO
BRAON; MRK
SIVKASTOBRAON; MRK

STARA IPKA BOJA, BOJE

STARE IPKE; BLEDO
SIVKASTOBRAON; BLEDO
UKASTOBRAON
SVETLO UKASTOBRAON

1/2. UKASTOBRAON

1. (o kosi i dlaci) RI
2. CRVENKASTOBRAON

UKASTOBRAON;
BRONZAN; TOPAZAN
1/2. LENIKBOJA, BOJE
LENIKA;
(o oima) KESTENJAST ili
ZELENKASTOSME;
(ostalo) UKASTOSME
KANABOJA, BOJE KANE;
CRVENKASTOBRAON

khaki

1a. light olive brown

1b. moderate or light yellowish brown

liver2
(see under
GREY for
liver1)

1. (esp. of skin) dark reddish brown

liverish

reddish brown

mahogany/
acajou

rich reddish brown

manilla/
whitybrown

(esp. of paper) whitish brown; pale brown

maroon2
(see under
RED for
maroon1)

1. dark reddish brown

2. a modifier of brown

mousy2
(see under
GREY for
mousy1)

1. (esp. of hair) light dull brown

mustard2
(see under
YELLOW
for mustard1)

light olive brown

e.g. Stockings, gloves, sunshades, all are

to be khaki. (ODE)
2. a modifier of brown
e.g. The prisoners, soldiers in khaki
brown wool uniforms [...].
(www.wordnik.com)
e.g. Lost, a liver and white spotted spaniel
bitch. (ODE)
e.g. The colour of the coat varies but
little; at times it is livercoloured or
liverbrown, [...]. (www.wordnik.com)
e.g. ...his hands were neither wrinkled,
nor dotted with liverish spots. (BNC)
e.g. I have never had an opportunity of
seeing a cataract of a darker colour than
mahogany. (ODE)
e.g. "My furniture," he recorded, "just
from Paris, was acajou and white and
blue horsehair. (www.wordnik.com)
e.g. These envelopes are available in
white or Manilla (brown).
(www.officestationery.co.uk)
e.g. She seized a piece of whitybrown
paper. (ODE)
e.g. a maroon carpet (ODE)
e.g. ... the sticky dark maroonbrown
pulp and shiny seeds ....
cf. maroonishbrown
e.g. ... my teeth are a maroonishbrown
.... (www.wordnik.com)
e.g. Her mousy hair had been bleached by
the sun to a more nearlyblonde. (BNC)
e.g. She had the same mousy brown hair
as George himself, .... (BNC)
cf. mousebrown
e.g. winter jacket of mousebrown fur
(www.wordnik.com)
e.g. The city has been given a face lift,
freshly painted in mustard, peach and
salmon, .... (www.wordnik.com)

2. a modifier of brown

2. a modifier of brown

281

1a/2. KAKI; SVETLO

MASLINASTOBRAON;
1b/2. KAKI; SVETLO ILI
SREDNJE UKASTOBRAON

ZAGASITO CRVENKASTO
BRAON; MRK

CRVENKASTOBRAON
MAHAGONIBOJA, BOJE
MAHAGONIJA;
CRVENKASTOBRAON

(o papiru) BRAON

1. KESTENJAST
2. KESTENJASTOBRAON

1/2. (o kosi) SVETLOBRAON

I BEZ SJAJA; SIVKASTO
BRAON

SENFBOJA, BOJE SENFA;

SVETLO MASLINASTO
BRAON

nutmeg

1. greyish to moderate brown

2. a modifier of brown

oak

1. deep brown
2. a modifier of brown

oatmeal

1. light greyish brown

2. a modifier of brown

oxblood

dark reddish brown

piceous2
(see under
BLACK for
piceous1)
puce2
(see under
RED for puce1
and under
PURPLE for
puce3)
raw umber

(zool.) darkbrown inclining toward black

roan

(esp. of a horse) chestnut thickly sprinkled with white or grey

rufous

1. reddish brown

1a. reddish brown

1b. dark purplish brown

e.g. His face was ... weathered to a kind

of nutmeg color .... (www.wordnik.com)
e.g. ... a wavy lock of nutmegbrown
hair .... (www.wordnik.com)
e.g. ... the warmth of the oak colour.
(www.thegaragedoorcentre.co.uk)
e.g. Her face, ... was ... softened only
by eyes which were oakbrown with
flecks of emerald. (www.wordnik.com)
e.g. an oatmeal jacket (ODE)
e.g. He had sleepy, oatmealbrown eyes;
[...]. (www.wordnik.com)
e.g. [...] I decided that [...] I would use the
oxblood typewriter as my inspiration.
(www.wordnik.com)
e.g. The legs, antenn and palpi are
testaceous, but a slight pitchy ...
(http://darwin-online.org.uk)

1./2. SIVKASTOBRAON;

e.g. She wore a puce silk pale tot, as they

are called. (ODE)

1a. CRVENKASTOBRAON;
1b. ZAGASITO LJUBIASTO

MRK

1. BOJE HRASTA;
2. TAMNOBRAON

SVETLO SIVKASTOBRAON

ZAGASITO
CRVENKASTO BRAON
VRLO TAMNOBRAON;
MRKAST

BRAON

1a. dark yellowish brown

1b. greenish brown

2. a modifier of brown

282

e.g. I did the woodwork in one coat, pure

raw umber and white over a burnt sienna
stain. (ODE)
e.g. The roan horse snorted beneath them,
.... (www.wordnik.com)
e.g. The whole bird is of a rufous colour
on the upper parts. (ODE)
e.g. There were four eggs of a pale sea
green, spotted with rufousbrown, ....
(www.wordnik.com)

1a. ZAGASITO UKASTO

BRAON;
1b. ZELENKASTOBRAON
(o konju) DORATAST
1. BAKARAN/BAKARAST;
KESTENJAST; CRVENKASTO
BRAON
2. KESTENJASTOBRAON;
BAKARNO/BAKARASTO
BRAON

russet/russety

1. reddish brown

2. a modifier of brown

rust/rusty2
(see under
RED for
rust/rusty1)

1. reddish brown

2. a modifier of brown

sable2
(see under
BLACK for
sable1)
sandy2
(see under
YELLOW for
sandy1)

dark brown (the colour of sable fur)

sepia

1a. dark greyish yellowbrown

1b. dark or moderate olive brown

1. light yellowish brown

2. a modifier of brown

1c. (of monochrome photographs) reddish brown

2. a modifier of brown

283

e.g. The trees have nearly lost their

leaves, now scattered in russet showers,
about their roots, ....
e.g. the last russety blush of autumn color
on the hills .... (www.wordnik.com)
e.g. Theres a flounced skirt with a
matching jacket in russet brown ....(BNC)
e.g. Kors likes Hillary in russety brown,
caramel, honey colors and coral.
(www.wordnik.com)
e.g. ... a useful tool to achieving a
particular atmosphere: dark colours -shades of rust, deep green, the earth
colours, .... (BNC)
e.g. She was dressed in rusty mourning,
which did not escape the sharp eyes of her
young nephews.
e.g. a screen of tall rustbrown grass
cf. rustybrown
e.g. the green foliage and rustybrown
bark, .... (www.wordnik.com)
e.g. A dog with sable and black markings
is about to be introduced to you, either
socially or by mistake. (BNC)

KESTENJAST; BAKARAN/
BAKARAST; CRVENKASTO
BRAON

e.g. sandy hair (www.definitions.net)

e.g. Huge red roses had sprawled across
the kitchen walls, fading gradually to a
sandy brown against the yellowed
background. (BNC)
e.g. Watercolour sketches performed
entirely in sepia, or bistre, or any brown
colour. (ODE)
e.g. old sepia photographs (ODE)
e.g. The eggs ... are ... green, blotched,
spotted, and streaked, ... with umber
mingled with sepiabrown.
(www.wordnik.com)

1. PESAKBOJA; BOJE

1. RAST, BOJE RE;

CRVENOMRK
2. RASTOBRAON

TAMNOBRAON; BOJE
SAMUROVINE

PESKA
2. UKASTOBRAON

1a. TAMNO
SIVKASTOBRAON;
1b. MASLINASTOBRAON;

1c. (o monohromatskim
fotografijama)
CRVENKASTOBRAON

smok(e)y2
(see under
GREY for
smok(e)y1)

1. greyish brown

sorrel

1a. (esp. of a horse) light reddish brown

e.g. Smoky eyes have become a classic

party eye makeup look.
(www.makeupsense.com)
e.g. She was an old weatherbeaten
woman with a deeply wrinkled, smoky
brown face, .... (www.wordnik.com)
e.g. Behind him there were horses, red,
sorrel, and white.
e.g. My sorrel slaves are of a lower price,
because the colour's faint (ODE)
e.g. The woman ... with sorrelbrown
skin .... (www.wordnik.com)

2. a modifier of brown

1b. yellowish brown

2. a modifier of brown

tan

1a. yellowish brown

e.g. Gloves in the beautiful shades of

brown, chocolate, oak, tans, and black.
(ODE)
e.g. If your tan starts fading, you can mix
a fake tan cream with your body lotion.
(BNC)
e.g. She was richly dressed in a charming
costume of tanbrown, ....
(www.wordnik.com)
e.g. hikers in taupe and burnt orange, ...
(www.wordnik.com)

1b. reddish brown

2. a modifier of brown

taupe2
(see under
GREY for
taupe1)
tawn(e)y2
(see under
YELLOW for
tawn(e)y1 and
under
ORANGE for
tawn(e)y3 )

250

greyish brown

1. dull yellowish brown

e.g. Four of them were female, two male:

all were varying shades of russet or
tawny, but only one was the deep red that
he liked. (BNC)
e.g. [...] the arm round his neck was naked
and of a tawnybrown colour, [...].
(www.wordnik.com)

2. a modifier of brown

Up. OSMAGAO (arh.), preplanuo (RMS).

284

1/2. MUTNOBRAON;
SIVKASTOBRAON

1a. (o konju) SVETLORI;

SVETLOKESTENJAST;
1b. ILIBAR/JANTARBOJA,
BOJE ILIBARA/JANTARA;
(o odei) KAKI;
2. SVETLO RIASTOBRAON;
SVETLO KESTENJASTO
BRAON
1a. BRONZAN;250
1b. BAKARAN;
2. BRONZANOBRAON;
BAKARNOBRAON

SIVKASTOBRAON

1/2. UTOMRK; BOJE

TAVLJENE KOE;

topaz

1. yellowish brown

2. a modifier of brown

tortoiseshell

yellowish brown

teak

1a. greyish yellowish brown

1b. greyish brown
2. a modifier of brown

walnut

1. dark brown
2. a modifier of brown

wenge

boja velikog, okruglog, crvenkastoutog, sonog citrusnog voa

slatke, jestive pulpe; crvenkastoukast; narandasta boja

ORANGE

251

greyish brown

apricot

(o hrani i dr.) koji je napravljen od narandi; ukusa i/ili mirisa kao

naranda (SOK/DEM I DR. OD NARANDE)
light yellowish orangish

bittersweet

dark to deep reddish orange

burnt sienna2
(see under
BROWN for
burnt
sienna1)251

dark reddish orange

Up. raw sienna, brownish orange, braonkastonarandast.

285

e.g. [...] the tiny flecks and threads of

1. TOPAZAN, BOJE TOPAZA
topaz and hazel that made his eyes such a
2. UKASTOBRAON
compelling and disturbing feature. (BNC)
e.g. [...] a look of the utmost amusement in
his topazbrown eyes, [...].
(www.wordnik.com)
e.g. [...] a mulatita [...] was dark or dusky
ILIBAR/JANTARBOJA;
BOJE ILIBARA/JANTARA;
skinned, [...], purplered lips, and liquid
black eyes with orangebrown reflections UKASTOBRAON
in them the eyes called tortoiseshell in
America. (www.wordnik.com)
e.g. teak colour tv cabinet, [...] for sale
1a/2. BOJE TIKOVINE;
SIVKASTOUKASTOBRAON;
(http://hull.2lazy2boot.co.uk)
e.g. A friend of mine just bought a new car 1b/2. SIVKASTOBRAON;
teakbrown metallic Audi A4.
(www.wordnik.com)
e.g. [...] rich chestnut hair, dreamy walnut ORAHBOJA; BOJE ORAHA;
TAMNOBRAON
eyes [...]. (www.thefreedictionary.com)
e.g. A walnutbrown hand beckoned him,
[...]. (www.wordnik.com)
e.g. [...] the other more classical but
SIVKASTOBRAON
equally elegant in wenge leather.
(www.wordnik.com)
e.g. Scarlet and orange flowers covered
NA DRVEU I PALMAMA
trees and palms.(BNC)
PROCVETALI SU
SVETLOCRVENI I
NARANDASTI CVETOVIMA.
e.g. Let them have orange juice.
DAJ IM DA POPIJU SOK OD
NARANDE.
e.g. The moon, tinted apricot and figured
KAJSIJA BOJA, BOJE KAJSIJE
like a coin (ODE)
e.g. In 1949, "bittersweet" was made into
TERAKOTA; TAMNO
a Crayola color.
CRVENKASTONARANDAST
(http:/encyclopedia.thefreedictionary.com)
e.g. Creamcolored dish inscribed with
TERAKOTA; TAMNO
burnt sienna letters.
CRVENKASTONARANDAST
(www.thefreedictionary.com)

carrot/carroty

1. moderate to strong orange

2. a modifier of orange

coral2
(see under
RED for
coral1 and
under PINK
for coral3)
flame/
flam(e)y2
(see under
RED for
flame/
flam(e)y1)
flamingo

reddish orange

grenadine

reddish orange

ochre2
(see under
YELLOW for
ochre1)

1. yellowish orange

peach

1. light orange

persimmon2
(see under
RED for
persimmon1)

1a. light yellowish orange

1b. dark reddish orange

1. brilliant reddish orange

2. a modifier of orange

reddish orange

e.g. Leo has bright carroty hair.

(http://dictionary.cambridge.org)
e.g. a tallboywith carrotorange hair
and freckles, who was new to the school.
e.g. the view of the bright pink and
carrotyorange undulations twenty yards
downcanyon, . (www.wordnik.com)
e.g. May was the month to see it to best
advantage: azaleas spilled cascades of
coral and bloodred flowers over the
pathways . (BNC)

1. MRKVAST; BOJE
ARGAREPE;
2. MRKVASTONARANDAST;

e.g. tigerstripe flame top. (BNC)

e.g. You are wild with your flamy hair!
(www.lolquiz.com)
e.g. ... the flameorange jacket of a
young mother .... (www.wordnik.com)

1/2. JARKONARANDAST;
(O KOSI) RI;

e.g. The great majority of Selmer/Adams

colours were pink (it became known
colloquially as Flamingo or Salmon) and
Sonic Blue. (BNC)
e.g. a grenadine coat
(www.thefreedictionary.com)

RUMEN/RUMENKAST;
ARKAST;
CRVENKASTONARANDAST

e.g. an ochre dress

(www.thefreedictionary.com)
e.g. the swirling sand and dust were
starting to turn the sky an ochreorange
haze (www.wordnik.com)
e.g. The walls are painted peach.
2. ... the lights along the river glow
peachorange, .... (www.wordnik.com)
e.g. The door and window frames are
painted colours like persimmon and
cobalt, lemon and magenta. (ODE)
2. a modifier of orange
e.g. an antique desk ... with a coat of
glossy persimmonorange lacquer, ....
(www.wordnik.com)

2. a modifier of orange

286

JARKONARANDAST

CRVENKASTONARANDAST;
ARKAST; RI/RIAST

RUMEN/RUMENKAST;
ARKAST; CRVENKASTO
NARANDAST
1. OKER, BOJE OKERA
2. UKASTONARANDAST

BRESKVABOJA, BOJE
BRESKVE;
UKASTONARANDAST

1a/2 BRESKVABOJA, BOJE

BRESKVE; UKASTO
NARANDAST;
1b/2 RUMEN/RUMENKAST;
ARKAST; CRVENKASTO
NARANDAST

poppy2
(see under
RED for
poppy1)

1. reddish orange

pumpkin

1. moderate to strong orange

e.g. a poppy dress

(www.thefreedictionary.com)
e.g. Each rider wore his own color:
scarlet, deep blue, grayblue, wine,
poppyorange, .... (www.wordnik.com)
e.g. I studied the neat little pumpkin
coloured house in front of me for a
moment or two. (ODE)
e.g. I purchased some pumpkinorange
polar fleece on sale yesterday ....
(www.wordnik.com)
e.g. The killers were dressed in saffron
scarves and khaki shorts, ....
e.g. silk saffronorange dress
(www.wordnik.com)
e.g. The horizon was tinged with faint
salmon. (ODE)
e.g. ... it was fermented entirely in
stainless steel and is a pretty pale
salmonorange ....
(www.wordnik.com)
e.g. The sun was a tangerine blob in a
swirling blackcurrant sky. (BNC)
e.g. saunawarmth, tangerineorange
sunset (www.wordnik.com)
e.g. ... a husky, 25yearold, tawny
haired farm boy. (www.beedictionary.com)
e.g. Art fails to lend the colouring of the
tawnyorange vines, the palegreen
olivetrees, the warm evening tints
glowing on the purple hills, ....
(www.wordnik.com)
e.g. Her warm complexion suits soft
colours, such as cream, gold, terracotta,
chocolate and sandy brown .... (BNC)

2. a modifier of orange (not frequent)

2. a modifier of orange

252

saffron2
(see under
YELLOW for
saffron1)
salmon1
(see under
PINK for
salmon2)

1. moderate orange

tangerine2
(see under
YELLOW for
tangerine1)

1. strong reddish orange

tawn(e)y3
(see under
YELLOW for
tawn(e)y1 and
under
BROWN for
tawn(e)y2)

1. brownish orange

terracotta2
(see under
RED for tera
cotta1)

brownish orange

2. a modifier of orange
1. pale pinkish orange
2. a modifier of orange

2. a modifier of orange

2. a modifier of orange

Prema Velikom reniku stranih rei i izraza (2006: 1226), TERAKOTA ima znaenje boje peene zemlje (crvenkasta, ukasta).

287

1/2. RUMEN/RUMENKAST
ARKAST

1. IZRAZITO NARANDAST
2. BUNDEVASTO
NARANDAST

RUMEN/RUMENKAST

BLEDO
ROZIKASTONARANDAST

KAJSIJABOJA, BOJE
KAJSIJE

BRAONKASTONARANDAST

252

TERAKOTA;
BRAONKASTONARANDAST

vermilion2
(see under
RED for
vermilion1)
PINK

carnation

coral3
(see under
RED for
coral1 and
under
ORANGE for
coral2)
damask

reddish orange

e.g. ... she had ..., vermillion lips, and

cheeks like lillies .... (BNC)

RUMEN/RUMENKAST;
ARKAST

boja izmeu crvene i bele, boja korala i lososa; roze boja

e.g. areas of pink stone flooring (BNC)

e.g. little old ladies in pink hats
(www.wordnik.com)

(fam. esto pogrd.) (o politikom opredelenju) koji podrava

leviarske stavove (KOMUNJARA, CRVENI POLITIAR)
(o seksualnom opredeljenju) koji je homoseksualac
(GEJ POLITIAR)

e.g. pink politicians (ODE)

DELOVI POPLOANI ROZE

KAMENOM.
SITNE STARICE U ROZE
EIRIMA.
CRVENI POLITIARI (dosl.
ROZE POLITIARI)
PREDUZEA SU SADA

(o biima, predmetimai pojavama) koji je najbolji, najuspeniji;

koji je na vrhu (NA VRHUNCU)
(o biljkama iz porodice karanfila) koji ima roze (ili bele) cvetove
slatkog mirisa, i uglavnom sivozelene listove
(ROZE CVET)
1. reddish pink

2. a modifier of pink
1. deep or strong pink
2. a modifier of pink

e.g. Businesses are now more aware of the

importance of the pink pound.
(dictionary.reverso.net)
e.g. The economy is not in the pink of
health. (ODE)
e.g. Fragrant, bright pink flowers cover
the plant in the late spring.
(www.highcountrygardens.com)
e.g. the fine carnation of their cheeks
is perennial as sunlight in the seventh
heavens. (www.thefreedictionary.com)
e.g. tied up with carnationpink ribbons
(www.wordnik.com)
e.g. Apply a sunlit coral shade of lipstick.
(BNC)
e.g. her coralpink ears
(www.wordnik.com)

e.g. Her coral lip, and damask cheek, ....

(www.poemhunter.com/poem/lucy-andcolin/)

1a. greyish pink

1b. deep pink

288

SVESNIJA VANOSTI GEJ

FUNTE (dosl. ROZE FUNTE).
EKONOMIJA SADA NE STOJI
BA NAJBOLJE.
KASNO U PROLEE BILJKU
OKITE MIRISNI,
SVETLOROZE CVETOVI.
1./2. CRVENKASTOROZE;
BOJE MESA

1. PINK
2. KORALNOROZE

1a. SIVKASTOROZE
1b. ZAGASITOROZE

rose/rosy2
(see under
RED for
rose/rosy1)253

1. purplish pink

rose madder2
(see under
RED for rose
madder1)
salmon2
(see under
ORANGE for
salmon1)

pale pink

2. a modifier of pink

1. yellowish pink (the colour of cooked salmon)

2. a modifier of pink
solferino2
brilliant vivid purplish pink
(see under RED
for solferino1 )
yellowish pink
tea rose

PURPLE

boja na prelazu izmeu crvene i plave; ljubiasta boja254

(o tkanini, odei i naroito platu) koji je kraljevski, carski; sjajan,
velianstven (GRIMIZNI/PURPURNII PLAT)

253

e.g. She had on a black silk dress with a

rose collar, and pink glass beads at her
throat. (Shreve, 2003: 224)
e.g. fleecy clouds of delicate rosepink
e.g. the buds that initially looked white
had produced rosypink lilies
(www.wordnik.com)
e.g. The walls of the tunnelmouth were
dark, restricting the pale rose madder of
the sky. (BNC)

LJUBIASTOROZE

e.g. ... the sun just then lit up the rose

canes and the stalks of phlox and the
picket fence .... The world became, for
that instant, salmon colored and
shimmering. (Shreve, A., 2003: 1434)
e.g. a salmonpink hat
(http://dictionary.reference.com)
e.g. "Them cheeks is now a deep solferino
colour," he observed, ....
(www.wordnik.com)
(www.thefreedictionary.com)
e.g. Tea rose silk dupion dress with
embroidered ivy detail on collar by Tussie
Mussie Designs (Ivy, 700), .... (BNC)
e.g. I suppose it was the time we had a
purple carpet, we had an orange wall,
.... (BNC)
e.g. ... the dead King's horse, as well as
Alexander's purple cloak blowing in the
wind. (www.wordnik.com)

1/2. UKASTOROZE; BOJE

ROZIKAST, SVETLOROZE

LOSOSOVOG MESA

BLISTAVO JARKO
LJUBIASTOROZE
UKASTOROZE

MISLIM DA SMO TADA

IMALI LJUBIASTI TEPIH I
NARANDASTI ZID ....
KONJ MRTVOG KRALJA I
ALEKSANDRIN LJUBIASTI
PLAT KOJI LEPRA NA
VETRU.

Up. takoe rosaceous u like most other rosaceous shrubs, ...it is powerfully fragrant, privlanog je izgleda i kao veina rozikastih bunova divno mirie, i rosaceous skin,
kuperozna koa, pri emu je KUPEROZA drugi naziv za ROZACEU tj. kono oboljenje koje se manifestuje karakteristinim crvenilom, ili roseate u the roseate glow of dawn, rumeni
sjaj zore, i roseate spoonbill, ruiasti pelikan, vrsta koja je ime dobila po karakteristinoj boji perja.
254
Up. definiciju znaenja srp. lekseme LJUBIAST, 'koji ima boju ljubi(i)ce; boja dobijena meanjem modre sa crvenom bojom' (RMS).

289

amethyst

e.g. Amethyst, once the sole color of

Kings and Queens, Emperors and
Religious leaders ..., is the elegant
choice for weddings in 2011.
(http://ezinearticles.com)
e.g. The violet of the sky deepened to
amethystpurple, and the snow ...
turned from gold to pink, as if there had
been a sudden rain of rose leaves.
(www.wordnik.com)
e.g. ... three or four dainty chairs with
aubergine velvet seats and gilded spindle
legs. (BNC)
e.g. ... my eggplant fur jacket.
(http://tanyetlamode.blogspot.com/2011)
e.g. She was wearing a fuchsia dress and
silver jewellery. (CIDE)

1. AMETISTBOJA, BOJE
AMETISTA; SIVKASTO

greyish purple

e.g. [...] a scarf [...] from Scotland and

woven in muted heather tones that I love
(http://www.intelligencer.ca)

SIVKASTOLJUBIAST

1a. moderate, light or brilliant violet

1b. moderate or deep reddish purple

e.g. And she was driving through the

heliotrope dusk, a summer evening in
deep country lanes, .... (BNC)

1a. SVETLOLJUBIAST;

1. pale bluish purple

e.g. ... Alma swept in, in lavender

chiffon and rose point lace.
e.g. ... a somewhat closed lavender
purple corolla.(www.wordnik.com)
e.g. ..., the house was always bright with
colour: vibrant red walls, peacock blue
and lilac ceilings, pink and pastel green
window frames, .... (BNC)
e.g. Her arm had livid bruises where it
was hit when she fell. (CIDE)
e.g. ... livid with rage and other volatile
emotions.
(http://sentence.yourdictionary.com)

1. moderate purple to greyish reddish purple

2. a modifier of purple

aubergine
(BrE) /
eggplant
(AmE)

brownish purple to dark purple

fuchsia2
(see under
RED for
fuchsia1)
heather2
(see under
RED for
heather1)
heliotrope

pinkish purple

lavender

2. a modifier of purple
liliac

pale to moderate purple, sometimes with a bluish or reddish tinge

livid3
(see under
GREY for
livid1 and
under BLUE
for livid2)

(esp. of marks on the skin) unpleasant purple

290

CRVENKASTOLJUBIAST;
2. AMETISTLJUBIAST

PATLIDANBOJA;
BRAONKASTOLJUBIAST;
TAMNOLJUBIAST

ROZIKASTOLJUBIAST;
UVEZAN

BLISTAVOLJUBIAST
1b. (o odei) CRVENKASTO
LJUBIAST; BAGREN
1. LAVANDABOJA;
2. SVETLO PLAVIASTO
LJUBIAST

JORGOVAN, BOJE
JORGOVANA

(o tragovima na koi)
BRAONKASTOLJUBIAST

mauve

1. moderate greyish violet to moderate reddish purple

2. a modifier of purple

mulberry2
(see under
RED for
mulberry1)
orchid purple

dark purple

plum

dark purple to deep reddish purple

puce3
(see under
RED for puce1
and under
BROWN for
puce2)

1a. brownish purple;

1b. dark greyish purple

thistle

pale purplish

violet

bluish purple

light purple

e.g. In autumn pale mauve or white

tubular flowers appear, ....
(http://www.yourdictionary.com)
e.g. The flowers ... are in form crocuslike, ... and of a bright mauvepurple
colour. (www.wordnik.com)
e.g. ... the scarlet and mulberry cloaks
painted in the tombs .... (BNC)
e.g. Shades of deep teal, popped with
orchid purple and accents of brown and
white (www.thepartydress.net)
e.g. Otherwise, they'd love to dress you in
plum tones (BNC)
e.g. Grown men turn puce, pass out and
Red Cross medics rush to their aid.
(www.yourdictionary.com)
e.g. ... there were also many things not
to like: England's pucepurple change kit
and Wales' gaudy yellow strip, Ireland's
scrummage, which looked as though it
had been imported from Australia, ....
(www.wordnik.com)
e.g. thistlecoloured freshwater pearls
(www.longfielddesigns.co.uk/products
page/jewellery/jewellerysale)
e.g. a violet dress (ODE)

2. a modifier of purple

291

1a/2. SIVKASTOLJUBIAST;
1b/2. (o odei) CRVENKASTO
LJUBIAST; BAGREN

TAMNOLJUBIAST

LILA

LJIVABOJA

1a/2. BRAONKASTO
LJUBIAST;
1b/2. TAMNO SIVKASTO
LJUBIAST

LILA; BLEDOLJUBIAST;
BOJE IKOVOG CVETA
VIOLETAN; BOJE LJUBIICE

5.

Analiza korpusa 2: tvorbena sintagmatika engleskih i

srpskih leksema kojima se imenuju osnovne boje
U ovom Poglavlju raspravljae se o formalnoj (tvorbenoj) sintagmatici engleskih i

srpskih leksema kojima se imenuju osnovne boje, i to u sklopu odeljaka posveenih analizi
tvorbenih modela (kompozicije i afiksacije), potom odeljka koji se detaljnije bavi
problematikom glagolskih izvedenica kojima se imenuju osnovne boje, i to zbog toga to su
one u srpskom jeziku upadljivo brojnije od svojih korespondenata i ekvivalenata u engleskom
jeziku, i najzad odeljka koje predstavlja metodoloki i prezentacioni pregled tvorbeno
sintagmatskih modela obuhvaenih istraivanjem. Kao i u prethodnoj celini, i ovo Poglavlje
e biti zakljueno tabelarnim pregledom tvorbenih sintagmatskih odnosa engleskih i srpskih
leksema kojima se imenuju osnovne boje.

5.1.

Uvodne napomene
Imajui na umu da meu ciljeve jednog ireg jezikog istraivanja engleskih i srpskih

leksema kojima se imenuju boje, osim pokuaja izvoenja njihove semantike (znaenjske)
sistematizacije, svakako spada i pokuaj njihove formalne (tvorbene) sistematizacije, u uvodu
rasprave o morfologiji takvih leksema, ovde emo se najpre osvrnuti na neke postulate
savremene teorije tvorbe rei (engl. wordformation i nem. Wortbildung). Sledstveno
navodima H. Marchanda (1955: 7; 1960: 2), tvorbu rei treba smatrati leksikolokom
disciplinom koja se bavi izuavanjem obrazaca stvaranja novih leksema u jednom jeziku,
zbog ega L. Bauer (1983: 13), opravdano smatra da termin tvorba rei treba biti zamenjen
novim terminom koji e se zvati tvorba leksema. I T. Pri (1998: 678), upozorava na
nepreciznost termina tvorba rei, navodei da se njime zapravo upuuje na tvorbu rei
292

leksema koje izuava leksikologija, a nikako tvorbu reigramatikih oblika255 to spada u

domen izuavanja gramatike. Na osnovu toga proizlazi svest o sintaktikoj (gramatikoj)
nerelevantnosti derivacione morfologije.
U naelu, cilj primene postupka tvorbe rei jeste imenovanje izvesnog segmenta
vanjezike stvarnosti (Kastovsky, 1982: 182; 1986: 5945; 1988: 199), tj. leksiko
proirivanje ili leksika ekstenzija leksikona jednog jezika. S obzirom na to, tvorba rei
moe biti smatrana jednom od najproduktivnijih (najzastupljenijih) metoda za proirivanje
leksikog fonda jednog jezika, kojima se eksploatiu sopstvena, odn. ve postojea sredstva
(Pennanen, 1982: 253). Pri tome, pod sredstvima ovde treba podrazumevati inventar
morfema i prvila za njihovo kombinovanje, na temelju ega se nameravani sadraj uobliuje,
mada ne sme biti prenebregnut ni znaaj potrebe za novom leksemom, kao kljunog
vanjezikog motiva za primenu bilo kojeg postupka tvorbe rei (Pri, 1998: 68).
Govoriti o postupcima tvorbe rei kojima se izvode nove leksemeimena za boje,
znai govoriti o pozajmljivanju, te vie razliitih vrsta morfolokih modifikacija. U vezi s
tim, pozajmljivanjem (engl. borrowing) iz drugih jezika, leksiki fond jednog jezika
proiruje se sredstvima iz drugih jezika, pri emu su po uzoru na M. Matschi (2004), engleske
pozajmlje-nice najee preuzimane iz: (a) grkog, npr. cyan ( gr. kyanos, tamnoplav),
tirkizan, zelenkastoplav, plavetnozelen; (b) latinskog, poput viridian ( lat. viridis, zelen),
plaviasto-zelen, tirkizan; (c) arapskog, recimo henna ( arap. hinna, malo trnovito drvo od
ijeg se lia dobija crvenkasta boja), boje kane, crvenkastobraon; (d) francuskog, npr. lilac
( franc. lilac, jorgovan), jorgovanboja, bledoljubiast, maroon ( franc. marron, kesten),
kestenjast, zagasito crvenkasto braon, mauve, ( franc. mauve, crni slez), sivkastoljubiast,
crvenkasto ljubiast, itd. O srpsk(ohrvatsk)im pozajmljenicama leksema kojima se imenuju
boje raspravljaju S. Mitkovi (1988: 102), te Z. Jelaska i L. Cviki (2005a: 145), koje
navode da se u srpski uglavnom pozajmljivalo iz: (a) grkog, npr. ANTRACIT ( gr.
anthrakites), zagasitosiv, boje uglja; (b) latinskog, npr. PURPURAN ( lat. purpura), zagasitocrven; (c) turskog, npr. LEN ( tur. al), otvorenocrven, rumen, ruiast, IVIT ( tur. ivit),
modar, UVEZAN ( tur. gvez), zatvorenocrven s prelazom na ljubiast, P/BEMBE ( tur.
penbe), rozikast; (d) nemakog, recimo BRAON ( nem. braun), braon, sme, CINOBER

255

Up. leksemu singer i njene gramatike oblike singer, singers, singers, singers.

293

( nem. zinnoberrot), crvenkastonarandast, DRAP ( nem. drapp), boje peska, KOBALT

( nem. kobaltblau), modar, TEGET ( nem. Tegetthoff), tamnoplav; (c) francuskog, poput
BORDO (

franc. bordeaux), zagasitocrven, KREM ( franc. creme), ukastobeo, ORAN

( franc. orange), narandast, VIOLETAN (franc. violet), zagasito plavkasto ljubiast;

(d) engleskog, npr. PINK ( engl. pink), jarkoroze, MAHAGONI ( engl. mahagony), crvenkasto
braon; (e) panskog, poput INDIGO ( pan. indigo), ljubiastoplav, zatvorenoplav;
(f) italijanskog, recimo KARMIN ( ital. carminio), jarkocrven. Kako to konstatuje S. Mitkovi
(1988: 102), pozajmljenice novijeg datuma prepoznajemo po malom broju izvedenica, npr.
*BEIAST, delimino BE, i *BORD(O)IKAV, delimino BORDO (BOJE). Dodue, u intervjuu za
srp. nedeljnik Blic Plus (2228.11.2007), glumica K. uti govori o tome kako joj je, dok je
birala boje za zidove u stanu, suprug S. Lazarevi predloio da jedna od povrina bude
''smirene beiaste boje''. No, prema naem miljenju potonji primer moe biti tumaen bilo
kao primer jezike kreativnosti, ili potvrda pozitivnog pomaka u pogledu produktivosti
srpskog sufiksa IAST, koji je u savremenom srpskom jeziku samo marginalno produktivan,
i to kada su u pitanju imena boje kao u BELIAST, PLAVIAST, RUIAST (KrimerGaborovi,
2008: 222). U vezi s upravo izloenim, bitno je naglasiti da termin produktivnost
(engl. productivity), treba u uem smislu smatrati merom broja novih rei koje se obrazuju
sistematikom primenom odreenog tvorbenog postupka (Adams, 1973: 197; Bauer, 1983:
18, 100; Spencer, 1991: 49; Plag, 2003: 44), dok neto iru definiciju daje J. Lyons (1977:
76), istiui da produktivnost treba biti smatrana onim svojstvom jezikog sistema koji
komunikatorima omoguava enkodiranje i dekodiranje beskonanog broja viih jedinica koje
imaju sopstveno znaenje, od morfema pa navie, ukljuujui tu i jedinice na koje ranije nisu
nailazili. I najzad, termin jezika kreativnosti (engl. linguistic creativity), oznaava
sposobnost komunikatora da na motivisan, ali nepredvidljiv, nain proiruje jeziki sistem
pridavanjem novog, neoekivanog ili prenesenog znaenja (Lyons, 1977: 549; Bauer, 1983:
63). Pridruivanjem derivacionog sufiksa IAST leksemi BE izvodi se polimorfemska
pridevska leksema BEIAST u deminutivnom znaenju, tj. znaenju umanjivanja
'delimino be'. (Detaljnije o sufiksima, raspravljae se u Odeljku 5.3, posveenom
tumaenju afiksacija). Kada se govori o pozajmljenicama, vano je ukazati i na to da su neke
od pozajmljenica prvo pozajmljivane u jednom znaenju, da bi se kasnije, zahvaljujui
semantikoj ekstenziji, poele koristiti i kao imena za boju. Konkretno ilustrovano, engl.
294

leksema aqua ( lat. aqua, voda, XIV vek), tenost, rastvor, u poetku je iskljuivo imala
funkciju sloenikog konstituenta, i to modifiktora, dok se kao ime za boju u znaenju
zelenkasto plav, koristi tek od 1936. godine (izvor Online Etymology Dictionary). Drugde
pak, pozajmljene lekseme i same su pozajmljenice iz drugih jezika, o emu kao o jeziku
davaocu i jeziku primaocu koji nisu u kontaktu dodatno raspravlja R. Filipovi (1986: 34).
Tako, recimo, pridevska leksema KAKI, ukastobraon, u srpski jezik je pozajmljena iz
engleskog jezika gde ima oblik khaki, pri emu je i sama pozajmljenica iz Urdu jezika, gde se
khaki koristi u znaenju pranjav. Saglasno navodima V. Stojii (2002: 82), u vezi sa
pozajmljivanjem treba imati u vidu injenicu da poto jezik primalac u kontaktu sa jezikom
davaocem nastoji ouvati svoj identitet i sistem, pozajmljena re podlee adaptacijama na
ortografskom, fonolokom i morfolokom nivou jezika u koji je integrisana. T. Pri (1998:
68; 2002: 5) skree panju na injenicu da ukoliko se pozajmljeni strani format ili sadrinski
obrazac primeni na sopstvena sredstva onda govorimo o kalkiranju ili strukturnom
prevoenju (engl. calque ili loan translation).256 U cilju ilustracije kalkiranja, osvrnuemo se
na ve mnogoputa citirani primer engl. kalka Superman, natovek, prema nem. bermensch,
i srp. VODENI TOP, prema engl. water cannon. U svetlu principa kognitivnolingvistike teorije,
i posebno teorije prototipa, treba, meutim, vano je znati da granica izmeu pozajmljivanja i
kalkiranja nije vrsto niti precizno postavljena.
Morfoloke modifikacije (engl. morphological derivations),257 oliene u dodavanju
morfema na osnovu, pri emu za R. Dragievi (2007: 35), tvorbena osnova (engl. base)
predstavlja leksiku morfemu, a za Pria (2008: 23), tip slobodnog morfa (engl. free
morpheme), koji se moe pojaviti bilo samostalno, ili kao osnova neke lekseme, i koji moe
biti podvrgnut nekom postupku tvorbe rei. Slobodan morf treba razlikovati od vezanog
morfa (engl. bound morpheme), koji se po pravilu mora javiti s najmanje jednim slobodnim
morfom, i to najee kao afiks (Milojevi, 2000: 165). U skladu s navodima B. oria
(2008: 15), afiks (engl. affix) predstavlja skupni (nadreeni) naziv, tj. hiperonim za prefiks
(engl. prefix) koji prethodi osnovi, i sufiks (engl. suffix) koji tu osnovu sledi. 258 Kao rezultat
dodavanja afiksa na tvorbenu osnovu nastaju afiksacije (engl. affixation), koje mogu biti

256

Termin calque prema A Dictionary of Linguistics and Phonetics (2003).

Engl. termini u pasusu prema L. Lipka (1992).
258
ori ovu definiciju izlae po uzoru na navode preuzete iz lingvistikog pojmovnika Srpskohrvatski jezik
(1972).
257

295

klasifikovane bilo kao prefiksacije (engl. prefixation), tj. postupak dodavanja prefiksa, npr.
engl. nonblack ( non + black), u znaenjima (1) necrnaki; (2) koji nije crn(e boje); ili
kao sufiksacije (engl. suffixation), tj. postupak dodavanja sufiksa na osnovu, npr. engl.
leksema blackish (black + ish), crnkast, nacrn. Katkad se prefiksacija i sufiksacija oituju na
istom primeru, npr. engl. unreasonable ( un + (reason + able)), nerazuman. U naem
korpusu engleskih leksema kojima se imenuju boje, primer prefiksalnosufiksalne derivacije
nismo zabeleeli, a u srpskom jesmo, recimo arhaian oblik SUCRNJES(T) ( SU + CRN (+
ES(T))), delimino crnkast, koji spominje S. Mitkovi (1988: 101), te SUBELAST ( SU +
(BEL + AST)), delimino belkast.
U skladu s ranije isticanim, svaka morfema, pa tako i tvorbena, ima svoje znaenje, s
tim to se za razliku od znaenja tvorbene osnove, znaenje tvorbene morfeme realizuje samo
u procesu tvorbe. Stoga M. ipka (1998: 1049), znaenje osnove naziva dezignativnim,
imajui u vidu da se ono odnosi na entitete izvan jezika, a znaenje afiksa modifikativnim,
budui da se pomou afiksa modifikuje znaenje osnove. U naem korpusu morfolokih
izvedenica (derivacija) leksema kojima se imenuju boje, iji tabelaran pregled predstoji u
Odeljku 5.6, sufiksacije su znatno brojnije od prefiksacija, i to ne samo u engleskom, ve i u
srpskom jeziku. Afiksacije (prefiksacije i sufiksacije), prema reima Pria (1998: 70),
spadaju meu primere (1) aditivne modifikacije, koja se odraava kroz dodavanje
(tvorbenih) morfema na (tvorbenu) osnovu. Uopte uzev, tvorbenim morfemama zajedniko
je (a) izraavanje leksikog znaenja, (b) esta semantika neprozirnost,259 i (c) ograniena
produktivnost. No, kako na to upozorava L. Bauer (1983: 189), pojedine tvorbene morfeme
osim leksikog, imaju takoe gramatiko znaenje, to dovodi do sintaktikog pomeranja
(engl. syntactic category shift). Pod tim se podrazumeva da e afiksacijom izvedena nova
leksema pripadati drugoj vrsti rei, a ne istoj kao osnova; npr. black, adj. : blackness, n.
( black + ness), crnPR : crninaI, crniI, crnoaI, crnostI, mrakI, tamaI, itd. Osim afiksa, na
osnovu moe, meutim, biti pridodata jo jedna osnova, i tada govorimo o kompozicijama
(engl. composition), ili sloenicama (engl. compounding), npr. black hat, zlikovac, dosl. crni
eir, black bird, kos, dosl. crna ptica. Ukoliko se pak na osnovu dodaje druga osnova koja je
istovetna s prvom, ili je samo neznatno fonoloki izmenjena, tada govorimo o
259

Up. znaenje engl. lekseme interview, intervju, koje ne proizlazi iz znaenja konstituenata u njenom sastavu,
vezane morfeme inter, izmeu, i slobodne morfeme to view, gledati (Plag, 2003: 17).

296

reduplikacijama (engl. reduplications).260 Za razliku od kompozicija kojima emo kao

visoko frekventnim morfolokim derivacijama blie pozabaviti u sklopu Odeljka 5.2,
reduplikacije u iji sastav ulaze lekseme kojima se imenuju boje imaju upadljivo nisku
frekventnost. Od prototipskih reduplikacija, npr. engl. okeydokey , u znaenju u redu, vai,
ili srp. KAKAVTAKAV, reduplikacije izvedene od leksema kojima se imenuju boje, razlikuju
se utoliko to se potonje koriste u svojstvu intenzifikatora ili pojaivaa (Lepschy i Lepschy
1984, prema Wierzbicka, 1991: 2645). Kao toga moe posluiti reduplikacija whitewhite,
belobelo, preuzeta iz reenice I need to know, do you deserve to wear virginal white?
Because if you dont, youll have to wear an offwhite, what we call a hussy white. So which
will it be, WHITE white?,261 moram znati zasluuje li nositi devianski belu? Jer ako ne
zasluuje, morae obui neku otvorenije ili zatvorenije belu, onu koju zovemo domainski
bela. Hoe li to onda biti belobelo/belobela?
Osim aditivne modifikacije, Pri (1998: 702), kao primere morfolokih
modifikacija spominje jo (2) nultu modifikaciju, koju odslikava konverzija (engl.
conversion ili functional shift),262 najoptije odrediva kao leksema kod koje je dolo do
promene funkcije, bez dodavanja, oduzimanja i/ili kombinovanja segmenata osnove, usled
ega se ne moe uvek s lakoom utvrditi kojoj vrsti rei na taj nain modifikovana leksema
zaista pripada. Konverzije su naroito brojne u engleskom jeziku, izmeu ostalog kao
lekseme kojima se imenuju boje, dok se u srpskom kao naglaeno flektivnom jeziku daleko
ree sreu. Visoku produktivnost engleskih konverzija L. Bauer (1983: 226), tumai
injenicom da svaka re moe prei u bilo koju vrstu leksikih rei kada se za tim ukae
potreba. Primera radi, od prideva purple, ljubiast, ?purpuran, konverzijom je izveden glagol
to purple, bojiti u ljubiasto, initi ljubiastim, postati ljubiast, ?crveniti, ?crveneti, initi
crvenim (purpurnim), a od prideva yellow, ut, takoe glagol to yellow, utiti, uteti, nautiti,
nauteti, outiti, outeti, poutiti, pouteti, uutiti, uuteti pouteti, kao i imenica yellow,
utilo, utost, utoa; uta (predstavnik ute rase ljudi). U vezi s tim, L. Lipka (1992: 140),
konstatuje da primenom postupka konverzije nastaju lekseme koje ostaju morfoloki i
semantiki povezane s osnovama od kojih su nastale, ali koje imaju drukije gramatike
odlike s obzirom na to da pripadaju drugoj vrsti rei.
260

Termin reduplication prema A Dictionary of Linguistics and Phonetics (2003).

Izvor: http://home.cc.umanitoba.ca/~krussll/redupcorpus.html.
262
I. Plag (2003), spominje jo termine zerosuffixation, nulta sufiksacija, i transposition, transpozicija.
261

297

U produetku, neemo govoriti o (3) suptraktivnoj modifikacije, ispoljenoj kao

oduzimanje neega od vieslone osnove, i to kroz abrevijaciju (engl. abbreviations), recimo
UK U(nited) K(ingdom), Velika Britanija, i USA U(nited) S(tates of) A(merica), i
deafiksaciju (odgovara engl. clipping ili backformation, derivation), npr. demo demo
(nstration), lab(oratory);263 niti emo govoriti o (d) meovitim modifikacijama, tj.
kombinacijama aditivne i suptraktivne modifikacije oitovanim u konflacijama (prema engl.
blending), npr. smog smoke + fog, smog kao kombinacija magle i dima, zonky z(ebra) +
(d)onkey, zebroid, ivotinjska vrsta koja nastaje ukrtanjem zebre i magarca, i akronimiji
(engl. acronymy), npr. NATO N(orth) A(tlantic) T(reaty) O(rganization), UNESCO
U(nited) N(ations) E(ducational), S(cientific and) C(ultural) O(rganization). Naime nijedan
od dva zadnjepomenuta tipa morfolokih modifikacija tipino ne obuhvata lekseme kojima se
imenuju boje, ili je to toliko mali postotak u ukupnom leksikom fondu engleskog i srpskog
jezika da moe s pravom biti zanemaren.
T. Pri (1998: 72), istie da pod prototipom tvorbe rei u engleskom jeziku treba
smatrati onaj tvorbeni postupak ijom se primenom sprovodi pravilima regulisana morfoloka
modifikacija osnove, na temelju ega nastaje sinhrono plimorfemska leksema, s jasno
ralanjivom binarnom strukturom, dok sadrinski (semantiki prirataj) osnove proizlazi iz
formalnog ili morfolokog prirataja. S obzirom na taj parametar, afiksacija i kompozicija
mogu biti smatrane prototipskim postupcima tvorbe rei zbog ega emo se njima u
produetku ovog odeljka najvie i baviti. No, ovde nee biti na odmet podsetiti se da,
saobrazno ranije reenom, leksiko proirivanje moe biti ostvareno i drugim sredstvima, i to
pomou sintagmatskih kombinacija ili verbalnih opisa tipa the colour of + noun, boje +
imenica, npr. the colour of sky, boje neba, the colour of skin, boje koe, the colour of ice, boje
leda.264
Nau uvodnu raspravu o razliitim tvorbenim postupcima, ovde emo zakljuiti
jednim visprenim vienjem koje iznosi J. Aitchison (1994: 158). Autorka, naime, istie da
uprkos raznovrsnim tvorbenim sredstvima (engl. wordformational devices), najoptije

263

I. Plag (2003), spominje takoe termin truncation. Autor dalje obrazlae (ibid: 15), da se abrevijacija
ponegde kombinuje sa afiksacijom, npr. u deminutivima, kojima se iskazuje znaenje umanjivanja (Andy
Andrew, Mandy Amanda).
264
U srpskom jeziku u upotrebi, iako ne toliko frekventno, u kombinaciji prisvojni genitiv + boja, recimo
RINA BOJA, BUNDEVINA BOJA.

298

odredivim kao sredstva koja je neophodno primeniti za pravilno kombinovanje pripadajuih

jedinica leksikona, veina leksikih inovacija zapravo uopte nisu nove tvorevine, ve su u
pitanju puka nadograivanja postojeih leksema, te prerasporeivanje njihovih sastavnih
delova.
Posle ovog opisa, sada postaje mogue da se u narednom odeljku blie pozabavimo
morfosemantikom analizom kompozicija u iji sastav ulaze lekseme kojima se imenuju boje,
a koje odlikuje tipino binarno ralanjiva strukture, i manja ili vea sadrinska prozirnost
(koja oscilira od potpune prozirnosti do potpune neprozirnosti).

5.2.

Kompozicije265
Uopte uzev, izuzetno visoka produktivnost engleskih kompozicija, ovde onih u iji

sastav ulaze lekseme kojima se imenuju boje u engleskom i srpskom jeziku, moe biti
sagledana kroz svest o tome da kompozicije predstavljaju svojevrsne sematikosintaktike
kompresije (o tome je ve bilo govora u Odeljku 4.3.4 i Pododeljku 4.3.4.1). Na osnovu toga
moe biti zakljueno da kompozicije vrsto slede principe jezike ekonomije oliene u
konciznosti izraavanja. U vezi s tim, nije na odmet podsetiti se da sintagma her milkywhite
face,266 njeno mlenobelo lice, i posebno kompozicija milkywhite, mlenobeo, zasigurno
predstavljaju ekonominije naine izraavanja jednog sadraja od izgovaranja (ili pisanja)
reenice koja u punom obliku glasi her face is as white as milk, lice joj je belo kao mleko.
Polazei upravo od pretpostavke da svaka kompozicija moe biti razvijena u reenicu,
unutranju strukturu kompozicije treba posmatrati kroz prizmu formanata,267 tj. sloenikih
konstituenata, koji se obino nalaze u hijerarhijskom odnosu i koje predstavljaju

265

Rasprava u ovom Odeljku u znaajnoj meri proizlazi iz teorijskih postavki izloenih u naoj neobjavljenoj
magistarskoj tezi koja nosi naslov Endocentrine imenike sloenice u engleskom jeziku i njihovi prevodni
ekvivalenti u srpskom (2003).
266
Sintagma moe najoptije biti odreena kao niz od dve ili vie gramatiki povezanih rei, koji ne izraava
predikaciju (vezu subjekta i predikata), ali uestvuju u strukturi viih jedinica koje ovu vezu iskazuju (Bugarski,
1989a: 117).
267
Termin je preuzet od L. Bauera (1983: 16), koji ga definie kao svojevrsni distribucioni segment koji postaje
jasno uoljiv pri morfolokoj analizi reioblika, svojevrsnoj realizaciji lekseme na planu izraaja (Pri, 2008:
21). Za razliku od vezivnog vokala ili morfeme, formant ne mora istovremeno predstavljati morf.

299

determinans (odredbeni lan), i determinatum (upravni lan),268 gde je determinatum

krajnji desni konstituent i glavni nosilac znaenja kompozicije kojeg determinans poblie
odreuje i opisuje. Sintaktike osobine determinatuma prenose se na celu kompoziciju.
Konkretno ilustrovano, zbog toga to se leksema grey, siv, pojavljuje u funkciji
determinatuma u sklopu engleskih kompozicija dovegrey, golubijesiv, dosl. grlicasiv,
steelgrey, elinosiv, dosl. eliksiv, i smokeygrey, dimkastosiv, sve tri kompozicije
ubrajamo meu pridevske sloenice, iako se u funkciji determinansa u prve dve sloenice
nalaze imenike osnove dove, grlica, i steel, elik, a u drugoj pridevska osnova smokey,
dimkast. Osnovna uloga determinansa je da, modifikujui determinatum, povea semantiku
odreenost cele kompozicije. Sledei argumentaciju B. Warren (1984: 117), objektivnost i
odsustvo DgO VREME tipine su odlike svakog determinansa. U naelu, determinans moe
imati trojaku funkciju: (a) deskriptivnu, npr. black ice, uglaani led, dosl. crni led,269 brown
bag (AmE) tanicla, papirnata kesa od smeeg papira, red carpet, (1) crveni tepih, (2)
poasni tepih (crvene boje) koji se prostire pred uvaenim gostom, blue cheese, plavi sir, sir
sa plemenitim plavim plesnima, green lawn, travnjak; (b) identifikacionu, npr. blue whale,
plavi kit, green salad, zelena salata, salata od zelene salate i/ili zeleni(a), red coral, crveni
koral; kao i (c) klasifikacionu, npr. red whine, crno vino, white pepper, beli biber, brown
bear, mrki medved. Svaki ovde opisani determinans ima razliitu prirodu koja je
nerestriktivna kod deskriptivnog determinansa, ali restriktivna kod identifikacionog i
klasifikacionog determinansa. Naime, determinans u ulozi deskriptora odgovara na pitanje
Kakvo je neto?, dok je funkcija druga dva determinansa da definiu tano odgovarajui
entitet odgovarajui na pitanje Koji determinans tano (od vie moguih)? i Koja vrsta/tip
determinansa?. U vezi s tim Warrenova (2007: 111), naglaava da ne postoji jasna linija
razgranienja izmeu ova tri determinansa, ve je ona blaga i unekoliko pokretljiva, zbog
ega jedan isti determinans moe imati dve, pa i sve tri funkcije, npr. white pepper, beli biber
(determinans je deskriptor i klasifikator), green salad, zelena salata (determinans je
deskriptor i klasifikator), itd. Prava funkcija determinansa moe biti utvrena iskljuivo u
kontekstu, nikako van njega.

268

Termini determinans i determinatum prema R. Leesu (1960), i H. Marchandu (1965/66a/b, 1967, 1969). Njih
H. Seiler naziva satelitom i nukleusom (1960, prema Marchand, 1965/66b). Termini odredbeni i upravni lan su
prema I. Klajnu (2002).
269
Ovaj led izgleda crn iako je zapravo proziran, zato to se kroz njega providi asfalt.

300

Prelazei sada na razmatranje komunikativne funkcije sloenikih konstituenata,

bitno je istai da je stepen informativnog znaaja retko istovetan za oba konstituenta, zbog
ega vezu izmeu determinansa i determinatuma predstavnici Prake kole tumae kao vezu
izmeu reme, onoga to je o neemu reeno, i teme, onoga o emu se govori (engl. Rheme
Theme), dok ameriki lingvisti predvoeni Hockettom tu razliku saimaju terminima
komentar (engl. comment), dakle nova informacija, i tema (engl. topic), tj. ve poznati
pojam. Razlika izmeu konstituenata sa razliitim stepenom komunikativne dinamike, gde
je prvi u nizu obeleen visokim stepenom komunikativne dinamike, za razliku od drugog
obeleenog niskim stepenom ovakve dinamike (Warren, 1978: 37; Quirk i dr., 1985: 1355;
Lipka, 1992: 90), oznaava se i prozodijski, najee kroz akcentovanje. Tako je determinans
(rematski konstituent) najee obeleen primarnim, a determinatum (tematski formant)
sekundarnim akcentom. Najbitniju odliku komunikativne dinamike predstavlja linearna
progresivnost (Quirk i dr., 1985: 135661, 1431), to primenjeno na klasu kompozicija
podrazumeva da se komunikativna dinamika razvija od visoke (kod determinansa) ka niskoj
(kod determinatuma). Polazite u svakoj komunikaciji uvek onaj deo reenice (ovde
determinatum), kojim se izraava ve poznata informacija (engl. given information), a ostatak
komunikacija tee u pravcu informativno dominantnog dela reenice (ovde determinansa).
Kako na osnovu svega do sada iznetog proizlazi, sadrinski (semantiki) prirataj u
kompoziciji, ostvaruje se putem formalnog (morfolokog) prirataja u vidu jedne ili vie
novih osnova, usled ega se kako to navodi E. Bari (1980: 9), osnove (dve ili vie njih)
nalaze u tesnoj tvorbenoj (i sintagmatskoj) vezi. Prema semantikom kriterijumu, ukupnost
kompozicija delimo na: (1) endocentrine kompozicije, ije znaenje proizlazi iz znaenja
sloenikih konstituenata u njenom sastavu, npr. iceblue, izrazito bledoplav, beliastoplav,
dosl. ledplav, fireengine red, boje vatrogasnog kamiona, dosl. vatrogasni mrkcrven,
bottlegreen, tamnozelen, dosl. flaa zelen;270 (2) egzocentrine kompozicije, koje su
semantiki usmerene na pojam izvan direktne veze dvaju pojmova koji ih oformljuju, npr.
white horse, penuavi talas, dosl. beli konj, red admiral, jedna vrsta leptira, dosl. crveni
admiral. Kao primeri semantikih ekstenzija, uglavnom na temelju metaforikog i
metonimijskog prenosa znaenja, iscrpnija rasprava o egzocentrinim kompozicije prevazila
270

Budui da su kompozicije koje su prikazane kao dva segmenta povezana s crticom znatno frekventnije u
britanskom engleskom u poreenju sa amerikim engleskim (KrimerGaborovi, 2003: 49), mi smo se ovde
dosledno opredeljivali za takvo ortografsko predstavljanje.

301

bi tematske okvire i planirani obim ove teze, te se stoga njima dalje neemo baviti;
(3) apozicione sloenice kod kojih oba sloenika konstituenta podjednako doprinose
znaenju cele kompozicije, recimo bluegreen, plavozelen, redbrown, crvenobraon;
(4) naporedne kompozicije, nastale slaganjem potpuno (sadrinski) raznorodnih osnova
istog informativnog znaenja, npr. blackandblue, isprebijan, dosl. crn i plav,
redandwhite, crvenobeo, dosl. crven i beo. Iz perspektive naslova dodeljenog ovoj
disertaciji nama su ovde najzanimljivije morfoloki ralanjive, te sadrinski transparentne
kompozicije, dakle endocentrine kompozicije koje kao celina predstavljaju hiponime, tj.
podreene lanove svojih determinatuma, o emu kao o ISA preduslovu detaljnije govori
Allen (1978; navedeno prema Bauer, 1998b: 405). Slino tome, H. Marchand (1967: 367),
odnos izmeu determinansa i determinatuma u endocentrinoj sloenici prevodi u formulu
prema kojoj, ako je determinans A, a determinatum B, onda je A + B=B. Na temelju toga
moe se zakljuiti da chalkywhite, krenobeo, jeste vrsta bele boje, oxblood red,
zagasitocrven, dosl. volovska krvcrven, braonkasto crven, jeste vrsta crvene boje, school
bus yellow, jarkout, dosl. kolski autobusut,271 jeste vrsta ute boje.
Posmatrano prema gramatikoj vrsti leksema koje ulaze u njihov sastav,
endocentrine sloenice delimo na: (1) kompozicije koje nastaju slaganjem dve
samostalne osnove (jedne polimorfemske i jedne mono morfemske, a obe pridevske
lekseme), od kojih jedna predstavlja apstraktno ime za boju u funkciji modifikatora, a druga
opte ime za boju, npr. sootyblack, aasto/aavo crn, rustyred, rastocrven (ukasto ili
braonkasto crven), sandybrown, pesakboja, ukasto braon,272 smokeygrey, dimkastosiv,
a iji je pregled dat u sklopu Pododeljka 4.3.6; i (2) kompozicije koje nastaju slaganjem
dve samostalne osnove (imenike i pridevske), pri emu se imenikom osnovom (ee
monomorfemskom, a ree polimorfemskom) u funkciji modifikatora imenuje neko bie,
predmet ili pojava, dok je monomorfemska pridevska osnova opte ime za boju, npr. engl.
lemonyellow, limunut, snowwhite, snenobeo, dosl. snegbeo, cherryred, trenja
271

Ovo kulturoloki utemeljeno ime za boju se koristi od 1939. godine, i upuuje na karakteristinu jarkoutu
boju kolskih autobusa u Severnoj Americi (severne drave u SAD i Kanada). Razlozi koji su opredelili izbor
upravo ove boje kao tipinog kolorita kolskih autobusa vanjezike su prirode. Naime ova boja se od svih
najbolje uoava u polumraku svitanja i sumraka kada ameriki aci obino idu i vraaju se iz kole, to se
takoe odnosi na natpis kolski autobus (engl. school bus), istaknut na takvoj pozadini.
272
Nije mogue rei *PESKOVITOBRAON, poto PESKOVIT ima znaenje koji je od peska, ne koji bojom lii na
boju peska. Istovremeno, nije ispravno govoriti ni *SREBRNOBEO, *KAFENOCRN, *BAKRENOSME, budui da
pridevi tipa SREBR(E)N, KAFEN, BAKREN, imaju znaenje po boji slian X, a ne koji je boje X) (Babi, 1986:
434).

302

crven, takoe tabelarno prikazane u Pododeljku 4.3.6, te tomatored, paradajzcrven,

peacockblue, zelenkastoplav, dosl. paunplav, mintgreen, plavetnozelen, dosl. menta
zelen, mummybrown, burmut sme, ukastosivkastosme, dosl. mumijasme. Kako to
istiu A. Wierzbicka (1990: 138), i E. Tribushinina (2008: 608), u kompozicijama ove vrste
koje kao celina predstavljaju denotativne prideve (engl. denotative adjectives), prvi formant
kao determinans obavezno mora biti neki entitet koji se u sklopu kulturnojezike zajednice
u kojoj se generie, smatra bilo standardom ili prototipom jedne kategorije osnovne boje. S
obzirom na to, u engleskom jeziku je ispravno razliite entitete opisivati sloenim pridevima
meu kojima skyblue, nebeskoplav, seablue, morskoplav, babyblue, bebiplav, nenoplav, China blue, otvorenoplav, dosl. kineskiplav, cobaltblue, modar, kobaltnoplav,
peacockblue, zelenkastoplav, dosl. paunplav, itd. Ovaj inventar pridevskih kompozicija
pokazuje da su neke od kompozicija uobiajene i u srpskom jeziku, to se odnosi ak i na
sadrinski neralanjive (egzocentrine) kompozicije tipa BEBI PLAV, ije znaenje prosean
govornik srpskog jezika ipak jasno razume u svetlu vanjezikih spoznaja o uobiajenoj boji
odee mukih beba (up. takoe BEBIROZE, nenoroze), dok je motivisanost drugih
kompozicija u potpunosti relativistiki utemeljena. Primera radi, sloeni pridev Chinablue,
kao ime za jednu nijansu plave boje, u srpskom jeziku nije uobiajen. Naime, zbog
ekonomskih i politikih, a potom i kolonijalnih veza sa Kinom,273 iri slojevi britanskog
stanovnitva dolazili su u kontakt sa uvenim, kineskim plavim porculanom, koji se uprkos
svojoj beloj boji i nadaleko uvenoj krhkosti, zove plavim zbog fantastinih dalekoistonih
motiva koji su plavom bojom oslikani na beloj porculanskoj povrini. U srpskom jeziku
jednim od prototipova plave boje smatra se boja (plave) ljive, to je motivisalo generisanje
endocentrine kompozicije LJIVASTOPLAV, nepostojee u engleskom jeziku, gde se ljiva
prototipski smatra voem ljubiaste boje (up. *plumblue i *plumyblue).274 I najzad,
apozicione sloenice su nam s jedne strane zanimljive zbog svoje visoke produktivnosti o
emu iscrpnije govori V. . Jovanovi (2007: 212), a s druge iz perspektive ortografskog
273

Hong Kong je britansku upravu imao punih 150 godina (18561997).

Dodatni primer koji ilustruje leksiko izraavanje utemeljeno na principima jezike relativnosti je engleska
kompozicija sealbrown, zagasitobraon, dosl. fokabraon. I mada ovde nije re o prirodnoj boji fokinog krzna,
ve onoj koja se dobija farbanjem, fokino krzno, bilo farbano ili ne, u srpskoj kulturnojezikoj zajednici ne
moe biti vanjeziki korelat koji motivie ime za boju, i to naprosto zato to u okruenju jugoistonog Balkana
foka nije autothona ivotinjska vrsta, a retki primerci koji se mogu videti, ive u vetakom okruenju zoo
vrtova. Kada bi i postojala srp. kompozicija tipa 'leksema kojom se imenuje ivotinja + leksema kojom se
imenuje braon boja', onda bi se kao ivotinja mogao pojaviti, recimo mrki medved, takoe prepoznatljiv po
svom smeem krznu.
274

303

kontrastiranja. Naime, u engleskom jeziku pridevske sloenice koje oznaavaju neku

prelaznu nijansu na sredini izmeu dve boje piu se sa crticom, recimo greybrown,
sivobraon, redorange, crveno narandast, blueblack, plavocrn, redviolet, crveno
ljubiast, pinkred, rozecrven, dok u srpskom jeziku crtica izmeu dva formanta u
kompoziciji upuuje na naporedost (odvojenost) boja. Prema Reniku jezikih nedoumica
(1997: 178), znaenje prelazne nijanse izmeu dve boje postie se prikazivanjem
kompozicije kao jednog segmenta. Ovde je bitno podsetiti se da znaenje prelaznosti boja
moe biti iskazano samo pomou pridevskih osnova kojima se imenuju spektralno bliske
boje, recimo greenblue, zelenoplav, purplered, ljubiastocrven, whitegold, zlatnobeo, ali
ne *greenred, zeleno crven, *purpleyellow, ljubiastout, niti *blackpink, crnoroze. Jo
finije razuivanje znaenja prelaznosti, proistie iz slaganja pridevske osnove sufiksalne
tvorbe (izvodi se od prideva kojim se imenuje boja dodavanjem sufiksa y i ish), i pridevske
osnove koja predstavlja osnovno ime za boju, recimo greenyyellow, zelenkastout, i
purplishblue, ljubiastoplav (vie o semantici afiksa koji se pridodaju leksemama kojima se
imenuju boje govorie se u Odeljku 5.3). Ovi oblici tipino se koriste kada komunikator
jezikim sredstvima eli povezati dve opaajno, tj. spektralno razmaknutije boje, koje
meutim nisu hromatski neharmonine (Jovanovi, 2007: 23). U vezi s tim, znaajno je jo to
to za razliku od kompozicija tipa pridev sufiksalne tvorbe + monomorfemksa pridevska
leksema kojom se imenuje opti utisak o boji, kompozicije u kojima bi formanti zamenili
mesta nisu prihvatljive. To znai da je ispravno rei greenishblue, zelenkastoplav, ali ne i
*bluegreenish, plavozelenkast. I najzad, kompozicije koje nastaju slaganjem dva prideva
sufiksalne tvorbe, npr. greenish bluish, zelenkastoplaviast, nemaju veliku frekventnost, niti
veliki opseg primene, i koriste se iskljuivo kao nazivi za digitalne ili pigmentne boje, te u
specijalizovanim tekstovima.
S obzirom na sve do sada izloeno proizlazi da determinans u apozicionim
kompozicijama ima ulogu identifikatora i/ili klasifikatora, npr. znaenje lekseme green,
zelen, u sloenici yellowishgreen, ukastozelen, suava se zbog prisustva modifikatora
yellowish. To je ujedno osnovni kriterijum za razlikovanje apozicionih kompozicija od
naporednih sloenica, gde determinans nema ulogu modifikatora znaenja koje izraava
determinatum.

304

5.3.

Afiksacije
Pod afiksacijama se, da ponovimo, podrazumeva morfoloki proces dodavanja afiksa

na tvorbenu osnovu (Matthews, 1991: 131). Kada je re o leksemama kojima se imenuju

boje, afiksacije su znaajne jer pokazuju kako komunikator moe birati da li e razliite
nijanse koje se vezuju za jedan generiki kolorit izraziti leksemskim sredstvima (up. engl. red
: crimson i srp. CRVEN : BORDO), ili e to pak uiniti pribegavajui afiksima, tj. posredstvom
prefiksalnih i/ili sufiksalnih izvedenica, npr. engl. yellow : yellowish i srp. UT : UTELJIV,
UKAST, UTILJAV, UTINJAV, UTNJIKAV, UTIAV, UTKAST, UKARAST, NAUT. Principi-

jelnu razliku izmeu prototipskih kompozicija i prototipskih afiksacija uslovljava njihova

razliita struktura. U kompoziciji se zdruuje dve ili vie osnova, pri emu se svaka od
osnova moe pojaviti i samostalno, dok se afikscije izvode dodavanjem pridruenog afiksa u
obliku vezane morfeme na tvorbenu osnovu. No, budui da se dve idealizovane krajnosti
esto preklapaju, stvarni prelazi izmeu dva tvorbena postupka su blagi, i katkad toliko
nerazmrsivo isprepleteni da se pojavljuju ozbiljne tekoe oko njihovog razgraniavanja.
Tako, recimo, engleske lekseme not X, gde X oznaava boju, na temelju ega proizlaze
nonwhite, nebeo, nebelaki, koji ne pripada beloj rasi ljudi, i nonblack, necrn, necrnaki,
koji ne pripada crnoj rasi ljudi,275 mogu biti tumaene na dva razliita naina, i to (1) kao
sloenice nastale slaganjem rece non i pridevskih leksema white i black, ili (2) prefiksacije
izvedenih tvorbenom derivacijom od osnova kojima se imenuju boje, i kojima je pridodat
prefiks non, slino prefiksu pre u prefiksaciji prewar, predratni. No, znaenje leksema
nonwhite i nonblack u vezi sa oba tvorbenom derivacijom udruena konstituenta, te
akcenat na prvom slogu predstavljaju kljune dokaze da nonwhite i nonblack, ipak
spadaju u grupu kompozicija.
Razlozi zbog kojih se neke morfeme pojavljuju u kombinaciji s osnovama koje imaju
znaenje boje, dok je pojavljivanje nekih drugih morfema s istim znaenjem blokirano, npr.
*unwhite ( un + white), nebeo, i *unblack ( un + black), necrn, jo uvek nisu dovoljno
rasvetljeni. Jedno od moguih objanjenja, o kojem govori I. Plag (2003: 43), koji se za svoja
275

U vezi sa srp. prefiksom NE, I. Klajn (2002: 1767), upozorava da iako on likom podsea na srp. odrenu
recu NE, ta veza prefiksa i rece samo je dijahronijska. Naime, iako prefiks NE zadrava oblik rece od koje je
izveden, funkcionalno su to potpuno razliite jezike jedinice. Test koji potvruje da ovde ipak jeste u pitanju
prefiksacija jeste vrsta veza izmeu rece i osnove, na temelju ega proizlazi neprihvatljivost kombinacija * NE
BEO i *NE CRN.

305

objanjenja poziva na tumaenja K. A. Zimmera (1964), i V. Adamsa (2001), jeste to da se

prefiks un uglavnom koristi za izvoenje polimorfemskih leksema koje iskazuju kontrast
tipa vie/manje, npr. happy, srean, i unhappy, nesrean, to znai da izvesno stanje stvari
postoji u veoj ili manjoj meri (o tome smo ranije kao o skalarnoj antonimiji govorili u
Pododeljku 3.2.5). S druge strane neto to je white, belo, istovremeno nije black, green, red,
blue, yellow, itd., crno, zeleno, crveno, plavo, uto, itd., zbog ega lekseme kojima se
imenuju boje ne predstavljaju adekvatne osnove za prefiksacije ovog tipa. Osim prefiksa
non u naem korpusu nismo utvrdili prisustvo nijednog drugog engleskog prefiksa. Spisak
prefiksa kojima se u srpskom kojima se oznaava delimino X gde X predstavlja boju,
samo je neto dui, i uglavnom je re o prefiksima manje ili vie arhainog znaenja. Pored
prefiksa NE, kao korespondenta engl. prefiksa non, kao i ranije pomenutog prefiksa SU u
SUCRNJES(T),

te SUBEO i SUCRVEN, prefiksa NA u NABEO, NACRN, NASIV, NACRVEN,

NAZELEN, NAUT,

i prefiksa O u OUT, OZELEN, nismo zabeleili postojanje nijednog drugog

prefiksa koji se pridruuje leksemama u znaenju boje. Dva poslednja primera ovde se
izdvajaju zbog svog znaenja koje je prema reima M. Stevanovia (1964: 446), mogue
definisati kao prilino X. Prevoenje prefiksa NA, i pogotovo prefiksa SU, iz kategorije
produktivnih u kategoriju arhainih i neproduktivnih, odigralo se usled prisustva drugih
morfolokih sredstava, tj. niza deminutivnih sufiksa koji iskazuju upravo znaenje delimino
X (up. Stevanovi, 1964: 448; Hlebec, 1998: 323), npr. BELASAST, BELIAST, BELKAST,
BELUAN, BELUAV, BELUAST, BELUKAST. Ovde

je najzad bitno osvrnuti se jo na postojanje

prefiksa engl. semi i srp. POLU, oba takoe u znaenju skoro ali ne u potpunosti X,276
recimo u reenici My lawn, that semigreen patch of grass ... will be a thing of beauty in
the Spring, moj travnjak, taj poluzeleni komad zemlje, u prolee e biti neto predivno.
U naelu, ukupnost engleskih sufiksa koji se dodaju leksemama kojima se imenuju
boje moe biti rasporeena u tri velike grupe, i to: (1) sufiksi ijim se dodavanjem ne menja
sintaktika kategorija pridevske lekseme kojoj se dodaju, pa novooformljeni pridev i dalje
ostaje pridev, npr. ish u reddish, ili y u reddy, obe izvedenice u znaenju CRVENKAST,
CRVENIKAST, CRVENAST, CRVENJAV, CRVENJAST, CRLJENKAST, NACRVEN, SUCRVEN;
RUMENKAST, NARUMEN; RIAST, NARI; (2)

sufiksi ijim se dodavanjem izvode imenice, npr.

ness u greyness, SIVILO, SIVINA, SIVOST; SURINA, SUROST; SEDINA, SEDOST; TMURNOST, ili
276

Znaenje prema Collins Cobuild English Guides 2 (1991: 1512).

306

th u greenth, ZELENOST, ZELENINA, ZELENILO, ZELEN, ZELENI; i najzad (3) sufiksi ijim se
dodavanjem izvode adverbi, recimo yellowly, UTO, UTILJAVO, UTNJIKAVO. (U vezi sa ovde
izloenim, treba napomenuti da su ovo samo neki od moguih primera razliitih tipova
derivacija, dok celovit prikaz moguih sufiksa koji se udruuju sa 11 Berlin i Kayovih boja
proizlazi iz tabelarnog pregleda tvorbene sintagmatike engleskih i srpskih leksema kojima se
imenuju osnove boje, obuhvaenog Odeljkom 5.6). Kao mogui srpski prevodni
korespondentia ili ekvivalenti za ovde pobrojane engl. sufikse, pojavljuju se (1) srp. sufiksi
ijim se dodavanjem izvode pridevi, poput (I)KAST u BELKAST, (I)(K)AV u ZELENIKAV,
(I)AST u RUIAST, UKAST u BELUKAST, AV u CRVENJAV;277 (2) srp. sufiksi ijim se
dodavanjem izvode imenice, recimo ILO u UTILO, AC u BELAC, INA u CRNINA, OST u
SIVOST,

I u ZELENI; i (3) srp. sufiks ijim se dodavanjem izvode prilozi, i to sufiks O u

CRNO, TAMNO, MRANO; MRKO.

(Slino engleskim primerima, i ovde celovit pregled

celovitog inventara sufiksa razliite vrste proizlazi iz tabelarnog pregleda u Odeljku 5.6).
Posle ove saete tiplogije razliitih sufiksa, sada postaje mogue blie se pozabaviti
raspravom o njihovoj produktivnosti, i to odelito pridevskih i imenikih sufiksa, dok je kod
adverba situacija potpuno jasna, jer adverbi mogu biti izvedeni samo dodavanjem engl.
sufiksa ly (a u srpskom sufiksa O). No, pre nego to preemo na konkretna tumaenja
produktivnosti sufiksa, ovde nee biti na odmet podsetiti se da, saobrazno navodima L.
Bauera (2001: 205), rasprava o produktivnosti razliitih tvorbenih obrazaca, pa samim tim i
sufiksacija, namee neophodnost razluivanja izmeu kvalitativne produktivnosti, tj. onoga
to je mogue (engl. availability), i kvantitativne produktivnosti, tj. onoga u kojoj se meri ono
to je mogue stvarno realizuje (engl. profitability). T. Pri (1999b: 75), potonju distinkciju
prevodi u raspravu o ostvarivim leksemama i ostvarenim leksemama,278 a samim tim i
ostvarivim i ostvarenim afiksacijama. Posmatrano u celini, engl. sufiks ish, ima apsolutno
najveu produktivnost i vezuje se za svih 11 BerlinKayovih boja, te ga je stoga mogue
smatrati prototipom adjektivne sufiksalne tvorbe na primeru leksema kojima se imenuju boje.
277

S. Mitkovi (1988: 101), spominje takoe sufiks EST u CIGLEST, nijansa crvene boje, to odgovara engl.
sloenom pridevu brickred, dosl. ciglacrven, boje crvene cigle. S. KrimerGaborovi (2008: 226), navodi
primer sufiksa CAT u BELCAT, CRNCAT, PLAVCAT, koji ovde nema znaenje 'donekle, delimino X', ve
'potpuno, izrazito X', gde X da ponovimo predstavlja leksemu kojom se imenuje boja. O sufiksu CAT, govore
jo B. Nikoli (197273: 150), te Z. Jelaska i L. Cviki (2005a: 13), koji istiu da se njime intezifikuje znaenje
lekseme kojom se obavezno imenuje osnovna boja. Slino tumaenje daje i M. Pavlovi (1972: 190), navodei
da CAT, slui za emfazu, s augmentativnim znaenjem.
278
Prema terminima engl. potential word (Halle, 1973), i possible word (1976).

307

Za razliku od njega, sufiks y, ima neto niu produktivnost poto se ne pojavljuje u

kombinaciji sa recimo leksemom grey (up. *greyy). Istovremeno, iako se dodaje na tvorbenu
osnovu black, kao proizvod tog slaganja dobija se imenica, tj. lino ime Blacky, CRNI, a ne
znaenje delimino X. Kod imenikih sufiksa pak, najproduktivniji je sufiks ness, koji se
takoe kombinuje sa svih 11 BerlinKayovih leksema, zbog ega moe takoe biti smatran
prototipom, ovde imenike sufiksalne tvorbe na primeru leksema kojima se imenuju boje. Za
razliku od njega, sufiks ery, nisko je produktivan, i pojavljuje se samo u greenery,
ZELENILO, ZELENO LIE, te orangery, STAKLENIK ZA NARANDE, ORANERIJA, NARANDITE.

Ipak, Status najnie produktivnog sufiksa pripada sufiksu ade u orangeade, ORANADA,
BEZALKOHOLNI NAPITAK OD NARANDINOG SOKA. U

srpskom jeziku, pridevski sufiks KAST

ubedljivo je najproduktivniji i moe biti smatran prototipom adjektivne sufiksalne tvorbe na

primeru leksema kojima se imenuju boje, premda se ne kombinuje sa svih 11 kategorija boja
(up. *NARANDASTKAST i *LJUBIASTKAST). Za razliku od toga, sufiks UKAST nisko je
produktivan i pojavljuje se samo u kombinaciji sa leksemama BEO i SIV. Kada je pak re o
imenikim sufiksima u srpskom jeziku, ovde se kao prototip imenike sufiksalne tvorbe na
primeru leksema kojima se imenuju boje izdvaja sufiks ILO,279 dok izrazito nisku
produktivnost ima sufiks I, samo u ZELENI.
Sufikisi, kao i prefiksi imaju svoju semantiku, to znai da menjaju znaenje osnove,
ali novooformljena afiksacija nije uvek zbir svih moguih znaenja osnove, ovde lekseme
kojom se imenuje boja, niti svih moguih znaenja afiksa koji se na tvorbenu osnovu dodaje.
Primera radi, sledstveno navodima preuzetim iz renika Collins Cobuild English Guides 2
(1991: 868), sufiks engl. ish, ima nekoliko moguih znaenja, meu kojima (1) uz imenicu
(a) 'dravljanstvo, nacionalnost i/ili jezik', npr. English ( Engl(and) + ish), Englez,
Engleskinja, engleski; (b) 'izvoenje prideva opteg znaenja', recimo boyish ( boy + ish),
deaki, childish ( child + ish), detinjast, foolish ( fool + ish), luckast, blesav; i
(2) 'izvoenje prideva kojima se opisuje umanjeni stepen osobine ili kvaliteta koji izraava
pridevska osnova na koju se dodaje', poput greenish ( green + ish), zelenkast, delimino
279

Izuzeci su *BRAONILO, *ROZILO, *LJUBIASTILO. S obzirom na to, zanimljivo je da SMEILO predstavlja

konsolidovan oblik (KrimerGaborovi, 2008: 225). Sve to prema naem miljenju zapravo otkriva nepotpunu
konsolidovanost nem. pozajmljenice BRAON u srpskom jeziku. No, istovremeno, prisustvo izvedenice
BRAONKAST, potvruje da BRAON ipak ne osea stranom leksemom u onoj meri u kojoj se osea u nekim
drugim, srpskom srodnim jezicima, recimo hrvatskom, gde pridev u obliku BRAUN egzistira, ali ima izuzetno
nisku frekventnost (Markovi, 2010: 253).

308

zelen. Ukratko, u sufiksaciji greenish, sufiks ish, uestvuje samo u znaenju koje je napred
definisano pod (2), dok su znaenja pod (1a) i (1b) izostavljena. Saglasno navodima iz istog
izvora (1991: 188), i sufiks y ima dva mogua znaenja koja se menjaju u zavisnosti od toga
da li se pripaja (1) imenici, ovde (a) u znaenju 'koji je slian ili isti kao ono to se imenicom
opisuje', npr, hairy ( hair + y), dlakav, grassy ( grass + y), travnat, chatty ( chat + y),
brbljav, razgovorljiv, cloudy ( cloud + y), oblaan; (b) imenici kojom se imenuje ljudsko
bie, i to radi iskazivanja prisnosti i naklonjenosti (ljubavi), recimo Janey ( Jane + y),
Danny ( Dan + y); ili je u pitanju pridodavanje na (2) pridev kojim se imenuje boja, i to u
znaenju 'priblino iste boje kao i osnova', recimo pinky ( pink + y), ROZIKAST, ROZNIKAV,
RUMENKAST.

U vezi sa sufiksom y, bitno je ukazati na dve stvari. Kao prvo, postavlja se

pitanje gde podvesti prideve idiomatizovanog znaenja, recimo fishy, neverovatan, za

neverovanje, sumnjiv, u fishy tale, neverovatna pria, i fishy transaction, sumnjiva radnja
(znaenje nema nikave veze sa doslovnim znaenjem lekseme fish, riba), ili pak touchy,
osetljiv, razdraljiv, nervozan, u he is very touchy about the subject (BNC), jako je osetljiv na
tu temu (znaenje nema nikave veze sa touch, dodir). Oigledno je da su napred prikazani
obrasci samo prototipske realizacije moguih sufiksacija, dok su razmerno retki sluajevi
idiomatizovanih upotreba u potpunosti zanemareni. Kao drugo, renik Cobuild Collins
English Guides 2, istie da iako produktivan, sufiks y ne vezuje se za lekseme white i black.
No, pretragom naeg korpusa utvrdili smo postojanje prideva whitey, BELASAST, BELIAST,
BELKAST, BELUAN, BELUAV, BELUAST, BELUKAST; NABEO, SUBEL, SUBELAST; BLED, u

sklopu sintagme the pinky and whitey flowers (BNC), te prideva whity, dodue samo kao
amerikog sleng izraza kojim se upuuje na osobu koja nije pripadnik bele rase. Slino tome,
u tvorbenoj pradigmi lekseme black, pojavljuje se sufiksacija Blacky, CRNI, CRNKO, itd.,280
ovde kao hipokoristik, tj. ime od milja.
Primeri whity i Blacky, najoiglednije kre tvorbene obrasce opisane u pomenutom
reniku, budui da se od prideva kojima se imenuju boje dodavanjem sufiksa y izvode
imenice, a ne pridevi. Potonji primeri izvedeni su naime potujui princip analogije, koja se
oituje u stvaranju jedne nove jedinice po uzoru na ve postojeu (Thompson, 1975: 3467;
280

Shodno materijalu obuhvaenom u Reniku linih imena kod Srba (1977), kao odgovarajui korespondenti u
srpskom jeziku mogu se pojaviti sledea imena: CRNE, CRNEL, CRNI, CRNIL, CRNI, CRNKO, CRNOJE, CRNOMIR
(muka imena), CRNISLAVA (ensko ime), GARA (ime za oba pola), GARAN, GARA (muka imena), MRKAN,
MRKA, MRKAIN, MRKI, MRKO, MRKOJE, itd.(muka imena).

309

Pri, 1999b: 72). Za razliku od ovakvog, ireg tumaenja analogije, mogue je govoriti i o
analogiji u uem smislu, i tada je ona ograniena na sluajeve u kojima spontani uticaj moe
biti dokazan, bilo neposrednom ili posrednom prisutnou obe jedinice (postojee i nove), u
jezikom i/ili vanjezikom kontekstu. Budui da su privremenog karaktera, te stilistiki
obeleene, njihova prihvatljivost najee je neizvesna. Kao primer delovanja ovog tipa
analogije podsetiemo se na ranije pominjanu izvedenicu srp. BEIAST, stvorenu analogijom,
a ne primenom produktivnog tvorbenog pravila, po uzoru na ve postojee lekseme
BELIAST, PLAVIAST, RUIAST.

Pojmu analogije blizak je stoga napred definisan pojam

jezike kreativnosti. U vezi s tim, Pri (1999b: 723), navodi da za razliku od

produktivnosti koja je sistematska pojava iz razloga to je regulisana pravilima (engl. rule
governed), kreativnost takvim pravilima nije regulisana, ve je utemeljena na principima
apstrakcije i kopmaracije, i predstavlja nesistematsku pojavu.
U najkraem, produktivnost, kreativnost i analogija ine jedan koloplet raspoloivih
sredstava oslanjanjem na koje se sopstvenim sredstvima proiruje leksikon jednog jezika.

5.4.

Glagolske lekseme kojima se imenuju boje

Meu jedine engl. glagole koji se izvode pomou sufiksa en, koji se pridodaje na

pridevsku osnovu kojom se imenuje boja, spadaju to whiten, BELITI, BELETI, OBELITI,
OBELETI, POBELITI, POBELITI, UBELITI; BLEDETI; SEDETI, OSEDETI, to

blacken, CRNITI, CRNETI,

POCRNITI, POCRNETI, ZACRNITI, ZACRNETI, (fig.) NACRNITI, OCRNITI; POTAMNITI/POTAMNETI,

to redden, CRVENITI, CRVENETI, NACRVENITI, OCRVENITI, POCRVENITI, POCRVENETI,

ZACRVENITI; ORUJITI; RUMENITI, RUMENETI, PORUMENITI, ZARUMENITI (SE), UARITI (SE).

281

Time to odslikava BerlinKayovu hijerarhiju naziva osnovnih boja (white, black, red), ovaj
redosled takoe govori o istaknutosti, tj. znaaju koji upravo potonje tri boje imaju za oveka.
No, sufiks en, je preostao biti produktivan nakon otprilike 1900 (Plag, 1999: 98), zbog ega
se ukupno sedam glagola izvode konverzijom od istooblinih prideva, meu kojima grey,
SIVITI, SIVETI, OSIVETI, POSIVITI, POSIVETI, ZASIVETI; SEDETI, OSEDETI, POSEDETI; POSURITI
281

Afiksovani glagoli u savremenom engleskom jeziku inae se uglavnom izvode prefiksima, a ne sufiksima,
npr. to enslave, porobiti, zarobiti; pokoriti, to unbutton, otkopati, to overfeed, prekomerno nahraniti, itd.
Glagolske prefiksacije uobiajene su i u srpskom jeziku, kako to proizlazi iz prevodnih korespondenata i/ili
ekvivalenata glagola to whiten, to blacken, to redden (up. NACRVENITI, NACRVENETI, OCRVENITI, OCRVENETI,
POCRVENITI, POCRVENETI, ZACRVENITI, ZACRVENETI).

310

green, ZELENITI, ZELENETI, OZELENITI, OZELENETI, POZELENITI, POZELENETI, PROZELENITI,

ZAZELENITI, ZAZELENITI, UZELENITI,

yellow, UTITI, UTETI, NAUTITI, NAUTETI, OUTITI,

OUTETI, POUTITI, POUTETI, UUTITI, UUTETI, blue, PLAVITI, PLAVETI, NAPLAVITI,

ZAPLAVITI, POPLAVITI, UPLAVITI, ISPLAVITI, brown, POSMEITI, POSTATI SME/BRAON; (o

peenju) PORUMENITI, PORUMENETI, i purple, OBOJITI U LJUBIASTO, POSTATI LJUBIAST.

Konverzijom od prideva izveden glagol to pink, koristi se u znaenju poboljati, popraviti,
ulepati, a u istom tom znaenju koristi se i njegov dubletni oblik, tj. glagol to pinkify. I
najzad, leksema orange, moe imati imeniko i pridevsko, ali ne i glagolsko znaenje
(up. *to orange, *narandastiti, *ponarandastiti, *unarandastiti, itd.), ve se ono ovde
dobija upotrebom dekomponovanog predikata, tj. kombinacije glagol + pridev kojim se
imenuje boja, koje ukljuuju to make orange, uiniti narandastim, to become orange,
postati narandast, to turn orange, postati narandast.
Rasprava o glagolima kojima se imenuju boje u srpskom jeziku zanimljiva je
prevashodno zbog prisustva paronima, koji u najkraem mogu biti definisani kao lekseme
sline forme i slinog znaenja (Kristal, 1985: 256; Dragievi, 2007: 309); npr. CRVENITI i
CRVENETI, PLAVITI i PLAVETI,

itd. U vezi s tim vano je jasno razluiti izmeu:

(1) prelaznih glagoli koji se grade od lekseme pridevskog porekla kojom se imenuje
boja + sufiksa ITI, meu kojima BELITI (SE), CRNITI (SE), CRVENITI (SE), ZELENITI (SE), UTITI
(SE), PLAVITI (SE), SIVITI (SE), ali ne i *BRAONITI (SE), *ROZITI (SE), *NARANDASTITI (SE),
*LJUBIASTITI (SE), sve u znaenju initi da neto bude odreene boje/dati neemu odreenu
boju (Ragu, 1982: 5), recimo BELITI RUBLJE, initi rublje belim, CRNITI OBRVE/TREPAVICE,
initi obrve/ trepavice crnima, PLAVITI ZIDOVE, initi zidove plavim, itd;
(2) neprelaznih glagola koji se grade od lekseme pridevskog porekla kojom se
imenuje boja + sufiksa ETI, npr. BELETI (SE), CRNETI (SE), CRVENETI (SE), ZELENETI (SE),
UTETI (SE), PLAVETI (SE), SIVETI (SE), pri

emu po analogiji s onim to je reeno u (1), ni

ovde nisu prihvatljivi oblici *BRAONETI (SE), *ROZETI (SE), *NARANDASTETI (SE),
*LJUBIASTETI (SE). Ova grupa glagola ima znaenje isticati se bojom koju oznaava pridev,
te dobijati boju koju oznaava pridev, recimo NEBO SE PLAVI, nebo se istie plavom bojom,
TRAVA SE ZELENI,

trava se istie zelenom bojom, MESEC SE UTI, Mesec se istie utom

bojom, USNE SE PLAVE OD STUDENI, usne se istiu plavom bojom/usne postaju plave
(od studeni), OI MU SE CRVENE, oi postaju crvene od plaa, naprezanja, dima, itd.
311

U vezi sa paronimima bitno je, nadalje, ukazati na injenicu da uprkos svojoj

tvorbenoj povezanosti (formalnoj slinosti), pripadnosti istoj vrsti rei, semantikoj bliskosti
(slinost sadrine, tj. znaenje), te istoj pojmovnologikoj saodnosnosti, paronimi ipak nisu
uzajamno zamenljivi u istom kontekstu (Dragievi, 2007: 309, 313). Ukratko, u srpskom
jeziku moe se POBELITI, POCRNITI, POCRVENITI, POZELENITI neto, ali e se POBELETI,
POCRNETI, POCRVENETI, POZELENETI

od neega. Uprkos ovoj razlici, paronimi se esto

meaju, i jeziki i vanjeziki (Tafra, 2005: 253), a greke su uobiajene ak i meu

lingvistima.

5.5.

Tvorbena sintagmatika u svetlu BerlinKayovih kategorija osnovnih boja

Po analogiji sa semantikom sintagmatikom BerlinKayovih leksema kojima se

imenuju jedanaest osnovnih boja, sledi pregled njihove tvorbene sintagmatike. S obzirom na
to, bitno je spomenuti da tabela ne obuhvata tvorbenu sintagmatiku moguih nijansi
generikih boja, i to zato to su takvi sluajevi vrlo retki, npr. ne postoje afiksacione
izvedenice od leksema burgundy (up. *burgundyness, *burgundyish, *to burgunden),
pistachio (up. *pistachioy, *pistachioery, *to pistachio), dok razmerno visoko produktivne
sufiksacije koje nastaju pridruivanjem pridevskog sufiksa ish na tvorbenu osnovu kojom se
imenuje neka nijansa neke od osnovnih boja imaju vrlo uzak opseg primene, tj. u pitanju su
specijalizovane lekseme. Primera radi, sloeni pridev violetish blue, ljubiastoplav,
uobiajeno se koristi za opisivanje boje dragulja (safira, kvarza, plavog topaza, plavog
spinela, itd.), dok sintagma cyanish black, tirkiznocrn, predstavlja odomaeni naziv za jednu
digitalnu boju, to nije unoeno u korpus saglasno onome to je u uvodu naeg rada bilo
najavljeno. S obzirom na to da je pregled moguih, sadrinki prozirnih i morfoloki
ralanjivih (endocentrinih) kompozicija tabelarno prikazan u Pododeljku 4.3.6, a da su u
skladu s ranije reenim sve ostale kompozicije idiomatizovane u manjoj ili vei meri, to
znai da ne predstavljaju predmet izuavanja ovoga rada, tabelarni prikaz tvorbene
sintagmatike engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju boje, u naelu svodie se na
prikaz moguih afiksacija (prefiksacija i sufiksacija). I ovde je nain prikazivanja obraenog
korpusa motivisan potrebom da opisivanje bude to preglednije i saetije. Derivacije su
rasporeene u ukupno jedanaest polja, prema jedanaest osnovnih (generikih) leksema, pri
312

emu uz svaku odrednicu stoji izvor odakle je preuzeta, nakon ega dolazi prevodni
korespondent i/ili ekvivalent u srpskom jeziku.
U cilju delimine ilustracije principa ustrojavanja morfolokih derivacija obuhvaenih
tabelarnim pregledom tvorbene sintagmatike engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju
osnovne boje ovde emo se blie pozabaviti izvedenicama jedne unitarne boje, tj. engl. blue, i
jedne binarne boje, tj. engl. orange. Meu derivacijama lekseme blue, pojavljuje se ukupno
osam afiksacija, od toga dve sa istim sufiksom y, i to u pridevskoj leksemi bluey, u znaenju
PLAVKAST, PLAVIAST, PLAVENKAST, PLAVETNJIKAV; MODRIKAST, te

njenom homografu

imenikoj leksemi bluey, u znaenju 1. PISMO; 2. (austral.) BUMANSKO EBE, BUMANSKI

ZAVELJAJ. Od

preostalih est sufiksa, samo jo jedan ima adjektivno znaenje, i to ish u

blu(e)ish, u znaenju delimino plav, zbog ega se kao mogui srpski prevodni
korespondenti i/ili ekvivalenti ponovo pojavljuju izvedenice (PLAVKAST, PLAVIAST,
PLAVENKAST, PLAVETNJIKAV; MODRIKAST). Ukupno

jedan sufiks ima adverbijalno znaenje, i

to ly u bluely, u znaenju u plavoj boji, sa plavim prelivom, na temelju ega proizlaze

srpski korespondenti i/ili ekvivalenti PLAVO; PLAVKASTO; MODRO; MODRIKASTO. Meu
sufikse imenikog znaenja, spadaju ing u blueing, PLAVILO; ism u blueism, (o enama)
UENOST, INTELEKTUALNOST; ness u

blueness, u ukupno etiri mogua znaenja (dva

doslovna i dva izvedena), i to (1/2.) PLAVET, PLAVETNOST, PLAVETNILO, PLAVOA, PLAVILO

(doslovna znaenja); (3) NEPRISTOJNOST, NEULJUDNOST (izvedeno znaenje); (4) SETA,
MELANHOLIJA, POTITENOST

(izvedeno znaenje); flektivni sufiks s, kojim se izraavaju

gramatiki odnosi (broj, pade, glagolska lica, itd.), u blues, BLUZ (VRSTA MUZIKOG STILA).
Glagol to blue, u znaenjima (1) PLAVITI, PLAVETI, NAPLAVITI, ZAPLAVITI, POPLAVITI,
UPLAVITI, ISPLAVITI; (2) PLAVITI, UPLAVITI, ZAPLAVITI;

i (3) (o novcu) PROTRAITI, SPISKATI;

izvodi se konverzijom od prideva blue.

Kada je pak u pitanju leksema orange, od nje se izvodi ukupno est derivacija, od
toga dve pomou pridevskih sufiksa, koji obuhvataju ish u orangish, DELIMINO
NARANDAST,

i y u orang(e)y, KOJI JE KAO NARANDA, NALIK NARANDI; dok su ostalo

imeniki sufiksi, i to ade u orangeade, ORANADA, BEZALKOHOLNI NAPITAK OD

NARANDINOG SOKA;

ism u Orangeism, ORANIZAM, NAELA ORANISTA (PROTESTANATA

U SEVERNOJ IRSKOJ);

ness u orageness, ?NARANDASTOST, ?NARADASTOA; i najzad ery

u orangery, STAKLENIK ZA NARANDE, NARANDITE, ORANERIJA.

313

Na temelju do sada izloenog, proizlazi da je i ovde kod binarnih boja razuenost

morfolokih derivacija manja u poreenju sa brojem izvedenica koje se generiu od leksema
kojima se imenuju unitarne boje, recimo blue. Nedostaje glagol u znaenju postati
narandast, uiniti narandastim, budui da BNC ne belei niti konverziju *to orange,
?narandastiti, ?ponarandastiti, ?unarandastiti, niti sufiksaciju u istom znaenju, npr.
*to orang(e)ify, a nema ni adverba *orangely, narandasto. Prema naem miljenju, leksike
praznine, koje se u principu zajednike svim binarnim bojama s izuzetkom sive, predstavljaju
dodatnu potvrdu marginalizovanog znaaja leksema koje su se u engleskom jeziku u posebne
kategorije boja poele izdvajati tek od XVI veka (o emu se iscrpno govorilo u sklopu
Poglavlja 3, a u srpskom jeziku jo kasnije).
Kada se pak govori o kontrastiranju engleskog i srpskog jezika, na temelju materijala
obuhvaenog tabelarnim pregledom tvorbene sintagmatike leksema kojima se imenuju
osnovne boje, a koji je predoen u Odeljku 5.6, proizlazi da je srpski jezik u prednosti u
odnosu na engleski jezik po broju izvedenica (i imenikih, i pridevskih), koje se dobijaju
afiksovanjem leksema kojima se imenuju boje, kao i ukupnom broju glagola kojima se
imenuje proces bojenja u neku boju. Na temelju ovih konstatacija, stie se uvid u dve bitne
stvari: (1) engleski jezik leksemski izraava znaenja koja se u srpskom jeziku izraavaju
afiksacijama; i (2) engleski jezik moe biti opisan kao jezik stanja, a srpski kao jezik radnje i
zbivanja, to objanjava brojnost srpskih glagolskih leksema kojima se imenuje proces
bojenja u neku boju.
Morfoloke derivacije za preostalih devet boja tabelarno su prikazane u odeljku koji
sledi. Nakon, toga u Poglavlju 6, koje nosi indikativan naslov Zakljuci, kratko emo se
osvrnuti na najvanije teorijske i praktine postavke koje su u radu bile izloene, te ukazati na
perspektive moguih daljih istraivanja koje prirodno proizlaze iz teme ove doktorske teze.

314

5.6. Pregled tvorbene sintagmatike engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju osnovne boje
IME
BOJE
WHITE

TVORENICA

whitely, adv.
to whiten, v.

whitener, n.

whitening, n.

whiteness, n.

whitey, adj.
whiting, n.
(lat. Merlangius merlangus)
whitish, adj.

whity, n.

ZNAENJE, PRIMER I IZVOR

e.g. He wondered if the mice were white. (BNC)
with a white hue or colour
e.g. the sun shone whitely (www.dictionary.com)
to become or make something white or whiter
e.g. He clenched his fists until his knuckles whitened.
(OALD)
a substance used to make something more white
e.g. she handed over two dog toys, teeth whitener
e.g. a box of sugar cubes, and a jar of coffee whitener
(www.wordnik.com)
1. a substance used to make something more white
e.g. a sort of whitening mixture rubbed into that
2. the process of becoming white in colour
e.g. She saw his face whitening with pain. (BNC)
the quality or state of being white; freedom from
darkness or obscurity on the surface
e.g. Her lipstick emphasized the whiteness of her teeth.
(CCED)
rather white; whitish
e.g. the pinky and whitey flowers (BNC)
a black and silver fish that lives in the sea
e.g. fishing boats which normally catch a mix of
cod, haddock and whiting. (CCED)
very pale and almost white
e.g. a whitish fungal growth on the wood (OALD)
(AmE slang) an insulting word for a white person used
especially by black people
e.g. That bloody fucker Mr. Kipling pretending to whity
he knew something about India! (BNC)
e.g. Are you going to be on the side of righteousness or
on the whity is our enemy side? (www.wordnik.com)

282

SRPSKI PREVOD
PITAO SE DA LI JE RE O BELIM MIEVIMA.
BELO; BLEDO
BELITI, BELETI, OBELITI, OBELETI, POBELITI, POBELETI, UBELITI;
SEDETI, OSEDETI; BLEDETI,
BELILO, PRAH ZA BELJENJE; PRAKASTI, MLENI DODATAK ZA KAFU;
KREDA

1. BELILO, KREDA/PRAH ZA BELJENJE

2. BELJENJE, IZBELJIVANJE, BELIDBA

BELILO, BELINA, BELOA, BELOST, BELOTA; BLEDILO, BLEDOA,

BLEDOST

BELASAST, BELIAST, BELKAST, BELUAN, BELUAV, BELUAST,

BELUKAST; NABEO, SUBEL, SUBELAST; BLED
282
VRSTA RIBE

BELASAST, BELIAST, BELKAST, BELUAN, BELUAV, BELUAST,

BELUKAST, BELUNJAV; NABEO, SUBEL, SUBELAST; BLED,
BLEDUNJAV
BELAC, ?BELUGA

Up. srp. BELKA (lat. Leucaspius delineatus), takoe vrsta ribe. Ovom leksemom u srpskom se jo imenuju 1. enske osobe, naroito devojice, svetle, plave kose; 2. domae
ivotinje belog perja, dlake ili vune (kerua, maka, krava, kobila, ovca, kokoka, itd.). U svojstvu antonima, pojavljuje se leksema CRNKA, u znaenju 1. enska osoba crne, tamne
kose; 2. domaa ivotinja crnog perja, dlake ili vune; 3. vrsta ribe (lat. Umbra krameri).

315

nonwhite, adj.

BLACK
blackly, adv.
to blacken, v.

blackening, n.
Blacker, n.

blacking, n.

blackish, adj.

blackness, n.

Blackie, n.

Blacky, n.

nonblack, adj.

GREY
(AmE
GRAY)

to grey, v.

e.g. the impact of Latino and other nonwhite

immigration on a EuropeanAmerican culture .
(www.wordnik.com)
e.g. a black, moonless night.
with a black hue or colour
e.g. his shoes shone blackly (BNC)
to make or become black
e.g. the smoke blackened the ceiling
(http://wordnet.princeton.edu)
the process of becoming black in colour
e.g. blood from the blade blackening his back (BNC)
a surname
e.g. Sir Vivien Blacker is a leading member of London
Society (BNC)
black paste or polish especially that used on shoes
e.g. She wanted a box of blacking for the childrens
shoes. (www.wordnik.com)
very dark and almost black
e.g. vivid yellow daises with blackish central cones
e.g. a larger blackish smudge on side of neck
(BNC)
the quality or state of being black; least lighteness
(bearing the least resemblance to white)
e.g. Clouds which made the blackness all the more
impenetrable. (BNC)
a personal or animal name (the latter often mirroring the
skin or fur colour of an animal)
e.g. the lady next door would look after Blackie the cat.
(BNC)
a personal name
e.g.In his last adventure, Blacky confronts the Evil
Empire, circa 1954. (BNC)

NEBEO; KOJI NIJE BELAKI, KOJI NE PRIPADA BELOJ RASI LJUDI

a person who is not black.

e.g. Employment will almost always involve fairly
extended interaction with nonblack individuals. (BNC)
e.g. Grey flannel trousers (ODE)
to make or become grey
e.g. his black hair, was already beginning to
grey at the temples. (BNC)

NECRN; NECRNAKI, KOJI NE PRIPADA CRNOJ RASI LJUDI

316

CRNA NO BEZ MESEINE.

CRNO, TAMNO, MRANO; MRKO
CRNITI, CRNETI, POCRNITI, POCRNETI, ZACRNITI, ZACRNETI, (fig. )
NACRNI, OCRNITI; POTAMNITI, POTAMNETI
CRNJENJE, POCRNJIVANJE, ZACRNJENJE, ZACRNJIVANJE

CRNKOVI, CRNJI

CRNA KREMA ZA OBUA, IMALIN

CRNKAST, CRNKAV, NACRN

CRNINA, CRNI, CRNOA, CRNOST; MRAK, TAMA

CRNI, GADA, (PAS) GAROV; (KONJ) VRANAC/VRANI

CRNE, CRNEL, CRNI, CRNIL, CRNI, CRNKO, CRNOJE, CRNOMIR

(muka imena), CRNISLAVA (ensko ime), GARA (ime za oba pola),
GARAN, GARA (muka imena), MRKAN, MRKA, MRKAIN,
MRKI, MRKO, MRKOJE, itd. (muka imena).

SIVE FLANELSKE PANTALONE.

SIVITI, SIVETI, OSIVETI, POSIVITI, POSIVETI, ZASIVETI; SEDETI,
OSEDETI, POSEDETI; POSURITI

greyish, adj.

greyly, adv.

greyness, n.

RED
to redden, v.

reddish, adj

reddy, adj.

redly, adv.

redness, n.

GREEN
to green, v.

of an achromatic colour of any lightness intermediate

between the extremes of white and black
e.g. leaves can develop a peculiar greyish look (BNC)
having a grey appearance
e.g. the sea, rippling greyly beyond the town, .
(www.wordnik.com)
the state or quality of being grey
e.g. The greyness of the afternoon was depressing.
(CIDE)
e.g. his eyes were red, his face was filthy (BNC)
1. to make red
e.g. The setting sun reddens my halfclosed curtains
with its last rays. (www.wordnik.com)
2. to become red (esp. to blush or to flush)
e.g. the treatment area does not redden or become
hot. (http://www.yourdictionary.com)
e.g. I went very hot and felt myself redden. (BNC)
somewhat red
e.g. reddish hair/fur (OALD)
reddish, somewhat red
e.g.The saphiric and reddy colour of those that are ripe.
(ODE)
with a red color or glow
e.g. A bonfire blazing redly in the dark
(http://www.dictionary.com)
the state or quality of being red;
e.g. Contains the soothing and healing properties of
Tea Tree to reduce redness
(http://www.yourdictionary.com)
e.g. I had a view across the bay to green marshes and,
far above them. (BNC)
1. to make or become green
e.g. The teeth it exposed were greened with mould, and
sharpened. (BNC)
2. (with obj.) to make (an urban or desert area) more
verdant by planting trees or other vegetation
e.g. they were greening Chinas semiarid Yellow
River delta. (ODE)
3. (with obj.) to make less harmful to the environment
e.g. If we greened our homes, w would produce less
greenhouse gasses. (ODE)

317

SIVKAST, SIVULJAST, SIVUKAST, SIVUKAV, NASIV; SINGAV,

SINJAST, SINJAV; SURKAST; PROSED; GRAORAST, GRAORAV;
PEPELJAV; VUGAST
SIVO, SINJE, SURO

SIVILO, SIVINA, SIVOST; SURINA, SUROST; SEDINA, SEDOST;

TMURNOST

OI SU MU BILE CRVENE, LICE PRLJAVO.

CRVENITI, CRVENETI, NACRVENITI, OCRVENITI, OCRVENETI,
POCRVENITI, POCRVENETI, ZACRVENITI, ZACRVENETI; RUMENITI,
RUMENETI, PORUMENITI, ZARUMENITI (SE); ; ORUJITI; UARITI (SE)

CRVENKAST, CRVENIKAST, CRVENAST, CRVENJAV, CRVENJAST,

CRLJENKAST, NACRVEN, SUCRVEN; RUMENKAST, NARUMEN;
RIAST, NARI
CRVENKAST, CRVENIKAST, CRVENAST, CRVENJAV, CRVENJAST,
CRLJENKAST, NACRVEN, SUCRVEN; RUMENKAST, NARUMEN;
RIAST, NARI
CRVENO; RUMENO; ARKO; VATRENO

CRVENILO, CRVENOST; RUMEN, RUMENILO; ARKOST, UARENOST;

RUJ, RUJNOST; RIOST

VIDEO SAM CEO ZALIV SVE DO ZELENIH MOVARNIH NIZIJA, I DALJE

OD TOGA.
1. ZELENITI, ZELENETI, OZELENITI, OZELENETI, POZELENITI,
POZELENETI, ZAZELENITI, ZAZELENITI, UZELENITI
2. OZELENITI, OZELENETI, PROZELENETI
3. UZELENITI, UINITI VIE EKOLOKIM

green, n.

greens, n.

greenage, n.

greenery, n.
greenie, n.

1. (often capitalized) a member or supporter of an

environmentalist group or party
e.g. the governor of New Hampshire fought a long
battle with the greens to open the Seabrook nuclear
plant. (BNC)
2. green foliage or vegetation, used for decoration;
wreaths
e.g. the winter greens bubbled deliciously. (BNC)
3. a piece of public grassy land, especially in the centre
of a village
e.g. a house overlooking the green (ODE)
4. an area of smooth, very short grass immediately
surrounding a hole on a golf course
e.g. He also asked for a rule change to allow the
cleaning of golf balls on the greens . (BNC)
1. any of various leafy plants or their leaves and stems
eaten as vegetables
e.g. she peeled the potatoes and washed the greens.
(BNC)
2. the green ball in snooker
e.g. Colin Montgomerie hits 77% of greens in
regulation. (BNC)
3. a green army uniform
e.g. When I looked at Sogono, in his olive greens and
boots, he looked a fish out of water. (BNC)
1. any of various leafy plants or their leaves and stems
eaten as vegetables
e.g. they werent exactly meaty which might
explain all the greenage on my plate.
(www.wordnik.com)
2. green foliage or vegetation
e.g. Last evening I noticed this years blooms tuck
amidst the billowing greenage of my Tulip Tree
Liriodendron .
green foliage, growing plants, or vegetation
e.g. The rich greenery of grass and trees. (LDCE)
a person committed to environmentalism or ecology;
a conservationist.
e.g. These greenies want to stop everything logging,
mining, farming, cattle rearing, the lot. (ODE)

318

1. PRISTALICA ZELENIH
2. ZELENILO, BILJKA ZELENIH LISTOVA; VENCI
3. ZELENA, OBINO TRAVNATA POVRINA (NAROITO U CENTRU
SELA)
4. GOLF TEREN

1. ZELENI, ZELENO POVRE

2. ZELENA LOPTICA U BILIJARU
3. VOJNIKA UNIFORMA

1. ZELENI, ZELENO POVRE

2. ZELENILO, BILJKA ZELENIH LISTOVA

ZELENILO, ZELENO LIE

ZELENI (EKOLOKI OSVEEN OVEK)

greening, n.

greenish, adj.

greenless, adj.

Greenling
(lat. Hexagrammidae)
greenly, adv.

greenness, n.283

greenship, n.

283

an apple which is green when ripe (e.g. Granny Smith)

e.g. of several varieties among which the Rhode
Island greening is the best known for its finegrained
acid flesh and its excellent keeping quality.
(www.definition-of.net)
somewhat green
e.g. Her eyes are not grey, but greenish, like those of a
cat. (ODE)
without greenness or verdure.
e.g. Birds held their chattering synods among the
greenless boughs. (ODE)
a spinyfinned edible fish of the North Pacific
e.g. Fishing for greenling in the lower Coos Bay
estuary has been good. (www.wordnik.com)
1. with green colour
e.g. she could see a pool of some considerable size,
glittering greenly in the sun . (BNC)
2. with green vegetation
e.g. out there in a greenly clearing
(www.edwinjoseph.com)
3. in a way that does not harm the environment
e.g. we desire to live greenly (spoken)
1. the quality or condition of being green
e.g. Sun and sky and the greenness of fields. (ODE)
2. unripeness (in fruits, etc.), immaturity
e.g. Bananas will ripen though you first pluck them
in their greenness (ODE)
3. the vigour, freshness, vitality
e.g. The affection of a child gives a greenness to old
age. (ODE)
4. the state or quality of being a conservationist
e.g. How can he reconcile his selective greenness with
a recent speech to the construction industry
condemning conservationists ? (BNC)
(rare) greenness (ODE)
e.g. Under the greenship rating system, buildings are
assessed based on six criteria: the appropriateness of
site development; energy efficiency and refrigerants;
water conservation; indoor air health and comfort; and
building environment management. (www.wordnik.com)

U upotrebi takoe kao viridity.

319

ZELENIKA (JABUKA)

ZELENKAST, ZELENAST, ZELENIAV, ZELENIKAV, NAZELEN, OZELEN,

POZELEN
BEZ ZELENILA, BEZ LIA, NEOLISTAO

CRNI TOVAR (VRSTA RIBE)

1./2. ZELENO
3. ZELENO, EKOLOKI OSVEENO

1. ZELEN, ZELENILO, ZELENOST, ZELENA BOJA, ZELENINA

2. NEZRELOST; NEISKUSTVO
3. SVEINA, KREPKOST, MLADALATVO
4. EKOLOKA OSVEENOST

ZELENOST, ZELENA BOJA, ZELENINA; SVEINA, KREPKOST,

MLADALATVO; NEZRELOST, NEISKUSNOST

greenth, n.

greeny, adj.

greeny, n.

evergreen, adj.

nongreen, adj.

ungreen, adj.

YELLOW

to yellow, v.

yellow, n.

yellowish, adj.

the state or quality of being green; greenness; verdure

e.g. a broad sweep of sky and the greenth of the
uplands round her. (ODE)
somewhat green, greenish
e.g. The second foor diningroom was so gloomy,
saddened by the greeny halflight of the courtyard.
(ODE)
1. a freshman at a university
e.g. Heres a little greeny who has come among us
hungry, laughed the senior . (www.wordnik.com)
2. a greenhorn; a simpleton
e.g. He would show them that he was no greeny, and
that he knew what was what. (www.wordnik.com)
1. relating to or denoting a plant that retains green
leaves throughout the year
e.g. Evergreens planted to cut off the east wind. (ODE)
2. having an enduring freshness, success or popularity
e.g. This symphony is an evergreen favourite. (ODE)
1. not green
e.g. they might predict that some planets have
mostly nongreen plants. (www.nasa.gov)
2. environmentally unfriendly
e.g. Green party has labelled plans for the high speed
rail as nongreen saying it would burn twice as much
fuel as Eurostar. (www.ealinggazette.co.uk)

ZELENOST, ZELENINA, ZELENILO, ZELEN, ZELENI

harmful to the environment

e.g. this can be ungreen, mostly through the use
of pesticides and fertlisers. (BNC)
e.g. I was taken aback by the dcor vivid red, yellow
and green geometric patterns screaming from every
wall. (BNC)
to make or become yellow, especially with age
e.g. An early morning mist had cleared and a fugitive
sun glinted on leaves which were only now beginning to
yellow . (BNC)
e.g. yellowing lace curtains. (ODE)
a pigmet or dye having this hue
e.g. the craft detonated in a blaze of red and yellow
(ODE)
somewhat yellow
e.g. His yellowish skin glistened with sweat. (BNC)

TETAN ZA IVOTNU OKOLINU

320

ZELENKAST, ZELENAST, ZELENIAV, NAZELEN

1. BRUCO
2. UTOKLJUNAC, NOVAJLIJA; BILMEZ, TUPADIJA

1. ZIMZELEN
2. VEAN, ZA SVA VREMENA

1. KOJI NIJE ZELEN

2. KOJI NIJE EKOLOKI OSVEEN

ZAPREPASTIO ME JE DEKOR JARKO CRVENE, UTE I ZELENE

GEOMETRIJSKE ARE VRITALE SU SA SVAKOG ZIDA.
UTITI, UTETI, NAUTITI, NAUTETI, OUTITI, OUTETI, POUTITI,
POUTETI, UUTITI, UUTETI

UTILO, UTOST, UTOA

UTELJIV, UKAST, UTILJAV, UTINJAV, UTNJIKAV, UTIAV,

UTKAST, UKARAST, NAUT

yellowly, adv.
yellowness, n.

yellowy, adj.

BLUE
to blue, v.

blu(e)ing, n.

blueish/bluish, adj.
blueism, n.

bluely, adv.

blueness, n.

having the yellow appearance.

e.g. the candles burned yellowly . (BNC)
the state or quality of being yellow
e.g. as he looks closer he sees her decay and
yellowness. (BNC)
somewhat yellow; yellowish.
e.g. He was growing tall and his fair hair was going
yellowy. (BNC)
e.g. clouds scudded across the blue sky and when
the sun was obscured the wind seemed cold. (BNC)
1. to make or become blue
e.g. Stilton is blued by using the Roquefort penicillium
and should always be creamy and not crumbly. (BNC )
2. to treat laundry with blueing
e.g. Dont blue your clothes till the second rinse.
(http://dictionary.reference.com)
3. (slang) to spend extravagantly or wastefully; to
squander
e.g. That way theyd be able to blue some of their own
savings on having the flat done up nicely.
a substance that gives a blue tint, laundresses' blue
e.g. Dust the glass with powdered bluing done up in a
bit of cheese cloth. (ODE)
somewhat blue
e.g. the dim bluish light of dawn. (BNC)
(of women) the quality of being learned
e.g. She had prejudiced him against blueism in women.
(ODE)
with a blue colour or tinge
e.g. an ugly haematoma swelled bluely under the gray
skin . (www.wordnik.com)
1. the state or quality of being blue
e.g. the unrealistic blueness of the water (BNC)
2. the state or quality of being livid (bruised)
e.g. Coldness, blueness, or numbness of the injury, or
the part beyond the injury .. (BNC)
3. indelicacy, indecency
e.g. It didnt matter that they were coming to stare
down at her and Ember with the ugly blueness of
ghoulish satisfaction on their heads. (BNC)
4. the state of depression or melancholy
e.g. I am in a mood of indigestion and blueness.

321

UTO, UTILJAVO, UTNJIKAVO

UTILO, UTOST, UTOA

UTELJIV, UKAST, UKARAST, UTKAST, UTILJAV, UTINJAV,

UTNJIKAV, UTIAV, NAUT

OBLACI SU SE RATRKALI PO PLAVOM NEBU I NAKO TO JE SUNCE

BILO ZAKRILJENO, VETAR SE INIO HLADNIM.
1. PLAVITI, PLAVETI, NAPLAVITI, ZAPLAVITI, POPLAVITI, UPLAVITI,
ISPLAVITI
2. PLAVITI, UPLAVITI, ZAPLAVITI
3. (o novcu) PROTRAITI, SPISKATI

PLAVILO

PLAVKAST, PLAVIAST, PLAVENKAST, PLAVETNJIKAV; MODRIKAST

(o enama) UENOST, INTELEKTUALNOST

PLAVO; PLAVKASTO; MODRO; MODRIKASTO

1./2. PLAVET, PLAVETNOST, PLAVETNILO, PLAVOA, PLAVILO

3. NEPRISTOJNOST, NEULJUDNOST
4. SETA, MELANHOLIJA, POTITENOST

blues, n.

bluey, adj.

bluey, n.

BROWN
to brown, v.

brownetta (obs.) / brunette, n.

browning, n.

brownish, adj.
brownly, adv.

brownness, n.
(rare browniness)

slow, sad music, originally from the southern US, in

which the singer typically sings about their difficult life
or bad luck in love
e.g. Billie Holiday was famous for singing the blues.
(CALD)
Bluish
e.g. they sent a sort of bluey colour side rails .
(BNC)
1. pismo koje se alje avionskom potom
e.g. He was writing a bluey.
(www.militarydictionary.com)
2. (Austr. inform.) a busmans blanket (or a busmans
bundle so called because a blanket is sometimes used as
the outside covering)
e.g. We had to wring our blueys.
(www.theenglishdictionary.org)
e.g. It looks as though youve got little brown insects
crawling about all over you. (BNC)
to make or become brown
e.g. The browning grasses quivered airily against the
sky. (ODE)
e.g. This works good with 2 mins microwaving as no
browning is required. (www.wordnik.com)

BLUZ (VRSTA MUZIKOG STILA)

a woman of dark complexion and/or brownhaired

e.g. Brunettes they are witty, I have heard say. (ODE)
a substance used to make soups and sauces brown
e.g. Take one spoonful of red wine, half as much of
browning. (ODE)
somewhat brown
e.g. Insignificant brownish flowers. (BNC)
with a brown hue or colour; in a brown state
e.g. still brownly tapestried with the dry funeral of last
years leaves. (www.wordnik.com)
the quality of being brown
e.g. To the east, across miles of barren brownness,
there were dunes floating in an azure sky . (BNC)

BRINETA

322

PLAVKAST, PLAVIAST, PLAVENKAST, PLAVETNJIKAV; MODRIKAST

1. PISMO
2. BUMANSKO EBE; BUMANSKI ZAVELJAJ

INI SE KAO DA TI NEKI MALI BRAON INSEKTI MILE PO CELOM TELU.

POSMEITI, POSTATI SME/BRAON; (o
PORUMENETI

peenju) PORUMENITI,

?SMEILO; BRAON BOJA

BRAONKAST, SMEKAST, SMEAST

SMEE, BRAON; MRKO; (o

peenju) RUMENO

SMEILO, SMEINA; MRKOST

brownie, n.

Brownie, n.

browny, adj.
ORANGE
orangeade, n.

Orangeism, n.

orangeness, n.

orangery, n.

1. a member of the junior section of the organization

known as the Girl Guides
e.g. When a girl has passed her test as a recruit she is
admitted into her Six as a Brownie. (ODE)
2. a small square of rich, usually chocolate, cake
containing nuts
e.g. He called us over to have a mug of tea and a hunk
of brownie. (ODE)
3. an angler's name for the trout
e.g. I got him into the net at last, a thick, deepbodied
brownie of pounds weight. (ODE)
1. a benevolent spirit or goblin
e.g. You talk of my being a fairy, but I am sure you are
more like a brownie. (ODE)
2. a popular horse name
e.g. Brownie was a real horse, well really a pony,
kind and gentle, perfect for a little kid to ride around an
arena and feed apples to.
(www.etsy.com)
3. a popular make of simple camera
e.g.Five shillings is the price of the Brownie
Kodak. (ODE)
inclining to brown
e.g. Oh! I wish I were a tiny browny bird. (ODE)
e.g. If the hostess happens to be a brunette she can
wear an orange gown .... (BNC)
a usually fizzy nonalcoholic drink flavoured with
orange
e.g. When the drink tray came round again she
accepted a glass of fresh orangeade. (BNC)
the advocacy of Protestant and Loyalist political
principles (the Orange Order)
e.g. ... it could lead to a situation in which Protestant
workers were weaned away from Orangeism and united
with their Catholic fellow workers in the Labour
movement .... (BNC)
the quality of being orange
e.g. I bleach my hair every month, and as I'm Asian, my
hair is very prone to orangeness.
(http://forums.vogue.com.au)
a sheltered place, especially a greenhouse, used for the
cultivation of orange trees in cool climates

323

1. SKAUTKINJA
2. BRAUNI KOLA
3. VRSTA PASTRMKE

1. DOBROUDNI KUNI DUH, PATULJAK

2. UOBIAJENO IME ZA KONJA (srp. MRKOV)
2. JEDNOSTAVAN FOTO APARAT

BRAONKAST, SMEKAST, SMEAST

AKO JE HOSTESA SLUAJNO BRINETA MOE OBUI NARANDASTU

HALJINU.
ORANADA, BEZALKOHOLNI NAPITAK OD NARANDINOG SOKA

ORANIZAM, NAELA ORANISTA (PROTESTANATA U SEVERNOJ

IRSKOJ)

? NARANDASTOST, ?NARADASTOA

STAKLENIK ZA NARANDE, ORANERIJA, NARANDITE

orang(e)y, adj.

orang(e)ish, adj.

PINK
to pink/pinkify, v.

pinkie, n.

pinkish, adj.

pinkly, adv.
pinkness, n.

pinko/pink, n.

pinky, adj.

e.g. His garden in Tarbes has its orangery too, a small

one, of wrought iron and glass, as well as some superb
trees, both exotic and native. (BNC)
resembling or suggestive of an orange (as in flavor or
colour)
e.g.They look nice though, the lights all warm and
orangey. (BNC)
somewhat orange
e.g.That coat that you're wearing looks almost
orangish in the evening sun
(en.wiktionary.org/wiki/orangish)
e.g. A bunch of bright pink roses tapped the window
. (BNC)
to decorate
e.g. (arch.) April pinked the earth with flowers.
e.g. With over a hundred video and computer screens, as
well as information streaming along ticker tapes, it
wasn't an easy room to pinkify ....
(www.wordnik.com)
(coll.) little finger
e.g. Suddenly a huge, hairy, knuckled hand bearing a
diamond pinkie ring and a fiver appeared between me
and my sewing. (BNC)
somewhat pink
e.g. The pinkish, dusty core of the tree that remains
turns to reddishbrown, .... (BNC)
in a pink manner, having a pink appearance (hue)
e.g. the flesh tints pinkly, .... (BNC)
the quality of being pink
e.g.Only eat meat which has been cooked thoroughly
right through i.e. brown with no trace of blood or
pinkness. (BNC)
a person with mildly leftist political views,
a communist (popular during the 1950s.)
e.g. everybody remembered old man Eismark had been
a pinko .... (BNC)
fairly pink, close to pink
e.g. To make matters worse, peculiar pinky glows of
static electricity lit up the mastheads and rigging of the
ship with an unearthly light. (BNC)

324

KOJI JE KAO NARANDA, NALIK NARANDI

DELIMINO NARANDAST

BOKOR BLEDOROZIH RUA LUPKAO JE PO PROZORU.

POBOLJATI, POPRAVITI; ULEPATI,

MALI PRST

ROZIKAST, ROZNIKAV, ROZLINKAV; RUMENKAST

ROZE, ROZIKASTO, ROZINKAVO, ROZLINKAVO, RUIASTO

? ROZLINKAVOST, ? ROZIKASTOST, ? RUIASTOST, ?RUIASTOA

LEVIAR, CRVENI, KOMUNISTA, KOMUNJARA

ROZIKAST, ROZNIKAV; RUMENKAST

PURPLE

to purple, v.

purpleness, n.

purplish, adj.
purply, adj.

e.g. I saw something purple floating in the tide, a pair

of trousers, or a skirt, an upsidedown umbrella even.
(BNC)
to make or become purple
e.g. ... a trail of yellow in the purpling sky behind the
chimneys. (BNC)
e.g. his features were distorted and purpled from the
agony of convulsions. (www.wordnik.com)
the state or condition of being purple
e.g. The next day, the purpleness had spread even
further. (www.salongeek.com)
somewhat purple
e.g. The bush was of a dirty purplish colour. (BNC)
somewhat purple
e.g. In the purply warm twilight the tiny traces of time
didnt show, he looked exactly as always. (BNC)

325

VIDEO SAM NETO LJUBIASTO KAKO PLUTA NOENO PLIMOM,

PANTALONE, ILI SUKNJU, MODA I IZVRNUTI KIOBRAN.
OBOJITI U LJUBIASTO, POSTATI LJUBIAST

? LJUBIASTOST, ?LJUBIASTOA

DONEKLE LJUBIAST
DONEKLE LJUBIAST

6.

Zakljuci
U zakljuku emo se baviti rekapitulacijom najrelevantnijih doprinosa istraivanja

izloenih u radu, te perspektivama njegovog proirenja izvesnim teorijskim i/ili praktinim

pitanjima.

6.1.

Rekapitulacija
Sva poglavlja u ovom radu raspravljala su, na ovaj ili onaj nain, o problematici boja,

premda je u svetlu naslova koji je tezi dodeljen, teite prirodno bilo na semantikoj i
tvorbenoj sintagmatici 11 engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju osnovne boje. Kao
to je ranije bilo pomenuto, odabir boja uzetih u razmatranje utemeljen je na BerlinKayovoj
tipologiji (1969), ukratko tu spadaju engl. lekseme white, black, red, green, yellow, blue,
brown, purple, pink, orange, grey, i njihovi srp. prevodni korespondenti BEO, CRN, CRVEN,
ZELEN, UT, PLAV, BRAON, LJUBIAST, ROZE, NARANDAST i SIV.

U prvom Poglavlju odreena je tema istraivanja, obrazloena struktura korpusa u

smislu blieg odreenja izvora, tampanih, govornih i elektronskih, koji su tokom istraivanja
konsultovani, najavljena organizacija predstojeeg izlaganja.
Celo drugo Poglavlje posveeno je izuavanju vanjezikih dimenzija boja, pri emu je
graa rasporeena u etiri nezavisna, ali meusobno ipak tesno povezana odeljka. S tim u
vezi, u Odeljku 2.1, razmatra se problematika razliitih pristupa tumaenju pojma boje s
naglaskom na filozofiji ovog pojma, i posebno njegovoj neuhvatljivosti, dvosmislenosti, te
tekoj odredivosti (otuda i opravdanost pitanja da li je boja objektivno, fiziko svojstvo
vanjezikih entiteta, ili tek subjektivna psiholoka kategorija koja iskljuivo zavisi od
posmatraa). U Odeljku 2.2, govorimo o psihofizici i percepciji boja. Od ostalih tema koje se
ovde obrauju istie se pitanje svetlosti i boje, i s tim u vezi rasprava o potrebi za kritikim
326

preispitivanjem dosadanjeg vrstog stava o tome da lekseme engl. purple i srp. PURPURAN
predstavljaju lane parove. Kako je obrazloeno, lino ovaj stav smatramo neutemeljenim i
smatramo da je engl. purple vieznana leksema, koja u zavisnosti od konteksta moe imati
znaenja (1) ljubiast, ili (2) purpuran. Dalje se govori o karakteristikama i atributima za
klasifikaciju opaanja boje, strukturi prostora boja i odnosa meu bojama, graenju, meanju
i kombinovanju boja, vizuelnom sistemu u funkciji opaaja boje, teorijima opaanja boje, i
dr. U Odeljku 2.3. dat je pregled trodimenzionalnih psihofizikih i percepcijskih sistema za
ureenje vanjezikog prostora boja, dok se u Odeljku 2.4. razmatraju teorijski i praktini
aspekti semiotike boja, tj. praksa i svrsishodnost prenoenja poruka pomou razliitih
koloritnih signala. Konano, u Odeljku 2.5. raspravljamo o semiotikoj i psiholokoj
pragmatici boja, reju o boji kao simbolu, te njenom snanom uinku na ovekovu psihu.
Time je zaokruen relativno kratak pregled razliitih vanjezikih dimenzija tumaenja boje,
to predstavlja u nas do sada nezabeleen pokuaj kritikog sagledavanja pristupa koji
raznorodne nelingvistike discipline imaju spram ovog fenomena.
U treem, centralnom, premda za ovaj rad ne i kljunom Poglavlju, govori se o
jezikim dimenzijama izuavanja boja. Posebna panja ovde je posveena istorijatu engleskih
leksema kojima se imenuju osnovne boje, i to u svetlu dugogodinjeg raskola izmeu
pristalica BerlinKayovog univerzalistikog koncepta imenovanja osnovnih kategorija boja s
jedne strane, i njihovih kritiara s druge strane. Naime, zagovornici teorije o relativistikoj
ustrojenosti ljudskog imenovanja boja osporavaju znaaj uroeno datih opaajnih i
kognitivnih fundamenata za proces imenovanja osnovnih kategorija boja stavljajui u prvi
plan vanost kulturnojezike odreenosti datog imenovanja. Na glavni doprinos u ovom
Poglavlju proizlazi iz rasprave o ukupnom broju kategorija osnovnih boja u srpskom jeziku,
te leksema kojima se one imenuju, s posebnim akcentom na kategoriju roze boje, ije je
izdvajanje u posebnu kategoriju, kako je to u radu obrazlaeno, usledilo tek polovinom
prolog veka, eventualno neto kasnije. Uz to, ovo Poglavlje se bavi pregledom engleskih i
srpskih leksemama kojima se imenuje opti utisak o fenomenu boje, motivisanou leksema
kojima se imenuju boje, determinacijom vanjezikih entiteta po boji, razlozima zbog kojih
upravo pridevi predstavljaju primarne lekseme za imenovanje boja, postavkama kognitivne
lingvistike, i posebno teorija fazi granica i prototipa, razliitim vrstama znaenja,
denotacijom i konotacijom, smislom i referencijom, i najzad paradigmatskim leksikim
327

odnosima, te leksikim poljima i leksikim skupovima, sve to oslanjajui se na primere

leksema kojima se imenuju osnovne boje.
U etvrtom Poglavlju, koje je za na rad i najrelevantnije, re je o semantikoj
sintagmatici engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju osnovne boje. Za ukupno 11
BerlinKayovih leksema daje se prikaz njihovih doslovnih znaenja, i to srpski prema
engleskom jeziku, utemeljenih na prototipskoj predstavi boje o kojoj se govori. Shodno tome,
engl. blue, plav, ima znaenje boja neba i mora po letnjem, sunanom danu. Sledi pregled
moguih izvedenih znaenja, na temelju ega proizlazi kolokabilnost lekseme koja se
analizira. Utvrdili smo da uopte uzev engleske i srpske lekseme dele istovetno doslovno
znaenje, iako i tu ima razilaenja. Primera radi, srp. leksema PLAV imenuje predstavu o
plavoj boji koja je zagasitija od koloristikog utiska plave boje koji se imenuje engl.
leksemom blue. Istovremeno, prototipska predstava dve binarne (izvedene) boje, i to
konkretno narandasta i ljubiasta, u srpskom jeziku je crvenija, ukratko narandasta se osea
kao manje uta, a vie crvena boja, dok je ljubiasta manje plava, a vie crvena boja, s tim to
je u engleskom upravo obrnuto (orange je vie uta nego crvena, a purple vie crvena nego
plava). No, u svetlu kontrastiranja dva jezika, semantika markiranost daleko je izraenija na
primeru izvedenih znaenja gde su odstupanja posebno jasno uoljiva. S obzirom na to, iako
engl. leksema blue i srp. leksema PLAV dele nekoliko istovetnih izvedenih znaenja, ovde
nee biti na odmet podsetiti na odsustvo sledeih izvedenih znaenja engl. blue u srpskom
jeziku: (1) (o oseanjima) melanholian; (2) (ist. o odei) vojniki; (3) (o politikoj partiji)
konzervativan, puritanski; i (4) (o vicevima i filmovima) nepristojan, dekadentan,
pornografski. Razilaenja su oigledna i na primeru nijansi koje se vezuju za 11 osnovnih
boja, a tiu se: (1) injenice da za pojedine engl. lekseme ne postoje srp. prevodni
korespondenti, zbog ega ih adekvatno moemo prevoditi samo oslanjanjem na ekvivalente,
recimo engl. flamingo, crvenkastonarandast, u svojstvu imena za nijansu narandaste boje na
srpski se pravovaljano prevodi ekvivalentom RUMEN/RUMENKAST; i (2) uoljiva znaenjska
odstupanja sagledana u svetlu veze koja postoji izmeu lanih parova, reju engl. lekseme
kojom se imenuju jedna nijansa jedne osnovne boje, i srp. prevodnog korespondenata istog ili
slinog oblika, ali drukije sadrine; npr. engl. lemon, limunast, bledout, i srp. LIMUNAST,
jarkout (up. poredbu UT KAO LIMUN). Iscrpno se govori o znaaju poredbi za spoznavanje
predstava o prototipskim uzorcima razliitih boja, npr. u engl. je uobiajena poredba as red
328

as a tomato, crven kao paradajz, a u srp. CRVEN KAO PAPRIKA. Pod tim se podrazumeva da se
u anglosaksonskom okruenju predstava o prototipskoj crvenoj boji poistoveuje sa bojom
zrelog paradajza, dok je u srpskom jeziku to boja paprike. Potonji primer znaajan je i zbog
toga to jasno govori u prilog relativistiki utemeljenog imenovanja boja koje se sprovodi
prema vanjezikim korelatima svojstvenim vlastitoj kulturi (u anglosaksonskom okruenju
crvena paprika nije autothona biljna vrsta). Sledstveno svemu do sada izloenom, ovo
Poglavlje moe biti smatrano naim najveim doprinosom u domenu kontrastivne
leksikologije.
Tematika petog Poglavlja proizlazi iz tumaenja tvorbene sintagmatike leksema
kojima se imenuju osnovne boje. Po analogiji sa prezentacijom rezultata istraivanja
prikazanih u Poglavlju o semantikoj sintagmatici, i ovde je rasprava o ekstenziji leksikona
engleskog i srpskog jezika, utemeljena na leksemama kojima se imenuju osnovne boje u oba
jezika. Osim pozajmljivanja, kao drugi visoko produktivni tvorbeni modeli pojavljuju se
afiksacije i kompozicije, dok reduplikacije imaju nisku produktivnost, i po funkciji su tipino
komunikativni intenzifikatori. Na temelju istraivanja tvorbene sintagmatike engleskih i
srpskih leksema kojima se imenuju osnovne boje utvrdili smo sledee: (1) u srpskom jeziku u
odnosu na engleski jezik postoji znatno vei uzorak morfolokih izvedenica, na osnovu ega
jasno proizlazi da engleski jezik leksemskim sredstvima izraava ona znaenja koja se u
srpskom jeziku izraavaju afiksacijama; i (2) impozantnost broja srp. glagolskih izvedenica
(po deset i vie za jedan engl. glagol kojim se imenuje boja), to najoiglednije dokazuje
hipotezu o engleskom jeziku kao jeziku stanja, te srpskom jeziku kao jeziku radnje i zbivanja.
U tom svetlu, ovo Poglavlje takoe predstavlja doprinos izuavanjima srpske kontrastivne
leksikologije.
Kao poslednji u nizu naunih doprinosa ostvarenih u radu, bitno je jo spomenuti
spisak bibliografskih odrednica koji kombinuje razliita gledita anglosaksonskih,
srpsk(ohrvatsk)ih i drugih autora, a iji pregled moe posluiti kao polazite za neko novo
istraivanje na temu leksema kojima se imenuju boje.
U cilju preglednosti svega do sada reenog, ovde emo jo jednom taksativno
nabrojati elemente koji ine na doprinos nauci:
(1) pokuaj kritikog sagledavanja pristupa koji razliite nelingvistike naune
discipline imaju prema boji kao vanjezikoj dimenziji;
329

(2) kritiki osvrt i osporavanje dosadanjeg stava o neophodnosti prevoenja engl.

lekseme purple iskljuivo kao srp. LJUBIAST, a nikako kao PURPURAN;
(3) klasifikacija leksema kojima se imenuju kategorije osnovnih boja u srpskom
jeziku, i poseban osvrt na kategoriju roze boje, koja se saglasno rezultatima istraivanja u
posebnu kategoriju osnovne boje izdvaja otprilike polovinom prolog veka;
(4) korpusno utemeljeni dokazi o semantikoj markiranosti, te stoga razilaenju
velikog broja izvedenih znaenja engleskih i srpskih leksema kojima se imenuju osnovne
boje;
(5) prezentacija korpusno utemeljenih dokaza o nepostojanju srpskih prevodnih
korspondenata za pojedine engleske lekseme kojima se imenuju nijanse osnovnih boja, zbog
ega ih je adekvatno mogue prevoditi samo pomou prevodnih ekvivalenata;
(6) uoljiva znaenjska razilaenja koja proizlaze iz fenomena lanih parova takoe
evidentna u korpusu (jasno nepodudaranje znaenja engleske lekseme kojom se imenuje
jedna nijansa jedne osnovne boje i njenog srp. prevodnog korespondenata);
(7) rasprava o znaaju formalno idiomatizovanih poredbi za spoznavanje predstava o
prototipskim uzorcima razliitih boja;
(8) korpusna potvrda o znatno veem uzorku srpskih afiksacija u poreenju s
engleskim jezikom, na temelju ega jasno proizlazi da engleski jezik leksemskim sredstvima
izraava ona znaenja koja se u srpskom jeziku izraavaju afiksacijama;
(9) impozantnost broja srpskih glagolskih izvedenica (po deset i vie za jedan
engleski glagol kojim se imenuje boja), to najoiglednije dokazuje hipotezu o engleskom
jeziku kao jeziku stanja i srpskom jeziku kao jeziku radnje i zbivanja;
(10) bibliografija koja broji vie od 600 razliitih izvora.

6.2.

Perspektive
S obzirom na mogunost da jedan, te u tom smislu i ovaj rad, bude dodatno

proiren izvesnim teorijskim i/ili praktinim pitanjima, ovde emo se osvrnuti na sledee
perspektive takvog proirivanja.
Kao prvo, smatramo da bi na temelju rezultata istraivanja prikazanih u radu, bilo
logino oekivati izdavanje najpre jednog dvojezinog, engleskosrpskog renika boja, koji
330

bi kasnije bio dopunjen i u suprotnom smeru, dakle srpskoengleskim renikom boja, a to bi

moglo biti od koristi ne samo lingvistima, ve i svima drugima koji se zanimaju za iroku
oblast boja, meu kojima slikarima, psiholozima, etnografima, knjievnim i strunim
prevodiocima, acima i studentima.
Druga vana perspektiva proizlazi iz potrebe za empirijskom (eksperimentalnom)
potvrdom stavova koji su izneti u radu, a koji se tiu konstatacije da u srpskom jeziku ima 11
kategorija osnovnih boja. Prava predstava o tome da li ih je zaista toliko, ili moda ipak
manje (u ta lino sumnjamo), moe biti dobijena iskljuivo jednim irim povezivanjem
strunjaka iz razliitih oblasti meu kojima lingvista, psihologa, fiziologa, itd. Uz to, kako to
istiu M. Abbozzo i L. Ronchi (2010), pozivajui se na brojna terenska i laboratorijska
istraivanja, meu kojima posebno ono o kojem 1997. godine izvetava R. M. Boynton,
postoji realna potreba za uvoenjem i dvanaeste kategorije osnovne boje koja bi mogla biti
izdvojena iz neke od sadanjih neosnovnih boja, a koja bi povezala crvenu i plavu boju, ili
pak zelenu i njoj perceptivno najblie ute i plave nijanse, i to na slian nain kao to
narandasta boja povezuje crvenu i utu, a uta zelenu i narandastu boju. U vezi s tim, ne bi
bilo na odmet udruenim snagama obaviti neka preliminarna ispitivanja u cilju odgonetanja
koja bi to boja mogla dobiti status ovakve spone u srpskom jeziku.
Kao trei zadatak, bilo bi svrsishodno kada bi se neka nova doktorska disertacija,
master teza i/ili nauni rad, detaljnije pozabavili razradom ideje koja je izneta u radu, a koja
govori o vezi izmeu poredbi kao leksikih resursa koji uvaju pohranjene kulturoloke
predstave o prototipskim vrednostima razliitih boja s jedne strane, i sloenih prideva s druge
strane, i to potonjih u svojstvu kondenzovanih struktura nastalih transformacijama dubinskih
(podlenih) poredbenih struktura u povrinske sintaktikosemantike kompresije.
Kao etvrti zadatak, bilo bi korisno na korpusu srpskih leksema kojima se imenuju
boje, uraditi ono to je na primerima iz engleskom jeziku uradila M. Matschi (2004), koja se
u svom master radu pozabavila onomazilogijom engleskih termina za boje, i to u smislu
istraivanja njihove etimologije i motivacije. Prirodno, jedan takav poduhvat ne bi smeo
prenebregnuti ni znaaj pozajmljenica ija dijahrona motivisanost u sinhronim analizama
esto ostaje skrivena i nedokuiva.
I najzad, peti mogui zadatak zapravo proistie iz doktorske disertacije A. Steinvalla
(2002), a tie se preispitivanja kriterijuma za uspostavljanje dihotomije izmeu osnovnih i
331

drugih kategorija boja. Prema miljenju ovog autora, podelu ne uslovljava kriterijum
istaknutosti, ve kontekst. Bilo bi ukratko korisno, a i zanimljivo, videti frekventnost
pojavljivanja razliitih leksema kojima se imenuju razliite boje u razliitim kontekstima,
meu kojima posebno one koje su i inae visoko frekventne i imaju veliki opseg primene
poput engl. navy, teget, silver, srebrnast, golden, zlatan/zlaen, i to ponovo srpski prema
engleskom jeziku.

332

Prilog 1 Psihofiziki i percepcijski sistemi za ureenje

vanjezikog prostora boja
1.

Uvod
Savremena nauka neprestano traga za sistemom koji e idealno urediti prostor boja i

odnose meu njima. Ovakav sistem ureenih odnosa meu bojama (prema engl. colour
order system), ima za cilj omoguiti: (1) valjanu kategorizaciju (ili razvrstavanje)
najrazliitijih nijansi boja, i (2) njihovo oznaavanje (ili imenovanje), to bi, dugorono, za
posledicu trebalo imati potpuno nesmetani protok informacija na temu boja, posebno meu
slikarima, arhitektama, dizajnerima tekstila i nametaja, grafiarima, tamparima,
kompjuterskim tehniarima, proizvoaima materijalnih sredstava za bojenje (pigmentne
boje i farbe), medicinarima, i dr. Iako se u naelu krug boja obino smatra najjednostavnijim
sistemom za ureenje odnosa meu bojama, njime su obuhvaeni iskljuivo visoko zasieni
tonovi spektralnih boja (up. Sl. 3), o emu je napred bilo dovoljno rei.
Ovaj nedostatak doveo je do uvoenja trodimenzionalnih sistema koji celokupan
prostor boja poblie ureuje razvrstavanjem razliitih nijansi prema tonu, zasienju i svetlini.
Saglasno navodima A. Urland (1999: 79), sistemi koji ureuju odnose meu bojama
omoguavaju:
(1) tanu identifikaciju pojedinane boje;
(2) analizu i definisanje odnosa meu bojama; i
(3) nedvosmisleni izbor, proizvodnju i reprodukciju svake eljene boje.
Koriste se sistemi za razliite vrste boja, i to:
(1) kolorante ili sredstva za bojenje, meu kojima pigmentne boje i farbe;
(2) svetlosne boje ili boje svetlosnih izvora; i
333

(3) opaene boje povrina ili boje predmeta.

Osnovna manjkavost brojnih semantikih modela za kategorizaciju boja oitovana je u
njihovoj neusklaenosti s nainom na koji ovek istinski percipira svet boja (Lammens, 1994:
379). I A. Urland (1997: 7) kritikuje svaki od sistema u smislu da ogranienosti
univerzalnosti njegove primene, u vezi sa im R. G. Kuehni (2004: 3) konstatuje da svaki od
trodimenzionalnih modela za kategorizaciju boja (prema engl. color solids) moe biti
primenjivan samo u tano definisanim uslovima. U tom svetlu, sistemi za ureenje odnosa
meu bojama mogu biti podeljeni u tri odelite grupe:
(1) psihofiziki sistemi ili sistemi prema stimulusu boja (engl. colour stimulus
systems), temelje se na karakteristikama izmerenih stimulusa. Obojenost nekog izvora
svetlosti odreuje se oslanjanjem na njegove trihromatske koordinate, tj. uporeivanjem s
kombinacijom tri standardne (primarne) boje. Tu spadaju svi CIE sistemi (up. Odeljak 2
Priloga 1);
(2) sistemi utemeljeni na percepciji pojavnog lika boje (prema engl. colour
appearance systems), koji opisuju boje povrina, i u sklopu kojih se do relevantnog opaanja
dolazi primenom psihometrijskih mernih metoda (psihofiziki sistemi). Ovde spadaju:
(a) sistemi percepcijskih koordinata ili skala, gde se percept, odn. lik boje odreuje
vizuelno, u skladu sa subjektivnim oseanjem posmatraa koji se oslanja na svima lako
prepoznatljive referentne boje (percepcijski sistemi). Najbolji predstavnik ovakvog sistema je
NCS sistem, koji je utemeljen na etiri hromatske, te dve ahromatske referentne boje, a iji
detaljniji prikaz proizlazi iz Odeljka 3 Priloga 1). Iako korisne, zbirke kartica materijalnih
uzoraka boja ovde nisu obavezne poto se boje dosta precizno mogu odreivati i bez njih
oslanjanja na njih;
(b) sistemi jednake vizuelne distance meu bojama (prema engl. uniform ili equal
visual spacing) u kojima se boje razvrstavaju i opisuju na osnovu jednake vizuelne razlike
svog izgleda, pri emu se u ulozi referenata pojavljuju fiziki uzorcizbirke uzoraka boja.
Meu najpoznatije sisteme ovog tipa spadaju Munsellov sistem, OSAUCS, DIN, Coloroid
(up. Odeljak 8 Priloga 1);
(3) atlasi boja (engl. colour atlases), koji sistematizuju znanje preuzeto iz jednog od
sistema navedenih pod (2). Atlasi kao zbirke kartica ili uzoraka boja mogu initi ne samo deo
prethodno navedenih sistema, ve takoe oliavati rezultat dogovora o izboru boja izmeu
334

proizvoaa i krajnjeg korisnika, zbog ega se mogu pronai u veini prodavnica materijalnih
boja.
S obzirom na ranije spomenute ogranienosti upotrebe svakog od sistema boja,
razumljivo je zbog ega se nijedan do danas nije nametnuo kao meunarodno prihvaena
norma, pri emu jedini izuzetak predstavlja CIE sistem (up. Odeljak 2 Priloga 1), u svojstvu
standarda za oblast metrike boja i rasvete. U razliitim zemljama se za razliita podruja
primene zbog toga ne koriste uvek isti sistemi, kojih, kako to navodi nemaki asopis
Farbimpulse (2003), ukupno ima vie od 70.284 Meu njima najpoznatiji su:
(1) CIE sistemi koje preporuuje Meunarodna komisija za rasvetu, a koji se
primenjuju prvenstveno za kvantitativno vrednovanje boja, te, kako je bilo navedeno,
kao standard u tehnici rasvete;
(2) NCS sistem (nastao je u vedskoj, a koristi u Skandinaviji, paniji i drugde);
(3) Munsellov sistem (razvijen je u SAD, a koristi se i u Japanu, Velikoj Britaniji, itd.);
(4) ISCC/NBS sistem (nastao je i koristi se u SAD) 285
(5) RGB, CMYK i drugi modeli (sistemi) za numeriko opisivanje boja, koji se
primenjuju u digitalnoj tehnologiji i kompjuterskoj grafici.
Za razliku od sistema, zbirke boja prostor boja ne dele ravnomerno, ve to ine u
skladu sa zahtevima proizvoaa, te potrebama odreene grupe korisnika. Meu najpoznatije
i najbolje ureene zbirke boja iroke primene spadaju:
(1) Pantone (SAD); i
(2) RAL (Nemaka).

2.

CIE sistemi boja

Meunarodna komisija za rasvetu CIE je davne 1931. godine kreirala CIE 1931, prvi

matematikonauni sistem boja. Sistem je nastao na temelju potrebe za objektivnim

naunim sistemom koji bi omoguio precizno opisivanje i odreivanje boja bez oslanjanja na
pratee etalone materijalnih karticauzoraka (Ohno, 2000: 1; CiITlab 2010: 1721).
284

Preuzeto sa sajta http://www.farbimpulse.de/Farbsysteme-bringen-Ordnung-in-die-Vielfalt-der-Farben.

74.0.htm. U Srbiji se od sistema koriste CIE, RGB, CMYK, zbirke boja Pantone i RAL, te drugi atlasi i zbirke.
285
ISCC/NBS razvijen je u elji da to bude sistem univerzalnih naziva za boje, ali je i njegova primena ostala
ograniena (up. Odeljak 5 Priloga 1).

335

Kao standard za svetla i boje, sistem predstavlja osnovu metrike bojam budui da
omoguava kvantitativno merenje, tj. odreivanje boje (Ou, 200610, Fundamentals of
Colorimetry: 16). Sve boje u sistemu definisane su kao zasebne take omeenog
trodimenzionalnog prostora, s koordinatama x, y i z. Sve do1931. godine, boje su odreivane
metodom uporeivanja uzorka merene boje sa bojama sistematizovanim na osnovu nekog
referentnog sistema, recimo atlasa boja. To je, meutim, bilo krajnje nepouzdano, jer s
protokom vremena uzorci mogu izbledeti i/ili pretrpeti neke druge promene, a pri tome je
takvo poreenje uvek bilo i izrazito subjektivno (Kuehni, 2003: 309). CIE sistem poiva na
YoungHelmholtzovoj trihromatskoj teoriji boja, tj. na tri primarne boje crvena, zelena i
plava (ili RGB boje), od kojih se odgovarajuim aditivnim meanjem svetala, moe dobiti
bilo koja eljena boja.
Boje se odreuju indirektno, uporeivanjem pomou tristimulusnog kolorimetra, to
je u nauci poznato kao metod usaglaavanja boja (prema engl. colour matching). Kroz
ogranieni otvor, posmatra ispitivanu boju svetla uporeuje s bojom kreiranom pomou
tristimulusnog kolorimetra, i to tako to pojedinano i nezavisno od druge dve RGB boje
podeava crvenu, zelenu ili plavu boju. To ini sve dok se boja njihovog zbira na ekranu
perceptivno potpuno ne podudari s bojom koja se ispituje (up. Sliku 21).

1 ispitivano svetlo
2 svetlosni izvor u tri boje koje se mogu odelito podeavati do
podudaranja s ispitivanom svetlosnom bojom
Slika 21. Princip tristimulusnog kolorimetra
(http://dba.med.sc.edu/price/irf/Adobe_tg/models/cie.html)
336

Nakon toga posmatra oita svaku od tri, na taj nain podeene veliine, i zabelei po tri
broja za po RGB boje, to omoguava preciznost odreivanja ispitivane boje. U pitanju je,
dakle, jedna psihofizika metoda, jer uz merni instrument kljunu ulogu ima i subjektivni
oseaj standardnog posmatraa. U skladu s vaeim CIE standardima, za merenje su potrebni
standardni izvor svetlosti i hipotetiki standardni posmatra koji, kako to obrazlae R.
Podhorsky (1966: 613), predstavlja prosek rezultata veeg broja posmatraa, to je opet
posebno definisano. Model CIE1931 definie raspored svih moguih boja unutar normiranog
CIE dijagrama hromatinosti (engl. CIE chromaticity diagram), u obliku potkovice ili
jezika, definisanog pomou samo dve koordinate x i y, koje indirektno opisuju ton i
zasienost boje, odn. njenu hromatinost, pri emu se trea dimenzija osvetljaja (luminanse),
koja korespondira s koordinatom z, dri na svom maksimumu (up. Sliku 22).

Slika 22. CIE XYZ dijagram hromatinosti uz dopunu dve prave kroz C3
(. Mihajlovi, 2008: 15)
Prema Slici 22, na oblom delu obodne linije potkovice rasporeene su sve boje iz
kruga boja saglasno svojim talasnim duinama izraenim u nm. To su maksimalno zasiene,
monohromatske ili iste spektralne boje od crvene na priblino 700 nm, do ljubiaste na
priblino 400 nm. Svi oni tonovi boja koji predstavljaju meavinu plave i crvene boje, a kojih
337

u Sunevom spektru nema, smeteni su na ravnom delu obodne linije potkovice, poznatom
takoe kao purpurna linija (engl. purple boundary), koja spaja crveni i ljubiasti kraj. Obodna
i purpurna linija zatvaraju dijagram hromatinosti, unutar kojeg se nalaze sve ostale vidljive
viehromatske boje. Svaka boja u dijagramu hromatinosti pronalazi se prema koordinatama
x i y, slino kao na geografskoj mapi. Svaka boja moe istovremeno biti sastavljena na
mnogo naina s razliitim talasnim spektrima, a da uvek bude opaena kao uslovno jednaka
boja (metamer). Tako, recimo, boja u taci C3 na Slici 22, predstavlja meavinu boja iz
taaka C1 i C2, ali i meavinu mnogih drugih kombinacija boja koje lee na brojnim drugim
pravama, a koje takoe prolaze kroz taku C3 (na Slici 22 ucrtane su dve takve prave). Prema
sredini potkovice boje su sve manje zasiene, dok taka C oznaava potpunu ahromatinost
ili standardno belo svetlo. S obzirom na to, F. W. Sears (1948: 286) navodi da jedinstvena
definicija bele svetlosti ne postoji. Iz fizike je, naime, optepoznato da paralelno s porastom
temperature nekog uarenog tela raste i toplotna energija koju ono emituje, to prati promena
njegove boje od crvene, preko narandaste, do bele. Prosena dnevna svetlost, svetlost Sunca,
ili nebeska svetlost, mogu biti smatrane belima, mada se njihove spektralne karakteristike
izmeu sebe vrlo razlikuju. U odsustvu jedne prihvaene definicije, govori se takoe o
osvetljivau C, i to u smislu bele, tj. ahromatske svetlosti, zbog ega se taka C naziva jo i
belom takom. Za razliku od belog tela, crno telo apsorbuje svu energiju, a emituje je tako da
je njegova boja direktni pokazatelj temperature kojoj je izloeno. Na zakrivljenoj liniji u
sredini CIE dijagrama, koja se prua od crvene boje prema centralnoj taki C, nalaze se
geometrijska mesta boja Plankovog idealnog crnog tela zagrejanog do oznaenih
temperatura. Kako take na toj, i blizu te linije, odgovaraju boji svetla iz razliitih izvora
svetlosti, to se prema reima R. Skansija (2003: 17), za oznaavanje boje svetlosti nekog
izvora u CIE sistemu koristi pojam temperatura boje (engl. colour temperature).
Primera radi, standardno dnevno svetlo ima temperaturu od 6500 K, standardna
sijalica s uarenim vlaknom od 2700 K, hladna bela fluorescentna svetlost od 4000 K. CIE
dijagram hromatinosti primenjuje se i za imenovanje boja izvora svetlosti. Nazive za
podruja ili zone boja unutar dijagrama hromatinosti, prvi je je predloio L. K. Kelly
(up. Sliku 23 i Tabelu 4), koji je ujedno jedan od autora univerzalnog jezika boja i renika
boja u sklopu sistema ISCCNBS (up. Odeljak 5 Priloga 1).

338

Slika 23. Podruja boja u CIE dijagramu hromatinosti

(SciTech Journal 6: 32, May/June 1966)
Engleski nazivi
puni naziv
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23

red
pink
reddishorange
orangepink
orange
yellowishorange
yellow
greenishyellow
yellowgreen
yellowishgreen
green
bluishgreen
bluegreen
greenishblue
blue
purplishblue
bluishpurple
purple
reddishpurple
purplishpink
redpurple
purplishred
white

kratica
R
Pk
Ro
Opk
O
yO
Y
Gy
YG
yG
G
bG
BG
gB
B
pB
bP
P
rP
Ppk
Rp
pR
white

uee tri osnovne boje

R
G
B
191
27
75
245
220
208
216
119
51
240
204
162
228
184
29
231
224
0
234
231
94
235
233
0
185
214
4
170
209
60
0
163
71
24
162
121
95
164
190
110
175
199
92
138
202
88
121
191
92
102
177
246
85
158
196
64
143
243
208
219
175
35
132
209
65
136
255
255
255

Srpski nazivi
crvena
roze
crvenkastonarandasta
narandastoroze
narandasta
ukastonarandasta
uta
zelenkastouta
utozelena
ukastozelena
zelena
plavkastozelena
plavozelena
zelenkastoplava
plava
ljubiastoplava
plavkastoljubiasta
ljubiasta
crvenkastoljubiasta
ljubiastoroze
crvenoljubiasta
ljubiastocrvena
bela

Tabela 4. Engleski i srpski termini za boje u CIE dijagramu hromatinosti

339

Na Slici 23, bela ovalna povrina predstavlja zonu boja standardnih izvora svetlosti. U
Tabeli 4, uz standardne engleske i srpske nazive za boje pojedinih zona, navedeni su i podaci
o ueu tri osnovne boje crvene, zelene i plave, u svakoj odelito prikazanoj boji (o RGB
modelu boja govori Odeljak 6 Priloga 1). Konkretno, ilustrovano, prema podacima iz Tabele
4 u beloj boji u jednakoj razmeri uestvuju sve tri osnovne boje. U crvenoj boji pak, prirodno
najvei procenat zastupljenosti ima crvena boja (225), dok su druge dve boje zelena i plava,
zastupljene u mnogo manjoj meri, i to zelena (27) i plava (75). Opisujui dijagram
hromatinosti na Slici 23, D. Ranelovi (2009: 2), koristi neto drukije srpske nazive za
boje, recimo engl. pink na srpski je prevedeno kao ruiasta, a engl. orangepink kao srp.
narandastocrvena.
Napred je ve bilo reeno da su dve koordinate CIE sistema x i y, ekvivalenti za dva
osnovna atributa boje ton i zasienost. No, njihovi meuodnosi veoma su nelinearni.
Razdaljine izmeu boja u dijagramu nisu, naime, uniformne, i ne odgovaraju percepcijskoj
skali boja. Neke od boja su zgusnute na maloj povrini, dok opet neke druge zauzimaju
relativno veliku povrinu, npr. zelena zauzima relativno veliku povrinu, a crvena, ljubiasta i
plava ostaju zbijene na malom prostoru. 286 Ovakav neravnomerni raspored boja u potkovici,
smatra se osnovnim nedostatkom CIE XYZ dijagrama hromatinosti.
U cilju prevazilaenja ovog problema, razvijeni su sistemi CIELAB i CIELUV, koji
prostorno i percepcijski uniformno ureuju prostor boja i odnose meu bojama (Stone, 2001:
7; Ou, 20062010, Fundamentals of colorimetry: 4). Sistem CIELAB (ili CIE L*a*b*),
prostor boja opisuje pomou kugle, definisane dvema karakteristikama koje ukljuuju
(1) hromatinost du ose a ili crvenozelene ose, i ose b ili utoplave ose, i (2) jainu

286

Na Slici 23, boje nisu najvernije prikazane najverovatnije zbog problema nastalih zbog njihovog prenoenja s
veb sajta na raunar (v. Odeljak 6 Priloga 1).

340

osvetljaja L du crnobele ose (up. Sliku 24).

L : crnobela osa, a : crvenozelena osa, b : utoplava osa

Slika 24. CIELAB model boja
(D. Novakovi, I. Karlovi, . Pavlovi, . Peterac, 2009: 78)
Umesto na potkovici, boje, koje su i ovde numeriki definisane pomou tri broja,
prikazuju se na povrini kruga utemeljenog na postavkama Heringove psiholoke teorije o
etiri oponentne boje. Tako, recimo, prehrambena boja karotin, koja se koristi za izradu
testenina, merena prema CIE LAB modelu, definie se koristei ukupno tri veliine: L =
57,60; a 0,57; i b+ 20,07 (up. Filipovi, oronja Simovi i Pribi, 2005: 123).
Prema reima Y. Ohnoa (2000: 16), CIE sistemi predstavljaju jedinu priznatu
meunarodnu osnovu za numeriko vrednovanje boja i njihovih meusobnih razlika, to
izuava metrika boja ili kolorimetrija (engl. colourimetry). Mada deklarisana kao
objektivna nauna metoda, Z. Pavlovi (1977: 579), istie da taj sud nije u potpunosti
razloan budui da se merenje oslanja na psihofizioloke parametre (ton, zasienost i
osvetljaj), koji su podloni subjektivnoj oceni kolorimetriste ili posmatraa referenci.
Sledstveno tome, bez obzira koliko su merne metode savrene, a instrumenti precizni, ako
posmatra bilo umetnik i/ili obian ovek, nije iz nekog razloga saglasan s izmerenom
vrednou boje, u proceni e se pre oslanjati na svoje oko nego aparat.
Tristimulusni kolorimetar je osnovni instrument za kolorimetrijska merenja koji boje
meri priblino na isti nain kako ih to percipira ljudsko oko, dakle u skladu sa tristimulusnom
teorijom, ali mu je upotreba ograniena na grublja merenja, te na merenje razlike u nijansama
341

jednobojnih objekata ili povrina, poput tekstila, papira, itd., recimo u serijskoj proizvodnji.
U cilju naunih istraivanja, za precizna kao i za sloena laboratorijska merenja i analize
boja, koristi se spektroskopija (engl. spectroscopy). Savremeni spektrometri ili
spektrofotometri, u merenjima se oslanjaju na veliki broj senzora koji, u zavisnosti od toga da
li je re o povrinskim bojama ili bojama svetlosnih izvora, mere spektralnu karakteristiku
reflektanse ili radijanse posmatranog entiteta, i to na svakoj talasnoj duini, odn. na svakom
uskom podruju talasnih duina. Rezultati spektrofotometrijskih merenja preraunavaju se u
kolorimetrijske koordinate i mogu biti prikazani kao dvodimenzionalna slika (up. Sliku 25).

Slika 25. Elementi postupka instrumentalnog merenja boje

(od spektralne krive merenog uzorka, preko standardnog osvetljenja koje pada na uzorak,
instrumenta (npr. spektrofotometra) kao zamene za oko prosenog posmatraa,
do njihove konverzije u tristimulusne vrednosti kao numerikog rezultata merenja)
(D. Novakovi, I. Karlovi, . Pavlovi, . Peterac, 2009: 76)

342

3.

NCS sistem boja

Sledei sutinu argumentacije koju nudi L. Sivik (1997: 17192), vedski Prirodni

sistem boja (engl. Natural Colour System, ili skraeno, NCS), razraen je uzimajui u obzir
samo prirodne mogunosti i ogranienja ljudskog vida (up. SCI Scandinavian Colour
Institute AB, 2004; Urland, 1999: 223). Osnovu ini est psiholoki osnovnih boja (engl.
elementary colours), u skladu sa Heringovom teorijom oponentnih boja, koje ukljuuju
(1) etiri osnovne hromatske boje crvena, uta, plava i zelena (engl. RYBG ili R(ed)Y(ellow)
B(lue)G(reen)), i (2) dve ahromatske boje crna i bela, ovde oznaene slovima S (ved.
S(vart) i nem. S(chwarz)), i slovom W (engl. W(hite), up. Sliku 26).

Slika 26. Osnovne boje NCS sistema

(Scandinavian Color Institute AB, Stockholm SCI, 2004)
U odreivanju boje u NCS sistemu, posmatra se oslanja samo na sposobnost
vlastitog vizuelnog razluivanja boja, tj. njihove psihometrijske ocene, dakle ne oslanjajui se
na bilo kakve merne ureaje ili uzorke boja. Za razliku od est osnovnih boja koje se
percipiraju kao iste osnovne boje, sve druge opisuju se na temelju stepena vizuelne slinosti
s njima, reju prema stepenu utog, crvenog, plavog, zelenog, belog i crnog kvaliteta u sebi,
to se u engleskom jeziku izraava sufiksom ness (up. yellowness, utost, utoa, redness,
crvenilo, crvenost, blueness, plavet, plavost, plavoa, greeness, zelenost, itd.). Strukturu NCS
sistema i princip oznaavanja boja, prikazuje Slika 27, na kojoj je prostor svih boja
predstavljen modelom u obliku dvostrukog konusa (up. Sliku 27a), koji moe biti razloen u

343

dva zasebna dvodimenzionalna modela trougao boje (up. Sliku 27b) i krug boja (up.
Sliku 27c).

Slika 27. NCS sistem

(Scandinavian Color Institute AB, SCI Stockholm, 2004)
Prema Slici 27a, na obodu krune osnove konusa rasporeene su etiri, meusobno
jednako razmaknute, iste osnovne boje uta, crvena, plava i zelena (engl. Y(ellow), R(ed),
B(lue) i G(reen)). Vertikalu konusa ini osa koja povezuje dve ahromatske boje, i to isto
belu na jednom kraju osu, i isto crnu na njenom suprotnom kraju. Segmenti izmeu svake
dve od etiri osnovne boje, podeljeni su na sto jednakih stepeni (Slika 27c), s tim to se
oznaava tek svaki deseti stepen. Trougao boje (Slika27b), predstavlja vertikalni presek kroz
dvostruki konus razliitih tonova boja. Osnovu trougla ini siva skala smetena izmeu bele
boje (w) do crne boje (s). Oznaka c (prema engl. c(hromaticness)) na vrhu trougla oznaava
344

maksimum hromatinosti jednog tona, i najee kombinaciju dva susedna tona. S trougla
mogu biti oitane sve nijanse jednoga tona, na osnovu ega proizlazi podatak ne samo o
ueu obojene, ve takoe i bele i crne komponente u traenoj nijansi. Za precizno
odreivanje boje u NCS sistemu, koriste se tri atributa boja koji ukljuuju ton (), definisan
prema slinosti s dve najblie primarne boje, crnoa (s), definisana prema slinosti boje sa
savreno crnom, i hromatinost (c), definisana prema stepenu slinosti boje s bojom istog
tona maksimalno mogue hromatinosti. Slika 27d, ilustruje primer oznake boje S 1050
Y90R, koja je prikazana i na Slikama 27b i 27c. Poetno veliko slovo S (prema engl. Second),
oznaava da je re o drugom izdanju NCS sistema. Oznaka Y90R, koja se kao drugi deo
sloene oznake prema Slici 27c oitava sa kruga boja (a koja prema Slici 27d, moe biti i
zbirno predstavljena slovom ), oznaava ton boje (engl. hue). U konkretnom sluaju ton
boje je utocrveni, tj. neka nijansa narandaste, u kojoj uta uestvuje sa 10%, a crvena s
90%. Prvi, numeriki deo sloene oznake broj 1050, oitava se s trougla boja (up. Sliku
27c), i obuhvata c ili hromatinost i s ili crnou (up. Sliku 27b). Na osnovu toga, stie se
uvid o procentu uea crne i bele boje, i hromatinosti u traenoj boji (prema redosledu
navoenja ovde 10%, 40% i 50%). Saobrazno tome, nijansu definie zbir zacrnjenosti i
hromatinosti. Nijeda deo oznake ne iskazuje eksplicitno stepen beline, oznaene sa w, no ta
vrednost jasno proizlazi iz jednaine (s + w + c)=100, to znai da w u boji S 1050Y90R
iznosi 40 (w=1005010=40). Za razliku od hromatskih, iste ahromatske boje nemaju ton,
zbog ega se, recimo istosiva, oznaava slovom N (prema engl. N(eutral)). Inae, siva skala
se kree u rasponu od bele boje s oznakom 0300N, do crne boje s oznakom 9000N.
Korisnicima NCS sistema, na raspolaganju su i atlasi boja u kojima se boje
predoavaju pomou materijalnih uzorakakartica u boji. Za razliku od nekih drugih sistema
u kojima se pomou uzoraka boja, te njihovih kolorimetrijskih koordinata definie sam
sistem, NCS atlasi boja slue kao ilustracija moguih nijansi. Ovaj sistem ima iroku
primenu, i to posebno u arhitekturi, enterijernom dekorisanju, dizajniranju i zatiti ivotne
sredine.

345

4.

Munsellov sistem boja

Munsellov sistem boja (engl. Munsell Color Order System) je prvi sistem utemeljen
na principu opaene ekvidistance (engl. perceived equidistance), ili jednakog rastojanja
meu bojama. Podraava nain na koji ljudsko oko opaa boje (Kuehni, 2010: 2). Razvio ga
je poetkom XX veka ameriki slikar A. H. Munsell vodei se milju o stvaranju jednog
racionalnog naina za opisivanje prostora boja prevashodno za potrebe svojih studenata.
Uprkos tome to je od tada do danas pretrpeo znaajne izmene i doterivanja, inovirani
sistem i dalje ima veliku primenu, i to ne samo meu umetnicima, ve takoe u nauci i
tehnici, dok se kao standard za boje najvie koristi u SAD, Velikoj Britaniji, Japanu,
Nemakoj i drugde (up. Urland, 1999: 21). Slino nekim drugim sistemima boja, i Munsellov
sistem razlike meu bojama definiu pomou tri atributa ton, svetlina i zasienost (engl.
hue, value, chroma ili, skraeno, H, V, C). Munsell je prvo odabrao pet primarnih ili osnovnih
tonova boja crvena, uta, zelena, plava i ljubiasta (engl. R(ed), Y(ellow), G(reen), B(lue), i
P(urple), ili, skraeno, RYGBP), koje je smestio po krugu na jednakim meusobnim
razmacima. Ovi koloriti s jedne strane najbolje odslikavaju ovekovo psiholoko oseanje
boja na meusobno jednakim distancama, dok se s druge strane postiglo da smea dva tona
susednih primarnih boja bude komplementarna tonu boje na suprotnoj strani kruga (smea sa
tonom boje na suprotnoj strani kruga formira neutralno sivi ton).
Sledei korak bio je da izmeu pet primarnih tonova boja, razmesti pet sekundarnih
tonova boja, i to YR, utocrvena, GY, zelenouta, BG, plavozelena, BP, plavoljubiasta, i RP,
crvenoljubiasta (prema engl. Y(ellow)R(ed), G(reen)Y(ellow), B(lue)G(reen), B(lue)
P(urple), i R(ed)P(urple)). Sekundarni tonovi vizuelno su jednako udaljeni od oba osnovna
tona ijim meanjem nastaju. Po istom principu, broj tonova na krugu proiren je sa jo 10

346

tercijalnih boja, sve do ukupno 40 prikazanih razliitih boja. U kasnijoj fazi razvoja sistema,
skala je proirena za dodatnih 60 tonova, do ukupno 100 tonova (up. Sliku 28).

Slika 28. Munsellov krug tonova boja

(J. R. Bembers, 2009)
U zavisnosti od potrebe, tj. zahteva za preciznou boje, svaka od faza poveanja
ukupnog broja tonova boja, od pet do sto, moe se koristiti kao zaseban krug s 5, 10, 20, 40
ili 100 tonova boja, svi sa posebnim nazivom. Svetlina boje ili valer, koja je u sistemu
oznaena sa V (prema engl. V(alue)), odreuje koliko je boja svetla ili tamna (up. Sliku 29).

Slika 29. Munsellov sistem boja (srpski prevod: S. KrimerGaborovi)

(http://en.wikipedia.org/wiki/Munsell_color_system)

347

Vrednosti svetline rasporeene su na skali od 0 koliko iznosi svetlina crne boje, do 10 koliko
iznosi svetlina bele boje. Zasienost boje pod oznakom C (prema engl. Chroma), ili jaina
boje (engl. intensity), odreuje koliko je za isti stepen svetline najzasieniji ton udaljen od
neutralne sive. to vie sive boja sadri, manje je zasiena, tj. ima slabiji intenzitet, i obrnuto.
Skala zasienosti poinje od nule (najvee uee sive, gde se ton potpuno izgubio preavi u
sivu). Prema veim vrednostima, skala zasienosti je otvorena budui da najvia vrednost
zasienosti (jaine) nije identina za sve tonove. Konkretno ilustrovano, uta je svetlija od
crvene, koja je opet svetlija od ljubiaste (up. Sliku 30).

Slika 30. Munsellov bun boja

(J. R. Bembers, 2009)
Opisanu otvorenost Munsell je uveo nakon to je primetio da razmetaj boja na
percepcijskoj ekvidistanci kreira geometrijski nesimetrian trodimenzionalni model u obliku
buna boja (engl. colour tree). To se deava zbog toga to prevelika razlika u svetlini
(valeru) istih hromatskih boja sputava njihovo razmetanje po krugu istog prenika. Kao to
se to na Slici 30 moe videti, grane buna boja grupisane oko vertikalne crnobele ose nisu
jednako dugake, reju vrednost najvee mogue zasienosti nije ista za sve tonove, a pri
tome ta vrednost zavisi i od svetline. Zbog toga, recimo ton ute boje svoju najveu moguu
zasienost postie uz maksimalnu svetlinu, a kako se svetlina smanjuje, zasienost opada,
dok ton plave boje najveu zasienost postie uz minimanu svetlinu, koja, meutim, opada s
porastom svetline.

348

Za istu svetlinu, dve razliite boje (Yuta i PB grimiznoplava), ne postiu ista

maksimalna zasienja, to odraava veliku asimetrinost opaaja prostora prirodnih boja (up.
Sliku 31).

Slika 31. Dve strane Munsellovog atlasa boja za tonove 5Y i 5PB,

sa zasienjem na apscisi i svetlinom na ordinati koordinatnog sistema
(http://en.wikipedia.org/wiki/Munsell_color_system)
Oigledno je da nikakva jednostavna geometrijska forma trougao, kvadrat, krug,
kupa, kocka, valjak, kugla, i dr., ne moe bez velikog percepcijskog izoblienja prikazati
prostor boja kako ga to opaa ljudsko oko. Munsell je od poetka eleo stvoriti sistem
utemeljen na oznaavanju razliitih tonova i nijansi pomou slova i (decimalnih) brojeva,
budui da je prvobitni koncept leksemskog oznaavanja smatrao nepraktinim i pogrenim. S
tim u vezi, dananji inovirani sistem ton, svetlinu i zasienost posmatrane boje definie
oslanjajui se na alfanumeriko oznaavanje. Primera radi, oznaka 5R 6/14 kazuje da je u
pitanju jakocrvena boja (engl. vividred). Naime, 5R oznaava ton crvene boje, jer R=red,
dok broj 6 upuuje na svetlinu crvene boje o kojoj je re, a koja je ovde umereno svetla (engl.
moderately light). Konano, broj 14 oznaava zasienost boje, koja je u konkretnom sluaju
visoko zasiena (engl. highly chromatic). Zanimljivo je, nadalje, spomenuti da uvodei
oznake s decimalnim brojevima, recimo 5.3R 6.1/14.1, Munsellov sistem omoguava jo
preciznije ralanjivanje prostora boja, o emu se ovde, meutim, nee govoriti.
Slino NCS sistemu boja, ni Munsellov sistem ne obuhvata sve mogue boje.
Primenljiv je za povrinske boje, materijalne boje za bojenje, kao i za mastila, ali ne za boje
izvora svetlosti. Boja neke povrine utvruje se se tako to se uporeuje s uzorcima iz
349

Munsellovog atlasa boja sve dok se ne pronae nijansa vizuelno najblia eljenoj boji, uvek
uz precizno definisane uslove osvetljenja, nakon ega se oznaka date boje samo oita.287 No,
poto za sistem utemeljen na materijalnim standardima karticama u atlasu boja, mora
postojati mogunost verifikovanja ne samo na osnovu subjektivne vizuelne ocene, ve takoe
na osnovu objektivnih mernih metoda s ciljem da se omogui njegovo konvertovanje u druge
sisteme ureenih odnosa boja, Munsellov sistem je usaglaen s rezultatima savremenih
kolorimetrijskih merenja, prema CIE sistemu, ime su sva subjektivna odstupanja boja
svedena na minimum.

5.

ISCC/NBS sistem boja

ISCC/NBS sistem je nastao 1955. godine u cilju stvaranja strogo definisane osnove
(i standarda) za dovoljno veliki komplet univerzalnih naziva za boje. Munsellov sistem, koji
se jo i 50ih godina XX veka mnogo koristio u praktine svrhe, dakle onda kada je trebalo
precizno odrediti boje, npr. u proizvodnji materijalnih boja ili tekstila, nema svoj renik
naziva za boje (Mojsilovi, 2005: 691). Zato su dve amerike institucije, i to ISCC (skra. od
engl. I(nter) S(ociety)C(olor)C(ouncil)) i NBS (skra. od engl. N(ational) B(ureau of)
S(tandards)), zajedniki kreirale novi sistem, smatrajui da svaka boja u iroj upotrebi mora
imati svoje prepoznatljivo i nedvosmisleno ime. U to vreme, u opticaju je bilo nekoliko
desetina renika naziva boja, od kojih su neki bili veoma obimni, poput MaerzPaulovog
renika boja (1930), sa preko 3000 odrednica, ali su njima obuhvaeni nazivi vie unosili
konfuziju, nego to su bili od pomoi za definisanje boja.288

287

Standardni atlasi Munsellovog sistema sadre i do 1600 boja koje se meusobno razlikuju po jednom od tri
atributa (H/V/C), s tim to postoje i atlasi namenjeni posebnim podrujima primene (pastelne boje, boje biljaka,
materijalne boje za bojenje povrina, i dr.). Postoji vie verzija Munsellovih atlasa boja, recimo Atlas sjajnih
boja i Atlas mutnih boja, i dr. Svaki ton boje u atlasu zauzima poseban list (stranu). Svaka strana sadri uzorke
nijansi za jedan odreeni ton, koji su rasporeeni unutar dvodimenzionalne reetke definisane pomou svetline i
zasienja (v. Sliku 31 koja prikazuje dve strane iz jednog takvog atlasa, i to posebno za ton 5PB i ton 5Y).
288
Kako to konstatuje K. I. Kelly, (1965: 2), nazivi za boje zavisili su od geografskog porekla, oblasti primene,
etnikog porekla korisnika. Mnogi od naziva odnose se na odreeno, usko podruje primene, zbog ega nisu
svima razumljivi. Stalno su nastajala mnoga egzotina imena za boje, a iste boje su imale razliite nazive, ili su
se isti nazivi koristili za razliite boje. To je praktino onemoguavalo komunikaciju u prostoru boja
oslanjanjem na njihove nazive. Zbog toga su K. I. Kelly i D. B. Judd, 1965. godine objavili prvo izdanje renika
Boja: univerzalni jezik i reniki nazivi (engl. Color: Universal Language and Dictionary of Names), koji
predstavlja osnovu ISCC/NBS sistema za oznaavanje boja, te univerzalnog jezika boja.

350

Ideja vodilja za kreiranje ISCC/NBS sistema, tj. metoda za oznaavanje boja, bila je
da se (1) ceo prostor boja horizontalnim i vertikalnim presecima podeli na ogranieni broj
blokova (ili kriki), i (2) da se svakom tako odeljenom bloku dodeli razumljiv naziv ili
oznaka. Boja u blokovima se identifikuje pomou Munsellovog sistema, to boju svakog
bloka odreeuje s ukupno tri atributa ton, svetlina i hroma ili zasienost. Istovremeno,
naziv boje svakog bloka odelito odreen je prema centralnoj boji (centroidi) u svojstvu
najboljeg reprezentanta, tj. matematikogravitacionog sredita svih nijansi boja u datom
bloku. Po jedan broj dodeljen je svakom bloku i svakoj centroidnoj boji. Budui da se prostor
boja moe deliti grublje ili finije, reju na manji ili vei broj blokova, to prati i broj naziva za
boje. Prema reima K. L. Kellyja (1965: 46), podela prostora boja na odelite blokove boja
kao i imenovanje boje u okviru ISCC/NBS sistema, odvija se na ukupno est nivoa od kojih
svaki predstavlja zaokruenu i upotrebljivu celinu. Prelaenjem s nieg na vii nivo podele
prostora boja, poveava se broj imenovanih boja, te stepen preciznosti odreivanja odelitih
boja.
U svetlu potonjih navoda proizlazi sledeih est nivoa podele prostora boja i
imenovanja boja:
(1) prvi nivo imenovanja ini ukupno 13 naziva, i to 10 naziva za osnovne
hromatske boje i 3 naziva za tri ahromatske boje, meu kojima Pk (prema engl. P(in)k)),
roze, R (prema engl. R(ed)), crvena, O (prema engl. O(range)), narandasta, Br (prema engl.
Br(own)), braon, Y (prema engl. Y(ellow)), uta, Ol (prema engl. Ol(ive)), maslinasta, G
(prema engl. G(reen)), zelena, B (prema engl. B(lue)), plava, V (prema engl. V(iolet)),
ljubiasta, P (prema engl. P(urple)), purpurna ili grimizna, Wh (prema engl. (Wh)ite), bela,
Gy (prema engl. Gr(ay)), siva, i Bk (prema engl. B(lac)k), crna, to se primenjeno na
opisivanje boja vanjezikih entiteta oituje u leksikim spojevima tipa braon tepih i uta
plastika;
(2) drugi nivo imenovanja obuhvata ukupno 29 naziva 26 naziva za hromatske
boje + 3 naziva tri za ahromatske boje, koji su izvedeni sabiranjem 13 naziva iz prvog nivoa
imenovanja i 16 naziva nastalih uparivanjem po dve od napred pomenutih10 hromatskih boja.
Konkretno ilustrovano, to izgleda ovako: yPk (prema engl. y(ellowish)P(in)k), ukastoroze,
rO (prema engl. r(eddish)O(range)), crvenkastonarandasta, rBr (prema engl. r(eddish)
Br(own)), crvenkastobraon, oY (prema engl. o(rangish)Y(ellow)), narandastouta, yBr
351

(prema engl. y(ellowish)Br(own)), ukastobraon, OlBr (prema engl. Ol(ive)Br(own)),

maslinastobraon, gY (prema engl. g(reenish)Y(ellow)), zelenkastouta, YG (prema engl.
Y(ellow)G(reen)), utozelena, OlG (prema engl. Ol(ive)G(reen)), maslinastozelena, yG
(prema engl. y(ellowish)G(reen)), ukastozelena, bG (prema engl. b(luish)G(reen)),
plavkastozelena, gB (prema engl. g(reenish)B(lue)), zelenkastoplava, pB (prema engl.
p(urplish)B(lue)), purpurnoplava, rP (prema engl. r(eddish)P(urple)), crvenkastopurpurna,
pPk (prema engl. p(urplish)P(in)k), purpurnoroze ili purpurnogrimizna, pR (prema engl.
p(urplish)R(ed)), purpurnocrvena. Pomou na ovaj nain proirene liste naziva, posmatrani
entiteti mogu biti jo preciznije opisani, recimo ukastosmei tepih i zelenkastouta
plastika;
(3) trei nivo imenovanja obuhvata 267 naziva centroidnih boja izvedenih tako to se
29 naziva iz prethodnog nivoa kombinuje s razliitim modifikatorima koji pomau da budu
opisane nove nijanse jednog tona, i to: (a) 5 prideva za svetlinu (engl. lightness), meu
kojima v.d. (prema engl. v.(ery).d(ark)), veoma/izrazito tamno, d. (prema engl. d.(ark)),
tamno, med. (prema engl. med.(ium), srednje, l. (prema engl. l.(ight), svetlo, v.l. (prema engl.
v.(ery)l.(ight)), veoma/izrazito svetlo); (b) 4 prideva za zasienost (engl. saturation), meu
kojima gy. (prema engl. gr.(ayish)), sivkasto, m. (prema engl. m.(oderate)), umereno, s.
(prema engl. s.(trong)), jako, v. (prema engl. v.(ivid)), jarko; (c) 3 prideva za svetlinu i
zasienost, meu kojima brill. (prema engl. brill.(iant)), sjajno), p. (prema engl. p.(ale)),
bledo , d. (prema engl. d.(eep), zagasito. Zbog nelinearnosti ovekovog vizuelnog sistema, te
asimetrinosti jezika, zbir od 267 naziva oigledno nije izveden tako to se svih 29 boja iz
drugog nivoa imenovanja kombinuje sa svih 12 modifikatora. Nemogunost da svaki
pojedinani modifikator bude uparen sa svakom od 29 boja, ukazuje na nedostatak sistemske
sintakse unutar sistema to za posledicu ima nedovoljno precizne nazive za boje

352

(up. Mojsilovi, 2005: 6912).289 Okosnicu ISCC/NBS sistema ini 267 standardizovanih
naziva za centroidne ili referentne boje koje, kako je to u uvodu ve bilo istaknuto, ne
obeleavaju po jednu odreenu boju, ve grupe srodnih boja nazvanih sa po jednim imenom,
ili kombinacijom imena. Skup od 267 blokova boja koje definiu centroidne boje predstavlja
standardizovani komplet naziva boja ili univerzalni jezik boja (engl. Universal Colour
LanguageLevel 3, ili, krae UCLLevel 3). Re je, ukratko, o jednom metajeziku, tj. jeziku
vieg stepena koji prema reima D. Kristala (1985: 207), slui za opisivanje predmeta
izuavanja, ovde prostora boja. Dobra strana univerzalnog jezika boja je njegova relativna
jednostavnost. Naime, broj 267 dovoljno je mali da imena boja mogu biti upamena, te
istovremeno dovoljno velik da omogui uspostavljanje jasne razlike izmeu razliitih
centroidnih boja (up. Mundie, 1995: 1).290 UCL3 predstavlja koristan izvor naziva za
povrinske boje, a nakon povezivanja ISCC/NBS i CIE sistema, identini nazivi mogu biti
primenjeni takoe za imenovanje boja iz izvora svetlosti (Kelly i Judd: 1976: A6; Podhorsky:
1966: 68). Univerzalni jezik boja predstavlja ujedno dobro polazite za razne naune i
industrijske primene, s obzirom da su centroidne boje osim centroidnim brojem i imenom,
definisane i karticama materijalnih uzoraka boja, te Munsellovim oznakama H/V/C (engl.
H(ue)/V(alue)/C(hroma)), a strunjaci za raunarsku tehnologiju uveli su i novije RGB,
heksadecimalne i druge oznake. Pri tome, sve kartice, njih ukupno 267 prema 267 centroidnih
boja, izraene su prema tonovima i razmetene u mape (engl. colour chart), sledei podelu
289

Ovaj sintaktiki nedostatak pokuale su otkloniti revizije ISCC/NBS sistema. Tako, recimo CNS sistem boja
(skra. od engl. Colour Naming System), utemeljen na ISCC/NBS sistemu, pojednostavljuje sistemsku
kombinatoriku tako to: (1) izbacuje modifikatore brilliant, deep i pale; i (2) broj hromatskih boja svodi na 7
izbacujui pink, olive i violet, zahvaljujui emu se zajedno s 3 ahromatske boja dobija ukupno 10 osnovnih
naziva. To s jedne strane zadovoljava zahteve formalne sintakse, a s druge strane omoguava izvoenje ak 627
razliitih naziva za boje, od kojih se samo 340 moe pronai u Munsellovoj knjizi boja (engl. Munsell Book of
Colour). Uprkos odreenim poboljanjima, nedostatak CNS sistema uslovljen je injenicom da neke nazive nije
lako razumeti, npr. very light grayishgreenishblue, dosl. jako svetlosivkastozelenkastoplav (up. Benavente,
2007: 25). Sobzirom na to, A. Mojsilovi (2005: 6912) navodi da problem u potpunosti nije reila ni revizija
CNS sistema, koju je 1985. godine u vezi sa CNM sistemom ponudio S. Tominaga. Autorka, naime, ukazuje na
aktuelnost problema preciznog (naunog) definisanja naziva za boje za ijim se reenjem jo uvek traga, pri
emu bi, prema njenom miljenju, najbolje bilo uiniti kako to predlae J. M. G. Lammens, koji se zalae za
uspostavljanje matematikog modela struktuiranja prostora boja polazei od 11 naziva za boje (Berlin i Kay,
1969). Dodatni nedostatk ISCC/NBS i CNS sistema uslovljava injenica da nazivi za boje u ovim sistemima
upuuju na materijalne uzorke iz Munsellove zbirke boja, ija je konverzija u druge sisteme, npr. CIE, veoma
sloena, a ponekad i netana.
290
Na vebsajtu http://people.csail.mit.edu/jaffer/Color/Dictionaries od 5.1.2010. godine, A. Jaffer navodi da
upotrebljivi renici boja, naroito oni namenjeni potrebama raunarske tehnologije, ne smeju obuhvatati vie od
nekoliko stotina naziva. Renici s veim brojem naziva sastavljeni su radi identifikacije farbi i mastila, ali takvi
nazivi su idiosinkratini i potpuno beskorisni za iru upotrebu, osim ako im nije pridruen materijalni uzorak
boje.

353

Munsellovog prostora boja pomou koordinata zasienost (engl. chroma)svetlina (engl.

valeur). Upotrebom naziva iz treeg nivoa imenovanja, boje posmatranih entiteta mogu biti
jo preciznije opisane, npr. umerenoukastobraon tepih i jarkozelenkastouta plastika.291
Osim to su razvili UCL3, NBSovi istraivai292 su pregledom postojeih atlasa i
renika boja specijalizovanih za najrazliitija podruja sastavili podui spisak odrednica
kojima su dodelili brojeve onih centroida s kojima se date boje saglasno karticama
materijalnim uzorcima boja poklapaju, ili su im likom najpriblinije. Rezultat tog rada olien
je NBSovom/ICSSovom reniku imena boja (engl. The NBS/ICSS Colour Name
Dictionary), koji obuhvata veliki broj razliitih naziva organizovanih u tri kolone, i to:
(1) ime boje; (2) oznaka renika iz kojeg je ime boje preuzeto, i (3) skraeno ime boje, kao i
broj centroide kojoj pripada. Povezivanje razliitih optih i specijalizovanih naziva za boje, s
brojevima centroida, u znaajnoj meri je poboljalo upotrebnu vrednost specijalizovanih
renika budui da su raznorodni, esto egzotini i potpuno nerazumljivi nazivi za iste boje,
ovde povezani s jednom ili vie od ukupno 267 centroida koje nose jednostavna i razumljiva
imena. Tako, recimo, razliiti specijalizovani renici dodeljuju razliite nazive centroidnoj
boji 232light purplish gray, svetloruiastosiva, meu kojima Ingenue (MaerzPaulov
renik optih i istorijskih naziva za boje), Happy Day (Plocherov renik boja za unutranju
dekoraciju), Glaucos (Ridgewayov renik boja namenjen biolozima i posebno botaniarima),
itd. Bez pozivanja na centroidu 232, gotovo da nije mogue samo na osnovu ovde navedenih
naziva zakljuiti kako je zapravo re o istoj boji. Renik, kao i ceo ISCC/NBS sistem
aktuelan je i danas i predstavlja jednu od polaznih osnova za podruje primene digitalnih boja
u raunarskoj tehnologiji, emu su poseban doprinos dali D. A. Mundie, J. C. Forster i A.
Jaffer (up. Jaffer, 2010: 1820). Navedeni autori centroidne boje su povezali sa RGB
sistemom boja, tj. sa heksadecimalnim kodom, pridodavi im takoe digitalne uzorke boja. I
najzad, bitno je naglasiti kako i ovaj renik naziva za boje ima svojih slabosti, to je posebno
dolo do izraaja nakon to je sistem kompjuterizovan, primera radi centroide 115 i 129
imaju isto ime vivid yellowish green, jarkoukastozelena, iako se njihovi uzorci vizuelno
291

Saobrazno navodima sa sajta http://www.colorsystem.com/projekte/engl/48nbse.htm, u celosti posveenog

tumaenju ISCC/NBS sistema, treba s rezervom posmatrati svaki pokuaja sistematizacije razliitih boja prema
imenima osim ukoliko se u obzir ne uzmu i ambijentalni uslovi posmatranja boje, te individualno iskustvo
posmatraa, i dr. Ovaj sajt deo je zbirke inspirativnih tekstova koje na temu sistema boja (engl. Color Order
Systems), vodi profesor U. Baumann iz Ciriha, vajcarske sa svojim saradnicima.
292
Dananji naziv NBS sistema je NIST (skra. od engl. National Institute of Standards and Technology),
Nacionalni institut za standardizaciju i tehnologiju.

354

jasno razlikuju. Istovremeno, uzorak obojene kartice, koja predstavlja centroidu 263: white,
bela, ima izgled roze boje, zbog ega se, paradoksalno, centroida 9 : pinkishwhite,
ruiastobela, ini belja od bele boje (up. Jaffer, 2010: 1620). Mundie je sastavio i atlas
imena boja ureen prema 26 slova engleskog alfabeta, koji obuhvata vie od 5400 razliitih
imena boja, od kojih su sva povezana s jednom od 267 centroida, s jedinstvenim
identifikacionim brojem, te s karticommaterijalnim uzorkom boje (up. Mundie, 1995: 1);293
(4/5/6) etvrti, peti, esti nivo imenovanja, omoguavaju jo precizniju
identifikaciju boja, i do 5.000.000 na poslednjem, estom nivou, ali se, zbog ogromnog broja
uzoraka, identifikacija od etvrtog nivoa navie vri bez dodeljivanja imena bojama, odn. na
etvrtom i petom nivou jedino pomou Munsellovih H/V/C kodova, dok se na estom nivou
boje identifikuju bilo pomou H/V/C kodova, ili na osnovu x, y, z koordinata prema CIE
sistemu (Kelly, 1965: CE/5). S obzirom na to, napred navoeni primer braon tepiha, ovde se
oznaava Munsellovim kodnim oznakama, i to: 10YR 6/4 (etvrti nivo imenovanja), ili jo
preciznije 9 YR 6.4/4 (peti nivo imenovanja), te najpreciznije 9.6YR 6.45/4.3 (esti nivo
imenovanja), ili pak CIE oznakama, meu kojima: x=0.395, y=0.382, z=35.6 (up. Kelly,
1965: 5).
Ovaj pododeljak zavriemo konstatacijom da se ISCCov/NBSov i Munsellov
sistem boja koristi kao polazna osnova u brojnim istraivanjima. Pokuava se, recimo, iznai
optimalni raunarski model kompjuterskog imenovanja boja i opisivanja slaganja obojenih
slika, razvija se multimedijalna primena boja, i dr. Sva ova istraivanja usmerena su ka to
boljem iskoriavanju prednosti oitovane u relativno malom broju centroida, te
istovremenom otklanjanju uoenih sistemskih slabosti manifestovanih kroz nedovoljno
razumljiva imena boja, recimo centroida 21blackish red, te izostajanje sistematske
sintaktike zbog ega se ne koristi ceo asortiman modifikatora i sufiksa za opisivanje svih
centroida u UCLLevel 3. U toku je trenutno pokuaj sastavljanja jednog pouzdanog renika
digitalnih boja koji bi, kako to obrazlae A. Mojsilovi (2005: 6913), bio utemeljen na
unapreenom razumevanju ljudske kategorizacije i imenovanja boja.

293

J. C. Forster (2006) navodi podatak od 5411 imena ukazujui na neke oigledne greke (npr. sluajeve kada
dva imena upuuju na istu centroidnu boju) (up. http://tx4.us/nbsnotes.htm (13.4.2010.).

355

6.

RGB i CMYK sistemi za numeriko opisivanje boja

U savremenom visokoindustrijalizovanom svetu, ovek nije okruen samo sa

prirodnim, ve i digitalnim bojama na razliitim ureajima televizorima, raunarima i

tampaima, mobilnim telefonima, fotoaparatima i kamerama, CD, DVD i MP3 playerima,
igrakim konzolama, vebu i internetu.294 Sve su to veb boje (engl. web colours), ili kako ih to
jo zove S. Bleicher (2005: 29), digitalne boje (engl. digital colours). Informacije koje
navedeni ureaji i sistemi primaju, obrauju i prenose, prevedene su u digitalni oblik, koji je
samo njima razumljiv. Pod digitalizacijom se, ukratko, podrazumeva kvantitativno
izraavanje, tj. prevoenje podataka na jezik brojeva. Na osnovu toga proizlazi da je svaki
podatak u raunaru jedan broj, dok je osnovni brojni sistem s kojim raunari rade binarni. U
binarnom sistemu svi brojevi se iskazuju samo dvema ciframa 0 i 1. Najmanja informacija
koja na raunaru moe biti zabeleena je jedan bit (engl. bit), koji nosi informaciju o tome da
li je neto tano ili netano (da ili ne, 1 ili 0), a ureeni niz od 8 bitova ini jedan bajt (engl.
byte). Na ulazu u i izlazu iz raunara, raunarske operacije izraene u binarnom sistemu
konvertuju se u drugi brojni sistem, npr. heksadecimalni, jer bi zapis od binarnih brojeva, u
sluaju veih brojeva, zbog ogromnog broja jedinica i nula bio nepraktian (up. Nici i
Zimonji, 2010, 05 i 06). Sledstveno navodima Stonea (2001: 20), upotreba boja u digitalnoj
tehnologiji, dokumentima, desktopu i veb stranicama, podrazumeva korienje odgovarajuih
alata i modela za njihov odabir i opisivanje. Bilo koja kombinacija teksta, grafike, zvuka,
animacije i videa postavljena na raunar ili neki drugi elektronski medij smatra se
multimedijem (engl. multimedia). Govorimo da je multimedij interaktivan ako se njegovom
korisniku doputa kontrolisanje ulaza u kompjuter. Ako je pri tome obezbeena struktura
povezanih (linkovanih) elemenata kroz koje korisnik moe da se kree, interaktivni
multimedij postaje hipermedij (engl. hypermedia), u kojem se komunicira pomou
hiperteksta koji omoguava oivljavanje teksta na raunaru. Upravo zbog svoje uloge monih
alatki za brzo i ekonomino pravljenje slika i fotografija, raunarska tehnologija sve vie
panje posveuje upravo komunikacijama pomou boja (up. Popovi, Cvetkovi i Markovi,
2010: 2, 46, 77).
294

U tekstu Digitalni formati zapisa izloenom na Republikom seminaru matematiara u Niu, F. Mari (2008:
1), istie da sve elektronske ureaje treba smatrati multifunkcionalnim malim raunarima, poput najnovije
generacije mobilnih telefona.

356

RGB model boja (engl. RGB colour model), definisan saglasno principima aditivnog
meanja, tj. dodavanja crvene, zelene i plave boje kao osnovnih boja na crnu pozadinu (up.
Sliku11a), predstavlja najpoznatiji model numerikog opisivanja boja. Ako je ekran crn, to
znai da nije prisutna nijedna komponenta boje, dok bela boja ekrana oznaava maksimalni
intenzitet zastupljenosti sve tri osnovne boje (up. Jovanovi, 2007: 2). Povrinu monitora i
displeja u boji prekrivaju siune takice fosforescentnog materijala koje posle pobuivanja
snopom elektrona iz katodne cevi transmituju crvenu, zelenu ili plavu svetlost. Aditivnim
meanjem ovih boja nastaju sve ostale boje, tj. slika boji (up. CiITlab 2010: 7). Svaka boja
predstavlja jednu taku u trodimenzionalnom RGB modelu u obliku kocke, i definisanom
vektorskim koordinatama xcrveno, yzeleno, zplavo (up. Sliku 32).

Slika 32. RGB model boja

(M. Jovanovi, 2007: 3)
Sve ostale boje formiraju se kombinovanjem ove tri osnovne boje i opisuju pomou
tri broja ije su vrednosti izmeu 0 i 1. Polazna taka u modelu je crna boja ije su RGB
koordinate (0,0,0), dok vrednost koordinata bele boje na dijagonalno suprotnom uglu iznosi
(1,1,1). Po dijagonali koja povezuje te dve take rasporeene su sve nijanse sive boje. U
sklopu RGB modela, boje mogu biti numeriki definisane i na druge naine, ali uvek prema
ueu svake od osnovnih boja u rezultantnoj boji. S tim u vezi, numerike oznake za recimo
crvenu boju punog intenziteta su: (1) aritmetika oznaka (1.0, 0.0, 0.0), (2) procentualna
oznaka (100%, 0%, 0%), (3) decimalna oznaka (255, 0, 0), (4) heksadecimalna oznaka
(FF 0000), te (5) ime boje (ovde, crvena). U decimalnom sistemu, jednim bajtom moe biti
zabeleen ceo jedan broj od 0 do 225, dok se heksadecimalni kod, tj. kombinovanje est
357

brojevaslova koristi za precizno opisivanje boja. Prvi deo ovih trolanih brojnih oznaka
odreuje uee crvene, drugi deo uee zelene, a trei deo uee plave boje, kako u
osnovnoj, tako i u svakoj drugoj izvedenoj boji. Osnovu heksadecimalnog brojnog sistema
ini broj 16, pa se svaka od tri ose kocke RGB modela, ne deli na 10 (kao u decimalnom
brojnom sistemu), ve na 16 jednakih delova koji nose oznake od 0 do 15, to omoguava
oznaavanje svake mogue boje. Svaka boja se iskazuje 8bitno, s jednim bajtom, i recimo u
decimalnoj oznaci ima vrednosti od 0 do 256 (28). Ukupan broj teoretski moguih
kombinacija tri osnovne boje iznosi 256= 16.777.216.
CMY(K) model boja (prema engl. CMYK color model), predstavlja drugi znaajan
model za numeriko definisanje boja. Utemeljen je prema suptraktivnom principu
oduzimanja zadate boje od bele boje (up. Sliku 11b). To je osnovni numeriki model u
digitalnoj ili raunarskoj grafici. Osnovne boje ovde su C(yan), tirkizna, koja se dobija
oduzimanjem crvene od bele, M(agenta), grimizna, dobija se kada se od bele oduzme zelena,
i Y(ellow), uta, izvodi se od bele kojoj se oduzme plava. Zbog problema sa dobijanjem crne
boje, u CMY model se uvodi i crna boja (engl. (blac)K), to poboljava kvalitet tampanih
grafikih prikaza, nakon ega se ime ovog modela preinauje u CMY(K). Model se koristi u
medijima koji nemaju sopstveni izvor svetla (film, fotografija, tampana i umetnika slika).
Slike s ovih medija mogu biti opaene samo u prisustvu spoljnjeg izvora svetla (Jovanovi,
2007: 34). Slino RGB modelu, i CMY(K) model se predstavlja u obliku kocke, a i princip
numerikog oznaavanja boja u CMY(K) modelu isti je kao kod RGB modela, s tim to je
ovde polazna osnova bela boja, dok su tri vektorske koordinate xtirkizna, ygrimizna i z
uta. U skladu s ranije navedenim, svaka zadata boja dobija se kombinacijom ove tri osnovne
boje, a crna se dodaje posebno.
Modeli RGB i CMY(K) koriste se za odreene vrste digitalnih ureaja, zbog ega se
nazivaju jo ureajno spregnutim modelima boja (prema engl. device oriented color
models). Mada boje na ekranima monitora mogu biti numeriki definisane pomou RGB
modela koji je ekvivalentan psihofizikom, tj. fotoreceptorskom vidu, ovek boju prirodno ne
opisuje kao kombinaciju tri boje. Zbog toga su razvijeni modeli koji boje definiu slino
nainu na koji ih opaa ovekov vizuelni sistem, dakle oslanjanjem na percepcijske atribute
ton, zasienost, svetlina ili osvetljaj. Za razliku od prvopomenutih, ovde su u pitanju
korisniki spregnuti modeli boja (prema engl. user oriented colour models), meu kojima:
358

(1) HSB ili HSV model boja (skra. od engl. H(ue)S(aturation) B(rightness), ili H(ue)
S(aturation)V(alue)), ton, zasienost, osvetljaj/sjajnost, ili ton, zasienost, valer; i
(2) HSL ili HSI model boja (skra. od engl. H(ue)S(aturation) L(ightness)/
L(uminance), ili H(ue)S(aturation)I(ntensity)), ton, zasienost, svetlina, ili ton, zasienost,
jaina.
Mada su i potonja dva modela boja zasnovana na RGB modelu, to znai da imaju
numeriku osnovu, zahvaljujui tome to koriste atribute kojima se kvalitativno opisuje
svetlost, omoguavaju obradu, te kompresiju slika koje, zauzimajui manji prostor, mogu uz
najmanji gubitak na kvalitetu, lake biti prenoene u rastereenoj kompjuterskoj mrei (up.
Stojanovi, B. 2010/11: 2732). Oitavanje ili podeavanje raunskih boja u HSB/HSV
modelu, vri se ne pomou tri RGB broja, ve na temelju tona, zasienosti i svetline.
Upotreba vrednosti H (engl. hue), ton, korisnika vraa u svet izvornog spektra boja crvena,
uta, zelena, svetloplava, ljubiasta, dok vrednost S (engl. saturation), zasienost, oznaava
sadraj bele svetlosti, to omoguava razlikovanje svetlih boja od tamnih (up. Popovi,
Cvetkovi i Markovi, 2010: 81). S obzirom na to, upravo je ovaj model boja, poznat jo i
kao Munsellov sistem boja, naroito prihvaen meu umetnicima. O bojama je, naime,
mnogo prirodnije govoriti u okviru kategorija tona i zasienosti, nego kao o kombinacijama
nastalim aditivnim i suptraktivnim meanjem komponenti. U najkraem, boje se u HSB/HSV
modelu, slino nekim drugim modelima, tumae na osnovu razgraniavanja izmeu
obojenosti (engl. chrominance), i svetline (engl. luminance). Istovremeno, HSL/HSI model
boja koji veoma lii na prethodno opisani, pri emu osnovnu razliku izmeu njh ustrojava
injenice da ovde engl. termin lightness/luminance ili intensity, svetlina ili jaina, zamenjuje
engl. termin brightness ili value, sjajnost/osvetljaj ili valer. S obzirom na to, bitno je istai da
je sjajnost (ili valer) iste boje jednaka sjajnosti (ili valeru) bele boje, dok je za razliku od
toga svetlina (ili jaina) iste boje jednaka svetlini (ili jaini) srednje sive boje.
U svom radu, savremeni digitalni ureaji oslanjaju se na jedan od napred opisanih
modela za numeriko opisivanje boja. Svaki personalni raunar ili laptop u svom softvera ima
i neki program za generisanje i ureivanje slika u boji, npr. Windows XP u okviru Adobe
Photoshop ima softver Colour Picker, to omoguava definisanje boje pomou jednog od
etiri naina HSB, RGB, LAB i CMY. Za svaku odabranu boju podaci mogu biti oitani za
svaki od ova etiri modela. U operativnom sistemu Windows 7, linkovanjem na opciju
359

Window Colour, boja se moe odabrati prema imenu, npr. nebeskoplava (engl. sky), a zatim
se moe podeavati i njen intenzitet,295 ton, zasienost i svetlina. Uz to, mogu se menjati i
drugi elementi obojene slike, npr. kontrasti. Prema reima R. Popovia, D. Cvetkovia i D.
Markovia (2010: 71), za sve sloenije aplikacije koristi se neki od dodatnih softvera za
obradu slika, meu kojima Adobe Photoshop, Corel Painter X (za umetniko slikanje), itd.
Korisnicima su na raspolaganju i mogunosti transformacije obojene slike iz jednog modela u
drugi, npr. iz RGB u CMYK ili iz RGB u HSL.
Uz sve do sada izloeno, ovde je potrebno ukazati jo na problem koji se sve
uspenije reava, a koji se tie sistema upravljanja bojama (engl. Colour Management
System ili, skraeno, CMS). Kod prenoenja slike, recimo sa digitalne kamere na
kompjuterski ekran i tampa, tokom prenosa manjevie se gubi na vernosti boja. To je zbog
toga to svaki pojedinani tehniki ureaj (monitor, tampa i dr.), te zbir ureaja umreenih
u sistem u kojem se boje snimaju, prenose, obrauju i prikazuju, moe reprodukovati samo
boje iz sopstvene palete boja, na ta se u strunoj literaturi upuuje kao na gamut, opseg ili
profil boja (up. Sliku 33).

Slika 33. Gamut ili opseg boja za razliite umreene digitalne ureaje
(M. Potran, 2007: 1)

295

Pojam intenziteta definisan je u Odeljku 2.4.

360

Kako to obrazlau P. ivkovi i V. Vujaklija (2007: 124), razliiti ureaji imaju svoj
ICC profil (skra. od engl. International Color Consortium, Meunarodni konzorcijum
boja), koji obrazlae nain na koji jedan odreeni ureaj boje reprodukuje tj. vidi. Na
osnovu toga proizlazi da na monitorima iji se ICC profil razlikuje, ista boja nee izgledati
isto. Uopte uzev, gamut monitora prilino je velik, vei od gamuta tampaa, dok skeneri po
pravilu imaju najvei gamut, to objanjava zbog ega tampa moe reprodukovati samo deo
boja koje su, inae, vidljive na ekranu monitora. Ukratko, da bi bio sauvao nepromenjen
prikaz boja, CMS jedan profil prevodi u drugi, npr. iz RGB u CMYK. Najvei broj
kompanija za izradu grafikog softvera Adobe, Corel, Apple, Windows, i dr., imaju vlastiti
CMS (up. Potran, 2007: 3). U skladu s tim, podaci o bojama slika u nepromenjenom (ili
neznatno promenjenom) obliku prenose se kroz ceo sistem, od ulaza do izlaza, recimo od do
tampaa u boji, a sve vernije i preko veba. Sve je uspenije oponaanje procesa ljudskog
vizuelnog sistema koji predstavlja savrenu vezu izmeu vanjezikog okruenja s jedne, i
ovekovog mozga s druge strane.
Boje u digitalnoj tehnologiji, kako je ranije bilo reeno, primenjuju se za kreiranje
slika. Svaka prezentacija u slici moe biti sauvana u raunaru za kasnije korienje kao
grafika datoteka, slika ili digitalni zapis na CDu. Digitalna slika na ekranu predstavlja se u
obliku matrice (mree) takicakvadratia koji se nazivaju pikselima (engl. pixel). to je broj
takica na ekranu vei, time su one manje, inei izgled slike prirodnijim. Svaki piksel ima
svoju boju koja se, u skladu s ve reenim, opisuje pomou odreenog broja bitova. Dubina
piksela se poveava s poveavanjem broja bitova po pikselu, to omoguva da na slici bude
prikazano vie razliitih boja. To sliku ini kvalitetnijom, mada ona tada zauzima vie
memorije. Za opisivanje crnobelih slika, recimo skeniranog teksta, dovoljan je jedan bit po
pikselu. Za razliku od toga, slike u boji na ekranu se prikazuju s dubinom piksela 24 bita.
Boje piksela se prikazuju meusobnim kombinovanjem tri RGB boje, zahvaljujui emu se
na ekranima prikazuje oko16.7 miliona boja. Koliko e prostora u memoriji raunara zauzeti
neka slika u boji, i kakav e biti njen kvalitet, zavisi od namene slike o kojoj je re, a pored
niza ostalih elemenata, to svakako zavisi i od broja boja koje se koriste za njeno definisanje
to opet, shodno ranije reenom, zavisi od dubine piksela. Paralelno s razvojem veb stranica
stvorene su razne opcije za odreivanje i imenovanje upotrebljenih boja.

361

Kada su pak govori o mogunostima prikazivanja boja na vebu (u sklopu internet

prezentacija), ovde moramo istai da su te mogunosti zaista velike, i dostiu vie miliona
boja na super 24bitnim ili 32bitnim monitorima. No, veoma mali 8bitni monitori, npr.
mobilni telefoni, i veoma mali prenosivi raunari, mogu podravati samo 256 boja. Da bi se
olakala razmena i rukovanje podacima (ukljuujui tu i slike u boji), dokumenti koji se
koriste za internet moraju biti standardizovani. Ne ulazei preterano u detalje, ovde emo se
osvrnuti na znaaj HTML jezika (skra. od engl. H(yper) T(ext) M(arkup) L(anguage)), kao
jezika znakova za obeleavanje tehnikih dokumenata koji se prenose preko interneta. Ovaj
jezik postao je standardni oblik za prikazivanje veb informacija, zbpg ega je svaka stranica
koju na ekranu moemo pogledati pisana HTML jezikom.296 Sastavni deo HTML oznaka su i
kodovi boja, koji mogu biti izraeni bilo heksadecimalnim oblikom, ili leksemski, a koje
prepoznaje veina veb itaa, npr. Microsoft Internet Explorer, AOL Netscape
Communicator. Ovde jo treba istai da postoje razliite verzije HTML jezika.297
Najjednostavnije kodiranje pomou standarda HTML 4.01, vri se oslanjanjem na 16
osnovnih boja kojima su dodeljeni prepoznatljivi nazivi, a koje mogu reprodukovati i
najmanji i najednostavniji personalni raunari. U Tabeli 5, za svih 16 boja prikazani su
kodovi ureeni prema sledeem redosledu: srpski naziv za boje, obojeno polje, engleski naziv
boje, heksadecimalna oznaka boje, RGB oznaka boje, HSL/HSV oznaka boje. Pored 16
osnovnih boja, za potrebe kontrole internet stranica uvedena je i dodatna 17 boja

296

Na sajtu www.pmf.ni.ac.rs/pmf/konferencije/ekofizika/webukratko/stajeweb.htm (23.6.2011.), objanjeno je

kako to server u bilo kom delu sveta pomou pretraivaa (engl. browser), na raunar korisnika alje pozvanu
stranicu u HTMLformatu.
297
Na sajtu http://www.december.com/html/spec/colornames.html (23.4.2010.), J. December obrazlae da se
informatiari koji izrauju HTML stranice oslanjaju na dva osnovna standarda naziva za boje: (1) 16
standardnih VGA boja (v. Tabelu 5); i (2) 147 SVG boja generisanih za potrebe opisivanja dvodimenzionalne
grafike. No, kod ovih 147 boja neki nazivi se dupliraju, recimo gray i grey, zbog ega ih stvarno ukupno ima
143.

362

narandasta, s oznakom #FFA500 (up. Tabelu 5).

Tabela 5. Kljunih 16 boja i njihovi engleski i srpski nazivi prema CSS1 i HTML4.01
(http://en.wikipedia.org/wiki/Web_colors)
Napred navedenih 16 naziva uvedeni su na samom poetku raunarske upotrebe
video kartica (up. Jaffer, 2010: 5), to je u meuvremenu izazvalo dosta problema. Nazivi su
se, naime, poeli upotrebljavati za obeleavanje potpuno zasienih boja, iako se nekima
ustvari upuuje na poluzasiene tonove, a kao rezultat toga pojavile su se preterano dreave
slike na ekranima koje oko posmatraa strahovito zamaraju. U vezi s tim, naroito veliki
problem predstavlja standardizacija ovog esnaestosegmentnog paketa, poto je datih 16 boja
uneto je i u Windowsov renik boja gde su im u sklopu HTML3.2 i HTML4.01 dodeljeni
jedinstveni RGB kodovi. S obzirom na ranije pomenuto SVG kodiranje, spisku od 17 (16 +
1) osnovnih boja, pridrueno je 130 dodatnih naziva boja, koje podravaju kako HTML, tako
i neki drugi standardi. Pojedini veb pretraivai ne mogu, meutim, prikazati svih 147 boja.
Jedan pregled veb boja, i to za WC3 HTML 4.0, u svom magistarskom radu daje J. Ratkovi
(2007: 329), svodei 143 naziva, na svega 12 osnovnih boja (semantikih polja), meu
kojima bela, crna, crvena, uta, zelena, plava, braon, siva, narandasta, purpurna, ljubiasta i
tirkizna (engl. white, black, red, yellow, green, blue, brown, grey, orange, purple, violet and
cyan). Saglasno onome to autorka navodi, roze (engl. pink), ne spada meu osnovne boje
ve predstavlja hiponim (ili podreeni lan) svog hiperonima (ili nadreenog lana), ovde
363

lekseme crvena (boja). Sve ukupno, to su dve boje vie purpurna i tirkizna, i jedna manje
roze u odnosu na izvornih 11 osnovnih boja kako su ih to definisali Berlin i Kay (1969).
Brigu o standardizaciji naziva za veb boje, na sebe je preuzeo Meunarodni internet
konzorcijum (engl. WorldWideWebConsortium), ili skraeno W3C, to je uslovilo pojavu
razlitih renika boja. Pored ranije navedenih renika (koji obuhvataju od 16 i 147 boja),
postoje i drugi, npr. paleta od ukupno 216 veb proverenih boja (engl. Web safe colours), to
je broj za koji se tvrdi da moe biti prikazan pomou veine veb pretraivaa i monitora,
potom 267 boja prema ISCC/NBS univerzalnom jeziku boja (up. Odeljak 5 Priloga 1), renik
boja koji za polazite ima 11 BerlinKayovih univerzalnih boja o kojima se u ovom radu
iscrpno raspravlja u Poglavlju 3.
Potraga naunika razliitih profila za jednim preciznim i univerzalnim renikom boja,
motivisana je naglim razvojem vizuelnih tehnologija, sofisticiranih korisnikih interfejsova i
sistema, interakcijom ovekmaina u smislu sveopteg veb umreivanja (Mojsilovi, 2005:
1). No, za sada nijedan od napred pomenutih izvora nije dovoljno precizan, zbog ega su u
cilju valjane standardizacije neophodna dalja doraivanja. S tim u vezi, ovde nee biti na
odmet spomenuti da upravo rad na definisanju univerzalnog i prirodnog jezika boja, tj.
softvera koji e povezati njihovo precizno alfanumeriko i leksemsko oznaavanje,
predstavlja podruje ukrtanja fenomenolokih, lingvistikih i etnolokih spoznaja. Za
izdvajanje objekata prema boji, tj. za opis opaaja slike, mogu se koristiti nazivi za boje koji
e se kombinovati sa prirodnim korelatima u segmentiranoj sceni. Primera radi, podruja
etiketirana kao svetloplava (engl. light blue), i jarkozelena (engl. strong green), mogu biti
dovedena u vezu s nebom i travom, pri emu iste boje tipino upuuju na predmete koje je
izradio ovek, dok se atmosfera scene definie modifikatorima meu kojima braonkast
(engl.brownish), sivkast (engl. grayish), i taman (engl. dark).298 Sve ovde nabrojano zahteva
primenu fleksibilnog raunarskog modela za kategorizaciju boja, njihovo imenovanje, te
izdvajanje iz kompozicije boja. Kreiranjem takvih modela bave se strunjaci irom sveta
298

Jedan konkretan primer primene svega ovde prikazanog proizlazi iz potreba vojne industrije. Opte je
poznato da se vojnike uniforme tipino izrauju u nekoj nijansi zelene boje, recimo sivomaslinasta u bivoj
SFRJ, ili zelena nijansa novih uniformi vojske Republike Srbije, koju potpukovnik Kuli (Politika, 14.1.2011),
opisuje kao spoj vie boja, i to zelenodrap, svetlozelene, tamnozelene, braon i crne, to je, prema njegovim
reima, dezen koji odraava boju oranica i uma, uvelog i zelenog lia. Izabran je radi lake kamuflae u
prirodnom okruenju. Zanimljivo je da se maskirne karakteristike vojnikih uniformi uvek usklauju sa
merljivim karakteristikama do kojih se dolazi snimanjem teritorije jedne zemlje, npr. boja alirskih uniformi
usklaena je sa snimljenom bojom tamonjeg peska.

364

(up. Lammens, 1994; Belpaeme, 2002; Mojsilovi, 2005; Gadia, 20056; Balaguer 2006;
Benavente 2007; Dowman, 2007; Beretta i Moroney, 2008 i 2009). Zakljuujui ovo vienje,
ovde emo se osvrnuti na navode A. Mojsilovi (2005: 6909), koje daje pregled problema
koje treba reavati u procesu razvoja jednog takvog modela:
(1) izbor i definisanje kategorija osnovnih boja pozivanjem na njihove najbolje
reprezentante (prototipove);
(2) definisanje opsega boja koje pokrivaju opti i specijalizovani nazivi obuhvaeni
razliitim kategorijama osnovnih boja, i to tako da ti nazivi budu primenljivi u razliitim
situacijama;
(3) definisanje kriterijuma na osnovu kojih e se utvrditi pripadnost razliitih nijansi
boja kategorijama osnovnih boja, poto mehanizmi formiranja kategorija osnovnih boja jo
uvek nisu do kraja razjanjeni. Pod pretpostavkom da su problemi (1), (2) i (3) uspeno
reeni, kao i da je uspostavljen model (algoritam) koji omoguava dodeljivanje lingvistikih
etiketa proizvoljno odabranim uzorcima boje, preostaje jo:
(4) reavanje problema kontekstualnog uticaja na opaanje boje u kompleksnoj sceni.
Ovde nee biti na odmet zapaziti da se ovakvo opisivanje u potpunosti podudara sa
zadacima kojima se bavi semantika boja, to odslikava neraskidivu vezu izmeu svih
uesnika u procesu kategorizacije boja, bez obzira o kojoj se nauci radi. Uostalom, saobrazno
konstataciji A. Kavgia (2005: 14), samo ''na prvi pogled, ...se ini... da informacione
tehnologije i jezik ne predstavljaju povezane pojmove. .... Savremene tehnologije u velikoj
meri koriste jezik i saznanja o jeziku, a kompleksnost jezika jo uvek daleko nadmauje
savremene tehnologije''. Autor dalje govori o dvema interdisciplinarnim naukama koje
povezuju informatiku, matematiku i lingvistiku, i to raunarskoj lingvistici (engl.
computational linguistics), i obradi prirodnih jezika (engl. natural language processing),
ija su saznanja kljuna za reavanje problema koje navodi A. Mojsilovi. Pri tome bi se
integrisanjem prirodnog jezika boja u raunarske modele u slubi komunikacije izmeu
oveka i raunara ta interakcija podigla na nivo govornog jezika. S tim u vezi, vano je istai
da uprkos sloenosti i preciznosti ovekovog vizuelnog sistema koji razlikuje vie miliona
boja, posmatra jednu sliku moe jednako kvalitetno opisati koristei samo fragment tog
neverovatnog mnotva, to ini zahvaljujui svojim kognitivnim sposobnostima podvoenja
razliitih nijansi slinog tona podvodi pod jedno zajedniko (zbirno) ime (o tome se iz
365

perspektive kognitivne lingvistike i teorije prototipa raspravlja u Poglavljima 3 i 4). I dok za

oveka taj proces ne predstavlja nikakav napor, za raunarske sisteme i robote on nije nimalo
jednostavan. B. Beretta i N. M. Monorey (2010: 118) konstatuju da jo uvek nije iznaen
jedan zadovoljavajui model u sklopu kojeg e boje biti verno definisane na temelju svojih
pridruenih leksemski ustrojenih etiketa. Za to ne treba, meutim, kriviti ni fiziku, ni
matematiku, obe nauke kao osnova za digitalne i komunikacione sistema. Problem uslovljava
injenica da je boja apstraktna kategorija ijim prouavanjem treba da se bavi jedna
integrisana nauka koja je jo uvek u povoju. Jedan od problema u vezi sa pridruivanjem
lingvistikih naziva uzorcima boja odnosi se na injenicu da je veina dosadanjih
istraivanja ograniavala broj termina koji u tu svrhu mogu biti korieni. Da bi to nekako
ispravili, oslanjajui se na tehniku gomilanja podataka (engl. crowdsourcing), Beretta i
Moroney su pomou internet upitnika sastavili veliki renik boja na vie od 20 jezika koji
stalno inoviraju. Od ispitanika se trailo da na jeziku koji odaberu odgovore na razliita
pitanja o bojama. Prva grupa pitanja odnosi se na uzorke boja za koje treba ispisati imena, a
druga na meusobno uporeivanje boja. Renik obuhvata vie od 600 imena boja nastalih
analizom korpusa od preko 30.000 naziva. Pored leksemskih, uneti su i odgovarajui RGB
podaci, te sinonimi (lekseme srodnog znaenja), kao i antonimi (lekseme suprotnog
znaenja). Budui da je projekat u toku, tek se oekuju odgovori na neka jo uvek nereena
pitanja, recimo definisanje granica termina koji se odnose na percepciju kategorija boja.

7.

Zbirke boja: Pantone i RAL

Meu postojeim zbirkama, najiru primenu imaju ameriki Pantone i nemaki RAL.

Pantone podjednako mnogo koriste tampari, grafiari, modni dizajneri, plastiari, i dr.
Sistem zapravo ine zbirke boja za razliita podruja primene. Prvi i najpoznatiji Pantone
sistem je PMS (skra. od engl. Pantone Matching System (Solid or Spot Color System), iz
1963. godine, koji obuhvata veliki broj kartica boja, od kojih svaka sadri vie segmenata
jednog tona neke boje, pri emu je svakom pridruena po jedna numerika oznaka. eljena

366

boja odabira se na osnovu obojene kartice i njoj pripadajue oznake. Zbir kartica sainjava
katalog boja (up. Sliku 34).

Slika 34. Zbirka kartica Pantone sistema boja

Boje iz Pantone kataloga dobijaju se meanjem 15 osnovnih boja (13 hromatskih + 2
ahromatske), sledei jednostavne recepturne formule koje se za svaku boju odelito nalaze na
poleini ovde opisanih kartica boja. Kod novijih verzija Pantone sistema, npr. PPCS (skra.
od engl. Pantone Process Color System (Four Color Process)), namenjenih potrebama
digitalne tampe, kombinacijom svega 4 osnovne procesne boje preuzete iz CMYK sistema,
moe biti dobijeno vie od 3000 boja to ovu zbirku ini veoma praktinom za potrebe
savremenih tamparija. Sistem oznaavanja svake odelite boje definie uee svake od 4
osnovne CMYK boje.
RAL zbirka boja (skra. od nem. Reichsausschuss fuer Lieferbedingungen und
Guetesicherung, Dravna komisija za brigu o uslovima isporuke i obezbeivanje kvaliteta),
se osim u Nemakoj koristi na celoj teritoriji centralne Evropi, pa i u Srbiji. Utemeljena je na
kolorimetrijskim koordinatama, tj. vizuelizaciji meunarodno usvojenog prostora boja, prema
CIE sistemu. S tim u vezi, boje su ovde definisane pomou tri parametra ili HCL (akronim.
od engl. HueLightnessChroma), ton, svetlina, zasienost, kao standardizovani uzorci
kartice boja, koje su izmeu sebe povezane u blokove ili kataloge uzoraka. Postoje tri
osnovne zbirke koje je ovaj sistem iznedrio, i to: (1) RAL Effect (420 obinih nijansi boja plus
70 metalik nijansi); (2) RAL Classic (ukupno 210 nijansi boja); i (3) RAL Design (ukupno
1688 nijansi boja za profesionalne potrebe). Najpoznatija zbirka RAL kartica je RAL Classic,
koja sadri posebne blokove za sedam osnovnih boja, i to yellow, uta, orange, narandasta,
red, crvena, violet, ljubiasta, blue, plava, green, zelena, brown, braon, plus jedan blok za
367

grey, siva, i jedan zajedniki blok za black, crna, i white, bela. Svaki od ovde nabrojanih
blokova izraen je u tri nijanse. Zdruene, navedene zbirke kartica boja obuhvataju vie od
2000 razliitih nijansi boja kojima su prikljuene i odgovarajue sedmolane alfanumerike
oznake.

8.

Ostali znaajniji sistemi boja

Pored napred navedenih, postoje i drugi znaajni sistemi boja, od kojih e ovde biti

spomenuti samo neki:

(1) OSAUSC sistem boja, koji je, kako to objanjava N. Moroney (2003: 2),
organizovan potujui princip percipirane ekvidistance meu bojama, koje su rasporeene
unutar jednog pravilnog sistema odreenog centrom i sa 12 ugaonih taaka. Sistem je
pogodan za naunu analizu boja, a umetnici i projektanti ga koriste kao polazite za svoje
eksperimente u vezi sa harmonijom boja. Detaljnije o tome govori G. R. Kuehni (2003: 95,
30014);
(2) Ostwaldov sistem boja, koji je utemeljen na teoriji o meanju 4 osnovne boje,
i predstavljen krugom unutar kojeg su 24 tona rasporeena potujui principe harmonije boja,
te definisanog prostora boja koji ovde ima oblik dvostrukog konusa (up. Ball i Ruben, 2004:
48416);
(3) Coloroid sistem boja, razvijen je u Maarskoj, i proizlazi iz upotrebe 48
osnovnih boja rasporeenih na meusobnim odstojanjima koja se estetski percipiraju gotovo
kao uniformna. Cilindrini prostorni sistem boja gradi se pomou HSB dimenzija. Sistem je
prevashodno namenjen umetnicima, te naunim istraivaima (Nemcsics, 2004: 114);
(4) Britanski standardi, koji boje definiu pomou tri atributa oliena u hue, ton,
greyness, sivost, i weight, teina. U 12 horizontalnih redova rasporeeno je 12 tonova boje,
poreanih od gore prema dole, i to na sledei nain: redpurple, crvenopurpurna, yellowred
(orange), utocrvena (narandasta), yellowred (yellowishorange), utocrvena (ukastonarandasta), yellow, uta, greenyellow (lime), zelenouta, green, zelena, bluegreen
(turqoise), plavozelena (tirkizna) blue, plava, purpleblue, purpurnoplava, violet, ljubiasta, i
u najniem redu purple, purpurna. Saglasno stepenu svoje sivosti, tonovi boja u svakom redu
razvrstani su u razliite grupe (od priguenog, do istaknutog). U sklopu tih grupa, boje se
368

dalje gradiraju od najsvetlije do najtamnije nijanse, na ta se upuuje terminom weight, teina

boje, poto boja varira od svetle (lake) do tamne (teke), a to, u skladu s navodima
predoenim u Poglavlju 2, predstavlja psiholoku ravan tumaenja boje.

369

Bibliografija
1.

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

10.

11.
12.
13.

14.
15.
16.
17.
18.

19.

Abbozzo, M., Ronchi, L. (2010). ''Colour Categorization in the Real World.'' In:
STELLA (Software for Teaching English Language and Literature and its Assessment).
University of Glasgow. Glasgow: 23.
Abramov, I., Gordon, J. (1994). ''Color Appearance: On Seeing Red or Yellow, or
Green, or Blue.'' In: Annual Review of Psychology 45: 45185.
Abramov, I., Gordon, I. (1997). ''Constraining Color Categories: The Problem of the
Baby and the Bathwater.'' In: Behavioral and Brain Sciences 20/2: 17980.
Adams, F. M., Osgood, C. E. (1973). ''A CrossCultural Study of the Affective
Meanings Of Color.'' In: Journal of CrossCultural Psychology 4: 13556.
Adams, V. (1973). An Introduction to Modern English WordFormation. Longman.
London and New York.
Adams, V. (2001). Complex words in English. Pearson. Longman. Harlow.
Aisenman, R. A. (1999). ''Structure Mapping and the SimileMetaphor Preference.''
In: Metaphor and Symbol 14/1: 4551.
Aitchison, J. (1987). Words in the Mind. An Introduction to the Mental Lexicon.
Second Edition. Blackwell. Oxford.
Almalech, M. (2008). ''Semiotics of Color.'' In: Visual Semiotics. The Red Shoes 2.
Aristotle University of Thessaloniki. Thessaloniki. (preuzeto 23.2.2011. sa
www.nbu.bg/index.php?l=735).
Alvarado, N., Jameson, K. A. (2002). ''The Use of Modifying Terms in the Naming
and Categorization of Color Appearances in Vietnamese and English.'' In: Journal of
Cognition and Culture 2/1: 5380.
Ajdai, D. (1992). ''Boje u narodnoj poeziji.'' U: Zbornik Matice srpske za knjievnost i
jezik II. Novi Sad: 285321.
Allott, R. (1974). ''Some Apparent Uniformities between Languages in Colour
Naming.'' In: Language and Speech 17: 377402.
Apresjan, Ju. D. (1974a). Leksieskaja semantika. Nauka. Moscow. (u prevodu na
engleski (1992) pod naslovom Lexical Semantics. Users Guide to Contemporary
Russian Vocabulary. MI. Karoma. Ann Arbor).
Apresjan, Ju. D. (1974b). ''Regular Polysemy.'' In: Linguistics 142: 532.
Armstrong, S. L., Gleitman, L. R., Gleitman, H. (1983). ''What Some Concepts Might
Not Be.'' In: Cognition 13: 263308.
Arnhajm, R. (1998). Umetnost i vizuelno opaanje. Univerzitet umetnosti i Studentski
kulturni centar. Beograd
Aronoff, M. (1976). Word Formation in Generative Grammar. The MIT Press.
Cambridge. Massachussetts. London. England.
Ashcraft, M. H. (1978a). ''Property Dominance and Typicality Effects in Property
Statement Verification.'' In: Journal of Verbal Learning and Verbal Behaviour 17:
15564.
Ashcraft, M. H. (1978b). ''Property Norms for Typical and Atypical Items from 17
Categories: A Description and Discussion.'' In: Memory and Cognition 6: 22732.

370

20.
21.
22.
23.

24.
25.

26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.

41.

42.

Averill, W. E. (1980). ''Why are Colour Terms Primarly Used as Adjectives?'' In: The
Philosophical Quarterly 30/18: 1933
Babi, S. (1986). Tvorba rijei u hrvatskom jeziku. Nacrt za gramatiku. Jugoslavenska
akademija znanosti i umjetnosti. Globus. Zagreb.
Bailey, A.C. (2001). ''On the NonExistence of BlueYellow and RedGreen Colour
Terms.'' In: Studies in Language 25/2: 185215.
Baker, M. (1993). ''Corpus Linguistics and Translation Studies: Implications and
Applications.'' In: M. Baker, G. Francis and E. TogniniBonelli (eds.). Text and
Technology: In Honour of John Sinclair. John Benjamins. Amsterdam: 23350.
Baker, M. (1997). In Other Words. Routledge. London.
Balaguer, A. B. P. (2006). Analytical Methods for the Study of Color in Digital
Images. PhD Dissertation. Universitat de les Illes Balears. Palma de Majorca.
(preuzeto 6.2.2011. sa http://www.tdr.cesca.es//TESIS_UIB/AVAILABLE/TDX
1027106144116//tapb1de1.pdf/).
Ball, P., Ruben, M. (2004). ''Color Theory in Science and Art: Ostwald and the
Bauhaus.'' In: Angewandte Chemie International Edition 43: 48426.
Bari, E. (1980). Imenike sloenice neprefiksalne i nesufiksalne tvorbe. Sveuilina
naklada Liber. Zagreb.
Barley, N. F. (1974). ''Old English Colour Classification: Where do Matters Stand?''
In: AngloSaxon England 3: 1528.
Bauer, L. (1983). English WordFormation. Cambridge University Press. Cambridge.
Bauer, L. (1988). Introducing Linguistic Morphology. Edinburgh University Press.
Edinburgh.
Bauer, L. (1990). ''Beheading the Word.'' Journal of Linguistics 26: 131.
Bauer, L. (1995/1996). ''Is Morphological Productivity Nonlinguistic?'' In: Acta
Linguistica Hungarica 43/12: 1931.
Bauer, L. (1998a). ''When is a Sequence of Two Nouns a Compound in English?''
In: English Language Linguistics 36/3: 40322.
Bauer, L. (1998b). ''Is there a Class of Neoclassical Compounds and if so Is it
Productive?'' In: English Language Linguistics 2/1: 6586.
Bauer, L. (2001). Morphological Productivity. Cambridge University Press.
Cambridge.
Beardsley, M. C. (1981). Aesthetics. Second Edition. Hackett. Indianapolis.
Becker, T. (199091). ''Do Words Have Heads?'' In: Acta Linguistica Hungarica
40/12: 517.
Beli, A. (1951). Oko naeg knjievnog jezika. Srpska knjievna zadruga. Beograd.
Beli, A. (1958). O jezikoj prirodi i jezikom razvitku. I knjiga. Nolit. Beograd.
Belpaeme, T. (2001a). ''Reaching Coherent Color Categories through Communication.''
In: B. Krse et al. (eds.). Proceedings of the 13th Belgium Conference on Artificial
Intelligence. Amsterdam. The Netherlands: 418.
Belpaeme, T. (2001b). ''Simulating the Formation of Color Categories.'' In: B. Nebel
(ed.). Proceedings of the International Joint Conference on Artificial Intelligence.
Morgan Kaufmann. Seattle. Washington. San Francisco. California: 39398.
Belpaeme, T. (2002). Factors Influencing the Origins of Colour Categories. PhD
Thesis. Artificial Intelligence Laboratory. Belgium.
(preuzeto 10.1.2006. sa http://arti.vub.ac.be/tony/phd/belpaemephdtwoside.pdf).
371

43.

44.

45.

46.

47.
48.
49.

50.

51.

52.
53.

54.
55.
56.
57.

58.

Belpaeme, T., Bleys, J. (2005a). ''Explaining Universal Color Categories Through a

Constrained Acquisition Process.'' In: International Society for Adaptive Behavior
13/4: 293310.
Belpaeme, T, Bleys, J. (2005b). ''Colourful Language and Colour Categories.'' In:
Proceedings of the Second International Symposium on the Emergence and Evolution
of Linguistic Communication (EELC05). Hatfield: 17. (preuzeto 10.4.2007. sa
http://www3.isrl.illinois.edu/~jungwang4/langev/localcopy/pdf/).
Benavente R. (2007). A Parametric Model for Computational Colour Naming.
PhD Dissertation. Universitat Autnoma de Barcelona. Barcelona (preuzeto
22.12.2010. sa http://www.tesisenxarkxa.net /TESIS_UAB/AVAILABLE/TDX0123108-164639//rbv1de1.pdf).
Benavente, R., Vanrell, M., Baldrich, R. (2008). ''Parametric Fuzzy Model for
Automatic Color Naming.'' In: Journal of the Optical Society of America 25/10:
258293.
Bennett, T. J. A. (1982). ''Some Reflections on the Terms Black and White.'' In:
Cahiers Ferdinand de Saussure 1721. Socit genevoise de linguistique. Genve.
Beretta, G., (2000). Understanding Color. HewlettPackard Company. Palo Alto.
(preuzeto 22.9.2010. sa www.gpa.estmtl.ca/cours/sys844/Documents/ Document1.pdf).
Beretta, G., Moroney, N. (2008). Cognitive Aspects of Color. IV.Conferenza
Nazionale del Gruppo del Colore. Como. 18 settembre 2008. HewlettPackard
Laboratories. HPL2008109. Palo Alto. California. (preuzeto 18.1.2011. sa
http://www.hpl.hp.com/techreports/2008/HPL-2008-109.pdf).
Beretta, G., Moroney, N. (2009). Color Naming: Color Scientists Use Munsell Sheets
of Color. HewlettPackard Laboratories. HPL2009363. IS&T/SPIE Electronic
Imaging. San Jose. (preuzeto 18.1.2011. sa www.hpl.hp.com/ techreports/2009/HPL2009-363.pdf).
Beretta, G., Moroney, N. (2010). Is it Turquoise + Fuchsia = Purple or is Turquoise +
Fuchsia = Blue? HewlettPackard Laboratories. HPL2010145. Palo Alto (preuzeto
22.10.2010. sa www.hpl.hp.com/techreports/2010/HPL-2010-145.pdf).
Berlin, B., Kay, P. (1969). Basic Color Terms: Their Universality and Evolution.
Second Second Edition. University of California Press. Berkeley and Los Angeles.
Bergstrm, B. (2005). ''Aspects of Colour Communication between Different Paint
Materials.'' In: J. L. Calvano. AIC 2004 Color and Paints. Interim Meeting of the
International Color Association, Proceedings. Porto Alegro. Brazil. November 35,
2004: 2958.
Bezuidenhout, A. (2002). ''TruthConditional Pragmatics.'' In: Philosophical
Perspectives 16: 1134.
Bezuidenhout, A. (2005). ''Insensitive Semantics: A Defense of Semantic Minimalism
and Speech Act Pluralism''. In: Mind and Language 21/1: 110.
Bibovi, Lj. (1982). ''Znaaj istraivanja kolokacija u strunom jeziku.'' U: Godinjak
Saveza Drutva za primijenjenu lingvistiku Jugoslavije 6: 5562.
Biggam, C. P. (2006). ''Old English Colour Lexemes Used of Textiles.'' In: G. D. Caie,
C. Hough, I. Wotherspoon (eds.). The Power of Words. Essays in Lexicography,
Lexicology and Semantics. Rodopi. Amsterdam. New York: 121.
Bimler, D. (1988). ''Are Color Categories Innate or Internalized? Hypotheses and
Implications.'' In: International Journal of Clinical Monitoring and Computing 5/3:
372

26592.
59. Bjeleti, M. (2001). ''Bele pele.'' U: Kodovi slovenskih kultura 6. Boje. Beograd: 106
18.
60. Black, M. (1979). ''More about Metaphor.'' In: A. Ortony (ed.). Metaphor and Thought.
Cambridge University Press. Cambridge: 1943.
61. Bleicher, S. (2004). Contemporary Color. First Editon. Cengage Press and Thompson
Delmar Learning.
62. Blutner, R. (2004). ''Pragmatics and the lexicon.'' In: L. R. Horn and G. Ward (eds.).
The Handbook of Pragmatics. Blackwell Publishing. Oxford: 488514.
1.
BNA British Neurosciencs Association. (2004). ''Vision''. In: Neuroscience: The
Science of the Brain (Serbian). IBRO (International Brain Research Organization)
Prevod na srpski jezik M. M. Petrovi: 15 (preuzeto 8.5.2011. sa
http://www.braincampagne.org/common/Docs/Files/2784/schap6.pdf).
63. Bodrogi, P., Rehak, R., Tenk, K., Schanda., J. (1998). ''Cognitive Factors of Colour
Appearance.'' In: Proceedings of Conference CIM 98. Color Imaging in Multimedia.
University of Derby. Derby. UK: 437
64. Bolton, R. (1978). ''Black, White, and Red All Over: The Riddle of Color Term
Salience.'' In: Ethnology 17: 287311.
65. Borg, E. (2004). ''Formal Semantics and Intentional States.'' In: Analysis 64/3: 21523.
66. Bornstein, M. H. (1973). ''Color Vision and Color Naming: A Psychophysiological
67. Bornstein, M. H. (1975). ''The Influence of Visual Perception on Culture.'' In:
American Anthropologist 77: 77498.
68. Bornstein, M. H. (1985). ''On the Development of Color Naming in Young Children:
Data and Theory.'' In: Brain and Language 26: 7293.
69. Bornstein, M. H., Kessen, W., Weiskopf, S. (1976). ''Color Vision and Hue
Categorization in Young Human Infants.'' In: Journal of Experimental Psychology
2: 11529.
70. Boster, J. S. (1986). ''Can Individuals Recapitulate the Evolutionary Development of
Color Lexicons?'' In: Ethnology 25: 6174.
71. Boster, J. S. (2005). ''Emotion Categories across Languages.'' A Book Chapter. In: C.
LeFebvre and H. Cohen (eds.) Categorization in the Cognitive Sciences. Elsevier.
Amsterdam: 92118 (preuzeto 23.11.2010. godine sa http://cognition.clas.uconn.edu/
~jboster/articles/coganth.pdf)
72. Boynton, R. M., Olson, C. X. (1987). ''Locating Basic Colors in the OSA space.'' In:
Color Research and Application 12: 94105.
73. Boynton, R. M. (1997). ''Insights Gained from Naming the OSA Colors.'' In: C. L.
Hardin and L. Maffi (eds.). Color Categories in Thought and Language: 13550.
74. Braisby, N. R. (1999) ''When are Concepts One or Many?'' In: Trends in Cognitive
Sciences 3/9: 321.
75. Braisby, N. R., Dockrell, J. E. (1999). ''Why is Colour Naming Difficult?'' In: Journal
of Child Language 26: 2347.
76. Braisby, N. R., Franks, B. (2000). ''Semantics versus Pragmatics in Colour
Categorization.'' In: Behavioral and Brain Science 20/2: 1812.
77. Brbora, S. (2005). ''ta je zajedniko marelici i lososu? (O nazivima za boje).'' In: J.
Grani (ur.) Semantika prirodnog jezika i metajezik semantike. Hrvatsko drutvo za
primijenjenu lingvistiku. ZagrebSplit: 11121.
373

78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
92.
93.
94.

95.
96.
97.

98.
99.

100.

Bredin, H. (1998). ''Comparisons and Similes.'' In: Lingua 105/12: 6778.

Brenko, A. (2009). ''Simbolika boja.'' In: Mo boja. Etnografski muzej Zagreb.
Zagreb: 1593.
Brenner, A. (1982). Colour Terms in the Old Testament. University of Sheffield.
Sheffield.
Brown, R. W., Lenneberg, E. H. (1954). ''A Study in Language Cognition.''
In: Journal of Abnormal and Social Psychology 79: 45362.
Browne, W., Alt, T. (2004). A Handbook of Bosnian, Serbian, and Croatian.
SEELRC. Duke University and the University of North Carolina. Chapel Hill.
Bugarski, R. (1984). Jezik i lingvistika. Nolit. Beograd.
Bugarski, R. (1989a). Uvod u optu lingvistiku. Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Beograd. Zavod za izdavanje udbenika. Novi Sad.
Bugarski, R. (1989b). ''Generative Structuralism.'' In: M. Radovanovi (ed.). Yugoslav
General Linguistics. John Benjamins. Amsterdam. Philadelphia: 3346.
Bugarski, R. (1996). Lingvistika u primeni. igoja tampa. Beograd.
Burgin, M., Rotbart, D. (1998). ''Metafora kao egzaktan pojam u teoriji svojstava''. In:
Theoria 2/41: 91103.
Burnley, J. D. (1976). ''Middle English Colour Terminology and Lexical Structure.''
In: Linguistic Berichte 41: 3949.
Byrne, A., Hilbert, R. D. (2003a). ''Color Realism and Color Science.'' In: Behavioral
and Brain Sciences 26/1. Cambridge University Press: 321.
Byrne, A., Hilbert, R. D. (2003b). ''Color Vision, Philosophical Issues About.'' In: L.
Nadel (ed.). The Encyclopedia of Cognitive Science. Nature Publishing Group.
Caivano, L. J. (1998). ''Color and Semiotics: A Twoway Street.'' In: COLOR Research
and Application 23/6. John Willey and Sons, Inc.: 390401.
Carter, R. (1987). Vocabulary. Applied Linguistic Perspectives. Allen and Unwin.
London.
Casson, W. R. (1992). ''On Brighteness and Color Categories: Additional Data.'' In:
Current Anthropology 33/4: 39599.
Chandler, D. (2011). Semiotics for Beginners. (The Popular Hypertext Guide to
Semiotics). U radu su koriena poglavlja: Introduction: 113; Signs: 131.
(preuzeto 8.5.2011. sa http://www.aber.ac.uk.media/Documents/S4B/semiotics.html).
Chiappe, D. L., Kennedy, J. M. (1999). ''Aptness Predicts Preference for Metaphors or
Similes, as well as Recall Bias''. In: Psychonomic Bulletin and Review 6: 66876.
Chiappe, D. L., Kennedy, J. M, Chiappe, P. (2003). ''Aptness is More Important than
Comprehensibility in Preference for Metaphors and Similes.'' In: Poetics 31: 5168.
Cobley, P. (2005). ''Introduction''. In: P. Cobley (ed.). The Routhledge Companion to
Semiotics and Linguistics. Routhledge Taylor and Francis Group. London and New
York: 313.
Cohen, J. (2003). ''On the Structural Properties of Colors''. In: Australian Journal of
Philosophy 86/1: 7895
Cohen, J., Matthen, M. (2010). ''Introduction''. In: J. Cohen and M. Matthen (eds.).
Color Ontology and Color Science. MIT Press. Cambridge. Massachusetts. USA.
London. England.
Conklin, H. L. (1964). ''Hanuno Color Categories.'' In: D. Hymes (ed.). Language in
Culture and Society: A Reader in Linguistics and Anthropology. Harper and Row
374

101.

102.

103.
104.

105.

106.

107.

108.
109.
110.
111.
112.
113.
114.
115.
116.
117.
118.
119.
120.
121.

Publishers. New York. Evanston. London: 18992.

Conklin, H. L. (1973). ''Colour Categorization (Review of Basic Color Terms: Their
Universality and Evolution by B. Berlin and P. Kay).'' In: American Anthropologist 75:
93142.
Cook, S. R, Kay, P., Regier, T. (2005). ''The World Color Survey Database: History
and Use.'' In: H. Cohen and C. Lefebvre (eds.). Handbook of Categorisation in the
Cognitive Sciences. Elsevier. Amsterdam: 22342. (preuzeto 30.12.2010. sa
www.icsi.berkeley.edu/~kay/claire7.pdf).
Corbett, G., Morgan, G. (1988). ''Colour Terms in Russian: Reflections of Typological
Constraints on a Single Language.'' In: Journal of Linguistica 24: 3164.
Corbett, G., Davies, I. (1997). ''Establishing Basic Color Terms: Measures and
Techniques.'' In: C.L. Hardin and L. Maffi (eds.). Color Categories in Thought and
Language. Cambridge University Press. Cambridge: 197223.
Corbett, G. (2009). ''MorphologyFree Syntax: Two Potential CounterExamples
from SerboCroat.'' In: A Linguist's Linguist: Studies in South Slavic Linguistics in
Honor of E. Wayles Browne. Slavica Publishers. Bloomington. IN:14966.
Correspodence. (2008). [Prepiska izmeu univerzalista P. Kaya i R. G. Kuehnija i
relativiste A. Wierzbicke]. In: Journal of the Royal Antropological Institute (N.S.)
14: 8869.
Cowie, A. P. (1978). ). ''The place of illustrative material and collocations in the design
of a learners dictionary.'' U: P. Strevens (ur.). In Honour of A. S. Hornby. Oxford
University Press. Oxford: 12739.
Croft, W., Cruse, D. A. (2004). Cognitive Linguistics. Cambridge University Press.
Cambridge.
Cruse, A. (2006). A Glossary of Semantics and Pragmatics. Edinburgh University
Press. Edinburgh.
Cruse, A. (2011). Meaning in Language. An Introduction to Semantics and
Pragmatics. Third Edition. Oxford University Press. Oxford.
Cruse, D. A. (1986). Lexical Semantics. Cambridge University Press. Cambridge.
Crystal, D. (2007). Words, Words, Words. Oxford University Press. Oxford.
Cviji, J. (1931). Balkansko poluostrvo i junoslovenske zemlje. Knjiga 2. Beograd.
ori, B. (2008). Tvorba imenica u srpskom jeziku. Drutvo za srpski jezik i
knjievnost Srbije. Beograd.
ukJovanovi, L., oki, K. (2002). ''Psihopatologija likovne ekspresije.''
U: Enigrami 24: 34.
upi, . (1995). ''Boje u kosovskometohijskoj toponimiji.'' U: Batina 6. Pritina:
918.
izmi, S., upinski, B. (2006). ''Boje i geometrijske forme u kodiranju informacija u
procesu rada.'' U: Psihologija 39/3: 32742.
omor, S. (2005). ''Tekstil u enterijeru.'' U: M. Antoni (ur.). Na dom 1/2005.
Rotografika. Subotica. Beograd: 723.
Damjanov, J., Janda, D., Bai, M. (1984). Likovna umetnost. Zavod za izdavanje
udbenika. Novi Sad.
Davidoff, J., Davies, I., Roberson, D. (1999). ''Colour Categories in a StoneAge
Tribe.'' In: Nature 398: 2034.
Davidoff, J. (2001). ''Language and Perceptual Categories.'' In: Trends in Cognitive
375

122.
123.
124.
125.
126.

127.
128.
129.
130.
131.
132.
133.
134.

135.

136.

137.
138.
139.
140.
141.
142.
143.
144.

Science 5: 3827.
Davidoff, J. (2004). ''Coloured Thinking.'' In: The Psychologist 17/10: 5702.
Davidoff, J. and Roberson, D. (2004). ''Preserved Thematic and Impaired Taxonomic
Categorisation: A Case Study.'' In: Language and Cognitive Processes 19: 13774.
Davies, I. (1998a). ''A Study of Colour Grouping in Three Languages: A Test of the
Linguistic Relativity Hypothesis.'' In: British Journal of Psychology 98: 43352.
Davies, I., Corbett, G. (1998b). ''A CrossCultural Study of Colour Grouping:
Evidence for Weak Linguistic Relativity.'' In: Ethos 26/3: 33860.
Davies, I., Corbett, G., Laws, G., McGurk, H., Moss, A. E., Smith M. W. (1991).
''Linguistics Basicness and Colour Information Processing.'' In: International Journal
of Psychology 26/3: 31127.
Davis, S., Gillon, B. S. (2004). Semantics. Oxford University Press. Oxford.
Dedrick, D. (1998). ''Naming the Rainbow: Colour Language, Colour Science, and
Culture.'' (preuzeto 6.10.2005. sa http://cogprints.org/378/00Dedrick.html).
DeValois, K. K., Webster, A. M. (2009). "Color Vision". In: Scholarpedia: 16
(preuzeto 30.5.2010. sa http://www.scholarpedia.org/article/Color_vision).
Dienhart, J. M. (1999). "A Linguistic Look at Riddles." In: Journal of Pragmatics 31:
95125.
Dilpari, B. (2007). "Kako to jezik see veliki semantiki kola." U: Zbornik radova
Filozofskog fakulteta u Pritini 37: 10924.
Dixon, R. (1982). Where Have All the Adjectives Gone? Mouton. The Hague.
Dixon, R. M. W. (2004). In: R. M. W. Dixon and A.Y. Aikhenvald (eds.). Adjective
Classes. A Crosslinguistic Typology. Oxford University Press. Oxford: 149.
Dowman, M. (2004). Colour Terms, Syntax and Bayes Modelling Acquisition and
Evolution. PhD Thesis. School of Information Technologies. Faculty of Science.
University of Sydney. (preuzeto 6.10.2005. sa www.it.usyd.edu.au/mike/thesis.pdf).
Dowman, M. (2007). "Explaining Color Term Typology With an Evolutionary
Model." In: Cognitive Science (A Journal of Cognitive Science Society). Eds. Indiana
University Bloomington: 31: 99132.
Dowman, M. (2010). Evolution of Basic Colour Terms. (neobjavljen rad).
(preuzeto 31.12.2010. sa
www.ling.ed.ac.uk/mdowman/evolutionofcolourterms.pdf).
Dragievi, R. (2007). Leksikologija srpskog jezika. Zavod za udbenike. Beograd.
Duczmal, S. (1979). ''A Contrastive Semantic Analysis of Colour Adjectives in Polish
and English.'' In: Papers and studies in Contrastive Linguistics 9. Poznan: 18191.
Durham, W. H. (1991). Coevolution: Genes, culture and human diversity. Stanford
University Press. Stanford.
Dvornikovi, V. (1990). Karakterologija Jugoslovena. Prosveta. Beograd. Ni.
eni, A. (2011). Uvod u HTML. Matematiki fakultet. Beograd: 118 (preuzeto
10.6.2011. sa http://www.math.rs/p/files/27-uvod_u_HTML.pdf).
oki, L. (2007). Osvetljenje u arhitekturi. RIC grafikog inenjerstva TMFa.
Beograd.
orevi, R. (1987). Uvod u kontrastiranje jezika. Zavod za udbenike i nastavna
sredstva. Beograd.
Edwards, D. (1991). ''Categories Are for Talking. On the Cognitive and Discursive
Bases of Categorization.'' In: Theory and Psychology 1/4: 51542.
376

145. Erman, B. (2009). ''Formulaic language from a learner perspective. What the learner
needs to know.'' U: B. Corrigan, H. Quali, K. Wheatley, E. Moravcsik (ur.). Formulaic
language. Volume 2. John Benjamins. Amsterdam: 2750.
146. Fajfer, B. B. (2005). Frenk Lojd Rajt: 18671959.: graditi za demokratiju.
(Prevod Milo Mirosavi). IPS Media. Beograd.
147. Firth, J. R. (1957). Papers in Linguistics 19341951. Oxford. University Press. Oxford.
148. Filipovi, M. S. (1961). ''Nazivanje strana sveta i naroda po bojama.'' U: Zbornik
Matice srpske za drutvene nauke II/29. Novi Sad: 6977.
149. Filipovi, N., oronja Simovi, D., Pribi, V. (2005). Boja testenine. Tehnoloki
fakultet. PTEP 9/5. Novi Sad. (preuzeto 7.3.2011. sa
http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/1450-5029/2007/1450-50290702058S.pdf).
150. Filipovi, R. (1986). Teorija jezika u kontaktu. Jugoslavenska akademija znanosti i
umjetnosti. kolska knjiga Zagreb. Zagreb.
151. Finli, V. (2010). Boja: prirodna istorija palete. Artist. Beograd. (u engleskom izvorniku:
Finlay, V. (2007). Color: A Natural History of the Palette. Random House Trade. New
York).
152. Firth, J. R. (1957). Papers in Linguistics 19341951. Oxford University Press. Oxford.
153. Fodor, J. A. (1975). The Language of Thought. Harvard University Press. Cambridge.
Massachusetts.
154. Folmar, K. (2011). Velika knjiga o bojama. Laguna. Beograd.
155. Foss, J. (1997). ''Mad about Hue.'' In: Behavioral and Brain Sciences 20/2: 189.
156. Frani, A. (2006). ''to je to osobno ime?'' U: FOC 15: 7180.
157. Frieling, H. (1961). Mensch, Farbe, Raum. G.D.W. Callwey. Munich.
158. Frieling, H. (1967). Farbe hilft verkaufen. Farbenkehre und Farbenpsychologie fr
Handel und Werbung. Gttingen, Berlin, Frankfurt.
159. Frieling, H. (1968). Das Gesetz der Farbe. MusterschmidtVerlag. Gttingen.
160. Frieling, H. (1968). Das Gesetz der Farbe. MusterschmidtVerlag. Gttingen.
161. Fromilhague, C. (1995). Les figures de style. Nathan. Paris.
162. Gadia, D. (2005/6). Color in Context and Spatial Computation. PhD Thesis,
University of Milano. (preuzeto 11.febr. 2011. s
http://homes.dico.unimi.it/gadia/files/Davide_Gadia_PhD_Thesis_2007.pdf)
163. Gaeta, L., Luraghi, S. (2003). Introduzione alla linguistica cognitiva. Carocci.
Roma.
164. Gage, J. (1993). Colour and Culture: Practice and Meaning from Antiquity to
Abstraction. Thames and Hudson. London.
165. Gegenfurtner, K. R., Rieger, J. (2000). ''Sensory and Cognitive Contributions of
Color to the Recognition of Natural Scenes.'' In: Current Biology 10: 8058.
166. Gelb, A. (1929). ''Die Farbenkonstanzh der Sehdinge.''. In: W. A. von Bethe (ed.).
Handbuch der Normal und Pathologische Psychologie. Springer. Berlin: 594678.
167. Gentner, D. (1983). ''StructureMapping: A Theoretical Framework for Analogy.'' In:
Cognitive Science 7: 15570. (Reprinted in A. Collins & E. E. Smith (eds.). Readings
in Cognitive Science: A Perspective from Psychology and Artificial Intelligence. CA:
Kaufmann. Palo Alto).
168. Gentner, D., Bowdle, B. F. (2001). ''Convention, Form, and Figurative Language
Processing.'' In: Metaphor and Symbol 16: 22347.
169. Gentner, D., Wolff, P. (1997). ''Alignment in the Processing of Metaphor.''
377

170.

171.

172.
173.

174.
175.
176.
177.
178.
179.
180.
181.
182.
183.

184.

185.

186.
187.
188.

In: Journal of Memory and Language 37: 33155.

Ghomeshi, J., Jackendoff, N. R., Russell, K. (2004). ''Contrastive Focus
Reduplication in English (The SaladSalad Paper).'' In: Natural Language and
Linguistic Theory 22/2: 30757.
Gibb, H., Wales, R. (1990). ''Metaphor or Simile: Psychological Determinants of the
Differential Use of Each Sentence Form.'' In: Metaphor and Symbolic Activity 5:
199 213.
Gibbs, R. W. (1993). ''Process and Products in Making Sense of Tropes.'' In: A. Ortony
(ed.). Metaphor and Thought. Cambridge University Press. New York: 25276.
Gilbert, A. L., Regier, T., Kay, P., Ivry, R. B. (2006). ''Whorf Hypothesis is Supported
in the Right Visual Field but not the Left.'' In: Proceedings of the National Academy of
Sciences 103/2: 48994.
Gladstone, W. E. (1858). ''Homers Perceptions and Use of Colour.'' In: Studies on
Homer and the Homeric Age. Volume 3. Oxford University Press. Oxford: 45799.
Glaz, A. (2005). ''Vantage Theory and Language.'' In: Cognitive Linguistics. A User
Friendly Approach. University of Szczecin. Szczecin: 3548.
Gleason, H. A. (1961). An Introduction to Descriptive Linguistics. Holt, Rinehart and
Winston. New York.
Gledhill, C. (2000). Collocations in Science Writing. Tbingen. Narr.
Glucksberg, S., Keysar, B. (1990). ''Understanding Metaphorical Comparisons: Beyond
Similarity.'' In: Psychological Review 97: 318.
Glucksberg, S., Keysar, B. (1993). ''How Metaphors Work.'' In: A. Ortony (ed.).
Metaphor and Thought. Cambridge University Press. New York: 40124.
Goddard, C. (1998a). Semantic Analysis. A Practical Introduction. Oxford University
Press. Oxford.
Goddard, C. (1998b). ''Bad Arguments Against Semantic Primitives.'' In: Theoretical
Linguistics 24/23: 12956.
Goddard, C. (1999). ''A Review Article: Color Categories in Thought and Language.''
In: Linguistic Typology 3: 25969.
Goddard, C. (2002a). ''Semantic Primes and Universal Grammar.'' In: C. Goddard and
A. Wierzbicka (eds.). Meaning and Universal GrammarTheory and Empirical
Findings. Volume I. John Benjamins. Amsterdam: 4185.
Goddard, C. (2002b). ''The Ongoing Development of the NSM Research Program.''
In: C. Goddard and A. Wierzbicka (eds.). Meaning and Universal Grammar Theory
and Empirical Findings. Volume II. John Benjamins. Amsterdam. Philadephia.
(preuzeto 4.1.2006. sa
www.une.edu.au/arts/LCL/disciplines/linguistics/MUG5(v.II)_Ongoing.doc.pdf).
Goddard, C. (2004). ''The Ethnopragmatics and Semantics of 'Active Metaphors'.''
In: G. Steen (ed.). Journal of Pragmatics 36. Special Issue on Metaphor Across
Language: 121130.
Goddard, C., Wierzbicka, A. (1997). ''Discourse and Culture.'' In: T. A. van Dijk
(ed.). Discourse as Social Interaction. Sage Publications. London: 23159.
Goethe, V. (1982). Theory of Colours. Translation: Charles Lock Eastlake. The M.I.T.
Press. Cambridge. Massachusetts.
Grady. J. E. (1997). ''Theories are Buildings Revisited.'' In: E. Dbrowska (ed.).
Cognitive Linguistics 8/4: 26790.
378

189. Green, A. P. (2002). ''Colour Zones Explanatory Diagrams, Colour Names, and
Modifying Adjectives.'' In: 9th Congress of the International Colour Association.
Proceedings of Spie 4421: 8614.
190. Green, M. (2004). Basic Color and Design SBFAQ (Should Be Frequently Asked
Questions). Visual Expert. Toronto. Ontario. Pittsburg. Pennsylvania. (Part 1: Basic
Terms and Definitions: 18; Part 2: Color Discrimination: 14; Part 3: Color
Appearance: 15; Part 4: Color Blindness: 16; Part 5: Using Color Effectively: 110;
Part 6: Color for Text and Graph Legibility: 16).
(preuzeto 6.5.2010. sa http://www.visualexpert.com/FAQ/cfaqhome.html).
191. Griffin, L. D. (2006). ''Optimality of the basic Colour Categories for classification.''
In: Journal of the Royal Society Interface 3/6: 7185.
192. Gulei Machata, M., Machata, M. (2007). ''Boje u hrvatskim i slovakim
kolokacijama''. U: Rije: asopis za slavensku filologiju 13/2: 99107.
193. Halle, M. (1973). ''Prolegomena to a Theory of Word Formation''. In: Linguistic Inquiry
4: 316.
194. Halliday, M. A. K. (1970). ''Language Structure and Language Function.'' In: J. Lyons
(ed.). New Horizons in Linguistics 1. Penguin Books. Harmondsworth: 14065.
195. Halliday, M. A. K., Hasan, R. (1976). Cohesion in English. Longman. London.
196. Halliday, M. A. K. (1992).''Language Theory and Translation Practice.'' In: J. Dodds
(ed.). Rivista internazionale di tecnica della traduzione No. 0. Campanotto Editore.
Udine: 1525.
197. Halliday, M. A. K., et al. (1964). The Linguistic Sciences and Language Teaching.
Longmans, Green and Co. London.
198. Hanks, P. (2005). ''Similes and Sets: the English Preposition like.'' In: R. Blatn and
and V. Petkevi (eds.): Jazyky a jazykovda (Languages and Linguistics: Festschrift for
Professor Fr. ermk). Philosophy Faculty of the Charles University. Prague.
199. Hanks, P. (2008). ''How To Say New Things: An Essay On Linguistic Creativity.'' In:
Brno Studies in English 34. Brno. (preuzeto 4.11.2010. sa
www.phil.muni.cz/plonedata/wkaa/BSE/BSE_2008-34_Offprints/BSE%20200834%20%28039-050%29%20Hanks.pdf).
200. Hansen, B. (1994). ''Determinatorenserialisierungen in den slavischen Sprachen. Ein
typologischkognitiver Erklrungsvorschlag.'' In: Wiener Slavistischer Almanach 33:
11928.
201. Hardin, L. (1988). Color for Philosophers. Unweaving the Rainbow. Hackett.
Indianapolis.
202. Hardin, C. L. (1998). ''A Review Article: Basic Color Terms and Basic Color
Categories.'' preuzeto 5.10.2005. sa
http://aardvark.ucsd.edu/joncohen/color/hardin2.html.
203. Hardin, C. L. (2004). ''A Green Thought in a Green Shade.'' In: E. Chislenko and B.
Stoll (eds.). The Harvard Review of Philosophy XII: 2939.
204. Hardin, C. L., Maffi, L. (1997). ''Introduction.'' In: C. L. Hardin and L. Maffi (eds.).
Color Categories in thought and language. Cambridge University Press 1997. Based on
papers presented at a conference, Asilomar Conference Center, California in 1992.
Transferred to digital printing 2002.
205. Hardy, L. J., Frederick, M. C., Kay, P., Werner, S. J. (2005). ''Color Naming, Lens
Aging, Grue: What the Optics of the Aging Eye Can Teach Us About Color Language.''
379

206.
207.

208.

209.
210.
211.

212.

213.

214.

215.

216.

217.
218.
219.
220.
221.
222.
223.

In: Psychological Science 16: 3217.

Harnad, S. (1982). ''Metaphor and Mental Duality.'' In: T. Simon and R. Scholes (eds.).
Language, Mind and Brain. Erlbaum. Hillsdale. New York: 189211.
Harnad, S. (2005). ''Cognition is Categorization.'' A Book Chapter. In: H. Cohen C.
Lefebvre (eds.). Handbook of Categorization in Cognitive Science. Elsevier.
Amsterdam: 2045.
Hatfield, G. (2003). ''Objectivity and Subjectivity Revisited: Color as a
Psychobiological Property.'' In: R. Mausfeld and D. Heyer (eds.). Colour Perception.
Mind and the Physical World. Oxford University Press. Oxford.
Helmholtz, H. (191011). Handbuch der physiol. Optik 3. Bde. Hamburg. Leipzig.
Hickmann, M. (2000). ''Linguistic Relativity and Linguistic Determinism: Some New
Directions.'' In: Linguistics 38/2: 40934.
Hilbert, R. D. (2009). ''Spraying Color.'' In: K. Reimer (ed.). Katharina Grosse:
Atoms Inside Balloons. Chicago, The Renaissance Society at the University of Chicago.
Chicago: 24051.
Hickerson, P. N. (1980). ''Neutralness vs. Arbitrariness in the Domain of Color.'' In: M.
Herzfeld and M. Lenhart (eds.). Proceedings of the Semiotics Society of America.
Plenum Press. New York: 21726.
Hilbert, D. (2009). ''Spraying color.'' In: K. Reimer (ed.). Katarina Grosse: Atoms
Inside Balloons. The Renessaince Society at the University of Chicago. Chicago:
24051.
Hinks, D., Cardenas, M. L., Kuehni G. R., Shamei, R. (2007). ''Uniquehues stimulus
selection using Munsell color chips.'' In: Journal of the Optical Society of America
24/10: 33718.
Hippisley, A., Davies, I. (2006). ''Evolving Secondary Colours: Evidence from
Sorbian.'' In: C. P. Biggam and C. J. Kay (eds.). Progress in Colour Studies. Volume 1:
Language and Culture. Benjamins. Amsterdam: 12744.
(preuzeto 15.6.2011. sa http://as17.as.uky.edu/academics/departments_programs/
Linguistics/ Linguistics/FacultyResearch/Faculty/AndrewHippisley/Documents/
secondary_colours.pdf).
Hippisley, A., Davies, I., Corbett, G. ''The Basic Colour Terms of Lower Sorbian
and Upper Sorbian and Their Typological Relevance.'' In: Studies in Language 32:
5692.
Hlebec, B. (1988). ''Nazivi za boje u Srpskom rjeniku.'' U: Meunarodni nauni
sastanak slavista u Vukove dane XVII/1. Beograd: 14551.
Hlebec, B. (1998). ''Pridevske izvedenice u znaenju boje.'' U: Srpski jezik 3/12.
Filoloki fakultet. Beograd: 32334.
Hoey, M. (1991). Patterns of Lexis in Text. Oxford University Press. Oxford.
Hoey, M. (2005). Lexical priming: A new theory of words and language. Routledge.
London.
Honselaar, V. (1980).''On the Semantics of AdjectiveNoun Combinations.''
In: A. A. Barentsen (ed.). Studies in Slavic and General Linguistics 1: 187206.
Hope, A. Walch, M. (1990). The Color Compendium. Van Nostrand Reinhold.
New York.
Hovers, E., Ilani, S., BarYosef, O., Vandermeersch, B. (2003). ''An Early Case of
380

224.
225.
226.

227.
228.
229.
230.
231.
232.
233.
234.
235.
236.

237.
238.
239.

240.
241.
242.
243.
244.
245.

Color Symbolism. Ochre Use by Modern Humans in Quafzeh Cave.''

In: Current Anthropology 44/4: 491522.
Hrnjak, A. (2000). ''Crnobijeli svijet hrvatske frazeologije.'' U: Primijenjena
lingvistika u Hrvatskoj izazovi na poetku XXI. stoljea. Zagreb. Rijeka: 20310.
Hurvich, L. (1981). Color Vision. Sinauer Associates Inc. Sunderland. Massachusetts.
Israel, M., Riddle Harding, J., Tobin, V. (2004). ''On Simile.'' In: M. Achard and S.
Kemmer (ed.). Language, Culture, and Mind. CSLI Publications.
(preuzeto 23.9.2010. sa http://terpconnect.umd.edu/~israel/Israel&al-Simile.pdf).
Itten, J. (1973). Umetnost boje. Umetnika akademija u Beogradu. Beograd. (u
izvorniku: Itten, J. (1961). The Art of Colour. Reinholt. New York.)
Ivandeki, A. (2009). Poredbe u engleskom jeziku: strukturni i sadrinski aspekti.
(Neobjavljen diplomski rad). Filozofski fakultet. Novi Sad.
Ivaneti, N. (2002). ''More u frazeologiji.'' U: Fluminensia 14/1. Zagreb: 6784.
Ivaneti, N., KarlavarisBremer, U. (1999). ''Onimijski frazemi i konceptualizacija
svijeta.'' U: Suvremena lingvistika 4748/1. Zagreb: 13142.
Ivanovi, M. D., Vui, M. V. (1967). Fizika II. Nauna knjiga. Beograd: 35873.
Ivi, M. (1986). ''Jedan prilog problematici metafore.'' U: Filologija 14. Zagreb: 123
7.
Ivi, M. (1993). ''O razlikovanju ljudi po boji.'' U: Junoslovenski filolog XLIX.
Beograd: 121.
Ivi, M. (1994). ''Plava boja kao lingvistiki problem.'' U: Junoslovenski filolog L.
Beograd: 99116.
Ivi, M. (1995). O zelenom konju. Novi lingvistiki ogledi 82. Biblioteka XX vek.
Beograd.
Ivi, M. (1996). ''O izrazima PLAV i MODAR: Nova saznanja.'' U: Junoslovenski filolog
LII. Beograd: 117. (2000. U: Lingvistiki ogledi 3. Bibloteka XX vek. Beograd:
919).
Ivi, M. (1999). ''Belo kao lingvistiki i kulturoloki problem.'' U: Junoslovenski
filolog LV. Beograd: 119.
Ivi, M. (2000a). ''Boje u jeziku.'' U: Lingvistiki ogledi 3. Biblioteka XX vek.
Beograd: 752.
Ivi, M. (2000b). ''The Markedness Principle and the Slavic Color Vocabulary.'' In:
O. MieskaTomi and M. Radovanovi (eds.). History and Perspectives of Language
Study: papers in honor of Ranko Bugarski: 14146.
Ivi, M. (2001a). ''O metaforikim ekstenzijama naziva boja.'' U: Kodovi slovenskih
kultura 6. Boje. Zmaj od Noaja. Beograd: 713.
Ivi, M. ( 2001b). Pravci u lingvistici I. Deveto izdanje, dopunjeno poglavljem
''Lingvistika u devedesetim godinama''. Biblioteka XX vek. Beograd.
Ivi, M. ( 2001c). Pravci u lingvistici II. Deveto izdanje, dopunjeno poglavljem
''Lingvistika u devedesetim godinama''. Biblioteka XX vek. Beograd.
Ivi, M. (2002). ''Aktuelne optelingvistike teme u 2001. godini.'' U: Red rei.
Biblioteka XX vek. Beograd: 917.
Ivi, M. (2008). ''Novi pristup pridevskoj konstrukciji.'' U: Zbornik Matice srpske za
filologiju i lingvistiku LI/12. Novi Sad: 710.
Jameson, K. (2005a). ''Introductiory Remarks on Cognition, Culture, and Color
Experience''. In: CrossCultural Research 39/1: 59.
381

246. Jameson, K. (2005b). ''On the Role of Culture in Color Naming: Remarks on the
Articles of Paramei, Kay, Roberson, and Hardin on the Topic of Cognition, Culture,
and Color Experience.'' In: CrossCultural Research 39/1: 88106.
247. Jameson, K. (2005c). ''Sharing Perceptually Grounded Categories in Uniform and
Nonuniform Populations.'' In: Behavioral and Brain Sciences 28/4: 5012.
248. Jameson, K. (2005d). ''Why Grue? An InterpointDistance Model Analysis of
Composite Color Categories.'' In: CrossCultural Research 39/2: 159204.
249. Jameson, K., Alvarado, N. (2003a). ''The Relational Correspondence between
Category Exemplars and Names.'' In: Philosophical Psychology 16/1: 2549.
250. Jameson, K., Alvarado, N. (2003b). ''Differences in Color Naming and Color
Salience in Vietnamese and English.'' In: Color Research and Application 28/2:
11338.
251. Jameson, K., DAndrade, R. G. (1997). ''Its not really Red, Green, Yellow, Blue:
An Inquiry into Perceptual Color Space.'' In: C. L. Hardin and L. Maffi (ur.). Color
Categories in Thought and Language. Cambridge University Press. Cambridge:
295319.
252. Jarmak, V. (2003). ''Boje u savremenom pesnitvu.'' U: Rastko. Elektronska biblioteka
ukrajinskosrpskih kulturnih veza.
(preuzeto 8.3.2010. sa http://www.rastko.rs/rastko-uk/au/vjarmak-boje_ukr.html).
253. Jarmak, V., Ponomarenko, V. (2001). ''Nazivi sive boje u istonoslovenskim
jezicima.'' U: Kodovi slovenskih kultura 6. Boje. Beograd: 11928.
254. Jelaska, Z., Bonjak, T., Balent, M. (2005b). ''Nazivi za boje u hrvatskome jeziku i
njihovo znaenjsko podrijetlo u usporedbi s francuskim i engleskim.'' U: Semantika
prirodnog jezika i metajezik semantike. Grani, J. (ur.). Hrvatsko drutvo za
primijenjenu lingvistiku. Zagreb. Split: 35767.
255. Jelaska, Z., Cviki, L. (2005a). ''The words for Colors in Croatian: Different Means of
Lexicon Extension.'' U: Zbornik radova 5. Sveuilite u Zadru: 725.
256. Johannes, I. (1973). Umetnost boje. Umetnika akademija u Beogradu. Beograd.
257. Johnson, M. G., Fairchild, D. M. (2003). ''Visual Psychophysics and Color
Appearance''. In: G. Sharma (ed.). Digital Color Imaging Handbook. University of
Rocester. CRC Press. New York: 186. (preuzeto 10.8.2010. sa
http://www.cis.rit.edu/fairchild/PDFs/PAP13.pdf).
258. Jovanovi, M. (2007). CADProjektovanje raunarom. Boje raunarske grafike.
Predavanje br. 6. (poglavlje u knjizi Raunarska grafika. Autorizovana predavanja dr
M. Jovanovi). Mainski fakultet. Ni.
259. Jovanovi, J., ivkovi, D. (2005). ''Funkcionalna boja u kartografskom modelovanju.''
U: Zbornik radova XIII/53. PMF Geografski institut. Beograd: 10922.
260. Jovanovi, V. . (2007). ''Dominant Semantic Properties of Adjectival Compounds
in English.'' In: Linguistics and Literature 5/1: 1930.
261. Jung, C. G. (1923). Psychological Types of the Psychology of Individuation.
(Translated by H.G. Baynes). Brace Co. New York.
262. Jung, C. G. (1971). Psychological Types. Volume 6 of the Collected Works of C. G.
Jung. Bollingen Series XX. Princeton.
263. Kapetanovi, Z., (2007). ''Primjena semantikih i semiotikih istraivanja u dizajnu.''
Arhitektonski fakultet. Zagreb: 110. (preuzeto 25.5.2011. sa
http://www.ziljak.hr.tiskarstvo07/Radovi%2007html/Kapetanovi.html).
382

264. Karanovi, Z. (1994). ''Simbolizacija svatovskog prostora bojom''. U: Folklor u

Vojvodini 8. Novi Sad: 6175.
265. Karlovi, I. (2010). Karakterizacija kolorimetrijskih i geometrijskih osobina
oplemenjenih povrina u tampi. Doktorska disertacija. Fakultet tehnikih nauka. Novi
Sad. (preuzeto 30.4.2010. sa
http://www.uns.ac.rs/sr/doktorske/igorKarlovic/disertacija.pdf).
266. Kastovsky. D. (1982). ''Wordformation: A Functional View''. In: Folia Linguistica 16:
18198.
267. Kastovsky. D. (1986). ''The Problem of Productivity in Word Formation''. In:
Linguistics 24: 585600.
268. Kastovsky. D. (1988). ''Structural Semantics or Prototype Semantics? The Evidence of
Wordformation''. In: W. Hllen and R. Schulze (eds.). Understanding the Lexicon.
Meaning, Sense and World Knowledge in Lexical Semantics. Max Niemeyer Verlag.
Tbingen: 190203.
269. Kastovsky. D. (1992). ''The Formats Change The Problems Remain: Wordformation
Theory between 1960 and 1990''. In: M. Ptz (ed.). Thirty Years of Linguistic
Evolution. John Benjamins Publishing Co. Amsterdam/Philadelphia: 285310.
270. Katz, A. (1989). ''On Choosing the Vehicles of Metaphors''. In: Journal of Memory and
Language 28: 48699.
271. Kavgi, A. (2005). ''Jezik u slubi informacionih tehnologija i obratno''. U:
evolucija (asopis CePIT). Centar za prouavanje informacionih tehnologija
Beogradske otvorene kole. Beograd: 14
272. Kautsky, J. H. (1997). The Politics of Aristocratic Empires. The University of North
Carolina Press. Chapel Hill.
273. Kay, P. (1999a). ''Color.'' In: A. Duranti (ed.). The Journal of Linguistic Anthropology
1: 2932.
274. Kay, P. (1999b). ''Color Categorization.'' R. A. Wilson and F. C. Keil (eds.). The MIT
Encyclopedia of the Cognitive Sciences. A Bradford Book. The MIT Press. Cambridge.
Massachusetts. London. England: 1434.
275. Kay, P. (2006). ''Methodological Issues in CrossLanguage Color Naming.'' In: C.
Jourdan and K. Tuite (eds.). Language, Culture, and Society. Cambridge. University
Press. Cambridge: 11534.
276. Kay, P., Berlin, B. (1997). ''Science Imperialism: A Response to B. A. C. Saunders
and J. van Brakels Are There NonTrivial Constraints on Color Categorization.'' In:
Brain and Behavioral Sciences 20: 196201.
277. Kay, P., Berlin, B., Merrifield, W. (1991). ''Biocultural Implications of Systems of
Color Naming''. In: The Journal of Linguistic Anthropology 1/1: 1225.
278. Kay, P., Berlin, B., Maffi, L., Merrifield, W. (1997). ''Color naming across languages.''
In: C. L Hardin and L. Maffi (eds.). Color Categories in Thought and Language.
Cambridge University Press. Cambridge: 2158.
279. Kay, P., Berlin, B., Maffi, L., Merrifield, W. R. (2003). The World Color Survey.
Center for the Study of Language and Information. Stanford.
280. Kay, P., Kempton, W. (1984). ''What is the SapirWhorf Hypothesis?'' In: American
Anthropologist 86/1: 6579.
281. Kay, P., Maffi, L. (1999). ''Color Appearance and the Emergence and Evolution of
383

282.
283.
284.
285.
286.

287.

288.
289.
290.

291.
292.
293.
294.
295.
296.
297.

298.
299.

Basic Color Lexicons.'' In: American Anthropologist 101: 74360.

Kay, P., McDaniel, C. K. (1978). ''The Linguistic Significance of the Meaning of
Basic Color Terms.'' In: Language 54/3: 61046.
Kay, P., Regier, T. (2003). ''Resolving the Question of Color Naming Universals.''
In: Proceedings of the National Academy of Sciences 100: 908589
Kay, P., Regier, T., Cook, R. S. (2005). ''Focal Colors are Universal after All.'' In:
Proceedings of the National Academy of Sciences 102: 838691.
Kelly, L. K. (1965). ''A Universal Color Language.'' In: Color Engineering 3/2.
Kinelow Publishing Company: 17
Kelly, L. K. (1976). Color Universal Language and Dictionary of Names. Reprints
from the Collection of the University of Michigan Library. Online copy. Hathi Trust
Digital Library: 202. (u radu korieno: Kelly, L. K. The Universal Color Language:
A vvii, A1A18, iii (21 str.); Kelly, L. K. and Judd, B. D. The Color Names
Dictionary. The ISCCNBS Method of Designating Colors and a Dictionary of Color
Names: i-v, 1158 (163 str.); Reprint originalnih izdanja: 1. Kelly, L. K. and Judd, B. D
The ISCCNBS Color Names and the Universal Color Language 553, November 1,
1955; i 2. Kelly, L. K. A Universal Color Language. Color Engineering 3/2).
Kendrick, D. (2004). ''What Color Is Your Pair of Shoes? A Review of Two Color
Identifiers. A review of two color identifies, AFB.'' In: Acess World 5/3.
(preuzeto 5.10.2005. sa www.afb.org/ afbpress/pub.asp?DocID=aw050308).
Kennedy, C., McNally, L. (2010). "Color, Context and Compositionality". In:
Synthese 174.1: 7998.
King, T. (2005). ''Human Color Perception, Cognition and Culture: Why Red is
Allways Red.'' In: Imaging Science and Technology Reporter 20/1: 17.
King, C. J., Jason, S. (2005). ''Semantics. Pragmatics, and the Role of Semantic
Content.'' In: Z. Gendler Szab (ed.). Semantics vs. Pragmatics.
Oxford University Press. Oxford: 11164.
Klajn, I. (2002). Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku. Prvi deo. Slaganje i
prefiksacija. Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Beograd.
Klajn, I. (2003). Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku. Drugi deo. Sufiksacija i
konverzija. Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Beograd.
Kleut, M. (1997). ''Prezimena u narodnim epskim pesmama.'' U: Zbornik Matice
srpske za filologiju i lingvistiku XXXVII. Novi Sad: 27985.
Klikovac, D. (2004). Metafore u miljenju i jeziku. Biblioteka XX vek. Beograd.
Koller, V. (2008). ''Not Just a Colour: Pink as a Gender and Sexuality Marker in
Visual Communication.'' In: Visual Communication 7: 395423.
Komorowska, E., Pintari, N. (2010). ''Zelenilo u metaforici poljskoga i hrvatskoga
govornoga jezika.'' U: Rije 16/1: 6471.
Kosti, N. (2008). ''Antonimija kao sintagmatska relacija istraivanje na korpusu
savremenog srpskog jezika.'' U: Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku
51/12: 99117.
Kvecses, Z. (2005). ''Metaphor and Metonymy in Cognitive Linguistics.'' In: Cognitive
Linguistics. A UserFriendly Approach. University of Szczecin. Szczecin:1334.
Krappe, A. H. (1938). ''Who Was the Green Knight?'' In: Speculum 13/2: 20615.

384

300. Kress, G., van Leeuwen, T. (2002). ''Colour as a Semiotic Mode: Notes for a
Grammmar of Colour.'' In: Visual Communication 1/3. SAGE Publications. London.
Thousand Oaks. CA and New Delhi: 34368.
301. KrimerGaborovi, S. (2003). Endocentrine imenike sloenice u engleskom jeziku i
njihovi prevodni ekvivalenti u srpskom. Neobjavljen magistarski rad. Filozofski
fakultet. Novi Sad.
302. KrimerGaborovi, S. (2008). ''Productivity of English and Serbian Morphologically
Complex Lexemes Expressing Basic Colour Terms.'' In: K. Rasuli and I. Trbojevi
Miloevi (eds.). International Conference English Language and Literature Studies:
Structuress across Cultures. ELLSSAC Proceedings. Volume I. igoja tampa.
Belgrade: 21729.
303. KrimerGaborovi, S. (2011). ''Translation into Serbian of English Collocations
Expressing the Colour white.'' In: N. Tomovi and J. Vuji (eds.). International
Conference to Mark the 80th Anniversary of the English Department Faculty of
Philology, University of Belgrade, 46 December 2009. English Language and
Literature Studies: Image, Identity, Reality. ELLSIIR Proceedings. Volume I. igoja
tampa. Belgrade: 13342.
304. Krzeszowski, P. T. (1990). Contrasting Languages: The Scope of Contrastive
Linguistics. Mouton de Gruyter. Berlin. New York.
305. Kuehni, G. R. (2003). Color Space and Its Divisions. Color Order from Antiquity to the
Present. John Willey and Sons, Inc. New Yersey
306. Kuehni, R. (2010). ''Color Spaces''. In: Scholarpedia 5/3: 9606. North Carolina State
University. (preuzeto 12.12.2010. sa www.scholarpedia.org/article/Color_spaces).
307. Kumar, M. (2008). ''Barve in toni, barvni uinki i obutki.'' U: Tehnologija
grafinih procesov. Center RS za poklicno izobraevanje. Ljubljana: 72-120
308. Kurepa, M., Puri, J. (1987). ''Boje.'' U: Osnovi fizike. Nauna knjiga. Beograd:
77994.
309. Labov, W. (1973). ''The Boundaries of Words and Their Meanings.'' In: C. J. N. Bailey
and R. W. Shuy (eds.). New Ways of Analysing Variation in English. Georgetown
University Press. Washington D.C.: 34073.
310. Lakoff, G. (1987). Women, Fire and Dangerous Things: What Categories Reveal
About the Mind. Chicago University Press. Chicago.
311. Lakoff, G., (1988). ''Cognitive Semantics.'' In: Meaning and Mental Representation,
edited by Umberto Eco, Marco Santambragio, and Patrizia Violi. Indiana University
Press: Bloomington and Indianapolis: 119154.
312. Lakoff, G., Johnson, M. (1980). ''Classifiers as a Reflection of Mind.'' In: C. Craig
(ed.). Noun Classes and Categorization 7. John Benjamins Publishing Company.
Amsterdam. Philadelphia: 1352.
313. Lakoff, G., Johnson, M. (1999). Philosophy in the Flesh: The Embodied Mind and
Its Challenge to Western Thought. Basic Books. New York.
314. Lammens, J., M., G. (1994). A Computational Model of Color Perception and Color
Naming. PhD thesis. Computer Science Department. State University of New York at
Buffalo. New York.
315. Lancaster, M. (1996). Colourscape. Academy Editions. London.
316. Langacker, R. W. (1987). Foundations of Cognitive Grammar. Theoretical
Prerequisites. Volume 1. Stanford University Press. Stanford. California.
385

317. Langacker, R. W. (1988). ''A View of Linguistic Semantics.'' In: B. RudzkaOstyn

(ed.). Topics in Cognitive Linguistics. Benjamins. Amsterdam: 4990.
318. Langacker, R. W. (1991). Concept, Image and Symbol: The Cognitive Basis of
Grammar. Mouton de Gruyter. Berlin.
319. Lammens, J. M. G. (1994). A Computational Model of Color Perception and Color
Naming. A PhD Disertation. Faculty of the Graduate School of State University of New
York. (preuzeto 12.2.2011. sa www.cse.buffalo.edu/tech-reports/94-26.ps)
320. Larson, M. (1984). MeaningBased Translation: A Guide to Crosslanguage
Equivalence. University Press of America Inc. Lanham.
321. Lazerson, B. H. (1977). ''Antonymy and Ten Modern English ColorNames.'' In:
Journal of Psycholinguistic Research 6/1: 219.
322. Leech, G. (1981/1990). Semantics. Second Edition. Penguin Books. Harmondsworth.
323. Lehrer, A. (1985). ''The Influence of Semantic Fields on Semantic Change.'' In: J.
Fisiak (ed.). Historical Semantics. Historical WordFormation. Mouton de Gruyter.
Berlin. New York. Amsterdam: 28396.
324. Lenneberg, E., Roberts, J. (1953). The Denotata of Language Terms. Paper
presented at the Linguistic Society of America, Bloomington, Indiana.
325. Lees, R. B. (1960). The Grammar of English Nominalizations. Mouton. The Hague.
326. Lewis, M. (2000). Teaching CollocationFurther Developments in the Lexical
Approach. Language Teaching Publications. London.
327. Lipka, L. (1992). An Outline of English Lexicology. Second edition. Max Niemeyer.
Tbingen.
328. Long, F., Purves, D. (2003). ''Natural Scene Statistics as the Universal Basis of Color
Context Effects''. In: PNAS (Proceedings of the National Academy of the USA) 3/5:
1519093.
329. Lotto, R. B., Purves, D. (2004). ''Perceiving Colour.'' In: Review of Progress in
Coloration and Related Topics 34: 1225
330. Lundgreen, L. (2006). ''A Semiotic Approach To Color.'' In: Proceedings of the Interim
Meeting of the International Colour Association. Colour in Fashion and Colour in
Culture. 247 October 2006. Misty Hills. South Africa: 97101.
331. Loma, A. (2001). ''Crna krvca.'' U: Kodovi slovenskih kultura 6. Boje. Beograd: 152
60.
332. Lucy, J. (1986). ''The Early History of the Vygotskian School: The Relationship
between Mind and Activity.'' In: L. C. Moll and S. Daz (eds.). The Quarterly
Newsletter of the Laboratory of Comparative Human Cognition 7/4: 11925.
333. Lucy, J. A. (1988). ''The Role of Language in the Development of Representation: A
Comparison of the Views of Piaget and Vygotsky.'' In: The Quarterly Newsletter of the
Laboratory of Comparative Human Cognition 10/4: 99103.
334. Lucy, J. A. (1992). Grammatical Categories and Cognition: A Case Study of the
Linguistic Relativity Hypothesis. Cambridge University Press. Cambridge.
335. Lucy, J. A. (1993a). ''Reflexive Language in the Human Disciplines.'' In: J. A. Lucy
(ed.). Reflexive Language: Reported Speech and Metapragmatics. Cambridge
University Press. New York: 932.
336. Lucy, J. A. (1993b). ''Metapragmatic Presentationals: Reporting Speech with
Quotatives in Yucatec Maya.'' In: J. A. Lucy (ed.). Reflexive Language: Reported
Speech and Metapragmatics. Cambridge University Press. New York: 91125.
386

337. Lucy, J. A. (1997a). ''The Linguistics of Color.'' In: C. L. Hardin and L. Maffi (eds.).
Color Categories in Thought and Language. Cambridge University Press. Cambridge:
32046.
338. Lucy, J. A. (1997b). ''Linguistics Relativity.'' In: Annual Review of Anthropology 26.
Annual Reviews Inc. Palo Alto. California: 291312.
339. Lucy, J. A. (2004). ''Language, culture, and mind.'' In: M. Achard and S. Kemmer
(eds.). Language, Culture, and Mind. CSLI (Center for the Study of Language and
Information) Publications. Stanford. CA. [distributed by the University of Chicago
Press]: 121.
340. Lucy, J. A., Shweder, R. (1979). ''Whorf and His Critics: Linguistic and
Nonlinguistic Influences on Color Memory.'' In: American Anthropologist 81/3:
581615.
341. Lucy, J. A., Shweder, R. (1988). ''The Effects of Incidental Conversation on
Memory for Focal Colors.'' In: American Anthropologist 90/4: 92331.
342. Lurija, A. R. (2000). Jezik i svest. Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Beograd.
343. Lscher, M. (1977). Der 4Farben Mensch oder der Weg zum inneren Gleichgewict.
Mosaik. Mnchen.
344. Lyons, J. (1968). Introduction to Theoretical Linguistics. Cambridge University Press.
Cambridge.
345. Lyons, J. (1977). Semantics. Volumes 12. Cambridge University Press. Cambridge.
346. Lyons, J. (1981). Language and Linguistics. An Introduction. Cambridge University
Press. Cambridge.
347. Lyons, J (1995a). Linguistic Semantics. An Introduction. Cambridge University Press.
New York.
348. Lyons, J. (1995b). ''Colour in Language.'' In: T. Lamb and J. Bourriau (eds.). Colour:
Art and Science. Cambridge University Press. Cambridge: 194224.
349. Ljubojevi, D. (1982). ''Boja i njena primena.'' KursStanovanje 198183. Materijali
sveska 65. Biro za graevinarstvo Arhitektonski fakultet. Beograd: 158
350. MacLaury, R. E. (1987). ''ColorCategory Evolution and Shuswap yellowwith
green''. In: American Anthropologist 89: 10724.
351. MacLaury, R. E. (1992). ''From Brighteness to Hue. An Explanatory Model of Color
Category Evolution.'' In: Current Anthropology 33/2: 13786.
352. MacLaury, R. E. (1995). ''Vantage Theory.'' In: J. R. Taylor and R. E. MacLaury (eds.).
Language and the Cognitive Construal of the World. Trends in Linguistics.
Studies and Monographs 82. Mouton de Gruyter. Berlin. New York: 23176.
353. MacLaury, R. E. (1996). ''Lexical Semantics.'' In: J. Verschueren et al. (eds.).
Handbook of Pragmatics. John Benjamins. Amsterdam. Philadelphia.
354. MacLaury, R. E. (1997a). ''Vantage Theory in Cognitive Science: An Anthropological
Account of Categorization and Similarity Judgement.'' In: M. Ramscar et. al. (eds.).
Proceedings of the Interdisciplinary Workshop on Similarity and Categorization.
Department of Artificial Intelligence. University of Edinburgh.
355. MacLaury, R. E. (1997b). ''Skewing and Darkening: Dynamics of the Cool Category.''
In: C. L. Hardin and L. Maffi (ed.). Color Categories in Thought and Language.
Cambridge University Press. Cambridge: 26187.
356. MacLaury, R. E. (1999). Vantage Theory in Outline. Cambridge University Press.
387

357.

358.
359.
360.
361.
362.
363.

364.
365.
366.
367.
368.

369.
370.
371.

372.
373.
374.

375.
376.
377.

Cambridge: 26187. (dobijeno potom od A. Glaza, 10.2.2006.).

MacLaury, R. E. (2000). ''Linguistic Relativity and the Plasticity of Categorization.''
In: M. Ptz and M. H. Verspoor (eds.). Current Issues in Linguistic Theory 199. John
Benjamins. Amsterdam. Philadelphia: 25193.
MacLaury, R. E. (2002). ''Introducing Vantage Theory.'' In: Language Sciences 24:
495536.
MacLaury, R. E., Almsi, J., Kvecses, Z. (1997b). ''Hungarian piros and vrs:
Color from Points of View.'' In: Semiotica 114/12: 6781.
Maffi, L. and Hardin, L. C. (1997). ''Closing Thought.'' In: Color Categories in Thought
and Language. Cambridge University Press: 34772
Maksimovi, J. (2004). ''Boje i brojevi u medicinskoj terminologiji.'' U: Folklor u
Vojvodini 8. Novi Sad: 12947.
Malt, B. C., Smith, E. E. (1982). ''The Role of Familiarity in Determining Typicality.''
In: Memory and Cognition 10/1: 6975.
Malkoc, G., Kay, P., Webster, M. A. (2005). ''Variations in Normal Color Vision.
IV. Binary Hues and Hue Scaling.'' In: Journal of Optical Society of America 22/10:
215468.
Manor, R. (2001). ''On the Overlap of Semantics and Pragmatics.'' In: Synthese 128:
6373.
Marchand, H. (1955). ''Synchronic Analysis and WordFormation.'' In: Cahiers
Ferdinand de Saussure 13: 718.
Marchand, H. (1960). The Categories and Types of PresentDay English Word
Formation. Otto Harrassowitz. Wiesbaden.
Marchand, H. (1965/66a). ''The Analysis of Verbal Nexus Substantives''. In:
Indogermanische Forschungen LXX/1: 5771.
Marchand, H. (1965/66b). ''On the Analysis of Substantive Compounds and Suffixal
Derivatives not Containing a Verbal Element.'' In: Indogermanische Forschungen
LXX/2: 11745.
Marchand, H. (1967). ''On the Description of Compounds.'' In: Word 23/13: 37987.
Marchand, H. (1969). The Categories and Types of PresentDay English Word
Formation. Second Edition. C. H. Becksche. Verlagsbuchhandlung. Mnchen.
Mari, F. (2008). Digitalni podaci zapisa podataka. (Seminar). Matematiki fakultet
Beograd. (preuzeto 14.2.2011. sa www.dms.org.rs/seminars/seminar_2008/papers/
Maric.pdf).
Markovi, I. (2010). Uvod u pridjev. Disput. Zagreb.
Martinovi, D. i dr. (2010). Digitalna multimedija 2Slika u multimediji. Visoka kola
elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija. Beograd.
Matschi, M. (2004). ''Color Terms in English: Onomasiological and Semasiological
Aspects.'' In: Onamasiology Online 5: 56139. (preuzeto 15.1.2006. sa
http://www1.ku-eichstaett.de/SLF/EngluVglSW/OnOn5.htm)
Matthews, P. H. (1981). Syntax. Cambridge University Press. Cambridge.
Matthews, P. H. (1991). Morphology. Second Edition. Cambridge University Press.
Cambridge.
Maund, B. (2002). ''Color.'' In: E. N. Zalta (ed.). The Standford Encyclopedia of
Philosophy (Fall 2002 Edition).
(http://plato.stanford.edu/archives/fall2002/entries/color/).
388

378. Mausfeld, R. (1998). ''Color Perception: From Grassman Codes to a Dual Code for
Object and Illumination Colors.'' In: W. G.K. Backhaus, R. Kliegl and J.S. Werner
(eds.). Color Vision Perspectives from Different Disciplines. Walter de Gruyter and
Co. Berlin. New York: 21950.
379. Mausfeld, R. (2002). ''The Physicalistic Trap in Perception Theory.'' In: D. Heyer and
R. Mausfeld (eds.). Perception and the Physical World. Wiley. Chichester: 75112.
380. Mausfeld, R. (2003). ''Colour as Part of the Format of Two Different Perceptual
Primitives: The Dual Coding of Colour.'' In: R. Mausfeld and D. Heyer (eds.). Colour
Perception: Mind and the Physical World. Oxford University Press. Oxford. (dobijeno
u pdf. formatu decembra 2005. od autora).
381. Mausfeld, R., Andres, J. (2002). ''SecondOrder Statistics of Colour Codes
Modulate Transformations that Effectuate Varying Degrees of Scene Invariance and
Illumination Invariance.'' In: Perception 31/2: 20924.
382. McCarthy, M. (1990). Vocabulary. Oxford University Press. Oxford.
383. McIntosh, A. (1966). ''Patterns and Ranges.'' In: A. McIntosh, M. A. K. Halliday (eds.).
Patterns of Language. Papers in General, Descriptive and Applied Linguistics.
Longmans, Green and Co Ltd. Great Britain: 18399.
384. McLeod, J. (2007). Boje due. Transformiite svoj ivot kolor terapijom. Esotheria.
Beograd.
385. McManus, I. C. (1983). ''Basic Colour Terms in Literature.'' In: Language and Speech
26/3: 24733.
386. McNeill, N. B. (1972). ''Colour and Colour Terminology.'' In: Journal of Linguistics
8/1: 2133.
387. Merrrel, F. (2005). ''Charles Sanders Pierces Concept of the Sign.'' In: P. Cobley (ed.).
The Routhledge Companion to Semiotics and Linguistics. Routhledge Taylor and
Francis Group. London and New York: 2839.
388. Methuen, K. A., Wanscher, J. H. (1978). Methuen Handbook of Colour. Methuen.
London.
389. Miovi, V. M. (197475). ''Rujan, rujevan, rujevina, ruji.'' U: Junoslovenski filolog
XXXI. Beograd: 16587.
390. Mihajlovi, . (2008/9). Raunalska grafika: Boja u raunalnoj grafici (predavanja).
Fakultet elektrotehnike i raunarstva. Zagreb. (preuzeto 30.12.2010. sa
www.zemris.fer.hr/ predmeti/rg/predavanja/7_boje.pdf).
391. Mihaljevi, M., ari, Lj. (1994). ''Terminoloka antonimija.'' U: Rasprave Zavoda za
hrvatski jezik 20: 21341.
392. Miki, A. (2007). Umetnost komuniciranja: komuniciranje putem oblika, boja i zvuka,
korporativna komunikacija, poslovno komuniciranje, lini nastup u komunikaciji.
Grafiar. Beograd.
393. Mileti, M. (2007/8). Komunikologija I. (Skripta). Filozofski fakultet. Novi Sad.
(4 predavanje: Znak: osnovna jedinica komuniciranja: 126; 5. predavanje: Kod:
normativna armatura znaenja:121; 6. predavanje: Proces semioze: 123;
7. predavanje: Verbalni simbolski sistemi: 134; 8. predavanje: Neverbalni simbolski
sistemi: 121; preuzeto 12.4.2011. sa www.kszimpressum.co/katedra/zaposleni/drmirko-miletic.html).
394. Milojevi, J. (2000). Word and Words of English. English Morphology AZ. Papirus.
Beograd.
389

395. Mitkovi, S. (1988). ''Leksika boja (u govoru sela Jelanice, kod Nia).'' U: Drutvene
promene i narodno stvaralatvo. Ni: 99104.
396. Mitrovi, M. (1990). Forma i oblikovanje. Nauna knjiga. Beograd.
397. Miz, R. (1994). ''Smisao i znaenje boja u rusinskim narodnim pesmama.'' U: Folklor u
Vojvodini 8. Novi Sad: 846.
398. Mizrahi, V. (2009). ''Is Colour Composition Phenomenal?'' In: Color Perception:
Process and Analysis. Chapter 6. Nova Science Publisher: 185202 (na vebu 127).
(preuzeto 16.6.2011. sa www.mizrahi.ch/philo/Composition_mizrahi.pdf).
399. Mladenovi, A. (1988). ''S. M. Ljubia o znaenju sintagme arna gora.''
U: Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 31/1. Novi Sad: 1801.
400. Mojsilovi A. (2005). ''A Computational Model for Color Naming and Describing
Color Composition of Images.'' In: IEEE Transactions on Image Processing 14/5:
69099.
401. Morgan, G., Corbett, G. (1989). ''Russian Colour Term Salience.'' In: Russian
Linguistics 13. Dordrecht: 12541.
402. Moss, A. E. (1988). ''Russian blues and purples: a tentative hypothesis.''
In: Quinquereme 11/1: 16477.
403. Moss, A. E. (1989). ''Basic Colour Terms: Problems and Hypotheses.'' In: Lingua 78:
31320.
404. Moss, A. E., Davies, I., Corbett, G., Laws, G. (1990). ''Mapping Russian Basic
Colour Terms Using Behavioural Measures.'' In: Lingua 82: 31332.
405. Mundie, D. A. (1995). The NBS/ISCC Color System. Polymath Systems. Pittsburgh.
406. Murty, A. (2006). Govor boja. GM Business & LifestyleStyling. Beograd.
(preuzeto 18.3.2010. sa www.gmbusiness.biz/index.php/arhiva/0110/gm_03/
3088.html)
407. NaorRaz, G., Tarr, M., Kersten, D. (2003). ''Is Color an Intrinsic Property of
Object Representation?'' In: Perception 32: 66780.
408. Nedeljkov, Lj. (2004). ''Boje u patronimiji.'' U: Folklor u Vojvodini 8.
Novi Sad: 917.
409. Nemcsics, A. (2004). Coloroid Colour System. Budapest University of Technology and
Economics. Budapest. (preuzeto 15.4.2010. sa www.hej.sze.hu/ARC/ARC-030520
A/arc030520a.pdf).
410. Newmark, P. (1981). Approaches to Translation. Pergamon Press. Oxford.
411. Newmark, P. (1988). A Textbook of Translation. Prentice Hall International.
Hertfordshire.
412. Nici, M., Zimonji, B. (2010). ''Brojni sistemi (Predavanje 5).'' i ''Predstavljanje
podataka na raunaru (Predavanje 6).''U: Osnovi raunarstva. Visoka turistika kola
strukovnih studija. Beograd.
413. Nida, E. A. (1951). ''A System for the Description of Semantic Elements.'' In: Word
VII: 23.
414. Nida, E. A. (1959). ''Principles of Translation as Exemplified by Bible Translating.''
In: R. A. Brower (ed.). On Translation. MA: Harvard University Press. Cambridge:
1131.
415. Nida, E. A. (1975). Componential Analysis of Meaning. Mouton. The Hague. Paris.
416. Nikoli, B. (197273). ''Osnovni principi tvorbe rei u savremenom srpskohrvatskom
Knjievnom jeziku.'' U: Na jezik XIX/1: 720; XIX/23: 14251; XIX/34: 27386.
390

417. Novakovi, D., Karlovi, I., Pavlovi, ., Peterac, . (2009). Reprodukciona tehnika,
prirunik za vebe. FTN izdavatvo, Novi Sad.
418. Ogden, C. K., Richards, I. A. (1923). The Meaning of Meaning. Routledge and
Kegan Paul. London.
419. Ognjenovi, P. (2007). Psihologija opaanja. Zavod za udbenike, Beograd
420. O'Hanlon, C. G., Roberson, D. (2006). ''Learning in Context: Linguistic and
Attentional Constraints on Children's Color Term Learning''. In: Journal of
Experimental Child Psychology 94: 25300.
421. Ohno, Y. (2000). ''CIE Fundamentals for Color Measurements.'' In: IS and T NIP 16.
(International Conference on Digital Printing Technologies). October 1620, 2000.
Vancouver. Canada: 54045
422. Omazi, M. (2002). ''O poredbenom frazemu u engleskom i hrvatskom jeziku.'' U:
Jezikoslovlje 3/12: 99129.
423. Opai, M., Spicijari, N. (2010). ''Prilog kontrastivnoj analizi frazema sa sastavnicom
boje u hrvatskoj, talijanskoj i njemakoj frazeologiji.'' U: Fluminensia 22/1:
12136.
424. Ortony, A. (1979). ''The Role of Similarity in Similes and Metaphors.'' In: A. Ortony
(ed.). Metaphor and Thought. Cambridge University Press. Cambridge: 186201.
425. Ostwald, W. (1916). Die Farbenfibel. Unesma. Leipzig. English version
edited by F. Birren. (1969). The color primer; A Basic Treatise on the Color System of
Wilhelm Ostwald. Van Nostrand Reinhold. New York.
426. Ou, L. C. 20062010. World of Colour Emotion. Department of Colour Science.
University of Leeds. Leeds. (preuzeto 9.9.2010. sa http://colour-emotion.co.uk/
funda.html).
427. Palmer, F. R. (1976/1981). Semantics: A New Outline. Cambridge University Press.
Cambridge. (Second Edition 1981).
428. Palmer, F. R. (1993). Semantics. Second Edition. Cambridge University Press.
Cambridge.
429. ParacOsterman, ., Hunjet, A., Burusic, J. (2004). ''Phychophysical study of colour.''
In: J. L. Caivano (ed.). AIC 2004. Color and Paints. Interim Meeting of the
International Color Association. Proceedings. Porto Alegre. Brasil: 7782.
430. Partington, A (1998). Patterns and Meanings: Using Corpora for English Language
Research and Teaching. Benjamins. Amsterdam.
431. Pastoureau, M. (2001). Blue: The History of a Color. Princeton University Press.
Princeton.
432. Pastoureau, M. (2003). ''Boje u srednjem vijeku: sustavi vrijednosti i oblici
osjeajnosti.'' U: Kolo. Matica hrvatska. Zagreb: 117.
433. Pastoureau, M. (2004). Dictionnaire des coleurs de notre temps. Second Edition.
Bonneton. Paris. (preuzeto 31.5.2010.sa www.matica.hr/Kolo/kolo0103.nsf/
AllWebDocs/boje)
434. Pastoureau, M. (2009). Black: The History of a Color. Princeton University Press.
Princeton. Thorogood Publishing Ltd. London.
435. Paterson J. (2003/2004). A Dictionary of Colour. A Lexicon of Language of Colour.
Thorogood Publishing Ltd. London.
436. Pavlovi, M. (1972). Problemi sintakse i jeziki dinamizam. Zavod za izdavanje
udbenika Socijalistike republike Srbije. Beograd.
391

437. Pavlovi, Z. (1977). Svet boje. Turistika tampa. Beograd.

438. Pawan Sinha, A. (2002). ''Contribution of Color to Face Recognition.'' In: Perception
31: 9951003.
439. Pawley, A. & Syder, F. H. (1983). ''Two puzzles for linguistic theory. Nativelike
selection and nativelike fluency.'' U: J. C. Richards & R. W. Schmidt (ur.). Language
and Communication. Longman New York: 191226.
440. Pennanen, E. V. (1982). ''Remarks on Syntagma and WordFormation.'' In: Folia
Linguistica 16: 24161.
441. Peprnk, J. (1985). ''The Colour black in Czech and English.'' In: Philologica Pragensia
28. Praha: 1415.
442. Peprnk, J. (1987). ''Motivation in English and Czech Colour Terms.'' In:
Glottodidactica Olomucensia 3. Praha: 11137.
443. Pervaz, D. (1988). ). ''Kolokacija: od rei do termina.'' U: Nauni sastanak slavista u
Vukove dane 18/1. Beograd: 5967.
444. PeikanLjutanovi, Lj. (1994). ''Karakterizacija epskog junaka bojom.'' U: Folklor u
Vojvodini 8. Novi Sad: 7683.
445. Petrovi, S. (1994). ''Simbolika boja.'' U: Folklor u Vojvodini 8. Novi Sad: 717.
446. Petrovi, S. (2001). ''Otvoreno i zatvoreno kao oznake za svetlu i tamnu nijansu boja.''
U: Kodovi slovenskih kultura 6. Boje. Beograd: 3241.
447. Philip, G. (2003). Collocation and Connotation: A CorpusBased Investigation of
Colour Words in English and Italian. PhD thesis. University of Birmingham.
(preuzeto 29.3.2011. sa http://amsacta.cib.unibo.it/2266/1/Thesis.pdf).
448. Philip, G. (2006). ''Connotative meaning in English and Italian ColourWord
Metaphors.'' In: Metaphoric 10: 5993.
(preuzeto 29.3.2011. sa www.metaphorik.de/10/philip.htm).
449. Pierini, P. (2007). ''Simile in English: From Description to Translation.'' In: CRCULO
de Lingstica Aplicada a la Comunicacin (clac) 29: 2143.
450. Pinker, S. (1989). Learnability and Cognition: The Acquisition of Argument Structure.
MA: MIT Press. Cambridge.
451. Pinker, S. (1994). The language instinct. William Morrow and Company, Inc. New
York.
452. Pinker, S. (2007). The stuff of thought: Language as a window into human
nature.Penguin. New York.
453. Pintari, N. (2002). Pragmemi u komunikaciji. Zavod za lingvistiku Filozofskoga
fakulteta Sveuilita u Zagrebu. Zagreb.
454. Pintari, N. (2007a). ''Pragmatina znaenja crne boje i njezinih nijansa u poljskome i
hrvatskome jeziku.'' U: . FinkArsovski (ur.). Slavenska frazeologija i pragmatika.
Knjiga. Zagreb: 17882.
455. Pintari, N. (2007b). ''Poljskohrvatske jezine poveznice. Uloga bijele boje u
poljskoj i hrvatskoj kulturi.'' U: P. Zurek (ur.). BielskoBiaa: Wydzial Humanistyczno
Spoleczny ATH: 24058.
456. Pintari, N. (2008). ''Crvena boja u pragmatici poljskoga i hrvatskoga jezika.''
U: D. Stolac (ur.). Rijeki filoloki dani 7. Filozofski fakultet. Rijeka: 81724.
457. Piper, P. (2001). Jezik i prostor. Drugo dopunjeno izdanje. Biblioteka XX vek.
Zemun. igoja tampa. Beograd.
392

458. Piurica, M. (1971). ''Iz onomastike Rovaca. Imena domaih ivotinja.'' U: Prilozi
prouavanju jezika VII: 16785.
459. Piurica, M. (1977). ''Boje u zoonimiji.'' U: Posebna izdanja ANUBiH XXXI.
Odeljenje Drutvenih nauka 5. Sarajevo: 2945.
460. Piurica, M. (1994). ''Prilog rekonstrukciji autothonog spektra boja (boje u zoonomiji)''.
U: Folklor u Vojvodini 8. Novi Sad: 98102.
461. Plag, I. (1999). Morphological Productivity. Structural Constraints in English
Derivation. Mouton de Gruyter. Berlin. New York.
462. Plag, I. (2003). Wordformation in English. Textbooks in Linguistics. Cambridge
University Press. Cambridge.
463. Popovi, Lj. (1991). ''O semantici naziva za boje u ruskom, ukrajinskom i srpskom
folkloru.'' U: Zbornik Matice srpske za slavistiku 41. Novi Sad: 14955.
464. Popovi, Lj. (1992). ''O semantici naziva za crvenu boju u ruskom, ukrajinskom i
srpskom folkloru.'' U: Raskovnik. asopis za knjievnost i kulturu XIII/6970: 91103.
465. Popovi, Lj. (2001). ''O prototipskom i stereotipskom nainu konceptualizacije boja u
jeziku. (Na primeru slovenskog folklora).'' U: Kodovi slovenskih kultura 6. Boje.
Beograd: 1431.
466. Popovi, Lj. (2007). ''Prototypical and Stereotypical Color in Slavic LanguagesModels
Based on Folklore.'' In: R. E. MacLaury, G. Paramei and D. Dedrick (ed.).
Antrophology of Color. John Benjamins Publishing Company: 40529.
467. Popovi, R., Cvetkovi, D., Markovi, D. (2010). Multimedija. Univerzitet
Singidunum. Beograd.
468. Pri, Lj. (1996). ''O nekim nazivima boja i njihovim derivatima kod Vuka i u
savremenom srpskom jeziku.'' U: Nauni sastanak slavista u Vukove dane 25/2.
Beograd: 41318.
469. Pri, Lj. (2000). ''Pridev beo i oko njega''. U: Junoslovenski filolog LVI/34.
Beograd: 85766.
470. Pri, T. (1998). ''Prilozi za jednu savremenu tvorbu rei''. U: Godinjak Filozofskog
fakulteta u Novom Sadu XXVI. Novi Sad: 6776.
471. Pri, T. (1999a). ''Sinonimi u teoriji i praksi: isto ali ipak razliito''. Jezik danas 9.
Novi Sad: 1420.
472. Pri, T. (1999b). ''Prilozi za jednu savremenu teoriju tvorbe rei Produktivost''. U:
Godinjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu XXVII. Novi Sad: 7187.
473. Pri, T.(2002). ''Adaptacija novih rei iz engleskog jezika prevoenjem''. U: 7.
simpozijum Kontrastivna, teorijska i primenjena jezika istraivanja. Zbornik radova na
CDROMu. Priredila: M. Jovanovi. Jugoslovensko drutvo za primenjenu lingvistiku.
Novi Sad; Filozofski fakultet. Novi Sad.
474. Pri, T. (2005). ''Prefixes vs Initial Combining Forms in English: A Lexicographic
Perspective.'' In: International Journal of Lexicography 18/3: 31334.
475. Pri, T. (2008). Semantika i pragmatika rei. Drugo, dopunjeno izdanje. Zmaj. Novi
Sad.
476. Pri, T. (2011). Engleski u srpskom. Drugo izdanje. Filozofski fakultet. Novi Sad.
477. Profaca, I. (2005). ''Boje u talijanskoj i hrvatskoj frazeologiji.'' U: J. Grani (ur.).
Semantika prirodnog jezika i metajezik semantike. Hrvatski drutvo za primenjenu
lingvistiku. Zagreb. Split.
478. Putnam, H. (1975). ''The meaning of meaning.'' In: Putnam, H. Mind, Language and
393

479.
480.
481.
482.
483.
484.

485.
486.
487.
488.
489.
490.
491.
492.

493.

494.
495.
496.
497.

498.
499.

Reality. Philosophical Papers 2. Cambridge University Press. Cambridge: 21571.

Quinn, P. C., Rosano, J. L. and Wooten, B. R. (1988). ''Evidence that Brown is not an
Elemental Color.'' In: Perception and Psychophysics 43: 15664.
Quirk, R., Greenbaum, S., Leech, G., Svartvik, J. (1972). A Grammar of Contemporary
English. Longman, Harlow.
Quirk, R., Greenbaum, S., Leech, G., Svartvik, J. (1985). A Comprehensive Grammar
of the English Language. Longman. London. New York.
Radenkovi, Lj. (2008). ''Boja kao obeleje mitolokih bia slovenske paralele.'' U:
Junoslovenski filolog LXIV: 33746.
Radi, J. (2008). ''Metafora i hiperekstenzija.'' U: Junoslovenski filolog LXIV: 34763.
Radovanovi, M. (1986). Sociolingvistika. Drugo izdanje. Knjievna zajednica Novog
Sada; Dnevnik. Novi Sad. (3. izdanje: 2003, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Sremski Karlovci. Novi Sad).
Radovanovi, M. (2007). ''Pregled osnovnih pitanja vezanih za pojam graduelnosti u
lingvistici.'' U: Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 50: 33750.
Radovanovi, M. (2008a). ''Pojam graduelnosti u lingvistici, logici i u nauci uopte.''
Zbornik Matice srpske za slavistiku 73: 33750.
Radovanovi M. (2008b). ''Fazi logika u lingvistici temeljni pojmovnik i
sistematizacija.'' U: Semantika prouavanja srpskog jezika. SANU. Beograd: 1145.
Radovanovi, M. (2009). Uvod u fazi lingvistiku. Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia. Sremski Karlovci. Novi Sad.
Ragu, D. (1982). ''Boja i njene izvedenice u terminologiji.'' U: Jezik 1. Zagreb: 132.
Ratkovi, J. (2007). Nazivi za boje u engleskoj i srpskoj frazeologiji.
Neobjavljen magistarski rad. Filoloki fakultet. Beograd.
Regier, T., Kay, P., Cook, S. R. (2005). ''Focal Colors are Universal After All.'' In:
Proceedings of the National Academy of Science 102: 838691.
Regier, T., Kay, P., Cook, R. S. (2005b). ''Universal Foci and Varying Boundaries
in Linguistic Color Categories.'' Proceedings of the XXVII Annual Conference of the
Cognitive Science. Lawrence Erlbaum Associates, Inc. Mahwah. NJ.
Regier, T., Kay, P., Gilbert, L. A., Ivry, B. R. (2010). ''Languages and Thought: Which
Side Are You On, Anyway?'' In: B. Malt and P. Wolff (eds.). Words and the Mind:
How Words Capture Human Experience. Oxford University Press. Oxford: 16582.
Regier, T., Kay, P., Kheterpal, N. (2007). ''Color naming reflects optimal partitions
of color space.'' In: Brain Sciences 28: 469529
Reynolds, R. E., Ortony, A. (1980). ''Some Issues in the Measurement of Childrens
Comprehension of Metaphorical Language.'' In: Child Development 51: 11109.
Rich, E. (1977). ''Sexrelated Differences in Colour Vocabulary.'' In: Language and
Speech 20/4: 4049.
Rivers, W. H. R. (1901). ''Vision.'' In: A. C. Haddon (ed.). Reports on the Cambridge
Anthropological Expedition to the Torres Straits 2. Cambridge University Press.
Cambridge.
Roberson, D. (2005). ''Color Categories are Culturally Diverse in Cognition as well as
in Language.'' In: CrossCultural Research 39: 5671.
Roberson, D., Davies I., Davidoff, J., (2000). ''Colour Categories are not Universal:
Replications and New Evidence from a StoneAge Culture.'' In: Journal of
Experimental Psychology: General 129. American Psychological Association,
394

Washington: 36998.
500. Roberson, D., Davidoff, J., Davies, I. R. L., Shapiro, L. R. (2004). ''The Development
of Color Categories in Two Languages: A Longitudinal Study.'' In: Journal of
Experimental Psychology: General 133: 55471.
501. Roberson, D., Davidoff, J., Davies, I., Shapiro, L. (2005). ''Colour Categories in
Himba: Evidence for the Cultural Relativity Hypothesis.'' In: Cognitive Psychology 50:
378411.
502. Roberson, D., Davies, I. R. L., Corbett, G., Vandervyver, M. (2005). ''Freesorting
of Colors across Cultures: Are There Universal Grounds for Grouping?'' In: Journal of
Cognition and Culture 5: 34986.
503. Roberson, D., Hanley, J. R. (2010). ''Relatively speaking: An account of the
Relationship between Language and Thought in the Color Domain.'' In: B. C. Malt and
P. Wolff (eds.). Words and the mind: How words capture human experience. Oxford
University Press. New York: 18398.
504. Roberson, D., OHanlon, C. (2005). ''How Culture Might Constrain Colour
Categories''. In: Behavioral and Brain Sciences 28: 5056.
505. Roncero, C., Kennedy, M. J., Smyth, R. (2006). ''Similes on the Internet Have
Explanations.'' In: Psychonomic Bulletin and Review 13/1: 747.
506. Rosch, H. E. (1971). ''Focal Color Areas and the Development of Colour Names.'' In:
Development Psychology 4: 44755.
507. Rosch H. E. (1972). ''Universals in Color Naming and Memory.'' In: Journal of
Experimental Psychology 93/1: 1020.
508. Rosch, H. E. (1973a). ''Natural Categories.'' In: Cognitive Psychology 4: 32850.
509. Rosch, H. E. (1973b). ''On the Internal Structure of Perceptual and Semantic
Categories.'' In: T. E. Moore (ed.). Cognitive Development and the Acquisition of
Language. Academic Press. New York and London: 11144.
510. Rosch, H. E. (1975a). ''Cognitive Reference Points.'' In: Cognitive Psychology 7:
53247.
511. Rosch, H. E. (1975b). ''The Nature of Mental Codes for Color Categories.'' In: Journal
of Experimental Psychology: Human Perception and Performance 1/4: 30322.
512. Rosch, E. (1978). ''Principles of Categorisation.'' In: E. Rosch and B. B. Lloyd (eds.).
Cognition and Categorisation. Hillsdale NJ. Erlbaum: 2749.
513. Rosch, H. E., Olivier, D. C. (1972). ''The Structure of Color Space in Naming and
Memory for Two Languages.'' In: Cognitive Psychology 3: 33754.
514. Rosch, E. H., Mervis, C. B., Gray, W. D., Johnson, D. M., BoyesBraem, P. (1976).
"Basic objects in natural categories". U: Cognitive Psychology 8/3: 382439.
515. Rosenthal, D. M. (1999). ''The Colors and Shapes of Visual Experiences.'' In: D.
Fisette (ed.). Consciousness and Intentionality: Models and Modalities of Attribution.
Kluwer Academic Publishers. Dordrecht: 95118.
516. Rosenthal, D. M. (2001). ''Color, Mental Location, and the Visual Field.'' In:
Consciousness and Cognition 10/4: 8593.
517. Rosenthal, D. M. (2005). ''Sensory Qualities, Consciousness, and Perception.'' In:
Conciousness and Mind. Clarendon Press. Oxford: 175226.
518. Ross, P. W. (2001). ''The Location Problem for Color Subjectivism.'' In: Consciousness
and Cognition 10/4: 4258.
395

519. Rubenstein, M. E. (2006). Color. Internet Encyclopedia of Philosophy. Indiana

University of Pennsylvania. (preuzeto 10.6.2011. sa www.iep.utm.edu/color/).
520. Rudd, M. E. (2003). ''ReflectancetoColor Mappings Depend on Spatial Context.''
In: Behavioral and Brain Science 26: 467.
521. Rusinek, S. (2004) ''Does Emotional Context Influence the Recollection of Color?''
U: An Online Journal for the Psychological Study of the Arts. (preuzeto 1.2.2006. sa
www.clas.ufl.edu/ipsa/journal/articles/art_rusinek01.shtml).
522. Sarapik, V. (1997). ''Red, The Colour and the World.'' U: Folklore 3: 93131.
523. Saunders, B. A. C. (1993). ''On the Origin of the Word 'Basic' in Berlin and Kay's Basic
Color Terms.'' In: Antropologische Verkenningen 12: 3550.
524. Saunders, B. A. C. (1995a). ''Disinterring Basic Color Terms: A study in the Mystique
of Cognitivism.'' In: History of the Human Sciences 8/4: 1938.
525. Saunders, B. A. C. (1995b). ''Four Theses of Colour.'' Presented at the Workshop at
the Zentrum fr interdisziplinre Forschung (ZiF). Universitt Bielefeld. Germany. 28
November 1 December, 1995. (rukopis dobijeno lino od autorke 7.1.2006.).
526. Saunders, B. A. C. (1996). ''A Model of Colour and its Fallacies.'' In: Proceedings of
the Einstein meets Magritte Conference. Brussels. Belgium. MayJune 1995.
527. Saunders, B. A. C. (1998). ''Misdescribing Colour.'' U: S. van Londen and E. van
Dongen (eds.). Anthropology of Difference. ISOR. Utrecht: 183200.
528. Saunders, B. (2000). ''Revisiting of Color Terms.'' In: The Journal of the Royal
Anthropological Institute 6/1: 8199
529. Saunders, B. A. C. and van Brakel, J. (1989). ''Reevaluating Basic Colour Terms.'' In:
Cultural Dynamics 1/3: 35978.
530. Saunders, B. A. C., van Brakel, J. (1995). ''On Translating the World Color Survey''. In:
K. Geuijen, D. Raven and J. de Wolf (ed.). In: PostModernism and Anthropology.
Assen. Van Gorcum: 16178.
531. Saunders, B. A. C., van Brakel, J. (1997a). ''Are There Nontrivial Constraints on
Color Categorization? '' In: Behavioral and Brain Sciences 20/2: 167232.
532. Saunders, B. A. C., van Brakel, J. (1997b). ''The Phantom Objectivity of Colour: With
reference to the works of Franz Boas on the Kwakiutl.'' In: K. Simms (ed.). Translation
of Sensitive Texts. Amsterdam. Rodopi: 8795.
533. Saunders, B. A. C., van Brakel, J. (2002). ''The Trajectory of Color.'' In:
Perspectives on Science 10/3: 30255.
534. Schanda, J. D. (1997). "Colorimetry". In: C. DeCusatis (ed.). Handbook of Applied
Photometry. OSA/AIP: 327412. (preuzeto 1.7.2010. sa www.knt.vein.hu/Tantargyak/
Szinmeres/Colour.pdf).
535. Schirillo, J. A. (2001). ''Tutorial on the Importance of Color in Language and Culture.''
In: Color research and application 26/3: 17992.
536. Sears, W. F. (1963). Optika. Glava 14. Boje. Minerva. Subotica: 27690.
537. Sebeok, T. (2005). ''Nonverbal Communication.'' In: P. Cobley (ed.). The Routhledge
Companion to Semiotics and Linguistics. Routhledge Taylor and Francis Group.
London and New York: 1427.
538. Sedivy, J. C. (2003). ''Pragmatic versus Formbased Accounts of Referential Contrast:
Evidence for Effects of Informativity Expectations''. In: Journal of Psycholinguistic
Research 32/1: 323.
539. Shepard, R. N. (1992). ''The Perceptual Organization of Colors: An Adaptation to
396

540.
541.
542.

543.
544.
545.

546.

547.

548.
549.

550.
551.
552.
553.
554.
555.

556.

Regularities of the Terrestrial World?''. In: J. Barkow, L. Cosmides and J. Tooby

(ed.). Adapted Mind. Oxford University Press. Oxford: 495532.
Shepard, R. N. (1994). ''PerceptualCognitive Universals as Reflections of theWorld.''
In: Psychonom Bulletin and Review 1/1: 228.
Siepmann, D. (2005). ''Collocation, colligation and encoding dictionaries. Part I:
Lexicological Patterns.'' U: International Journal of Lexicography 18/4: 40943.
Shevell, K. S. (2003). ''Color Appearance''. In: S. K. Shevell (ed.). The Science of
Color. Second Edition. Departement of Psychology and Ophthalmology and Visual
Science. University of Chicago. Elsevier: 14990.
Simi, R. (1999). Osnovi sintakse srpskoga jezika. Teorija iskazanih formi. Jasen.
Beograd.
Sinclair, J. M. (1991). Corpus, Concordance, Collocation. Oxford University Press.
Oxford.
Sinclair, J. (1996). ''The Search for Units of Meaning.'' In: L. Merlini and J. Sinclair
(eds.). TEXTUS 9/1. Special Volume. Lessico e Morfologia: 75106. Reprinted in: G.
Corpas (ed.). Las Lenguas de Europa. Estudios de Fraseologia. Fraseografia y
Traduccion. Editorial Comares. Granada. SL: 738. (dobijeno decembra 2005. potom
od autora).
Sinclair, J. (1999). ''The Lexical Item.'' In: E. Weigand (ed.). Contrastive Lexical
Semantics. John Benjamins. Amsterdam. Philadelphia. Current Issues in Linguistic
Theory 17: 124.
Sivik, L. (1997). ''Color Systems for Cognitive Research.'' In: C. L. Hardin and L. Maffi
(eds.). Color Categories in thought and language. Cambridge University Press 1997.
Based on papers presented at a conference, Asilomar Conference Center, California in
1992. Transferred to digital printing 2002: 16393.
Skansi, R. (2003). Parametri svjetla u konteksu javne rasvjete. Elicom. Zagreb.
(preuzeto 24.7.2010. sa www.fer.hr/_download/repository/opcenito_jr.pdf).
Slobin, D. I. (2003). ''Language and Thought Online: Cognitive Consequences of
Linguistic Relativity.'' In: D. Gentner and S. GoldinMeadow (ed.). Language in Mind:
Advances in the Study of Language and Thought. MIT Press. Cambridge: 15792.
Smajlovi, I. (1977). ''Lina imena neorijentalnog porijekla u bosanskohercegovakih
Muslimana.'' U: Knjievni jezik VI/4. Sarajevo: 1725.
Solomon, K. O., Medin, L. D. and Lynch, E. (1999). ''Concepts do More than
Categorize.'' In: Trends in Cognitive Science 3/3: 99105.
Sorabji, R. (1972). ''Aristotle, Mathematics, and Colour.'' In: The Classical Quarterly
22/2. Cambridge University Press. Cambridge: 293308.
Spencer, A. (1991). Morphological theory: An introduction to word structure in
Generative grammar. Cambridge University Press. Cambridge.
Stanoji, ., Popovi, Lj. (1992). Gramatika srpskog jezika. Zavod za udbenike i
nastavna sredstva. Zavod za izdavanje udbenika. Novi Sad.
Steels, L. and Belpaeme, T. (2005). ''Coordinating Perceptually Grounded Categories
Through Language: A Case Study for Colour.'' U: Behavioral and Brain Sciences 28:
469529.
Steinvall, A. (2002). English Colour Terms in Context. Skrifter frn moderna sprk 3.
Institutionen fr moderna sprk. Umea universitet. vedska. (preuzeto 2.5.2006. sa
www.mos.umu.se/forskning/publikationer/anders_steinvall.asp).
397

557. Stevanovi, M. (1964). Savremeni srpskohrvatski jezik (gramatiki sistemi i

knjievnojezika norma). I deo, uvod, fonetika, morfologija. Nauno delo. Beograd.
558. Stijovi, S. (1979). ''O antroponima izvedenim od naziva za boje kod Bonjaka u
Metohijskom (Pekom) Podgoru.'' U: Junoslovenski filolog XXXV. Beograd: 17787.
559. Stijovi, S. (2000). ''Onomastika kod Srba.'' U: Zbornik Matice srpske za filologiju i
lingvistiku XLIII. Novi Sad: 5739.
560. Stojii, V. (2002). Neologizmi u engleskom jeziku i njihova adaptacija u
srpskom:Teorijski i praktini aspekti. (neobjavljen magistarski rad). Filozofski fakultet.
Novi Sad.
561. Stojii, V. (2010). Teorija kolokacija. Biblioteka Dissertatio. Zadubina Andrejevi.
Beograd.
562. Stolac, D. (1994). ''Boje u starijoj hrvatskoj frazeologiji i leksikografiji.'' U: Filologija
223. Zagreb: 25967.
563. Stone, C. M. (2001). A Survey of Color for Computer Graphics. (Tutorial and Short
Courses: Course 4). Siggraph. Los Angeles. (preuzeto 24.12.2010. sa
http://wwwgraphics.standford.edu/courses/cs448b02spring/04cdrom.pdf).
564. Stubbs, M. (2001). Words and Phrases. Blackwell Publishers Ltd. Oxford.
565. Sutton, J. (2002). ''Cognitive Conceptions of Language and Development of
Autobiographical Memory.'' In: Language and Communication 22: 37590.
566. ijakovi, M. B. (1990). Simbolika i magija boja. Grafopublik. Beograd.
567. imunovi, P. (1985/1995). Naa prezimena podrijetlo, znaenje, rasprostranjenost.
Nakladni zavod Matice hrvatske. Zagreb.
568. imunovi, P. (2009). Uvod u hrvatsko imenoslovlje. Golden marketing Tehnika
knjiga. Zagreb.
569. ipka, D. (1990). Leksika homonimija na primjeru savremenog srpskohrvatskog
standardnog jezika. Institut za jezik i knjievnost. Sarajevo.
570. ipka, D. (1998). Osnove leksikologije i srodnih disciplina. Matica srpska. Novi Sad.
571. kara, D. (1995). ''Simbolika boja: jezine i kulturoloke razlike.'' U: J. Mihaljevi
Djigunovi i N. Pintari (ur.). Prevoenje: Suvremena strujanja i tendencije. Hrvatsko
drutvo za primijenjenu lingvistiku: 45564.
572. kara, D. (2000). ''Colours and Metaphors: Cognitive Perspectives.'' U: Radovi
filozofskog fakulteta u Zadru razdio filolokih znanosti 37. Zadar: 6573.
573. kara, D. (2005). Vocabulary, Culture, Cognition. Sveuilite u Zadru. Zadar.
574. korc, B. (1992). Znaenje boja. Magistarski rad. Filozofski fakultet. Beograd.
575. olak, Z. (2009). ''Likovi u Andrievom delu i problem s bojom lica.'' U: Zbornik
Matice srpske za knjievnost i jezik LVII/1. Novi Sad: 11136.
576. olji, A. (2011). Semiotika. Kratki uvod kroz izabrana pitanja. (Za privremenu
upotrebu studenata filozofije u Mostaru): 140. (preuzeto 8.5.2011. sa
www.ffmoba/semiotika _2.pdf).
577. ubert, G. (2001). ''Boje kao sredstvo orijentacije kod Slovena.'' U: Kodovi slovenskih
kultura 6. Boje. Beograd: 6677.
578. Tafra, B. (2005). Od rijei do rijenika. kolska knjiga. Zagreb.
579. Talmy, L. (1985). ''Lexicalization Patterns: Semantic Structure in Lexical Forms.'' In:
T. Shopen (ed.). Grammatical categories and the lexicon: Language typology and
syntactic description. Cambridge University Press. Cambridge: 57149.
580. Talmy, L. (2000). Towards a cognitive semantics II: Typology and process in concept
398

structuring. MA: MIT Press. Cambridge.

581. Tanhofer, N. (2000). O boji na filmu i srodnim medijima. Novi liber. Zagreb.
582. Taylor, J. (1989). Linguistic Categorizations. Prototypes in Linguistic Theory. Second
Edition. Oxford University Press. New York.
583. Thompson, S. A. (1975). ''On the Issue of Productivity in the Lexicon.'' In: Kritikon
Literarum 4: 33249.
584. Tomi, I. (2011). Pojam boje i njen opis. Departman za Grafiko inenjerstvo i dizajn.
Fakultet Tehnikih nauka. Novi Sad. (preuzeto 17.6.2011. sa
www.psihologija.edu.rs/literatura/20110228220949.pdf).
585. Tokovi, O. (2009). ulo vidBoja. Predavanje, letnji semestar. Filozofski fakultet
Pritina: 18 (preuzeto 10.6.2010. sa www.ffpr.edu.rs/dokumenti/doc_download/12210 percepcija boja.html).
586. Travis, C. (1985). ''On What is Strictly Speaking True.'' In: Canadian Journal of
Philosophy 15/2: 187229.
587. Travis, C. (1994). ''On Constraints of Generality.'' In: Proceedings of the Aristotelian
Society 94/2: 16588.
588. Travis, C. (1997). ''Pragmatics.'' In: B. Hale and C. Wright (ed.). A companion to the
philosophy of language. Blackwell. Oxford: 87106.
589. Tribushinina, E. (2008). Cognitive reference points: Semantics beyond the prototypes
in adjectives of space and colour. PhD Dissertation. LOT Dissertation Series 192.
Utrecht University. The Netherlands.
590. Trstenjak, A. (1987). ovek i boje. Psiholoka biblioteka. Beograd. Nolit.
591. Unger, P. (1984). Philosophical Relativity. Oxford University Press. Oxford.
592. Ungerer, F., Schmid, H.J. (1996). An Introduction to Cognitive Linguistics.
Longman. London and New York.
593. Urland, A. (1999). Colour Specification and Measurement, ARC Laboratory
Handbook. ICCROM (International Centre for the Study of the Preservation and
Restoration of Cultural Property), UNESCO, WHC, Rome, Italy: 1-26
594. Van Brakel, J. (1991). ''Meaning, Prototypes and the Future of Cognitive Science.'' In:
Minds and Machines 1: 23357.
595. Van Brakel, J. (1992a). ''The Ethnocentricity of Colour.'' In: Behavioral and Brain
Sciences 15: 534.
596. Van Brakel, J. (1992b). ''Comment on From Brightness to Hue.'' In: Current
Anthropology 33: 16972.
597. Van Brakel, J. (1993). ''The Plasticity of Categories: The Case of Colour.'' In: The
British Journal for the Philosophy of Science 44/1: 10335.
598. Van Brakel, J. (1994). ''The Ignis Fatuus of Semantic Universalia: The Case of
Colour.'' In: The British Journal for the Philosophy of Science 45/2: 77083.
599. Van Dijk, T. A. (1981). Studies in the Pragmatics of Discourse. Chapter 9. Context
and Cognition: Knowledge Frames and Speech Act Comprehension. Mouton
Publishers. Hague: 21541.
600. Van Kruysbergen, N. W. H., Bosman, A.M.T., De Weert, C. (1997). ''Universal
Colour Perception versus Contingent Colour Naming: A Paradox?''. In: Behavioral and
Brain Sciences 20/2: 20910.
601. Vasi, P. (1988). Uvod u likovne umetnosti. Univerzitet umetnosti u Beogradu.
Beograd.
399

602. Vasi, V. (1994). ''Upotrebna vrednost simbola boje i broja.'' U: Folklor u Vojvodini 8.
Novi Sad: 14852.
603. Vasiljevi, J. (2007). '' Semioloka analiza reklame: metodoloka razmatranja.''
Etnoantropoloki problemi 2/1. Beograd: 4153.
604. VasiljeviTomi, D. (2007). Kultura boje u gradu. Arhitektonski fakultet. Beograd.
605. Veselinoviulc, M. (2004). ''Zlato i srebro u srpskohrvatskoj narodnoj poeziji''. U:
Folklor u Vojvodini 8. Novi Sad: 5260.
606. Vitgentajn, L. (1994). Opaske o bojama. Matica srpska. Novi Sad. Cicero. Beograd.
Pismo. Zemun.
607. Vitgentajn, L. (2008). Opaske o bojama. Fedon. Beograd.
608. Vogt, S. (2004). Farbwrter im Gehirn: Eine systematische sprachenwissenschaftliche
Untersuchung. InauguralDisertation zur Erlangung des Doktorgrades der Philosophie
eingeicht am Sprachwissenschaftlichen Institut der Ruhr. Universitt Bochum.
Duisburg.
609. Vojnovi, T. (1994). ''Simbolika boje i broja u Bibliji.'' U: Folklor u Vojvodini 8.
Novi Sad: 3743.
610. Voloinov, V. N. (1986 (1929)). Marxism and the Philosophy of Language, MA.
Harvard University Press. Cambridge.
611. VrciMataija, S., GrahovacPrai, V. (2006). ''Osobitosti linih nadimaka.'' U:
FOC 15: 24152.
612. Vukieviorevi, L. (2008). ''O kolokacijama ili zato snana kafa ipak nije
dovoljno jaka?'' U: Philologia 6: 2732.
613. Vukovi, G. (1994). ''Simbolika boje u leksici i onomastici''. U: Folklor u Vojvodini 8.
Novi Sad: 8790.
614. Wallace, A. R. (1879). ''The Protective Colours of Animals.'' In: Science for All 2:
12837. (preuzeto 6.10.2005. sa www.wku.edu/~smithch/wallace/S318.htm).
615. Warren, B. (1978). Semantic Patterns of Noun-Noun Compounds. Acta Universitatis
Gothoburgensis. Gteborg.
616. Webster, M. A., Kay, P. (2005). ''Variations in Color Naming Within and Across
Populations. A Commentary on Steels and Belpaeme.'' In: Behavioral and Brain
Sciences 28: 5123.
617. Webster, M. A., Kay, P. (2007). ''Individual and Population Differences in Focal
Colors.'' In: R. E. MacLaury, G. Paramei and D. Dedrick (eds.). The Anthropology of
Colors. John Benjamins. Amsterdam: 2935.
618. Werner, H. (1922). Grundfragen derIntensittspsychologie. J. A. Barth. Lepizig.
619. Westland, S., Laycock, K., Cheung, V., Henry, P., Mahyar, F. (2007). ''Colour
Harmony''. In: Colour: Design and Creativity 1/1: 115.
620. Westphal, W. (1947). Fizika. Prosveta. Beograd: 23840.
621. Whittle, P. (1999). ''Contrast Colours.'' In: R. Mausfeld, D. Heyer (eds.). Colour
Perception: Mind and the Physical World. Oxford University Press. Oxford: 1153
622. Whorf, B. L. (1956). ''The Relation of Habitual Thought and Behavior to Language.''
In: J. B. Carroll (ed.). Language, Thought and Reality: Essays by B. L.Whorf. MA: MIT
Press. Cambridge.
623. Wichmann, F. A., Sharpe, L. T. (2002). ''The Contributions of Color to Recognition
Memory for Natural Scenes.'' In: Journal of Experimental Psychology 28/3: 50920.
624. Wierzbicka, A. (1990). ''The Meanings of Color Terms: Semantics, Culture and
400

625.
626.
627.

628.
629.
630.

631.
632.

633.
634.
635.

636.
637.
638.
639.
640.
641.
642.

643.
644.
645.

Cognition.'' In: Cognitive Linguistics 1: 99150.

Wierzbicka, A. (1991/2003). CrossCultural Pragmatics. The Semantics of Human
Interaction. Mouton de Gruyter. Berlin. New York.
Wierzbicka, A. (1996). Semantics. Primes and Universals. Oxford University Press.
New York.
Wierzbicka, A. (2002). ''Right and Wrong: From Philosophy to Everyday Discourse.''
In: Teun van Dijk (ed.). Discourse Studies 4/2. Thousands Oaks. London and New
Delhi: 22552.
Wierzbicka, A. (2008). ''Why There are No Colour Universals in Language and
Thought.'' In: Journal of the Royal Anthropological Institute (N.S.) 14: 40725.
Wills, P. (2002). Colour Reflexology for Health and Healing. Vega. London.
Wolff, P., Malt, B. C. (2010). ''The LanguageThought Interface: An Introduction.''
In: B. C. Malt and P. Wolff (ed.). Words in the Mind. How Words Capture Human
Experience. Oxford University Press. Oxford. New York: 3
Wyler, S. (1992). Colour and Language. Gunter Narr Verlag. Tbingen.
Xu, J., Griffiths, L. T., Dowman, M. (2010). ''Replicating Color Term Universals
through Human Iterated Learning.'' In: Proceedings of the 32nd Annual Conference of
the Cognitive Science Society. Portland. Oregon. USA: 3527.
Yip, W. A. and Sinha, P. (2002). ''Contribution of Color to Face Recognition.'' In:
Perception 31: 9951003.
Yorio, C. A. (1980). ''Conventionalized language forms and the development of
communicative competence.''U: TESOL Quarterly 14/4: 433442.
Yorio, C. A. (1989). ''Idiomaticity as an indicator of second language proficiency.'' U:
K. Hyltenstam & L. K. Obler (ur.). Bilingualism across the lifespan. Cambridge
University Press. Cambridge: 5572.
Young, D. (2004). "The Material Value of Colour: The Estate Agents Tale."
In: Home Cultures 1/1: 522.
Young, D. (2005). "The Colours of Things." In: P. Spyer, C. Tilley, S. Kuechler and
W. Keane (eds.).The Handbook of Material Culture. Sage Publications.
Zdravkovi, S. (2004). "Vid jedno mono ulo." U: Aktuelnosti iz nauke i tehnologije.
asopis SciTech. Beograd. (preuzeto 3.4.2011. sa www.sgi.co.rs/html/004/00407.html).
Zdravkovi, S. (2007). "Efekat boje pozadine i osvetljenja na opaenu svetlinu." U:
Psihologija 40/4: 54365.
Zdravkovi, S. (2008). Percepcija. Gradska narodna biblioteka. Zrenjanin.
Zgusta, L. (1971). Manual of Lexicography. Academia. Prague. Mouton. The Hague.
Paris.
Zharikov, S., Gentner, D. (2002) . ''Why do Metaphors Seem Deeper than Similes?''
In: W. D. Gray and C . D. Schunn (eds.). Proceedings of the TwentyFourth Annual
Conference of the Cognitive Science Society. George Mason University. Fairfax. VA:
97681.
Zimmer, A. (1984). ''There is More than One Level in Color Naming A Reply to
Zollinger (1984).'' In: Psychological Research 46: 41146.
Zollinger, H. (1976). ''A Linguistic Approach to the Cognition of Color Vision in
Man.'' U: Folia Linguistica 9: 26593.
Zollinger, H. (1984). ''Why Just Turqoise? Remarks on the Evolution of Color Terms.''
U: Psychological Research 46: 4039.
401

646. ivkovi, P., Vujaklija, V. (2007). ''Vernost reprodukcija boja pri digitalizaciji
slikovnih podataka''. U: Nove tehnologije i standardi: Digitalizacija nacionalne
batine. V nacionalna konferencija 12. juni 2006. Matematiki fakultet Univerziteta u
Beogradu: 915
647. ugi, R. (2000). ''Neke paralele izmeu bugarskog i junomoravskog
antropoonomastikona.'' U: Leskovaki zbornik XL. Narodni muzej. Leskovac: 15383.
648. ugi, R. (2004). ''Motivisanost zoonima i njihov odnos prema linim nadimcima i
linim imenima.'' U: Junoslovenski filolog XV: 17792.
RENICI I ENCIKLOPEDIJE:
1.

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.

A Dictionary of Linguistics and Phonetics. (2003). D. Crystal. Blackwell. Oxford.

An Encyclopaedia of Language. (2005). N. E. Collinge (ed.). Routledge. London and
New York.
Cambridge International Dictionary of English. Third Edition. (1995). P. Procter
(ed.). Cambridge University Press, Cambridge. (skra. CIDE)
Colliers Encyclopedia. (1998). Sierra Home. Collier Newfield.
Collins COBUILD English Dictionary. (1995). J. Sinclair (ed.). HarperCollins
Publishers, London and Birmingham. (skra. CCED)
Collins COBUILD English Guides: 2. Word Formation. (1991). J. Sinclair (ed.).
HarperCollins Publishers, London and Birmingham.
Color Standards and Color Nomenclature. (1912). Ridgway, R. Washington DC.
Comptons Interactive Encyclopedia. (1997). Softkey Multimedia Inc.
Deji frekvencijski renik. (1983). Luki, V. Prosveta. Beograd.
Descriptive Color Names Dictionary. (1950). Taylor, H. D., Knoche, L. i Granville, W.
Container Corporation of America. Chicago.
Dictionary of Color. First Edition. (1930). Maerz and Paul. McGrawHill Book
Company, Inc. New York.
Dictionary of Contrasting Pairs. (1988). Room, A. Routledge. London.
Enciklopedijski engleskosrpski renik. (2007). Risti, S., Simi, ., Popovi, V.
Prosveta. Beograd.
Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva. Knjiga I. (1961). Simeon, R. Zagreb.
Enciklopedijski renik moderne lingvistike. Drugo izdanje. (1985). Kristal, D. Nolit.
Beograd. (preveli I. Klajn i B. Hlebec).
Engleskosrpski frazeoloki renik. (1996). VilijamsMilosavljevi, M., Milosavljevi,
B. Srpska knjievna zadruga. Beograd.
Engleskosrpski frazeoloki renik. Tree izdanje. (2003). Kovaevi, . Filip Vinji.
Beograd.
Engleskosrpski tehniki renik.(1995). Markovi, V. J. Tehnika knjiga. Beograd.
English Croatian or Serbian Dictionary. Engleskohrvatski ili srpski rjenik. (1990).
R. Filipovi et al. kolska knjiga i Grafiki zavod Hrvatske. Zagreb.
Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika. (1972). P. Skok. Jugoslavenska
akademija znanosti i umjetnosti. Zagreb.
Hrvatski etimoloki rjenik. (1993). Gluhak, A. (1993). August Cesarec. Zagreb.
Leksikon stranih rei i izraza. (1996). Vujaklija, M. Prosveta.Beograd.
402

22.
23.
24.

25.
26.
27.
28.

29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.

45.

Longman Dictionary of Contemporary English. Fourth Edition. (1987). D. Summers

(ed.). Longman, Harlow. (skra. LDCE).
MerriamWebsters Collegiate Dictionary. Tenth Edition. (1993). F. C. Mish.
New Standard Dictionary EnglishSerboCroatian SerboCroatian English. Novi
Standardni renik engleskosrpskohrvatski srpskohrvatskiengleski. Dvanaesto
dopunjeno izdanje. (2000). B. Gruji i I. Srevi. Narodna knjiga. Beograd. Jasen.
Niki.
Novi atlas ljudske anatomije. (2006). (prev. O. Martinovi, V. Novakovi).
Trio. Novi Sad.
Oxford Advanced Learners Dictionary of Current English. Fifth Edition. (1995).
J. Crowther (ed.). Oxford University Press, Oxford. (skra. OALDCE).
Oxford Collocations Dictionary for Students of English.(2002). Oxford University
Press. Oxford.
Oxford Dictionary of Current Idiomatic English. Volume 2: English Idioms. (1983).
A. P. Cowie, R. Makin and I. R. McCaig (eds.). Oxford University Press, Oxford.
(skra. ODCIE).
Oxford Dictionary of English. Second Edition. (2003). J.A. Simpson, E. S. C. Weiner
(eds.). Clarendon Press, Oxford. (skra. ODE).
Plochere Color System. A guide to Color and Color Harmony. (1948). Plochere, G. Fox
Printing. Los Angeles.
Psiholoki renik. (1988). Krsti, D. Vuk Karadi. Beograd.
Renik jezikih nedoumica. (1997). Klajn, I. igoja tampa. Beograd.
Renik novih rei. (1992). Klajn, I. Matica srpska. Novi Sad.
Renik simbola. (1994). Milovanovi, K. Narodno delo. Kragujevac.
Renik simbola. (2004). Biderman, H. (prev. M. ivanovi, H. opi, M. TararTutu).
Plato. Beograd.
Renik simbola: mitovi, snovi, obiaji, postupci, oblici,likovi, boje, brojevi. (2004).
evalije, ., Gerbran, A. Stylos. Novi Sad.
Renik sinonima. (2008). osi, P. i saradnici. Kornet. Beograd.
Renik linih imena kod Srba. (1977). Grkovi, M. Vuk Karadi. Beograd.
Renik srpskohrvatskoga knjievnog jezika. (1971). Matica srpska. Novi Sad. Knjige
IVI. (Drugo fototipsko izdanje 1990). (skra. RMS).
Renik srpskohrvatskoga knjievnog i narodnog jezika. (19591996). Srpska akademija
nauka; Institut za srpskohrvatski jezik. Beograd. Knjige IXV. (RSANU)
Renik srpskih govora Vojvodine. Sveska 15. M. Piurica i S. S. Mati (ur.)).
(2000). Matica srpska. Novi Sad.
Rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika. (18801962). Obradili S. Bosanac i dr.
Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. Zagreb. (RJAZU)
Rjenik sinonima hrvatskoga jezika. (2008). ari, Lj.,Wittschen, W. Jesenski i Turk.
Zagreb.
Savremeni kolokvijalni engleskosrpski i srpskoengleski renik sa gramatikom
engleskog jezika, renikom sinonima i drugim dodacima.
Drugo izdanje. (2005). Jovanovi, M. SretenoviJovanovi, S. Obod. Cetinje. Predrag
& Nenad. Beograd. Draslarpartner. Beograd.
Sinonimi i srodne rei srpskohrvatskoga jezika: (bez gramatike i renika). (1974).
Lalevi, M. S. Nolit. Beograd.
403

46.
47.
48.
49.

50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.

Slovenska mitologija. (2001). Enciklopedijski renik. Zepter book world. Beograd.

Srpski mitoloki renik. (1970). Kulii, S. Nolit. Beograd.
Srpskoengleski renik lanih parova. (1997). Hlebec, B. Trebnik. igoja. Beograd.
kolski renik standardnog srpskohrvatskog/hrvatskosrpskog jezika. (1988). M. Joci,
V. Vasi. Zavod za izdavanje udbenika u Novom Sadu; Institut za
junoslovenske jezike filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Novi Sad.
Tehnika enciklopedija 2. (1966). Podhorsky, R. Jugoslavenski leksikografski
zavod. Zagreb. (Boja: 5968).
The Cambridge Encyclopedia of Language. (1987/1998). Crystal, D. Cambridge
University Press. Cambridge.
The American Heritage Dictionary of the English Language. (2000, 2006). 4th edition.
Houghton Mifflin Company. Massachusets. (skra. TAHD)
The Concise Oxford Dictionary of Curent English. Ninth Edition. (1995). Thompson,
D. Clarendon Press. Oxford. (skra. TCODCE)
The Oxford Dictionary of Quotations. Angela Partington (ed.). (1992). Oxford
University Press. Oxford.
Veliki engleskohrvatski rjenik. (1999). Bujas, . Nakladni zavod. Globus. Zagreb.
Veliki renik stranih rei i izraza. (2006). Klajn, I. ipka, M. Prometej. Novi Sad.
Websters New World Dictionary of American English. Third College Edition.(1991).
V. Neufeldt (ed.). Prentice Hall, New York. (skra. WNWDE).

ONLAJN RENICI I ENCIKLOPEDIJE:

2.
3.
4.

5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.

Color
http://en.wikipedia.org/wiki/Color
O bojama
www.bekament.hr/o_bojama.htm
ivot s bojama
http://www.uredidom.com/PODRU%C4%8CJA/INTERIJERDetalji/tabid/85/ItemID/2/
View/Details/Default.aspx
Color Stanford Encyclopedia of Philosophy
http://plato.stanford.edu/entries/color/
Color Internet Encyclopedia of Phylosophy. (2006). Rubinstein, M. E.
http://www.iep.utm.edu/color /
WebCorp: The Web as Corpus
http://www.webcorp.org.uk
Online Dictionary at Datasegmentation
http://onlinedictionary.datasegment.com
Thesaurus
http://www.thesaurus.com/
Princeton University WordNet, A lexical database for English
http://wordnet.princeton.edu/perl/webwn
British National Corpus
http://corpus.byu.edu/bnc/
Oxford English Dictionary Online
404

13.
14.

15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.

http://dictionary.oed.com
Resursi srpskog jezika
http://www.korpus.matf.bg.ac.rs
NCS Colour System, 2010. Colour Glossary. Scandinavian Color Institute AB.
Stockholm.
http://www.ncscolour.com.en/lm/colur-knowledge/useful-terms
The Sage's English Dictionary and Thesaurus
http://www.sequencepublishing.com/thesage.html
MerriamWebster Online
http://www.merriam-webster.com/dictionary
Your Dictionary Online
http://www.yourdictionary.com
DictionaryDirectory: Online Translator
http://www.dictionary-directory.info/translator/sr/recnik+sinonima.html
Webster's Online Dictionary
http://www.websters-dictionary-online.org
Rjenik
http://www.rijecnik.org
Encyclopedia Online Dictionary
http://www.encyclopedia.com
Longman Dictionary of Contemporary English
http://www.ldoceonline.com/dictionary
Online Etymology Dictionary
http://www.etymonline.com
The Free Online Dictionary (skra. TFOD)
http://www.thefreedictionary.com
eLook Online Dictionary (skra. ELOD)
http://www.elook.org/dictionary
Mnemonic Dictionary (skra. MD)
http://www.mnemonicdictionary.com
Bee Dictionary (skra. BD)
http://www.beedictionary.com
Dictionary.Com (skra. DRC)
http://dictionary.reference.com
Collins Lexibase Collins Dictionary (skra. CLCD)
http://dictionary.reverso.net/english-definition
Idiom Dictionary
http://www.idiomdictionary.com/
Urban Dictionary (skra. UD)
http://www.urbandictionary.com/
Accurate and Reliable Dictionary (skra. ARD)
http:arcdictionary.com
The Century Dictionary (skra. TCD)
http://www.globallanguage/com/CENTURY
Frank J. Wilstach, comp. A Dictionary of Similes,(1916)
http://www.bartleby.com/161/3180.html
405

35. A. Jaffer. ColorName Dictionaries (2010)

http://poeple.csail.mit.edu.jaffer/Color/Dictionaries
36. Rjenik manje poznatih rjei
(http://rjecnik.blogger.ba/arhiva/2005/12/03)
37. The Online Slang Dictionary
http://onlineslangdictionary.com
38. Accurate and Reliable Dictionary
http://arcdictionary.com
39. ISCCNBS Dictionary of Colour Names, Forster, C. J. (2006)
http://tx4.us/nbsnotes.htm, last updated 3/29/2006
40. ColorName Dictionaries. (2010). A. Jaffer
http://poeple.csail.mit.edu.jaffer /Color/Dictionaries
41. A Glossary of Color Science. (1997). A. Byrne and D. Hilbert
http://tigger.uic.edu/~hilbert/Glossary.html)
42. Glossary of Color Terms
http://www.color-tec.com/1gloss.htm
43. Munsell Color Store Glossary
http://munsellstore.com
44. NCS Colour Glossary
http://www.ncscolour.com/en/lm/colour-knowledge/useful-terms

OSTALI ONLAJN IZVORI:

(1) PREMA AUTORIMA
1.
2.

3.
4.
5.
6.
7.
8.

Ajdai, D. (2007). Boje u narodnoj poeziji

http://www.rastko.org.yu/rastko/delo/10040
Albers, J. Quotes about red
http://www.sensationalcolor.com/color-messages-meanings/color-meaning-symbolismpsychology/all-about-the-color-red.html
Allot, R. Relation of ColorNames and Colours
http://www.percepp.com/colourg.htm
Bembers, J. R. (2010). Specification of Colour: Munsell and NCS
http://www.colour4Free.org.uk
Briggs, D. (2007). The Dimensions of Colour
http://www.huevaluechroma.com
Cain, E. J. (2008). On Color Theory. An analysis and criticism of modern color theory.
http://www.openshuter.com/colortheorypaper%201.pdf
Cleland, M. T. (19962005). The Munsell Color System
http://www.applepainter.com
December, J. (2010). December Communications (Naming Colors: 23.4.2010. sa
www.december.com/html/spec/colornames.html; Color Terms: 9.11.2010. sa
www.december.com/html/spec/colorcodes.html; Universal Color Language Level 3,
Color Names: 23.4.2010. sa www.december.com /html/spec/colorrucl.html)

406

9.
10.
11.
12.

13.

14.

17.

18.
19.

20.
21.
22.
23.

Dedrick, D., Running Head: Color Naming Explanations

http://aris.ss.uci.edu/cogsci/personnel/kjameson/Dedrick.pdf
Forster, C. J. (2006). ISCCNBS Dictionary of Colo(u)r Names
http://tx4.us /nbsnotes.htm, last updated 3/29/2006
Hess, R. (2000). Wheel of Color. Microsoft Corporation: 14
http://msdn.microsoft.com/en-us/library/bb263947(VS.85.printer).aspx
Kandinsky, W. The Psychological Working of Colour and The Language and Form of
Colour
http://www.mnstate.edu/gracyk/courses/phil%20of%20art/kandinskytext3.htm#5
Kawamata, A. On the Collocations of Deep: Lexical Semantics from the
Encyclopedic Point of View
http://www.flet.keio.ac.jp/~colloq/articles/backnumb/Col_25_kawamata.pdf
Kueppers Theory of Color (2003). Problem of Color Names
http://www.uni-bielefeld.de/lili/kumu/farbenlehre-kueppers/en/sehen35.html
Lancaster, M. (1997). Language. Color Academy 2006
http://www.coloracademy.co.uk
Lyons, P., Moretti, G. Nine Tools for Generating Harmonious Colour Schemes.
http://wwwist.massey.ac.nz/plyons/papers/Lyons_and_Moretti 2004(NineTools).pdf
MacEvoy, B. (19982011). Handprintwatercolor web sites.
((1) Color Vision s www/handprint.com/LS/CVS/color.html, i to: (a) Light and the Eye:
173, s www.handprint.com/HP/WCL/color1.html; (b) The Geometry of Color
Perception: 194, s www.handprint.com/HP/WCL/color2. html; (c) Colormaking
Attributes: 186, s www.handprint.com/HP/WCL/color3.html; (d) Basic Form of
Colors: 136, s www.handprint. com/HP/WCL/color4a.html; (e) Additive and
Subtractive Color Mixing: 147, s www.handprint.com/HP/WCL/color5.html;
(f) Do ''primary'' colors exist?: 160, sa www.handprint.com/HP/WCL/color6.html;
(g) Modern Color Models: 182, s www.handprint.com/HP/WCL/color7.html;
i
(2) Color Theory s www.handprint.com/HP/WCL/wcolor.html, i to: (a) Summary of
Modern Color Theory: 16, s www.handprint.com/HP/WCL/princsum.html;
(b) Modern Color Theory (Concepts): 1142, s www.handprint.com/HP/WCL/
color18a.html; (c) Modern Color Theory (Applications): 1116, s www.handprint.
com/HP/WCL/color18b.html; (d) Tonal Value: 157, s www.handprint.com/HP/
WCL/color11.html; (e) Color Temperature: 160, s www.handprint.com/HP/WCL/
color12.html; (f) Color Wheels: 143, s www.handprint.com/HP/ WCL/color13.html;
(g) Color Harmony & Color Design: 1172, s www.handprint.com/HP/WCL/
techl13.html)
Moroney, N. (2003). A Radial Sampling of the OSA Uniform Color Scales
http://www.hpl.hp.com/personal/Nathan_Moroney/osa-radial-560.dat
Murphy, G. D. (1997). Color Explanation: Color Models. The Science of Color for the
Multimedia Professional: 13
http:www.danielgmurphy/.com/physics/4_color/d_color_models.html
Ninkovi, D. Sirevi
http://www.bahus.rs/story_full.php?id=316&lang=srp&prefix=z
Popovi, M. (2008). Dizajn. Estetika i kompozicija II
http://www.miscrosoft.rs/download/obrazovanje/pil/asopis/DizajnII_deo.pdf
Potran, M. (2007). Upravljanje bojama
407

24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.

36.
37.

http://www.sk.rs/2007/11/skse01.html
Poynton, C. (2006). Colour FAQ Frequently Asked Questions Colour
http://www.poynton.com/notes/colour_and_gamma/ColorFAQ.html
Ranelovi, D. (2009). Boja prehrambenih proizvoda. Tehnologija hrane
http://www.tehnologijahrane.com
Quinion, M., The Colour of Words: The Fugitive Names of Hues
http://www.worldwidewords.org/articles/colour.htm
Sarika, F., Problems in Translating Collocations
http://www.e-sosder.com/dergi/1733-40.pdf
Sichel, M., Black and White Thinking
http://www.sideroad.com/Self_Help/black-and-white-thinking.html
Stojanovi, B. (2010/11). Uvod u organizaciju raunara
http://poicare.matf.bg.ac.rs/biljana/uor/dvocas05/ Cas05 predstavljanje slike.pdf
Taiwo, R., Helping ESL Learners to Minimize Collocational Errors
http://iteslj.org/Techniques/Taiwo-Collocation.html
Tokovi, O. (2010). Opaanje boja, Nauka, B92
http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=473249
Vidovi, D. Dobranjska prezimena i nadimci (nastavak 4)
http://www.rb-donjahercegovina.ba/tekstovi/domagoj-vidovic-dobranjska-prezimena-inadimci-nastavak-4-2313.aspx
Witzel, C. (2008). Color Naming
http://www.allpsych.unigiessen.de/chris/documents/colornaming.pdf)/).
Wright, A. Color Affects. Colour Psychology. Personality Types
http://www.colour-affects.co.uk/pertype.html
Zdravkovi, S. i dr. (2010). Percepcija. (Predavanja, slajdovi). Filozofski fakultet. Novi
Sad (7. as: VidSvetlost i vizuelni sistem, 24.11.2010 sa www.psihologija.edu.rs
/literatura/20101125082058.pdf; 8. as: VidOpaanje boja, 1.12.2010 sa www.
psihologija.edu.rs/literatura/20101201193444.pdf; Vebe 8: Meanje boja, 21.2.2011 sa
www.psihologija.edu.rs/literatura/20101201195052.pdf)
(2) PREMA NASLOVIMA

38.

39.
40.
41.
42.
43.
44.

A List of Similes Common English Similes

http://www.myuniversalfacts.com/2006/12/list-of-similes-common-englishsimiles.html
BBC News Magazine: The words in the mental cupboard
http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/magazine/8013859.stm
Boje njihovo oekivano i neoekivano dejstvo
http://www.saloninfo.rs/novosti/boje-njihovo-ocekivano-i-neocekivano-dejstvo
CiITlab, 2010: Modeli boja
www.citilab.elfak.ni.ac.rs /indey.php?&id=519&type=BIN_FILE
Colours of Aboriginal Australia
http://www.coloursociety.org.au/
Color Definitions
http://www.freewebs.com/sandra-marie/colordefinitions.htm
Color Glossary
408

45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.

56.
57.

58.

59.
60.
61.
62.
63.

64.

http://www.colorcube.com/articles/theory/glossary.htm
Color Matters: Design: Who Owns Hues?
http://akvis.com/en/articles/color-and-design/who-owns-hues.php
Color Meanings: Symbolism of Color and Colors That Go Together
http://desktoppub.about.com/cs/color/a/symbolism.htm
Colors and Moods
http://www.bloomu.edu/vthc/design/psychology.htm
Color Psychology
http://www.infoplease.com/spot/colors1.html
Colour Symbolism
http://crystal-cure.com/color.html
Colour Symbolism by Culture
http://www.versacreative.com.au/vault/inside_design/colour_symbolism.htm
Color Terms and Names
http://www.bellomodo.com/pages.php?pID=5&CDpath=0
Colour to Sucess Personality Types
http://www.squidoo.com/Colourtosuccess
Daltonizam
http://www.daltonizam-sr.com/?gclid=CNr_lqTroqECFUgz3wodp0Zryg
Dimensions of Color
http://webpub.allegheny.edu/dept/art/PaintingWebSite/DimensionsOfColor.html
Elementi di psicologia del colore
http://www.arteit.it/MANUALE/ARTE/SICURELLI/COLORE/psicologia%20del%20
colore.html
English for Students Simile
http://www.english-for-students.com/Simile.html
Farbimpulse, 2003: Online Magazin fr Farbe in Wischenschaft und Praxis.
www.farbimpulse.de/FarbsystemebringenOrdnungindie VielfaltderFarben.
74.0.htm
How many words? How many in the language and how many does any one person
know?
http://www.worldwidewords.org/articles/howmany.htm
Incredible Art Lessons: The Fantastic World of Colour
http://www.princetonol.com/groups/iad/lessons/middle/color2.htm
Khaki Colour
http://en.wikipedia.org/wiki/Khaki_(color)
Kueppers Theory of Color, 2003: Problem of Color Names
http://www.uni-bielefeld.de/lili/kumu/farbenlehre-kueppers/en/sehen35.html
Lilium
http://en.wikipedia.org/wiki/Lilium
Meaning of Colours Across Cultures
http://www.deborahswallow.com/2010/02/20/meaning-of-colours-acrosscultures/#more-1375
Mitska bia: srpskoslavenska mitologija
http://forum.banjaluka.com/viewtopic.php?f=38&t=44066&start=0&sid=5ab141e75d8
93bf5ae81770955a7cc0b
409

65.
66.

67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.

79.

80.

81.
82.

83.
84.
85.

86.

Mo boja: kako su boje osvojile svijet

http://arhiva.net.hr/infocentar/kulturalije/page/2009/04/08/0170006.html
NCS sistem boja i njegova povijest: Osnove boja
http://www.jub.si/hr/savjetovaliste/nadahnuce-u-bojama/osnove-boja/ncs-sistem-boja-injegova-povijest/Osnove boja
Opisivanje izgleda konja
http://www.zivotinjsko-carstvo.com/konji/opisivanje%20izgleda%20konja.php
Philosophy of Entropy: Overmen Must Die
http://www.anus.com/zine/articles/lemmonliekki/entropy/
Psihologija i simbolika boja
http://www.agencijass.co.rs/psihologija.html
Quotations Book
http://quotationsbook.com/quote/22485/
Ribolov BiH vrste riba
http://www.ljipljen.com/vrste_riba.php
SciTech, Antropologija, O plavom i crnjomastom
http://www.sgi.co.rs/html/008/00808.html
Season Color Analysis, Your Season And Colors
http://www.beauty-and-the-bath.com/Season-Color-Analysis.html
Semantics - meanings, etymology and the lexicon
http://www.teachit.co.uk/armoore/lang/semantics.htm
Simile
http://www.englishclub.com/vocabulary/figures-simile.htm
Similes List English for Students
http://www.english-for-students.com/Similes
Similes and figurative expressions in English
http://www.waylink-english.co.uk/?page=11810
Svaki tjedan boja jedna: Crvena
http://fasade.hr/hr/svijet-u-bojama/94-svijet-u-bojama/249-svaki-tjedan-boja-jednacrvena
Svaki tjedan boja jedna: Povijest, koljke, plemstvo i purpurna boja
http://fasade.hr/hr/svijet-u-bojama/94-svijet-u-bojama/244-povijest-koljke-plemstvo-ipurpurna-boja
Svaki tjedan boja jedna: Zelena
http://fasade.hr/hr/svijet-u-bojama/94-svijet-u-bojama/250-svaki-tjedan-boja-jednazelena
Svaki tjedan boja jedna: uta
http://fasade.hr/hr/svijet-u-bojama/94-svijet-u-bojama/246-svaki-tjedan-boja-jedna-uta
ta je psihologija boja
http://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/DLTeorijaDizajna/SadrzajNJpdf/
TD11.pdf
Tajna crvene boje
http://www.astrokrug.com/astrologija_1_zanimljivosti/17/crvena-boja.htm
The Dark Continent: European Colonization in Africa
http://njisworld.wordpress.com/mr-duells-articles/the-dark-continent-europeancolonization-in-africa/
The Voice of Color: Color Theory
410

87.
88.
89.
90.
91.
92.

94.
95.
96.
97.
98.

http://www.voiceofcolor.com/en/aboutcolor/color_theory/symbolique/index.asp
Twelve Amazing Facts about the Color Red and Cochineal
http://www.amybutlergreenfield.com/Amusements_Facts.html
Unusal Color Names
http://www.angelfire.com/id2/heathersnamepage/color_names.html
Volite li plavo?
http://www.astrokrug.com/astrologija_1_moda/02/index.htm
Why do some deer get bone white antlers?
http://answers.yahoo.com/question/index?qid=20091023034244AASdKwS
Wikipedia, 2010: Munsell
http://en.wikipedia.org/wiki/Munsell_color_system/
Wikipedia, 2010: Pantone
http://en.wikipedia.org/wiki/Pantone/
Wikipedia, 2010: Web Colors
http//en.wikipedia.org/wiki/Web_colors/
Word List: Definitions of Color Words
http://phrontistery.info/colours.html
Working with the Elements
http://www.azothalchemy.org/elements.htm
Yahoo Questions: Unusual Colors
http://answers.yahoo.com/question/index?qid=20080910155607AAStSD9
101 Best Similes
http://www.writers-free-reference.com/100bestsimile.htm

411