Karakter naunog znanja

Nauno i zdravorazumsko znanje

Mnotvo znanja se stie
zahvaljujui uroenim
sposobnostima i
zdravorazumskim
metodama
Svest uroenika je takoe
zdravorazumska
(Malinovski)
Zabluda je da tek mi,
danas, imamo nauku

Nastanak nauke iz praktine potrebe

Istorijski, mnoge nauke su se razvile
zahvaljujui praktinim aktivnostima:
astronomija iz poljoprivrede i
moreplovstva
geometrija iz katastarskih potreba
vezanih za periodine poplave Nila
hemija iz industrije metala i boja
mehanika iz arhitekture i ratovanja
ekonomija iz voenja domainstva i
politike
biologija iz brige o zdravlju i
poljoprivrede

Rindov papirus
svedoanstvo o ranoj
egipatskoj geometriji

ta ini nauku specifinim

duhovnom aktivnou?
Zato nauka nije samo
sistematizovani zdrav razum?
I zato spisak domaice
sastavljen za selidbu jo uvek
nije nauka?

Sistematska objanjenja
Nauka organizuje i sistematizuje
znanja na osnovu principa koji
objanjnjavaju zato je neto
takvo kakvo je.
OBJANJENJA navode opte
uslove za nastajanje ili odvijanje
dogaaja razliite vrste.
Nauka tei smanjenju broja
objanjavalakih principa
kojima se povezuju iroke grupe
naizgled nepovezanih dogaaja,
i zato meu njima trai
deduktivne (logike) veze.

Objanjenje
Meseevo kretanje, plima
i oseka, vrtlono oticanje
vode u slivnik, putanja
projektila, penjanje
tenosti u tankim cevima,
slobodan pad
Jedinstveno objanjenje
ovih raznorodnih
fenomena potie iz
principa (najviih zakona)
njutnovske mehanike.

W. Blake - Newton

Fleksibilnost
Zdravorazumsko znanje
funkcionie samo rutinski, pri
nepromenjenim uslovima
(suprotno: neogranieno
konzumiranje lekova,
odreene vrste hrane,
upotrebe ubriva).
Svest o povezanosti i uticaju
razliitih inilaca omoguava
naunom znanju da sebe
koriguje kada se i inioci
izmene.

Kritinost
Zdrav razum sagledava samo
neposredne osobine i posledice
dogaaja, pa nekritiki usvaja i
opreene tvrdnje (industrijski
rafinirana hrana je ukusnija i to se
ne dovodi u vezu sa njenom
nezdravou).
Uoavanje protivrenosti esto je
motiv za produbljena istraivanja.
Stalna izloenost proveri svih, pa i
etabliranih znanja, deo je naunog
etosa i kulture.

Specifian jezik
Zdravorazumska uverenja se
izraavaju nepreciznim,
svakodnevnim jezikom, tako
da ih je teko iskustveno
opovrgnuti.
Jezik nauke je podeen za
eksperimentalnu kontrolu i
svesno izlaganje
opovrgavajuem iskustvu
(znanje o onome to nije
sluaj takoe je oblik znanja).

PrecizanJezik
i terminoloki
nauke specifian
Eksplicitan
Analitian i kritian
Objanjavalaki
Objektivan
Nepristrastan
Saet
Odgovoran i usmeren na proveru
[briljivo postavljene tvrdnje,
navedeno svedoanstvo i izvori
informacija]
Sledi uspostavljene konvencije

Vrednosna neutralnost i
objektivnost
Zdravorazumsko znanje
ograniava se na
neposrednu primenu u
iskustvu
Istraivanje nauke ispituje
odnose zavisnosti pojava
bez obzira na ostvarenje
ljudskih interesa (iako su
poeci hemije u alhemiji,
a astronomije u astrologiji)

Apstraktnost
Kako bi se oslobodila vezanosti za
neposredne iskustvene situacije,
nauka nastoji da kvalitativna
svojstva stvari prevede u
kvantitativna i da ih apstraktno
formulie .
Samo preko sloenih logikih i
eksperimentalnih postupaka nauka
povezuje svoje tvrdnje sa
neposrednim opaanjem (sirova
baza iskustva u nauci zapravo ne
postoji).

Proverljivost
Nauka svesno izlae svoje
tvrdnje sistematskom
proveravanju u briljivo
kontrolisanim uslovima, to
zdrav razum nikad ne ini
Zdravorazumska saznanja,
naprotiv, tee fiksiranju i
esto istrajavaju uprkos
evidenciji.

Sumiranje karakteristika
nauke
Povezivanje znanja u sistematska
objanjenja
Uklanjanje namera i verovanja
Traganje za objektivnim vezama u
stvarnosti, oslonjeno iskljuivo na
racionalne postupke i
injtersubjektivnu proverljivost
Podsticanje i razvijanje radikalne
sumnje
Napredovanje kroz kritiku
Terminoloki i logiki precizno
formulisanje stavova i njihovih
posledica radi iskustvene provere
rivalskih hipoteza