MORIS NIKOL

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG

Unutranje i spoljanje uvaavanje

Prevod: Jelena Aa

Birdlip, 22. februar 1943.

I
Meu mnogim stvarima, koje u skladu sa ovim uenjem treba da posmatramo u sebi i radimo na
njima, postoji psiholoko stanje pod nazivom unutranje uvaavanje. To se odnosi na proces, koji
nam odnosi veliku koliinu energije i koji nas, kao i sve drugo, na ta beskorisno troimo
energiju, dri u stanju sna.
Unutranje uvaavanje spada u oblast identifikacije. Kao to znate, prouavanje identifikacije u
svim njenim razliitim pojavnim oblicima jedan je od najvanijih vidova praktinog rada na sebi.
Da bismo se setili sebe, neophodno je ne identifikovati se. Meutim, da bismo nauili da se ne
identifikujemo, prvo moramo nauiti da ne budemo identifikovani sa sobom. Jedan oblik
identifikacije je i unutranje uvaavanje, koje se deli na nekoliko vrsta, a neke od njih su forme
identifikovanja sa sobom. Jedan od najeih oblika unutranjeg uvaavanja jeste razmiljanje o
tome ta drugi misle o nama. I kako se ponaaju prema nama i kakav odnos imaju prema nama.
ovek moe oseati da nije dovoljno potovan, to ga kinji i u njemu budi sumnjiavost prema
drugima, ini da izgubi ogromnu koliinu energije i moe kod njega razviti nepoverljiv i
neprijateljski stav.
Sa ovim je blisko povezan i oblik identifikacije pod nazivom pravljenje rauna. ovek poinje
da osea da mu ljudi duguju, da zasluuje bolji tretman, vie potovanja i on sve to zapisuje u
psiholokoj knjigovodstvenoj knjizi, ije stranice neprestano okree u umu. Takav ovek poinje
da saaljeva sebe toliko mnogo, da je nemogue razgovarati sa njime o bilo emu, a da on to ne
dovede u vezu sa svojim patnjama. Svi rauni ove vrste, sva oseanja da vam drugi ljudi neto
duguju a da vi sebi ne dugujete nita, imaju velike posledice po unutranji razvitak oveka.
ovek u Radu moe da raste samo opratajui drugima. To znai, dok ne ponitite dugove, nita u
vama ne moe da raste. Kao to je reeno u Oenau: Oprosti nam dugove nae, kao to mi
opratamo dunicima svojim. Oseanje da neto potraujete, oseaj duga, zaustavlja sve. Koite
sebe i koite drugu osobu. To je unutranje znaenje Hristove primedbe da ovek treba da se
pomiri sa svojim neprijateljem. Rekao je
Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda sudiji, a
sudija da te ne preda sluzi i u tamnicu da te ne stave.
Zaista ti kaem: nee izai odande dok ne da do poslednjeg dinara.
(Matej V, 25, 26)
Ukoliko psiholoki iznuujete svaki gram mesa ili svaki novi od oveka koji vam duguje
odnosno, ako od svakoga oekujete da se izvini, da vam nadoknadi i jede prainu, onda stojite
pod direktnim uticajem zakona, od kojih je Hrist upozoravao da se bei. Staviete sebe u zatvor
to jest, pod vlast nepotrebnih zakona i neete izai iz njega, sve dok na svojoj strani ne budete
platili za svoje sopstvene greke. Meutim, postoji i zakon milosti to jest, uticaj vii od
bukvalnog zakona oko za oko, koji je zakon oveka nasilja. To je primer dovoenja sebe pod
nove uticaje. Ukoliko elite da sebe stavite pod bolje uticaje, koji se sputaju niz Zrak Kreacije,
morate da se ponaate drugaije odnosno, da radite. Prvo sebe morate postaviti pod uticaje
Rada i pokuati da ih sledite. To znai, morate sluati i sprovoditi Rad. U Radu se ne ohrabruju
negativne emocije, unutranje uvaavanje, pravljenje rauna, nasilno oseanje, ljubomora itd.
2

Sada, ukoliko pravite raune u sebi, tada uvek oseate da vam neko duguje. Pokuajte da
razmislite o tome ta to znai: a tada pokuajte da posmatrate ta to znai u vama i pokuajte
konano da inite ono to Rad kae da se odvojite. Nemojte zamiljati da je to sasvim lako. Rad
znai raditi teko raditi na sebi. Setite se da je Rad za one koji zaista ele da rade na sebi i
sebe promene. On nije za one koji ele da menjaju svet.
Sada dolazimo do potpunog opisa jednog vida unutranjeg uvaavanja, ali morate razumeti da taj
vid morate posmatrati u sebi. Niko ne moe raditi na sebi, a da ne posmatra ono, to mu Rad
govori da posmatra i ne vidi na emu treba da radi. Morate biti u stanju da svoje unutranje stanje
u bilo kom trenutku percipirate kao razliito od vaeg fizikog tela i onoga to ono radi. U
trenutku kada budu u stanju da naprave razliku izmeu svoje fizike pojave i svog unutranjeg
stanja, ljudi mogu poeti da rade. Oni vide da imaju telo, koje slua naredbe, i psihologiju.
Akcenat Rada je na tome, ta osoba jeste psiholoki. Hajde da danas govorimo o tome aspektu,
koji se u Radu naziva Pevanje svoje pesme. To je psiholoko, ne fiziko pevanje. Ono je
zasnovano na unutranjem uvaavanju pravljenju rauna to jest, oseaju da vam se duguje i
zapisivanju toga u memoriji. Svako ima svoju pesmu za pevanje. Ukoliko zaista elite da znate
koju vrstu unutranjeg rauna ste pravili tokom ivota, ponite da beleite tipinu pesmu koju
pevate. Kada se neka osoba u Radu naziva dobrim pevaem, to se odnosi na pesmu koju peva.
Ljudi ponekad pevaju svoje pesme bez ikakvog ohrabrenja, a ponekad, posle nekoliko aa vina,
poinju da pevaju otvoreno. Pevaju o tome, kako se prema njima loe postupa, kako nikada nisu
imali pravu ansu, o svojoj nekadanjoj slavi, o tome kako niko ne razume njihove tekoe, o
tome kako su se pogreno oenili, o tome kako ih roditelji nikada nisu razumeli, o tome kako su
fini u stvari, o tome, kako su potcenjeni, pogreno shvaeni i tako dalje, i sve to znai da je svako
drugi kriv osim njih samih. Sve to je pravljenje unutranjeg rauna, ili pre rezultat pravljenja
rauna. To je jedan oblik unutranjeg uvaavanja.
Sada, zato misli da je u Radu vano osloboditi se pesama koliko god je to mogue? Zato je
neophodno uoiti ih, izgladneti ih, odgurnuti ih, dalje od centralnog poloaja u ovekovom
ivotu, sve dok ovek ne doe do stepena, kada ih peva samo u retkim prilikama, tihim glasom i
konano, nikada? One vas obogaljuju iznutra. Uzimaju vam energiju. Smeite se hrabro vi svi
poznajete taj hrabri smeak i sve je to la. Dobar peva u radu ne moe da prevazie sebe. On
je rtva svog sopstvenog pravljenja rauna. im neto postane teko, on poinje da peva. To ga
zaustavlja: on ne moe da raste. Moda e poeti da plae. Ne moe da promeni svoj nivo bia.
Ne moe da prevazie ono to jeste tj. obogaljen loim pesmama. To je znak bia. Bie je ono
to vi jeste i da bi se promenilo bie, ovek ne sme da bude ono to jeste. Umesto da radi na sebi
u nekoj tekoj situaciji, on odjednom poinje da peva, moda i veoma lepo i tiho. Ukoliko ga
kritikujete ili mu se obratite suvie otro, poinje da saaljeva sebe, ili se razbesni i osea da ga
niko ne razume i tako dalje. I tada poinje da peva, ili neno, samom sebi ili drugima, posebno
ljudima koji su spremni da ga ili nju sluaju. Neka osoba ponekad sklapa prijateljstvo sa
drugom osobom samo zbog toga to njemu ili njoj moe lako da peva, a ukoliko mu on odjednom
uz mnogo paljivih rei kae da zauti, on ili ona je toliko duboko povreen/a, da kree u
potragu za novim prijateljem, osobom koja ga ili je zaista razume, kako se to kae kao da neko
tako jednostavno moe da razume drugu osobu. Samo kada bi, kau oni. Da bi razumeo
drugog, ovek prvo mora da razume sebe samog, a to poinje tek posle dugog rada na sebi i prvih
uvida u to kakav zaista jeste. Dobar peva sigurno ne razume sebe. On vie voli da peva pesmu o
tome kako je neshvaen i sanja o fantastinom svetu u kome je sve organizovano tako da on u
njemu bude centralna figura. Taj stav i ti snovi stvaraju u njemu slabost, u stvari istinsku,
psiholoku bolest, za koju ovek mora da plaa tokom itavog ivota.
3

On je, takorei, dopustio da ga ivot nadvlada. Ali morate razumeti da se to ne donosi samo na
ljude, koji ne ulau napor, ljude koji nisu prilagoeni. To se odnosi i na ljude, koji ulau
uobiajeni napor i koji su i dalje bolesni u ovom smislu, jer oseaju da im ivot duguje stvari koje
nikada nisu stekli. Oseaju da bi trebalo da budu sreniji i veoma esto misle da drugi ljudi
izgledaju sreniji. A drugi ljudi to isto misle o njima. I mada ne pevaju svoje pesme otvoreno,
pevanje se moda kriom nastavlja u njima. Oseaju tugu iznutra, monotoniju, neku vrstu
unutranjeg umora ili frustracije oko koje se vrte misli. O tim unutranjim tajnim pesmama
veeras elim da govorim. Jer one oveku takoe stoje na putu i veoma esto ne bivaju opaene,
iako sve vreme tajno jedu ovekov ivot. Samo duboko samo-posmatranje moe da ih otkrije.
Cilj itavog samo-posmatranja je da baci svetlo na sebe. Nita ne moe da se promeni u nama
dok ne bude izneto na svetlo samo-posmatranja to jest, na svetlo svesnosti i itavo samoposmatranje ima za cilj da uini svesnijim ono to se dogaa u nama.
Znate, morate posmatrati sebe kada ste sami, isto toliko kao kada ste sa ljudima. Samoposmatranje je unutranja panja. Nemojte misliti da za unutranjom panjom nema potrebe
kada ste sami. Kada ste sami, pojavljuju se mnoga Ja, razliiti oblici imaginacije, razliite misli,
razliita raspoloenja. Ne smete misliti da ste obavezno u dobrom drutvu ako ste sami. Moete
lako biti u najgorem moguem drutvu, a da pri tom i ne pomiljate da posmatrate gde ste u sebi i
kakvo drutvo odravate u sebi. Vaa najnegativnija i najopasnija Ja mogu dospeti u prvi plan
kada ste sami. Moete imati veoma dobro napisane pesme, koje se pojavljuje samo kada ste sami
kada oseate da vas niko ne posmatra. Da, ali vi morate posmatrati. Nikada ne smete oseati da
niko ne gleda samo zato to su vrata zatvorena. Nikada ne smete oseati da se moete prepustiti
svojim najnegativnijim Ja, samo zbog toga to ste sami i da se zbog toga u sebi moete ponaati
kako elite. Morate kultivisati sasvim novu ideju o svojoj odgovornosti prema sebi u ovom
pogledu. Misliti da moete zaspati u sebi samo zato to nema nikoga i da iz tog razloga moete
uivati u svom unutranjem negativnom govoru znai nemati ispravno shvatanje o tome ta znai
Rad. To znai da ne posedujete unutranju iskrenost a ovaj Rad zahteva unutranju iskrenost
kao prvu stvar koja je od sutinskog znaaja. U ivotu mi odravamo spoljanji privid. Meutim,
u Radu sluaj je sasvim drugaiji. Re je o tome ta se zbiva u vama unutar vas, u vaim
mislima i oseanjima. Unutranjim radom na sebi kada smo sami mi esto moemo promeniti
itavu spoljanju situaciju. Meutim, mi to ne moemo uiniti bez unutranje iskrenosti i bez
posmatranja koja Ja u nama lau ili izvru stvari i tako dalje. Moemo postaviti sebi cilj da ne
budemo negativni sa drugom osobom, ali ako smo sami i dopustimo naim negativnim Ja da
kau ta ele i ne uinimo napor da se ne identifikujemo sa njima, onda ne radimo iskreno i za
nekoliko trenutaka moemo izgubiti nedelje rada. Ako ne sledimo negativna Ja u javnosti, ali
uranjamo u njih privatno, ta mislite da radimo? Sigurno nismo ni zapoeli da razumevamo ta
Rad znai. Prema osobi, sa kojom radimo, moramo se ophoditi podjednako briljivo i svesno u
mislima i oseanjima, kao to to inimo spolja u vidu ljubaznih manira. Ukoliko ne moemo da
uvidimo ta to znai, tada ne razumemo znaenje samo-posmatranja.
Jednom prilikom sam sedeo sa g. Uspenskim. utali smo. Pogledao me je sa osmehom i upitao
zato sam tako tuan. Odgovorio sam da nisam znao da sam tuan. Rekao je: To je navika.
Sluate neka Ja, koja pevaju neku oprotajnu pesmu, pesma je moda bez rei ili sa reima koje
ste zaboravili. Pokuajte to da posmatrate. Oduzima vam energiju i potpuno je beskorisno. I
dodao je: To je primer kako Vas Mesec jede.

Navodim to kao primer za ono to u ovim komentarima zovem unutranja tajna pesma. Znamo
da Rad ponekad govori o rtvovanju da neto moramo rtvovati da bismo bilo ta dobili. ta
Rad kae da na prvom mestu moramo rtvovati. Kae da moramo tvovati svoju patnju. esto
izraavamo patnju u pesmama, artikulisano ili neartikulisano. Panju treba usmeriti na te
unutranje neartikulisane pesme, koje treba da pokuamo da posmatramo i koje lako mogu da
nam oduzmu energiju, a da ne znamo ta se dogaa. One su, takve kakve jesu, neobine male
tune privatne veze, koje imamo sa samima sobom, koje nam kradu energiju i koje ne
primeujemo jer su postale navika.

Birdlip, 01. mart 1943.

II
to vie zahteva postavljate, to je jae vae unutranje uvaavanje. Uvek ete biti razoarani i
oseati da je neko drugi kriv. Ljudi sa mnogo oekivanja ine sebi ivot veoma tekim. Nita nije
kako treba: nisu okrueni pravim ljudima, ponaanje prema njima nije adekvatno i tako dalje. U
ovom Radu tokom posmatranja moramo postepeno osetiti svoju sopstvenu nitavnost.
Suprotnost unutranjem uvaavanju je spoljanje uvaavanje. Spoljanje uvaavanje je
razmiljanje o drugima. To je jedna od nekoliko stvari u Radu, za koje nam je reeno da ih
praktikujemo. Reeno nam je da ne praktikujemo unutranje uvaavanje i da nemamo negativne
emocije i tako dalje, ali nam je reeno da negujemo spoljanje uvaavanje, kao to nam je reeno
i da pamtimo sebe. Kada smo u stanju unutranjeg uvaavanja (a to je nae uobiajeno stanje), mi
mislimo iskljuivo na sebe. Posmatramo sebe kao centar Univerzuma. Kao i Kopernik, treba da
shvatimo da nismo centar Univerzuma. Unutranje uvaavanje nam daje samo emocije prema
sebi i kada one narastu, karakter postaje zatvoreniji.
Sigurno svi poznajete ljude, sa kojima ne moete razgovarati ni za trenutak, a da ne ponu da
vam priaju o problemima koje imaju, o svom tekom ivotu i tako dalje. Takvi ljudi su ruine.
Oni su mrtvi. Vi znate da Rad kae da su negativne emocije te, koje upravljaju svetom, a ne seks
ili mo. Pomislite samo koliko je ljudi kompletno uniteno stalnim preputanjem negativnim
emocijama. Unutranje uvaavanje je jedan vid identifikacije. Ono je blisko povezano sa
negativnim stanjima u nama. Ne smete misliti da je suprotnost unutranjem uvaavanju u
srdanom, optimistinom ophoenju i glasnom smejanju. To nije spoljanje uvaavanje.
***
Citirau rei g. Uspenskog o spoljanjem uvaavanju:
Suprotnost unutranjem uvaavanju i delimino nain borbe protiv njega, jeste spoljanje
uvaavanje. Spoljanje uvaavanje je zasnovano na potpuno drugaijem odnosu prema ljudima
nego unutranje uvaavanje. To je prilagoavanje ljudima, njihovom razumevanju, njihovim
zahtevima. Pridajui znaaj spolja, ovek radi stvari, koje ine ivot lakim za druge ljude i
njega. Spoljanje uvaavanje zahteva poznavanje ljudi, razumevanje njihovih ukusa, navika i
verovanja. U isto vreme, spoljanje uvaavanje zahteva veliku mo nad sobom, veliku kontrolu
nad sobom. ovek esto eli da izrazi ili da pokae drugom oveku ta zaista misli ili osea
prema njemu. Meutim, ako je slab, on e se, naravno, prepustiti i rei ta zaista misli, a zatim e
kao svoje opravdanje tvrditi da ne eli da lae, ne eli da se pretvara, ve eli da bude iskren. Jer
on sebe ubeuje da je sve greka drugog oveka. On je zaista eleo da prema njemu gaji odnos
spoljanjeg uvaavanja, ak i da mu popusti, da se ne svaa i tako dalje. Ali drugi ovek nije hteo
da pokae nimalo spoljanjeg uvaavanja prema njemu, tako da se sa njime nita nije moglo
uiniti. Veoma esto se deava da ovek zapone blagoslovima i zavri kletvama: on poinje
odlukom da istraje u spoljanjem uvaavanju, a zatim optuuje druge ljude da ne pokazuju
spoljanje uvaavanje prema njemu. To je primer kako spoljanje uvaavanje prelazi u
unutranje uvaavanje. Meutim, ukoliko ovek zaista pamti sebe, on razume da je drugi ovek
maina, ba kao i on sam, i tada e se staviti u njegov poloaj, zamislie sebe na njegovom mestu
i bie zaista u stanju da razume i oseti ono to drugi ovek misli i osea. Ukoliko je u stanju da to
uini, rad e mu postati laki. Meutim, ukoliko prie oveku sa svojim sopstvenim zahtevima, iz
toga ne moe da se dobije nita osim novog unutranjeg uvaavanja.
6

Pravo spoljanje uvaavanje je veoma vano u Radu. esto se dogaa da ljudi, koji veoma dobro
razumeju neophodnost spoljanjeg uvaavanja u ivotu, ne razumeju njegovu primenu u Radu.
Oni ak zamiljaju da im praktikovanje Rada daje pravo da druge ne uvaavaju: dok je u stvari u
Radu to jest, za ovekov uspean rad spoljanje uvaavanje deset puta neophodnije nego u
ivotu, jer samo spoljanje uvaavanje pokazuje njegovo vrednovanje Rada i njegovo
razumevanje Rada a uspeh je uvek proporcionalno srazmeran vrednovanju i razumevanju.
Zapamtite da rad ne moe da pone i ne moe da se nastavi na nivou niem od nivoa obinog
ivota to jest, mora da pone na nivou Dobrog Domaina. Ovo je veoma vaan princip koji se,
iz ovog ili onog razloga, obino zaboravlja. Ljudi moraju da se ponaaju kao Dobri Domaini.
***
U Radu je spoljanje uvaavanje vanije nego u ivotu. Njega ne ine emocije prema sebi, ve
emocije prema drugome. Drugi u Radu, Rad zajedno sa drugima, vodi do neophodnog
spoljanjeg uvaavanja, postavljanja sebe na mesto drugoga, razumevanja tekoa drugih ljudi. U
praksi spoljanjeg uvaavanja neophodno je razumeti da su drugi ljudi ogledala nas samih.
Ukoliko tokom samo-posmatranja napravite dobar album fotografija samog sebe, tada neete
morati daleko da gledate, da biste u sebi nali ono, to vas toliko odbija kod druge osobe, i tada
ete biti u stanju da sebe postavite u njenu poziciju, da shvatite da ona ima tu istu stvar, koju ste
uoili u sebi, da ima svoje tekoe, kao to ih imate i vi i tako dalje. Spoljanje uvaavanje se
moe praktikovati i kada ste sami. Dau vam primer: setite se u detalje ta ste nekome rekli i
stavite se na njegovo mesto, vizualizujui pri tome da vam on govori te iste stvari uz korienje
iste intonacije. Spoljanje uvaavanje je podjednako obimno i raznovrsno u svom opsegu kao i
unutranje uvaavanje. Ne moe biti pravilnog razvoja Emocionalnog Centra bez praktikovanja
spoljanjeg uvaavanja: vrednovanje ovog Rada i praktikovanje spoljanjeg uvaavanja razvija
Emocionalni Centar. to vie vrednujete Rad, to manje lana Linost moe da upravlja vama, to
ste manje podloni sujeti i to vie primenjujete spoljanje uvaavanje, to manje sebe smatrate
vrednim.
U ovom Radu ne postoji takva stvar da se pretvarate da inite dobro, dok u stvari elite loe.
Nema koristi od pretvaranja da ste ljubazni prema drugim ljudima, ako ih mrzite u svom srcu.
Sav ovaj Rad zavisi od unutranje iskrenosti. Spoljanje uvaavanje nije hipokrizija, nije dobra
dela, ve je pitanje unutranjeg stava. Setite se da, kada u sebi naete istu stvar, koju osuujete u
nekom drugom, to ima magian efekat razreenja itave situacije. To je pravi oprotaj. Vi znate
da je nae prirodno stanje da budemo veoma iznenaeni injenicom da bilo ta nije u redu sa
nama. Naravno, mi esto grdimo sebe, ovakve kakvi jesmo. Kaemo na primer: Da, plaim se
da snosim veliku odgovornost za taj incident. Da, zaista je tako., kae druga osoba. Zar tada
niste zapanjeni? Zato, odjednom ste povreeni i uvreeni. Sve to je zbog toga to je veoma teko
misliti da bilo ta nije u redu sa nama i to je deo sna u kome smo, dubokog sna koji pokriva
itavo oveanstvo. Sada, samo-posmatranje je veoma neprijatno i postaje sve neprijatnije.
Ukoliko se radi iskreno, ono boli. Ali ono puta svetlo unutra i spreava sve vrste divljeg korova
da rastu unutra i meu njima sve ono neobino rastinje, nastalo usled unutranjeg uvaavanja i
samosaaljevanja i pevanja pesme. A onda najzad poinjemo da vidimo ta to znai da ovek
mora razumeti da nije nita pre nego to moe da oekuje da bude neto.
U vezi sa onim oblikom unutranjeg uvaavanja, koje poiva na oseaju da vas je ivot izneverio,
da treba da budete u drugaijoj situaciji, morate se setiti da Rad veoma empatino kae da svako
poinje sa mesta, na kome treba da bude. Kae da su uslovi, pod kojima se susreete sa Radom,
7

pravi uslovi za vas. Nita nije apsurdnije nego misliti da ovek trai ivot u Radu. Neobino je da
ljudi imaju tako skuenu predstavu o tome, kakav bi ivot trebalo da bude. Oni imaju jedan ili
dva recepta za ivot i ukoliko se ivot neke osobe ne poklapa sa tim receptima, smatraju da je
protraen ili beskoristan i sa takvim stavom osoba moe zapasti u unutranje uvaavanje u velikoj
meri i oseati da je sve protiv nje, ak i Bog i itav Univerzum, a to je sve samo zbog toga, to ne
posmatra ivot na pravi nain. Postavlja zahteve koji ne mogu da se ispune. Nalik je osobi koja
odlazi u piljarnicu i trai eir ili mainu za ivenje i ne eli da uzme ono to moe da joj se
proda. Sile hipnoze, koje dre oveka u stanju sna, iste su za svakoga. Ukoliko je va cilj
buenje, tada, u kakvim god okolnostima da ivite, to ne bi trebalo da predstavlja nikakvu razliku
za vas, osim ako nasilno niste odvojeni od Rada. Sluali ste poglavlje o Karma jogi, proitano pre
nedelju-dve. Koliko ja znam, nije data bolja formulacija o tome, kako izbei unutranje
uvaavanje u vezi sa svakodnevnim okolnostima vaeg ivota. Dok unutranje uvaavanje
predstavlja oblik identifikovanja, shvatiete da je praktikovanje ne-identifikovanja, koje g.
Uspenski navodi u vezi sa reju odvojenost, lek za to unutranje uvaavanje. Ukoliko shvatite da
unutranje uvaavanje moe postati prava bolest za vas, tada ete uiniti sve to je u vaoj moi
da pobegnete od nje. Nije dobro rei, na primer, Oh, taj i taj ne moe da zamisli kakav je ivot
za osobu poput mene. To e samo poveati vae unutranje uvaavanje. Unutranje uvaavanje u
vama mora da bude zaustavljeno, jer e u suprotnom rasti i rasti i rasti. Sagoree u vama sve to
je mlado i sposobno za rast.
Nemojte pitati ta je lek za unutranje uvaavanje, molim vas. Treba da ga prouavate u sebi i
uoite koliko vam teti i da na osnovu toga steknete istinsku elju da ga se oslobodite. Treba prvo
da ga vidite u sebi i da ga zatim shvatite ozbiljno, u vezi sa svim drugim stvarima, za koje vam je
reeno da ih u ovom Radu praktikujete. Jer itav Rad je neophodan. Primena svih tih delova u
Radu je neophodna, jer itav Rad je iv organizam.

Birdlip, 8. mart 1943.

III
Proli put smo govorili o neophodnosti spoljanjeg uvaavanja u Radu. Spoljanje uvaavanje
mora u Radu poeti odmah, u onoj meri u kojoj je osoba sposobna za to. Osoba, koja je
egocentrina to jest, koja misli samo o sebi, a o drugima samo u vezi sa samom sobom ne
moe da stigne daleko. Takva osoba radi samo na prvoj liniji Rada, liniji Rada na sebi i to samo u
veoma malom stepenu. Druga linija Rada mora da obuhvati druge ljude i ovekov odnos prema
njima. To takoe zahteva rad na sebi. On ne znai samo da morate trpeti neprijatne manifestacije
drugih a setite se da oni moraju trpeti vae ve to pre znai praktikovanje spoljanjeg
uvaavanja uopte.
Svako ima manje ili vie utvren nain prihvatanja drugih ljudi, u skladu sa stavovima i
odbojnicima. Mi vidimo druge ljude kroz svoje stavove i odbojnike. U principu, ne volimo druge.
Instinktivno smo neprijateljski. Seam se kako je G. jednom rekao da napnemo sve miie kada
nekoga treba da propustimo u redu. Znate da je reeno da ne treba da se pretvaramo da volimo
druge ljude, ve da pokuamo da radimo na svojoj netrpeljivosti. Netrpeljivost se razvija veoma
rano. Ne moete praktikovati spoljanje uvaavanje prema drugoj osobi, ako se hranite samo
netrpeljivou. Svako lako pravi podelu na dopadanje i nedopadanje, a u odnosima se
netrpeljivosti ne sme dozvoliti da mehaniki raste. Tokom samo-posmatranja emo uoiti da
imamo dva seanja na jednu osobu. Kada smo negativni, seamo se samo neprijatnih stvari: kada
nismo negativni, zaboravljamo ih. Imamo neku ideju o tome ta korektno znai u pogledu
spoljanjeg ponaanja. Meutim, treba da budemo korektni prema drugima u sebi i to je zaista
rad na sebi koji poprima oblik spoljanjeg uvaavanja. Oblak neprijatnih misli i oseanja o drugoj
osobi, kome ste dobrovoljno dozvolili da prodre u svest, moe poeti da raste. Neto mora biti
uinjeno, kako za dobrobit vau, tako i druge osobe to jest, morate poeti da radite na sebi da
biste neutralizovali taj neprijatan i moan materijal u sebi. Bie potrebna sva vaa inteligencija i
iskrenost i radna memorija da biste moda neutralizovali taj otrov, kako biste mogli da se prema
drugoj osobi iznutra ophodite korektno. Morate da se postavite na mesto druge osobe. Morate da
uklonite sve samo-opravdavanje i iznad svega, morate da se setite onoga to ste posmatrali u sebi
i kakvi ste, pre nego to to tako lako kritikujete u drugoj osobi.
Sa druge strane, ne morate to da inite. Moete jednostavno da pribegnete unutranjem
uvaavanju. Moete da ispisujete raune govorei sebi da je druga osoba kriva, da se nije
ponaala prema vama na odgovarajui nain, da vam se duguje, da vam druga osoba duguje da
ima dugove prema vama. Sve to predstavlja temelj za tako mnogo odnosa u ivotu. Temelj
unutranjeg uvaavanja. Da li ste uoili da u odnosu izmeu dvoje ljudi jedan od njih obino
malo vie praktikuje spoljanje uvaavanje, a drugi esto samo unutranje uvaavanje i ali se
zbog svega?
U Radu spoljanje uvaavanje mora da zae duboko u ivot. Ono zaista pripada proienju
Emocionalnog Centra. Jedan od dva velika cilja Rada je buenje Emocionalnog Centra, kojeg
pokreu negativne emocije i sve male emocije egoizma, sujete i uobraenosti. Spoljanje
uvaavanje (u smislu Rada) zahteva svesni napor, dok je unutranje uvaavanje mehaniko to
jest, ono ne zahteva nikakav napor, ve se odvija samo od sebe i raste samo od sebe, upravo kao i
negativne emocije. U Radu spoljanje uvaavanje ne potie iz ivotnih motiva. To je razlog zato
ono zahteva svesni napor. Treba da ukaete uvaavanje ljudima, koje u ivotu verovatno ni na
trenutak ne biste pomislili da uvaavate. Uzmimo osobu koja praktikuje spoljanje uvaavanje u
9

ivotu na primer, konobara. On moe biti veoma pametan. Uoava ta ljudi vole, ta ne, koje su
njihove osobenosti, ta oekuju od njega, koju vrstu iritacije imaju, koju hranu vole itd. On
svemu tome povlauje. Nalik Svetom Pavlu on je sve u jednom oveku, ali ne iz istih motiva.
Dovoljno je inteligentan da bi se prilagodio zahtevima ljudi. Stavlja sebe u slubu drugih ljudi.
Taktian je, paljiv, ponitava sebe itd. Meutim, on to sve ini zato to igra igru. I potpuno je u
pravu. Inteligentan je. Meutim, u Radu je situacija drugaija. Spoljanje uvaavanje sa
stanovita ivota nije isto to i spoljanje uvaavanje sa stanovita Rada. U isto vreme, osoba,
koja zna ta znai spoljanje uvaavanje u ivotu i koja je obuena da prouava zahteve drugih
ljudi, moda e bolje nauiti ta spoljanje uvaavanje znai u Radu.
eleo bih da veeras sagledate da ta vrsta spoljanjeg uvaavanja, koju primenjuje konobar, nije
ista kao ona koja postaje neophodna za svakoga ko je u Radu. Dolazite do neophodnosti i do
znaenja spoljanjeg uvaavanja u Radu sa druge strane, to je sigurno povezano sa vama i vaim
interesima, ali ne na isti nain. Mi pokuavamao da se probudimo, da ne budemo toliko
identifikovani sa svime, da ne budemo robovi svojih unutranjih stanja i nekorienja mozga i
tako dalje. Ukoliko stalno budemo pravili raune jedni protiv drugih, prezirui se privatno,
govorei pogreno, psiholoki ubijajui druge itd, sav rad na sebi e biti upropaen. U procesu
buenja iz sna jedna stvar se oslanja na drugu. Jedna noga ne moe ustati iz kreveta. itavi vi
morate ustati iz kreveta, ukoliko elite da stojite uspravno. Posle nekog vremena u Radu dolazite
do take iskrenosti sa sobom, na kojoj shvatate da jednostavno ne moete dozvoliti sebi da budete
u nekim odreenim stanjima, koja ste uoili kod sebe. Tada poinjete da uviate zbog ega
morate da primenjujete spoljanje uvaavanje to jest, da morate da podesite stvari u sebi s
obzirom na druge ljude.
Tako ete iz ovog komentara videti da spoljanje uvaavanje u Radu ne predstavlja nita povrno,
ve da see veoma duboko. Na poetku morate praktikovati spoljanje uvaavanje sasvim spolja,
tako rei, ali uoiti njegov kvalitet. to je pristup iskreniji, to je kvalitet bolji. to je vie
povrnosti i pretvaranja, to je kvalitet gori. Sav napor u Radu, kao to je esto reeno, u pogledu
svojih rezultata zavisi od svog kvaliteta. Predlaem da za praktian rad svako od vas izabere
odreenu osobu, prema kojoj e se odnositi uz spoljanje uvaavanje tokom sledee nedelje.
Posmatrajte svoje mehanike reakcije na tu osobu. Posmatrajte svoj mehaniki kriticizam.
Posmatrajte gde se oseate superiornim. Pokuajte da pronaete u sebi te iste stvari, koje
prebacujete drugoj osobi. Razmiljajte kako bi vam se dopalo da ta druga osoba misli o vama isto
to vi mislite o njoj. Stavite sebe na mesto druge osobe. Pokuajte da vidite gde lei problem i u
vama kao i u drugoj osobi. Pokuajte da se ne identifikujete. Uoite svoj unutranji govor i prema
emu je usmeren. Ostanite budni za ono to inite, to e biti va cilj za nedelju dana. Setite se
toga svakoga jutra kada se probudite. Razmiljajte o tome nou gde ste pali, zato ste pali, gde
ste poeli da iznutra umesto spolja pridajete znaaj. Tada ete bolje videti ta znai spoljanje
uvaavanje i kako ono menja bie.

10

Birdlip, 15. mart 1943.

IV
Kada oseate da se neko nepravino poneo prema vama, oseate da niste potovani u skladu sa
vaom vrednou. Na primer, oseati se uvreeno znai oseati da vas ne potuju u skladu sa
vaom vrednou. Tako ljudi esto kau kada su uvreeni: Da li ti zna ko sam ja? ili neto
slino. Oni smatraju da imaju odreenu vrednost po sebi, tako da kau: Da li ti zna ko sam ja?
mislei da se druga osoba ne bi usudila da se ponaa na takav nain, kada bi znala. Naravno, da
imate malu ili nikakvu sliku o sebi kao vrednom, ne biste se tako lako uzbudili. Ukoliko visoko
vrednujete sebe, lake ete osetiti da vas drugi ne potuju u skladu sa vaom vrednou. Tako ete
lake zapasti u unutranje uvaavanje. Osoba ak moe biti u toj meri preokupirana pitanjem o
tome da li se drugi prema njoj ispravno ponaaju i sumnjama da li joj se drugi podsmevaju, da se
moe rei kako se itav njen ivot okree oko unutranjeg uvaavanja. Ili opet, neke osobe mogu
sebe smatrati vrednijim od drugih zbog patnje. Ljudi su privreni sopstvenoj patnji i poinju da
posmatraju sebe kao vredne posebnog potovanja zbog toga to su doiveli sve vrste tekoa,
mizerije i patnje. Uvreeni su ako neko pone da govori o svojoj patnji. Oseaju da im druga
osoba ne pridaje dovoljno znaaja i da je sebina. Teko im je da shvate da i druge osobe pate.
Niti shvataju da videti sebinost u drugome znai videti refleksiju sopstvene sebinosti, jer to
vie zahteva postavljate drugima, to e vam sebiniji drugi izgledati.
ta je to to nas podstie na unutranje uvaavanje? Postavimo pitanje: Na kojoj taki, ili gde,
poinjete da pravite raun? Poinjete kada osetite da niste dovoljno potovani, kada osetite da
ste potcenjeni. Konobar ne dolazi kada ste ga pozvali. Prodavac prvo usluuje drugu osobu.
Moda vas ljudi ne gledaju dovoljno na ulici ili, da tako kaemo, uopte ne obraaju dovoljno
panje na vas. Ili se ini da vas neka osoba stalno ignorie. Ili moda ujete neto to je neko
drugi rekao o vama: to je gotovo uvek neprijatno. Postoji hiljadu i jedan mogui primer, manje ili
vie ozbiljan. Mali incidenti nas lako uznemiruju konobar, prodavac. To formira male raune i
moe lako postati navika. Meutim, mi ve imamo sve vrste dugih rauna protiv drugih,
uskladitenih u prolosti, na svoju nesreu. Svi oni poinju tim misterioznim pitanjem o
ovekovom sopstvenom potovanju samog sebe. Osoba sa odreenom dozom samo-posmatranja
bi mogla uzviknuti: Koja je to stvar u meni koja je u tom trenutku uvreena i ve poinje da
pravi raune? Pogledaj, mogu to da posmatram na delu u sebi, kako sakupljam materijal i
poinjem da se seam neprijatnih stvari i nalazim rei i fraze koje bih upotrebio protiv druge
osobe, inei da oseti da je omalovaavam u stvari, inei da shvati koliko je prljava. Da li je to
slika mene samog? Da li je to imaginarno Ja? Da li je to lana linost? Ili ta je to to lei u
temelju svega toga? Odgovor je da temelj svega toga predstavlja sve ono, gde se identifikujete
sa sobom. Sve vrste unutranjeg uvaavanja, od kojih je pravljenje rauna samo jedan oblik,
pripadaju identifikovanju. Rad kae da moramo prouavati identifikaciju sve do samih njenih
korena. ovek je uvreen samo onda kada je identifikovan sa sobom. Rad takoe kae da
prouavanje identifikovanja mora poeti prouavanjem toga gde ste identifikovani sa sobom. Na
tom mestu moete biti neraspoloeni, povreeni, ljuti, uvreeni. Identifikacija sa sobom stoji na
prvom mestu, uznemirenost i uvreenost dolaze na drugo mesto, pravljenje unutranjih rauna na
tree.

11

Birdlip, 22. mart 1943.

V
Nekim ljudima je teko da razumeju ta znai unutranje uvaavanje, a drugima ta znai
spoljanje uvaavanje. U ovom Radu spoljanje uvaavanje mora da se primenjuje, a unutranje
uvaavanje da se zaustavi. Da bi se praktikovalo spoljanje uvaavanje prema nekoj osobi, prvo
je neophodno staviti sebe u poloaj te druge osobe. Da bi se to uinilo, morate o sebi misliti kao
da ste ta druga osoba, da morate da inite iste stvari, da imate iste tekoe, iste hendikepe, isti
ivot. Sada, ako ponete da mislite o tom prvom koraku, teko ete rei da spoljanje uvaavanje
ima bilo kakve veze sa stanjem indiferentnosti. Stavljanje sebe u situaciju druge osobe trai vae
celokupno razumevanje. Ono zahteva direktan napor uma i oseanja. Verovatno ete biti sasvim
nesposobni da to uinite, ukoliko ste uvek preokupirani svojim sopstvenim problemima i
nevoljama i nainom kako se drugi ponaaju prema vama to jest, ako uvek posmatrate svoj
ivot sa pozicije unutranjeg uvaavanja.
Seam se sluaja oveka, koji je uvek bio u stanju unutranjeg uvaavanja, koji je uvek patio i
najzad napisao na nadgrobnom spomeniku svoje ene: Od tvog supruga slomljenog srca.
Vidite, ak i tada je mogao da misli samo na sebe, na svoju sopstvenu patnju. Sada, ako ponete
da primenjujete spoljanje uvaavanje prema nekoj osobi tokom nekog znaajnog perioda,
moraete uvek iznova i iznova da stavljate sebe na mesto druge osobe. Na taj nain postajete
svesniji. Samoposmatranje vas ini svesnijim samih sebe: spoljanje uvaavanje vas ini
svesnijim drugih. Uzmimo jednostavan primer otkrivanja tog tipa: stavljate sebe u poloaj druge
osobe i posle nekog vremena shvatate da oekujete od te osobe da ini stvari, koje sami ne biste
pomislili da uinite na primer, oekujete da e se osoba podvri okolnostima, kojima se ne biste
podvrgli ni za trenutak. Vidite li kako ste poveali svest? Ukoliko imate otkrie te vrste, to znai
da ste zaista poeli da primenjujete spoljanje uvaavanje i da razumete ta to znai staviti se u
poloaj druge osobe.
Ljudi, koji postavljaju mnogo zahteva, oekuju mnogo od drugih i ukoliko ne dobiju ono to
oekuju, razoarani su i oseaju se iznevereno. To jest, poinju da formiraju osnovu za unutranje
uvaavanje u svom ivotu. To ih ini gorkim. Oseaju da moraju da izmire raune. Za osobu
ovog tipa spoljanje uvaavanje postaje veoma teko. Ali to vama ne bi trebalo da bude toliko
teko, ukoliko niste kristalizovani. Uvideti da oekujete od druge osobe stvari, koje sami ne biste
pomislili da uinite, ini veoma dobru poetnu taku za poetak spoljanjeg uvaavanja u odnosu
na drugu osobu. To je praktina poetna taka i poetna taka Rada. Shvatate tada da ne samo da
oekujete od druge osobe da ini stvari, koje ne biste pomislili da uinite, ve i da bude drugaija
nego vi, da se ponaa drugaije, drugaije postavlja stvari i tako dalje. Pretpostavimo da ste se
uvek poredili sa drugima u svoju korist i da ste ak sigurni da nijedna od neprijatnih stvari, koje
uoavate kod drugih, ne postoji u vama. Veoma ete se iznenaditi kada saznate da ste nepravedni
i da oekujete od drugih u Radu da ine ono to ni u snu ne biste pomislili da sami radite. Kao to
je reeno u prethodnim poglavljima, esto ete rei da ste vi krivi za neto, ali ako se neko saglasi
sa vama, biete iznenaeni i oseate se napadnutim. Da, mi se lako pretvaramo da nismo u pravu.
Ali videti to, direktno i nepogreivo u sebi, jeste bol. To je stvarno i tako korisna patnja, jer sva
istinska patnja proiuje emocije. Ono samo kratko vreme traje kao ista patnja, a zatim ga
identifikuje lana linost i menja u neko komplikovano negativno stanje, neku vrstu neprijatnog
samosaaljevanja ili u beskrajno samoopravdavanje, koje predstavlja beskorisnu patnju.

12

Pretpostavite sada da ivite sa osobom koja je vi. Jednom sam proitao priu o oveku koji je
umro i preao u drugi svet, gde je sreo mnogo ljudi, od kojih je neke poznavao i voleo, a neke
poznavao i nije voleo. Meutim, tu je bila i jedna osoba, koju nije poznavao i koju nije mogao da
podnese. Sve to bi ovaj rekao iritiralo ga je i bilo mu je odvratno njegovi maniri, njegove
navike, njegova lenjost, njegov neiskren nain govora, njegovi izrazi lica i takoe se inilo da
on moe itati misli tog oveka i oseanja i sve njegove tajne i u stvari itav njegov ivot. Upitao
je ostale ko je taj nemogui ovek. Oni su odgovorili: Ovde imamo specijalno ogledalo, sasvim
razliito od ogledala u vaem svetu. Taj ovek si ti sam. Pretpostavimo onda da morate da ivite
sa osobom koja je vi. Moda je to ono to neka druga osoba mora da radi. Naravno, ukoliko ne
praktikujete samoposmatranje, moete uobraavati da bi to bilo divno i da bi svet bio sreno
mesto, kada bi svako bio kao vi. Nema granica sujeti i uobraenosti. Sada, postavljajui sebe na
mesto druge osobe, takoe stavljate sebe u njegovu taku gledita, kako on vidi vas i uje i
doivljava vae svakodnevno ponaanje. Vidite sebe njegovim oima. Ukoliko do sada niste
praktikovali samoposmatranje, neete ovo moi da uradite, jer ete jednostavno smatrati kako je
istina da je sa vama sve u redu. Meutim, ukoliko ste samoposmatranje vebali dovoljno, da
ponete da gubite ranije ideje o sebi i ako ste ve sakupili kolekciju ne samo brzih snimaka, ve
fotografija u punoj veliini u vaim tipinim ulogama, sluaj e biti sasvim drugaiji. Biete u
stanju da do nekog stepena vidite sebe onako kako vas vidi druga osoba i tako ete poeti
praktino da shvatate kakva je situacija druge osobe i kakve tekoe ima i ta bi to znailo ako
biste morali da ivite sa sobom. Naravno, druga osoba mora uiniti isto. Neki od vas mogu
pomisliti, kada uju ovo, da je sasvim u redu rei da druga osoba treba pokuati da vidi kako je
teak ili teka on ili ona. Ali obratite panju na to da smo promenili pristup. Vi ste taj koji treba
da vidi koliko ste teki za drugu osobu. Dopustite da vam kaem da to uopte nije lako shvatiti.
Moda mislite da sve to ve znate. Moda ste to ve uli, ali itav ivot je potreban da bi se
videlo ta to sve implicira.
U Radu odnosi su vani. Odnosi u Radu su nemogui bez spoljanjeg uvaavanja. U principu
moramo pristupiti jedni drugima kroz medijum Rada. Rad i njegova uenja moraju da lee
izmeu vas i druge osobe. Morate gledati jedan u drugog kroz zajedniki prozor Rada. Morate
biti povezani zajednikim vrednovanjem Rada ali sasvim praktino radei. Ako se dvoje ljudi
u Radu svaaju, oni treba da obave jo mnogo posla. Moda nisu spremni za to, u kom sluaju e
biti napravljene rane, ba kao u ivotu. Mogu odbiti da rade na sebi ili u vezi sa drugima: oni e
tada oboje zapasti u unutranje uvaavanje, oboje e smatrati da im se duguje, oboje e misliti da
onaj drugi treba da im se izvini. Naravno, ukoliko ne radite na sebi i jednostavno ivite i ne inite
nita dodatno, Rad ne moe postati Trea Sila u vama. Trea Sila je sila koja postavlja odnos. U
ovom sluaju ivot e biti Trea Sila za vas, a ivot deli, dok bi Rad trebalo da ujedinjuje. ivot
deli, jer u ivotu ljudi ne razumeju jedni druge. Nemaju zajedniku osnovu, niti zajedniki jezik.
Meutim, u Radu postoji zajednika osnova i ljudi mogu poeti da govore zajednikim jezikom i
da tako razumeju jedni druge. Deset puta vie spoljanjeg uvaavanja je potrebno u Radu nego u
ivotu i to potpuno drugaijeg kvaliteta, jer je Rad sila koja postavlja odnos. Ako se dvoje ljudi
u Radu posvaaju, a spremni su da rade i ele to, tada e oboje to uraditi sami ne u okviru nekih
susreta i nagovaranja ve, jednostavno kao deo samog Rada. Svaki e staviti sebe u poziciju
drugog i svaki e videti sebe iz perspektive onog drugog. Spoljanje uvaavanje je veoma dobar
rad. Tu nije re o tome da li ste vi u pravu ili druga osoba. Ono poveava svesnost. Ono ukljuuje
prvu i drugu liniju rada.
Ukoliko zasnivate svoju egzistenciju na unutranjem uvaavanju, okonaete ivot kako to ini
veina ljudi. Vai ivoti su onda svi jednostrani, nepodeljeni, neprobavljeni, toliko mnogo stvari
13

je ostavljeno da lei svuda okolo, i ukorenjeni, da tako kaem, u prolosti, toliko mnogo nasilnih i
gorkih oseanja, tako mnogo mesta koja su nam odbojna iz nekih prolih razloga. Sve to je usled
toga, to se sebi ne daje Prvi Svesni ok, nedoputanja da se ivot i Rad poklope. Mislim da se
toliko esto moe videti kako unutranje uvaavanje unitava ivot i kakav je to uasan oblik
identifikacije. To je zaista nain gledanja na ivot iz krive perspektive. Ljudi, koji su u stanju
samo da iznutra pridaju znaaj, i oseaju da bi drugi trebalo da se promene, odnose se jedni
prema drugima tako pogreno, da akumuliraju meu sobom teak, gust, negativan materijal, za
koji se vrsto dre i koga ne ele da se odreknu. Meutim, spoljanje uvaavanje je sasvim
drugaije. Ono vas proiava. Ono vas oslobaa. Ono objedinjuje ono to nedostaje, inei da
vidite drugu stranu i shvatite efekte onoga to radite. Ono ponitava sve oseaje da vam se
duguje, povezujui dugovanja i potraivanja u raunu. Jedan sat spoljanjeg uvaavanja e vas
osloboditi od posledica nedelja unutranjeg uvaavanja. I to vie moete videti sebe tokom
posmatranja, u trenutku, i to bolje moete videti kakva ste vrste osobe bili itavog ivota, to ete
vie biti u stanju da ispravno primenjujete spoljanje uvaavanje. Ipak, zapamtite da spoljanje
uvaavanje u svojoj praktinoj primeni moe poeti samo onda kada postavimo sebe u poziciju
druge osobe i gledanja odatle gde ste, iz uma i svesti druge osobe sebe. Tako, nemojte misliti da
je spoljanje uvaavanje samo initi neto za drugu osobu.

14

Birdlip, 27. mart 1943.

VI
Dok god prema drugoj osobi primenjujete spoljanje uvaavanje, pokuavajui da promenite
njega ili nju to jest, dok god mislite da je druga osoba ta, koja treba da se promeni vi ne
primenjujete spoljanje uvaavanje, ve unutranje. Osnova unutranjeg uvaavanja je miljenje
da bi drugi trebalo da budu razliiti, iz ega proistie pravljenje rauna protiv drugih.
Neophodno je ovu taku jasno shvatiti. Oseate da druga osoba ne bi trebalo da se ponaa prema
vama onako kako to ini, ili da ne treba da vas ljuti ili da ne treba da bude takva kakva jeste. Da li
onda postavljate zahteve ili ne? Naravno da ih postavljate. Sada, kod pravog spoljanjeg
uvaavanja ne moete poi od te take. Polazite od ideje da ste vi u pravu, a oni gree. I budui
da mislite da ste u pravu a da oni gree, oseate da vam oni neto duguju. U kom smislu vam oni
duguju neto? Oseate da bi oni trebalo da korespondiraju sa vaim idejama i poto to ne ine,
oseate da nedostaje neto, to bi oni trebalo da uine. Tako oseate da vam duguju ispravno
ponaanje u skladu sa vaim standardima o tome ta je dobro a ta loe. Vidite da sve to znai da
sebe stavljate u poziciju sudije. Osuujete drugu osobu sa stanovita sopstvenih usvojenih ideja o
tome kakva bi ta osoba trebalo da bude. To je izvor unutranjeg uvaavanja u pogledu onoga to
nazivamo pravljenje rauna. Ukratko, oseate da vam druga osoba duguje neto. Sada, ako
prilikom pokuaja da primenite spoljanje uvaavanje prema drugoj osobi sa osnove unutranjeg
uvaavanja, smatrajui da druga osoba treba da se promeni, vae spoljanje uvaavanje nee biti
nita drugo do unutranje uvaavanje. Naprotiv, polazite od svoje sopstvene situacije, ne od
situacije druge osobe. U poreenju sa pravim spoljanjim pridavanjem znaaja, to nije nita do
oblik licemerja i verovatno ete zavriti sleui ramenima i govorei: Eto, uinio sam najbolje
to sam mogao za tu osobu i ne mogu vie. Tako, opraete ruke od njega u svojim oseanjima
zasluga i vrlina. Meutim, uveravam vas da spoljanje uvaavanje u smislu Rada nije nita nalik
tome. Uzmimo obinog, mehanikog oveka to jest, obinu osobu. On je pun odbojnika,
predrasuda, negativnih stavova, slika o samom sebi, sujete, tipinih gramofonskih ploa i tako
dalje. Pretpostavimo da on pokua, takav kakav jeste, da primeni spoljanje uvaavanje, da se
zaista postavi u ivot druge osobe, u njenu situaciju, u njen um. Da li e biti u stanju da to uini?
Naravno da ne. On ne vidi sebe. Kako onda moe videti drugu osobu? A ukoliko ne vidi drugu
osobu, kako e postaviti sebe u poziciju te druge osobe? To je razlog zato je ranije reeno da pre
nego to ponete da primenjujete spoljanje uvaavanje na pravi nain, morate dostii odreeni
stepen samoposmatranja i samo u skladu sa svojim stepenom samoposmatranja i samopoznavanja moete da primenite spoljanje uvaavanje na drugu osobu. U meri u kojoj poznajete
samog sebe, pravilno ete poznavati drugu osobu: u meri u kojoj moete videti sebe, moi ete
pravilno da vidite drugu osobu. Da li znate, svaki od vas ovde, koliko dosadni, koliko teki,
koliko neprijatni, koliko puni predrasuda, koliko strogi umete da budete? Da li ste to uoili? Ako
je tako, tada ste u boljoj poziciji da primenite spoljanje uvaavanje na druge, jer kada vidite
njihove mane, takoe ete videti i sopstvene. Meutim, onakvi, kakvi smo stvoreni, posmatrajui
samo kroz svoja ula, a ne gledajui u sebe, moemo videti samo mane drugih ljudi a da bi se
podmirio raun, potreban je itav ivot rada i uvida. Svi imamo slike o samima sebi; svi smo mi,
na ovaj ili onaj nain, samozadovoljni. Dopustite da vam iz renika proitam definiciju rei
samozadovoljan (smug). Re je izvedena iz nemakog jezika u znaenju nakinuriti se;
krijumariti, i tako: voditi rauna da se odri privid respektabilnosti, biti apsurdno
samozadovoljan i samodopadljiv. Jedna stvar je sasvim sigurna, a to je da to iskrenije
posmatramo sami sebe i ono to je u nama, to emo biti manje samozadovoljni. Iz toga sledi da
bi trebalo da budemo manje zadovoljni da znamo kakva bi trebalo da bude druga osoba. Tako
treba da manje sudimo i, kao posledica toga, budemo u stanju da sebe lake postavimo u poziciju
15

druge osobe. Setiete se dva primera molitve iz Biblije ovek koji zahvaljuje Bogu to nije kao
drugi ovek i ovek koji se udara u grudi i govori da je grenik. Koji od te dvojice ljudi bi po
vaem miljenju bio vie u stanju da primeni spoljanje uvaavanje? A koji od te dvojice ljudi bi
vas pre osudio? Postoji izreka u Radu, koju morate uti vie nego jednom, da dok god ovek ne
pone da shvata svoju nitavnost, on ne moe da radi ovaj Rad. On nee skoiti da dohvati
konopac sputen odozgo da ga spase. Meutim, sve to trai vremena: i mi moramo uzeti Rad,
stepen po stepen, u naem postepenom razumevanju. Niko ne moe preskoiti sebe to jest, svoj
nivo bia. Kako se menja bie, tako se menja i razumevanje. Sada, spoljanje uvaavanje je rad
na biu, kao to je reeno. Vae bie je otprilike onakvo, kako shvatate stvari. U ivotu ljudi ne
pridaju jedni drugima znaaj spolja zbog svog nivoa bia. Kada bi ljudi zaista primenjivali
spoljanje uvaavanje jedni prema drugima, rat bi bio nemogu. Meutim, rat je mogu zbog
ovekovog nivoa bia, koje je takvo da je on u stanju da razume samo unutranje uvaavanje,
pravljenje rauna, e za osvetom i tako dalje. Tako, razumeete da spoljanje uvaavanje u
smislu Rada znai napraviti korak izvan vaeg uobiajenog nivoa bia. Ili, da to kaemo na
drugaiji nain, ukoliko zaista moete da primenjujete spoljanje uvaavanje, nivo vaeg bia e
biti drugaiji.
Sada, sve spoljanje uvaavanje u smislu Rada zahteva napor, dok je unutranje uvaavanje lako,
mehaniko, samo-popustljivo. Ukus ta dva je sasvim razliit. Svesni napor ima potpuno drugaiji
ukus od mehanike automatske reakcije. Biti uvreen je izuzetno lako. To je mehanika reakcija.
Ne biti uvreen ili transformisati uvreenost je teko. To zahteva svesni napor. To zahteva
mnotvo misli, mnotvo unutranjeg podeavanja, mnogo seanja na to kakav je ovek i tako
dalje, da bi se transformisao prvi impuls uvreenosti. Meutim, to je pravi rad na sebi. Da li elite
da pripadate strahovitom lancu uzroka i posledica, koji ini mehaniko oveanstvo ili elite da
izaete iz toga? Ako elite da izaete, onda morate raditi na svojim mehanikim reakcijama.
Ukoliko sledite zakon oko za oko, zub za zub, tada ete zauvek ostati u krugu mehanikog
oveanstva, koji ne vodi nikuda. Ezoterizam donosi novi zakon zakon ne identifikovanja,
zakon samo-posmatranja u stvari, primenu Rada na svakodnevni ivot. Rad je ezoterino
hrianstvo. Hrist je rekao: Donosim vam novi zakon. Rad kae isto. Da li vidite kako vam Rad
donosi nove zakone za ponaanje, iznutra i spolja? Kako onda moete da kaete da ne znate ta to
znai razmiljati iz ideja Rada?
***
Sada moete postaviti za svoj cilj da primenite spoljanje uvaavanje na neku osobu u Radu ili u
ivotu, kako elite. Dodao bih da bi trebalo da vebate spoljanje uvaavanje u Radu, jer je lake
ako i druga osoba radi, ali ako to nije mogue ili recimo, trenutno nije tako jednostavno tada
to isto morate da uradite u ivotu. ivot moe postati va uitelj. On postaje va uitelj, im
ponete da radite iz sebe, iz izvorne elje da radite, to oznaava vrednovanje Rada. Setite se da
Rad moe postati veoma hladan i udaljen, ako ga ne odravate ivim, a neete ga odravati ivim,
ako ga ne volite. Praktikovati spoljanje uvaavanje prema nekoj nekoj osobi u ivotu je isto to i
u Radu, jedino vam druga osoba verovatno nee pomagati, tako da e biti veoma lako da se sa
svoje namere o spoljanjem uvaavanju okrenete unutranjem uvaavanju. Morate uraunati
drugu silu to jest, tekoe. Bie besmisleno, naravno, ako ponete sa superiorne pozicije i
pokuate da drugu osobu ispravno usmerite. Setite se da kada se osetite uvreenim, vi zapadate u
unutranje uvaavanje. Morate biti sasvim pasivni prema drugoj osobi i raditi na sebi sve vreme,
ako moete, i a ne uvrediti se. Ukoliko ste iskreni u svom cilju, morate biti u stanju da ga
sprovedete. Nikada ne smete da kritikujete ili pokazati da kritikujete. Morate biti spremni da
podnesete lane optube i, naravno, morate biti spremni da podnesete sve neprijatne
16

manifestacije druge osobe, a da ne izgubite ivce i ne ponete da pevate: Evo me, kako dajem sve
od sebe da budem ljubazan. Jednom, kada to pone, to e znaiti da ste u stanju unutranjeg
uvaavanja. Ukoliko to uinite, poinjete sa veoma niskog nivoa to jest, ne od pravog, zrelog
cilja. A u spoljanjem uvaavanju prema nekoj osobi u ivotu, to znai da morate promeniti
sebe, morate prvo stei neku ideju o tome ta to znai biti sve stvari za sve ljude. Morate biti u
stanju da jedete i pijete i alite se i sluate i priate, bez traga Rada iza vas. Moda ete imati
priliku da neto kaete, a moda ne. To nije vano. Osoba u etvrtom Putu mora biti u stanju da
bude sasvim obina u ivotu. Ne sme postojati nikakva vrsta superiornosti, nikakvi nagovetaji,
nikakvo ubeivanje, nikakve mrane opaske. Meutim, ako radite na sebi, ako je druga osoba
teka, to e uiniti drugu osobu svesnom da ste vi drugaiji. Meutim, vi to ne smete pokazivati
otvoreno. Kada ivot postane ovekov uitelj, tada je dosegnut najvii rad. A tada ste tano na
tranicama etvrtog Puta. Ali to je teko! O, kako je teko! i iziskuje dugotrajan i ozbiljan rad
na sebi i strpljivo razumevanje. Morate, takvi kakvi jeste, biti u stanju da podnesete sve stvari od
ruke oveka i nastavite da radite. Meutim, ako primenjujete spoljanje uvaavanje prema osobi
u ivotu, oseate se superiornim i tako oseate stalnu osudu i to otvoreno pokazujete, tada ne
radite. To nije put etvrtog Puta. Postati pasivan u smislu Rada prema drugoj osobi, zahteva
ogroman unutranji rad, posebno prema osobi u ivotu. Na neki nain, to je lake nego postati
pasivan prema osobi u Radu. Meutim, vi morate razumeti ta to za vas znai u pogledu iskustva.
Znate kako u ivotu ljudi uvek pokuavaju da isprave jedni druge, prekorevajui jedni druge,
uvek pronalazei greku kod druge osobe. To je potpuno beskorisno i vodi do stalnog razdora u
ivotu. Meutim, uiniti sebe pasivnim u odnosu na tu osobu i raditi iz te pozicije na sebi jer
biti pasivan zahteva konstantan unutranji rad na sebi to, uveravam vas, moe prouzrokovati
promenu u drugoj osobi, jer rad stvara prostor za njenu promenu. Opet, ako reagujete mehaniki
sve vreme, to nee stvoriti prostor za drugu osobu da se okrene promeni. Ne reagujui, ostavljate
taj prostor. U vezi sa spoljanjim pridavanjem znaaja prema nekoj osobi iz ivota, setite se da
vam zaista mora biti cilj da to radite. Da li to zaista elite, ili ne? Morate imate izvoran, zreli cilj
u svetlu Rada, kojeg ete se drati svaki put kada se setite sebe i svaki put kada mislite o tome ta
praktino inite u ovom Radu. Tek tada e vam Rad pomoi. Ako je osnova vaeg cilja samo
ivot, to vas nee snabdeti snagom Rada. Moe biti lake raditi iz cilja iz ivota. Reeno nam je
da se sprijateljimo sa Mamonom bezbonosti. U pravom odnosu u Radu to nije dovoljno. Zaista,
daleko je od toga. Meutim, ako primenjujete spoljanje uvaavanje prema nekoj osobi iz ivota,
u to moe ui i ono to pripada cilju iz ivota, ukoliko to pomae vaem radnom cilju. Dau vam
primer: ako se plaite da ete izgubiti neki posao, neku poziciju i tako dalje, va cilj iz ivota
moe pomoi vaem radnom cilju da budete pasivni prema neprijatnim manifestacijama. To je
doputeno. Ipak, vi morate znati ta je ije i kada se pojavi istinski Rad, morate shvatiti ta inite
vi, a ta vas ivotna razmatranja teraju da inite. Drugaiji je primer kada je osoba tako
postavljena, da njen kontakt sa Radom zavisi od spoljanjeg uvaavanja ljudi u ivotu. To se
moe uiniti, ali zahteva inteligenciju i pasivnost prema kriticizmu. To posebno zahteva
unutranju tiinu. Pogrean govor e, naravno, stvoriti tekoe. To jest, osoba u ovom Radu,
okruena ljudima iz ivota, koji nemaju magnetni centar, mora se ponaati obino mora biti
tiha, ne na neki oigledan ili interesantan nain, ve istinski iznutra tiha, tako da drugi ne uoe
nita neobino. To e biti deo njenog rada. Njen drugi rad e se sastojati u tome da ne reaguje
mehaniki kako to uvek ini. Govorimo o onima u Radu, koji su povezani sa ljudima, koji nisu u
Radu. Sada emo govoriti o onima u Radu, koji iz odreenih razloga ele da uspostave odnose sa
onima koji nisu u Radu. itavo pitanje je tada pitanje magnetnog centra. Ako Rad oseate
emocionalno, oseaete tekoe da ostvarite kontakt sa onima, koji ga ne oseaju. Posle nekoliko
razgovora verovatno ete osetiti da se pojavljuje linija odvajanja. Nemojte kriviti Rad za tu
injenicu. Rad vas vodi do nekih ljudi, ili ne. ovek treba da slua Rad, tu gde je, to bolje moe.
17

Morate se takoe setiti da je razlika izmeu osobe, koja zna neto o Radu, i osobe, koja ne zna
nita, veoma znaajna. U stvari, izmeu njih lei provalija. U drutvu, vama se neko moe
dopadati i privui vas i vi moete poeleti da ga uvedete u Rad, ali ako ne postoji magnetni centar
i itav kvalitet konverzacije je ogranien na ivot, onda ete oseati da je izmeu vas provalija,
kakva zaista i jeste. Postoje veoma fini ljudi u ivotu, koji ne mogu ui u Rad. I to je onako kako
mora biti. Moemo se sresti samo kroz zajedniko razumevanje, ne kroz spoljanji izgled naih
tela. Pokuajmo da to shvatimo. Za osobu, koja pone da razumeva Rad, nee biti lako da se
ujedini sa osobom koja nema magnetni centar. Setite se da je posedovanje magnetnog centra znak
nivoa bia. Neki ga imaju, a da ne znaju da ga imaju. Meutim, ljudi razliitih nivoa bia se
najee ne povezuju. Kako bi mogli? Shvatite da je magnetni centar veoma velika stvar u
pogledu znaka ovekovog bia. ovek moe biti pametan i dobar naunik i tako dalje, ali nemati
smisla za bilo ta vie bez oseaja za Veliki Um. ovek na najvioj poziciji ne mora obavezno
imati magnetni centar i najee ga i nema. ivot nije standard za procenu osobe u smislu Rada, u
smislu Dobrog Domaina. Ni Herod ni Pilat nisu bili spremni za Hristovo ezoterino uenje. Sve
to je verovatno dovoljno jasno. Vrednosti ivota i vrednosti Rada su sasvim drugaije: veliki
ovek u ivotu nije veliki ovek u Radu. Ne moete govoriti veoma uspenom oveku u ivotu o
ovom Radu, smatrajui da e vas razumeti. Mislim, ne smete misliti da visoka pozicija u ivotu
znai visoko razumevanje ovog Rada. U stvari, sluaj je potpuno suprotan. Potrebno je neko
vreme da ta ideja prodre u ljude.
Dopustite mi da dodam jo jednu stvar od najveeg znaaja za spoljanje uvaavanje. Ne moete
primeniti spoljanje uvaavanje prema nekoj osobi, dok je ne podelite na razliita Ja. A to ne
moete uiniti dok ne vidite razliita Ja u sebi. Ako uvek mislite o sebi kao o Ja, tada ete
misliti i o drugima kao da imaju jedno nepromenljivo Ja. Da li moete da mislite o razliitim
Ja u sebi, a da ne kaete Ja uz svako od njih? Onda ete do izvesnog stepena biti u stanju da
vidite razliita Ja u drugoj osobi. Videete njena dobra i loa Ja. To e vam pomoi pri
spoljanjem uvaavanju toj osobi.

18

Birdlip, 03. april 1943.

VII O 'Biti pasivan' (1)
Proli put je u vezi sa spoljanjim uvaavanjem reeno da je neophodno biti pasivan u odnosu na
drugu osobu. Danas emo poeti da govorimo o znaenju biti pasivan u smislu Rada. ta je
centralna tema Rada u vezi sa njegovom praktinom stranom to jest, u pogledu rada na sebi? I u
vezi sa time, ta znai unutranje promena? Praktini rad na sebi je usmeren ka tome, da se u sebi
uini pasivnim neto to je trenutno aktivno, a da se uini aktivnim neto to je sada pasivno.
Linost, koja je aktivna, mora da postane pasivna, kako bi sutina, koja je pasivna, postala
aktivna. To je centralna ideja rada na sebi. Rad je drugo obrazovanje. Na poetku, ivot mora
razviti linost, tako da ona okrui sutinu. To je prvo obrazovanje. Zatim, ukoliko ovek eli da
nastavi svoj razvitak, linost mora postati pasivna, kako bi sutina mogla da raste i postane
aktivna. Tako, vidite da postepeno mora nastupiti preokret. Na poetku, deca se raaju samo sa
sutinom, koja je aktivna. Zatim ivot formira linost oko sutine i linost je aktivna. Ta situacija
e se zadrati sve dok ovek ne pone da radi na sebi. Ukoliko to uini, linost e postepeno
postati pasivna a sutina aktivna. Postoje te tri mogue orijentacije: prvo, u detetu, aktivna
sutina, drugo, kod odraslog, aktivna linost i tree, u sluaju da ovek radi na sebi, linost
pasivna a sutina aktivna. itav cilj Rada je u tome da uini steenu linost pasivnom. U smislu
Rada postati pasivan znai unutranji rad na linosti. To moda znai odvajanje od linosti.
Aktivnostima ivota u svakom od vas je formirana veoma kompleksna konstrukcija pod nazivom
linost. Ona je formirana imitacijom, navikom, uticajem iz perioda u kome ste odrasli, na primer,
fantazijama iz romana, drama, filma, atrakcijama, oboavanjem heroja i hiljadu i jednim
uticajem, koji je delovao na vas spolja i uao u vas kroz ula spolja, iz spoljanjeg ivota. Sve to
oblikuje vau steenu stranu i naziva se, uopteno, linost. Sutina je ono sa ime ste se rodili:
linost je ono to ste stekli. Ono, sa ime ste se rodili, menja se svim onim stvarima koje ste stekli
i prihvatili i odobrili i verovali u njih i identifikovali se sa njima. Nova osoba tako raste oko
originalne sutine. I sve to se mora dogoditi, jer sutine sama ne bi mogla da raste iznad jedne
ograniene take. ovek ne moe da raste direktno iz sutine. To je jedna od neobinih stvari o
kojima ui Rad.
Sada, kao posledica formiranja linosti va centar gravitacije se pomera sa sutine (u detinjstvu)
spolja prema linosti, steene pod odreenim okolnostima u kojima ste odrasli i odreenih stvari,
koje su vas sa jedne strane interesovale, a sa druge privukle vau sujetu. Na taj nain, vi, takvi
kakvi jeste, gubite svoju originalnu osnovu i postajete neto steeno, neto izmiljeno. Vae
oseanja Ja se pomera ka spolja u sve vrste oseanja izvedenih iz ivota. ovek ne osea pravu
unutranju stabilnost kada izvede svoje oseanje sebe iz ivota. To jest, uvek je uplaen da bi se
neto moglo dogoditi njemu ili njegovoj srei ili njegovoj poziciji ili njegovoj reputaciji. To je
usled njegovog identifikovanja sa svime, to ivot formira u njemu, a to znai da on osea sebe
samo kroz linost. Meutim, mogua su oseanja sebe, koja nisu izvedena iz ivota i linosti, a ta
oseanja daju oveku oseaj stabilnosti, koji mu nita spolja ne moe oduzeti. Na osnovu tih
oseanja ovek poinje da se osea slobodnim, jer ona ne zavise ni od ega izvan njega i zato mu
ne mogu biti oduzeta. Takav ovek polako prestaje da bude rob spoljanjih stvari.
Sada, recimo da ste kao deak uli u prvi kolski tim. Onda ste poeli da oseate sebe spolja kroz
to i nosili ste kapu koja vam je davala taj oseaj. Postali ste ovek u prvom timu i to je sada va
najvei oseaj Ja. Onda ste izbaeni iz tima. Kakva tragedija! Sve to je neophodno u prvom
obrazovanju. Tako ste postali ovo ili ste postali ono, u ivotu i tako i treba i mora da bude. Imali
ste ovaj ili onaj uspeh i tako dalje, i tako i treba da bude. To je jedna vrsta treninga. To je sve na
19

poetku neophodno. Svi ti oblici oseanja sebe u svojoj linosti, koji, grubo govorei, ive od
poreenja sa drugim. To jest, oseate da gubite sebe u prisustvu osobe, koja nosi otmeniju kapu
nego vi i tako dalje. Ponavljam, sve to je neophodno, ali daje pogrean centar gravitacije.
Pretpostavimo da ste veliki glumac ili veliki bokser. Neete lako sluati hvale upuene nekom
drugom glumcu ili bokseru. Zato? Zato to je va oseaj Ja izveden iz linosti i zato to oseate
gubitak Ja, gubitak samog oseanja sebe, ako vas neko premai. Meutim, sve to treba da vas
obui u iluziji o Ja. Jer ukoliko imate i oseaj pravog oseanja Ja, to je nemogue. Pravo Ja
ne postoji putem poreenja. Tako ete i razumeti da, kada se kae da linost ivi od poreenja, vi
samo treba da prouavate sebe ili druge u tom svetlu tokom kratkog vremena, da biste videli
koliko lako se svako oneraspoloi ili raalosti i koliko je krhko to oseanje Ja, u kojem ljudi
pokuavaju da ive to jest, oseanje Ja izvedeno iz nekog aspekta linosti.
Sada, zadrimo se za trenutak na velikoj formulaciji Rada u vezi sa linou i sutinom. Trea ili
neutralizujua sila ivota ini, i mora da uini, linost aktivnom a sutinu pasivnom. Tako Rad
kae da ako uete u treu silu Rada, koja se protivi ivotu, linost postepeno postaje pasivna,
kako bi omoguila sutini da se razvije. Sva individualna evolucija, sav realan unutranji razvoj
vas samih, zavisi od rasta sutine. Ukoliko ste puni lanih oseanja Ja, izmiljenih ideja o sebi,
tada ne moe biti rasta sutine. Prava unutranja promena je razvoj sutine to jest, onoga to je
najrealniji i najdublji deo vas. Da bi se to odigralo, linost postepeno mora da postane pasivna. To
je pravo znaenje fraze biti pasivan u Radu. To znai postati pasivan prema linosti u sebi. Tako,
ako kaete da u pravom spoljanjem uvaavanju morate da budete pasivni, znaenje toga je da
morate postati pasivni na reakcije svoje linosti. A to zahteva u najveoj meri svestan i
skoncentrisan rad na sebi. To jest, to zahteva veoma svesno unutranje stanje. I ne smemo
pretpostavljati da smo u stanju da dosegnemo to stanje za trenutak.
Usled formiranja linosti svi vi imate tipine, nauene naine reagovanja na okolnosti i dogaaje
ili druge ljude. Ukoliko ne moete da posmatrate svoje tipine reakcije, svoj neprestani
mehaniki nain shvatanja stvari i ljudi, svoje uobiajeno stereotipno ponaanje, svoje neprijatne
manifestacije, svoje brige i zamerke itd. onda, naravno, nemate nikakvu predstavu o tome da
imate steenu linost. Shvatate sebe kao sigurnu stvar kao neku vrstu estitog, vrstog
grumena. Meutim, iako uzimamo sebe kao sigurnu stvar, mi nismo jedna te ista osoba u
razliitim trenucima, kao to pretpostavljamo. Mi nismo celi. Ukoliko bismo jasno videli da
nismo uvek jedna te ista osoba, ne bismo sebe uzimali kao sigurnu stvar, kao to inimo.
Napustilo bi nas neto od nae sujete i samozaljubljenosti, to povezuje nau linost. Setite se da
je linost mnotvo. Ona se sastoji od mnogo razliitih i kontradiktornih Ja koja su steena. I ona
takoe sadri sve vrste drugih stvari o kojima Rad govori: negativne stavove, odbojnike, slike o
sebi, mehanike asocijacije, pesme, gramofonske snimke, tipine oblike fantazije, negativna
stanja, karakteristian oblik laganja i ukratko, sve ono to nas praktina strana ovog Rada ui da
uoimo i posmatramo u sebi tokom ivota. Jednom kada Rad pone istinski da deluje na osobu,
svi ti oblici oseanja sebe, svi ti oseaji Ja, izvedeni iz linosti, poinju da se rastvaraju.
Meutim, delovanje Rada u tom pogledu je veoma postepeno, jer Rad deluje na ljude veoma
neno i samo u odnosu na ono to svako od nas moe da podnese. Kada zaista ponete da vidite
neto u sebi, to znai da to moete da podnesete. Ukoliko ne moete da vidite neko Ja, to znai
da jo niste spremni. Videti sebe kakvi zaista jesmo bilo bi nepodnoljivo. Moete poeti da vidite
neto neko 'Ja' koje vam se, da tako kaemo, b i ne dopada, ali neete ga se osloboditi, dok
ili ne vidite ili ne upoznate neka bolja Ja i date im prednost, ili dok ne budete mogli da se
oslobodite tog 'Ja' bez opasnosti po sebe. Ali govoriemo o tome narednog puta.
20

Vratimo se sada na znaenje pojma biti pasivan. U punom smislu to znai biti pasivan prema
linosti, i tako, povratno, prema sebi. Moete li da budete pasivni prema svojim zamerkama, koje
mehaniki izranjaju, makar pet minuta? Dakle, savetujem vam da posmatrate kako vaa linost
reaguje svakog trenutka na svakoga i sve. To je ta mehanika reakcija, na kojoj mora da se radi,
da bismo poeli da postajemo pasivni prema sebi. I to zahteva konstantno svesno stanje samoposmatranja. Niko to ne moe da radi tokom dugo vremena. Meutim, moete praktikovati da
budete pasivni u ovom smislu tokom kraeg vremena, recimo pet minuta. Uoite gde poinjete da
prigovarate iznutra uoite koje reakcije se bude u vama u pokuajte da budete pasivni prema
njima, ne prema ljudima koji uzrokuju njihov nastanak. Da li je to jasno? Morate uiniti sebe
pasivnim prema svojim sopstvenim reakcijama, ne prema ljudima, na koje reagujete. Da biste to
uinili, morate biti budni unutar sebe i sposobni da vidite razliita Ja u sebi i ta ona ele da
kau i kako ele da reaguju u tom trenutku.
Pokuajmo da ovo potpuno razjasnimo. Da li razumete da imate mnogo steenih stvari u sebi,
koje posmatrate kao sebe? Moete li da se sloite da usled obrazovanja, imitacije, primera,
kojima ste naueni, i tako dalje, imate sve vrste ideja, ambicija, pretpostavki, vrednosti, sudova,
oekivanja, naina da pokaete ta vam se svia a ta ne, karakteristinog naina govora, i,
ukratko, mnogih tipinih reakcija na ivot. I suvie je rei da sve te iskonstruisane steene
reakcije u sebi posmatrate kao sebe. Mislite da su neophodne, zar ne, jer smatrate da one jesu vi?
Meutim, pravi vi, ili bolje, pravo 'Ja' u vama, nije sve te stvari za koje nastavljate da se drite i
smatrate sobom. Ukoliko poete od te jednostavne osnove, poeete da razumete ta se
podrazumeva pod pasivan to jest, pasivan prema sebi ili radije, pasiv prema onome to ste
uvek smatrali sobom. Da bi bio pasivan prema sebi, ovek ne sme sebe da shvata kao gotovu
stvar. Ne postoji takvo Ja u vama. Kada osoba, koja je potpuno identifikovana sa svojom
steenom linou, kae, na primer, Ja mislim ovo, Ja mislim ono, odgovor Rada je Koje
Ja govori? Da li vidite kako je mona ta ideja? I da li ste u stanju da primenite mo te ideje
Rada na sebe? Sigurno ne, ukoliko ne ponete da delite sebe na razliita Ja. Ukoliko sebe sa
sigurnou smatrate celim, tada nema deobe u vama i nikakva promena nije mogua. Re Ja e
izai iz vaih usta svaki put, ali vi neete videti koje od razliitih Ja govori u svakom trenutku.
Jedno Ja e zautati, drugo Ja e oprezno govoriti i tako dalje. Meutim, ne vidite da je svako
Ja potpuno drugaije. To je veliki ok za samozaljubljenost, kada shvatimo da ne postoji takva
osoba kao to je Ja. Meutim, dok to ne pone da svie u vama, nikada neete biti u stanju da
ponete da budete pasivni prema sebi. Ne moete poeti da budete pasivni prema sebi, dok sebe
putem samoposmatranja ne vidite kao mnotvo razliitih ljudi i ne nauite o svojim razliitim Ja
i posebno znate kojem Ja u sebi nikada ne smete dopustiti da preuzme punu kontrolu u vama.
Sledeeg puta emo u veoj meri govoriti o identifikovanju sa sobom i razliitim oblicima
praktikovanja unutranje odvojenosti. Dopustite mi da ovde kaem da se nikada ne sme dopustiti
da Ja, koja visoko vrednuju ovaj Rad, izgube vlast u vama. Uoite Ja od kojih ste sastavljeni.
Nemojte se druiti sa loim ljudima u sebi. Setite se da ste vi grad, sa umezima i mranim
ulicama i dobrim graanima. Setite se da ste kua puna slugu bez kontrole. Zar se nae prvo
obrazovanje nije bavilo time, da ne treba da idemo sa loim ljudima van nas? Nae drugo
obrazovanje je o tome da se ne druimo sa pogrenim Ja unutar nas. Nae prvo obrazovanje je
spoljanje: nae drugo obrazovanje je unutranje. ivot nam ne prua drugo obrazovanje. Samo
ezoterino uenje nam daje drugo obrazovanje to jest, za one koji trae neto drugo od ivota.

21

Birdlip, 20. april 1943.

VIII O 'Biti pasivan' (2)
Ovaj Rad treba da oslabi linost. To je najpre smetnja, jer se ovek u stvari osea slabo, kada vie
ne reaguje na uobiajen nain. Pretpostavimo da ste navikli da se uvek ljutite zbog neega, a sada
to ne moete. Oseate se slabo. Oseate gubitak. Gubitak ega? Gubitak dela linosti.
Istovremeno, vi stiete neto i istinski ste jai.
Pokuajmo da u ovim komentarima o unutranjem i spoljanjem uvaavanju bolje razumemo to
to znai uiniti linost pasivnom. Cilj je omoguiti sutini da raste. Svaki put kada svesno idete
protiv linosti, vi stiete neto. Ne moete oekivati da ete odjednom imati taan dobitak. To je
kompleksnije i suptilnije. Linost vas zadrava tu gde jeste. Ona je steena. Ona je postala vi: ili
ste vi postali ona. Ona ini, ona deluje, ona kae, ona smatra pogrenim, ona kvari srene
trenutke, ona preuzima kontrolu nad vama u svakom trenutku. Tako vas ona dri tamo gde ste i
va ivot onim to jeste. Sada, gde ste vi? Vi ste tamo gde jeste u tom smislu ta imate u sebi, to
je aktivno, ta doivljavate, u emu mislite da uivate. Vidite ivot, ba tamo, izvan vas i moda
elite sve te stvari, ali ne moete da uete u ivot i dobijete te stvari od njega osim ako vam vaa
linost to dozvoli. Ulazite u ivot u skladu sa oblikom svoje linosti. Sreete ivot, ljude i tako
dalje, preko svoje linosti, ne direktno. Da li je to jasno? Sada, vi ne vidite svoju linost. Niste je
svesni. Tako moda krivite ivot i druge ljude, ili se oseate razoaranim i tako dalje. Nevolja je u
tome da ste stekli odreeni mehaniki ureaj za uspostavljanje kontakta sa ivotom, pod nazivom
linost, koja vam prikazuje ivot u skladu sa svojim oblikom, kakav jeste. I eto vas sada, kako
stalno nosite svoju linost sa sobom, svoju aparaturu za doivljavanje ivota i nadate se da, ako
dospete u novo okruenje, sretnete nove ljude, steknete novu kuu, novu odeu itd. da e tada sve
biti potpuno drugaije. Kako bi moglo da bude? Vi sa sobom stalno nosite aparaturu za
uspostavljanje kontakta sa ivotom to jest, svoju linost. Moete spakovati svoju torbu i
napuniti je novom odeom i otii na suprotnu stranu zemljine kugle ali i dalje nosite svoju
linost sa sobom, sa svim njenim steenim navikama uma, navikama emocija, navikama
ponaanja, navikama govora, navikama traenja greke, navikama pokreta, navikama zdravlja i
tako dalje. Sada, ovaj Rad govori o tome, kako da pobegnete od sebe, ne od ivota. Neete pobei
od sebe ako promenite spoljanju scenu. Iz tog razloga je neophodno posmatrati sebe i videti
kakva je naa linost i prouavati je i videti kakva je to aparatura. Mi svi imamo sve vrste snova o
novom ivotu o idealnim uslovima, sjajnim ljudima itd. Meutim, takvi snovi su beskorisni, jer
ak i kada bismo bili smeteni u izuzetnim i prelepim uslovima, kao u raju, mi bismo na njih
reagovali kroz svoju linost i oni bi se veoma brzo pretvorili u sasvim nepovoljne uslove,
pretpostavljam. Tekoa lei u tome to niko od nas ne zna kako da ivi, jer niko od nas ne vidi
da tekoa lei u linosti to jest, u receptivno-reaktivnoj maini koju koristimo da bismo
uspostavili kontakt sa ivotom. I nikada neemo nauiti da ivimo makar iole pravilno, ukoliko
ne budemo radili na linosti u sebi, i videli ta je to u nama i kakve tekoe potiu od nas samih,
a ne samo od drugih i od ivota.
Sav taj Rad je o imitiranju Svesnog oveka. Meutim, ukoliko ne budemo radili na linosti,
ostaemo mehaniki ovek. Tada e ona delovati. Maina e govoriti. Ona e se ljutiti. Ona e
uspostavljati kontrolu nad svime. I ak i ako ponete da bivate svesni toga, da postoji neto drugo
u vama, neto dublje, to ne eli da deluje, da govori, da osea, da misli na nain kako vi inite,
neete biti u stanju nita da promenite barem, tokom dugo vremena. Ali ak i tada, ako to
vidite, biete u boljoj poziciji nego osoba koja ne opaa da neto u svakom trenutku odnosi
prevagu i sve kvari. U Radu mi moramo razumeti da smo u milosti neega u nama, to se zove
22

linost i da je to maina koja nas kontrolie. Moete ujutru leati u krevetu u polusnu i videti
sasvim jasno ta bi trebalo da kaete ili mislite ili oseate, ali im ustanete, neto odmah
preuzima kontrolu nad vama. Ona preuzima kontrolu nad vama i ona poinje da deluje i govori
na nain potpuno suprotan od onoga to ste vi oseali i planirali. ta preuzima kontrolu nad
vama? To je linost. I za kratko vreme za trenutak vi ste potpuno pod njenim uticajem i sve
ono o emu ste mislili i to ste planirali, dok ste u veoj meri bili budni, izgleda daleko ili ak
besmisleno. Tako se ponaate na potpuno isti nain kao i jue. Neto vas hvata i vi padate u san u
njegov stisak. To je naa tragedija, da ne moemo da se promenimo, i mi ak i zaboravljamo da
treba da se promenimo, tokom itavog dana, ili nedelje ili ak due. Jednom, kada smo u linosti,
sve se odvija mehaniki. Jedino, kada dospemo u stisak linosti, mi je ne vidimo kao mainu.
Jedna stvar vodi do druge lakom stazom asocijacija i navika i tako je danas isto kao i jue i sutra
isto kao i danas. I sve to izgleda logino i razumno i opravdano i prirodno. Meutim, kada ovek
pone pomalo da se budi to jest, da u veoj meri bude slobodan od linosti on ima trenutke
kada vidi tu mainu, za koju je prikaen i pod ijom vlau se nalazi. On vidi da je u zatvoru. ak
moe poeti da se plai svoje glatke, mone maine, koja samostalno deluje, tog
Frankentajnovog monstruma koji polae pravo na to da ga kontrolie, iji je ivot postepeno
izgraen u njemu bez njegovog znanja. I tada poinje da razumeva ta rad na sebi znai i ta je
njegov zadatak i sa ime mora da se bori do kraja svog ivota. Ta spolja stvorena stvar u njemu,
ta linost kreirana spoljanjim ivotom, ta maina, kakav god oblik da preuzme, je zmaj koji treba
da bude savladan, reeno jezikom mitologije. U etvrtom Putu, koji je smeten u ivotu, ne
moete ii u manastir ili sedeti u peini u pustinji da biste se oslobodili od linosti. initi linost
pasivnom je u Radu, koji prouavamo, kontinuirani rad na sebi u ivotu, putem posmatranja,
neidentifikovanja sa sobom, unutranjeg odvajanja i tako dalje. U itavom radu re je o tome.
Dopustite da citiram neto, to je snimljeno mnogo godina ranije od strane g.Uspenskog, o borbi
sa linou. Objanjeno je da ovek postepeno mora da naui da napravi fotografije sebe kao
celine, a ne samo da posmatra pojedinane detalje. Mora da pone da posmatra sebe u celini, u
svim svojim centrima, u bilo kom odreenom trenutku. U tu svrhu, rekao je, ovek mora da
naui, tako rei, da pravi mentalne fotografije sebe u razliitim trenucima u svom ivotu i u
razliitim emocionalnim stanjima, ne samo fotografije detalja, ve fotografije celine kako ju je
video. Drugim reima, te fotografije moraju da sadre istovremeno sve to ovek moe da vidi u
sebi u datom trenutku: njegove emocije, raspoloenja, misli, senzacije, stavove, njegovo
ponaanje, njegove pokrete, njego ton glasa, izraze lica i tako dalje. Ukoliko ovek uspe da uhvati
zanimljive trenutke dok pravi te fotografije, sakupie ceo album portreta sebe, koji e mu, uzet
kao celina, sasvim jasno pokazati kakav je zaista. Meutim, nije lako napraviti te fotografije sebe
u najzanimljivijim i karakteristinim trenucima. Potrebno je vreme da bi se nauilo kako se to
radi. Meutim, ukoliko su fotografije napravljene uspeno i ukoliko ih je dovoljan broj, ovek e
uvideti da je njegov uobiajeni koncept o sebi samom, sa kojim je iveo iz godine u godinu,
veoma daleko od realnosti.
Umesto oveka, za koga je pretpostavljao da jeste, videe sasvim drugaijeg oveka. Taj 'drugi'
ovek je on sam, a u isto vreme nije on sam.
U ovom Radu morate da nauite da prepoznate pravo od izmiljenog i da se odvojite od njega. I
da bi se zapoelo samo-posmatranje i samo-prouavanje, neophodno je podeliti sebe na pravu i
izmiljenu stranu. To jest, ovek mora da shvati da se zaista sastoji od dva oveka. Sve to iziskuje
vreme. Meutim, dok god ovek sebe posmatra kao jednu osobu, on se nikada nee pokrenuti sa
mesta gde se nalazi. Njegov rad na sebi poinje od trenutka kada pone da osea dva oveka u
23

sebi. Jedan je pasivan i najvie to moe je da registruje i posmatra ta se dogaa sa njime. Drugi,
koji sebe naziva Ja, koji je aktivan i govori o sebi u prvom licu, u stvari je samo izmiljena
nerealna osoba. (Nazovimo tu izmiljenu osobu u oveku A.).
Kada ovek shvati svoju bespomonost pred A, njegov stav prema sebi i prema A u njemu
prestaje da bude indiferentan ili bezbrian. Samo-posmatranje postaje posmatranje A. ovek
razume da on nije A, da A nije nita drugo do maska koju nosi, deo koji on nesvesno igra i koji
naalost ne moe da prestane da igra i koji ga tera da kae i uini hiljadu glupih stvari, hiljadu
glupih stvari, koje on nikada ne bi rekao ili uinio. Ukoliko je iskren prema sebi, osea da je u
vlasti A i istovremeno osea da on nije A.
Poinje da se plai A, poinje da osea da je A njegov neprijatelj. Bez obzira na to ta bi on voleo
da uini, sve je izmenjeno i presretnuto od strane A. A je njegov neprijatelj. elje, ukusi,
simpatije, misli, miljenja A su ili suprotni njegovim pogledima, oseanjima i raspoloenjima, ili
nemaju nita zajedniko sa njima. U isto vreme, A je njegov gospodar. On je njegov sluga, on
nema sopstvenu volju. Nema naina da izrazi svoje elje, jer ta god da poeli da kae ili uini, A
to ini za njega.
Kada ovek dosegne taj nivo samo-posmatranja, on mora da razume da se njegov itav zadatak
sastoji u tome, da sebe oslobodi od A. Budui da ne moe da se oslobodi od A, jer je to on sam,
mora ovladati A i naterati ga da ini ne ono to A u datom trenutku eli, ve ono to on sam eli
da ini. Od gospodara A mora postati sluga.
Prvi stepen rada na sebi sastoji se od odvajanja sebe od A mentalno, a tek kasnije od odvajanja
od njega u stvarnosti, u odravanju distance. Meutim, u umu mora biti roena injenica da
itava panja mora biti usmerena na A, jer je ovek nesposoban da objasni ta je on istinski. Ipak,
on sebi moe objasniti A i sa time se mora poeti, seajui se u isto vreme da on nije A.
Obratimo panju na to da je u gornjem citatu naglaeno da osoba ne moe da se promeni, dok god
sebe posmatra kao jedno. Meutim, kada podeli sebe na posmatraa i na posmatranu stranu, prvi
korak prema moguoj promeni je preduzet. To jest, ovek mora postati 'Ja'-Posmatra i Linost.
Sve ono to ovek moe da vidi u sebi, mora posmatrati kao A na poetku - to jest, kao linost.
Sada, ljudi pretpostavljaju da u oveku deluje samo jedna stvar i dok god ljudi sebe posmatraju
kao jedno, oni ne mogu da misle drugaije, tako da nalaze da je ideja o samo-posmatranju veoma
teka. ta treba da posmatramo?, pitaju. Odgovor je: Sve za poetak. Ali, rei e, to
god da mogu da vidim sam sigurno ja sam? Odgovor je: Ne i da, u smislu Rada. Sve to
opazite, na poetku morate smatrati linou u vama. Ta linost u vama upravlja vama i deo koji
posmatra je na poetku bespomoan u susretu sa njom. Taj poredak stvari je pogrean. Komanda
je na pogrenom mestu. Ono to je unutra ne moe da kontrolie ono to je spolja. Ono to treba
da komanduje je objekat, a ono to treba da bude objekat, komanduje. Unutranji deo koji
posmatra vidi spoljanji deo koji se zove 'Ja' i tako deluje u njegovo ime i prvobitno ne moe da
uini nita. Uoite ovde da je deo koji posmatra uvek dublje nego posmatrani deo tj. unutra
moe da posmatra spolja, ali ne obrnuto. Sada, iako je unutranja strana ili posmatra na poetku
bespomona, ona jaa idejama Rada, koje je hrane. Unutranje moe da ojaa samo pomou
Rada. ivot ne moe da ga hrani. ovek tada poinje da eli da se oslobodi linosti, A, maine u
ijoj je vlasti. Neutralizujua sila ivota dri linost aktivnom: neutralizujua sila Rada hrani
unutranju posmatraku stranu. ovek, ukratko, poinje da razume da se itav njegov cilj sastoji
u oslobaanju od A, od linosti. A, da citiram jo jednom, budui da ne moe da se oslobodi
24

od A, jer je to on sam, mora ovladati A i naterati ga da ini ne ono to A u datom trenutku eli,
ve ono to on sam eli da ini. Od gospodara A mora postati sluga.

25

Birdlip, 01. maj 1943.

IX O 'Biti pasivan' (3)
U poslednjoj beleci je reeno da ovekov rad na sebi poinje od trenutka kada pone da osea
dva oveka u sebi. Jedan je pasivan i najvie to moe da uradi je da registruje i posmatra ta se
deava sa njime u rukama drugog. Drugi, koji sebe naziva Ja, je aktivan. On govori o sebi u
prvom licu. Posmatra sebe kao da je pravi ovek, ovek sam. Obratimo panju na to, da je reeno
kako ovekov rad na sebi poinje od trenutka kada pone da osea dva oveka u sebi, jednog
pasivnog i drugog aktivnog. Sada, koliko njih, prema vaoj pretpostavci, dostigne taj stupanj?
Postaviu svakom od vas ovo pitanje: Da li ste jasno dostigli taj stupanj, na kome stalno
shvatate da je u vama aktivna strana, koja eli da zadri kontrolu nad vama u svakom trenutku, i
pasivna strana, koja to samo moe da posmatra i bude svesna da je to tako, a sasvim je pasivna u
susretu sa aktivnom stranom? Ukoliko sa sigurnou moete da odgovorite da ste dostigli taj
stupanj, onda je to povod za estitke, jer to znai da se u vama odigrala istinska i veoma vana
podela, koja je neophodna za sve dalje stepene u radu. Jer upravo ta pasivna strana, koja je
odvojena od aktivne strane, je ona koja moe da raste. Evolucija oveka u smislu Rada je
evolucija iz njegove pasivne, ne iz aktivne strane. Upravo iz tog razloga, to je toliko teko
postii unutranju podelu na aktivnu i pasivnu stranu, to to traje toliko dugo i povezano je sa
toliko neuspeha, lini rad se zaustavlja ili se kree u krug.
Poto je to tako vana stvar i tako teka za shvatanje, dopustite da postavim pitanje na drugi
nain: Da li shvatate svoju mehaninost i da li je kontinuirano shvatate? ta to znai shvatiti
svoju mehaninost? To znai da poinjete da shvatate da ste maina, koja reaguje na spoljanje
uticaje. Ona ne deluje, ve reaguje. Sve to ste smatrali individualnom i svesnom aktivnou je
mehaniko. Drugim reima, shvatiti ta je mehaninost je shvatiti da ne moete da se ponaate
drugaije nego to se ponaate. Sada, svako misli da je slobodan i da moe da deluje onako kako
to izabere. Svako misli da on ili ona mogu da kau ovo ili ono po izboru, ili da uine ovo ili ono
po izboru. Rad ui da je to iluzija. On kae da je to prva velika iluzija, koja mora da bude
prevaziena u praktinom radu na sebi. ovek ne moe da ini. Da bi inio, ovek mora biti
slobodan za to. Da bi inio, ovek prvo mora biti. Da bi bio, ovek mora postati jedinstvo. Tada
je slobodan. Meutim, ovek, kakav jeste, nije slobodan, iako budalasto zamilja da jeste. Sve to
ini, dirigovano mu je od strane njegove maine to jest, one vrste maine, kakva je izgraena u
njemu okolnostima, obrazovanjem, imitacijom, fantazijom, negativnom stanjima, stavovima,
miljenjima i tako dalje. To je jedan od fundamentalnih principa u psiholokom uenju ovog
Rada. ovek ne moe da ini. ini se u njemu to jest, maina ini. Na to se misli kada se kae
da ovek mora dosei taj stupanj, putem dugog i esto bolnog unutranjeg samo-posmatranja,
stupanj shvatanja da postoje dva oveka u njemu, jedan aktivan i jedan pasivan. Aktivan ovek
radi sve - reagujui na utiske. Pasivan ovek jednom kada doe do svesne egzistencije u
poetku ne moe da uini nita. On moe samo da registruje ta aktivan ovek radi, i tokom
dugo vremena on to mora da podnosi, koliko god da bi on, pasivan ovek, eleo da stvari budu
drugaije. Postati pasivan prema sebi je prvi stupanj u Radu. On zahteva veliku unutranju
aktivnost panje. Pitanje kontrole linosti se pojavljuje kasnije (ne ovde). Pre nego to se pojavi
bilo kakvo pitanje kontrole, ovek mora da prouava ta to znai postati pasivan prema sebi, ta
znai ne identifikovati se sa sobom u svakom trenutku u suprotnom bi sve vreme bio
identifikovan sa sobom. To ukljuuje celog njega sve to moe da posmatra u procesu vremena
ne samo ono to on lino smatra loim, ve sve. To je razlog zato se tako esto kae da samoposmatranje mora da bude nekritiko. Ukoliko je kritiko, tada ete posmatrati samo jednu stranu
i nikada neete razmiljati o tome da posmatrate drugi deo koji u stvari moe biti povezan.
26

Pasivan ovek jo uvek nema snage da promeni bilo ta u aktivnom oveku to jest, da ga
kontrolie. Naalost, ljudi poinju sa time, odmah na poetku, pokuavajui da kontroliu,
pokuavajui da ine. To je nemogue, dok god se ne uspostavi prava taka kontrole. Prava taka
kontrole dolazi od postepenog jaanja pasivnog oveka.
***
U ovom Radu se esto kae da je ovek u zatvoru. Originalni govor je esto o zatvoru i o
bekstvu iz zatvora. Ali da bi pobegao, ovek prvo mora da shvati da on jeste u zatvoru i da vidi
gde njegov zatvor lei. Citirau neto to je jednom reeno o ovoj taki: Da bi ovek u zatvoru u
bilo kom trenutku imao ansu da pobegne, on tada prvo mora da shvati da je u zatvoru. Ukoliko
zamilja da je slobodan, kako onda uopte moe poeti da razmilja o begu iz zatvora? On bi tu
ideju smatrao besmislenom. Dok god proputa da vidi da je u zatvoru, on misli da je slobodan.
On onda nema nikakve anse. Niko mu ne moe pomoi. Niko ga ne moe osloboditi silom,
protiv njegove volje, suprotno njegovim eljama. Ukoliko je osloboenje mogue, njegov
rekvizit je da ovek shvati da je u zatvoru i da pone da prouava zatvor u kome je i naine da iz
njega pobegne. I on slobodu moe stei jedino kao rezultat dugog rada i truda i time se misli na
svestan trud, upravljen prema odreenom cilju. Meutim, da bi pobegao iz zatvora, ovek mora
imati pomo. Oni koji su pobegli i koju su se okrenuli da bi predali znanje drugima, koji su
shvatili da su u zatvoru i poeli da bee, moraju mu rei ta da radi i moraju mu to uvek iznova
govoriti.
Morate razumeti da se u gornjem citatu ne misli ni na kakav fiziki zatvor, niti se misli da je telo
zatvor. Misli se na psiholoki zatvor iz koga se mora pobei. Svako je sam u zatvoru. Kada bi
ovek mogao da stoji iza sebe to jest, da stoji iza svake strane i svake manifestacije sebe, bilo
da je smatra dobrom ili loom tada bi bio u stanju da vidi zatvor u kome ivi. Meutim, da bi to
uinio, on mora postati pasivan u odnosu na sebe. Mora sve svoje reakcije, bilo da ih smatra
dobrim ili loim, posmatrati pasivno. Mora sva svoja miljenja koja izraava, bilo da ih smatra
dobrim ili loim, posmatrati pasivno. Mora videti sve svoje stavove. A kada dostigne taj stupanj,
tokom dugog samo-posmatranja, tada je zaista podeljen na dva oveka jednog aktivnog i
drugog pasivnog. Pasivan ovek stoji unutar ili iza aktivnog oveka. Pasivan ovek je na tom
stupnju bespomoan, ali iako je bespomoan u odnosu na aktivnog oveka, on ga je sada svestan.
On vidi svoj zatvor. To je polazna taka za promenu. Tako, postavljam vam ponovo pitanje od
malopre: Da li ste dosegli stupanj razumevanja, da u vama postoji aktivna strana, koja preuzima
kontrolu nad vama u svakom trenutku, i pasivna strana, koja samo moe da gleda i koja je
potpuno bespomona naspram aktivne strane?
to se manje identifikujete sa samim sobom, to ete pasivniji postajati prema sebi.

27

Birdlip, 09. maj 1943.

X O 'Biti pasivan' (4)
O identifikovanju sa samim sobom
Deo I Ako treba da preete iz jedne sobe u drugu, neete moi to da uradite, ukoliko ste
privreni za neto u prvoj sobi. Pretpostavimo da ste zaglavljeni u svojoj fotelji. Bie
nemogue da se pomerite, osim sa foteljom prikaenom za vas. A ukoliko su vrata uzana, neete
moi da proete kroz njih. Morate zamisliti da ste prikaeni za mnogo stvari, koje vas spreavaju
da preete na novi nivo bia. Seam se da je jednom prilikom g. Uspenski rekao da na sebi
nosimo mnogo kaputa. Rekao je da je neophodno stresti te kapute jedan po jedan. U suprotnom
emo biti suvie glomazni da bismo proli kroz vrata. Osoba koja veruje u sebe, u svoju vrednost
i vrlinu, i tako dalje, je glomazna u psiholokom smislu. Tako ne moe da proe kroz 'uzani
prolaz' ili kroz iglene ui. Ona je kamila. Kamila je veliko i tvrdoglavo stvorenje. Naravno,
misli se na osobu koja je psiholoki kamila.
U Bibliji se ovek, koji je veoma identifikovan sa samom sobom, naziva bogataem. On ima
nepokolebljivu ideju o sopstvenoj vrednosti. Misli da sve zna, siguran je da moe da ini i
siguran da su mu pojmovi tano i pogreno jasni. Takva osoba je veoma identifikovana sa sobom.
To je bogata iz Biblije, o kome je Hrist rekao da e lake biti kamili da proe kroz iglene ui,
nego bogatau da ue u Kraljevstvo Boije. U sluaju iz Biblije bogata osea da poseduje
dobrotu i da je stekao vrlinu u svemu to radi. On je identifikovan sa sobom. Tako sve to radi,
odlazi u pogrean deo njega samog. Iz tog razloga Hrist mu je rekao: Idi, prodaj sve to ima.
Bogatau je bilo ao, jer je imao veliki imetak. to jest, bio je identifikovan sa sobom i svojom
vrednou. Ipak, nije bio identifikovan sa sobom toliko mnogo kao Fariseji, koji su se molili,
govorei: Boe, zahvaljujem ti da nisam kao drugi ljudi, ucenjivai, nepravedni, neznoboci i
ak kao ovi carinici. Postim dva puta nedeljno; dajem desetak od svega to steknem, dok se
carinik molio: Boe, budi milostiv prema meni greniku. Shvatimo to jasno, da je mogue da
ovek bude veoma dobar u ivotu i da ispunjava svoju dunost i da sledi sve ono to smatra
verom i da se herojski suoava sa opasnou, a da ipak bude bogata iz Biblije. To znai da je on
identifikovan sa sobom u svemu to ini i samozadovoljan. Sada, znate da postoji fraza u Radu
koja kae da dok ovek ne dosegne stupanj na kome shvata svoju nitavnost, on ne moe da se
promeni. Da bi poeo da shvata svoju nitavnost kao praktino iskustvo, mora postepeno prestati
da bude bogata. Drugim reima, postepeno mora prestati da se identifikuje sa sobom.
***
Deo II Govoriemo o identifikovanju sa sobom sa razliitih strana. Ponimo reima da tamo
gde ste identifikovani sa sobom, tamo ne moete biti pasivni prema sebi. Biti identifikovan sa
sobom znai da ste prikaeni za neto u sebi, to smatrate sobom. Pretpostavimo da ste prikaeni
za ideju da ste istinoljubiva osoba. To znai da ste prikaeni za sliku o sebi. Stvarate sliku o sebi,
za sebe, da ste uvek istinoljubivi. Tako, gde god da ste, takvi kakvi ste, vi nosite sa sobom tu
sliku. Ne posedujete egzistenciju van te slike. Vi jeste ta slika. Ona vas svuda prati, ak i kada ne
govorite istinu. To ne pravi nikakvu razliku u slici koju imate o sebi i za koju ste vrsto
prilepljeni. Ukoliko vas okolnosti na trenutak nateraju da osetite kako niste bili sasvim
istinoljubivi u nekoj situaciji, poeete da opravdavate sebe i raspravljate se, sve dok ponovo ne
ponete da se oseate komotno iznutra i u skladu sa slikom koja vama dominira. To znai biti
identifikovan sa sobom. To je primer koji pripada klasi identifikaciji sa slikom o sebi. Naravno,
28

postoji itava legija slika. Ipak, svako ili svaka ima specijalne slike o sebi, sa kojima se
identifikuje. Jedan od izvora nae unutranje disharmonije i naih negativnih stanja lei u
slikama. Ako je slika, takva kakva jeste, dovedena u pitanje, mi svoju osetljivost pokazujemo ili
tako to smo depresivni ili tako to smo ljuti ili, kratko reeno, negativni. I to smo vie
identifikovani sa samim sobom, to smo podloniji uznemirenosti, obeshrabrenosti, razoarenju i
tako dalje. Naravno, slika nije jedino to osobu ini podlonu uznemirenosti. Meutim, slike
predstavljaju veoma jasan izvor nestabilnosti u nama. Slike formiraju sujeta i imaginacija to
jest, one pripadaju Lanoj Linosti, koja je Imaginarno 'Ja'. A mi smo posebno identifikovani sa
svime to pripada Lanoj Linosti. Kada bismo nekim direktnim uvidom mogli da vidimo da
uopte nismo onakvi kakvima se zamiljamo, tada bi mo Lane Linosti bila oslabljena. Sa
jedne strane bismo izgubili, ali sa druge bismo dobili mnogo vie nego to bismo izgubili.
Meutim, mi uvek branimo sebe, ak i kada znamo bolje. Zbog toga nam ta dva dina, pod
imenom ponos i sujeta, nee dozvoliti da popustimo barem ne pred drugima. I iz tog razloga
samo-posmatranje moe da pomogne. Vi sami, videvi sebe, moete da popustite sebi. Tako
podela mora biti napravljena u sebi izmeu strane koja posmatra i posmatrane strane. I na
poetku sve mora da se posmatra pasivno i da se postavi u svetlo svesnosti bez kriticizma.
Ukoliko imate sliku o sebi da ste uvek istinoljubivi, tada tokom dugo vremena morate posmatrati
kako laete. Jedino e to unutranje shvatanje unititi mo slike sa kojom ste se identifikovali i
kojoj robujete.
***
Deo III Dok god ovek sebe posmatra kao jednu osobu, on se nee pomeriti sa mesta gde je.
Da, ali zato? Jer je potpuno identifikovan sa samim sobom. Njegov rad poinje tek onda kada
oseti dva oveka u sebi. Jedan je pasivan i to je ovek koji posmatra: drugi je aktivan i to je ovek
koji je posmatran. Taj aktivni ovek naziva sebe 'Ja'. Pasivan ovek je poetak puta ka pravom
'Ja'- Meutim, on je tokom dugo vremena slab i ne moe nita da uini. Meutim, budui da je
oseaj 'Ja' izveden iz aktivnog oveka, pasivan ovek jaa sve do trenutka kada pasivan ovek
postane aktivan, a aktivan ovek pasivan. To jest, odvija se preokret i unutranjost kontrolie
spoljanjost, a ne spoljanjost unutranjost.
Shvatimo ovo jasnije. Dok god ovek shvata sebe kao jedno, on ne moe da postane drugaiji. Da
li vidite zato? On ne moe da se promeni, jer je identifikovan sa sobom i sve u sebi posmatra kao
sebe. Njegove misli, miljenja, raspoloenja, senzacije i u stvari sve, posmatra kao 'Ja'. On kae
'Ja' svemu tome. Setiete se ta Rad kae o identifikovanju. Citirau nekoliko stvari:
Identifikacija je toliko uobiajena i u svrhu posmatranja je teko odvojiti je od svega ostalog.
ovek je uvek u stanju identifikacije i iz tog razloga ne moe da se seti sebe 'Identifikacija' je
jedan od naih najgorih neprijatelja. Neophodno je videti i prouavati identifikaciju do samih
korena u sebi. Identifikacija je glavna prepreka pamenju sebe. ovek, koji se identifikuje sa
svime, nije sposoban da se seti sebe. Da bi se setio sebe, neophodno je da se ne identifikuje.
Meutim, da bi prestao da se identifikuje, ovek pre svega ne sme da se identifikuje sa sobom.
Mora da se seti da u njemu postoje dva oveka, jedan koji samo moe da posmatra i drugi, koji u
svakom trenutku preuzima kontrolu u njemu i govori u njegovo ime i naziva sebe 'Ja'. On mora
pokuati da se ne identifikuje sa tim drugim ovekom, koji ga kontrolie i da oseti da se razlikuje
od njega i da postoji drugi u njemu. Meutim, dok se to odvajanje ne izvri i kontinuirano ne
izvrava, on ostaje jedan ovek i nita u njemu ne moe da se promeni.

29

Videete da Rad ui da je stanje oveka takvo da se on identifikuje sa svime. Na primer, ovek se

identifikuje sa svojim znanjem. Jedna osoba ima jednu vrstu znanja, znanje o svetu, druga ima
nauno znanje, trea poznavanje kulinarstva, etvrta poznavanje biznisa, peta znanje o knjigama
itd. Meutim, u svakom od tih sluaja osoba je identifikovana sa svojim znanjem. Znate kako se
ljudi, koji imaju slino znanje, svaaju i kako, u takozvanom uenom svetu, postoje sve vrste
izuzetne ljubomore, zasnovane na identifikaciji. Lekari na primer nikada nisu saglasni. Oni su
uvek identifikovani sa svojim znanjem. Kuvari nikada nisu saglasni, niti su to ueni ljudi, niti
vojnici, duhovnici, niti majke i tako dalje, i tako dalje. Moda se seate detinjstva, kada ste prvi
put poeli da se identifikujete sa znanjem i kako vam je bilo drago, kada vam je reeno neto to
drugi nisu znali i kako ste osetili neku vrstu moi. Identifikacija prua oseaj moi. To, naravno,
nije bilo znanje za koje ste bili zainteresovani, ve injenice koje ste mogli da pokaete.
Sada, uzmimo predmet identifikacije sa Intelektualnim Centrom. Ovde pored drugih stvari
postoje stavovi, miljenja i misli. Da li znate, ili bolje, da li ste opazili da ste identifikovani sa
svojim miljenjima? To je drugi oblik identifikovanja sa sobom. Naravno, jedno miljenje nije vi,
ve ba suprotno. Meutim, vi ste identifikovani, oseaj 'Ja' se hrani time. Moda oseate da
nemate miljenja. U svakom sluaju, tu su misli. Moete li da kaete 'Ja' svojim mislima? Ili
bolje, da li im nepromenljivo kaete 'Ja'? Sigurno, ukoliko verujete da je sve u vaem
unutranjem svetu 'Ja', onda sebi ne moete pomoi da to uradite. Meutim, isto tako lako moete
rei da je sve u spoljnom svetu vi sami. esto naiu veoma depresivne i sloene misli. Ukoliko se
ovek identifikuje sa njima, one e ispoljiti svoju punu mo. Jer je ovek identifikovan sa svojim
mislima. Meutim, sasvim je mogue ne identifikovati se sa svojim mislima. U stvari, veoma je
potrebno nauiti to, to je pre mogue. To velikim delom pomae u radu na sebi na svaki nain.
Nemogue je zaustaviti misli. Moete to pokuati, ali samo kao vebu samo-posmatranja.
Meutim, ovek moe da naui da se ne identifikuje sa mislima i ovek mora poeti njihovim
posmatranjem. Neke misli su veoma zanimljive za posmatranje, zapletene, kompleksne, teke
misli sa kojima je veoma opasno identifikovati se. Ukoliko se ne identifikujete sa neim u sebi,
poinjete da se oslobaate njegove kontrole. Sledei put emo vie govoriti o identifikovanju sa
sobom u pogledu Intelektualnog Centra, a kasnije u pogledu ostalih centara.

30

Birdlip, 15. maj 1943.

XI O 'Biti pasivan' (5)
Danas nastavljamo da govorimo o predmetu neidentifikovanja sa sobom. Podseam vas ponovo
da ljudi tu stvar pod nazivom sebe uzimaju kao neto dato i ne samo da je shvataju kao samo
jednu stvar, ve joj doputaju da kae 'Ja' svemu to ini ili misli ili osea.
***
Proli put smo govorili o identifikaciji sa sobom sa stanovita centara i poeli smo sa
Intelektualnim Centrom. Kada smo prvi put govorili u samo-posmatranju, reeno vam je da
pokuate da posmatrate rad pojedinih centara tako da vidite troje ljudi u sebi koji korespondiraju
sa njima. Aktivnosti Intelektualnog Centra su mnogobrojne. Proli put je reeno neto o
miljenjima i mislima, koje pripadaju Intelektualnom Centru. ovek se uobiajeno potpuno
identifikuje sa svojim mislima, koja je pozajmio od drugih, sa papira itd. Tada govorimo o
identifikovanju sa svojim mislima. Nae misli nisu vidljive drugim ljudima, niti su vidljive nama.
Meutim, one su sasvim konkretne stvari, nainjene od konkretne supstance. Moemo biti vie ili
manje svesni svojih misli. Sada, kada posmatrate misao, vi niste identifikovani sa njom. ta to
znai? To znai da dok god ne ponete da posmatrate Intelektualni Centar i ono to se u njemu
odvija, imate tendenciju da prihvatate njegove aktivnosti kao date. Verovaete svojim mislima, ili
ih smatrati kao neto dato. Identifikujete se sa njima. Dajete im kvalitet istinitosti i kaete ili Ja
mislim ili posmatrate te misli kao samog sebe. Tada one stiu mo nad vama i ispoljavaju svoj
uticaj na vas. Neprijatna misao, dosadna, teka misao, sumnjiava misao, pesimistina misao, zla
misao i tako dalje sve te misli postaju vi: i tako vi jeste one putem identifikacije sa njima.
Svaka misao moe ui u um. Sve vrste beznadenih, loih, beskorisnih, glupih, bezoblinih i
imbecilnih misli mogu ui u um. I ako im svima kaete 'Ja', gde ete biti vi? Rei ete 'da' svima
njima. Sloiete se sa njima. Ukratko, biete identifikovani sa njima, jer ete im sve vreme
govoriti 'Ja' i verovati da ih 'Ja' misli i da ste vi vae misli. Meutim, kao to je reeno, bilo koja
misao moe ui u va um, upravo kao to bilo koji ovek moe ui u vau kuu. Samo mali broj
misli je vredan praenja i da biste poeli da mislite ispravno, skoro sve misli, koje sluajno uu u
va um, treba da budu odbaene kao beskorisne ili neto jo gore. Osoba zaista moe imati
opasne misli, posebno ako ih prihvati kao da su njene sopstvene. Tako je naivna da pomisli da su
sve misli, koje uu u njen um, njene sopstvene i da ih je ona sama smislila. I ona im kae 'Ja', ne
znajui bolje. Meutim, ako bude razumela da mora da posmatra svoje misli, uskoro e imati
sasvim drugaiju taku gledita.
Kada smo ga. Nikol i ja napustili Institut u Francuskoj i otili u kotsku, u kuu mog dede,
seam se da sam proveo mnogo meseci prouavajui u dedinoj biblioteci teoloke knjige, koje su
napisali razni duhovnici. Sve one su, naravno, bile sasvim formalistike. Sve su se bavile
pitanjem doktrine i slovom zakona i uputale su se u sve vrste sitniarskih argumenata. Meutim,
jedna od njih me je pogodila. Autor je rekao da se ovek mora setiti da avo alje mnogo misli u
nae umove i da nikada ne smemo misliti da su to nae sopstvene misli. Opirno je objasnio tu
ideju, esto naglaavajui frazu: Nae misli nisu nae sopstvene. To je bio ovek, koji je poeo
da shvata neto psiholoki i itanje njegove knjige mi je pruilo dah sveeg vazduha, nakon svih
tih mrtvih i uasnih izdanja, u kojima nije bilo ni traga razumevanja i u kojima nije reeno nita
na psiholokom nivou. Sve je bilo shvaeno bukvalno na nivou kamena. Autor je rekao da
nismo odgovorni za svoje misli, ali smo odgovorni za svoje miljenje. Moete misliti neku misao,
31

ili ne. Misao ulazi u um i pokuava da vam privue panju. Ukoliko uspe, vi poinjete da je
mislite to jest, da razmiljate iz nje. Poinjete da poveavate tu misao, obraajui panju i
mislei iz nje, sve dok se ne proiri u svim pravcima i svim oblicima, izraste u malo drvo u vama,
koje donosi plodove i seme drugih slinih misli. To je dovoljno jasno u sluaju misli.
Razumete da misao i miljenje nisu isto. Pretpostavimo da u va um ue misao da g.X lae. To je
samo misao. Verovatno ete rei sebi: Moram da razmislim o tome. Meutim, ako poverujete u
tu misao, identifikovani ste sa njom. Vaa misao je pretvorila g. X u laova. Misli, sa kojima se
identifikujemo, menjaju stvari u veoma velikoj meri. Na primer, neki ljudi se po navici
identifikuju sa sumornim, izopaenim, sumnjiavom vrstama misli. Oni vole misli tog oblika i
boje. Tako prihvataju te misli, a odbijaju druge. Ove misli menjaju stvari za njih, nalik tamnom
staklu. Sada, oni su identifikovani sa tim mislima, tako da ne mogu da ih vide. Oni jesu te misli,
tako da ne mogu da ih posmatraju i vide da su one misli odreene vrste, a da postoje sve vrste
drugih misli, razliitog oblika i boje. ovek moe da ima bilo koju vrstu misli. Bilo koja misao
moe da ue u oveka. U Bibliji je to izraeno reima, da oveka ne prlja ono to ue u njega,
ve ono to iz oveka izae. Bilo koja vrsta misli moe ui u um, ali da li ste identifikovani sa
njom i da li delujete iz nje ili bolje reeno, reagujete to je drugo pitanje. Ukoliko ste
identifikovani sa nekom milju, rei ete joj 'Ja' i verovaete u nju. Tako ete misliti iz nje i
delovati iz nje. Nain na koji mislite i na koji delujete je ono to izlazi iz vas. Misao, koja stupa u
um, to je ono to ulazi u oveka. Ono, to on misli i ini iz te misli, to je ono to izlazi iz njega.
Misao koja je la, pogrena misao, netana misao, depresivna misao, misao, koja je usmerena
samo na jednu stvar i ignorie sve drugo, ili ona vrsta misli, koja moe samo da osporava i
demantuje itd. ukoliko se osoba identifikuje sa takvim mislima, ona e misliti i delovati iz njih.
Njen um e biti zbrkan. Ideje Rada treba da izgrade um u ispravnom poretku, tako da sve u njemu
meusobno moe da se povee na pravi nain. U centru uma stoji Zrak Kreacije to jest, Skala
Bia. Od najvieg do najnieg sve dolazi na svoje mesto. Meutim, dok um ne bude izmenjen
Radom, on nastavlja da misli da su sve misli realne i tane. Um je tada nalik atoru koji lei na
gomili zemlje, bez centralnog uspravnog jarbola. Svi njegovi delovi su pogreno povezani jedni
sa drugima. Nisu zategnuti. Preko treninga Rada i uenja da razmilja iz onoga, o emu on ui,
ovek poinje da biva u stanju da napravi razliku izmeu pravilnog i pogrenog razmiljanja. On
poinje da ui kako da razmilja na pravoj skali, kako da ne mea skale i tako dalje. Sve to mu
pomae da se ne identifikuje sa svojim mislima. To njegovom miljenju daje centar gravitacije.
Ovaj rad treba da omogui oveku da ispravno misli. To je razlog zato je vano pokuati da se
razume ono o emu Rad ui. Znate da je tokom uenja recimo, hemije, ili ako elite, stranog
jezika, veoma vano sluati ono emu vas ue, organizovati to u svom umu i razmiljati o tome.
Mnogi ljudi nikada ne razmiljaju o onome to ue. Meutim, u Radu je to neophodno. Zato je
neophodno? Jer to izgrauje novi sistem misli i miljenja u vaem umu. U stvari, to ini da vai
umovi pone da radi na pravi nain tako da mogu zaista da ponu da misle.
Sada, dopustite da naglasim da misao i miljenje misli nije isto. Misao moe ui u va um, ali vi
moete i ne morate da je mislite. I ak i ako je mislite, ne morate neophodno da se identifikujete
sa njom. Postoji mnogo razliitih vrsta misli, viih i niih, koje ulaze u um, i to spada u kasnije
uenje. Ono, to je u ovom trenutku neophodno shvatiti, jeste da su misli razliite vrste i da nisu
vae, ali da ih vi inite svojim identifikujui se sa njima. I ako to uinite, one vas mogu gurnuti u
bilo kom pravcu. Postoji nauka o mislima. Ovaj Rad, sa svim svojim idejama i uenjima i
instrukcijama, povezan je sa pravom naukom o misli i miljenju. Iz tog razloga, svi vi koji sluate
o Radu ve nekoliko godina, trebalo bi da znate ta to znai zadrati rezervu prema svojim
32

mislima i miljenju i trebalo bi da budete u stanju da vidite pogrene misli i neadekvatno i

nepovezano miljenje, siromane misli, negativne misli, beskorisne misli, laljive misli i tako
dalje. Prva promena, koju zahteva Rad, kao u Bibliji, jeste promena uma. Meutim, da bi se
promena uma odigrala, morate poeti da mislite iz ovog Rada i onoga o emu on ui. Kasnije,
moda, moi ete da ponete da delujete iz Rada. Meutim, pre svega je neophodan novi nain
miljenja. Sada, u ovoj beleki govorimo o onome o emu Rad poduava. On kae da bilo koja
misao moe ui u va um i da to nisu vae misli. Kae da ih moete misliti ili ne. I kae da se
moete identifikovati sa njima ili ne. Kada to ujete, kao deo uenja Rada, i primenite prilikom
posmatranja sebe u Intelektualnom Centru, videete da je to potpuno tano. Kada ovo shvatite,
misliete na novi nain o sebi.
Ukoliko moete praktino da razumete to jest, na osnovu iskustva da moete biti pasivni
prema svojim mislima ne identifikujui se sa njima, ve ste dosegli definitivni stupanj rada u
Intelektualnom Centru. Meutim, ukoliko posmatrate sebe kao jedno, nikada neete dostii tu
taku. Ostaete zaglavljeni u iluziji da su sve vae misli, kao i sva vaa oseanja i vaa
raspoloenja, vi ili bolje vi sami. Neete imati uvid u ogroman unutranji svet visokog i niskog,
koji sadri hiljade stanovnika, dobrih i loih, koje shvatate kao jednu osobu po definiciji i
posmatrate je kao sebe i u uobiajenom stanju sna kaete joj 'Ja' u svakom trenutku. Sve to se
odvija u vama nazvaete 'Ja'. Tada se nikada neete pomeriti sa pozicije na kojoj ste, jer uzimate
sebe kao jedno i nikada neete razumeti ta znai postati pasivan prema sebi.
U ovoj beleci smo govorili o praktinom radu koji vodi ka tome da postanemo pasivni prema
mislima. To spada u rad u Intelektualnom Centru. To je tema beleke. Beleka govori o dugom,
praktinom radu na neidentifikovanju sa mislima.

33

Birdlip, 22. maj 1943.

XII O 'Biti pasivan' (6)
Proli put smo govorili o neophodnosti da ovek bude u stanju da u Radu zadri rezervu prema
svojim mislima i da se ne identifikuje sa njima. Veeras emo govoriti o neophodnosti da
zadrimo rezervu prema svojim emocijama. Mnogo je tee postati pasivan prema aktivnostima
Emocionalnog Centra nego prema aktivnostima Intelektualnog Centra. ovek moe mnogo lake
da misli drugaije nego da osea drugaije. Sasvim je mogue postati pasivan prema mnogim
mislima, koje je ovek navikao da sledi i da se identifikuje sa njima, ali to nije isto u oblasti
emocija i oseanja. Razlog za to je taj to smo sa svojim oseanjima mnogo vie identifikovani
nego sa svojim mislima. Naa oseanja, nae emocije, naa raspoloenja, dre nas u stisku.
Obratite panju na sebe kada ste uznemireni. Da li je lako ne identifikovati se sa uobiajenim
dnevnim emocionalnim stanjem? Moete se smejati i govoriti vesele stvari i pretvarati se da je
sve u redu, ali iznutra kao da ste stegnuti u mengele. Iako jedan deo vas moda nee eleti da
bude uznemiren, drugi e insistirati na tome da bude. Ili recimo da je pogoeno neto to pripada
samo-vanosti, sujeti da li vam je lako da prestanete da budete identifikovani sa time? Da li je
lako ne biti uvreen? Jedan razlog je i to to su emocije veoma brze. One rade sa veoma brzom
energijom, mnogo brom energijom od one koja se koristi za uobiajene misli. Drugi razlog je taj
to mi retko posmatramo svoje emocije. Ne posmatramo ih, jer ih uzimamo kao neto dato. Na
emocionalni ivot je veoma siromaan. Meutim, mi ne uoavamo koliko je on siromaan i
neprijatan i beznaajan. Kada bismo to bili u stanju, ne bi nam se dopalo ono to vidimo. Ipak,
potrebno je znaajno vreme pre nego to dostignemo taj stepen svesti. Nije suvie rei da uopte
nismo svesni uobiajenih dnevnih emocija, koje su praktino uvek negativne, loe, ljubomorne i
triave ili, ukratko, neprijatne. Naa ljubav prema neprijatnim emocijama je izuzetna i mi ne
samo da veoma volimo da prenesemo svoje neprijatne emocije drugima i da ih zarazimo, ve i da
ujemo neprijatne stvari, skandale i tako dalje. Mi ne znamo ta radimo. Mi to sve radimo u snu.
Ne moemo da vidimo svoje emocije, jer smo tako duboko identifikovani sa njima. Kada bismo
mogli jasno da vidimo svoje uobiajene emocije, bili bismo uasnuti. Na sreu, nismo u stanju da
ih vidimo, jednostavno jer to ne bismo mogli da izdrimo. Kada bismo videli kvalitet naeg
emocionalnog ivota, to bi nas izludelo. Mi svi imamo veoma uzvienu sliku o samima sebi. A
Rad nam nikada ne doputa da vidimo ono to ne moemo podneti. Njegovo delovanje je veoma
sporo, veoma postepeno, veoma neno. Meutim, ono to moemo videti su rezultati naih
emocija i to je polazna taka. Moemo videti da povreujemo ljude, na primer. Ali ak i kada to
shvatimo, bie nam potrebne godine samo-posmatranja pre nego to shvatimo da imamo
neprijatne, podmukle i loe emocije, koje ine da drugi budu povreeni i da je to naa greka.
Morate shvatiti da je buenje veoma dugotrajan i bolan proces. Buenje znai postajati sve vie
svestan sebe i toga kakvi smo zaista. U emocionalnoj sferi to je veoma teko. Koliko esto ljudi
zamiljaju da su dali sve od sebe za druge, dok u stvari nisu uinili nita, osim to su izrazili
svoje najneprijatnije, najotrovnije i najtetnije, esto najgnusnije emocije, kojih bi trebalo da se
stide. U stvari, izraavanje neprijatnih emocija je ono to se u ivotu tako esto naziva biti
iskren ili pokuaj da se pomogne i tako dalje. Ljudi u stvari misle da je to ljubaznost rei sve
vrste neprijatnih i podlih stvari drugima i zamiljaju da ako se slatko smekaju, izraavaju
velikodunost i dobru volju. To je problem sa naim emocionalnim stanjima. Mi nismo
velikoduni i nemamo dobru volju i jedna od prvih stvari je shvatiti to do samog dna i mrzeti to.
Mi volimo sebe u svemu. Volimo sve to godi naoj sujeti i ne volimo svoje susede, osim ako
nam laskaju i ako oseamo da delimo njihove ivote. Iako u sebi moemo imati bolja 'Ja', ona
koja bolje mogu da razumeju druge i da vode brigu o njima, ak i ako nam oni ne laskaju, ipak
manja, loija 'Ja', koja pripadaju samoljublju, egoizmu i samo-zadovoljstvu, obino potvruju da
34

su daleko jaa osim moda posle dugog perioda samo-posmatranja ili kada su u stanju
mirovanja usled iscrpljenosti posle neke bolesti, koja linost ini pasivnom. U trenutku smrti
ljudi jedino ele da im drugi oproste. To je zbog toga to vie nisu u malim 'Ja'. Ali to stanje
skromnosti moe postepeno da nastaje, kao posledica delovanja Rada to jest, poveanjem svesti
o tome kakav ovek zaista jeste putem dugog i strpljivog samo-posmatranja i sveg onog
unutranjeg bola, koji dolazi uz svest da ivot ne moe da bude onakav kakav je u naoj
uobrazilji.
Zamislimo sada osobu, koja je puna sujete, samoljublja, divljenja prema samom sebi,
povlaivanja sebi, oboavanja sebe, samo-vanosti, samo-potovanja, samo-uzbuenja i tako
dalje. Ta osoba je veoma identifikovana sa samom sobom. Ta osoba je bogata bogata (ili
bogataica). Takvi ljudi nemaju ideju da ne mogu da ine. Ta ideja bi ih preplaila. Takoe nisu
svesni da ne znaju. Sigurni su da sve znaju najbolje. Oseaju se depresivnim jedino kada je
povreena njihova sujeta, a tada se bez sumnje razbesne. Meutim, oni ne mogu da vide sebe.
Mogu biti veoma ljubazni sve dok ih zasipamo zahvalnou i pohvalama. Pomau siromanima,
daju novac onima u nevolji, ako dobiju priznanje za to i ako oseaju da su na odgovarajui nain
tretirani. Takvi ljudi mogu biti veoma korisni u mehanikom ivotu, ali u Radu, koji stoji pod
okrenutim znakom u odnosu na ivot, mogu oseati da su na gubitku. Seam se kako je pre
mnogo godina nekoliko ljudi ove vrste odluilo da se povee i uini da Rad zaista krene.
Oseali su da je sve to suvie sporo i da bi mogli bre da naprave veliki uspeh i bez sumnje su
sebi doaravali kako sede na podijumu na nekoj velikoj konferenciji u Albert Holu ili nekom
slinom mestu, gde im se klanjaju hiljade ljudi. Oseali su da bi iz svog bogatstva govorim
psiholoki mogli da uveaju Rad. Meutim, ovekovo siromatvo je ono iz ega Rad raste.
Rad ne raste iz bogate linosti u oveku, ve iz izgladnele i prave sutine. To je razlog zato Rad
sve preokree i ini aktivno pasivnim, a pasivno aktivnim. Da li neko od vas zaista zamilja da,
kada bi ovaj Rad bio veliki uspeh u ivotu i kada bi bio emitovan no i dan, da bi mogao da
stekne neku unutranju tajnu silu ili znaenje? Savetujem vam da razmislite o tome. to se mene
tie, veoma rano sam shvatio da ovaj Rad nikada nee moi da postigne uspeh u ivotu i da o
njemu ne treba da se pie otvoreno, osim indirektno. I ako duboko razmislite, videete zato mora
biti tako to jest, ako razmislite iz ideje o aktivnim i pasivnim znacima, u pogledu linosti i
sutine.
Sada, uzmimo pitanje o postati pasivan prema dopadanju i nedopadanju. To je deo Rada na
Emocionalnom Centru u vezi sa optim uenjem o postajanju pasivnim prema aktivnom sebi
koji preuzima vlast nad stvarima i kontrolie nas. Pokuajte da posmatrate svoja dopadanja i
nedopadanja i kako troite sebe u besmislenim svianjima i nesvianjima. U Radu postoji veba
sa tim efektom: Pokuaj da neko vreme voli ono to ne voli i ne voli ono to voli. Postoji
slina veba u vezi sa Intelektualnim Centrom, koju sam spomenuo ranije: Pokuaj da posmatra
kojim miljenjima daje prednost i govori u korist druge strane. Biti identifikovan sa svojim
mehanikim dopadanjima i nedopadanjima vezuje osobu za emocionalne navike. esto se dogaa
da shvatite, kako ono to ne volite, moete lako voleti i obrnuto. Naa mehanika dopadanja i
nedopadanja su veoma malo utemeljena. Ona se menjaju svakog trenutka. Ipak, mi im pridajemo
tako veliku vanost. U Radu ete esto doiveti da ljudi, koji vam se na poetku ne dopadaju,
ponu da vam se sviaju. To je znak da se menjate. Meutim, ne moete se promeniti ako se
identifikujete sa svakim od vaih trenutnih dopadanja i nedopadanja. Ovda moe da pomogne
sledee naime, nemojte uvek beskrajno govoriti o svojim dopadanjima i nedopadanjima i
praviti uzbunu oko njih. Za ljude je ponekad jedini oblik konverzacije razgovor i tome ta vole i
ta ne vole. Kao da zamiljaju da je to zaista vano! Nijedan oblik govora nije toliko egoistian ili
35

iscrpljujui. Praktikovati tokom kratkog vremena, u intervalima, svesnu pasivnost prema

mehanikim dopadanjima i nedopadanjima, veoma je korisno, ali ne uvek, pogotovo kod onih
ljudi, koji su suvie bojaljivi da bi rekli ta ele. Govorei uopteno, Rad je uvek protiv onoga
to je mehaniko u vama. Ukoliko mehaniki nemate dovoljno dopadanja i nedopadanje, treba da
ih imate vie i obrnuto.
Sada emo govoriti o jednoj strani pasivnosti prema dopadanjima i nedopadanjima. Govoriemo
o pasivnosti prema asocijacijama. Vi znate da Rad kae da sve vidimo iz asocijacija. Ipak,
moemo imati oseaj da se nalazimo na poznatom mestu i na nepoznatom mestu u isto vreme, ali
ti oseaji se ne nalaze u istom delu nas. Naim malim 'Ja', koja ive u mehanikim delovima
centara, neke stvari se mogu initi poznatim usled asocijacija, ali mogu postati nepoznate kada se
sagledaju iz svesnijih 'Ja'. Tako mi ponekad ugledamo jedni druge kao da se vidimo prvi put.
Gledamo za trenutak bez asocijacija. Utisci tada padaju iza mainerije mehanike linosti. Tada
je sve neobino, nepoznato i ivo. Utisci tada padaju na sutinu. Navikavamo se na stvari zbog
asocijacija, tako da vie ne vidimo jedni druge niti bilo ta drugo, ve samo svoje asocijacije, sa
kojima smo potpuno identifikovani. Drugu osobu posmatramo preko svojih asocijacija.
Identifikujemo se sa tim asocijacijama i mislimo da vidimo i poznajemo tu osobu. Sada, sasvim
je mogue posmatrati na delu asocijacije sa kojima se identifikujemo i koje nas zavode. Sasvim je
mogue posmatrati asocijacije o drugima, posebno kada ponemo da shvatamo da ih ne
poznajemo. Na primer, ljudi uzimaju kao sigurnu stvar da poznaju jedni druge. Meutim, ako
mislite da znate, neete biti u stanju da vidite bez mehanikih asocijacija. To znai da morate
poeti od razumevanja da ne poznajete druge ljude, koliko god da su vam bliski. No, mi smo
sigurni da ih poznajemo. Poite od ideje da ne znate i da nikada neete znati. To jest, poite od
neznanja. To je naa siromana strana. To daje novi ivot, jer poinjete da dobijate nove utiske,
novu perspektivu, novo razumevanje. Ako utisci padnu na sutinu, videete na novi nain. Sada
bogata osoba, koja je veoma identifikovana sa sobom, ne moe oekivati da vidi stvari bez
asocijacija ili da stekne nove utiske, koji padaju na sutinu, koja je naa taka rasta. Ona e uvek
iveti u asocijacijama u prolosti. Tvrdoglav ovek ili ena, uvereni da znaju ta je ispravno a
ta pogreno, ovek ili ena tajno ili otvoreno zaljubljeni u sebe i sigurni u sebe i svoju vrednost i
stanovite, takav ovek ili ena, potpuno identifikovani sa sobom, nee biti u stanju da sebe
podele na dva dela. To jest, oni nee biti u stanju da se pomere sa svoje pozicije, ve e uvek
ostati tamo gde jesu i ono to jesu na Skali Bia. Gde i ta su isto na toj skali. To jest, nivo bia
gde je ovek, je takoe ono to on jeste. Ako ponete da sebe posmatrate pasivno, poeete da
vidite nivo bia, za koji vas dole vezuje vaa aktivna, samo-delujua strana strana koju nazivate
'Ja' i koja, u mom sluaju, oekuje da je zovu Moris Nikol. Ta strana u svakome prisvaja tron i
sedi na njemu. Postoje beskrajne legende, parabole i mitovi, koje se odnose na pogrenu
psiholoku situaciju oveka. ovek ima odreenih tekoa da poveruje da se to zaista svakome
dogaa i da ima pogrenog Vladara na tronu i da se to pre mnogo vremena dogodilo i njemu. U
najmanju ruku ovek smatra da je gospodar u svojoj kui. Upravo to nije sluaj. Vi nemate
pravog gospodara na tronu vaeg unutranjeg sveta to jest, u svojoj psihologiji. Morate
razumeti da, ako sve posmatramo iz svojih davnih asocijacija, mi neemo biti u stanju da bilo ta
vidimo na drugaiji nain. Moemo uobraavati da vidimo drugu osobu, ali e to biti iz naih
asocijacija. Na taj nain, zadravamo jedni druge u zatvoru naih asocijacija jednih o drugima.
Ve smo formirali sopstvena miljenja o drugima. Tako ne doputamo drugima da ive izvan
naih asocijacija. To je velika tragedija. Dopustiti ljudima da idu, dopustiti im da budu drugaiji,
zavisi od naeg doputenja da idu. To jest, zavisi od naeg nepokuavanja da ih zadrimo u
onome to zamiljamo da oni jesu na osnovu naih mehanikih asocijacija. Sve majke i oevi
imaju taj problem sa decom. Meutim, to se tie svih odnosa u ivotu. Setite se da mi jedne druge
36

vidimo preko asocijacija, jednom kada postanemo bliski, kako se to kae, jedni sa drugima.
Ono to ne razumemo, jeste da videti osobu preko sopstvenih asocijacija nema nikakve veze sa
time kakva ta osoba zaista jeste. Pokuajte da vidite drugu osobu bez asocijacija. To je poetak
neeg novog. Toliko se esto dogaa da ljudi steknu pogrene asocijacije jedni o drugima i da
nikada ne uhvate nijedan njihov pravi odblesak. Ja lino volim u ovom Radu to to sve manje
poznajem druge. Sigurno nikada ne bih rekao: Znam tu osobu poznajem tu osobu ceo svoj
ivot. To tano znai, u tako mnogo rei, da ne znate nita, osim nekoliko asocijacija koje imate
u vezi sa tom osobom.
***
Jedna od najteih stvari u ovom Radu je postojano nastaviti i kada je ovekova sujeta pogoena.
To samo pokazuje koliko stvari mi inimo iz sujete, ne shvatajui to. Svi eksplozivni, bodljikavi,
svaalaki udari ivota su nastali usled dva emocionalna dina, Sujete i Ponosa. Moete li da
prionete uz neku stvar, ako vam kau da niste dovoljno dobri u tome? Vaa sujeta moe biti
povreena, ali va ponos moe da pomogne. U svakom sluaju, ako moete, tada biste moda
mogli biti donekle sigurni da ne delujete u potpunosti iz linosti, ve moda iz neeg izvornog,
dubljeg i realnijeg. Ipak, to moe biti samo ponos, okrenut spolja, koji dolazi da spase povreenu
sujetu. Istovremeno, ovek moe prionuti uz ovaj Rad sa ponosom okrenutim unutra i moda
pronai istinske razloge, koji nemaju nita sa povrnim razlozima, ve izviru iz vrednovanja
samog Rada. To znai dosei emociju iza samo-emocija. Morate se setiti da bi u sasvim
razvijenoj koli ovog Rada vaa sujeta bila gaana gotovo svakodnevno i da bi mnogi otili iz
indignacije. U Institutu u Francuskoj nam je na ulasku reeno da linost nema gotovo nikakva
prava da boravi u tom prostoru. Meutim, jedva da smo uli tu reenicu. Nismo razumeli ta ona
znai osim kasnije. Govorei na puno vioj skali, setimo se koliko je ljudi ostavilo Hrista, jer
ih je on napao. To znai da su emocionalno bili identifikovani sa sujetom zbog svoje vrednosti.
Biti takav je zaista naporno. Kasnije ete saznati zato ovo kaem, ukoliko to ve ne znate.
Meutim, postoji dublja strana svega ovoga - to jest, mesto gde vas Rad zaista navodi da
ustanete protiv sebe. Ovde lei taka gde ljudi zaboravljaju da rade i jednostavno se oseaju
izgubljeno. Tu je mesto gde je mogue ne biti identifikovan sa onim to ovek jeste. To je kao biti
zarobljen u iluziji, iz koje ne moemo da se oslobodimo i koja vie ne moe da vas podstakne. U
svakom sluaju, morate poeti da shvatate da ste zaglavljeni u iluziji koju nazivate 'Ja' i da iza te
iluzije moete poeti da vidite prave stvari, to jest, iste stvari, ali na drugi nain.
Sada, uzmimo drugi aspekt emocionalne identifikacije, koja ilustruje jednu od mnogih tekoa,
koja se javlja u pokuaju da se bude pasivan prema sebi prema toj osobi A, tom
Frankentajnovom udovitu, koje je ovek bio naveden da napravi i koje sada stoji u ovekovom
malom svetu i preuzima kontrolu nad njim i govori kao da jeste 'ja' i nastavlja da peva sve vrste
stvari, hvalisave i razmetljive ba kao i pobone i bojaljive. Taj monstrum, ta maina, za koju ste
privezani ta mislite o njoj? Da li vam se dopada? Svako je prikaen za svoju mainu. Setite se da
Rad ui da je svako maina, ali da su to maine razliite vrste neke su glasne kao automatske
puke ili priljive kao pisae maine a neke su tihe kao strujomer napolju. Sada, ljudi porede sebe
sa drugima. To jest, maine porede sebe sa mainama i identifikuju se putem poreenja sa sobom.
Ukoliko ste vi buna maina, moda ete se oseati superiorno u odnosu na tihu mainu. A
ukoliko ste tiha maina, zahvaljivaete Bogu da niste buna maina i tako dalje. To je izvor
emocionalne identifikacije sa sobom to jest, to je izvor samodopadanja. U Bibliji je reeno da
ovek mora poeti da mrzi sebe. Ovaj rad koristi drugaiji jezik, ali ima isto znaenje. Rad kae
da ovek mora postati pasivan prema sebi. Meutim, veoma je bolno ii suprotno od uobiajenog
37

naina, na koji ovek reaguje u ivotu. Oseate da mnogo gubite. U stvari ne gubite nita stvarno
i posle nekog vremena poinjete da oseate nove oblike ivota koje prolaze kraj vas. To je onaj
isti spoljanji svet, ali ga prihvatate sasvim drugaije. To je ista vrsta stvari, ista vrsta dogaaja,
ali vi ste sa njima sasvim drugaije povezani. To su ak isti ljudi, ali ih vidite i oseate sasvim
drugaije. Kada prelazite sa jednog nivoa bia i doivljavate na drugi nivo bia, postoji jedna
pukotina koja je bolna. To je kao da naputamo neto blisko. Ukoliko se drite Rada, posle nekog
vremena da sve moete da doivite u punoj meri, ali na drugaijem nivou to jest, na novi nain.

Birdlip, 05. juni 1943.

38

XIII O 'Biti pasivan' (7)

Asocijacije
Um treba da bude naviknut da razmilja o idejama Rada. ovek moe da razmilja samo iz svojih
ideja. Ukoliko uvek razmiljate pomou svojih uobiajenih ideja, vae misli e uvek slediti iste
obrasce. Kretaete se u krug i u krug u svom umu. Po pravilu, ovo je nae uobiajeno stanje.
Kada ste poslednji put imali misao koja vodi bilo kamo? Cilj ideja Rada je da promene um. One
su veoma mone. Misliti iz ideja Rada takvima da je ovek u snu na Zemlji i da je to pravi
razlog zato je ovde sve u neredu misliti iz tako mone ideje znai misliti na nov nain. To
znai da se u umu stvaraju nove veze i asocijacije i da psihika energija poinje da stvara nove
putanje. To je uvek dobro iskustvo. Stvaranje novih veza otvara um i daje novu snagu. Misliti
uvek na isti nain, kao to je vie puta reeno, nalik je hodanju travnjakom uvek po istoj uzanoj
stazi. Rezultat je da se trava povija du te staze. Meutim, usled ogromnog mehanikog pritiska,
kojem smo izloeni na ovoj udaljenoj planeti, navike miljenja se veoma brzo formiraju i
zadravaju se tokom itavog ivota. To je razlog zato je teko postati pasivan u odnosu na
tipine asocijativne naine miljenja, posebno kada uzimamo kao sigurno da su istiniti. Za nas,
istina je navika naeg uma. Sigurno nita nije evidentnije od injenice da ljudi u toj meri postaju
identifikovani sa svojim nainima miljenja, da ih nita ne moe izmeniti. Meutim, to se ne
odnosi samo na druge ljude. Odnosi se na nas same. Ne shvatamo da imamo navike uma, kako ih
Rad naziva, upravo kao to imamo navike oseanja, navike pokreta i navike apetita.
Navike postoje u svim centrima, jer su centri obloeni mreom asocijacija, nalik eleznikim
prugama koje presecaju zemlju. Kada bismo mogli da ponemo sa novom mainom, stvari bi bile
drugaije. Meutim, mi poinjemo sa prljavom i izanalom mainom. Ipak, iako je to tako, ne
identifikovanjem sa tipinim navikama uma i oseanja (poevi sa time) moe se dosei mnogo
toga vrednog.
Uzmimo narednu ilustraciju. Fiziki instrument miljenja je mozak. Mozak sadri otprilike
14.000.000.000 posebnih nervnih elija, svaka sa oko 100 grana ili veza sa drugim nervnim
elijama. Zamislimo to na veoma umanjenoj skali, kao jednostavan dijagram.
Dijagram koji pokazuje tri nervne elije.

39

Ovaj mali dijagram pokazuje nervni ili psihiki impuls, koji ulazi u polje opservacije kod take A
i prolazi kroz nervne elije (1) do nervne elije (2) i tada (3) samo du jedne staze, prikazane
zadebljanom linijom. Meutim, uoiete da taj impuls, koji ulazi kod A, moe krenuti mnogim
drugim stazama. I ukoliko se setite da postoji oko 14.000.000.000 elija mozga, svaka sa 100
ruku ili grana ili veza, tada ete shvatiti na koliko mnogo naina stvari mogu da budu shvaene,
to jest, du koliko mnogo razliitih puteva impuls teoretski moe da proe. Meutim, usled
navike impulsi pronalaze uobiajene staze i tako proizvode iste rezultate.
Pokuajte da vizualizujete beskonaan broj moguih staza, kojima neki utisak moe da se kree.
U stvarnosti, t je nalik travnjaku, kojim prolazimo po uvek istim stazama. To jest, mi ivimo
preko asocijacija. Mislimo preko asocijacija i oseamo preko asocijacija. I sigurno se kreemo
preko asocijacija i to bi sve bilo dobro, govorei uopte, ali budui da se toliko esto kreemo
pogreno, neke od tih asocijacija definitivno moraju da budu prekinute. Meutim, mi ovde
govorimo samo o asocijativnom miljenju i asocijativnim oseanjima ili emocijama to jest, o
mehanikom miljenju i mehanikom dopadanju u nedopadanju, mehanikim negativnim
emocijama i tako dalje. Govorei iz sasvim drugaijeg ugla, Rad kae da ivimo u podrumu
samih sebe. Taj podrum oznaava mehanike delove centara. Podrum Intelektualnog Centra je
formatorni deo to jest, motoriki deo Intelektualnog Centra. Podrum Emocionalnog Centra je
njegov motoriki ili mehaniki deo. U tim delovima mi ivimo gotovo potpuno od mehanikih
asocijacija. Ustajemo, zevamo, pojedemo doruak, napravimo nekoliko uobiajenih primedbi,
izrazimo nekoliko uobiajenih miljenja, koristimo uobiajene fraze, napravimo uobiajene
viceve, ispoljimo uobiajena dopadanja i nedopadanja i tako dalje. U tom smislu ivimo u
podrumu i takoe, u istom smislu, ivimo od asocijacija. Ukoliko neto nedostaje ili je neto
neuobiajeno, zaueni smo i verovatno protestujemo. Meutim, ukoliko sve prepoznajemo u
uobiajenom svetlu, ukoliko je sve rutina i blisko, mi smo zadovoljni. To je na mehaniki ivot.
Trebalo bi da svi toga budemo svesni na osnovu samoposmatranja. A ukoliko ne oseamo elju
da budemo drugaiji, onda nema razloga zato bi trebalo da budemo. Meutim, ovek moe
dostii tu taku buenja, taku samosvesti, gde shvata svoju mehaninost i prvo poinje da biva
veoma iznenaen, zatim se moda osea neprijatno i konano poinje da osea animozitet prema
sebi. Beskorisno je, naravno, oseati animozitet prema sebi na maglovit nain. Mnogi to ine.
40

Mnogi se kolebaju izmeu oseaja sopstvene vrednosti i oseaja oaja. Meutim, to ne vodi
nikuda. To je samo ljuljanje klatna. Ono to ne volimo mora biti zakucano dole. Na primer, u
pogledu rada na Intelektualnom Centru u pogledu asocijativnog miljenja, ovek mora da
posmatra neki tipian lanac asocijacija ili misli, koji eli da promeni i da postane pasivan u
odnosu na njega. To znai, ovek tome ne sme rei 'Ja', niti sme poverovati da 'Ja' razmilja, ve
da je maina asocijacija ta koja razmilja. Ona razmilja, ne 'Ja'. Da se ne biste identifikovali,
morate izdvojiti sve oseaje 'Ja' iz te stvari. Meutim, kao to znate, tokom dugo vremena mi
svaki psihiki oseaj u nama, to jest, svaku misao i svako oseanje posmatramo kao 'Ja' kao
sebe. I taj stav prema naem unutranjem psihikom ivotu je podjednako budalast kao i
odgovarajui stav prema spoljanjem svetu ula. Ja ne posmatram sto kao sebe, kao 'Ja'. To ne
treba da radim ni sa svojim mislima.
Sada, govorili smo o ivotu u podrumu to jest, u asocijacijama, koje pripadaju mehanikim
delovima centara. Veeras elim da govorim o tri kategorije asocijacija koje su mogue za nas, u
skladu sa uenjem rada naime, asocijacije koje se proizvode nehotino, asocijacije, koje se
proizvode namerno i asocijacije vieg reda, koje se uspostavljaju povezivanjem sa idejama Rada.
Razmotrimo te tri kategorije jednu po jednu.
Najvei deo naeg asocijacija je proizveden nehotino. To su asocijacije koje se jednostavno
dogaaju usled sticaja okolnosti na primer, da dete jede kruku i da iz nje izmili ruan crv.
Kruka, njen ukus, miris, oblik itd. postaju povezane sa runim crvom, jednostavno zbog toga
to su se te dve stvari dogodile istovremeno. Tako je jedna asocijacija poloena izmeu dve
stvari, jedne prijatne i druge neprijatne. Ukoliko se isto iskustvo ponovo dogodi, verovatno je da
ovek nikada vie nee jesti kruku a to e biti iskljuivo usled staze asocijacija koja je
nehotice smetena u mainu. Predmet kruka e automatski prizvati predmet crv. Ili e
sekretarica pri pomenu rei kruka dodati re crv. Ili jo jasnije, pogled na kruku e
automatski pokrenuti rolnu, koja e pokrenuti drugu rolnu, na kojoj je snimljen crv. Poenta je u
tome da je to sve mehaniko otkucaj mehanizma i da je formirano nevoljno. Samo u dodati
da se mnoge bolesti javljaju na osnovu nehotinih asocijacija koje su prerasle u naviku.
Sada dolazimo do sledee klase asocijacija, koje nazivamo namernim. U tu klasu spadaju
asocijacije formirane u maini treningom bilo koje vrste. Te asocijacije nisu nehotino poloene,
ve namerno, iako se mogu meati sa nehotinim asocijacijama. ovek, koji ita i pie, ima
specijalan i veoma kompleksan set asocijacija, poloen u njega namerno, delom od strane drugih,
delom njega samog. ovek, koji jae ili se kliza, takoe ima namerne asocijacije, povezane sa
motorikim centrom. ovek, koji je postao matematiar, ima sline, veoma kompleksne
asocijacije, formirane u njegovom umu tokom dugog perioda, koje je promiljeno sticao.
Ukratko, itavo obrazovanje podrazumeva polaganje asocijacija, koje su namerno formirane, ali
one se ne formiraju obavezno na taj nain. One delimino mogu biti postavljene podsvesno to
jest, biti formirane nevoljno. Meutim, ako ovek radi na uenju neega i koristi usmerenu
panju, tada e u njega biti poloene namerno formirane asocijacije.
Trea klasa asocijacija se formira, kratko reeno, u trenutku pamenja sebe i rada na sebi. Kada
ovek gleda i u sebe i u objekat ili kada vidi sebe i drugu osobu istovremeno, tada rezultat ove
vie psihike aktivnosti formira asocijacije svoje posebne klase.
Sada, u ovoj beleci smo koristili izraze nehotine i namerne asocijacije. Striktno govorei,
trebalo bi rei asocijacije formirane nehotino percipiranim utiscima i asocijacije formirane
41

namerno percipiranim utiscima. Sada u citirati iz razgovora od pre mnogo godina. G. Uspenski
je govorio o onome emu je poduavao:
Moderan ovek nikada ne deluje iz vlastitih pobuda, ve samo manifestuje akcije, koje izazivaju
spoljanji stimulansi. Moderan ovek ne misli, ve neto misli za njega; on ne deluje, ve neto
deluje kroz njega: on ne stvara, ve neto stvara kroz njega; on nita ne postie, ve neto postie
kroz njega.
U novoroenetu, tri razliita dela ili centra opte ljudske psihe se mogu uporediti sa sistemom
prazne gramofonske ploe na koju od dana dolaska na svet poinju da se snimaju spoljanji
znaaj objekta i subjektivno razumevanje njihovog unutranjeg znaaja, ili smisao rezultata svih
aktivnosti, koje se odvijaju u spoljanjem svetu, kao i u unutranjem svetu, koji se ve formira u
njemu; svi je to snimljeno u skladu sa korespondencijom izmeu prirode tih aktivnosti i prirode
tih posebnih sistema koji se formiraju u oveku.
Sve vrste tih snimljenih rezultata iz okruenja ostaju nepromenjene na tim uskladitenim
rolnama ivota, u istom redosledu i u istoj korelaciji sa utiscima, koji su prvobitno snimljeni, u
kojima su percipirane.
Svi ti utisci, snimljeni na ta tri relativno nezavisna dela, koji ine ovekovu celokupnu psihu,
kasnije proizvode, u odgovornom dobu, sve vrste asocijacija u razliitim kombinacijama.
Ono to se naziva 'razumnim' u oveku, kao i u svim spoljanjim oblicima ivota, nije nita drugo
do koncentracija rezultata utisaka razliitog kvaliteta, koji su formatorno percipirani; i ti
stimulanse i njihovo ponavljanje izaziva razliite vrste asocijacija u biu. Snimljeni utisci imaju
tri izvora porekla i izloena su trima razliitim obavezujuim uticajima zakona.
Jedna kategorija asocijacija je formirana utiscima, koje percipiramo nevoljno i koji dolaze
direktno iz spoljnog sveta ili se pojavljuju iz ovekovog unutranjeg ivota, kao rezultat ranijih,
konstantnih i automatski ponavljanih asocijacija.
Drugu kategoriju ine namerno percipirani utisci, koji ili dolaze iz spoljanjeg sveta ili se
kristalizuju u ovekovom unutranjem svetu promiljenim, aktivnim
razmiljanjem i
verifikacijom realnosti.
Trea kategorija potie iz procesa poznatog kao transformacija utisaka, gde se utisci bilo koje
vrste, bilo da dolaze spolja ili iznutra, svesno percipiraju i povezuju sa slinim utiscima, koji su
ve snimljeni i povezuju sa svojim pravim centrima.

42