NEAUTORIZOVANA AUTOBIOGRAFIJA

Prolog decembra, usred bitke protiv

optubi koje su zadirale u njegov
privatni ivot i gnevnih osuda amerikih
politiara, koje su mu odzvanjale u uima
odmah posle objavljivanja telegrama iz
ambasade SAD, Dulijan Asan je poeo
da pie priu o svom ivotu. Ono to je
posle nekoliko meseci rada poprimilo
oblik jeste knjiga koja opisuje ne samo
rad WikiLeaksa ve i moralni i politiki
razvoj njegovog osnivaa, od detinjstva
i mladalakih godina u Australiji, preko
putovanja Evropom, Azijom i Afrikom,
sve do danas.

Iako je ova autobiografija objavljena

u kontroverznim okolnostima, ishod
je ipak knjiga koja gori od strasti i
gneva, knjiga od sutinskog znaaja za
razumevanje naeg doba, ali i meditacij;
o samom znaenju razotkrivanja.

DZULIJAN ASANZ
NEAUTORIZOVANA AUTOBIOGRAFIJA
PREVEO ALEKSA GOLIJANIN

Naslov originala:
Julian Assange, Unauthorised Autobiography,
Canongate Books, Edinburgh, 2011.
Izdava:
Albion Books
Za izdavaa:
Uro Balov
Translation copyright za srpski jezik, 2012 Albion Books
Beograd, 2012

SADRAJ
Napomena izdavaa
Dulijan Asan: Neautorizovana autobiografija
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

Usamljenik
Magnetsko ostrvo
Bekstvo
Moj prvi kompjuter
Sajferpank
Optueni
Matematiki put u budunost
Roenje WikiLeaksa
Svet nastao iz hladnoe
Island
Kolateralno ubistvo
Svi urednikovi ljudi
Krv
Kejblgejt

Pogovor
Dodatak: Tajni dokumenti (The Leaks)

N A P O M E N A IZDAVAA
Dvadesetog decembra 2010. Dulijan Asan je potpisao ugovor sa
Canongate Books o pisanju knjige - delom memoara, delom manifesta - kojaje trebalo da bude objavljena tokom idue godine.
U to vreme Dulijan je napisao: Nadam se da e ova knjiga biti
jedan od povezujuih dokumenata nae generacije. U tom izrazito linom delu objanjavam nau globalnu borbu za stvaranje novog odnosa izmeu Ijudi i njihovih vlada.
Delo se na kraju pokazalo suvie linim.
Uprkos vie od pedeset sati snimljenih intervjua i mnogih besanih
noi provedenih u Elingem Holu u Norfolku (gdeje boravio u kunom
pritvoru), u razmatranju svog ivota i rada na WikiLeaksu s piscem
kogaje izabrao da mu pomogne, Dulijana je sve vie muila ideja o
objavljivanju autobiografije. Posle itanja prvog nacrta knjige, kojije
poslao krajem marta, D ulijanje izjavio: Svi memoari su prostituisanje.
Sedmog juna 2011. poto je trideset osam izdavakih kua irom
sveta izrazilo spremnost da objavi knjigu, Dulijan nam je rekao da
eli da raskine ugovor.
Ne slaemo se s Dulijanovim vienjem knjige. Verujemo da ona
objanjava kako oveka, tako i njegovo delo, i da naglaava njegovu

posveenost istini. Dulijan je uvek govorio da je knjiga dobro napisana; slaemo se i to nas ohrabruje da knjigu uinimo dostupnom
itaocima.
A ugovor? Do trenutka kada je poeleo da raskine saradnju, Dulija n je ve prosledio avans svojim advokatima da bi mogao da izmiri
svoje zakonske obaveze. Prema tome, ugovor i dalje vai. Mi smo reili da ga potujemo - i da objavimo knjigu.
Ono to sledi je neautorizovani prvi nacrt. To je strastveno, provokativno i samouvereno tivo - kao i njegov autor. Ono ispunjava
prvobitnu zamisao i mi smo ponosni to ga objavljujemo.

Canongate Books,
septembar 2011.

DULIJAN ASAN
Neautorizovana autobiografija

Ako elite da napravite brod, ne okupljajte ljude da

bi sakupljali drvo i ne delite im zadatke i poslove,
ve je bolje da ih nauite kako da ude za beskrajnim morskim prostranstvom."
Antoan de Sent Egziperi (Antoine de Saint-Exupery)

USAMLJENIK
m atram sebe srenim zato to sam za roditelje imao ljude koji
su vazduh oko mene ispunjavali pitanjima. Jednog dana sreu
svoje neprijatelje i oni e me mrzeti jer sam eleo istinu. Gotovo da
moete zaboraviti svoje ime u svom tom prozivanju. Ipak, dovoljno
dobro znam ko sam i zato verujem da vam m ogu rei neto o sebi.
Zovem se Dulijan Asan. I jednog dana u Londonu me je uhapsila policija. Pria bi se tu mogla i zavriti da nije bilo komplikacija koje sa sobom nose vreme, istorija i line osobenosti. Kau da
je prolost druga zemlja, ali to vai i za budunost, samo ako joj to
dopustite: dok grabite napred u zadnjem delu engleske marice, poinjete da na svet gledate drugim oima.

Uzvikivali su moje ime. Izvikivali parole. A foto reporteri su gmizali oko prozora kao krabe u lavoru. Pomislio sam da je kombi napadnut i da bi se mogao prevrnuti, ali to su bili samo reporteri koji
su hteli da naprave fotografije. Sklupao sam se i zario glavu meu
kolena; nisam hteo da me prikau kao kriminalca. U jednom trenutku sam podigao pogled i video kamere priljubljene uza zatamnjeno

14

D ULI J AN ASAN

staklo, iskoene tako da mogu da me uhvate. Pokrio sam glavu rukama. Vozilo je onda naglo ubrzalo i udaljilo se. Drugi zatvorenici
su vikali u svojim pregradama, ne znajui ko sam, oigledno uznemireni napadom na kombi. Druge je cela ta pometnja zabavljala.
Predstava je bila zavrena. Trebalo nam je oko etrdeset m inuta da
stignemo do zatvora u Vondsvortu. Bilo je to 7. decembra 2010. godine.
Na ulazu sam osetio udno samopouzdanje. Pretpostavljam da je
ono izviralo iz saznanja da e se moja nevolja nai pod lupom javnosti. Znao sam da svet prati ta se deava i to je moju muku inilo
opravdanom: naoj stvari je moglo pomoi ako ja budem onaj njen
vidljivi deo, koji svu paljbu privlai na sebe. Deo mene je bio uasnut
idejom da bih mogao biti igosan kao kriminalac samo zato to sam
radio na posao, ali ipak sam bio dovoljno svestan da bi to moglo
samo naglasiti pitanje pravde. U takvoj situaciji nema hrabrosti, ve
samo lukavstva. Traili su od mene da potpiem spisak linih stvari,
koji se, tog dobrog dana, sastojao od jednog penkala marke ,,Biro i
nekih 250 funti u gotovini. Rekli su mi da se svuem, to sam i uradio, i odmah uskoio u zatvorsku uniformu, sivi pulover i sive pantalone. Oskar Vajld (Oscar Wilde), koji je 1895. bio prebaen u isti
zatvor, napravio je uzvienu pometnju kada je otkrio da mu nedostaje prsluk. Imajte razumevanja za moja uzavrela oseanja, rekao je
uvaru. Pokuau da ovde ne koristim frazu ,,kao Vajld i da preskoim priu o svojoj jadnoj kolekciji prsluka, ali prosto sam se morao
prisetiti tog Irca, u toj ustajaloj viktorijanskoj buvari. Moj advokat
mi je kasnije rekao da sam amio u Oskarovoj eliji: nisam siguran
u to, ali njegov i duh i njegove borbe protiv predrasuda su stalno bili
prisutni. Proao je kroz uasan tretman i dran je u uslovima koji
su u isti mah bih neljudski i potresni: ipak, moram da kaem da su drugi
zatvorenici, proli i sadanji, bili ti na koje sam misho tamo u Vondsvortu.

US AMLJ ENI K

15

Mnogo sam razmiljao o Bredliju (Bradley Edward Manning),

mladom amerikom vojniku koji je prolazio kroz grub tretm an u
jednom amerikom zatvoru, zato to je, navodno, odavao informacije o jednom ilegalnom ratu. esto sam mislio na njega m eu
zidovima svoje elije.
Jedna od stvari koje vam se tada autom atski deavaju jeste da
poinjete da hodate tam o-am o. Kao panter u kavezu, m orate pronai neki ventil za svoju sputanost. I tako sam hodao uzdu i popreko elije i smiljao neku vrstu plana, pokuavajui da se psiholoki uskladim s tim malim prostorom . Znao sam da je sve to
runo i strano, ali da nee dugo trajati. Govorite sebi takve stvari
i pokuavate da se fokusirate. U spoljanjem svetu, kako ga tam o
zovu, moji advokati su radili prekovremeno da bi me izvukli, ali
m eni se inilo da me od njihovog sveta dele svetlosne godine, dok
sam se tako vrteo ukrug i, kao nikada ranije, oseao pravo znaenje i sadraj rei ,,usamljenik.
Da bi smanjio buku, a moda i hladnou, prethodni stanar moje
elije pokrio je ventilacioni otvor jednim listom papira formataA4.
Kasnije, kada su uvari pogasili svetla, shvatio sam da je, iznad svega, najgore biti iskljuen iz komunikacije. ivim od umea povezivanja, tako da sam odjednom shvatio koliko e biti teko tamo
gde ne moe nita da uje i gde te ne mogu uti. Naroito je bilo
teko zbog poloaja u kojem se naao WikiLeaks: bili smo uvueni u
komunikacioni rat s brojnim protivnicima i to je situacija koja zahteva donoenje odluka iz sata u sat. Kada su se ujutro upalila svetla,
znao sam da prvo moram da saznam kako mogu da telefoniram.
Sigurno bi to dopustili i omoguili oveku pristup internetu? Teko,
znao sam. Ali, moj uobiajeni stav glasi da je neto nemogue samo
dok mata ne dokae suprotno. I tako sam nastavio da razmiljam
o tome i da se nadam, sve dok nisam pritisnuo dugme za uzbunu.

16

D U L I J A N AS A N

Dopustili su mi da se vidim s upravnikom. On je odluio da treba da preem u krilo Onslou, m eu "rizine" zatvorenike. To krilo,
koje se dizalo nekoliko spratova u visinu i sputalo nekoliko elija
ispod zemlje, razvilo je sopstvenu kulturu unutar zatvora. Izgleda
da je tamo trebalo da preem zato to sam, po upravnikovom miljenju, bio izloen riziku od napada drugih zatvorenika. Bila je to
zaista udna pretpostavka zato to su zatvorenici koje sam upoznao
sasvim jasno bili na mojoj strani. Spratove u Onslou su ispunjavali
silovatelji i pedofili, kriminalni efovi, poneka slavna linost. Nije
bilo telefona, pribora za pisanje, niti bilo kakve anse za razgovor s
kolegama. Stajao sam u eliji ispunjen odlunou, ali slabo opremljen.
elija se nalazila u podrum u, imala je oko etiri m etra u duinu
i dva u irinu, krevet, umivaonik, nunik, sto, orm an i svetlosive
zidove. Dobar deo zidne povrne pokrivala je mutnosiva plastina
struktura, koja je formirala sistem za dovod vode i provetravanje,
za umivaonik i nunik. Sve je bilo osmiljeno tako da se maksimalno smanji mogunost samopovreivanja, ali to je znailo da
je sve bilo sumorno, zaobljeno i maskirano. Na umivaoniku nije
bilo slavine, nije bilo ruke za povlaenje vode u nuniku, kao ni
kazaneta. U vrhu jednog zida nalazio se mali prozor, s reetkama
postavljenim na svaka etiri centimetra, koji je gledao na zatvorsko dvorite, mali prostor oivien visokom ianom ogradom, sa
slojevima bodljikave ice na vrhu. Ponekad bih izjutra video noge
zatvorenika koji su prolazili pored prozora, sluao njihove povike,
delie ala i razgovora. Iznad vrata elije nalazila se infracrvena
kamera za nadzor, okrenuta ka unutranjosti prostorije, opremljena nizom LED lampi, koje su jednolino treperile po celu no, stalno me nadgledajui. Na vratima elije nije bilo niega osim jedne
pijunke na sredini, koju je s druge strane zatvarao metalni kapak.

US AMLJ ENI K

17

Ostali zatvorenici su se zanimali za mene, tako da se metalni kapak stalno podizao, da bi bacili pogled unutra i videli ta radim.
Ima jedan film Robera Bresona (Robert Bresson), pod naslovom
Begunac,1 predivan film, ali zapravo prava poslastica za inenjera
zvuka, u kojem udarac kaikom o zid od cigle moe da poprimi
orkestarski kvalitet. U Vondsvortu je svaki zvuk bio takav: pun odjeka i praznine. Metalni kapak je kripao dok se podizao i onda bih
osetio neije oko. Da. Hteli su da vide ta radim u svojoj eliji. Ili
kako izgledam. Nema danas te situacije koja bi mogla biti imuna na
oko eljno prizora poznatih. Iza vrata bi se onda zauo apat. Glasan
apat. Pazi s kim pria. Bie dobro. ,,Ne veruj nikome. ,,Ne
brini nita.
Oseao sam se kao da se nalazim u nekoj vrsti perverzne Barbarele.2
eleo sam da budem napolju i radim svoj novinarski posao, umesto
da tamo glumim muenika, pri emu, zbog svog ivotnog iskustva,
nisam mogao da podnesem birokratski pakao zatvora i poniavajui
uas potinjenosti slepom autoritetu. Svaki trenutak koji provedete u zatvoru je neka vrsta gerilskog rata protiv pritiska papirologije
i zatupljujuih pravila. Dovoljno je da podnesete molbu za kupovinu potanske marke i da odmah rizikujete belu smrt u snenoj oluji
formulara. Poto su me premestili u zasebnu zatvorsku jedinicu, nastavio sam svoju kampanju za pravo na telefonske pozive. To je bio
ist staljinizam. Najvei deo vremena potroio sam da bih se izborio
za pravo da pozovem advokata. Za takav razgovor morate prijaviti
poziv na odobreni broj, s priloenog spiska brojeva, i morate imati
telefonski kredit. Postoje dve vrste kredita, domai i strani. Razliiti
1
A Man Escaped or The Wind Bloweth Where It Listeth; Un condamne a mort sest
echappe ou Le vent souffle ou il veut; Osuenik na smrt je pobegao ili Vetar duva kuda
hoe, 1956. (Sve napomene u tekstu su prevodilake.)
Barbarella, Roger Vadim, film, 1968.

D ULI J AN ASAN

formulari za svaki. Pritom, formulare je bilo teko dobiti i teko priloiti. Toliko puta sam popunio iste obrasce, da je to poelo da lii na
sluaj Darndis i Darndis iz romana Sumorna kua? Tome nije bilo
kraja. Onda sam morao da priloim ime, telefonski broj, adresu i datum roenja osobe koju sam hteo da pozovem. Morate da ispunite jedan formular da biste dobili odgovarajui PIN za va domai telefonski nalog i drugi za odgovarajui PIN za va strani nalog. To je prvo
bilo farsa, onda komar i na kraju muenje. Formulari su se vraali i
odlazili ili bi se zagubili. Kada se konano dokopate telefona, dopuste
vam da razgovarate svega deset minuta. Onda morate da saekate pet
minuta za drugi telefonski poziv. Snimali su sve razgovore, osim onih
s advokatima, ali su preduzimali dodatne korake da bi se uverili da je
sagovornik advokat. To odobrenje podrazumeva i da zatvor doputa
pozivanje samo zvaninih brojeva, ali ne i onih mobilnih, uprkos injenici da advokati svoj ivot provode na mobilnim telefonima. I tako
se to nastavljalo; prava kafkijanska poast pasivne agresije i ometanja.
Na kraju mi je odobreno da razgovaram s majkom i s advokatom.
Pokuao sam da se ujem i s Danijelom Elzbergom (Daniel Ellsberg),
ovekom koji je svetu otkrio Pentagonova dokumenta. Nije ga bilo.
Ispostavilo se da je ba tada otiao da se vee za kapiju Bele kue.
(Morali su da mu oduzmu lisce da bi ga u tome spreili.) ao, Dan,
rekao sam njegovoj telefonskoj sekretarici, samo da ti se javim s dna
jedne viktorijanske buvare. Poruka je za druge ljude: Voleo bih da
ste ovde.
Dok su se dani vukli jedan za drugim, ispod vrata moje elije poela su da se pojavljuju dokumenta, neka od njih isporuena nou,
praena apatom. Dobar deo toga bili su iseci iz novina ili lanci
skinuti s intereta, sa komentarima zatvorenika. ,,Da li je silovanje
3
,,Jarndyce and Jarndyce, fiktivna sudska imovinska parnica iz Dikensovog (Charles
Dickens) romana The Bleak House, 1853.

USAMLJENIK

19

masovna pojava u vedskoj, zemlji rodne ravnopravnosti?, pisalo je

u jednom lanku. Zaverenitvo buja m eu zatvorskim zidinama, ali
i advokatska empatija: zatoenici su, oigledno, imali svoja iskustva,
i mnogi od njih su okoreli prema sebi, kao i prema sistemu koji ih
okruuje, uzimajui zdravo za gotovo da zatvorska kultura pokuava da vas iskoristi. Mnogi m eu mojim dostavljaima pote - meu
onima koji su ostavljali stvari ispod vrata - bili su pravi strunjaci u
izvrdavanju pravde, to me je kao saznanje smirivalo u sitne none
sate. Bilo bi suvie popustljivo misliti kako su svi zatvorenici neduni, ali neki od nas jesu, i ja sam na ta dokumenta i pisma gledao
kao na znake solidarnosti. Bilo je i mnogo gneva, da, bio sam besan
dok sam pokuavao da vebam u toj maloj prostoriji, pravei osmice
kao neka pomahnitala pela.
Jednoga jutra stigao je samo prazan koverat. Otiao sam do prozora i video da sneg i dalje pada. Mislim da je bio 10. decembar. Posle sam saznao da se u kovertu prvobitno nalazio prim erak asopisa
Time. Na naslovnoj stranici bilo je moje lice, s amerikom zastavom
preko usta. U glavnom lanku nazvan sam izuzetno talentovanim
zabavljaenf. Moda to i jesam, ali u tom trenutku se nisam tako
oseao. Umesto da itam Time (Vreme), morao sam da nekako ubijem vreme, i da bih razbio monotoniju, nastavio sam da gledam ta
e se jo pojaviti u hladnom prostoru ispod vrata, od stvari namenjenih Zatvoreniku broj A9379AY. Tako to ide, dre vas u tiini, u
mraku, svode na serijski broj, dok gledate u svetlost ispod vrata i s
one strane zidina.
Meu lancima koji su mi bili isporueni ispod vrata najvie me
je prosvetlio onaj koji je stigao od zatvorenika po imenu on Saliven (Shawn Sullivan). Bila je to kopija Sporazuma o ekstradiciji
izmeu vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i vlade Sjedinjenih Amerikih Drava, koji su 2003. potpisali

20

D ULI J AN ASAN

Dejvid Blanket (David Blunkett) i Don Ekroft (John Ashcroft).

lan 7 odnosio se na sm rtnu kaznu i predlagao da drava od koje
se trai ekstradicija moe to odbiti ako druga strana smatra da prestup zasluuje sm rtnu kaznu. Ameriki politiari su ve traili moju
ekstradiciju, da bih se suoio s optunicom na osnovu zakona o
pijunai. Kongresmen Piter T. King (Peter T. King) u pismu Hilari
Klinton (Hillary Clinton) rekao je da sam voa teroristike organizacije i da me tako treba i tretirati - isti onaj Piter King koji je
zveckao svojom limenkom uzdu i popreko njujorkih ulica dok je
sakupljao priloge za IRA, samozvani irski Oli Nort 4. Zapanjilo
me je saznanje koliko su ti uvari zabrinuti zbog vreanja zakona
i sami bili uvredljivi. itao sam dokument i jo jednom shvatio da
sam, bez obzira na to ta o meni rekli ili izmislili, samo figura u
neemu mnogo veem od mene samoga. Ostalo mi je samo da zadrim prisebnost, izdrim sve udarce, sve karikature moje prirode i
mojih motiva, i nastavim rad.
Pisma su stizala, a i ja sam poslao nekoliko, ali uvek uz tekoe
poto je birokratska maina nastavila da melje. Zatvor je kao ostrvo
iji zatoenici izgledaju nedostini; zatvor je i konkretna, iva ideja
nekontrolisane vlasti, tako da su mi pisma pomogla da osetim kako
neko brine o meni tokom tih tekih dana u Vondsvortu. Pisma su
predstavila Englesku kao zemlju drugaiju od ove kenjare, u kojoj
su ljudi bili svesni da moraju sami stati iza istine zbog sopstvene slobode. Pismo iz Hempira: Dragi Dulijane, nee me upoznati. Ja
sam samo jedan od milion graana irom sveta koji znaju ta se dogaa i koji nisu zaslepljeni politikim igrama ija si rtva postao. Iz
Tals Hila: Nikada ne sme zaboraviti da su dostignua WikiLeaksa
4
Oliver Laurence North, potpukovnik vojske SAD, umean u skandal oko prodaje oruja Iranu i finansiranje ,,kontraa u Nikaragavi, krajem osamdesetih godina prolog
veka.

US A M L J E N I K

21

od vitalnog znaaja za razvoj naeg sveta. P. S. aljem ti knjigu zagonetaka, da bi nastavio da razmilja. Iz Bejzingstouka: Podravam
va stav i oseam da ste postali rtva i predm et zlostavljanja m onih
sila. Iz Jorkira: ,,Da li uje zvuk zida koji se rui? Nastavi dobar
posao. U severni Jorkir si dobrodoao u svako doba. U ovom delu
sveta imamo i odline internet veze. Iz Eseksa: Mislim da je va
sluaj naterao mnoge ljude da zastanu i zamisle se malo dublje o
vlasti, politici i korupciji. Iz Merzisajda: Mislili smo na vas sino
i nadamo se da ste bezbedni na tom neprijatnom mestu. Kada vas
puste, da li biste mogli da doete na severozapad i objasnite ljudima
znaaj slobode misli, govora i informacija?"
Deo pote je stizao u obliku boinih estitki, potpisanih jednostavno sa Jedna stara dama ili ,,Prijatelj. Moda manje prijateljski, iako pristigao u isto vreme, bio je iseak iz Washington Timesa:
Ubiti Asana? Autor tog aliterativnog bisera (Assassinate Assange?), izvesni Defri T. Kuner (Jeffrey T. Kuhner), smatrao je da priu
treba okonati po kratkom postupku: Gospodin Asan nije novinar ili izdava", pisao je, ,,on je pre neprijateljski borac - i tako ga
treba i tretirati." Ako su i posle toga mogle ostati neke nedoumice,
Kuner ih je razvejao u zakljunoj reenici: Gospodina Asana treba
tretirati kao i sve ostale najvanije teroristike mete: treba ga ubiti.
Pretpostavljam da je trebalo da budem okiran saznanjem da sam
postao predmet takve retorike kolege novinara, ali davno sam nauio da su mnogi novinari samo stenografi monika. Zato bih bio
iznenaen kada proitam da Defri Kuner eli da me vidi mrtvog
ako me je TV zvezda i guvernerka-imitatorka Sara Palin (Sarah Palin) ve nazvala antiamerikim operativcem okrvavljenih ruku? I
ako glavni tuilac Erik Holder (Eric Hiolder) misli da sam neprijatelj SAD, zato bi me okiralo kada proitam da neokonzervativac
s Fox Newsa arls Krauthamer (Charles Krauthammer) eli da se

22

D ULI J AN ASAN

stalno osvrem iza sebe, svaki put kada izaem na ulicu? Bivi Buov savetnik Dek Goldsmit (Jack Goldsmith) moda je mislio da
izrie pohvalu na raun amerikih medija kada je rekao da njihov
,,patriotizam olakava vladi saradnju s njima, ali ako bih ja ikada
dobio takav ,,kompliment, mislim da bih se povukao.
Na putu od dvorita do elije ili od biblioteke do elije primeivao bih kako ostali zatvorenici zure u mene. Zatvorske vlasti su
bile paranoidne zbog m ogunosti da me neki zatvorenik fotografie m obilnim telefonom. Nije trebalo da imaju mobilne, ali mnogi su ih ipak imali, tako da su mislili da bi neka fotografija mogla
lako zavriti u novinama. Zato mi je upravnik dodelio uvara koji
me je svuda pratio. Misle da tam o napolju svi hoe da me se doepaju", rekao sam mu.
,,Ko misli?
,,Vlasti.
,,Dobro, rekao je, svako ima svoju cenu, a ovi ljudi nemaju nita.
Video sam se s katolikim kapelanom u jednoj od prostorija za
sastanke. Nije se desilo mnogo toga u pogledu duhovne poduke, ne
zato to nisam najbolji kandidat za takve stvari, ve zato to je ovek
bio iz Ugande, tako da sam osetio bliskost i onda smo se smejali dok
smo razgovarali. Dok sam se vraao niz hodnik, na polici biblioteke
primetio sam Solenjicinovu knjigu Odeljenje za rak.5Poneo sam je
u eliju i izgubio se u njoj, u staroj mudrosti o neljudskosti i utehi
te velianstvene knjige. U prii se pojavljuje i jedna neobrazovana
ena iz srednje klase; njen mu je u radnom logoru i ona se pita ta
da kae njihovom sinu. ,,Istina moe da upropasti i odraslog oveka, zar ne?, kae ona. ,,Moe ti slomiti rebra. Ili treba da sakrijem
5
Kopnyc,

O djel z a rak,

1963-66.

Rijeka, Otokar Kerovani", 1968, preveo Ivan Kuan. PaK oeuu

US AMLJ ENI K

23

istinu i pustim ga da se sam nosi sa ivotom? Najzad, ima oi, moe

da vidi.
Natovari mu istinu za vrat!, uzviknu 01eg.
Tamo napolju, prostirali su se hektari napisa u tampi. Isto toliko
sam uo i od svojih simpatizera i to me je navelo da se zamislim:
Kejblgejt6 sada predstavlja najobimniji strogo poverljivi materijal
ikada objavljen u istoriji. Ali, zamislio sam se i nad cenom i razlozima za vedsku aferu. Da li sam time to nisam ponovo zvao one
ene zaista otvorio vrata mrnji? Vreme se moe odmotavati postepeno, ali ne uvek i iskustvo. U zatvoru sam razmiljao o obliku koji
je poprimio moj ivot, o svim tim prilikama i krizama, i na kraju mi
je misli okupirao svet iza svega toga. Da li sam pogreio u proceni ili
je sve bilo u okvirima onoga to sam pokuavao da postignem? Da
li sam Jenkije zacepio suvie jako? Ceo sluaj e proi, posle mnogo
muka za sve umeane, pretpostavljam - ali e proi i onda u moi
da izvuem pouku iz onoga to se dogodilo te neverovatne godine.
Da. U svom zatvorskom samovanju nosio sam u sebi dovoljno gneva za narednih sto godina, ali moj zadatak je bio da nastavim na
izdavaki posao i da se postaram da svet na to reaguje.
Moje sasluanje povodom kaucije odigralo se u Prekrajnom sudu
Vestminstera, u Ulici Horsferi roud, 14. decembra. Sudnica je bila
prepuna, kao i ulica ispred nje, dok sam se pribliavao u policijskom
kombiju. Neko je rekao da su ulice oko stanice Viktorija izdajnike, a ja sam se osmehnuo i pomislio: Znam ta je izdaja, prema
tome, ostavite ulice na m iru. Tuilatvo je htelo da ospori kauciju,
pod bilo kakvim uslovima, i da me prikae kao neku vrstu opakog
Dejmsa Bonda, dobro umreenog i punog kompjuterskih trikova, koji bi mogao da lako nadm udri snage za nadzor. Ubeivalo je
6
Cablegate: aluzija na Watergate (1972-1973); objavljivanje tajnih diplomatskih i
vojnih telegrama (cable).

24

D ULI J AN ASAN

sudiju da bih mogao da hakujem sistem za praenje. Siguran sam

da bismo to mogli da uradimo, ali, kao i obino, tuilatvo je, kao i
vei deo tampe, padalo na jeftiniju vrstu fikcije. Bio im je potreban
nitkov srebrne kose, neka vrsta otkaenjaka koji mazi maku u krilu, opsednutog serijskim zavoenjem i svetskom dominacijom. Bilo
je zanimljivo - i uznemirujue - videti do koje mere su dopustili da
se oseaj za pravdu pomea s brojnim fantastinim naslovima koji
su me okruivali. Nije bilo svrhe suprotstavljati se tome. Stvoren je
odreeni utisak, a ja nisam imao ni umea, ni volje da ga odagnam.
Ali sve vreme sam bio svestan da e moji advokati m orati da se rvu
s tuilatvom i tampom, koji su se ponaali kao da gledaju neki film
iako su se zapravo igrali neijim ivotom.
Sudija je u jednom trenutuku opom enuo ljude s galerije za javnost da ne koriste Twitter. To je bilo dovoljno simbolino. Kada
je re o britanskim sudovima, esto je prezir taj koji raa prezir;
u sreditu mog sluaja uvek je postojalo neto to bi se moglo
nazvati generacijskim odbijanjem. (Vee staraca Vrhovnog suda
je kasnije, na osnovu injenica iz naeg sluaja, dopustilo upotrebu Twittera u sudnici.) Podigla se velika praina i oko iznosa za
kauciju. Iako sam aktivista i voa jedne neprofitne organizacije,
novinski naslovi, pisani po uzoru na filmski scenario, ohrabrivali
su sud da za moju kauciju trai neverovatnih 240.000 funti. I dalje
sam mislio: Neu dopustiti da budem rtva ove situacije. Nisam
kriminalac." Isto snano oseanje me je pratilo i kada sam se tog
popodneva vratio u kombi. Kamere su opet udarale o staklo, a ja
sam pogledao ka njima i podigao dva prsta, u znak mira. Ta fotografija se pojavila u svim novinama, ali to je bio samo impuls,
pokuaj da poruim: Neete me pretvoriti u bednog krim inalca.
Pokuali su da me slome u tom malom zatvoru, ali tog dana sam
uao u sudnicu siguran da pria poinje da se povezuje, ali ne pod

US AMLJ ENI K

25

njihovim uslovima, ve onim koje smo odredili moji simpatizeri

ija.
Dodue, i dalje sam bio u opasnosti. Poeo sam da shvatam da je
opasnost sada moje pravo boravite. Ali sedeo sam na optuenikoj
klupi suprotstavljajui svoje oseanje pristojnosti i istinoljubivosti
njihovom; za mene je taj proces bio samo njihova predstava za javnost, i ako ne budu mogli da nau rupe u naoj argumentaciji, onda
e na moju linost osuti drvlje i kamenje. Poeo sam da uim igru.
Sedeo sam na optuenikoj klupi siguran da me ne poznaju. Moda
sam bio samo kreacija njihove prestraene mate; tuitelj je, kao i
mnogi politiari, u m nogim zemljama, u m eni video pretnju, dok je
veina obinih ljudi u naoj organizaciji videla ansu. Pogledao sam
ljude s galerije koji su doli da me podre i mahnuo im.
Kaucija je odobrena 14. decembra, ali samo zato da bi mi onda
rekli kako su vedske vlasti uloile prigovor na takvu odluku i da u
morati da se vratim u Vondsvort. Bilo je teko prihvatiti da u opet
m orati da se odvojim od svojih prijatelja i simpatizera, da vie neu
moi da razgovaram s advokatima, da u morati da sedim u zatvorskom kombiju dok jo jednom mili kroz masu novinara. Bilo je teko ponovo ui u zatvorsku eliju i sluati kako se vrata iza mene
zatvaraju. Ali, kao to sam rekao majci pre sasluanja, okolnosti nisu
pokolebale moja uverenje, niti uzdrmale moje ideale.
Posle jo dve noi u zatvoru, 16. decembra sam se ponovo naao
u sudnici, ovog puta pred Vrhovnim sudom. Ta dva dana u sudnici
protekla su u razmatranju tehnikih pitanja. Nemam nita posebno
da kaem o sudiji, osim da se sve vreme ponaao kao da mu neki
dopisnik Timesa ui na ramenu. Ne znam kako drugaije objasniti
zato je odredio tako visoku kauciju i tako stroge uslove nadzora.
U njegovoj glavi ja sam bio neka vrsta misterioznog, filmskog glavnog dase, koji bi svakog asa mogao da iezne u pramiku dima,

26

D U L I J A N AS A N

pomou helikoptera ili baraa laserskog oruja. Ali, moje stanje je

bilo mnogo obinije nego to je pomiljao. Nisam imao ni kuu, ni
automobil, jedva da sam imao neko vlasnitvo, osim torbe pune telefona. Do njega to prosto nije dopiralo i onda je odredio tu prestrogu kaznu, kao da je hteo da deluje preventivno. Nije bilo optunice
protiv mene, a moje sasluanje traila je zemlja u ije sam politike
motive, u tom trenutku, imao razloga da sumnjam. I to je bilo sve.
Moji simpatizeri su na kraju sakupili novac za kauciju, a prigovor
vedske je odbaen. Trebalo je da budem osloboen. Koliko e ta
sloboda potrajati, to je ve bilo drugo pitanje. Trebalo je da budem u
kunom pritvoru, u kui jednog simpatizera iz Norfolka, do sasluanja
0 ekstradiciji, odloenog za februar. Ali, tamo u Vrhovnom sudu bio je
trenutak za slavlje. Lino, oseao sam da je vreme provedeno u zatvoru
bilo traumatino, ovrujue i pouno; konano sam video veliinu
1 razmere onoga to je WikiLeaks postigao. Iskustvo me je navelo da
preispitam svoju prolost i potvrdilo budunost. Sada smo i zvanino
bili u sukobu sa silama starog poretka, protiv njegovih pretpostavki,
protiv njegove moi da uutkuje ljude, protiv njegovih strahova.
Na stepenitu suda pojavio sam se malo pre est sati popodne. To e
biti dobra iva reportaa, za veernje vesti. Sa svojim advokatima pored sebe, odmah sam zauo povike odobravanja i ugledao gomilu fotografa i novinara. Bilo je mrano, ali cela scena je blistala od bliceva
fotoaparata. Bilo je toliko mnogo ljudi da niste mogli da vidite dalje
od nekoliko metara iza njih, zbog mraka i gustog snega koji je padao.
Stajao sam tamo i sve se postepeno smirilo, a ja sam razmiljao ta da
kaem. Bilo je mnogo ljudi kojima sam hteo da zahvalim, ali, iako je,
na neki nain, to bila prilika za slavlje, mislio sam na one mukarce i
ene irom sveta koji su i dalje u zatvorima, u samicama, ignorisani
od medija, bez ikoga ko bi platio kauciju za njih i bez ikakvih izgleda
za osloboenje.

USAMLJENIK

27

Zar sneg ne ume da ublai stvari, da smiri uurbanost ivota i prigui zvuke? Tako sam mislio i samo stajao tamo, i smirenost je dola.
Sneg je iskrio pod bleskom stotina bliceva. Gledao sam sve to svega
nekoliko trenutaka i onda, tamo na stepenitu sudnice, pomislio kako
sam prevalio zaista dugaak put da bih video toliki sneg.

M A G N E T S K O O ST RVO
a veinu ljudi detinjstvo je isto to i podneblje. U mom sluaju, ono je bilo savreno vrelo i vlano, bez iega iznad nas,
osim plavog neba. Ono ega se seam su oseaj na koi i svee noi
u tropskoj savani. Roen sam u Taunsvilu, u Sevenom Kvinslendu,
u Australiji, gde se drvee i ikara pruaju sve do mora, gde onda
ugledate Magnetsko ostrvo. Leti dolazi kia i uvek smo bili sprem ni za poplave. Bilo je predivno, u stvari. Ta vrelina vam prodre
sve do kostiju i nikada vas ne naputa.

Ljudi iz Taunsvila su iveli u prigradskim naseljima, a mnogi od

njih su uivali u australijskom snu, s malom kuom i automobilom. Krajem ezdesetih godina prolog veka u blizini se nalazila vojna baza. Stanovnitvo je brojalo oko 80.000 ljudi, a lokalna
ekonomija je poivala na vuni i eeru ili na mineralima i drvnoj
grai iz te oblasti. Iz nekog razloga, bilo je mnogo Italijana, od kojih
su mnogi radili na plantaama eerne trske, i seam se snanog
oseaja zajednitva koji je postojao m eu njima. Italijanski jezik je
bio drugi po zastupljenosti. To mora da je bilo prilino konformistiko mesto, iz mnogo razloga, puno mirnih, vrednih ljudi, koji su

M A G N E T S K O OS T R V O

29

se dosaivali na neprekidnom suncu. Mogli biste rei da je to bila

zabaena provincija zemlje koja je i sama bila zabaena provincija
sveta. Tako je makar izgledala generaciji moje majke. Do 1970. ona
je bila eljna da vidi svet ili da ga makar vidi promenjenog.
Te godine moja majka je kupila motocikl. Bila je bistra i kreativna
devojka, koja je volela slikarstvo, tako da je ubrzo, sa osamnaest godina, zasiena osrednjou svojih kolskih dana, Kristina skoila na
svoj motocikl i prela 3.500 kilometara do Sidneja. Iako je bila ilava, seoska devojka, kasnije mi je priala da je Sidnej za nju bio previe naporan. Ali, ivot se odvijao pred njenim oima, kako to ve
ide sa svakim od nas. Jednog dana je stajala na uglu Ulice Oksford i
Glenmor rouda, u Padingtonu, tano naspram Viktorijine kasarne,
kada je ugledala kako velika povorka demonstranata protiv rata u
Vijetnamu prolazi pored nje, kao neka velika slika m oderne istorije.
Iako nije razumela ta je posredi, moja majka je poelela da se pridrui toj velikoj plimi oseanja. Seala se kako joj je, dok je stajala
tamo, u uhu zazvonio neiji neni glas. Pripadao je jednom dvadesetsedmogodinjem momku, vrlo kulturnom, s brkovima. Pitao ju
je da li je dola s nekim i kada je ona rekla ,,ne, uzeo ju je za ruku.
U ratu u Vijetnamu uestvovalo je oko 60.000 Australijanca. Ispostavilo se da je to bio najdui sukob u kojem su ikada uestvovali:
500 ljudi je poginulo, a 3.000 ranjeno. Maja 1970, otprilike u vreme
kada su se moji roditelji sreli, antiratne demonstracije u Australiji
bile su na vrhuncu; oko 200.000 ljudi mariralo je u najveim gradovima, a neki su bili uhapeni, poto je zakon to tada doputao, zato
to nisu imali dozvolu da dele letke. Sedamdesete godine se danas
rutinski opisuju kao decenija protesta u Australiji (Gay Pride je
odran u Sidneju jo 1973.), a moji roditelji - bistra, mlada kreativna devojka i kulturni dem onstrant koji je uetao u njen ivot - bili
su tvrdokorni demonstranti. U tome je bilo neeg teatralnog, u tom

30

D ULI J AN ASAN

prizoru jednog konzervativnog drutva koje poinje da die glas, i

mora da sam jo s majinim mlekom posisao ideju da je nekonformizam jedina prava strast kojoj se vredi potiniti. Verujem da sam
zaet u tom duhu.
Po povratku u Taunsvil, 3. jula 1971., moju majku su odvezli u
bolnicu Bazel, gde sam se rodio oko tri sata popodne. Priala mi je
da sam bio okrugao, crnomanjast, glasan i da sam liio na Eskima.
Mogu slobodno da kaem da je Kristina, moja majka, imala - i
da jo uvek ima - prirodnu sklonost da ne radi ono to se od nje
oekuje, to sam ubrzo pokupio od nje. Moja baka se sea da sam
imao izraz sanjalake zauenosti i ja sigurno ne m ogu da joj protivreim iako se s pravom moe pretpostaviti da sam bio sanjalaki
zauen dok sam u najranijem uzrastu gledao ono to se deavalo
u vojnoj bazi u Taunsvilu. Uglavnom, moja baka me je uspavljivala
opinjavajuim grkim melodijama, sa ploa Marije Farandouri,
i ja bih se smirio. Kada sam imao nekoliko meseci, preao sam s
majkom u kolibu na M agnetskom ostrvu, u kuu sa stablima m angoa i eukaliptusa pored prozora.
Oprostite mi na ovom prustovskom raspoloenju, ali verujem da
je moja majka u meni odgajila senzualistu i negde u svom duhu jo
mogu da vidim brojne arene vrpce koje je okaila iznad moje kolevke. Svetlost je prolazila izmeu njih, pravei razne oblike na mojim
rukama i nogama. Kada sam malo porastao, majka me je nosila sa
sobom u nosiljci ili u rancu, koji sam voleo i uskoro poeo da ga zovem Pak Pak.7 Rano detinjstvo je vano, rekao bih. Ono vam daje
sposobnost za uenje. Moja majka je imala dara za ljubav i da od ivota ne napravi neto manje interesantno nego to jeste. To ne moete uzeti zdravo za gotovo. Neki ljudi guraju svoju decu u zatupljenost
onomatopeja engleskog backpack

M A G N E T S K O OS TR V O

pre nego to ova naue da govore. A verovatno je bilo neega i u onome to bi se moglo rei o Magnetskom ostrvu iz tog vremena: bilo
je to mesto proeto duhom slobode, predivni raj od nekih hiljadu
stanovnika, u koji su dolazili ljudi koji se nisu mogli uklopiti u bilo
koje drugo mesto. Moda je to bila raskona, zaboravljena hipijevska
republika, iji rani uticaj ne mogu da zanemarim; kao australijski bor
ili kupus-palma, dete pokuava da se tokom odrastanja vee za neto,
i neki deli Magnetskog ostrva uvek e ostati u meni.
Moja prva re bila je ,,Zato? I to mi je omiljena re. I mada
nisam voleo da se igram olovkom, voleo sam knjige koje je moja
majka slagala iza mene. Tako sam i nauio da itam, s Bubamarinim knjigama, kojima su se kasnije pridruili Tarzan, Dr Seus i z'votinjska farm a.6 Od poetka smo se mnogo kretali, ali Magnetsko
ostrvo - nazvano po Dejmsu Kuku (James Cook), koji je mislio
da je ono uticalo na njegove kompase - bilo je mesto kojem smo se
uvek vraali. Kada sam imao dve godine, majka je upoznala oveka
po imenu Bret Asan (Brett Assange), muziara i lana putujueg
pozorita, koji se pokazao kao dobar ouh. Dobar deo energije moje
porodice bio je posveen boravcima u prirodi. Svakog dana smo
plivali, a kasnije sam i pecao sa svojim dedom na reci Sandon ili na
Obali ajkula. Seam se kako sam se sputao niz breuljke s majkom
koja je vozila bicikl i dok smo jurili putem pruao sam ruke da bih
dohvatio voe s grana koje su mi visile iznad glave. Ili smo od mesta do mesta, uvek, to se mene tie, s oseanjem da neto otkrivamo
i s onim veitim ,,Zato?, koje mi je stalno lebdelo na usnama. Oni
bi mi ukazivali na mogunosti i putali me da sam odluim.
Do vremena kada sam napunio pet godina ve sam promenio
mnogo domova. Mislim da smo Severni Kvinslend doivljavali kao
8
Ladybird Books, izdava literature za decu, od 1915; Theodor Suess Geisel, autor
brojnih knjiga za decu; George Orwell, Animal Farm, 1945.

32

DULIJAN ASAN

neku putujuu svetkovinu: nosio sam podneblje sa sobom i prosto

zraio radoznalou. Moja majka nije bila stalna aktivistkinja, ali je
poznavala snagu promene. Negde u to vreme, dok smo iveli u Adelejdu, ili smo od vrata do vrata da bismo spreili iskopavanje uranijuma. U kui smo zabranili tunjevinu, zbog tete koju su ribarske
mree nanosile delfinima, a kasnije, kada je blokada dovela do promene ribarske prakse, radovali smo se i uivali u saznanju da su nai
napori imali udela u takvom ishodu. Drugom prilikom, u Lizmoru,
majka je provela u zatvoru etiri dana, i to zbog uea u protestu protiv see drvea u praumi. Mogao bih da kaem da nisam bio previe
obrazovan ali sam bio odluan u nameri da upotrebim svoje umee
politikog ubeivanja. Oduvek smo oseali da je promena mogua.
Imao sam i svoje trenutke okrutnosti. Bilo je to, po mnogo emu,
detinjstvo u stilu Toma Sojera, s dugim danima provedenim napolju, uenjem kako da se ovlada okruenjem i savlada opasnost.
Nisam se razdvajao od svoje lupe i iao sam s njom u ikaru. Okrutnost je bilo neto izmeu mene i eernih mrava, koji su marirali
po zemlji i esto bivali spreni pod mojom lupom. Mravi bi vam se
uspuzali uz nogavice i grizli vas. Jo gori su bili zeleni umski mravi,
uobiajeni za australijske ume i nizine. Oni nisu samo grizli ve su
ranu prskali nekom uarenom tenou iz svojih stomaka. Bilo je
tako mnogo vrsta mrava i nijedna, makar u mom dejem umu, nije
bila imuna na mo moje lupe. Izgledalo je prirodno uveati snagu
sunca da bi se kaznilo to neprijateljstvo. Rat izmeu petogodinjeg
deaka i mrava uao je u legendu.
Bilo je i drugih neprijateljstava. Moji roditelji su putovali s malim
putujuim pozoritem - izvodili su igrokaze, male pozorine komade, kasnije i lutkarske predstave - tako da pretpostavljam da su
bili boemi. Bili su protiv rata i demonstrirali su zbog toga; iveli su
u gradovima i van njih. Bili su svetovni na nain koji nije uvek bio

M A G N E T S K O O S TR V O

33

tipian za Kvinslend, naroito onaj van hipijevske zajednice. Moja

majka je vajala i glumila, s ostalima je pravila scenografiju i itala
knjige. Neki ljudi ne mogu da podnesu takav nain ivota i pretpostavljam da je to bio moj prvi susret s predrasudama. Jednom smo
se vratili na Magnetsko ostrvo i iznajmili kuu u brdima. Atmosfera
je bila m irna a vruina je ljude inila letarginim; atmosfera je vana
u Australiji i na mnogim mestima ona ne izaziva u ljudima samo
odreeno fiziko stanje ve i mentalno; kada se setim te kue na
ostrvu, mislim na odreenu stegnutost koju su ljudi preuzimali od
vremena. Neki nai susedi bili su stegnuti na taj nain, moda najvie u reakciji na to kako su moji roditelji shvatali slobodu.
Roditelji su imali pitolj kojim su ubijali zmije. S vremena na vreme, u kupatilu bi se pojavila poneka zmija. Jednog dana, kada smo se
vratili s izleta u brda, zatekli smo kuu u plamenu. Oko dvadesetoro
suseda okupilo se oko nje, dok je plamen zahvatao verandu. Niko
nije pokuavao da ugasi poar, a onda je, iznenada, sva municija u
kui eksplodirala. Seam se kako se jedan sused nasmejao i rekao
kako ba ne moemo da podnesemo vruinu. Bilo je veoma opasno,
a vatrogascima je trebalo etrdeset minuta da dou. Zbog mnogo
ega, bilo je to moje prvo, veliko i veoma sloeno seanje. Seam se
svetla, boja i dogaaja od ranije, ali ovo je bilo neto drugo. U svemu tome su vladali celi slojevi zamrenih ljudskih odnosa, koji e
me kasnije fascinirati. Stanovnici kao da su uivali u ideji da je one
pretenciozne i drske m eu njima stigla zasluena kazna. Primetio
sam, verovatno prvi put u ivotu, kako mo ume da vas nagazi, da
bi vam stavila do znanja ta misli o vama, i kako birokratija moe da
iskuje srca od kamena. Bilo je neeg demonskog u nainu na koji su
ti ljudi pustili da ,,priroda ide svojim tokom.
Tako je izgledao susret s lokalnim m onicim a. To je na mene
ostavilo snaan utisak. Potraga za izvorima karaktera u vaem

34

DULIJAN ASAN

ivotu nekome moe izgledati pretenciozno, ali u sluaju novinara ona je oprostiva, a u autobiografiji od sutinskog znaaja.
Veoma rano je poelo da me fascinira kako stvari funkcioniu.
im sam mogao da drim alatke, poeo sam da se igram delovima maina. Poeo sam da pravim splavove. Voleo sam mehanike
lego-kocke. Sa est godina sam pokuao da napravim grubi detektor za metal. To je bio moj najraniji doivljaj sveta: kao da je re o
mestu gde se stvari m ogu srediti, u kojem se moe pokazati malo
naune radoznalosti, napraviti neto novo.
Veoma rano sam shvatio da je u svemu tome prisutan i socijalni element. Osnovao sam bandu, da bismo bolje reavali stvari i dobro se
zabavljali. Imali smo obiaj da idemo u veliki, zatvoreni kamenolom.
Tamo je bio i neki rudnik, ali sve je bilo naputeno: upe su i dalje bile
tamo, kao i oprema za transport, a u jednoj od upa pronali smo i
dnevnik, razne delove eksplozivnih naprava i tome slino. esto smo
ili tamo. Pretpostavljam da smo to videli kao svoj posed, kao mesto
gde moemo boraviti nezavisno od vlasti. Kamenje i naputene kolibe
prekrivali su ti hitri guteri - s plavim jezicima i s krljuti - a ponekad
bi se pojavio i poneki volabi.9 Kamenolom je bio okruen bambusovom umom i ponekad sam odlazio sam u istraivanje debelih, upljih stabala. Seam se kako sam jednog veoma toplog dana krio sebi
put do sredita. Oseao sam se usamljeno, ali vrlo mono, u pokuaju
da se probijem i da onda, ako uspem, ureem svoje ime noiem u
debelo bambusovo stablo. Vratio sam se tamo pre nekih osam godina
i iznenadio kada sam video koliko je lako ii kroz umu - iako to nije
umanjilo snagu mojih seanja. Detinjstvo se istie u mojim mislima
svojom veliinom, ivou utisaka, i verujem da moja elja za otkrivanjem skrivenih tajni sveta potie iz tih ranih ekspedicija.
Wallaby - mali kengui

M A G N E T S K O O S TR V O

35

Ukupno sam pohaao preko trideset kola. To je prosto bio takav

nain ivota, u kojem je doslednost bila pitanje stila i vrednosti, a
ne toga gde parkirate kola ili otplaivanja dugova. Kasnije tokom
detinjstva taj lutalaki ivot je postao gotovo histerian. Majka i ja
smo postali slini beguncima. Ali, u poetku je to bio raj. Imao sam
oseaj da se sve vreme sreem s novim izazovima. S mamom i Bretom, to je bilo kao da prosto gutamo iskustvo, bez straha. U tom
ranom periodu, imao sam sreno detinjstvo i to je delom imalo veze
s radou otkrivanja i uverenjem da pravila postoje da bi se krila.
U tim malim bandama koje sam predvodio pokazivali smo svoju
deju mudrost i celu hrpu predrasuda. Mislim da su nam u jednom
periodu Italijani bili neka vrsta protivnika. Oni su imali obiaj da
sve poploavaju. Kupili bi kui, s bugenvilijama ispred nje, s onom
njihovom predivnom crvenom bojom, da bi odm ah sve to poistili,
poploali batu i podigli dorske stubove. Danas se toga stidim, ali
bio sam protiv toga. Tada mi je izgledalo vano da se tome suprotstavim. Moda sam bio od one dece koja neto prvo usvoje, da bi
se onda protiv toga borila. Seam se kako smo jednoga dana moji
roditelji i ja pripremali veeru i primetili da nemamo dovoljno paradajza. Nae komije, Italijani, imali su ceo tovar paradajza. Majka
ih je pitala da joj daju koji, a oni su je odbili i to me je pogodilo.
Sutradan sam poeo da kopam tunel od nae bate do njihove. U
to sam ukljuio i svoju malu bandu, s aovima i sveama, da bismo
obavili taj zadatak. Bio je to m ukotrpan posao, ali uspeli smo da se
neopaeno provuemo ispod ograde i vratimo s dve korpe paradajza. Predao sam ih majci, a ona je napravila grimasu. ekali smo da
vidim ta e se dogoditi; a dogodilo se da su se dva policajaca brzo
pojavila na vratima nae kue, takoe sa grimasama na licu. Policajci su samo stajali i klatili se na petama. Bio je to moj prvi sudar sa
zakonom. Predali smo im jednu korpu paradajza i pukla je bruka.

36

DULIJAN ASAN

Ali, ja sam bio srean jer sam jo imao onu jednu skrivenu korpu
paradajza.
Ne znam da li sam bio ekscentrian ili kakav god da sam bio, ali
znam da sam bio svojeglav. Poslali su me u neku vrstu tajnerovske
kole, gde je glavna stvar bila u tome da slobodno izrazite sebe.
Seam se da su imali skuter, kao i jedne odbojne devojice koja nita
nije htela da deli s drugima. U skladu sa kolskom filozofijom, odluio sam da se izrazim bez ustezanja i onda sam udario devojicu
ekiem u glavu. To je, naravno, izazvalo veliku buku i morao sam
da napustim kolu iako je devojica bila dobro.
I tako smo nastavili da lutamo. Lizmor, udaljen nekih 200 kilometara od Brizbejna, najvie povezujem sa svojim kolskim danima. Moglo bi se rei da je Lizmor bio sredite australijske kontrakulture, a kasnije je postao Meka za stopere, mesto u koje su
ljudi u potrazi za alternativnim nainom ivota dolazili da sviju
svoja gnezda. Drugi Festival Vodolije (Aquarius Festival), australijski Vudstok, odran je u okolini Nimbina 1973. i mnogi ljudi su
posle toga ostali i osnovali zadruge. Moji roditelji su vodili lutkarsko pozorite. Tih godina je postojao oseaj da se treba boriti
protiv velikih korporacija. Mlene farme su bile na udaru velike
kompanije Norco, a australijska prauma, nekada poznata kao ,,Veliki iprag, bila je sva poseena, tako da je na zemlji ostao samo
oiljak. Moje roditelje su zabrinjavale takve stvari; a onda su one,
vremenom, poele da zabrinjavaju i mene. kola se nalazila u oblinjem mestu Gulmangar. Sviala mi se ideja o ljudima, naroito
mukarcima, koji umeju da odbrane sopstveni stav i tome me je
poduavao zaista izvanredan uitelj, zvani gospodin King. Smatram da su jo tada uitelji uglavnom bili previe utogljeni, ali taj
ovek je odisao snagom na nain koji mi je izgledao vaan. On je
bio jedna veoma kom petentna osoba i pored njega sam se oseao

M A G N E T S K O OS TR V O

37

sigurno. Mislim da veliki deo mog karaktera potie od onoga to

bi se moglo nazvati uroenim tem peram entom , ali tu je bilo i iskustvo, tako da sam se vezao za ideju o autoritetu muevnosti, koju je
predstavljao taj dobri uitelj. Inae, kola je za mene znaila agoniju dosade. Nisam bio najbistrija osoba, ali bio sam eljan znanja i
injenica, ali ceo taj sistem se kretao tako sporo. Seam se da sam
se molio Bogu da malo ubrza stvari. Rekao sam: ,,Ne verujem da
Bog postoji, ali evo, ako postoji, dajem ti svoja dva mala prsta,
samo da se ova kola zavri to pre.
U isto vreme, privlailo me je pokazivanje dejeg znanja, neke
vrste obavetenosti ili miljenja, koje m eu veoma mladim osobama
prolazi kao mudrost. Pretpostavljam da sam bio dobar u tome, u
stvaranju uverljivih faktoida, koji su imali arobno dejstvo na moje
vrnjake. Voleo sam da im prenosim svoja otkria, kao onda kada
sam im objanjavao, vrlo uverljivo, kako je valjanje u praini savren
nain za zaustavljanje krvarenja. Imao sam ideju da su odrasle osobe zemaljski bogovi, da je moja majka Vrhovno Bie, ali prirodno
sam poeo da primeujem da su odrasli skloni padu. Postaju sasvim
obina bia iz stvarnog ivota, kada jednom shvatite da su odrasle osobe na odgovornim poloajima samo mone, ali ne nuno u
pravu. To je velika lekcija. Bio sam u stanju da prepoznam njihove
neuspehe u situacijama koje su zahtevale saoseanje, a ponekad bih
video i njihovu brutalnost. Australija je u to vreme, pre interneta,
pre jeftinih avionskih letova, bila sasvim provincijalna zemlja, tako
da ste u koli mogli biti iibani zbog loeg ponaanja. Poto sam
iao u toliko mnogo kola, uvek sam pokuavao da pronaem svoje
mesto u novom hijerarhijskom poretku. U isto vreme sam pokuavao da potpuno odbacim svaki hijerarhijski poredak. To je utiralo
put brutalnosti, ali i nepravdi i predrasudama: ponekad sam pokazivao sklonost ka prestupima, a to je bilo teko u tadanjoj ruralnoj

38

DULIJAN ASAN

Australiji. U jednoj od kola su me odvukli u direktorovu kancelariju pod nepoznatom optubom i tamo me iibali zbog nekog misterioznog ,,bezobrazluka. Kasnije sam saznao da se dogodila neka
kraa i da su moji kolski drugovi uprli prstom u mene.
Privlaile su me knjige. Knjige i magneti. Moj deda se sea kako
sam leti iao u letnju kolu s torbom punom knjiga, m eu kojima
je bila i dinovska biografija Alberta Ajntajna. Verovatno su me
zbog toga mrzeli, ali ako nemate naviku da razmiljate na takav
nain, onda je nikada neete ni stei. Privlailo me je to divno
proimanje fizikog sveta i ivota duha, u koje sam tada uronio.
I moglo bi se rei da je to dalo ton svemu to sam kasnije radio.
Svemu. Mom shvatanju kompjutera, kao i m om shvatanju pravde
i autoriteta. Sve je bilo tu, u tim danim a koje sam proveo u Gulmangaru i oseao sam kako sile mog posebnog karaktera poinju
da dolaze do izraaja.
Imao sam te etike avanture iz detinjstva i one su me uinile jaim. Jednom su bile neke antiratne demonstracije i moji roditelji
su reili da posebno za tu priliku prirede predstavu za ulini teatar.
Mama je napravila puku M16 od stiropora, sa kaiem za rame i
obojila je u crno. Ouh je obukao iznoenu uniformu iz vojnih vikova i onda smo otili kod kasapina i kupili litar krvi. Seam se
kako su nas udno gledali. Isprskali smo ouha krvlju i on je kasnije tog dana bio uhapen, zato to je nosio lanu puku. Majka je
kasnije pomogla i onom momku koji se bavio gerilskim naunim
istraivanjem nuklearnih poligona u Maralingi i Australijskoj pustinji, gde su, uz saglasnost Australije, izmeu 1952. i 1963, Britanci
izveli ,,vee i ,,manje probe nuklearnih bombi. ,,Manje probe, u
kojima su nuklearne bombe aktivirane ili raznete zajedno s konvencionalnim eksplozivima ili stavljane u avione koji su namerno
srueni, bile su zapravo mnogo gore nego to je to javnost znala i

M A G N E T S K O O S TR V O

39

zagadile su radijacijom veliku oblast. Ipak, britanska i australijska

vlada su poricale da postoji ili da je postojala bilo kakva opasnost po
osoblje ili po Aboridine koji su iveli u toj oblasti. Pokazalo se da
je to bila la iako su to godinama kasnije i sami priznali. I tako je taj
prijatelj moje majke tragao za istinom i seam se kako smo se jedne
noi, u povratku s tog mesta, ona i ja vozili s njim auto-putem u dva
izjutra. Momak je primetio da nas prate, tako da je hitro iskoio iz
kola, da bi majku i mene, malo dalje niz put, zaustavila federalna
policija. Policajac joj je rekao kako ne prilii dobroj majci da se vozi
s detetom u dva izjutra. Rekao joj je da se kloni politike. Posle toga
je to i uinila. Ali, ja nisam.
Dodue, kola je bila problem. ak ni gospodin King, koji me je
nauio raznim stvarima i sluio kao uzor muevnosti, nije mogao
da izae na kraj s tim stalnim oseanjem uzaludnosti koji je kola
budila u meni. Moda sam prosto bio odgajan da mrzim sistem, a
to jeste bio sistem. Poeo sam da nosim dugu kosu, uprkos naredbama da to ne inim. Prilino je uvrnuto to to su me uvek ismevali
ili sudili o meni zbog frizure, to je poelo veoma rano. Roditelji su
me savetovali da oiam svoju plavu ubu, da bi mi bilo lake, ali
ja to nisam hteo da uradim i istrajavao sam u svom prkosu. Ubrzo
sam prestao i da vezujem pertle na norm alan nain. Izmislio sam
sloen sistem umotavanja pertli oko lanka i njihovog vezivanja u
vor, a ne u manu, i poeo da tom m etodu poduavam drugu decu.
Onda sam odluio da se potpuno otarasim cipela, to su uitelji
smatrali za zloin. esto sam bio novi deak u koli. Toliko puta:
novi deak. I onda sam ostavljao svoj trag tim inovima prkosa. U
kui nismo imali televizor. Jedva da smo imali novca. Ponekad smo
ili na pijacu da sakupljamo ostatke kupusa. Bio sam srean zbog
svega toga; to je ivotu davalo boju; to je znailo iveti po svome.
Tek kao tinejder postao sam svestan znaaja statusa. Nisam hteo

40

D U L I J A N AS AN

da me majka vozi do kole u nekom starom, skrenom automobilu.

Ali, to je bilo zastranjivanje i nije dugo potrajalo.
Imali smo oseaj za ivotinje. Ljudi su, opet, imali oseaj za nas,
obino nipodatavajui, kao prema hipicima, ali zaista smo bili ljubitelji prirode i prirodni nekonformisti. Jedno vreme smo drali
koke nosilje i tri koze, od kojih smo dobijali mleko. Na voljeni pas
Pos morao je da se otima za panju s pravom putujuom menaerijom, koji su inili magarac, poni i nekoliko mieva - kojima je
moja majka dirigovala u ,,predstavama pod sveom - pri emu su
tu kolibu na farmi ananasa, u kojoj smo jedno vreme iveli, okupirali oposumi. Tu je svoj dom pronala i velika siva ptica, zvana
brolga.10Imali smo oseaj da stalno traimo utoite od m odernog
ivota. Sada vidim da sam bio duboko obuzet pokuajem da odrastem u okviru naina razmiljanja koji je obuhvatao odnos izmeu
ljudi i stvari. Godinama kasnije prouavao sam kvantnu m ehaniku
i poeo da shvatam sve to, ali tada sam se samo rvao sa zateenim
svetom, sa svetom svojih roditelja, iako sam se ponekad vrlo sreno
gubio u bavljenju sopstvenom konicom.
Majka i ouh su se razili kada sam imao devet godina. U to vreme to nije izgledalo tako strano, ali, posm atrano s odreene distance, bio je to kraj gotovo rajskog perioda mog ivota. Kao to
sam rekao, u seditu mog deatva bilo je to oseanje ivota u duhu
Toma Sojera, predivni svet otkria, dok e avanture koje e uslediti u bliskoj budunosti biti uglavnom mranije. Mnogi od nas
vide bezbedno okruenje ranog detinjstva u blistavom oreolu, i za
mene su, uprkos naim brzim dolascima i odlascima, naim brojnim kuama i mojoj mrnji prema koli, te godine prole u stanju
prirodne prosvetljenosti. Svet je bio sve, okean bistar, a vazduh je
10

australijski dral

M A G N E T S K O O S TR V O

41

mirisao na stabla belog kauuka. Ali, ljudska priroda je, naravno,

mnogo komplikovanija od fizikog okruenja, a ivot ne bi bio ivot
kada ne bi zapadao u mrane komplikacije. Bret je vodio sopstvenu
borbu i vremenom moja majka vie nije mogla da izae na kraj s
njim, tako da smo se preselili u stan iznad jedne uline prodavnice u Lizmoru, koji je majka delila s onim putujuim pozoritem.
Mama je esto zaraivala tako to je na pijacama crtala portrete, a
kasnije smo i moj mlai polubrat i ja kaskali za njom. Neko vreme
sam imao usnu harm oniku i svirao svoj preadolescentni bluz.
Majka i smo pokuavali da ivimo kao pristojan gradski svet, ali
uskoro emo se opet spustiti niz veliki Misisipi, u lutalaki ivot,
uveliko ispunjen strepnjom. Narednih nekoliko godina obili smo
dobar deo Australije - pri emu smo neto ve videli - ali tokom
najmanje pet godina oseali smo se progonjenim i pretpostavljam
da su ba te godine, srene koliko i one prethodne, oblikovale osobu
koja u postati u budunosti. Na ivot s Bretom doneo je u nae svakodnevno iskustvo sunce i umetnost, muziku i prirodu. Bretove pozorine postavke, koje su se mogle zaas smotati i spakovati, bile su
dobra priprema za WikiLeaks, ali sledei deo, koji ukljuuje oveka
po imenu Lajf Mejnel (Leif Meynell), pokazae nam kako je to kada
te progone tajanstvene sile. Taj ovek je bio moj prvi progonitelj.

BEKSTVO
orodica moje majke je dola u Australiju iz kotske, 1856. godine. Voa klana bio je Dejms Miel (James Mitchell), seljak zakupac iz Damfrija, koji je iveo u isto vreme kada i radikalni kotski
pesnik Robert Berns (Robert Burns), takoe seljak. Berns se celog
ivota bunio protiv nepravde i tiranije, a napisao je i univerzalnu
,,Marseljezu ljudskog duha, A Mans a Man for a That (ovek je
ipak ovek). Pesnik je umro u bedi, u Damfriju, u vreme kada je moj
roak Miel jo bio deak, i sigurno bi razumeo elju Mielove porodice da emigrira. I oni su, kao i on, bili protestanti, potinjeni zakonima zvanine kotske crkve, a njihov ivot na m ovarnim poljima bio je teak.

Hju Miel (Hugh Mitchell), zajedno sa En Hamilton (Anne Hamilton) i petoro dece podigao je stonu farmu u Novom Junom
Velsu, u Brajans Gepu, nadomak Tenterfilda. Bio je dobro poznat u
okrugu Nova Engleska i umro je u osamdeset etvrtoj godini, ostavivi za sobom imetak od 121 funte i sina Dejmsa, koji je, ba kao
i on, na vreme kupio komad zemlje u Barni Daunsu. Dejms je bio

BE KS TV O

43

dobar konjanik i sluio je kao dobrovoljac u Burskom ratu. Drugog

juna 1900. pisao je svom sinu Albertu, iz Bilavaja u Rodeziji, kako
prolazi kroz teak period u puku i koliko je frustrirajue to nije negde na frontu. Na tu albu - inae estu m eu aktivnim vojnicima odgovorila je sudbina, koja je uinila da se osam nedelja kasnije
nae u garnizonu u Transvalu, koji se naao pod burskom opsadom, a Dejms Miel, narednik, komandant voda, preminuo je od
zadobijenih rana. ovek koji ga je sahranio poslao je pismo rodbini.
Tuna dunost obavezuje nas, pisao je, najtunija koju sam imao
u Junoj A frici... Ovaj rat je alosna, okrutna stvar. Drugi predak,
s oeve strane, od Kelijevih i Grirovih, doao je iz Irske i bio vlasnik
hotela Imperijal u Nandlu. Moj pradeda sa oeve strane, Dejms
Grir Keli (James Greer Kelly) imao je etiri sina, koji su bili briljantni sportisti, nadaleko uveni po svojoj vetini u kriketu i fudbalu.
Imao je i kerku Mirijam Keli, moju baku, koja je dola u Sidnej i
udala se za oveka po imenu ipton (Shipton), s kojim je imala sina moga oca.
Nai porodini preci prenose nam ivot, po sili biologije, ali da li
nam prenose i ideje? Iako ne mogu da kaem da poznajem svoje pretke, mogu da vidim kako je to njihovo keltsko putovanje, u potrazi za
dobrima i imetkom, za zemljom i zlatom, sa sobom nosilo i udnju
za novim svetom. Neki od njih, s mamine strane, stradali su zbog
svog idealizma na Galipolju i drugde. Moj pradeda Alfred Hokins
(Alfred Hawkins) bio je na japanskom zatvorenikom brodu Montevideo Maru kada ga ja 1942. potopila amerika podmornica. Mislim
da je to bio prvi susret moje porodice s prijateljskom vatrom. I ne
samo moje porodice: 1.051 australijski vojnik i civil potonuo je tada
na nekih 100 kilometara od Luzona na Filipinima, a olupina nikada nije bila izvuena. Pre nekoliko godina pojavio se jedan preiveli
svedok, japanski mornar, koji se seao uasnih krika Australijanaca

44

DULIJAN ASAN

dok je brod tonuo. Opet, drugi su, kako se priseao, pevali Auld Lang
Syne (Stara, dobra vremena). Istorija nije zabeleila gde su te noi bili
moji roaci na tom brodu i da li je Alfred Hokins vritao ili pevao,
ali treba primetiti da je pesmu Auld Lang Syne napisao na slavni
kotski sused Robert Berns.
Mog pravog oca nije bilo u mom ivotu, a deo njega je postao
tek kada sam odrastao. Doi u do toga. Ali, to je znailo da je Bret
Asan bio muka figura za koju sam bio vezan, moj dobri otac. Bret
je bio jedan od onih kul tipova iz sedamdesetih, koji su se razumeli
u gitare i sve to je imalo veze s muzikom scenom. Po njemu sam
dobio prezime - Asan - neobino prezime, koje potie od gospodin Sang ili ah-sang na kantonskom jeziku: njegov ukundeda bio
je tajvanski pirat. Zavrio je na Ostrvu etvrtak (Thursday Island),
gde se oenio susetkom i onda se preselio u Kvinslend. Ime je bilo
evropeizirano, da bi se izbegla otvorena diskriminacija, kojoj su
tada bili izloeni Kinezi.
Kada se danas osvrnem na sve te ljude, vidim porodice koje su se
kretale irom Australije, izmeu kriza i udobnosti, ali moja i mamina pria bila je neto drugaija. Majka se razvela od Breta Asana
kada sam imao devet godina. Bret je bio dobar prema meni, i inae
je bio dobar, ali ne i tako dobar za samog sebe, a kraj njihovog odnosa bio je ujedno i kraj neke vrste nevinosti u mom ivotu.
Mesto ouha u mojoj porodici zauzeo je ovek po imenu Lajf Mejnel. Majka ga je upoznala dok je radila na nekom stripu za Obrazovni koled u Nortern Riversu. Seam se da je imao plavu kosu
do ramena i da je izgledao prilino dobro; imao je visoko elo i karakteristini beli ig na ruci, od injekcije protiv malih boginja, koji
sam u to vreme smatrao dokazom da je roen u Australiji poetkom
ezdesetih iako je takvo vakcinisanje verovatno bilo uobiajeno i
drugde. Po tam nom korenu kose, bilo je oigledno da ju je farbao.

BE KS TV O

45

Jednom sam pogledao u njegov novanik i video da ima kartice na

razliita imena. Bio je neka vrsta muziara i svirao je gitaru. Ali, vie
od svega, bio je kao duh i, za nas, pretea misterija.
Od poetka sam bio protiv njega. Moda je to norm alno, da se
deak suprotstavlja takvom oveku, zapravo, bilo kom m ukarcu
za koga misli da uzurpira mesto oca ili ouha. Lajf nije iveo s
nam a iako je moja majka u poetku m orala biti opinjena njime.
Ali, ta god da je oseala prem a njemu, to nije potrajalo. Terala
ga je od sebe, ali njem u je nekako uspevalo da se ponovo pojavi
i pretvara se da je bilo obrnuto. S vrem enom je to postalo pitanje kako pobei od njega. Preli bismo celu zemlju samo zato
da bismo se onda suoili s tim zlokobnim saznanjem da nas je
pronaao. Iznenada bi se vratio u na ivot i to je postajalo sve
tee. Imao je tu izuzetnu sposobnost da se nam etne. Jednom me
je oamario i nos mi je prokrvario. Drugi put sam potegao no na
njega i rekao mu da me se kloni; ali, odnos s njim nije bio stvar
fizikog zlostavljanja. Bila je posredi odreena psiholoka mo
koju je pokuavao da ostvari nad nama.
Ponovo smo se preselili, negde oko 1980, u tu kuu na lepom delu
severne obale Novog Junog Velsa, dvadesetak kilometara u dubini
kopna. To imanje je bilo plantaa avokada i banana zarasla u korov
i mi smo ga iznajmili. Seam se da sam jednom privezao svog zmaja za jedan od stubova ograde i posmatrao zelenu svetlost koja je
prodirala kroz lie banane. Pomalo je liilo na neku gotsku priu
smetenu u tropski ambijent, a Lajf je, pretpostavljam, bio Hitklif,11
u ortsu i tangama, koji se stalno vraa, kao neka m rana sila. Moja
majka je zatrudnela s njim, a on je, svestan mogueg uticaja mog
protivljenja, u poetku pokuao da bude razuman, objanjavajui
Heathiff, lik iz Orkanskih visova (Wuthering Heights, Emiliy Bronte, 1847).

46

D U L I J A N AS AN

mi kako je on sada otac mog brata i da moja majka eli da on bude

s njom Ali, ako ikada poeli da vie ne budem s vama, rekao je,
odmah u otii. Hteo je da bude s nama, neko vreme je i bio, ali ja
sam bio svestan da elim da se staram o svojoj majci i bebi. Imala je
mastitis i ja sam hranio bebu dok je majka bila u groznici. Pojio sam
je sokom od pomorande. Te noi oko kue je bilo veoma mrano,
jedina svetlost dopirala je od meseine, a vazduh je ispunjavao snaan oseaj nepominosti i izolacije.
Majka je bila zaljubljena u Lajfa. A ja sam bio suvie mali da bih
razumeo ta znai seksualna ljubav. Znao sam samo da on nije moj
otac i da je njegovo prisustvo zlokobno. On je uvek iznova pokuavao da me ubedi kako ne treba da ga odbacujem, da on ima to neto
s mojom majkom, da je otac mog brata i tome slino. Ali, doao je i
taj as, u naoj kui na plantai, kada sam mu rekao da vie ne mogu
da trpim tu nagodbu. Lagao nas je na nain za koji nisam znao da
su odrasli za to sposobni. Seam se i da je jednom rekao kako sve
rune ljude treba pobiti. S vremena na vreme je tukao moju majku i
ostavljao utisak da je spreman na sve. Hteo sam da ode, kao to je i
obeao da e uraditi, ali on je poricao da se taj razgovor ikada vodio.
Nomadizam odgovara nekim ljudima; odgovara nekim ljudskim
situacijama. Samo smo nastavili da se kreemo, zato to smo tako
inae radili: moja majka bi dobila posao u drugom gradu i mi bismo onda pronali neku kuu tamo. Prosto tako. Osim to je tih
godina, zbog Lajfa, kretanje poprimilo crtu histerije i to je, na neki
nain, oduzelo tome svu njegovu jednostavnost i zamenilo je strahom. Trebalo nam je vremena da shvatimo u kakvom se poloaju
nalazimo, a on je bio sledei: Lajf Mejnel je bio lan australijskog
kulta zvanog ,,Porodica. Sada mi je jasno da je njegov opsesivni
karakter poticao odatle, kao i njegova egocentrinost i zlokobni
smisao za kontrolu.

BE KS TV O

47

Porodicu je osnovala En Hamilton-Bern (Anne Hamilton-Byrne), sredinom ezdesetih. Sve je poelo u planinama severno od
Melburna, gde su lanovi Porodice" meditirali, razgovarali, veali i
uzimali LSD. Osnovna ideja je bila da je En u stvari reinkarnacija Isusa Hrista, ali s malo elemenata pozajmljenih od istonjake filozofije, tako da su njeni sledbenici verovali u karmiko boanstvo opsednuto proienjem njihovih dua. En je prorokovala kraj sveta,
tvrdei, krajnje komino, kako e preiveti samo ljudi s planinskog
masiva Dandenong, istono od Melburna. En i njen mu su se obogatili od priloga sakupljanih za vreme okupljanja etvrtkom. Iako
sekta nikada nije bila naroito velika, imala je aristokratsku auru
(imali su sistem osvetljenja koji je stalno proizvodio plavu svetlost),
a mnogi sledbenici bili su lekari iz srednje klase, koji su postali zavisni. Glavna mo sekte poivala je na mrei uticajnih sledbenika.
U tom smislu, bili su masonski organizovani i mogli su da raunaju
na podrku najviih krugova, to nam je donekle objasnilo kako je
Lajfu uspevalo da nam uvek ue u trag.
Lajfovo pravo prezime bilo je Hamilton. Bio je jedan od onih
koje je ,,Porodica ,,usvojila. En Hamilton-Bern i njen mu su kasnije bili osueni zbog falsifikovanja dokum enata o usvajanju, ali,
dok su bili na vrhuncu, mogli su da izvrdavaju vlastima. Korienje
LSD znailo je da su mnogi lanovi sekte verovali kako su doiveli
otkrovenje, a neke lanice su bile srene to mogu da igraju ulogu
,,tetki, poto je En Hamilton-Bern m anino sakupljala decu. U
jednom trenutku ,,Porodica je imala dvadeset osmoro dece. Svuda
po kui bili su postavljeni oltari u ast En Hamilton-Bern, a svako
dete je dobijalo njenu fotografiju, kao da je Mao. Kult je bio opsednut seksom i istoom. En je, po svemu sudei, patila od ludake
oholosti. Mrzela je rune ili debele osobe i esto ila na plastine
operacije.

48

DULIJAN ASAN

Lajf Mejnel je bio sledbenik tog kulta. I sve to je radio bilo je odraz
njegove veze s Porodicom1. U jednom periodu, dok smo beali od
njega, iveli smo u Adelajd Hilsu, a onda se ponovo preselili, ovog
puta u Pert, u zapadnoj Australiji. Smestili smo se u Frimantlu, koji se
danas privlano predgrae, ali koji je tada uglavnom bio industrijska,
luka oblast. Imali smo kominicu koja je znala sve o naoj situaciji
i koja je jednoga dana dola iz mlenog restorana da nas obavesti da
je Lajf Mejnel primeen na ulici. Morali smo da beimo. Ovog puta
smo zavrili u kui u Pau, na obodu Melburna, na izduenoj, ravnoj
ledini koja se naginjala ka potoku u podnoju brda. Jednom sam u
potoku pronaao mrtvu ovcu, koja je smrdela i nadimala se. Prelazio
sam s jedne na drugu stranu potoka, koristei njena lea kao neku vrstu mosta. Moda je to bilo vreme kada su razne neobine stvari mogle da mi izgledaju sasvim normalno. Zima je bila otra, lokve su se
ledile, a moje tragove u blatu prekrivala je ledena pokorica. Izgledali
su kao tragovi oveka na Mesecu sauvani pod staklom. Svakog jutra
sam morao da cepam drva za zagrevanje vode, koja je prolazila kroz
cevi dimnjaka. Moja glavna rekreacija bile su pele koje sam drao
u konici ispred kue. Svakog jutra sam ih obilazio i tiho posmatrao
kako rade svoj posao.
Pele se na poseban nain brane od predatora. Stalno se kreu
i um iru daleko od konice. Siguran sam da je izolacija koju sam
pomenuo, taj oseaj koji imate u nekim delovima Australije da je
civilizacija negde drugde, bio razlog uspeha tih kultova. U toj farmerskoj zajednici imali su udan odnos prema ivotinjama i sve
je bilo proeto nekom satanistikom atmosferom. Seam se ak i
jedne prodavnice s rekvizitima za satanistike obrede koju je vodila osoba po imenu Keri Kalkin (Kerry Calkin). Atmosfera je bila

BE KS TV O

49

slina onoj iz Gospodara muva,12 a nai ivoti su u to vreme bili

proeti meavinom paranoje i oseanja krivice.
Postajalo je sve zamornije. Biti stalno u pokretu. Beati. uli smo
da se Lajf pribliava; rekli su nam da je blizu nas, negde u brdima
nadomak Melburna. Moj brat i ja smo tada najzad pruili otpor:
jednostavno vie nismo mogli da podnesemo pomisao da opet grabimo stvari i trimo ka vratima. Da bismo ga namamili, majka i ja
smo rekli mlaem bratu da moe da ponese svog omiljenog crvenog
petla, veoma visoku, ponositu pticu, snane grae, ali i vrlo glasnu.
Da bih parirao tome, insistirao sam da ponesem svoju dvospratnu
konicu. Zamislite tu scenu: sada ve histerina majka i njeno dvoje
dece, zajedno s celom njihovom menaerijom, zbijeni u obinom
karavanu, koji odmie pranjavim putem.
Postao sam neka vrsta strunjaka za pele. Takoe i strunjak za
njihovo prebacivanje s jednog mesta na drugo. Ulaz u konicu morate da pokrijete slojem novinske hartije. Pele e s vremenom progristi sebi put kroz hartiju, ali, ako se niste prevarili u proceni, ne
pre nego to stignete na svoje odredite. Vozili smo se od Melburna
do Brizbejna, deca su mirno spavala u kolima, a pele tiho zujale u
konici. Sunce je poelo da izlazi i petao je hteo da probudi svet, ali
ja sam ga uhvatio za iju i osetio njegovo drhtavo, nemo Dobro jutro, i sve vreme sluao kako pele sve besnije vau papir. ,,Pouri!,
rekao sam majci, a cela scena se pretvarala u komar. ,,0ve pele e
se probiti kroz papir i onda e nam se osvetiti!
Posle nekog vrem ena poeli smo oajniki da traim o neku poljanu, da se pele malo nadiu vazduha i da se pevac posere. Pele
su zujale sve jae i jae, m iris m eda i voska je ispunjavao kola,
petao je poeo da kukurie i onda smo se konano zaustavili kod
12

Lord ofFlies, William Golding, 1954.

DULIJAN ASAN

50

neke ogromne crkve. Petao je odm ah iskoio i otrao, a ja sam

otvorio gepek karavana i rekao svima da se udalje, dok sam se pripremao da pokidam traku s ulaza konice i pustim pele napolje.
Pele su bile razjarene. Morale su da okrive neto, po mogustvu
neto upavo i smee. Naravno, napale su petla, a meni je potajno
bilo drago. Trao je preko polja s rojem pela koje su napadale
njegove donje delove. I to se ponavljalo svakog dana, sve dok nismo stigli u Brizbejn. Ne postoji bog, kao ni univerzalna pravda,
ali zato priroda poseduje svoju slatku ironiju. Malo posle naeg
dolaska u Brizbejn izaao sam jednog dana napolje da bih video
kako nekoliko otrovnih aba, est ili sedam njih, velikih i debelih,
opakih, odvratnih, s nadutim otrovnim lezdama na leima, sedi
tamo i prodire moje pele kako su ove izlazile iz konice. Aboridini znaju kako da osue te njihove otrovne kesice i da ih onda
pue kako bi se omamili. Ali, ja u tom e nisam pronaao nikakvo
uivanje. Nauio sam svoju konanu lekciju iz preivljavanja u
Australiji: ako putuje na sever, onda svoje konice uvek pravi
nekoliko dobrih pedalja iznad zemlje.
Dok smo bili u bekstvu, nauili smo neto o preivljavanju. Nauili smo kako da se snalazimo s malo novca i nedovoljno normalnosti. Za nas je bilo normalno da nemamo stalno prebivalite i u tome
smo postali dobri. Bio je jedan australijski lutalica, po imenu Nat
Bjukenan, Stari Blui (Nat Buchanan), koji je putovao s malo stvari
i imao dara za istraivanje Australije, ali i za to da napravi neto od
svoje nezavisnosti. Knjiga koju je napisala njegova praunuka Bobi
Bjukenan - Tragom Starog Bluija" - otkriva ovekakoji je poznavao
Kvinslend, oveka koji je znao kako da ivi sa ivotinjama i ljudima,
oveka koga je njegov temperament navodio da pokae hrabrost u
13

Bobbie Buchanan,

I n th e T ra c k s o f O l d B lu e y ,

1997.

BE KS TV O

51

suoavanju sa ivotnim preprekama. Bjukenan je bio nom ad irskog

porekla kao i mi, i isto tako je preneo svoje navike na svoju decu.
Razlika je, pretpostavljam, bila u tome to je Stari Blui tragao za
prirodom i samim sobom, dok je nas progonila jedna prirodna sila,
koju smo teko mogli savladati, a i to to smo se izgubili. Nat je bio
pionir, prvi ovek, kako je pisala Bobi, koji je preao plato Barkli sa
istoka na zapad i prvi koji je preveo veliko stado stoke od Kvinslenda do krajnje take Severne Teritorije. Nat je umro 1901. vie od
osamdeset godina pre nego to smo moja majka, brat i ja kao izbeglice proli pustinju Tanami. Nat je bio ivopisan, ak enigmatian
karakter, kae knjiga njegove roake, ija je pria toliko izuzetna,
da ne ostavlja prostora za preterivanje.
Moja majka je promenila ime. Zakljuili smo da je Lajf sigurno
imao kontakte u administraciji socijalne slube - smatralo se da
,,Porodica tako funkcionie - tako da je izgledalo najbolje promeniti imena koja su se nalazila u vladinom kompjuterskom sistemu.
Ali, on je bio zaista nadaren govornik i naveo bi svoje prijatelje da
mu obezbede informacije o naim prebivalitima i tako bi nas uvek
sustigao. U stvari je jedan privatni istraitelj bio taj koji se jednog
dana pojavio i rekao nam za Lajfove bliske veze s kultom En Hamilton-Bern. iveli smo u Fern Tri Galiju, a ja sam imao esnaest
godina. Pored toga, oseao sam se skoro kao mukarac, spreman da
mu se suprotstavim. Moda je bila stvar u tom muevnom stavu i
ozlojeenosti, ali dovoljno je rei da sam znao da ga mogu srediti i
da je izgleda i on toga bio svestan. unjao se oko kue i ja sam izaao
pred njega i rekao mu da odjebe. Bilo je to prvi i poslednji put da
sam mu to rekao, ali neto u samom nainu na koji sam to izgovorio
uinilo je da ga vie nikada ne vidimo. Neko vreme je pokuavao da
dobije pravo da via mog brata, ali njegova istorija je govorila protiv
njega i on je nestao.

52

DULIJAN ASAN

Iskreno reeno, misli su mi bile negde drugde tokom najveeg

dela vremena dok nas je Lajf progonio s kraja na kraj Australije.
Uvek sam voleo da petljam neto s mainama, da ih rastavljam i
ponovo sklapam. Bio je to, pretpostavljam tehniki instinkt; bio
sam sklon ne samo da nosim razne ureaje sa sobom ili da ih samo
ukljuim ve i da ih razumem. Posle Bretovog odlaska, prvi period mog ivota se zavrio i sada sam bio spreman da grabim pravo
napred. U jednoj prodavnici u Lizmoru ugledao sam fascinantnu,
novu mainu, koja mi je odmah rekla neto novo. Stajala je u izlogu:
kompjuter Komodor 64.
Modernim oima taj kompjuter izgleda smeno primitivno; zdepasta, kockasta masa sive plastike, koja je radila s disketama vie
nego dvostruko veim od telefona koji nosim u depu i sa sto hiljada puta manjim kapacitetom. Danas ga moete pogledati i rei kako
podsea na rashodovani deo scenografije iz Zvezdanih staza, kao
detinjasta predstava o tome kako bi mogla izgledati budunost. Ali,
za nekog iz malog australijskog grada, kao to sam bio ja, to jeste
bila budunost i ja sam eleo da je shvatim.
Do trenutka kada sam napunio esnaest godina, kompjuter je ve
postao moja svest. Bio je to poetak novog ivota. To ne znai da
je stari ivot izgubio prevagu - imao ju je, a ima je i dalje - ali, na
neki nain, sada je kompjuter bio taj s koji sam razgovarao ili kroz
koji sam govorio, seui dalje od lokalnih interesovanja, ka onoj
taki u beskonanosti u kojoj se Ja utapa u istoriju. Kasnije je to Ja,
odnosno moje Ja, poelo da opseda mnoge rubrike u tampi. Da
li sam bio arogantan ili lud, nehajan ili manipulativan, osetljiv ili
okoreo ili moda tiranin? Ali, to Ja o kojem su priali bilo je samo u
njihovim glavama. To je bilo deo njihove fantazije. Pokuavao sam
da se bavim svojim poslom, pod stalnim pritiskom, i nisam imao
kad da budem svestan sebe, kako su oni to zamiljali. Ljudi danas

BE KS TV O

53

vole da se igraju sopstvenom linou: misle da je sve samo neka

sapunska opera. Ali, zaista verujem da se to ,,Ja nalazi negde iza
mene: s kompjuterom i nekim ivotnim projektom, vie ne pronalazite sebe u jurnjavi od jedne line sitnice do druge. Iezavate u
neemu veem i sluite mu najbolje to moete.
Moda je to bilo neto generacijsko. A neki to prosto ne shvataju. ele da vas uguraju u svoje stare fiktivne kategorije: da budete
Bili Kid ili Dr No, Robin Hud ili Dr Strejndlav. Ali, verujem da je
tokom osamdesetih sazrela generacija koja nije razmiljala na taj
nain. Bili smo odgajani na kompjuterima i nismo priznavali ,,Ja:
priznavali smo samo ,,mi i, ako je to uopte bilo mogue, ,,nas i
njih. Kada je re o kompjuterima, postoji klie o zalueniku iz spavae sobe, odvojenom od svega. U stvari su klinci koji gledaju TV ti
koji su odseeni, pasivni, usamljeni. Mi smo mogli bdeti cele noi,
ali najbolji m eu nama su pravili ono to su ostali gledali.
Poznavati sopstvene misli - prerasti ih, zai u misli drugih, u taj
slatki zaborav - znai smestiti dobar deo sopstvenog duha u prostor kompjutera. Bez namere da budem pretenciozan, mogao bih
da kaem da je to znailo ne samo novi oblik postojanja u svetu
ve i novi nain boravka u sopstvenoj koi. Za ljude e to uvek biti
problem kad oekuju od nas, ak i sada, da ispunimo stare zahteve
ega. Ali, mi smo jo u mladosti nauili kako posveenost deluje u
kompjutersko doba: ona preobraava krvotok u obavetajni sistem,
koji zavisi od vas i od kojeg vi zavisite. Nekada je to bila nauna fantastika, ali sada je to svakodnevna stvarnost, iako pretpostavljam da
e mnogim ljudima to ostati strano; ali, pripadam generaciji koja je
prodrla duboko u maine, traila od njih pomo u borbi za pravdu,
tako da se nadm udri stara garda, ak i oni buntovni elementi stare
garde, kao to su moji roditelji, koji nisu znali kako da razbiju obrasce moi i korupcije koji svet ine nepravednim.

54

DULIJAN ASAN

Kompjuteri su pruili pozitivan prostor u negativnom polju: pokazali su nam da moemo poeti iznova, protiv ,,sebstva, protiv
,,drutva, gradei neto manje pogreno i manje iskvareno, na tim
sveim panjacima koda. Znali smo da bi jednog dana to moglo
promeniti svet - i promenilo ga je. Stara garda e doi sa svojim
etiketama i svojim medijima, svojim uvreenim oseajem za ,,nacionalni interes i patriotizam, svojim optubama za izdaju, ali mi
emo uvek znati da je svet mnogo moderniji nego to misle. Kairo
je ekao. Tunis je ekao. Svi smo oekivali dan kada e nam naa
tehnologija omoguiti da proirimo univerzalnost slobode. U budunosti vlast nee poivati na uperenom revolveru ve na komunikacijama, a ljudi e otkrivati svoje mogunosti ne na osnovu odobrenja neke male i mone klike, ve tako to e moi da ieznu u
drutvenoj mrei s ogromnim politikim potencijalom.
To sam bio ja, sa esnaest godina. Predao sam se svom kompjuteru. Stavio sam na probu svoj oseaj za prirodni svet, u kojem sam
odrastao, za sve to blistavo sunce i senke kronji, za sve te zvezde i
pele. Godine misterija i ljudskih intriga takoe su otile u kompjuter; na neki nain, uvek u pokuavati da odgovorim na parabole iz
svog detinjstva, od protesta protiv rata u Vijetnamu, do sektakog
proganjanja, i to e biti najblie koliko je meni dato da priem istini.
Morate imati svoje Ja da biste ga mogli izgubiti - ili upotrebiti - i
zato sam siguran da je u posao koji sam radio u WikiLeak.su utisnut
duh mojih ranih godina. Kaem duh, zato to se to tako ispoljava.
Taj rad je proet onim prvim naelima i ranim iskustvima i to tako
ide.
Ovo je pria o osobi koja e s vremenom obaviti odreeni posao.
Na rad utie na svet. Ali, pria ne poinje s radom: rad poinje s
priom. To je razlog zato sam morao da se vratim u divljinu svog
ranog detinjstva, zato to smo oboje - moj rad i ja - poeli na tim

BE KS TV O

55

savrenim proplancima neznanja. Kada sam napunio esnaest godina, seo sam za svoj kompjuter i poeo da sve ostalo ostavljam za
sobom. Sada su tu bili kompjuterski stolovi, stare arape, hrpe kompjuterskih disketa i naeti sendvii. Kompjuter i ja bili smo jedno:
nou smo kretali u potragu za novim. Sledea ivotna faza, koja je
ukljuivala razbijanje kodova i hakovanje, pokazae se kao prava
veza sa budunou kojoj smo se nadali. Uskoro sam lutao unutar
kompjutera, u unutranjoj mrei u kojoj su stotine hiljada kompjutera iveli u uzajamnoj sinhronizaciji, a tu sam bio i ja, koji je pokuavao da misli na jeziku samih kompjutera. Novi ivot se razbuktao
u meni, ali i u drugima koje sam usput upoznavao. Verujem da je
moje lice zrailo plavom svetlou, u spavaoj sobi nae poslednje
kue, usred drvea, dok se sjaj nekog sasvim novog otkria irio duboko u no. Izgledalo je kao da i sama pravednost moe iveti s one
strane mirkavog kursora.

MOJ PRVI K O M P J U T E R
ono vreme kompjuteri su dolazili bez iega; nisu u sebi imali nikakve programe. To je jedna od stvari koje su izgubljene
za novu generaciju klinaca koja dobija svoj prvi kompjuter. Oni su
danas prethodno napunjeni svim vrstam a softvera, m oderne grafike i ostalim, ali, kada sam ja poinjao, tu je bio samo jedan sloj iznad golog metala. Kucali biste u tu predivnu prazninu, ekali da se
ona ispuni mislima. Stvar je bila program irana da prihvati ono to
piete, i to je bilo sve: kao tinejderi, odlazili smo u taj prostor ba
kao istraivai koji ele da otkriju novi teren. Kao i u matematici, gde postoji oblast atoma, kompjuter je imao prostor i skup moguih zakonitosti koje su se mogle postepeno otkrivati. Sve zakone i oblike operacija i sporednih efekata tek je trebalo otkriti. I to
je bilo ono to smo radili. Uzbuenje se jedva moglo obuzdati: za
nekoliko m inuta na svom kom pjuteru mogli ste nauiti neto to
je bilo beskonano. Mogli ste da obuite svoj kom pjuter da ispisuje re ,,zdravo do u beskonanost, neku kom andu koja se nikada
ne zavrava, a za m ladu osobu otkrie tako duboke vrste moi je

MOJ PRVI K O M P J U T E R

57

neto, u najmanju ruku, veoma uzbudljivo, a u krajnjoj liniji revolucionarno.

Dodue, misli vam moraju biti iste. Kompjuter nee razmiljati
umesto vas: bilo je razlike izmeu stava Hou da kompjuter rauna i Evo kako e da raunas1. Kao tinejderski kompjuterski zaluenici, upustili smo se u posao formulisanja preciznih instrukcija.
kola nas nije uila tome. Nai roditelji nas nisu uili tome. Otkrivali smo to sami, upoznajui se sa ivotom kompjutera. Naravno,
bilo je i onih koji su samo hteli da igraju igrice i to je bilo u redu.
Ali, nekoliko nas je bilo zainteresovano da projektuje svoje misli u
kompjuter, da bi se tako stvorilo neto novo. Poeli smo da piemo
kodove, ali poeli smo i da ih razbijamo.
Gde god da sam iao, nosio sam sto za kompjuter i kutiju sa disketama. To je bio raj. Moete gledati u zvezde i stei odreenu predstavu o beskonanosti, a onda pogledati kompjuter i pomisliti: beskonanost se nalazi i ovde, ali mnogo manje udaljena. Dobar deo
naeg poetnog znanja poticao je od ljudi koji su pisali kompjuterske prirunike. Najbolje prirunike nije uvek bilo lako savladati, ali
mi smo irili informacije i tako je poelo da se formira tinejdersko
podzemlje: labavo povezane grupe sastavljane od onih koji su stekli
odreeno znanje i mogli da ga podele. Uskoro je postalo jasno da ta
potkultura u koju smo bili ukljueni nije samo lokalna, da nije samo
australijska: postojala je svetska potkultura ljudi koji su preuzimali kompjuterske programe softverskih kompanija i modifikovali ih,
razbijali njihove zatitne kodove, tako da ste mogli da ih kopirate i
ustupite prijateljima. Uglavnom je to bilo izazova radi. Oni koji su
pisali kodove i oni koji su ih razbijali bili su u nekoj vrsti konkurencije, samo to su oni koji su ih pisali bili u svojim dvadesetim godinama i radili za kompanije. Mi smo bili u svojim sobama i smejali
se ispred ekrana.

58

DULIJAN ASAN

Ti momci su bili autoriteti. Nikada ih nismo sretali. Ponekad bi

ostavljali skrivene poruke u softverima, ispod slojeva zatita, koje
smo hteli da zaobiemo, a ponekad je program bio izgraen tako
da napada delove naih kompjutera, dok smo mi pokuavali da provalimo softver. Na odnos s kompjuterima bio je vaan element u
proirivanju naih umova. Nauili smo toliko toga, toliko brzo, i
sada smo znali da svoje kompjutere moemo nauiti kako da proire sopstvenu kompleksnost, na osnovu naih instrukcija. Nadmetanje izmeu nas i proizvoaa inicijalnih softvera zapravo je
ubrzalo proces: moemo biti neprijatelji, ali zajedno smo pogurali
celo umee napred, kao to se to, pretpostavljam, dogaa u nekoj
izuzetno dobroj partiji aha.
Poeo sam da piem programe. Mnogo kasnije, zbog WikiLeaksa,
neki ljudi e pomisliti da je sve to bila samo stvar politike. Ali, veliki
deo onoga to smo radili vezan je za logiku kompjuterske inteligencije, odnosno za preciznu interakciju s onim to kompjuterska inteligencija ini neminovnim. Po mnogo emu, sve je ostalo isto kao
i u naim sobicima. Krajnje granice moi kompjutera ne odreuje
osoba koja prosto slae komponente u nekoj kineskoj fabrici, ve su
upisane u samo znaenje onoga to kompjuter jeste. Alan Turing je
bio taj koji je primetio kako bilo koju preciznu instrukciju koja se
moe zapisati na papir i predati drugom ljudskom biu potencijalno
moe da sledi kompjuter. I mi smo oduevljeno prihvatili tu ideju.
Ljudi to mogu prihvatiti vrlo emotivno, ali posredi je prosto ono to
se deava kada se izumima dopusti da ostvare svoj potencijal, s neprekidnim radom ljudske mate. Time to smo razbijali kodove uinili smo ih boljim, a time to smo ih pisali, uinili smo ih teim za
razbijanje. Bila je to kruna ironija, izvor velike radosti za tinejdere
koji su krenuli tim putem. Svaka no bila je kao nova avantura.
Potom su poele da mi stiu diskete iz inostranstva. Iz Amerike,

MOJ PRVI K O M P J U T E R

59

vedske, Francuske, gde su novi prijatelji razbijali kodove i slali mi

svoje stvari, kao i ja njima, pri emu se potarina nije plaala poto
smo upotrebili sistem korienih markica. Bilo je sjajno biti iv u
trenutku kada se toliko toga menjalo - toliko toga je bilo novo - i
osetiti kako vam groznica progresa struji kroz prste i razliva se po
tastaturi. Imao sam esnaest godina i bilo je to moje vreme: pronaao sam svoj poziv, svoje umee, svoje istomiljenike i svoju strast,
sve odjednom. Sigurno smo, u neku ruku, bili arogantni isto koliko
i neposluni, ali mladim ljudima tog uzrasta je potrebno da osete
sopstvenu snagu - a mi smo prosto leteli.
Mislim da mogu rei kako je Australija u to vreme sm atrana za
neku vrstu provincijske barutine. Patila je od odreene kulturne
podreenosti, od definitivnog saznanja da je zemlja ivela u stalnom zapeku u odnosu na glavne tokove evropske kulture i amerikog ivota. I na svoj mali nain - mali, ali koji e postati veliki - mi
smo se opirali tome. U to vreme iveo sam s porodicom u predgrau Melburna, ali poeo sam i da zauzimam svoje mesto u elitnoj
grupi kompjuterskih hakera. Oseali smo se kao samo sredite sveta koji se okree, nita manje znaajni od vodeih kompjuterskih
majstora iz Berlina ili San Franciska. Melburn se rano istakao na
svetskoj kompjuterskoj mapi, to je delom bila i naa zasluga: igrali
smo se globalnom predstavom o tome kako bi tehnologija mogla
da funkcionie i ni na trenutak se nismo oseali udaljenim ili kao
provincijalci. Oseali smo da bismo mogli da vodimo svet, to je
prilino lep oseaj kada ivite u dupetu planete. Australija se uobiajeno zamilja kao laguna u engleskom moru; britanska kultura je
nastojala da nas preplavi, sa svojim velikim kolonijalnim oseajem
za nacionalne vrednosti. To je bila naa stvarnost i zato, kada smo se
borili, morali smo se boriti kao kraljevi. Mentalitet hakera iz Melburna odisao je tom vrstom drskosti. Nismo se oseali odvojenim

60

D U L I J A N AS AN

od glavnih tokova: mi smo bili glavni tok. I ako se ima u vidu da

inovacija esto zavisi od samopouzdanja - ma koliko prolaznog, ma
koliko pogrenog - sebe smo videli na vrhu sveta. Leveleri iz XVII
veka su hteli da ono to je politiki podreeno stave u prvi plan:
istoriari su kasnije pisali o Svetu okrenutom naglavake. Kristofer
Hil je pisao o ljudima bez gospodara,14 koji se otimaju vlastelinima, koji e postati odmetnici ili razbojnici - ako je to potrebno.
Moj bivi prijatelj iz kompjuterskog podzemlja uivao bi u reima
levelera Vilijema Erberija (William Erbery): Lude su najmudrije,
a ludaci najtrezveniji m eu ljudim a... Ako ludilo treba da bude u
srcu svakog oveka... onda je ovo ostrvo Velika Ludnica... Hajde,
budimo svi ludi, zajedno."15
Bilo je to vreme novih ideja, energije, posveenosti. Ideja o narodnom suverenitetu nad internetom, o raanju slobode u toj areni,
jo je bila daleko od ostvarenja i za nju se uvek mora voditi ogorena
borba. To sam saznao tek kasnije, ali mogli smo da se pozovemo i na
Miltona, koji je pisao o nekoj vrsti svetog opravdanja za graansku
neposlunost, o naciji koja nije troma ili tupa, ve puna hitrih, lucidnih i prodornih duhova, sposobnih za izume, prefinjenih i ubedljivih u raspravama, koji mogu ostvariti najvie ljudske domete,
kojima se moete teiti.
Nismo bili ni toliko ambiciozni, niti toliko sposobni, ali bili smo
na tragu neega o emu svet do tada nije nita znao. Iz naih soba u
predgraima traili smo i pronalazili globalnu kompjutersku mreu.
Vihor dolazi sa severa, pisao je jedan od junaka Levelera. Dobro,
moda je zaista tako. Ali, u m odernom svetu okrenutom naglavake
14
Christopher Hill, The World Turned Upside Down: Radical Ideas During the English
Revolution, 1972.
15

Navedeno u C. Hill, The World Turned Upside Down.

M OJ PR VI K O M P J U T E R

61

mogli bismo rei da taj vihor dolazi s juga i tako odati Australiji
dunu poast. U svakom sluaju, energija koju smo imali bila je,
makar samo nesvesno, povezana s mnogim velikim, neopevanim
naporima da se sloboda otme iz ruku nevidljivih sila. Neki od nas
su moda bili toliko zaslepljeni da su mislili kako e nam budunost
biti zahvalna - ali, nije bila. rtve te zablude ekali su zatvori.
Prava zora otkrovenja nije dola sa kompjuterom, ve sa modemom. Kada sam to nabavio, znao sam da je sve gotovo. Prolost.
Stari stil. Australija kakva jeste i svet kakav je nekada bio. Kraj. Imao
sam oko esnaest godina kada je ta nova zora svanula iz male kutije,
koja je radila zaista sporo. Pre interneta, oseaj za globalnu kulturu
u svetu kompjutera razvijao se kroz oglasne table (BBS, bulletin
board system). Ti izolovani kompjuterski sistemi bili bi postavljeni, recimo u Nemakoj, a vi biste se povezivali telefonom i razmenjivali poruke i softver. Odjednom smo svi bili povezani. Naravno,
problem je bila cena m eunarodnih poziva ali neki nai prijatelji
postali su strunjaci za manipulisanje telefonskim linijama. Zvali su
se frikeri (phreakers). Tu su i sve te gluposti o prvim kompjuterskim
hakerima koji kradu novac iz banke i tome slino: veina hakera
koje sam poznavao zanimala se samo za besplatne telefonske razgovore. To je sve bogatstvo koje su stekli; ali, kakvo je to samo bogatstvo bilo provesti no povezan sa svim tim prekomorskim znanjem.
Taj oseaj otkrivanja bio je skoro galaktiki.
Nekoliko dana poto sam dobio modem, napisao sam program
koji je m odemu govorio kako da potrai druge modeme. Skenirao
je glavne poslovne centre Australije, a kasnije i drugih delova sveta, da bi otkrio koji kompjuteri imaju modeme. Znao sam da se na
drugom kraju telefonskih linija nalaze zanimljive stvari. Samo sam
hteo da otkrijem koji me brojevi vode do njih; to je skoro bila samo
stvar matematike, videti kako biste se mogli poigravati s brojevima.

62

DULIJAN ASAN

Nije stvar u tome da je jo u toj fazi to bilo subverzivno: to su prosto

bili sjajni izleti u daljinu i istraivanje sveta, oseali biste se kao da
jaete na nekom sasvim novom talasu, tehnoloki najprefinjenijem
delu industrijske civilizacije. Bila je to smela pomisao, ali i oseanje
je bilo veliko i ne mogu ga umanjiti. Stvar je bila prefinjena, ali ne
i mi; za mnoge od nas to je bilo kao kada smo kao klinci upadali u
kamenolome ili naputene zgrade. Morali smo da vidimo ta ima
tamo. Prosto nas je svrbelo da preskoimo ogradu i uemo. Bilo je
uzbudljivo zai u svet odraslih i uputiti mu izazov.
Tako poinje hakovanje. Poelite da prekoraite barijere podignute da vas zadre napolju. Veina je bila podignuta iz komercijalnih
razloga, da bi se sauvao protok profita, ali za nas je to bila i bitka
u dovitljivosti i vremenom smo uvideli da su mnoge od tih barijera
bile ozbiljne. Bile su postavljene da bi ograniile ljudsku slobodu ili
kontrolisale istinu, to je, pretpostavljam, samo druga vrsta protoka
profita. Poeli smo tako to smo ometali komercijalne tenje nekih
kompanija i uzbuenje je bilo neizmerno. Bilo je to kao kada prvi
put pobedite neku odraslu osobu u ahu. Zapanjim se kada nabasam na ljude koji ne mogu da shvate uivanje u svemu tome, zato
to je to uivanje u samom stvaranju, u bliskom poznavanju neega
i njegovom pretvaranju u neto novo. Hakovanje je poelo da nam
lii na kreativni poduhvat: bio je to nain da se preskoe zidovi podignuti radi zatite moi i da se neto promeni. Drati ljude izvan
sveta kompjuterskih sistema bilo je, za ljude koji njime upravljaju,
pitanje kontrole, po mnogo emu slino Orvelovom shvatanju dravne kontrole, i za nas je bilo sasvim prirodno da radimo na tome,
u svom mladalakom pokuaju da istraimo svet.
Naravno, vlade su u to vreme imale kompjuterske sisteme ija je
razvijenost bila direktno srazmerna njihovom nacionalnom bogatstvu i vojnoj snazi. Najzanimljivija je bila mrea X.25, kroz koju je

MOJ PRVI K O M P J U T E R

63

veina zemalja vodila svoje poverljive vojne kompjuterske vebsajtove. Oko osam hakera na svetu je otkrilo i delilo izmeu sebe pristupnu ifru: prosto smo ostajali bez daha gledajui kako vlade i
korporacije sarauju u toj vrsti mree. A creme de la creme svetske
hakerske zajednice ih je neprestano posmatrao. Ulazio sam u svoje
kasne tinejderske godine, a Berlinski zid je bio pred ruenjem, to
e promeniti sve; bila je to velika, epohalna promena u znaenju
ideologije, o kojoj se govorilo na vestima svake noi. Ali, mi smo
ve menjali svet. Kada bi se televizori iskljuili, a roditelji otili u
postelje, bataljon mladih kompjuterskih hakera ulazio bi u te mree,
pokuavajui da dovede do promene, rekao bih, u odnosu izmeu
pojedinca i drave, izmeu informacije i uprave, koja bi se u pravi
as pridruila ruiteljima zidova, u njihovom nastojanju na srue
stari poredak.
Svaki haker je imao nadimak, a moj je bio Mendaks, po Horacijevom splendide mendax - uzvieni laov ili moda sjajni prevarant.
Svidela mi se ideja da skrivajui se iza lanog imena, tako to u lagati ko sam ili odakle sam, ja, tinejder iz Melburna, mogu zapravo da
govorim mnogo verodostojnije o svom pravom identitetu. Do tada
mi je na kompjuterski rad ve odlazilo mnogo vremena. Poeo sam
da patim od hakerske bolesti: nesanica, neizmerna radoznalost, reenost i opsednutost preciznou. Kasnije, kada sam postao poznat,
ljudi su uivali da ukazuju kako patim od Seprgerovog sindroma ili
kako se klatim negde u autistinom spektru. Ne elim da nikome
kvarim zabavu i zato recimo da je tako - da su svi hakeri, svi ljudi,
rekao bih, pomalo autistini. Ali u svojim srednjim i kasnim tinejderskim godinama jednostavno nisam mogao da se fokusiram na
bilo ta ako u tome nisam video veliki prodor. Domai zadaci bili su
muenje; svakodnevna komunikacija dave. Nekako sam se naao u
neskladu s lokalnim zvucima, lokalnim vremenom, da bih odrao

64

D ULI J AN ASAN

oseaj za frekvenciju koja je bila internacionalna. Pred sobom smo

imali hiljadu zadataka i postali opsednuti istraivanjem tih prvih
mrea, tog interneta pre interneta". Tu je bio i taj ameriki sistem,
zvani Arpanet, u koji su se Australijanci u poetku mogli ukljuiti
samo ako su bili na nekom univerzitetu. Tako smo se provercovali
u taj sistem. To je sigurno stvaralo zavisnost, projektovati svoje misli
u svet na takav nain, gde je svaki korak bio neovlaen. Prvo biste
hakovali univerzitetski kompjuterski sistem, a onda hakovali nain
da iz njega izaete. Dok biste bili unutra, upadali biste u kompjuterske sisteme drugde u svetu - tipino, makar za mene u to vreme,
to su bili kompjuteri Pentagonove Osme komandne grupe. Zaronili
biste u taj kompjuterski sistem, preuzimali ga, projektovali svoje misli, od vae neuredne sobe sve do celog sistema, du svih njegovih
hodnika, i svo to vreme uili kako da taj sistem upoznate bolje nego
ljudi iz Vaingtona. Bilo je to kao da ste u stanju da se teleportujete
u unutranjost Pentagona, da biste tamo etali i preuzimali komandu, kao u filmu u kojem izvikujete nareenja statistima koji sede za
radarskim ekranima. Strava. To je bila prava re. I brzo smo izali iz
fantazije svega toga, da bismo shvatili da je re o nekim sasvim novim elementima budunosti. Virtualna stvarnost - koja je bila jedna
od glavnih tema naune fantastike, a koja je danas jedan od glavnih
oslonaca ivota - za mnoge od nas je nastala na tim auto-putevima
kojima smo nou ili sami.
To je bilo neto prostrano. To je bilo intelektualno. Morali ste da
nastojite da se poveete s mislima ljudi koji su izgradili putanje. Morali ste da razumete strukturu njihovog razmiljanja i smisao njihovog rada. Sve to je bila divna priprema za kasnije bavljenje vlau,
videti kako ona funkcionie i ta radi, da bi zatitila vlastite interese.
udno je bilo to to ne biste mnogo marili da nekog opljakate ili
da se upustite u bilo koju vrstu kriminala ili pobune. Oseali ste

MOJ PRVI K O M P J U T E R

65

da sami sebe stavljate na probu. Ljudi to ne shvataju: misle da smo

samo mahnito proganjali bogate ili podlegli nekom m ranom snu o
upravljanju svetom. Ne. Pokuavali smo da shvatimo raspon i kapacitet sopstvenih umova i da vidimo kako svet funkcionie, da bismo
ispunili svoj zavet, zavet koji bismo svi mogli imati, da u njemu ivimo bez stega i da ga uinimo boljim - ako je mogue.
Sudarali biste se sa svojim protivnicima unutar sistema. Kao susret sa strancima u mrkloj noi. Mislim da je u to vreme bilo moda pedeset ljudi iz celog sveta, protivnika i zaverenika, pri emu
su i jedni i drugi inili elitnu grupu kompjuterskih istraivaa, koja
je radila na najviem nivou. Neke tipine noi, imali biste, recimo,
jednog australijskog hakera koji razgovara s italijanskim hakerom,
unutar kompjuterskog sistema nekog francuskog nuklearnog kompleksa. U okvirima mladalakog iskustva to je bilo neto od ega
staje mozak. Danju biste ili ulicom u supermarket, sretali poznate
ljude, koji su vas moda videli samo kao lenjog tinejdera, a vi znate
da ste prole noi bili negde duboko u sistemu NASA. Na nekom
osnovnom nivou, mogli ste se osetiti kao da imate posla direktno s
generalima i ljudima od vlasti, i neki od nas su s vremenom osetili
da dolazimo u dodir s centralnim politikim telima naih zemalja.
To nije izgledalo opasno; delovalo je prirodno. To nije izgledalo kriminalno: izgledalo je oslobaajue. Najzad, nismo imali oseaj da
smo se upetljali u neto van svoje kompetencije. Kutija je bila naa.
Gledali smo na Pentagon ili Citibank i govorili: Hakovali smo vas.
Poeli smo da shvatamo sistem. Deo vaih kompjutera je sada na.
Preuzeli smo ih da bismo od njih napravili opte vlasnitvo.
Niko do nas nije nikada povredio bilo koga ili napravio neku tetu, u svojim nonim pohodima, ali nikada nismo bili toliko naivni
da bismo poverovali kako e i vlasti tako misliti. Do 1988. australijske vlasti su nastojale da pronau neke probne sluajeve kako bi

66

D ULI J AN ASAN

opravdale Zakon o kompjuterskom kriminalu, tako da sam znao da

moram biti oprezan. Svoje diskete sam uvao u konici. Bio sam
siguran da momci iz Kriminalnog istranog biroa nee rizikovati da
budu izbodeni kada pele izbace svoje aoke.
Bilo je nekoliko hakera, vrlo nadahnutih, s kojima sam se sprijateljio: Feniks (Phoenix), Traks (Trax) i Glavni Osumnjieni (Prime
Suspect). Poslednja dvojica su se povezala sa m nom u grupu koju
smo nazvali Internacionalni subverzivci. Ili smo u none pohode na kanadsku telefonsku kompaniju Nortel, na Nasu i Pentagon.
Jednom sam doao do lozinke koja mi je bila potrebna za pristup
Prekomorskoj telefonskoj komisiji tako to sam telefonom pozvao
njihovu kancelariju u Pertu i predstavio se kao njihov kolega. Dok
sam razgovarao s njima, pustio sam traku s lanom kancelarijskom
bukom - zujanjem fotokopira, kliktanjem tastatura, agorom - da
bih napravio pravi ambijent za svoju prevaru. Odm ah su mi dali
lozinku. Zvui kao igra, to je na neki nain, pretpostavljam, i bila.
Ali, kada je donet novi zakon, nismo se vie oseali kao alpinisti
koji prodiru u prirodni rezervat da bi ga istraili, ve kao kriminalci
koje eka deset godina robije. Neki moji prijatelji su ve bili hapeni i znao sam da je samo pitanje vremena kada u i ja postati meta
racije.
Sticajem okolnosti, moj brat je bio taj koji ih je pustio unutra.
Imao je svega jedanaest godina. Pukom sreom, nisam bio kod
kue. U svakom sluaju, policija nije imala dokaza i cela racija bila
je pucanj u prazno. Kruile su svakakve izmiljotine o hakerima koji
potkradaju Citibank. Sve su to budalatine. Zanimala nas je kraa
struje, za nae kompjutere, kraa telefonskih poziva i potanskih
markica, a ne kraa novca. Daleko od toga da traimo neku finansijsku korist, dobro smo pazili da ne unitimo nita to bi nam se
nalo na putu. Ako bismo hakovali neki sistem, popravljali smo sve

MOJ PRVI K O M P J U T E R

67

za sobom, esto ostavljajui sporedni ulaz, na koji bismo mogli ponovo da uemo.
Poeli su sa celodnevnim prislukivanjem naih telefonskih razgovora. To je bilo tako uvrnuto, ali uvrnutost se uunjala i u karakter nekih od tih klinaca. Ako emo iskreno, neki od nas su ionako
bili uvrnuti, uglavnom oni koji su dolazili iz onoga to se danas
naziva disfunkcionalnim porodicama, gde je i zavisnost imala neku
ulogu i gde je preruavanje ve bilo deo slike. To je u dobroj meri
vailo za mene, pri emu sam ja spadao u manje opsesivne klince.
Moj prijatelj Traks, na primer, oduvek je bio ekscentrian, a izgleda
da je patio i od neke vrste neurotine strepnje. Mrzeo je putovanja,
retko dolazio u grad i jednom nagovestio da poseuje psihijatra.
Ali, esto sam otkrivao da su najzanimljivije osobe pomalo neobine, a Traks je bio i jedno i drugo.
Hakovanje je za nas bilo nain da se poveemo s drugim klincima koji se nisu oseali kao taoci normalnosti. Hteli smo da idemo svojim putem i nagonski dovodili u pitanje autoritet. Kada je
re o meni, roen sam s tim nagonom. Roeni smo u popustljivom
drutvu, ali naa generacija je moda vie dovodila u pitanje znaenje popustljivosti. Nismo iveli u m ehuru psihodelinih brbljarija
0 slobodi iz ezdesetih - nisu ni moji roditelji, koji su hipike uvek
smatrali zapanjujue apolitinim - i hteli smo ne da samo protestujemo protiv izopaene vlasti ve da je zbacimo. Ako smo uopte
bili subverzivni, onda je bila re o podrivanju iznutra. Razmiljali
smo na isti nain kao i momci koji su vodili kompjuterske sisteme.
Poznavali smo njihov jezik i razbijali njihove kodove. To je sve vie
bila stvar praenja neumitnog, praenja logike onoga to smo otkrili
1razumevanja uloge drutva u svemu tome. Oko proslave dvestagodinjice Australije, 1988. godine pojavilo se novo samopouzdanje,
novo obilje kunih kompjutera, novi polet u popularnoj kulturi, kao

68

D ULI J AN ASAN

i oseaj, meu onima od moje vrste, da vojnoindustrijski kompleks

za bombardovanje ljudi i kupovinu stvari treba sruiti. Brzo smo
odrastali i sazrevali za pravljenje problema. Ve smo bili oznaeni
kao mete Biroa.
Mislim da se s pravom moe rei da sam bio vie politiki nastrojen od svojih prijatelja. Oduvek sam verovao, a verujem i dalje, da
veliki deo svoje snage tiranske sile duguju svojoj sposobnosti da prikriju svoju vlast. Nije mi trebalo mnogo vremena da bih, na osnovu
svog iskustva unutar sistema, shvatio kako ,,tajna zona moe biti
pravo mesto za suoavanje s tim silama. Hakovanje nas je pokrenulo. Na osnovu histerije koju je izazvala naa zabava, kao i po novim
zakonima, znali smo da smo pogodili neto temeljno, kada je re o
skrivanju tajni. Vlade su bile uplaene: i to, kako se pokazalo, mnogo vie nego ljudi koji su demonstrirali na ulicama ili bacali Molotovljeve koktele s barikada. Internet e ponuditi model pobune koji
korumpiranu vlast ometa istom naukom. To je znailo, Nemate
vie kontrolu nad time kako razmiljam o vama.
Jedan naslov iz australijskih novina iz devedesetih glasio je: Kada
delite svoj disk, to je isto toliko opasno kao i kada delite iglu. To je
trebalo da znai da je irenje informacija isto to i irenje side, to je
uglavnom bio nivo napada s kojima smo od tada morali da se suoavamo. Niko od nas nije bio Ned Keli;16bili smo Robin Hud; mongolska horda; u stvari, bili smo mladi ljudi, u kasnim tinejderskim
godinama, koji otkrivaju ta je to to pokree svet i zato su neki
satovi navijeni pogreno. Vladali smo naom novom tehnologijom
i, kada su se stvorili uslovi, poeleli smo da svoje znanje upotrebimo
u korist pravde i potenja. Ali, mnogi ljudi to nisu hteli. Mnogi autoriteti su nas mrzeli. To je glavni element moje ivotne prie - stavi
16

Ned Kelly: australijski razbojnik iz XIX veka

MOJ PRVI K O M P J U T E R

69

ga pod klju, uutkaj ga.

Tek sada, posle dvadeset godina, mogu da vidim kako sam uopte
funkcionisao s tom neurotinom energijom. Mislio sam da je veliki
pritisak neto to prosto ide uz mladost, budui da jo od desete godine nisam proiveo nijedan dui period smirenosti. Od samog obima naeg prestupnitva obuzimala bi me drhtavica. Bili smo klinci,
ali sada smo se konano sreli sa silama tako opasnim i monim da
je poelo da nam svie kako neemo biti samo proganjani ve i da
e, po svoj prilici, hteti da nas obelee za ceo ivot. Svet je bio pun
Golijata, a mi smo bili ranjivi. Vreme vas ui - ili je makar poduilo mene - kako moni umeju da lau i da se svete kada se nau u
kripcu. Uite kako da zadrite svoj poloaj, ispravite greke (tamo
gde je to mogue) kako da drite glavu gore i nikada ne zaboravite
da su ljudi koji su se borili protiv najveih javnih laova uvek bili
prokazani. Trikovi za ocrnjivanje su u mom sluaju postali gotovo
komini, ali, u ono vreme, kao tinejderu jo uvek nespremnom za
lisice, nije mi bilo lako da ostanem na nogama.
Posle racije u maminoj kui osetio sam da tajne sile sve vie steu
obru. Izbrisao sam sve svoje diskove, spalio sve to sam odtampao
i pobegao iz predgraa, zajedno sa svojom devojkom, da bih iveo
u jednom skvotu u centru. ivot begunca sada je postao ozbiljan, i
kao da se nee nikada zavriti.

SAJFERPANK
nternacionalni subverzivci bili su drugaiji od ostalih hakera. Neki
hakeri su dizali veliku larmu i svuda ostavljali otiske. Mi smo radili kao duhovi, ili niz hodnike vlasti, provlaili se kao ektoplazma
kroz kljuaonice i ispod vrata. Uvek sam imao oseaj da je hakovanje kao gledanje neke slike. Vidite platno, vidite ta ja postignuto,
kretanje boje i prikaze tema. Ali, ono u ta biste zaista gledali, da ste
bili kao mi, jeste pukotina. I kada biste jednom pronali tu pukotinu u slici, radili biste na njoj, sve dok je ne uveate i ne preuzmete.
U jednom trenutku smo poeleli da preuzimamo svet komunikacija. Moete li to zamisliti, ne kao neku naunofantastinu temu ili sumanutu izmiljotinu iz nekog stripa ve kao realnu mogunost, u
mislima nekolicine tinejdera? Zvui smeno, ali pronali smo neke
kljuaonice u unutranjem funkcionisanju velikih korporacija i postavili druge, sve dok nismo bili u stanju da kontroliemo ceo sistem.
Iskljuiti 20.000 telefonskih linija u Buenos Ajresu? Nema problema.
Omoguiti iteljima Njujorka besplatne telefonske razgovore tokom
celog popodneva, bez ikakvog posebnog razloga? Sreeno.

S AJ F E R P A N K

71

Ali, ulozi su bili visoki. Bilo je mnogo suenja hakerima, pre ovog
mog. Zakoni su bili novi i tek su stali na noge, a mi smo ih gledali
kako se teturaju, zadravajui dah i cenei sebe visoko, svesni da
smo sada mi na redu. Sebe smo videli kao grupu mladih boraca
za slobodu koja se nala pod udarom sila koje prosto nisu shvatale
ta se deava. Tako smo videli sva ta suenja iako smo za druge,
za Australijance upregnute u amerike korporacije ili za pripadnike
tajnih slubi, izbezumljene time to ih je neko nadmudrio, bili opasni vesnici nove vrste kriminala m eu belim kragnama. Podsmevali
smo se tome - iz mladalake oholosti i samopouzdanja, u to nema
sumnje - mislei da su kragne za pse ili za one koji samodavljenje
uzimaju zdravo za gotovo. Ali, postajalo je ozbiljno. Tada jo nismo
bili prijatelji, ali znao sam za Feniksa iz Domena (Phoenix of The
Realm), jo jednog melburnkog hakera, koji je iz polumraka svoje
sobe dospeo pod otru svetlost sudnice.
Feniks je bio arogantan - jednom je telefonirao nekom novinaru
New York Timesa i predstavio se kao ,,Dejv, da bi se razmetao napadima koje su australijski hakeri izveli na amerike sisteme. Novinar je pisao o tome, tako to je ,,Dejva i druge hakere stavio na
naslovnu stranicu. Neki hakeri su bili povueniji, ali Feniks je voleo
panju. Na kraju se naao u najgoroj situaciji, suoen s etrdeset
kriminalnih optunica, na suenju nad kojim je visila senka pritiska
SAD. Otiao sam tog dana u sudnicu, anonimno, i otiao na galeriju
za javnost, odakle sam posmatrao lice sudije Smita, koje je u isti
m ah delovalo zabrinuto tom javnom pretnjom, ali i dostojanstveno.
Mislio sam da taj sluaj moe biti prekretnica za nau vrstu istraivaa i hteo sam da tome prisustvujem. Ispostavilo se da Feniks nije
dobio zatvorsku kaznu. Odahnuo sam, odahnuo slobodno, koliko je
to bilo mogue u jednoj australijskoj sudnici. Dok je Feniks naputao optueniku klupu, siao sam da mu estitam.

72

D ULI J AN ASAN

Hvala, rekao je, ,,Da li se znamo?

Tako nekako, rekao sam. ,,Ja sam Mendaks. Spremam se da uradim neto slino onome to si ti uradio, samo jo gore.
Kada ste haker, ivite iznad, ispod, unutar ili iza ravni svojih svakodnevnih prijateljskih veza. To nije hvalisanje ili vrednosni sud: to
je samo injenica. ivite drugaije u odnosu na normu, ne koristite
samo nom de plume (pseudonim) ili nom de guerre (ratni nadimak)
ve niz maski unutar maski, sve dok, s vremenom, ako ste u tome
iole dobri, vaa aktivnost ne postane va identitet, a vae znanje vae
lice. Posle mnogo vremena provedenog sa kompjuterima postajete
izmeteni, to vas ini beskunikom u roenoj kui, a sebe, onog
pravog sebe, pronalazite samo sa sebi slinima, m eu ljudima s imenima iz stripova - koje nikada ne sreete.
Iako je veina mojih hakerskih prijatelja ivela u Melburnu ili u
njegovim predgraima, kao i ja, s njima sam se obino sretao na sistemima oglasnih tabli - nekoj vrsti soba za askanje - kao to su
Electric Dreams ili Megaworks. Prvi BBS koji sam sam postavio zvao
se Slatka paranoja (A Cute Paranoia) - jo jedan znak moje dobro
uravnoteene prirode - i pozvao sam Traksa i Glavnog Osumnjienog da se ukljue koliko god budu mogli. Godine 1990. bio sam
devetnaestogodinjak i nikada nisam priao s tim momcima, osim
preko modema. Izgradite celu sliku o nekoj osobi, a da se s njom
nikada niste sreli. To je moglo biti zbog paranoje, previe tajnosti i
previe otuenja, pretpostavljam, ali, recimo, da sam mislio kako su
Traks i Glavni Osumnjieni bili udni. I ja sam bio prilino udan,
to su ljudi uvek urili da mi saopte. Ali, verovao sam instinktu
tih momaka. Moja beskrajna putovanja australijskim predelima kao i obrazovni sistem - napravili su od mene neku vrstu socijalnog
otpadnika, ali u Traksu sam pronaao srodnu duu. Kao i ja, poticao
je iz siromane, ali intelektualne porodice. Njegovi roditelji su se

S A J F E R P A NK

73

nedavno doselili u Australiju i jo su imali nemaki naglasak, zbog

ega se Traks stideo kao dete. S druge strane, Glavni Osumnjieni
je dolazio iz porodice iz vie srednje klase i na povrini je delovao
kao marljivi osnovac kome je sueno da ide na fakultet. Ali, Glavni
Osumnjieni je bio oteeni mladi ovek. Jedino to je njegove roditelje potedelo ogorenog razvoda bila je sm rt njegovog oca, koji
je umro od raka kada je Glavni Osumnjieni imao osam godina.
Kao udovica, s dvoje male dece, njegova majka se povukla u ozlojeenost i gnev. A Glavni Osumnjieni se, sa svoje strane, povukao u
svoju sobu i u svoj kompjuter.
Svi smo bili neprilagoeni, svako na svoj nain, ali nae razlike
su se ponitavale u udnom, bezlinom univerzumu hakera. Poduavajui sami sebe i jedni druge, od klinaca koji jure zabavu postali smo kriptografi. S celom internacionalnom potkulturom postali
smo svesni kako kriptografija moe dovesti do politike promene.
Bili smo sajferpankeri (The Cypherpunks). Pokret je nastao oko
1992. i okupljao se na mejling listi, sastajalitu za diskusije o kompjuterskoj nauci, politici, filozofiji i matematici. Nikada nije bilo
vie od hiljadu lanova, ali ti ljudi su postavili temelje za budui
razvoj kriptografije: oni su utrli put svim m odernim bitkama oko
privatnosti.
Bavili smo se razvijanjem sistema za novo informatiko doba,
za doba interneta, koji e i pojedincima, a ne samo korporacijama,
omoguiti da zatite svoju privatnost. Mogli smo da piemo kodove
i da to umee koristimo da bismo ljudima dali jurisdikciju nad njihovim pravima. Ceo pokret je bio prosto prikljuen na moje misli
ili moju duu: kroz taj pokret sam shvatio da e pravda u budunosti
zavisiti od toga koliko radimo na uspostavljanju ravnotee, preko
interneta, izmeu onoga to korporacije smatraju tajnim i onoga
to pojedinci smatraju privatnim. Kao to se to shvatalo pre nego

74

D ULI J AN ASAN

to smo se domogli alata, privatnost je bila samo jo jedna prednost

korporacija, banaka i vlada: ali, mi smo videli novu liniju sukoba,
du koje se snaga ljudi mogla uveati zahvaljujui informacijama.
Internet je, kao to moemo videti u sluaju dananje Kine, od
samog poetka mogao biti zona selektivne cenzure, kao i svaka druga oblast kompjuterske kulture. Sajferpankerima nikada nije odato
priznanje zbog otvaranja tog pitanja i spreavanja toga da alat postane oruje, i to ekskluzivno, u rukama komercijalnih oportunista i
politikih tlaitelja. Mediji su bili toliko zauzeti brbljanjem o hakerima koje dugo nisu primeivali iako su im bili ispred nosa, pri emu
su oni najbolji meu njima postali kriptografi posveeni borbi za
slobodu informacija, za koju su ti mediji tvrdili da je grade. Bila je
to lekcija o moralnoj slabosti medija: u celini gledano, oni su samo
uzeli ono to im je vlast nudila i nisu se, na poetku doba interneta,
borili da omogue slobodu pristupa ili za osloboenje od cenzure.
Oni i dalje uzimaju tehnologiju zdravo za gotovo i ne shvataju kako
se ona materijalizuje. Sajferpankeri ili pobunjenici koda, kako nas
je nazvao Stiven Levi (Steven Levy), spreili su da nova tehnologija
postane samo sredstvo u rukama krupnog biznisa ili vladinih agencija, i to u cilju pijuniranja stanovnitva ili da bi mu se neto prodalo. Kompjuteri su mogli biti prepunjeni reklamama. Smartfoni su
mogli dolaziti s ureajima za nadgledanje. Internet je mogao postati
represivan u mnogim aspektima. Elektronska pota je mogla biti
preuzimana i liena privatnosti. Ali, oko toga se vodila borba prsa
u prsa, nevidljiva za veinu komentatora, borba koja je donela odreene slobode. To je osnova dananjeg shvatanja - to je za jednog
sajferpankera opte mesto - da kompjuterska tehnologija moe biti
glavno orue u borbi za drutvenu promenu.
Vlade su htele u jednom trenutku da kriptografiju proglase ilegalnom, osim za sebe, da bi unapredile sopstvene aktivnosti. To je bila

SA J F E R P A N K

75

priprema za nain na koji neke vlade danas vide WikiLeaks: oni ele
da zadre kontrolu nad tehnologijom da bi ona sluila samo njima.
Ali ljudi koji tako misle ne uviaju slobode upisane u tehnologiju.
Borili smo se za njih, da ta m ona tela ne bi mogla koristiti podatke
samo za sebe. Cela borba se vodila i jo se vodi oko toga. Za neke iz
libertarijanskog pokreta, to je u osnovi bila borba za privatnost kao
kapitalistiku slobodu, za pravo na slobodu u odnosu na vladu, na
to da svoje podatke zadrite za sebe; ali, ovo je moja knjiga i ja u
govoriti ta je to znailo za mene.
Sajferpankerski etos mi je omoguavao da mislim kako da se na
najbolji nain suprotstavim nastojanjima tlaiteljskih tela - vlada,
korporacija, agencija za nadzor - da izvlae podatke od slabijih pojedinaca. Reimi se esto oslanjaju na kontrolu podataka, pomou
koje mogu povrediti ljude, potlaiti ih ili uutkati. Moje shvatanje
sajferpankerskog etosa bilo je da se ljudi mogu zatiti od toga: njihovo znanje bi se moglo pretvoriti u njihov neotuivi posed, moglo bi
se zatiti, u skladu s klasinim tumaenjem Tomasa Pejna (Thomas
Paine), po kojem je obezbeivanje takve slobode bedem protiv tete
ili agresije. Teili smo da orua tlaenja pretvorimo u instrum ente
slobode, i to je bio na neposredni cilj. Kasnije, 1997. godine, to me
je dovelo do stvaranja novog alata nazvanog Rubberhouse, kojim se
zatieni podaci mogu sakriti ispod slojeva lanih informacija, tako
da nijedna pojedinana lozinka nikada ne moe omoguiti pristup
osetljivim podacima neke osobe. Podaci su sutinski nedostupni,
osim ako se osoba na koju se ti podaci odnose ne potrudi da ih
otkrije. To je bio nain za uvanje tajnosti vanih informacija, koje
se nisu samo ifrovale ve i sakrivale; bila je re i o primeni teorije
igre. Za opte dobro, hteo sam da ponitim mo islednika, koji nikada ne bi mogli biti sigurni da su upotrebili i poslednji klju. Rekao
bih da WikiLeaks poiva na ideji da se samo postojanje izvora moe

76

D ULI J AN ASAN

beskrajno osporavati. Jednog dana, zamiljao sam, ova tehnologija

e omoguiti ljudima da govore, ak i kada mone sile budu pretile
svim govornicima da e ih kazniti. Sajferpankeri su to uinili moguim tako to su se od samog poetka borili protiv svih sporazuma
i zakona donetih protiv prava na ifrovanje.
Ali, poeo sam da urim ispred dogaaja. U to vreme, nai problemi su ukljuivali i pravna pitanja. U jednom trenutku, poetkom
devedesetih, vlada SAD pokuala je da disketu sa ifrom proglasi
municijom. Jedva da smo bili svesni da emo se, bavei se neim
to smo doivljavali kao rad na promeni sveta, samo u malim razmerama, brzo uplesti u pitanje slobode govora. Ali, upleli smo se.
Slanje odreenih linija koda ili ulazak u avion s deliem koda istetoviranim na ruci u sutini je trebalo da znai da se bavite trgovinom
orujem.17 Apsurdnosti vlasti uvek su ometale napore da se pitanje
slobode raisti.
Sve to sam otkrivao sam, tamo u Melburnu, u drutvu svojih
prijatelja - Glavnog Osumnjienog i Traksa. Oni su mi se obraali
najdirektnije u mojim srenim zaronima, poto su i sami bili ispod
povrine. Glavni Osumnjieni mi je rekao kako je u svom prvom
Apple II, koji je dobio kao trinaestogodinjak, pronaao bolje drutvo nego u bilo kome od svojih roaka. Zaudo, nae sobe su bile
bolje povezane sa svetom nego nae uionice, i to zbog jedne kJjune i zadivljujue stvari: modema. Niko od nas nije briljirao na ispitima ili bio najbolji uenik u razredu. Niko od nas nije blistao
u akademskim amfiteatrima. To prosto nije bilo deo nas. Neto u
nama se opiralo bubanju i opsednutosti ispitima. Ukratko, oseali
smo da nas eka krupniji ulov i neki skriveni naini da to postignemo. To prua osnov za jo jednu kaznu u popravnom domu za
17

arm - ruka; arms - oruje

SA J F E R P A N K

77

kompjuterske hakere: mi smo arogantni. U poreenju s policajcima,

advokatima, generalima i politiarima, kompjuterski haker je, naravno, olienje samopreispitivanja. Ali, bili smo mladi i oseali da
poznajemo stvari. To svakako. Oseali smo se sigurnim i bogatim,
na na mali nain. A arogancija u mladosti moe biti prvi izdanak
sposobnosti za samoodbranu.
Internacionalni subverzivci su od poetka hteli da napadaju vojne
sisteme, tako da sam smislio program nazvan Sycophant (Ulizica),
koji bi iao kroz kompjuterski sistem i sakupljao lozinke. Svake noi
tokom celog leta 1991. lutali smo hodnicim a Glavnog taba Osme
vazduhoplovne grupe u Pentagonu. Umarirali smo u Motorolu iz
Ilinoja, veslali kroz Panasonik iz Nju Dersija, unjali se kroz Kseroks iz Palo Alta i plivali sumranim jezerima Podvodne ratne inenjerijske stanice m ornarice SAD. Doi e dan kada e ljudi pokretati
revolucije preko svojih naloga na Twitteru, i to e izgledati potpuno
prirodno i demokratski, ali tada je bilo neto sasvim novo i subverzivno osetiti puls istorije u treperenju kursora. Putovanje izmeu te
dve take pria je o naem dobu.
U knjizi Podzemlje: Prie o hakovanju, ludilu i opsesiji s elektronskegranice18moja prijateljica Silet Drajfus (Suelette Dreyfus) savreno
doarava razmere ambicije koju je pokazala naa nova vrsta eksperata-zaluenika. A naa grupa, Internacionalni subverzivci, otila je
dalje od ostalih iz Australije, dalje od Feniksa i drugih lanova Domena. Kada sam imao dvadeset godina, pokuavali smo da uemo u
Ksanadu svih kompjuterskih mrea, u kompjuter Centra informatike mree Ministarstva odbrane SAD (NIC).19Da vidimo ta kae Silet:
18
Underground: Tales of Hacking, Madness and Obsession from the Electronic
Frontier, 1997.
19

NIC: US Department of Defenses Netvvork Information Centre

78

D ULI J AN ASAN

I dok su dvojica hakera jedne noi prijateljski razgovarala, preko kompjutera Univeziteta u Melburnu, Glavni Osumnjieni je za
drugim monitorom tiho pokuavao da prodre u ns.nic.ddn.mil,
kompjuter Odbrambenog sistema SAD, tesno povezan s NlC-om.
Smatrao je da taj sestrinski sistem i NIC moraju verovati jedan drugom - a to poverenje se moglo iskoristiti da bi se ulo u NIC. A NIC
je radio sve.
NIC je dodeljivao nazive domena - sa .com, ili .net na kraju imejl
adrese - za ceo internet. NIC je kontrolisao i internu mreu obrambenih podataka SAD poznatu kao MILNET.
NIC je objavljivao i standarde komunikacionih protokola za internet. Te tehnike specifikacije, poznate kao RFCs (zahtev za komentare), doputale su jednom kompjuteru da preko interneta razgovara s drugim ... Moda najvanije, NIC je kontrolisao servis za
povezivanje preko interneta. Svaki put kada se neka osoba povee
na drugi sajt na internetu, obino kuca naziv sajta - recimo, ariel.
unimelb.edu.au, za Univerzitet iz Melburna. Kompjuter onda prevodi alfabetski naziv u numeriku adresu - IP adresu. Svim kompjuterima na internetu potrebna je ta IP adresa da bi preneli pakete
podataka na odredini kompjuter. NIC je odluivao kako e kompjuteri na internetu prevoditi nazive u IP adrese i obrnuto.
Ako kontroliete NIC, onda raspolaete fenomenalnom moi na
internetu. Moete, na primer, uiniti da Australija prosto iezne. Ili
je moete pretvoriti u Brazil.
Uli smo i oseaj je bio neopisiv. Neki ljudi gree kada kau kako
je to bilo igranje Boga; nije, zato to Bog, ako je zaista Bog, ve ima
sve odgovore. Mi smo imali po dvadeset godina. Bila je to radost
istraivaa koji prekorauje novu granicu, i to uprkos svim rizicima. Napravio sam sporedni ulaz u sistem, za budue avanture. Taj
sistem je bio zapanjujui i gotovo da sam osetio kako me prevazilaze

SAJ FERPANK

79

njegove konektivne mogunosti: to se mene tie, i to je znaajno

za moj budui rad s WikiLeaksom, u tome sam video savreni spoj
matematike istine i moralne nunosti. ak i u tim ranim danima
bilo mi je jasno da probijanje kroz portale moi nije bilo samo zabava. Vlade zavise od tajnosti i pokroviteljskih mrea u produbljivanju svojih prednosti, aii tada nam se uinilo da ono to su ulini
nemiri, opozicione grupe, gurui ljudskih prava i izborne reforme
oduvek hteli da postignu, mi poinjemo da ostvarujemo pom ou
nauke. Mogli smo da podrijemo korupciju u samom njenom sreditu. Pravda e konano uvek biti stvar ljudskih bia, ali tada je tu
bila prethodnica kriminalizovanih eksperata, u koje smo spadali i
mi, koji su se hranili rakom m oderne vlasti, koji su videli da se on
iri na naine nevidljive za svakodnevno ljudsko iskustvo.
Nae umee nas je uinilo dragocenim i neki od nas nisu mogli
da odole faustovskoj pogodbi koja im je bila ponuena. Nas ostale
je uvek udilo kako neki hakeri mogu da rade za vlade - hakovanje je bilo sutinski anarhistiko - ali, radili su, i to sam mogao da
posmatram iz unutranjosti Odbrambene mree vlade SAD. Hakovali su sopstvene maine, vebe radi, i nema sumnje da su hakovali
kompjutere irom sveta u korist onoga to su shvatali kao interese
SAD. Kao lovci na blago s etikom crtom uli smo u lavirinte moi,
korupcije i lai, uvek svesni da emo mi biti ti koje e na kraju, ako
nas uhvate, optuiti zbog korupcije. Tvrdo jezgro je imalo tri lana:
Glavnog Osumnjienog, mene i Traksa, kao najboljeg frikera u Australiji. Napisao je i knjigu o kontroli i manipulisanju telefonskim
saobraajem.
Bili smo anarhisti, pretpostavljam, po temperamentu, ako ne i po
politikom ubeenju. Poeli smo iz zabave i doli do toga da elimo da promenimo svet. Razvijali smo ideju o kriptografiji kao oslobodilakom konceptu, koji bi pojedincima omoguio da se odupru

D ULI J AN ASAN

vladi, svim vladama, tako da se ljudi onda mogu suprotstaviti i volji

supersila. Na temperament je izvirao iz prosvetiteljskog shvatanja
slobode i oseali smo da spadamo m eu one koji prednjae u razvoju tehnologije. Mnogi matematiari su bili povezani sa sajferpankerima. Timoti Mej (Timothy May) napisao je kriptoanarhistiki
manifest, a meu osnivaima grupe bio je i Don Gilmor (John
Gilmore). Ti momci su bili pioniri IT industrije - Gilmor je bio peti
zaposleni u Sun Microsystem.su - zaradili su novac i povukli se da
bi se posvetili fizikom ostvarenju svojih slobodarskih ideala, i to
pom ou matematike i kriptografije. Na primer, hteli su da predloe
uvoenje nove vrste digitalne valute, digitalne ,,kovanice, koja bi
zamenila zlatni standard i s kojom bi finansijske transakcije bile istije i van nadzora vlada. Va kreditni rejting i vaa kreditna istorija
bili bi samo vai. To je bio kriptografski san: omoguiti pojedincima
da komuniciraju bezbedno i slobodno. (Ako pogledate sajferpankerske alumnije, videete da su neki od njih kasnije osmislili razvodnjene verzije svega toga, kao to je PayPal.) Kada bi to moglo da se
razvije, moja prognoza je bila da bi to omoguilo malim aktivistikim grupama, izloenim riziku od nadzora, da se odupru prisilnim
merama vlasti. To je, u svakom sluaju, bila nada. To je bio plan i
to je bio san. Ali, mnogi sjajni umovi moje generacije sajferpankera
odleprali su u dot.com mehuru. Postali su opsednuti akcijama i
PalmPilotima i izgubili nagon za stvarnom promenom.
Ako zaronimo u sajferpankerski nain razmiljanja, vidimo da se
jedna od velikih bitaka - na panski graanski rat, ako hoete vodila oko toga kako doprineti naporima da se svet odbrani od
nadzora privatnih kompjuterskih mrea. Tu se postavljalo pitanje
slobode i tu se vodila borba protiv tlaenja, isto kao nekada u brdima Katalonije, i onda smo poeleli da sve zipujemo i izaemo,
da se uhvatimo ukotac s policijom, najbolje to umemo. Bili smo

SA J F E R P A N K

idealisti, naravno, i bili smo mladi: uobiajeno stanje u kojem ljudi

ele da neto promene. Pravili smo greke i zbog toga trpeli. I moda vie nikada neemo stei ono oseanje mogunosti koje je tada
postojalo izmeu nas. To je ivotni rizik, zapravo neminovnost, ali
ipak smo poli tim putem.
Pitanje tajnosti me je oduvek proganjalo. Proganja me i danas.
Zbog WikiLeaksa sam poeo da liim na vrhovnog zagovornika
transparentnosti, na oveka zauvek obeleenog zato to misli da je
svaka tajnost loa. Ali, nikada nisam mislio da je svaka tajnost loa:
pre e biti suprotno. Kao sajferpankeri, borili smo se za zatitu privatnosti ljudi. Ono emu sam se protivio i emu nastavljam da se
protivim jeste nain na koji institucije koriste tajnost da bi zatitile
sebe od istine o svojim zlodelima. To je jasna razlika. ak i u ovoj
knjizi, gde pokuavam da ispriam priu o sebi, najbolje to umem,
bie trenutaka privatnosti, koje dugujem onom irem oseaju za
pravednost, zbog svoje dece, na primer, da ih ne bih gurnuo u sredite panje. Neki ljudi koje vole da love druge osobe u grekama
poelee da me prozovu zbog toga, zato to bi, kao osniva WikiLeaksa, u skladu s nekim usiljenim shvatanjem doslednosti, morao da
diem uzbunu zbog svakog elementa svoje privatnosti.
Neu se prepustiti toj fantaziji. Ne elim da se igram. Ipak, pokuau da otvoreno govorim o svim stvarima koje su zaista vane.
Kaem to zato to sam do vremena do kojeg sam stigao u ovoj prii
o svom ivotu dobio dete sa enom s kojom sam se zabavljao i iveo. To dete je Danijel. On je dobar ovek i ja sam pokuao da mu
budem dobar otac. Dobili smo ga mladi, a njegova majka i ja smo
se kasnije dugo sporili oko starateljstva nad njim, ali to je sve to o
tome ima da se kae. Bilo je to teko vreme, imali smo i tu bitku oko
starateljstva, iz koje nisu proizala nikakva uzviena naela. Ovo je
knjiga o mom ivotu kao novinara i borca za ljudska prava: moja

82

D ULI J AN ASAN

deca nisu deo te prie i neu rei nita vie o njima. Tu je Danijel
i tu su druga deca koju su rodile ene do kojih mi je bilo stalo. U
svojoj dosadanjoj karijeri, kada govorim o potrebi za istinom, najee istiem potrebu za istinom o sm rti hiljada ljudi. Ili govorim o
prevarama, muenjima, korupciji koja unitava ivote ljudi. Uprkos
eljama lovaca na greke, neu uvrediti to naslee nekom vrstom
izjednaavanja takvih istina i mojih malih briga. Otkriu vam kako
su se razvijale moje misli, stav, oseajnost, plan. Govoriu o kriminalnim optunicama podignutim protiv mene. Ali, neu poveravati
stvari koje se tiu samo moje porodice i koje niim ne doprinose
boljem uvidu u moje lino putovanje ka radu na WikiLeaksu. Moj
posao je razotkrivanje, ali ovde se neemo baviti traevima.
Opet sam pourio. Sajferpankerska mejling lista, a s njom i ceo
pokret, poeli su 1992. i okupirali su svu moju panju do polovine
te decenije. Ali, vratimo se u 1990. godinu. Malo pre Danijelovog
roenja moja devojka i ja smo iveli u skrivenom stanu u Ficroju,
boemskom predgrau Melburna. Tamo su iveli Italijani i Grci, a
bilo je i mnogo studenata, kojima je bilo zgodno da stanuju blizu
Univerziteta. Poeli smo da skvotiramo. Dobar deo mog tadanjeg
politikog razmiljanja - koje e voditi ka krupnijim pitanjima vlasnitva nad informacijama i ostalom - bavio se skvoterskim pravima. Osnovali smo i skvoterski sindikat. Lepio sam plakate na bandere i pozivao ljude da se jave u nau kancelariju s informacijama
0 praznim prostorima. Ucrtavao sam ih na mapu i onda iao tamo
da vidim kako bi se moglo upasti u njih. Vodili smo dosijee o tim
mestima i beleili da li imaju gas i struju, koliko dugo e biti prazna
1tome slino. Moja devojka i ja smo se preselili u jedno edvardijansko zdanje i pokrenuli pitanje prava na korienje tih prostora, kao
i prava onih koji ih zauzmu. Shvatio sam da sam verovatno stvoren
za borbu, zato to to verovatno nije najlaki nain ivota. Opasni

SA J F E R P A N K

83

uslovi su m i odgovarali i podsticali me da radim jo vie. U svakom

sluaju, bili smo izbaeni iz te zgrade, ali sindikat je dobro radio,
sluei kao mesto kojem su beskunici mogli da se obrate. I nain
njegovog organizovanja bio je zanimljiv: ponaali smo se kao agencija za prom et nekretnina, ali koja ne radi za profit, ve za dobro
zajednice. Bila je to lekcija iz korienja sredstava slobodnog trita
za izigravanje njegovih ciljeva.
Neizvesnost koja je obeleavala na svakodnevni ivot - na krov
nad glavom, na gas i elektrine ureaje i tome slino - odravala
se u naim nonim aktivnostima. Svako od nas iz Internacionalnih subverzivaca znao je da policija hoe da od nas napravi primer
za ostale. Australijska akademska i istraivaka mrea saraivala je
s Australijskom federalnom policijom da bi nam ova ula u trag i
uhvatila nas, a mi smo hakovali njihove sisteme da bismo videli koliko u tome napreduju. Naa Nemezis iz policije je ak imala ime,
narednik Ken Dej (Ken Day), koji je izgleda postao opsednut naim
aktivnostima. Za nas je to tada bilo samo ime, iako smo ga dobro
upoznali posle hapenja, na kojem je toliko radio. (Jedna od ironija
mog ivota je to to je Ken Dej kasnije snano podrao WikiLeaks u
australijskoj tampi.) Poseivali smo njihove sisteme i uili od njih,
ali, kao hakeri smo bili i takmiarski raspoloeni, tako da je svako
eleo da bude prvi. Punom parom sam radio na izradi trojana",
naina da se neki kompjuterski sistem prevari i pusti vas u sebe,
verujui da ste legitimni korisnik, to ga je onda navodilo da vam
odaje svoje tajne. Sve je bilo dobro, ista zabava, osim to je ta zabava izluivala vlasti. U osnovi smo se pretvarali u ljude koji su sticali
mo sistem-administratora nad mnogim monim mreama.
Mrea je pala na nas dok smo radili na Nortelu, sistemu u vlasnitvu kanadske telekomunikacione kompanije koji je pokrivao
ceo svet. Bio je to jedan od naih najveih poduhvata. U Nortelovoj

84

D ULI J AN ASAN

mrei bilo je preko 11.000 kompjutera, a mi smo se dugo i teko

borili da bismo mogli da im pristupimo. Iz Melburna sam oteo etrdeset kompjutera i upravljao njima iz Kanade, s namerom da bombardujem Nortel nagaanjima njegove lozinke. Program koji sam
napisao mogao je da izbaci 40.000 nagaanja u sekundi. S vremenom smo pogodili lozinku i to je bilo kao da ulazite u Sikstinsku
kapelu u pono. Mogli ste da gledate celo to znanje, sva ta dostignua civilizacije i prouavate njihove metode, navike, detalje njihove liturgije i misterije. Imali smo kontrolu nad samim korenom
sistema i mogli da prebacujemo njihov novac ili prodajemo njihove
komercijalne tajne. Ali, nismo uradili nita od svega toga. Glavni
osumnjieni - Traks i ja - smatrali smo to neim najniim. Bili smo
iznad te prljavtine i prosto smo hteli da ovladamo sistemom i onda
krenemo dalje.
Jedne noi sam shvatio da su me pratili. Bilo je to oko 2.30 posle
ponoi; Nortelov sistem-administrator nam je bio za petama. Gotovo jedan sat sam pokuavao da zaobiem njegovu inspekciju, da mu
blokiram put, sve vreme briui dokazne direktorijume i idui unazad, istei za sobom put od otisaka. Administrator je bio prijavljen
od kue, ali posle pauze se pojavio na glavnoj Nortelovoj konzoli.
Doao je na posao. Sada sam bio u nevolji: do tada sam mogao da
ga zavaravam, ali sada ga vie nisam mogao blokirati. Uhvatio me
je. Dobro, nije me uhvatio ba tog asa: to je i dalje bila igra make
i mia, ali Glavni Osumnjieni ga je sledeeg jutra nehotino doveo
pravo do nas. Napisao sam poruku koja se pojavila na ekranu administratora:
Konano sam postao opipljiv.
Zatim, malo kasnije:
Preuzeo sam kontrolu.
Godinama sam se rvao s ovim sivilom.

SA J F E R P A N K

85

Ali, sada konano vidim svetlo.

Administrator je ostao miran. Poeo je da proverava modemske
linije. Scena se razvijala samo u njegovu korist. Otkucao sam:
Biloje lepo igrati se s vaim sistemom.
Pauza. Nita. Pauza. Kao u nekom sajber-Pinteru. Ponovo sam
otkucao:
Nismo napravili nikakvu tetu i ak smo popravili neke stvari. Molim vas, nemojte zvati Australijsku federalnu policiju.
Nekoliko godina smo bili kao Hudiniji i izmiljali naine da usavrimo svoju eskapoloku prirodu. Pokuaji praenja naih modema
propadali su usred posla. Koristili smo australijske telefonske linije i
niko nam nije mogao ui u trag. Tako je bilo sve do 1. oktobra 1991.
Posle tog datuma, federalcima je uspelo da uhvate liniju preko koje
smo dospeli u Nortel i poeli da prislukuju telefon Glavnog Osumnjienog. On ih je odveo do Traksa, a ovaj do mene. Federalci su
nas prislukivali, pratili nae razgovore, posmatrali nae poteze. To
su nazvali Operacija vremenska prognoza. Tek tada nam je sinulo
da nas ve imaju. Traks je odlepio i otiao u policiju. Policija je dola
i 29. oktobra odvukla Glavnog Osumnjienog pravo sa urke. Igra
je bila zavrena. Ili, tanije, igra je za mene tek poinjala.
Bio sam sam kod kue kada su doli. Moja ena i dete su upravo
izali, a ja sam doao do kraja svog puta. Moje diskete su bile razbacane po kompjuterskom stolu. Skvot je bio u neredu, a ja sam sedeo
na kauu i itao - kao da sam imao viziju dana koji dolaze - zatvorska pisma Dorda Deksona (George Jackson), koji je, na zadovoljstvo vlasti, izdravao kaznu u jednom od najgorih amerikih zatvora. Bio sam slomljen. Oslukivao sam, ili napola oslukivao, lani
telefonski signal koji je dopirao kroz stereo-ozvuenje. Oko 22.30
neko je pokucao na vrata, a napolju se videla igra senki. Policija se
najavila, a ja sam sve vreme mislio kako sam ih i oekivao, da sam

D ULI J AN ASAN

sve vreme sanjao kako dolaze. Otvorio sam vrata i ugledao desetak
federalnih policajaca pod punom borbenom opremom. ovek koji
je stajao ispred njih pogledao me je u oi, kao da je oduvek znao da
emo se sresti. U tom trenutku sam shvatio da diskete sa stvarima
iz Pentagona nisu u konici. Bile su na mom stolu, policiji na raspolaganju. ,,Ja sam Ken Dej, rekao je glavni policajac. Verujem da ste
me oekivali.

OPTUENI
itam se da li sam ikada pre toga pomiljao kako literatura o
suenjima moe razbistriti misli. Upravo u tom periodu itao
sam Solenjicinovu knjigu Uprvom krugu,20to mi je donelo vie od
razjanjenja i spoznaje: ona mi je pomogla da shvatim znaenje empatije i ispunila me snagom. itao sam jo od detinjstva i svakako
znao da uivam u knjigama, ali ta knjiga je pogodila samo srce mog
problema. Ako neka knjiga moe da postigne da se oseate manje
usamljenim, onda je to za mene bila ta knjiga i pojavila se u pravi
as. Pretpostavljam da sam oduvek imao snanu sklonost ka akciji to je bila ona praktina, lutajua strana detinjstva koje sam imao ali tih godina, kada sam oekivao suenje, sigurno sam bio blizu
toga da se osetim izgubljenim. A kada se pojavi to oseanje, to ponekad moe biti klica nove snage. Profesor elnov, lik iz romana,
stari je matematiar, zatvoren ve sedamnaest godina. Kada treba da
popuni rubriku za nacionalnost, u nekom obrascu, on ne pie ,,Rus

20

B tcpyae nepeom, 1968.

88

D ULI J AN ASAN

ve ,,Zatvorenik. Njegove misli su okrenute izumima i on se osea

kao da je nita, ako nije bez nacionalnosti. I to je ta vrsta snage koja
vas ispunjava kada je drava protiv vas.
Borba se uvek vodila oko toga da ostanete svoji.
Federalna policija je odnela ezdeset tri svenja mojih stvari iz
kue u melburnkom predgrau. Stajao sam na ulici i gledao ih kako
odlaze. Bila je mrana, topla oktobarska no, uli su se zrikavci, a ja
sam oseao kako tonem u ambis.
Ispostavilo se da su se tek 1994. pojavili s nekim optunicama.
Treba imati u vidu, kao neto nimalo sporedno, u kojoj je meri nagli
prodor kompjutera u drutvo izazvao zakonski i pravni vakuum. Dravni tuioci su pokuavali da na nove tehnoloke prestupe primene
tradicionalne zakone o zatiti vlasnitva i prevari i u tome su esto
uspevali. Ipak, bilo je nekoliko vanih sluajeva kada su se optunice
protiv hakera izokretale u farsu, u kojima je jedini pravi zloin bio
to to je neki kompjuterski zaluenik priredio neprijatnost nekom
moniku. U atmosferi sve veeg oslanjanja vlasti na kompjuterske
baze podataka zakonodavstvo je srljalo u apsurdnu kriminalizaciju
velikog broja kompjuterskih aktivnosti. Ono to smo pom ou kompjuterske nauke mogli da vidimo bilo je koliko je ona brzo stvorila
drutvo onih koji su razmenjivali informacije, a to deljenje, to drutvo, razvijalo se u uslovima vee demokratije i slobode nego to
je to bilo mogue u svetu tradicionalnog izdavatva i emitovanja.
Sloboda informacija - i sloboda od. informisanja - uskoro su bile na
dnevnom redu, ali zakonodavci su uvek s mukom odgonetali ime
bi tu zakon uopte trebalo da se bavi i ta bi trebalo da uvai. Ako
se ima u vidu da vlasnitvo u digitalnom smislu nije isto to i ono
u starom fizikom smislu, kao kada posedujete sat, svet zakona nije
uspevao da prepozna ono to mu je bilo pred nosom. Informacije
ne kradete. Samo stvarate platformu za njih kada one pronau put

OPTUENI

do javnosti. Ako bacim pogled na va sat, nisam vam ga oteo, samo

hou da vidim koliko je sati. Sve do polovine devedesetih, ak i danas, zakonski establiment nije postao nita mudriji u razmatranju
zakonskih posledica naeg ivljenja s kompjuterima. Zato je naem
australijskom sluaju trebalo toliko vremena da se pojavi na sudu.
Proces je priveden kraju 1996.1 sve to vreme borba se zaista vodila oko toga da ostanete svoji - da nastavite s poslom koji znate i odigrate svoju ulogu. Protivnici, proli i sadanji, dele sledeu slabost:
prvo - ele da vas iskoriste, onda ele da budu vi, a onda samo hoe
da vas ispljunu. To je obrazac koji se protezao kroz ceo moj ivot, od
federalaca iz jednog smenog grada do ,,hakera iz Guardiana: stari
ljudski obrazac, kada nekome treba neto od nekog drugog, to dobija, onda porie da je to dobio i na kraju postaje ozlojeen na osobu
koja je bila u poziciji da mu prui to to je traio, to je, uzgred budi
reeno, obino element samomrnje kod onog ko trai, zbog toga
to mu je pomo uopte bila potrebna. To se obino zavrava tako
to ljudi vide samo neije greke; zapanjujui, nezahvalan, neovean posao, koji e u ovoj knjizi naii samo na prezir. Ovde ete sresti
jo takvih osoba, ali ja sam se s njima sudarao celoga ivota.
Dugo iekivanje hapenja i suenja hteo sam nekako da iskoristim, tako da sam gledao kako da pronaem jo vie korisnih
primena svog znanja. Traks i ja smo zajedno osnovali kompaniju
za kompjutersku bezbednost i kupili masivni glavni kompjuter od
Univerziteta La Trob (La Trobe, Melburn). Bilo je zaista zabavno
sresti se sa starim prijateljem: taj kompjuter, veliine etiri friidera, hakovao sam pre mnogo godina. Bezbednosni posao se u osnovi sastojao od toga da budem plaen za hakovanje sistema velikih
kompanija, u njihovu korist, samo zato da bih video koliko su bezbedne. Nikada nisu bile naroito bezbedne, a posao je bio dosadan.
Ali, omoguio mi je da nastavim sopstvena istraivanja i da ponovo

90

D ULI J AN ASAN

stanem na noge. Znao sam da to neu moi da radim na due staze zato to nisam bio dovoljno zainteresovan za novac, i nimalo za
status.
Zanima me ono to jo m ogu da uradim u korist pravde. Deo
toga bilo je i pomaganje policiji da se razbije pedofilska mrea
na internetu, 1993. godine. Pomogao sam im da shvate ta su ti
ljudi prosleivali preko interneta i kako su to radili. Mogao sam
da vidim kako se ti ljudi kreu po internetu onako kako policija
to nije mogla jer nije imala to znanje. Mogao sam da ih dovedem
do saznanja ko su zapravo ti ljudi. Nisam bio prisiljen da to radim
i zapravo sam to uradio manje da bih pom ogo policiji, a vie zato
to me je zanimala zatita dece.
Ali, hapenje je ipak otrglo deo mene, makar na neko vreme. Stara nomadska crta se ukorenila u meni i nikada me nije napustila.
Pretpostavljam da sam uveliko bio nesrean. I vie od toga: bio sam
pod stresom kakav nikada ranije nisam osetio. Buntovnika klima
koja me je uvek okruivala okrenula se ka unutra i neko vreme dok
sam iveo napolju muila me je strepnja. Ako bih hteo da ispadnem
komian i tako ohrabrim svoje kritiare, onda bih mogao da kaem
kako je to bio moj period u pustinji. Jedini deli prie o Isusu koji
vredi upamtiti je onaj koji prethodi njegovoj pobuni, ono to je radio dok je etrdeset dana jeo divlje bobice, suoavao se s kunjama
avola i pripremao da obavi svoj zadatak. Kao i Milton, verujem da
avo esto izgovara najbolje reenice, tako da iz tog razloga, kao i
iz onih oiglednijih, ne bih sebe svrstavao uz Bojeg Sina. Recimo
dam sam bio duboko uznemiren i da sam se oseao naputenim dok
sam lutao Nacionalnim parkom masiva Dandenong. Mora da sam
bio i prilino iscrpljen, ali ipak ispunjen saznanjem da me vana dostignua tek oekuju, samo ako dospem do te take. U umama erbruka temperature mogu biti ekstremne: nou smrzavanje, a preko

OPTUENI

91

dana najezde komaraca. Pio sam vodu iz potoka m ada sam se inae
vodom snabdevao u gradu. Hteo sam da budem sam i da dobro razmislim o svom poloaju. Nijednom nisam ni video kompjuter. Bio
sam van komunikacije.
Oseao sam da bih mogao da budem dobar otac svome sinu, ali
ne i dobra majka. Bio sam dobar u poduavanju, vaspitavanju, zatiti, ak i priama za laku no, ali ne i u onim svakodnevnim, manje
herojskim delovima roditeljstva. Vremenom sam poeo da brinem
o svom sinu. To mi je vratilo fokus, a onda je, posle nekog vremena,
to postigla i moja stara prijateljica, komunikacija. U to vreme ljudi
su mogli da alju imejlove samo kroz univerzitetske sisteme i kada
sam se vratio u Melburn, ukljuio sam se u razvijanje neprofitne
mree i lobiranje u prilog deregulaciji interneta. Bila je to platforma
za osnivanje Suburbia Public Access Network (Javna mrea iz predgraa), jednog od prvih provajdera internet usluga u Australiji. Bili
smo internet provajder za slobodu govora i isticali se objavljivanjem materijala koji su drugi odbijali. Za tako neto niko vam nikada nee zahvaliti, ali mi smo se borili za omoguavanje pristupa
u celoj zemlji, to se na kraju i dogodilo. Nastavio sam da piem
kodove, od kojih sam veinu ustupao besplatno, to je kulminiralo
stvaranjem Rubberhouse.
Mnogi od tih prvih kriptografa, tih nadahnutih mozgova sa Stanforda ili MIT-a, koji su hteli da ive u svetu iste matematike i uzvienih misli, bavili su se zatitom privatnosti. Svaki vlasnik kompjutera
to danas uzima zdravo za gotovo, ali parametre za autentifikaciju i
zatitu lozinki ustanovili su ti momci koji za svoj m ukotrpni rad
nisu dobili ni rei hvale: znali su da e elektronska pota, digitalni
potpisi i tome slino zavisiti od privatnosti; u suprotnom, internet bi
postao neprijatelj slobode govora. Bez zatite, kompjutere koje ljudi
imaju bilo bi suvie lako nadgledati, kontrolisati i zloupotrebljavati.

92

D ULI J AN ASAN

Prema tome, to je bilo glavno pitanje i to je, u to vreme, bila stvar

matematike, osnove kriptografije.
U situaciji koju je stvorio internet poeo sam da se mnogo prirodnije kreem u tom pravcu, sa snanim uverenjem, koje i danas
imam, da se morate boriti za uspostavljanje i odravanje slobode
obavetavanja. U m artu 1996. poslao sam poruku koja se pojavila
na onlajn reklami za neto to se zvalo imejlovski profitni centar
(Emailers Profit Centre), ,,mulitilevel marketinki projekat, koji je
imao za cilj prodaju miliona imejl adresa komercijalnim kompanijama. ,,Ko eli da prvi obori ovaj sajt?, napisao sam svojim sajferpankerima. To je bila vrsta izazova s kojom smo se tada suoavali:
kako spreiti da internet postane samo velika alatka za eksploataciju
ljudi, u rukama dinovskih kompanija i vlada. Ili kako spreiti dravne bezbednosne slube da nas dre na oku. Prezirem bezbednjake, tu vrstu koja stalno ponavlja kako je zabranjeno sve to nije
izriito doputeno. ta oni zamiljaju da jesu ili, jo preciznije, za
ta nas smatraju? To su bezbednjaki faisti, koji bi da tehnologiju
mobiliu da bi osigurali svoj brutalni nadzor. To su tipovi koji nirvanu zamiljaju kao odravanje statusa quo u virtuelnom prostoru, u
kojem su zakoni fizike ispisani tako da ne moete pom eriti ni svoju
stolicu bez pisanog odobrenja. To vie nije samo stvar Velikog Brata
koji vas posmatra ve Velikog Brata koji kontrolie vae prste, kretanje vaih misli i spreava vas da svet i njegove informacije otkrivate
po sopstvenom nahoenju. Veliki Brat je uao u kue. Instaliran je u
svakoj stvari koju donesete kui iz Appleove prodavnice.
To je bila pretnja i mi smo joj se posvetili, sasvim iskreno, dok su
svi ostali pokuavali da shvate kako da otkucaju imejl, slovo po slovo. Kao to sam rekao, zastraujue je koliko to svi uzimaju zdravo
za gotovo: ljudi koji alju stotine imejlova dnevno, klinci koji ive
na Fejsbuku, ali sve to je trebalo izmisliti, a vlade su u to vreme

OPTUENI

93

oklevale da obinim korisnicima interneta dopuste slobodno kodiranje. Vlade, a naroito vlada SAD, htele su da imaji tajni pristup
sistemima. Radile su u korist vojnog poimanja nadgledanja, a rani
internet i prvi oblici elektronske pote bili su teren u kojem su htele
da ostvare kontrolu. Ali, kriptografi su bili uporni i zato je danas internet relativno slobodan od uticaja vlasti, osim ako ne ivite u Kini.
Iao sam u tom pravcu - u utapanje svog hakerskog instinkta u
neto to je bilo vie stvar matematike, imalo jasniju svrhu - kada je
1996. na hakerski sluaj konano dospeo do sudnice. Moji prijatelji
iz Internacionalnih subverzivaca razliito su propatili u vreme koje
je prolo od racije. Za Glavnog Osumnjienog to je bilo vreme kratke radosti ekstazija i beskrajnog jada sputanja, to se zavrilo paranojom i depresijom, ali i sporim otkrivanjem, uz pomo savetnika,
njegovog odnosa s majkom i oseanja koja je imao povodom oeve
smrti. Kod Traksa su to bili napadi panike. Njegova silazna putanja
poela je mnogo pre racije i zapravo je dovela do nje. Imao je saobraajni udes, posle kojeg je ostao u stalnom strahu. U svojoj knjizi
Podzemlje - gde sam pomogao u istraivanju, u tih nekoliko godina Silet pie kako je Traks u to vreme doao do take potpuno razvijene
agorafobije. To je bilo zbog razmera celog sluaja. Policijska racija
nas je zaista oborila. Na neko vreme, u svojim ranim dvadesetim,
potonuli smo svako u svoj privatni pakao, teko igosani, kako je
izgledalo, bez mnogo razloga. Optunice su se smenjivale jedna za
drugom. Bilo je nekog stranog, ignorantskog uivanja u ponaanju
tampe u to vreme. Novinari nisu znali ta optunice znae, tako da
su morali da izgrade smenu sliku o pretnji koju su predstavljali ti
tinejderi. U stvarnosti, to je bio samo mali, prljavi sluaj, s previe
opsednutosti i radoznalosti i premalo panje; ali to se naduvalo u
neto epsko, do razmera ugroavanja drave, od strane pomahnitalih tuilaca i medijskih nitkova, koji nisu znali da smisle nita bolje.

94

D ULI J AN ASAN

Na sajferpankerskoj listi sam 1996. napisao neto to je izraavalo svu zgaenost koju sam oseao u to vreme. Ti kom entari su se
odnosili na opis Kevina Mitnika (Kevin Mitnick), amerikog hakera, iz knjige njegovog lovca Cutomua amure (Tsutomu Shamura), koji ga je tu nazvao najtraenijim amerikim odm etnikom .
,,Od toga me spopada m uka; napisao sam. Cutomu, kada M itnik
gekne, da li e ga iskopati iz groba i rentirati njegove ake kao
pepeljare? ovek koji je ubio jednog od poslednjih ozloglaenih
amerikih revolveraa malo posle toga je napravio predstavu u kojoj je opisivao kako-je-to-uradio. Nekoliko godina kasnije, i njega
je ubio jedan zgaeni ovek iz publike.
Ljudi su se naslaivali nama i naom naivnou, ali injenica je da
je do trenutka suenja stara hakerska scena bila mrtva. Internet je
sve uinio suvie lakim, a mnogi hakeri od nove sorte bili su suvie
beskrupulozni u onome to su radili. Sve je postalo deo pop i filmske kulture, ali neki od nas su ve razmiljali o novim nainima na
koje bi se moglo pristupiti tajnama ili ih otkrivati.
Ostala dvojica su se izjasnili krivim, ali ja nisam hteo da saraujem u, da tako kaem, sopstvenoj kriminalizaciji. Do trenutka suenja suoavao sam se s trideset jednom optunicom; Glavni Osumnjieni s dvadeset est; Traks sa est. Deo naeg zloina bilo je i
to to smo pisali lanke za asopis Internacionalnih subverzivaca,
koji je izlazio u tirau od tri primerka - za nas trojicu. Stres hrani stres, naravno. I do vremena komisijskog sasluanja u melburnkom Prekrajnom sudu mozak mi je eksplodirao, ne samo zbog
vesti da se Glavni Osumnjieni pretvorio u Glavnog Svedoka protiv
mene. Kao to sam uvek iznova otkrivao na svoju tetu, u ovom
svetu neete stii daleko ako se previe oslanjate na lojalnost. Ljudi
su verni sve dok se ne pokae da je zgodnije da to vie ne budu. ao
mi je ako to zvui cinino, ali iskustvo polako namee svoju istinu.

OPTUENI

95

Glavni osumnjieni je potpisao svoju izjavu iako sve nije prikazao u

tako loem svetlu kao to je mogao. Kada sam ga ugledao na drugoj
strani sudnice, poeo sam da zurim u njega. Delovao je pasivno. Bio
je uplaen, bio je mlad, ali bio je to izraz s kojim sam polako poeo
da se upoznajem: izraz izdaje, nameten tako da izgleda kao velika zainteresovanost za istinu. Bilo kako bilo, kada sudija izgovori:
Neka optueni ustane, a jedina osoba koja stoji ste vi, to onda va
ivot stavlja u fokus. Jednom sam rekao da istinska vera poinje u
toj taki. U mojoj vrsti posla prava vera poinje s time i sa izmaem
na vratima.
Poto se izjasnio krivim, Glavni Osumnjieni je bio sasluan neto pre mene. Nije bilo zatvorske kazne, samo 5.000 AUD uslovne
kazne, zbog dobrog ponaanja, i nalog da isplati odtetu Australijskom nacionalnom univerzitetu, u iznosu od 2.100 AUD. Sudija je
naglasio da Glavnom Osumnjienom nisu date nikakve posebne
garancije kao znak zahvalnosti zbog njegove saradnje. To je bio alostan trenutak: obojica smo shvatili da je preao na drugu stranu
ni zbog ega, da je unitio nae prijateljstvo i ugrozio nae dostojanstvo bez ikakve koristi. Suenje izgleda dugo, ali nije tako dugo kao
seanje: nikada vie s njim nisam prozborio ni re. Moja etika je, na
neki nain, bila zadrta, ali ja nisam politiar: ne mogu da zloupotrebim lino ili radno prijateljstvo zbog javne koristi. Jednostavno
ne mogu. A prema nekome ko je bio lan grupe zvane Subverzivci
i onda se posluno, usred borbe, svrstao uz snage zakona, m ogu da
oseam samo saaljenje. Traks je postupio slino i inae bi to uradio
a da ne trepne: sudija je u njegovom sluaju objavio da ga oslobaa
po svim takama optunice.
Moj sluaj je bio prvi na Vrhovnom sudu - gotovo kao probni
sluaj, kao primer koji bi pomogao da se definiu uslovi suenja - i
to nam je omoguilo da shvatimo ta optube uopte znae. ta je

96

DULIJAN ASAN

tano znailo optuiti nekog zbog toga to je pristupio nekom kompjuteru? Ako je u sistemu bilo komercijalnih podataka, koje uljez
nije itao, da li ga i dalje treba tuiti zbog krae? Ako je lopov provalio u neku kuu i ukrao novine, da li ga treba optuiti kao da je
ukrao Matisa koji visi iznad kamina u dnevnoj sobi? Ipak, Vrhovni
sud je hteo da tim primerom porui okrunim sudovima da mu ne
prosleuju takve sluajeve, osim u ekstremnim okolnostima. To je
bila teta i pokazalo se kao proputena prilika za budua suenja
zbog kompjuterskih zloina. Zakon je tog dana izneverio sopstveni
kriterijum intelektualne ljubopitljivosti, od ega su tete imali svi, a
ne samo Australija, koja ak i danas ne pravi razliku izmeu nekoga
ko zlostavlja decu i osobe zainteresovane sa upotrebu kompjutera u
obezbeivanju naih prava.
Na kraju, izveli su me pred sudiju koji nije znao mnogo o naem
sluaju. Jasno je stavio do znanja da bi najradije odredio zatvorsku
kaznu, ali, u skladu s pravilom pariteta, odredio mi je kaznu slinu
onoj kojom je poaen Glavni Osumnjieni. Moja uslovna kazna,
na osnovu dobrog ponaanja, znaila je deset puta vei novani iznos i dobio sam krai rok za isplatu odtete od 2.100 AUD. Bio sam
oznaen kao kriminalac, i to mi je smetalo, naravno; ali, osetio sam
neko olakanje zbog toga to, ovog puta, neu ii u zatvor. Nije bilo
nikog da otvori ampanjac, morao sam i da obnovim svoj radni ivot, ali taj sluaj mi je pokazao koliko e hakeri biti ranjivi u budunosti. U tu sudnicu sam ve uao kao druga osoba u odnosu na
deaka koji je hakovao Nortel, uzdignuta ela, kako se to kae, reen
da ne sledim logiku suda, koja je, smatrao sam, bila primitivna, ve
logiku matematike i istraivanja, i da napredujem u dom enu pravde. Hteo sam da otkrijem kako kompjuterska nauka moe uticati na
etiku m odernog sveta. To je bio moj plan i sebe sam iznova izgradio
u tu svrhu. U meuvremenu, Nortel i druge rtve mog takozvanog

OPTUENI

97

hakerskog zloina - poeli su da koriste kriptografske softvere koje

sam izmislio u svojim kasnim nonim etnjama kroz njihove sisteme.
Nijedna pobeda ne dolazi bez senke poraza. I onda vam se neke
decenije vaeg ivota, zaudo, mogu ukazati kao porazi. Neki ljudi
kau da je pobeda ve to kad si mlad, ali ja sumnjam u to. U svojim
dvadesetim bio sam prem oren i nervozan, kao to mi se to danas
nikada ne deava. Mogu da primetim tenju da stalno grabim napred. Imam ispred sebe pozivnicu za urku u severnom Melburnu,
za Uskrs 1996. koju je organizovalo nas nekoliko ukljuenih u osnivanje tog ranog provajdera, suburbia.net. Sam pogled na pozivnicu
govori mi kakav sam bio u to vreme. Bio sam u zanosu i posveen,
ali i nametljiv, pravi dave, u to nema sumnje. Poto je na pozivnici
objanjena logistika urke, sledio je mali upitnik:
Pitanje: ko je pozvan?
Odgovor: ti. Drutveni presek pojedinaca, zanimanja i uzrasta.
Bie to prilino eklektiko vee.
P: ne, mislim, ko e zaista biti tamo?
O: nije vreme za potencijalno dihotomijske simplifikacije karaktera, ali ta sad, kog avola...
Korisnicima subrubie:
Od sudija i politiara, do osuenih kompjuterskih hakera. Nai
korisnici su privatni detektivi, pisci, programeri, kontrolori kvaliteta, muziki producenti, muziari, filmski reditelji, novinari, policajci, obavetajci, ahovski majstori, lanovi opskurnih verskih sekti,
netbol sudije, mnogi, mnogi tipovi naunika i inenjera, bezbednosni strunjaci, lekari, knjigovoe, barmeni, horski dirigenti...
Nadam se da volite netbol sudije. Nisam siguran koja je njihova
uloga u predstojeoj revoluciji. U svakom sluaju, ,,pozivnica ukazuje da su se nai pouzdani saradnici mogli nai m eu oboavaocima

98

D U L I J A N AS AN

rok grupe ,,St. Etienne i meu ljubiteljima dela Filipa K. Dika (Philip K. Dick) i Nabokova. Nije bilo ulaznica iako su ljudi mogli doneti opremu i kablove kao donaciju. Veernja toaleta: Inkognito
persona iz tridesetih sasvim je u redu.
Ne seam se da li je urka zaista bila na nivou moje retorike. Ali,
ceo moj ivot iz tog vremena bio je na toj pozivnici ako ne i u samom
dogaaju. U tim prilino emotivnim, divljim godinama nauio sam i
da mrzim religiju. Kaem ,,mrzim, ali ipak sam suvie dete Vodolije
da bih eleo da mrzim bilo ta. Recimo da sam u tom periodu, pre
nego to sam krenuo na fakultet - moj sledei korak, studije matematike i fizike u Melburnu - shvatio u kojoj je meri organizovana
religija bila neka vrsta zla. Poeo sam da uviam da je moja averzija
prema religiji bila sutinski element mog samopouzdanja. Shvatite to
kako hoete. Siguran sam da to vai za mnoge od nas. Jednom sam se
zatekao na stoperskom sastajalitu punom hriana s Australijskog
univerziteta hrianske konvergencije. Veinom su to bile devojke i
ja sam se, donekle besramno, pretvorio u neku vrstu estertonovog
Hardija (G. K. Chesterton),21 seoskog ateiste, dok su one pokuavale
da me preobrate podizanjem i sputanjem svojih grudi. Jedna vernica bila je ljupka kerka svetenika iz Njukastla. U nekom trenutku
mog nehotinog udvaranja ona me je pogledala, zatreptala i rekla:
0, ti zna toliko mnogo toga! Ja jedva da znam neto!
,,To je zato to veruje u Boga, objasnio sam joj. Taj razgovor joj
je brutalno oduzeo dah. Izgledalo je da sam bio upravo ono za ime
je potajno udela: ovek koji bi mogao da se otvoreno suprotstavi
njenom ocu. Drugim reima, ovek koji je dovoljno mukarac, dovoljno snaan, kako bi to pisci rekli (osetio sam da ih je itala) da ne
bi moleivo puzao pred bogom njenog oca.
21

G. K. Chesterton, osvrt na pisca Thomasa Hardyja, iz Autobiografije, 1936.

OPTUENI

99

To je ono to zovem smenom stranom religije. Manje smena

je ona strana koju vidim kod sajentologa, m odanih izluevina
L. Rona Habarda (L. Ron Hubbard), koji se svake godine roje u milionim a i predstavljaju vrhunac okultistikog naina razmiljanja.
Kao i druge sline sekte, shvatili su da je bolje da neka svoja najuvrnutija uverenja i prakse kriju od novajlija, sve dok i ovi i sami
ne postanu dovoljno uvrnuti, to moe potrajati godinama, koliko
je sveoj krvi potrebno da se probije kroz skupe ,,nivoe njihovog
uenja. Ceo sajentoloki sistem podstie poslunost i tajnost, dve
stvari od kojih mi je bilo sueno da beim. Sigurno sam ponekad
greio u proceni, ali nijedna od tih sekti ne moe se m eriti s neprekidnim mlazom gluposti koji dolazi iz sajentoloke crkve. Naravno, m oda greim, m oda je zemlja u stvari razorena zatvorenika
kolonija vanzemaljskih stvorenja, ali nisam siguran da je tako. U
naoj odbrani interneta, jo pre m nogo godina, postalo je jasno da
je sajentologija jedan od najveih neprijatelja slobode koji se ikada
mogao pojaviti. Internet je, po svojoj prirodi, zona slobodna od
cenzure. To nije neto dobro za one iz Habardovog kredenca, koji
u cenzuri, prikrivanju i otkrivenju (uz odgovarajuu nadoknadu)
vide samu svrhu svog postojanja.
Ta crkva je isplela veliku mreu manipulacije. Koristila je zakonske postupke i ilegalno uznemiravanje da bi uticala na novine, bive lanove sekte i mnoge druge. ak i kada se nala pod istragom
FBI. Zlokobno, crkva je svoje religiozno uenje sm atrala za autorski zatiene trgovake tajne. Kasnije, kada je WikiLeaks digao
uzbunu zbog njih, objavivi zbirku tih besmislenih uenja, sa sve
napom enom , Autorska prava 1966. L. Ton Habard, sva prava zadrana, utisnutom na svakoj stranici: Stanje Jasnoe je fenomenalno. Dugo smo ekali da dospemo u to stanje. Kada pojedinac
dospe u stanje Jasnoe, on preskae rupagu. Ako prihvatite alu,

00

DULIJAN ASAN

suprotstavljanje tim budalam a zaista mi je donelo jasnou. Borba

protiv crkve je neto mnogo vie od sukoba izmeu interneta i
gomile otkaenjaka s previe novca. Re je o korporativnom potiskivanju interneta i slobodi govora, re je o intelektualnom vlasnitvu i znaenju linog izraza i naelu neom etanog pristupa. U
godini mog australijskog suenja pisao sam o svemu tome i kako
e se prethodnika organizacija dananje sajentoloke crkve pokazati kao korisno oruje u rukam a budue korporativne tiranije.
Oduvek sam bio aktivista u sri, ali u to vreme, kada ne bih bio sa
svojim sinom, spremao sam kuu za neto to bi se moglo nazvati
globalnom platformom za lokalne proteste. Na primer, dem onstrirali smo ispred sajentoloke crkve u Ulici Flinders i delili letke, ali
smo se u isto vreme, preko mejling lista i foruma, suprotstavljali
svakom njihovom pokuaju da ogranie slobodu govora.
Bilo je to putovanje od lokalnog do globalnog i nazad. Moja omiljena vrsta putovanja.

MATEMATIKI PUT U
BUDUNOST
egde krajem 1998. poslao sam imejl onima koji e uskoro postati internacionalna banda veselih m ukaraca i ena. Hteo
sam da odem iz M elburna - najprijatnijeg grada za ivot na planeti - da bih se bacio u iri svet snega, leda, bljuzgavice i implozije komunizma. Ne znam kako drugi ljudi sreu kolege, ali moj
pristup je oduvek bio, recimo, pomalo egzistencijalistiki. Svia
vam se neije lice ili injenica da voli knjigu koji ste i vi itali i koja
vam se svidela. Moda takvi m ogu form irati grupu ili se suprotstaviti nekom smrdljivom veu staraca ili prosto lepo skitati celu
no. I dalje nisam bio voa nikakve organizacije, ali i kada sam to
postao, moji m etodi su ostali isti. Nastaviti kretanje, imati i dalje
veru u ljude. Ako je ikome stalo do druenja uz pivo, vodku, sibirski medvei odrezak ili prosto uz dobru priu, molim neka se
javi, napisao sam u tom cirkularnom imejlu.

102

DULIJAN ASAN

29. oktobar 1998. San Francisko

5. novembar London
6. novembar Frankfurt/ Berlin
9. novembar Poljska/ Slovenija/ Istona Evropa
15. novembar Helsinki
16. novembar Sankt Peterburg
20. novembar Moskva
25. novembar Irkutsk
29. novembar Ulan Bator
3. decembar Peking
Plan je bio ambiciozan, ali je delovao. Dok sam se sretao, druio,
pio i jeo sa svojim mladim istomiljenicima irom Evrope i Azije,
oseao sam kako se na svakom koraku preda m nom otvara novi
svet. Bio je to svet koji se jo vrteo na petama, nesiguran na koju
stranu da poe ili kako da izrazi svoja uverenja ili da podeli svoju
tehnologiju, ali to mi je opet otvorilo oi.
Neki ljudi imaju dara za prijateljstvo. Moda je to jedna od onih
stvari koje odlikuju liderstvo. Nekada sam bio takav, ali nisam siguran da je i sada tako. Neko vreme posle povratka u M elburn poeo
sam da razmiljam o upisivanju na Melburnki univerzitet da bih
studirao matematiku i fiziku. Upoznao sam sjajnog momka Danijela Metjuza (Daniel Mathews), izuzetno pametnog, obdarenog
nekom vrstom elektrinog nagona za svee razmiljanje i politiko
rasuivanje. Upoznao sam jo neke ljude koji su delili moje politike instinkte, pri emu su, naravno, moji prijatelji i kolege bili svesni
moi interneta, ali Dan je bio jedina osoba s kojom sam delio obe
svoje najvee strasti. On je veoma rano shvatio m ogunosti koje
nova tehnologija nudi aktivistima. Jednom je napisao dugaku poemu pod naslovom Ako ugleda, koju sam objavio na svom blogu
jer mi se svidelo njeno lepo, idealistiko nizanje stihova:

M ATEMATIKI PUT U BU DU NO ST

103

Obini Ijudi, ne neki -ini, ne -izmi

Stajali su tamo i drhtali - Ja sam samo Ijudsko bie!
I pljuvali su preko granica i pozdravljali svoje susede,
Igrali se s njihovom decom i gledali u budunost,
udeli za neim veim, reeni da nastave.
Niko ne bi trebalo da bude im un na nadu utkanu u te stihove. U
to vreme sam iveo u istonom Melburnu, sa svojim sinom, koji je
iao u gimnaziju u Boks Hilu, dok sam se ja bacio na matematike
probleme. Sve je ve poelo da se povezuje u mojim mislima, tako
da sam 1999. osnovao embrionsku organizaciju pod nazivom leaks.
org. Ali, kao to sam rekao, izgledalo je da se budunost nalazi ispred mene, u mojim novim prijateljima i novim problemima. Bilo je
neeg predivnog u istini koja se otkrivala kroz matematiku - neeg
savrenog i pravednog, tako da sam sve vie napredovao u tome, ne
samo u reavanju problema ve i u razumevanju celog moralnog
raspona kvantne mehanike.
Godine 2003. konano sam se upisao na fakultet. To se inilo zakasnelim, kao neto na emu sam radio toliko dugo. Univerzitet u
Melburnu je drugi po veliini u Australiji, navodno sekularna institucija, pod dravnom upravom. Kampus se nalazi u Parkvilu,
zelenom delu grada, s mnogo viktorijanskih parkova, i uvek sam
imao oseanje zadovoljstva zbog toga to sam tu doao da studiram.
Oduvek sam bio prilino dobar u matematici i jo kao deak uivao sam u njenoj istoriji i praktinim aspektima, pravio sopstvene
ureaje i tome slino. Do trenutka kada sam poeo svoje okasnele
studije matematike u Melburnu bio sam donekle zasien kriptografijom i onim to su najbolji kriptografi radili da bi zaradili pare u
eksplozivnom irenju interneta. Moje iskustvo s hakovanjem uinilo je da mi univerzum izgleda tei za razumevanje, a ne laki,

104

DULIJAN ASAN

i pretpostavljam da sam tada hteo da se povuem u sferu istog

razmiljanja.
Fakultet je u poetku izgledao kao zatiena uionica za mentalne
kune pacijente. Sve je bilo tako pripitomljeno, a dani tako ureeni,
i to kao da je u sebe apsorbovalo sve ljude, tako da je stvarni svet
bio na neki nain eliminisan. To nije bila niija krivica, naravno, ali
bilo mi je teko da se poveem sa studentima jer sam od veine njih
bio petnaest godina stariji, ali i zbog svega to sam proao u svojim
dvadesetim godinama. Posle svih uspona i padova kroz koje sam
proao - zbrkanog podzemlja i medijske panje za vreme suenja izgledalo mi je vie nego uvrnuto da sada i sam postanem pasivni student. Ali, bio sam reen da ovladam kvantnom mehanikom
i istom matematikom. arko sam eleo da od profesora nauim
koliko god je to mogue i nadao se da e me oni pogurati napred.
Za tren oka sam zaronio u celu istoriju i tradiciju fizike, Nilsa Bora
(Bohr), Hajzenberga (Heisenberg) i Fajnmana (Richard Feynman) i
poeleo da postanem neka figura u Matematikom drutvu, ako ne
i na Univerzitetu.
Seam se i perioda kada sam na Univerzitetu Novog Junog Velsa pohaao neke napredne matematike kurseve. Bilo je to dobro
vreme, tada sam ponovo doao u kontakt i sa svojim pravim ocem o tome u uskoro rei neto vie - i tamo sam svakog dana iao biciklom na fakultet. Jednog dana, dok sam skretao iza ugla, ispred
mene se iznenada pojavio kamion i odbacio me u jarak. Polomio
sam ruku na est mesta. Pokupili su me i odvezli u bolnicu, gde su
mi ruku stavili u gips. Dali su mi i tramadol, koji je imao udno i
zanimljivo dejstvo. To je sintetiki opijat, koji je, bez posledica po
jasnou misli, uklonio sve negativne emocije, ukljuujui svako iskustvo koje bi se moglo nazvati psihikom patnjom. Na primer, u
nekom razgovoru bih osetio samo njegove pozitivne delove, a ne

M ATEMATIKI PUT U BU DUNOST

105

i one negativne. Kada sam otiao na predavanje, bio sam svestan

da mi srce radi ubrzano. Sva moja podeavanja bila su iskljuena:
na primer, nain na koji sam sputao stopalo na stepenik bio je izmeten, kao i moj socijalni oseaj, a moja predstava o tome koliko
panje treba da pridam nekoj osobi s kojom razgovaram nije bila
sasvim jasna.
U takvom stanju je bio moj duh u to vreme. Prouavanje kvantne
mehanike je podstaklo u meni preispitivanje udela bola i zadovoljstva u mom ivotu i kako bi se oni mogli uravnoteiti, ili ta bi se
dogodilo kada bi jednog bilo vie nego drugog. To lomljenje ruke
je bilo vano - bila je to analogija, gotovo parabola, o tome kako
ostvariti i odrati promenu. To verovatno zvui udno. Ali, hou da
kaem da me je to navelo da razmiljam kako pojedinani, zasebni dogaaji mogu imati dalekosene posledice. Kada sam polomio
ruku, trebalo ju je zaceliti - na neki nain, ponovo napraviti. Poeo
sam da razmiljam o tome kako bih mogao da zacelim nepravdu koja
me je okruivala sa svih strana - kako ponovo napraviti svet kroz
politiki in. Tako sam doao do odreene filozofije promene, koja
je, verujem, uticala na sve to sam kasnije radio. Znao sam da to ne
moete isprobati u izdvojenoj ekonomskoj nestvarnosti univerziteta,
na due staze, ali proces je, za mene, zapoeo u tom periodu studiranja, u kojem sam produbio svoje iskustvo o uzroku i posledici.
Ipak, moja sposobnost da stvari doivim kao nepodnoljive uvek
je bila oigledna. Moda i previe oigledna. Ali, ta ja tu mogu?
Na mom odeljenju radio se neki istraivaki projekat o pesku, i to
zato to su se Amerikanci bavili time u svojim avanturama na Srednjem istoku. Dola je neka ena i odrala nam predavanje o tome
kako je divno uestvovati u ispitivanju vojnog hardvera i pomagati
u opremanju teretnih aviona koji su bombardovali irake trupe u
povlaenju i masakrirali ih za vreme Prvog zalivskog rata. Pomislio

106

DULIJAN ASAN

sam: Zato sedimo ovde i sluamo ovu masovnu umoriteljku? Poeo sam da shvatam kako univerzitet koriste ljudi zainteresovani za
ratno profiterstvo. To ste mogli videti ako ste ili na konferencije:
iza svega je stajala Australijska organizacija za odbrambene nauke i
tehnologije. U tom periodu sve je poelo da mi se povezuje u mislima: jasnoa misli koju mi je donela kvantna mehanika, moje shvatanje uzroka i posledice, moja zgroenost vojnim nasiljem i moji sve
bolji uvidi u spoljnu politiku Zapada. Tokom godina provedenih
na Univerzitetu postalo mi je jasno da su nam potrebni mehanizmi - sasvim novi naini - za preuzimanje plodova nauke i njihovu
primenu za opte dobro. Ne u korist posebnih inilaca, ve u korist
same istine. Voleo sam da prouavam fiziku, ali moja mrnja prema institucionalizmu neprestano je rasla. Video sam kakvi su beskimenjaci bili mnogi od tih naunika, koliko su spremni da prihvate
sponzorski logo ma koliko ovaj bio zao ili ubilaki ili antiintelektualan, tako da pretpostavljam da taj deo mog univerzitetskog obrazovanja treba smatrati vanim.
Jednom sam predstavljao svoj univerzitet na Nacionalnom takmienju Australije iz fizike. Na ceremoniji dodele nagrada rukovodilac odeljenja za fiziku na Australijskom nacionalnom univerzitetu obratio nam se reima: ,,Vi ste krem australijske fizike.
Pogledao sam oko sebe i pomislio: Hriste svemogui, nadam se
da grei. Ali, bio sam uveren - u tom drutvu potajno uveren - da
moje zanimanje za kvantnu fiziku moe postii neto vie nego da
rektor porum eni od ponosa. S nekolicinom kompjuterskih naunika irom sveta delio sam miljenje da svet kvantne fizike nudi
metodologiju za razumevanje pravde.
Da to malo bolje objasnim. Kvanta mehanika nije samo opis toga
kako male estice sveta funkcioniu - i kako zajedno stvaraju veoma velike delove naeg iskustva, ceo na vidljivi univerzum - ve i

M ATEMATIKI PUT U BU DU NO ST

107

sistematian nain razmiljanja o fizikim pojavama. Ako je prouavate na ispravan nain, ona e vas nauiti kako da jasno razmiljate.
Moda se seate da su me moji rani eksperimenti s kompjuterima naveli da shvatim razliku izmeu elim da kompjuter izrauna i evo
kako e raunati. Prouavanje kvantne mehanike je donekle slino
tome. Ono me je nauilo da postavljam pitanja o svetu tako da svaka
opcija ostane na stolu, bez predrasuda o ishodu. Verovatno ste videli
kako TV novinari postavljaju laka pitanja politiarima - ili efovima
svojih mrea - koji su im simpatini. Znate ve ono: ,,Da li ste oduvek
imali elju da sluite svojoj zemlji? ili Moete li nam objasniti kako
smanjivanje budetskih trokova moe pomoi naoj ekonomiji?
Kvantna mehanika se ne uputa u takva pitanja. Ona vas ui da postavljate pitanja koja zaista mogu dovesti do korisnog odgovora i vremenom e vam omoguiti da sredite svoje misli o prirodnom svetu.
Ona vam pokazuje kako da dokaete stvari pomou eksperimenta i
kako da nita ne uzimate zdravo za gotovo, nijednu hipotezu, sve dok
ne proe svaku uzrono-posledinu probu. Po okonanju Kriptografskih ratova i mog suenja shvatio sam da u toj oblasti jo imam nekog
nedovrenog posla. Kao to sam rekao, hteo sam da ispitam tkanje
stvarnosti i prodrem kroz njega, a kada na red doe drutvena akcija,
da ogolim sve nae pretpostavke i vidim ta se nalazi ispod njih. Via
matematika i kvantna mehanika to ine moguim.
Da biste stigli do istine, m orate paziti na svaki svoj korak dok
izvodite eksperim ent i proceniti koliko je na njegov ishod uticalo ono to ste uradili i kako ste to uradili. M orate pronai pravu meru. Morate gledati kako su stvari struktuirane - i kako ste
sami konstruisali sopstveni nain razmiljanja - da biste stekli
pravi uvid. I to sam vie prom atrao tu crtu kvantne mehanike, to
sam sve vie uviao da bi ona mogla biti neto za ime sam dugo
udeo: teorija prom ene, teorija ljudski izazvane prom ene sveta.

DULIJAN ASAN

Tako je poela i sama kvantna m ehanika. Bavio sam se subjektivnim elementom, onim delom razmiljanja koji se nalazi s one
strane knjige koju itate. Izlaganjem svoga ivota m ogu da vam
pokaem kako je bilo raditi ono to smo uradili.
Poeo sam da razmiljam o informaciji kao takvoj i da istraujem kako ona tee kroz ljude i drutvo, ali i kako dostupnost novih
informacija dovodi do promene. Zamislimo sistem cevi koji omoguava protok materijala ka neemu to moe znaiti stanje pravde.
Moete pratiti ko je doprineo tom protoku i proceniti ta je pomoglo da se uspostavi stanje pravde. Naravno, ne govorim o nekom
stvarnom, fizikom cevovodu. Govorim o raznim nainima na koje
ljudi komuniciraju. Ali zamislite, samo za trenutak, da govorimo
o stvarnom cevovodu. Da bismo ispitali nain na koji informacije krue okolo, moramo posmatrati cevovod u celini: ko pravi cevovod, ko ga finansira, ko ga odrava, da li je negde blokiran ili
je protok negde zaustavljen. I ta ako taj cevovod projektujemo na
etvrti stale, na medije: da li oni pomau ili odmau protok informacija? Zanima nas ono to doprinosi stanju pravednosti. I ta
vidimo? Kako sprovesti etiku reformu u ovom sistemu, u korist
pravde? Moramo ukloniti blokade, ali moramo uveati i broj posmatraa koji doprinose neometanom odvijanju tog protoka. Ako
se materijal potiskuje, u tome moramo videti blokadu i omoguiti
maksimalnom broju ljudi da tu blokadu opaze i saniraju problem.
Na taj nain postiemo pravdu.
Tako sam doao na ideju da je internet izmenljivi sistem cevi koji
povezuje ta zapaanja i te ljude koji preduzimaju akcije, to uveava
anse za dobro. U budunosti, oseao sam, postojae novi naini za
obezbeivanje optimalnog protoka izmeu posmatraa i aktera. I
meni je to izgledalo kao nova mogunost u pogledu drutvenog napretka: uiniti da mediji slue njegovim korisnicima, da se postupci

M ATEMATIKI PUT U BU DUNOST

109

inilaca mogu pratiti i da se razbije monopol na informacije koji

dre vlade i njihovi saveznici iz etvrtog stalea. To bi bio alternativni proces prikupljanja informacija, koji bi kombinovao nove
informacije s onim to ve znamo o svetu. To bi znailo stvaranje
novog konteksta za sve drutvene inioce. Traili bismo nove naine
da inioce primoramo da postupaju poteno, to je razlog zato e
WikiLeaks - koji e izrasti iz te primene kvantne mehanike na urnalistiku etiku - zahtevati ukljuivanje mejnstrim tampe u nastojanje da se objavljuje materijal koji doprinosi uspostavljanju pravde.
Tako protok informacija ne bi bio samo stvar novinara ili pojedinanih medijskih organizacija ve celog drutva, koje radi zajedno.
U to vreme jo sam bio na Univerzitetu, ali je sve vodilo ka tome
i tu je bio put koji je vodio dalje. To je vano zapisati zato to e
kasnija histerija, pripisivanje krivice i razne greke - ukljuujui i
moje - zamagliti tu temeljnu filozofiju promene kojoj sam teio.
Kasnije, kada sam ve bio previe izloen pogledu javnosti, uvek me
je zbunjivalo kako to da ljudi ne ele da upravljaju nainom na koji
se ideje proizvode. Nisu imali pojma o emu je tu zapravo re ili o
upotrebljenim metodima. Samo su hteli da piu o mojoj frizuri ili o
mojim devojkama. Ka to znate, to mi se sada deava u internacionalnim razmerama a mislim da tome nisam nimalo doprineo. Ali,
nisam ja izmislio bedu medija: samo sam se zapleo u njih i pokuao
da ih usmerim ka neemu vanom. Ali, kako skrenuti panju medija na neto drugo, recimo, na pravdu ili na pitanje pravih uzroka
i posledica u modernoj istoriji - kada ak i takozvane dobre novine zanima samo nekoliko glavnih naslova, da bi onda opet pisali o
tome koliko ste uvrnuti. To je najbedniji nain postojanja koji se
moe zamisliti, pretvarati se da vas zanima ivot i da ste posveeni
istini o njemu iako vas u stvari nimalo ne zanima sva njegova sloenost. I jo gore: kada ste cinini u odnosu na mogunost da su vai

110

DULIJAN ASAN

itaoci za to zainteresovani. Ostaviu svoje alopojke za kasnije. Ali,

moje iskustvo na Univerzitetu mi je pokazalo koliko je sloen odnos
izmeu potrage za istinom i mogunosti za uspostavljanje pravde.
To me je, kao biveg hakera, vodilo pravo u svet koji je proizveo
WikiLeaks.
Nekoliko tema se stalno ponavlja u mom ivotu, kao i u prii o
njemu. Ve sam pomenuo da sam u Vondsvortu itao Solenjicinov
roman Odeljenje za rak. Na jednom mestu Kostoglotov raspravlja
s drugim pacijentom o znaaju univerziteta: Upamti, obrazovanje
te nee uiniti pam etnijim ... naravno, treba da studira. Studiraj!
Samo upamti, za svoje dobro, da to nije isto to i inteligencija.
Ma koliko da sam nauio na studijama kvantne mehanike, gotovo
isto toliko sam nauio u svojim naizgled neozbiljnim aktivnostima.
Oduvek sam voleo da izraavam svoje misli na neobine naine i
taj instinkt mi je posluio u periodu kada sam pokrenuo Nagradno takmienje u reavanju zagonetaka Statistikog drutva Matematikog fakulteta u Melburnu. Na Prvom nagradnom takmienju
2004. godine takmiari su morali da ree uvrnuti scenario smiljen
na osnovu australijskih izbora i navodne sm rti tadanjeg premijera.
,,Ko je sredio Hauarda?11, pisalo je na naem promotivnom materijalu. Izgleda da je Don Hauard pretvoren u dim dok je drao tajni
govor na Melburnkom univerzitetu. Ko stoji iza tog podlog ina
i zato je to uradio? I ta ako to ima neke veze s tekim pljakama
glasova u marginalnom delu izbornog tela, kolebanjima temperature i udnim nonim zbivanjima iza zidina Tajnog melburnkog
univerziteta? Ipak, bilo je neeg ozbiljnog u tom glupiranju. Kao
to sam govorio u to vreme u jednom razgovoru za univerzitetske
novine: Re je o tome da se razmilja jasno i duboko da bi se reio
problem. Na kraju je tim statistiara i kompjuterskih programera, uz pomo jednog muziara, otkrio da je nagrada od 200 AUD

M ATEMATIKI PUT U BU DU NO ST

11

zakopana ispod batenskog patuljka u Vrtu Sistema, u univerzitetskom kampusu Parkvil. Znam, to e me teko staviti rame uz rame s
najveim hedonistima naeg doba ili s najveim narkomanima, seks
simbolima i rokerima onog vremena, ali, uprkos svemu to su pisale
novine, uvek su mi vie leale intelektualne igre.
Delio sam te intelektualne avanture i sa svojim sinom. Hteo sam
da ga zatitim od nekih stvarnih grubosti sveta odraslih, ali opet
sam video da ima dobar smisao za humor. Pretpostavljam da je moje
roditelje uasavalo ta bi njihova deca mogla usput da naue, ali ja
sam hteo da Danijel prati sopstveni organski rast. Do tada je pola
vremena provodio s majkom i sjajno je baratao reima, mnogo bolje
od mene kada sam bio u tom uzrastu. Ako imate dete, uvek postoji
odreena doza neozbiljnosti. Pritisci zrelog ivota mogu isterati neozbiljnost iz vas, kao to vam neka opaka oluja moe oduvati jedra,
ali meni se veoma sviala injenica da je moj sin tako optimistino
stvorenje. Ili smo napolje i zajedno istraivali naputene zgrade,
a jednom smo na Boi sakupili na gomilu sve Barbike i gumene
zmajeve i razneli ih eksplozivom i tenim nitrogenom iz domae
radinosti.
Pametna deca brzo usvajaju stvari i onda brzo postaju svoja. Tako
poinju da odstupaju od proseka. Moete da posmatrate kako njihova ljubopitljivost pravi od njih individualce, zato u svom okruenju tragaju za neobinostima, za stvarima koje njihovi vrnjaci
i ne slute. Priam o deci, ali zapravo i o sebi: ak i danas, stalno
pokuavam da pronaem neto neoekivano u nekom prostoru ili
osobi. an Renoar (Jean Renoir) jednom je rekao da se u svakom
moguoj situaciji krije savren kadar: moda s one strane ogledala,
moda u neijoj glavi. Zadatak se sastoji u tome da se to otkrije. U
svakom sluaju, to je moj instinkt i to je ono to volim kod drugih
ljudi.

112

DULIJAN ASAN

Bio sam siguran da se pripremam za neto. Ne za neku dinovsku

linu ulogu - to nije bila namera - ve da iskustvo koje sam sakupljao, kao i ono koje sam ve stekao, ugradim u neku organizaciju
koja bi mogla garantovati potragu za pravdom u javnim stvarima,
uprkos auri nepristupanosti koja se esto vezuje za tu sferu. Moglo bi se rei, bez mnogo sentimentalnosti, da su i zvezde poele
da dolaze u raspored povoljan za osnivanje takve organizacije. Poeo sam da oseam puls te mogunosti i samih zvezda kada sam
krajem 2002. iao u australijsku pustinju da bih posmatrao totalno
pomraenje sunca. Bili smo fiziari, a tradicija posmatranja neba
u toj disciplini i dalje je uzbudljivi deo igre. Procenili smo da e se
pomraenje najbolje videti na potezu od 7,5 km, tokom 38 sekundi
i hteli smo da budemo na sredini te putanje kada se to desi.
Jedan na tim, s dvanaest vozila, krenuo je na putovanje dugo tri
i po dana, da bismo pronali mali deo pustinje. Za tu priliku smo
morali biti izuzetno precizni, zato to je trebalo da stojimo na samo
jednom komadu zemlje, ne duem od pola kilometra, tako da sam u
to uloio veliki napor, gotovo do ivice iscrpljenosti. Ali, u to vreme
filozofija je na mene zaista mnogo uticala: konano sam shvatio da
ako zaista verujete da je neto istinito, dobro procenite mogunosti
i nastavite s vrstom verom, onda se vaa predvianja mogu obistiniti. Potpuno sam se posvetio tom projektu i verovao u nae snage,
u sprezi s intelektualnim tradicijama koje smo prouavali. I to se
pokazalo kao prava stvar.
Pratite me jo malo. Iza osnivanja WikiLeaksa ne stoji samo ivotno iskustvo, moje i drugih ljudi, ve i iskustvo promiljanja mog
napredovanja ka jasnoj predstavi o ljudskim pravima. Ne mogu vam
ponuditi potenu i dobru knjigu ako se ne zadrim na tim idejama. Pokuao sam da vam pokaem u kojoj meri one izviru iz moje
line istorije, ali dobar deo potie i od mukotrpnog razmiljanja o

MATEMATIKI PUT U BU DU NO ST

113

tome ta bih uopte trebalo da radim. Majstori zanata su mi rekli da

razmiljanje nije naroito dobar afrodizijak kada je re o memoarima poznatih linosti; neka je tako, prihvatimo da e ova knjiga loe
proi kao memoari jedne poznate linosti. Rad WikiLeaksa, koji e
postati tako poznat, nastao je, a nastaje i dalje, iz strasti za novim
idejama o tome kako bi globalno drutvo moglo zatititi slobodu. A
nastao je i iz primene naunog naina razmiljanja na pitanje prava.
ta su uopte prava? Pravo je sloboda delovanja koje se moe izvesti. Prema tome, neko pravo podrazumeva i odgovornost. Pritom ne
mislim na ono to desniarski novinari podrazumevaju kada kau
kako je neki sitni lopov izgubio svoja prava zato to nije potovao
svoje odgovornosti. Mislim na to da ako uvaavamo injenicu da
neko ima prava, moramo uvaiti i nau obavezu da ta prava titimo.
Dok piem ove rei, deca um iru od gladi. Mogu da izjavim kako svako dete ima pravo da ne pati od gladi, ali ako samo stojim i gledam
ih kako umiru, moje rei nita ne vrede. A ipak neka prava ostaju
neostvarena, nesprovedena. Neka represivna drava stee disidente, pokuava da ih unizi, da ih zatvori, izoluje - sve u pokuaju da
im oduzme pravo govora, sve dok ne ostanu sami, da priaju sami
sa sobom, u nekoj praznoj prostoriji. Prema tome, vratimo se na
na cilj, pravdu, s jednim naizgled banalnim, ali istinski temeljnim
zapaanjem: ne moemo ostvariti osnovna prava koja naglaavaju
pravdu u svetu prikrivanja, tajni i lai. Imamo pravo da znamo sve
to moe doprineti slobodi govora. Ako ih posmatramo zajedno, ta
dva prava moemo nazvati pravom na razmenu znanja.
Moramo upamtiti da je odluka o tome koja e se prava ostvariti,
a koja ignorisati, uvek stvar politike. Otvoreno reeno: imam jedan
cilj, ne naroito originalan, ali definitivni ivotni cilj, da doprinesem
stvaranju pravednijeg drutva, u kojem bi se moglo iveti. Nisam za
transparentnost u svemu, ak ni za demokratiju u svemu, ali jesam

114

DULIJAN ASAN

za pravdu, a na doprinos je dokazivanje novih neminovnosti kada

je posredi odnos izmeu pravde i tehnologije. Verujem da imamo
uroen nagon za pravdom. I da imamo uroenu odbojnost prema
cenzuri. I da internet govori tome u prilog.
Imamo odgovornost prema znanju. Duni smo da se informiemo. To je razlog zato volimo nae biblioteke. Ali, u digitalno doba
moramo shvatiti da imamo i odgovornost da tehnologiju koristimo
za suprotstavljanje onima koji bi da spree da znanje i informacije
dopru do javnosti. Ne moemo verovati samo tampi zato to uvek
iznova dokazuje da je u isti mah cenzorska i pristrasna. Ne moemo
verovati televizijskim stanicama koje u veini sluajeva dokazuju da
im vrednost reklamiranja znai mnogo vie od novih vrednosti. Izdavatvo u kompjutersko doba zato poinje da znai obavljanje zadataka koje omoguavaju kompjuterski sistemi i suoavanje s uvreenim, odbrambenim navikama starog oblika izdavatva. Kao to je
na rad pokazao, a nae aktuelne saradnje potvruju, nismo protiv
starih medija. Samo smo izgradili poziciju koja nam omoguava da
se na modernoj sceni bavimo izdavatvom bolje od njih. Saraujemo s njima zato to ne elimo da budemo rivali: elimo da udruimo resurse, ali oni se, kao to emo videti u narednim poglavljima,
i dalje rvu sa idejom o sopstvenoj legitimnosti u kompjuterskom
vremenu, kao i s mahinacijama vlastitih ega. U redu. Ali civilizacija,
ako mogu tako da kaem, nastavlja dalje i bez njih. Oni izumiru.
Napredovao sam ka WikiLeaksu tako to sam u svom razmiljanju pokuao da razvijem nauku o urnabstikom potenju. ta nam
moe pomoi da ostanemo poteni? U vreme kada sam bio haker i
aktivista, uspostavio sam sistem beskrajnog deljenja izvora. I sada
sam se pitao da li to moe pomoi ljudima da svoje prie stave u
javni domen. Da b novi metod izdavatva podrava novi nain lokalizacije moi? Kada se sve zakuvalo, stare medijske institucije su

M ATEMATIKI PUT U BU DU NO ST

15

neminovno zazirale od takvih pitanja, urno se ukopavajui u svoje

uvreene rovove da bi me oklevetale. Ali, sve to nije vano. Mnogo
vanije je shvatiti kako se institucije prilagoavaju novim oekivanjima koja se na njih projektuju. U situaciji kada pam etni mladi
ljudi vie veruju svojim drutvenim medijima nego starijima, kako
e institucije dokazati svoju vrednost? Nai oevi su medije uzimali
zdravo za gotovo, ali nae detaljno poznavanje stvarnog delovanja
ljudskih institucija, irom sveta, u m oderno doba, vrlo je siromano.
I to je postalo neodrivo. Ljudi se povezuju, zemlje se povezuju,
ideje se povezuju na sasvim drugaije naine od kada je tehnologija
dovela celu planetu u dodir sa samom sobom. I to je to, u stvari. Sva
stara skrovita otvorena su za ispitivanje i institucijama ostaje samo
da laju, vojsci da kuka, a New York Timesu da pridikuje s visine, ali
to nee promeniti injenicu da odreena javna tela uvaju svoje tajne. Kako je WikiLeaks postajao sve izvesniji, poeo sam da verujem
kako staro bezbednosno stanje vie nije odrivo. To nije neki emotivni stav; to je samo injenica m odernog ivota. Igri je doao kraj.
Ali, ta ako nisam u pravu? ta ako pravda ipak nije najvaniji
cilj i ako sam precenio anse da se ona ikada u potpunosti ostvari?
Onda emo imati zadovoljstvo, makar sasvim malo, da primetimo
kako smo iz nedelje u nedelju pomagali da se ostvare neki skromni
ciljevi u korist pravde. Nismo neka ideologija i ne hranim o se idejom o nekakvom istorijskom imperativu: mi smo samo izdavai koji
su pokuali da poteno odgovore na ono to se deava. Organizacija
je delom uspostavljena i zato da bi dala podsticaj ljudima - novinarima, elektronskim medijima, aktivistima, itaocima, gledaocima,
obinim ljudima - da oekuju vie od svojih institucija i samih sebe.
Taj mali san je stajao iza svega to smo spremali da uradimo.
Ali, u novinarstvu vai sledee pravilo: ako se bavite time da ukazujete na razmere bolesti, ubrzo e poeti da vas optuuju kako i sami

116

DULIJAN ASAN

patite od neke boletine. Pojavio sam se i rekao: Jaccuse (Optuujem) i, kao i svi Drajfusi, brzo zatekao sebe opisanog kao nastrano
strailo za decu, vrlo problematine higijene, s uasnim dosijeom o
ponaanju prema kolegama i ljubavnicama. Ali, to tek sledi. Kada sam
2006. napustio Univerzitet, imao sam oseaj da mi nono nebo i moja
sopstvena prolost pokazuju kojim putem treba da nastavim.
Bio sam siguran u jednu ili dve stvari. Samo u jednu ili dve. One
su se odnosile na to kako stvaramo svoju istoriju, svoje prie i svoju
pravdu. Dord Orvel je to najbolje izrazio u svom romanu 1984
rekavi kako onaj ko kontrolie prolost kontrolie i sadanjost, a
da onaj ko kontrolie sadanjost kontrolie i budunost. Orvel je
govorio o moi vlasti da manipulie ljudima pom ou propagande,
ali sve jasnije sam slutio da ako svoje tehnologije koristimo za razumevanje toga zato se odreeni materijali kriju od javnosti i potrudim o se, kao izdavai, da te materijale uinimo javnim, moemo
skrenuti znaenje Orvelovih rei i pretvoriti ih u poruku nade. Svi
mi. Digitalno doba moe biti odgovor na Orvelovu poruku. Poruka
je, u stvari, medij. A svi mi smo glasnici. Internet e raditi u prilog
otkrovenju uprkos svemu. A na posao je bio da radimo kao urednici i kreatori konteksta, i da titimo svoje izvore. Ali, da li se to uopte
moe izvesti? Da li ima naina da se to uini pouzdanim, kako ga
finansirati i kako bi trebalo da odgovorimo na neprijateljsku vatru?
Naime, jedno je bilo sasvim izvesno: glasnici se ubijaju prvi.
Jedan predsednik SAD Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt) ukazao je na kljunu istinu o dobroj vlasti. Iza svake vidljive vlade sedi
nevidljiva vlada, pisao je, koja nikome ne polae zakletvu i ne priznaje nikakvu odgovornost prema ljudima. Unitavanje te nevidljive
vlade, razotkrivanje te nesvete alijanse korumpiranog biznisa i korumpirane politike, prvi je zadatak dravne vlasti. Moja sigurnost u
to kako da se to postigne izvirala je iz mog celokupnog mladalakog

MATEMATIKI PUT U BU DUNOST

117

iskustva. Ta sigurnost je makar bila u mojoj mati, ali sada sam bio
spreman za pokret i da od nje napravim progresivnu realnost.
Autoritarna vlast zna kako da se uvrsti pom ou zavera, ali meni
je izgledalo prirodno, zapravo logino, da e otpor rasti srazmerno tome koliko ljudi budu znali o zaverama. Ne mislim na zaveru
u smislu pojedinanih tajnih operacija kojima se bave zaluenici s
kapama od aluminijumske folije.22 Govorim o sistematinoj zaveri,
o uvreenom modus operandi vlada koje sve radije obavljaju tajno.
Informacije nas mogu osloboditi. A kompjuterska nauka, kao oblik
matematike, bie naa podrka u razotkrivanju politikih odnosa.
Zaverenici veruju drugim zaverenicima i zavise od njih - te razliite
oblike zavisnosti nazivam pokroviteljskim mreama - i kada prestanemo da histeriemo o zaverenikim frakcijama u drutvu i postanemo racionalni, poinjemo da se suprotstavljamo akcijama koje
takvi izvode zajedno jer ih nikada ni bi mogli izvesti pojedinano.
I ta se moe predvideti na osnovu neke zavere? Moe se predvideti sledea takva akcija. Do trenutka kada sam bio spreman da
osnujem WikiLeaks, najvee pitanje za mene je postalo: Moemo li
da smanjimo mo zavera? I izgledalo je da se odgovor nazire: treba
isterati njihove zavere na istinu. Nisam izmiljao opoziciju tim silama: samo sam video da one same lue sopstvenu opoziciju i onda
ih prikaio na nau novu tehnologiju. Na zadatak je da efikasno
izbacimo iz stroja zaverenike zamisli i akcije. A da bi se to postiglo,
na globalnom nivou te zavere treba otvoriti za ljude. Moramo se
setiti ta je vidovnjak rekao Juliju Cezaru: Bezbednost uzmie pred
zaverom"23 - emu moemo dati na zakljuak: ,,A zavera uzmie
pred snagom ljudi da shvate i skre njenu mo.
22

Kape od alumiijumske folije, koje navodnio tite od kontrole misli.

23

Vilijem ekspir, Julije Cezar, drugi in, scena 3.

DULIJAN ASAN

Trebalo bi da kaem neto i o ulozi tehnologije u svemu tome. Internet vam, sam po sebi, ne moe doneti slobodu. Internet je samo
nain za jeftino i - u granicama lokalne cenzure - internacionalno
izdavatvo. Ali on ne prua neku dodatnu slobodu. Ako elite slobodu u doba interneta, onda se za nju i dalje morate sami izboriti.
Neki ljudi govore o promeni koja se 2011. desila u Egiptu kao o
,,Twitter revoluciji, kao da je Mubaraka oborila grupa ljudi okupljena preko Twittera i mobilnih telefona u Silikonskoj dolini. Ima
razloga za popularnost te prie jer ona izlazi u susret vienju po kojem je uloga Amerike u svetu sutinski korisna. Ona isto tako slui i
amerikoj sklonosti da se svi oblici narodnih tenji ka slobodi i demokratiji vide kao sutinski ameriki po karakteru. Tako se retorika
Hilari Klinton u sekundi promenila iz: Mubarak je sjajan momak
i treba da ostane na vlasti u: Zar nije sjajno to to je egipatski narod uradio i zar nije sjajno ono to su Sjedinjene Drave uradile za
njega? Nikada mi nee biti jasno kako je mogla da ostane tako hladnokrvna kada je 15. februara 2011. izjavila da je sloboda interneta
od poetka bila u samom srcu amerike spoljne politike, istog onog
dana kada je njena vlada otila na sud da bi primorala Twitter da
oda podatke iz naloga tri lana WikiLeaksove ekipe.
Borba protiv represivnih reima uvek poinje i zavrava se kao
borba za informacije i komunikaciju. Egipat nije bio Twitter revolucija, kao to ni Francuska revolucija nije bila samo revolucija tampanih novina i politikih pamfleta; ali obe su primeri revolucija ljudi
koji dele ideje i informacije, sluei se raspoloivim tehnologijama i
izraavaju se u javnom prostoru. Moj prijatelj Don Pilger (John Pilger) dobro je to izrazio rekavi da nisu WikiLeaks i Dulijan Asan ti
kojih se plai vlada Sjedinjenih Drava. Od kakvog je znaaja ono to
ja znam? Kakve veze ima ta zna WikiLeaks? To uopte nije vano.
Vano je ono to vi znate. U svemu tome, stvar je u vama.

M ATEMATIKI PUT U BU DU NO ST

119

Ako se vratimo u Melburn, u 2006. godinu, drago mi je to mogu

da kaem da je stari hakerski duh opstao. Gomila nas je ivela u
kui u Ulici Gratan 177, odm ah pored prom etnog puta, a opti
haos u kui je bio samo pogoran, siguran sam, naim matematikim avanturama i nonim navikama. U urbi da reim stvari, krabao sam algebarske formule i dijagrame prvo na svim prekidaima
za svetlo, zatim po zidovima i prozorim a, a na kraju i po stolovima
i bilo emu ravnom, ali buka saobraaja je ponekad bila prejaka za
koncentraciju. Tamo je bio i jedan semafor. Jednog dana, u starom
stilu, upali smo u gradski saobraajni sistem i prom enili svetla na
semaforu tako da uvek pokazuje zeleno. To je smanjilo buku na
neko vreme, ali ne i dovoljno dugo.
Otprilike u to vreme poeo sam da razmiljam o svom biolokom
ocu. Nisam ga nijednom video kada sam bio dete. Imao sam ouha
koji je bio dobar u ulozi oca i ostao sam mu veran na taj nain. Zvao
sam ga tata. Moj pravi otac nije bio mnogo pominjan, ni pogrdno,
niti na neki drugi nain, i pretpostavljam da je to bilo zbog obzira koje je majka imala prema Bretovoj posveenosti naoj porodici.
Nije bilo priseanja, i to je bilo standardno za Australiju iz tog vremena; ideja je bila da ne treba da naruavate dinamiku nove porodice redovnim i verovatno ozlojeenim upadima iz prolosti. Moje
detinjstvo je u dobroj meri bilo lieno tog stresa i zato nisam esto
mislio na oca.
Ali, s deacima se u pubertetu neto deava. Osetite to iznenadno
bockanje samosvesti i, uz malo sree, inteligencije, odjednom poinjete da u isti m ah prihvatate svet i odbacujete neke njegove delove.
Uskoro sam i ja postao otac i poeo da poduavam sebe pomou
knjiga. Knjige su mi postale vane, svi ti Dostojevski, Kestleri, Kafke,
ali mislim da sam u to vreme shvatio da moj oseaj za tajanstvene
izvore ipak ne potie odatle. Bile su mi potrebne godine da shvatim

120

DULIJAN ASAN

da to verovatno potie od mog oca. Tih godina potraga za ocem mi

je izgledala kao nepotrebna emotivna komplikacija, ali oseao sam
njegovo prisustvo u sebi. Kada sam zavrio fakultet, video sam da
znaajan deo onoga to sam bio - i kakav god da sam bio - potie
od te nevidljive osobe, koja mi je moda pomogla.
Posle male prepiske, uli smo se telefonom. I onda sam otiao u
Sidnej da ga vidim. Bilo je udno. Doli su po mene na aerodrom moj otac, njegova partnerka i njihov sin. Poneo sam bicikl sa sobom,
koji je otac hteo da vozi nazad do kue, dok smo mi ili kolima ispred njega. Partnerka je bila neobina: filmska producentkinja, oigledno zanesena njime i na neki nain nekonvencionalna. Moj otac
je, negde u svojoj trideset petoj godini, odluio da postane glumac.
Ne znam da li je to iskustvo neto otvorilo ili zatvorilo, ali za mene
je svakako bilo vano to to sam bio u toj kui i video ga. I tamo sam
imao jedno udno iskustvo. Uvee sam obilazio kuu i pregledavao
oeve police s knjigama. Gotovo da sam bio ljut na samog sebe zbog
toga zato to sam otkrio da se, od jedne police do druge, tamo nalaze potpuno iste knjige koje sam i ja kupovao i itao. Shvatio sam da
sam morao da ponem od samog dna sebe, od prvog stepenika, i da
sebe izgraujem kroz mnoge pokuaje i nevolje; a da sam poznavao
svog oca, mogao bih da samo uzmem knjige pravo s njegove police.
Moda je to oseanje bilo tako akutno zbog rada kojem sam se
posvetio, zbog istraivanja uzroka i posledice, pokuaja da pronaem naunu osnovu za razumevanje odnosa izmeu pojedinaca
i autoriteta. U svakom sluaju, oseanje je bilo snano. Ono me je
nekako naelektrisalo. Iznenada sam postao svestan da je izmeu
nas postojala genetska veza, intelektualna srodnost, sve vreme prisutna koliko i sve ostalo, i da sam izgubio time to ga nisam imao
kraj sebe ili uio od njega. Tokom te posete zapanjilo me je saznanje koliko sam toga morao da uradim sam. Da sam ga poznavao,

M ATEMATIKI PUT U BU DU NO ST

121

m oda bih se bre formirao. Nije bila stvar u ljubavi, ve u srodnosti. Odisao je nekom vrstom kultivisane uzvienosti, koja vas
je vezivala za njega i prim etio sam da lako razgovaramo iako je
ponekad mogao da se udalji. Jo smo bili u stanju da lako vodimo
razgovor, da odm ah pristupam o m entalnom sklopu onog drugog.
Nikada nisam imao mentora. Kada o tom e razmislim, moda je
to oduvek bio problem sa mnom. Bio sam prinuen da sve radim sam i bio srean to m ogu da budem m entor drugim ljudima.
Ipak, udno je to. Stalno morate da igrate ulogu onog jaeg.
Oduvek sam znao da sam drugaiji, ali posle susreta s njima u
to sam bio manje uveren. Verovatno bi bilo poteno rei da nisam
osoba pored koje se drugi mogu lako oseati oputeno. Roen sam
da se raspravljam. I uvek je bilo toliko toga to je trebalo popraviti,
a vremena tako malo. Moj otac je bio i uitelj joge i jednom sam
iao s njim na jutarnji as, posle kojeg smo se svi okupili u jednoj
kafeteriji na doruku. Ljudi su bili veseli i ispijali svoje useve ili
bilo ta drugo, kada sam iznenada zapoeo debatu o pitanju materinstva. Mogao sam da osetim optu uznemirenost, ali zalepio sam
se za taj intelektualni problem i nastavio da razvijam svoju tezu sve
dok ostali, jedan po jedan, nisu poeli da se udaljavaju od stola. Nisam ba dobro poznavao te ljude s asova joge i uskoro za stolom
nije bilo nikog. Veina ljudi kada negde sedne, pokuava da stupi
u razgovor o obinim stvarima, ali ja ne, ja traim neto drugaije.
Ali, ti ljudi su platili svojih 25 dolara da bi se malo opustili, a zavrili su ispijajui useve s tipom koji je pokuao da ih uvue u neku
zbrkanu debatu. I to je samo deo prie. Biti oputen za mene nije
oputajue. Znam da imam mane.
Video sam da je moj otac bio takav. Ali, moda je bolje to nisam
bio okruen njegovim knjigama i pokroviteljstvom. Morao sam da
se sam branim i pronaem sopstveni teren, bez oslonca u postojeoj

22

DULIJAN ASAN

mrei snage svoga oca i svega iza ega je stajao. Kao to su on i moja
majka govorili u svojim zlatnim ezdesetim: lino je politiko. Moda je to to sam ga izbegavao tokom svih tih godina bio deo moje
politike. Hteo sam da pronaem nov nain postojanja u svetu, a do
tada, do 2006. godine, hteo sam da i svet bude slobodan od mrlja
nadzora, od zavera uzajamno garantovanih interesa, koji upravljaju
svetom i vode ga ka eksploziji.

R O E N J E W IK ILE A K SA
onda je sve poelo. Do tada sam mnoge institucije video iznutra,
bilo tako to sam im iao u susret, bilo tako to sam hakovao njihove sisteme i nou lutao kroz njihove portale. Ali, do 2006. ta istraivanja su se okonala i sada sam hteo da se pozabavim onim institucijama i onim vladama koje su ivele tajnim ivotom. Nisam neki
originalni politiki mislilac, niti sam to ikada tvrdio, ali poznajem
tehnologiju i poznajem strukture vlasti; i bio sam spreman da ove
druge, gde god je to mogue, bacim u kiselu kupku i rastvorim ih
do kostiju. Pomislio sam: moemo ili da m irno vodimo svoje ivote,
brinui o kreditu za kuu ili da li smo dovoljno slavni ili bogati ili
istinski voljeni - ili da pogledamo okosnice naeg sveta i isprobamo
da li su dobre i istinite.
Kada se uvuete u razne institucije, moete da vidite da one plutaju na moi i pokroviteljstvu i da se brane marketingom. Za mene
je to bila osnovna istina o svetu koju sam nauio, i to prilino teka,
da e veina organizacija u poricanju ii do kraja. Bez obzira na to
da li je re o vladi Kenije ili o Banci Julius Baer, one rade samo za

124

DULIJAN ASAN

sebe i veto grade mreu ljudi koji od njih mogu imati koristi i koje
favorizuju, dok obine ljude dre u nemilosti. U stvari, jo od svojih tinejderskih godina bio sam izloen pokroviteljskim mreama
i znao sam kako one deluju. Svaka osoba ili organizacija koja im
se suprotstavi bie likvidirana - ili na sudu ili pom ou obavetajnih agenata ili u tampi. Bio sam spreman za njih. Usavrio sam
tehnologiju i metode korienja kriptografije da bih zatitio izvore,
do take u kojoj ni ja ne bih znao o kome je re. Imali smo iskustvo
aktivista i volju da se suprotstavimo monicima. Nismo imali kancelarije, ali smo imali svoje laptopove i pasoe. Imali smo servere u
raznim zemljama. Znali smo da e to biti najsigurnija platforma za
aktiviste koju je svet ikada video. Imali smo petlju. Imali smo filozofiju. Igra poinje! Registrovao sam WikiLeaks.org 4. oktobra 2006.
Verovatno sam bio svestan da moj uobiajeni ivot, ako sam ikada
imao tako neto, vie nikada nee biti isti.
Moglo bi se rei da sam imao mnogo pomagaa i uzora, kao to
je njujorki arhitekta Don Jang (John Young), koji je 1996. osnovao
cryptome.org. Nisu svi dokumenti na Cryptome bili tajni, ali Jang
je svoju misiju video kao objavljivanje materijala koje su vlade i korporacije radije krile. Nali su se pod udarom Microsofta i, kao i WikiLeaks, u sporu sa PayPalom. Cryptome se nalazi na pravoj strani u
bici oko informacija, ali nema zatitne mehanizme za ljude koji mu
prosleuju materijale, to sam ja, opet, smatrao neim obaveznim.
Jang je zakoraio u pravi domen, ali nije bio spreman da deluje kao
izdava poslednje linije, to je bila moja vizija - da upotrebim sloen
sistem zatite izvora, koji sam do tada usavrio za potrebe WikiLeaksa. Sve se deavalo brzo, ali hteo sam da se uverim da e ureivanje
i arhiviranje tei besprekorno. Najvei deo tog pripremnog posla
obavio sam sam, na raznim lokacijama irom sveta, uz pomo nekih
starih sajferpankera. Moj stari prijatelj Danijel Metjuz, sa katedre za

ROENJE

W IK IL E A K S A

125

matematiku - vie tradicionalni leviar, omskista, pretpostavljam takoe mi je pomogao u to vreme. Tanije, Dan mi je pomogao da
pripremim osnivaka dokumenta WikiLeaksa, a kasnije je analizirao jedan od prvih tajnih dokumenata koje smo objavili.
U tom trenutku moj posao je bio stvaranje saveznitava. Pokuao
sam da formiram savetodavni odbor i da se prikaim na budue
izvore podataka. U toj fazi, odbor je vie trebalo da nam prui neki
kredibilitet i da stvara kontakte, koji e nam kasnije koristiti; on
zapravo nije nigde zasedao, niti se zaista bavio bilo kakvim savetovanjem. Ipak, uspostavio sam veze sa znaajnim, nadahnjujuim
osobama, kao to je Danijel Elzberg (Daniel Ellsberg), koji je pristao
da se ukljui i ostao lojalan sve vreme. Britanski matematiar Ben
Lori (Ben Lauri) takoe je uao u odbor. Njegov otac Piter Lori (Peter Lauri) napisao je knjigu Ispod gradskih ulica,24koja je ezdesetih
bila vrlo uticajna, o podzem nim nuklearnim bunkerim a i vladinim
postrojenjima u Britaniji, tako da je Ben moda prepoznao neto od
oevog posla u onome to smo mi radili. Pokuao sam da se poveem i s kineskim aktivistima. Poto smo uglavnom bili zapadnjaci i
podlegali zapadnjakoj jurisdikciji, pokuao sam da WikiLeaks ne
ustanovim kao neku antizapadnu organizaciju - to nije bilo teko
jer ionako nije bila antizapadna ve posveena informacijama - ali
znao sam da emo s vremenom privui panju ljubitelja Amerike. U
prvi mah, korupcija u Africi je izgledala kao oigledno najbolje polazite. Naa filozofija je od poetka bila u sutini antipokvarenjaka
i ma koliko da je bila gruba, odisala je odreenim potenjem.
Pre poetka, trokovi registrovanja domena i ostalog bili su moja
briga. Svi ostali su svoje vreme ustupali besplatno. Od poetka smo
bili svesni da emo imati problema sa zakonom, tako da sam najvei
24

Beneath the City Streets, 1970. Asan se ovde prebacio za jednu deceniju.

126

DULIJAN ASAN

deo registracije obavio u San Francisku, znajui da e pokret za

graanske slobode tamo pokazati veliku vatrenu mo, u nau korist,
ako zapadnemo u nevolje. Posle toga, stvar je prosto bila u tome da
se svima poalju imejlovi i eka na odgovore.
Prvi dokument koji je ,,procurio i koji smo objavili 28. decembra 2006. poticao je od Saveza islamskih sudova Somalije iako je,
kao to smo tada objasnili, doao iz jednog kineskog izvora, tako da
nismo bili sigurni da li je autentian. Posle godina nasilja u Somaliji,
koja je ve prola kroz secesiju dve treine zemlje, Savez je poeo da
uspostavlja neku vrstu poretka usred opteg haosa. Ljudi iz Mogadia poeli su da se oseaju sigurnije, a obini graani mogli su s vie
sigurnosti da raunaju na zatitu od svakodnevnog nasilja i estih
sistematskih pljaki od ratnih voa. Za na ,,procureli dokument
pokazalo se da je bio pismo jednog vojnog komandanta, sa zapaljivim instrukcijama, u kojem je ovaj govorio o Islamskoj Republici Somaliji, to je fraza koju je Savez retko koristio. Kao to svi
znate, pisao je komandant, takozvana Prelazna vlada formirana za
Somaliju proganja somalske verske voe i muslimane uopte. Oni
su ubedili m eunarodnu zajednicu da su somalske verske voe lanovi A1 Kaide. Uhvaena imejl prepiska, koja nam je bila prosleena s dokumentom, ukazivala je da se somalski ministri, ukljuujui
ministra za naftu, pripremaju za susret s kineskim zvaninicima.
Izgledalo je da dokument otkriva neto to bi ljudi trebalo da znaju
kada je re o stavu Somalije prema Kini i stavu Kine prema Africi.
Situacija u Somaliji u to vreme nije privlaila mnogo panje na
Zapadu, a ovde, u dva mala dokumenta, moglo se videti koliko je
ona bila sloena. Savez je zaista pokuavao da neto promeni: pod
njegovom upravom, prvi put u jedanaest godina poelo je da se
odnosi smee. Ali, ta god da su radili, SAD su im se tvrdoglavo
suprotstavljale preko svog glavnog saveznika u regionu Etiopije,

ROENJE

W IK IL E A K S A

127

smatrajui da je svaka vrsta politizacije islama u istonoj Africi povezana s napadom na ambasadu SAD u Najrobiju 1998. Samo to
smo pripremili te dokumente, Etiopija je napala Somaliju, uz pomo SAD. Nastavili smo da pratimo situaciju, nudili analize, komentare i ostale procurele informacije, koliko smo mogli. ak i ako
su dokumenti bili lani, moda pripremljeni s kineske strane, opet
su otvarali vana pitanja i pokazivali kako objavljivanje tajnih dokumenata moe poboljati nae razumevanje sloenih politikih situacija. To je izgledalo kao dobar prvi korak za jedan mladi vebsajt
kao to je WikiLeaks.
Toliko smo naviknuti na poslunost zapadnih medija - na to da
ne govore nita o nesputanoj cenzuri irokih razmera na Istoku - da
zaboravljamo u koliko mnogo zemalja ljudi ude za slobodnim izdavatvom i razotkrivanjem zloupotreba. Brzo smo dobili odgovore
iz mnogih delova sveta, ne uvek pouzdane, ne uvek od pomoi, ali
ljudi su poeli da se navikavaju na ono to smo radili. Naravno, poto je bila re o sajtu uzbunjivaa11,25kako se govorilo o nama, neki
ljudi su bili skloni da dunu u neke druge pitaljke i upozoravaju na
nas, to se od tada nije promenilo. Moj odgovor je bio: ,,To je u redu.
Jeemo sopstvenu pseu hranu i videti kakva je. Bili smo grupa
posveenih idealista koja je pokuavala da neto postigne. Mogli
smo da prihvatimo da su napadi deo ponude, ali na osnovni stav
bio je snaan i etiki, tako da nisam ni slutio kakvim e nas smeem
zasuti. Pretpostavljam da nisam bio pripremljen za lino blaenje
ili, u iole veoj meri, za blaenje cele organizacije od strane ljudi koji
su reili da nas mrze. Neki ludaci su ak mislili da radimo za CIA.
Ali, nastavili smo s pritiskom. Pokuao sam da okupim prijatelje, ali iskustvo je govorilo da vam prijateljstvo moe doneti samo
25
Whistleblowers - u bukvalnom prevodu ,,oni koji duvaju u pitaljke - uzbunjivai
su osobe koje ukazuju na potencijalno nezakonite i koruptivne radnje.

28

DULIJAN ASAN

jo devet sati besplatnog rada dnevno. A pred nam a je bila neverovatna gomila poslova. Godinama sam se bavio idejama, ali programiranje i logistiku trebalo je uraditi brzo i efikasno. Putovao sam
od Kenije do Tanzanije i Kaira i usput gradio vebsajt i tada sam u
stvari poeo da ivim samo s jednim rancem. Moram da kaem da
nikada nisam bio sklon gomilanju linih stvari. Nemam mnogo
odee. Jedem ono to se nae. Praktino odm ah potroim ili dam
sav novac koji sakupim. Bilo je muno videti koliko je sjajnih kompjuterskih zaluenika iz moje generacija zaradilo milione, ne zato
to sam i ja udeo za novcem, ve zato to sam mogao raunati i
na njihovu pomo. Ali, tih prvih godina, kada smo poeli s WikiLeaksom, shvatio sam, vrlo postepeno, da mi je zapravo potrebno
vrlo malo materijalnih stvari. Imao sam jednu torbu s arapama i
veom i jo jednu veu, s laptopom i kablovima.
Otiao sam u Pariz i London, u potrazi za daljom podrkom. esto su se javljali dobrovoljci na krae staze, ali oni bi brzo sagoreli,
to je bilo razumljivo, ili su hteli neku nadoknadu u novcu ili slavi.
U jednom trenutku sam se zatvorio u jednu sobu u Parizu, na dva
meseca, ba kada je Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) trebalo da
bude izabran za predsednika. Bilo je to u prolee 2007. Oseao sam
se potpuno slomljenim, uveren da bi WikiLeaks mogao biti neto
sjajno, ali tada sam samo stenjao pod pukim obimom posla koji je
trebalo obaviti da bi se to pokazalo. Stvar je bila samo u tome da se
nastavi mukotrpni rad, ali, za tih pariskih noi, sa smehom koji je
dopirao s ulice, nije bilo lako utuviti u glavu da bi vebsajt na kraju
mogao postii neto zaista dobro. Imao sam devojku koja je ponekad navraala. Ona bi samo donela hranu, dok bih ja i dalje sedeo za
kompjuterom. Govorila je ruski i ponekad bi malo pomogla, ali ipak
je to bio usamljeniki period. Opsesivan. Jednostavno nisam znao
kako da se odlepim od kompjutera.

ROENJE

W IK IL E A K SA

129

Ponekad bi mi se uinilo da napolju ujem neko graktanje i pomislio bih kako to mora biti neka od onih tropskih ptica sa Magnetskog
ostrva. Ili bih za trenutak pomislio kako eerni mravi prom iu preko radnog stola i poda. Tih dana i nedelja postalo je neobino toplo,
dok sam ja pokuavao da postignem da sistem Viliksa za podnoenje materijala radi besprekorno. Iako smo ve imali veliku zalihu
materijala, odmah smo poeli da dobijamo mnogo novih stvari, od
ega smo najvei deo dobili tako to sam obeao da emo to i objaviti. Zato sam prednost davao novim materijalima, pri emu sam u
isto vreme radio na konanom osmiljavanju sistema, nastojei da
shvatim kako bi ljudi mogli da alju imejlove jedni drugima i kako
bi, recimo, ljudi iz Kenije mogli da dobiju bezbednu interakciju. To
je liilo na osnivanje ogranka CIA. Bilo je nuno da WikiLeaks, kao
i svaki novi poduhvat, raste organski: naroito u naem sluaju, zato
to nije bila posredi uobiajena kompanija, gde imate finansijski i
poslovni model u kojem se celom stvari upravlja uz pomo reklam iranja ili sveih injekcija investicionog kapitala. Ovde nije bilo
tako. Stalno sam bio u potrazi za dobrovoljnim radom i uestvovao
u zakazanim onlajn sastancima. Jednom ili dvaput, zaista komino
(iako u to vreme to nije tako izgledalo), ispostavilo da sam bio jedina osoba na tim onlajn sastancima. I naravno, sve je bilo na ivici
izofrenije: bio sam tamo, kucao, radio kao predsednik i sekretar,
uvodio nove stavke u program i pozivao na glasanje. Ludilo. Ali, verovao sam da samo treba da nastavim, kao da je sve sasvim mogue,
da bi se onda moda i ostvarilo. U istom duhu samoosnaivanja
ponekad bih zakljuio da neki deo posla - pisanje neke vane izjave
za tampu, na primer - zahteva da obuem neto to bi odgovaralo ozbiljnosti situacije. Zamislite kako sedim u nekom pregrejanom
umezu u Parizu, neobrijan, kucam neto, ali u odgovarajuem sakou. Da, znam ...

130

DULIJAN ASAN

Danijel Metjuz je ostao u ekipi onoliko dugo koliko je mogao,

ali je sagoreo zbog nedostatka odjeka. Do tada se ve prebacio na
Stanford, gde je u isto vreme dovravao svoju doktorsku tezu i predavao. U tom periodu zaista nismo dobijali mnogo pozitivnih reakcija iz zajednice. Nismo imali oseaj da smo imalo poveali svoju
reputaciju na osnovu sveg tog mukotrpnog rada: dobrovoljci su se
sigurno pitali, kao to se verovatno pitaju i danas, ta su tada uopte
nalazili u tome, i ja ne znam odgovor. Samo sam bio reen da to
radim i nadao se da e i drugi ljudi pronai dubok izvor motivacije
u samom poslu. U nekoliko navrata bilo je veoma teko. To prosto
nije bilo za ljude, ta gomila posla koja se dizala pred nama 2007, taj
intenzitet, taj pritisak. Tada sam otiao u Afriku i vratio se u Pariz s
dobrim vezama, ali nisam se oseao dobro. Posle nekog vremena to
je preraslo u groznicu i naglo mi je skoila temperatura. Kao to ste
verovatno ve naslutili, ja sam pomalo sveznalica - jedan od onih
poroka koji se ne pokazuju esto kao vrlina - tako da sam, naravno, proitao nekoliko medicinskih udbenika i bio krajnje skeptian
prema lekarima. Groznica je bila teka, ali mislio sam da e proi za
nekoliko dana. Posle nekih deset dana znojenja i muenja - nije mi
bilo nita bolje.
Imao sam malariju. Leanje u nekoj francuskoj bolnici moe vam
pomoi da shvatite zato je u toj zemlji postojala i zato e uvek
postojati elja za revolucijom. Dovoljan je sasvim kratak boravak
u bolnikom krevetu da shvatite zato je Flober toliko mrzeo buroaziju i zato su neki radikali iz ezdesetih hteli da spale Sorbonu.
A i nije da sam iz te bolnice izaao u najboljem stanju. Medicinska
sestra koja je vodila rauna o meni imala je gard roene siledijke.
Pokuala je da mi ubrizga paracetamol u ruku. Rekao sam da nemam bolove i da nema potrebe za tim. Ona je rekla da to daje svim
pacijentima, bez razlike. Rekao sam ne. Pokuala je da mi zabode

ROENJE

W IK IL E A K S A

31

iglu dok sam spavao, ali ja sam se oteo, a ona je pokuala opet, tako
da sam skoio s kreveta i rekao joj da u ako nastavi otii iz bolnice. Znam, znam, ko bi jo ratovao s nekom medicinskom sestrom?
Ali, verujte, te medicinske sestre su faistkinje, a ja sam i dalje imao
temperaturu, tako da sam ionako bio pomalo van sebe. Starac koji
je delio sobu sa mnom ohrabrivao me je i govorio mi da medicinske
sestre samo gledaju kako da vas maltretiraju. Svideo mu se prizor
otpora medicinskom osoblju. Nisu mogli da izau na kraj sa mnom,
zato to nisam hteo da uzmem paracetamol. A kada sam kasnije dobio greve u stomaku, nisu hteli da zovu lekara zato to nisam hteo
da uzmem tu stvar. Ceo sistem je bio ureen tako da kanjava ljude
koji su imali drugaije ideje o tamo kako bi stvari trebalo da se rade.
Nemam gen koji vam pomae da pomognete sami sebi. I taj nedostatak mi je pravio probleme du celog puta. Ali, ne mogu se previe izvinjavati zbog toga: bio sam, i uvek u biti, vie zaokupljen
ratovima koji su se vodili irom sveta nego time da sebi olakam
ivot. Uskoro je postalo jasno da e WikiLeaks imati kljunu ulogu
u prikazivanju tih ratova u pravom svetlu, kada smo tokom jeseni i
zime 2007. dobili veliki broj dokumenata iz izvora duboko unutar
vojske SAD. U novembru smo objavili tu neverovatnu bazu podataka, koja je otkrivala svu vojnu opremu koju je vojska SAD planirala da upotrebi u Iraku, s nekih 150.000 stavki. Analizirao sam
taj materijal i shvatio da je re o neemu to se zove borbeni raspored, o celom piramidalnom sistemu planiranja, s detaljima za
svaku jedinicu, s njenim nazivom i svime ime je raspolagala; ne
potronim sredstvima, kao to su meci, ve stalnim predmetima,
kao to su persijski tepisi i kompjuteri. Uzeo sam ceo spisak i napisao kompjuterski program za njegovu analizu: pratei vebsajt s vojnom opremom i gledajui cene, mogli smo da steknemo predstavu
o ogromnim trokovima operacije, ali i o tome koje su jedinice bile

132

DULIJAN ASAN

najbolje opremljene. Priblino polovina svih narudbina za opremu

odnosila se na sredstva za bavljenje gerilskim improvizovanim eksplozivnim napravama, najee zvanim usputne mine (roadside
bombs) ili IED. Najvei deo novca se troio na ,,vorlok26 ureaje,
koji su bili sofisticirani ometai radio-signala. Ukupna sredstva potroena na izbegavanje IED - detektori, ometai, robotski demonteri eksploziva - dostizala su iznos od 13 milijardi USD. ak i ako
uraunate inflaciju, opet dobijate iznos vei od ukupne cene Projekta Menhetn. - 1 neto za ta sam verovao da svet ima pravo da zna.
Bilo je to kao podeavanje konstrukcije za mnogo novih i dubljih
pria o onome to se zaista deavalo u Iraku i Avganistanu. Novinari
su, po pravilu, suvie toga uzimali zdravo za gotovo. Mi smo hteli da
napravimo pukotinu u svetu i pustimo ga da procveta u neto drugo. Ipak, vrlo rano smo shvatili da e se borba - i to moda jedna od
najveih, jedna od najupornijih - voditi s apatijom novinara. Moete otvoriti sve te nove linije istraivanja, te nove puteve ka pravdi,
ali oni e samo slegati ramenima i govoriti kako nemaju vremena da
obrade sav taj materijal. To je bilo frustrirajue. Ali sada shvatam da
je to kako vidimo svet kroz medije vaan element. Ono to novinari
rade nije samo izvetavanje: njihove pretpostavke i apatija utiu na
stvaranje slike koja dolazi do nas. A mi smo sebe od poetka videli
kao novinare. Samo bolje.
U doba interneta, kada toliko mnogo ljudi dolazi do znanja preko svojih maina za pretraivanje, znao sam da e taj materijal ve
pronai svoje mesto. ak su i neki pripadnici vojnog osoblja poeli
da poseuju na vebsajt da bi videli koju vrstu rezervnih delova treba da nabave za svoja vozila. Ironija nad ironijama: neki snabdeva
NATO-a pojavio bi se na listi da bi me pitao za pomo u izboru toka
26

Warlock - arobnjak

ROENJE

W IK IL E A K S A

133

za njegovo oklopno vozilo. Ali, mediji su ustuknuli. Pretpostavljam

da jo nismo bili autoritativni izvor, a nismo nudili ni ekskluzivnost stvar koja kontrolie ceo motivacioni univerzum medija. Najgore
od svega bilo je to to je materijal koji smo otkrivali bio sloen. Ali,
izgradili smo sistem koji e izmeniti osnovna pravila urnalizma. S
monim organizacijama naspram sebe, kao to je, recimo, britanska
vojska, etvrti stale se obino obraao uniformisanim osobama
i ekao brifinge, tako da su novinari doveli sebe u poloaj da prekomerno uvaavaju instance vlasti poteene svake kontrole. Zaboravljamo da se ispod uniforme krije prava koa, i to je ono to smo
hteli da otkrijemo, golu istinu ispod maske moi.
Upustili smo se u misiju velikog svedoenja. Kompjuterska tehnologija zaista je bila budna i dobro se slagala s naom sve izraenijom psihologijom pristojnosti. U to vreme sam na blogu objavio
poruku u kojoj sam pokuao da objasnim nau motivaciju i na zadatak. Napisao sam:
Svaki put kada vidimo neku nepravdu i ne reagujemo, vebamo
svoj karakter da bude pasivan u njenom prisustvu i tako gubimo
svu sposobnost da odbranim o sebe i one koje volimo. U nekoj modernoj ekonomiji nemogue je zatiti se od nepravde... Ako nam je
dat samo jedan ivot, neka to onda bude smela avantura, koja pokree sve nae moi. Ma koliko se trudio, ne mogu umai kricima
patnje. Moda u kao starac nai veliku utehu u tome da se muvam
po nekoj laboratoriji i da blago priam sa studentim a tokom letnjih
veeri, i moda u tada moi da prihvatim patnju s nekom smirenou. Ali ne i sada. Ljudi u najveoj snazi, ako imaju reenosti,
imaju zadatak da se tome suprotstave.
Stvarnost je aspekt vlasnitva. Ona se mora zauzeti. A istraivako
novinarstvo je plemenito umee preotimanja stvarnosti od monika. Do vremena kada je WikiLeaks privukao panju, radio punom

134

DULIJAN ASAN

parom i pravio glavne naslove, najvei deo toga je bio zaboravljen

ili je promakao panji nove generacije novinara ili italaca. Sebi u
zadatak smo stavili oivljavanje umea zapaanja. Sa svom dunom
skromnou, mislim da smo bili prva narodna obavetajna agencija.
I ti rani, uzbudljivi dani, pre svega etiri godine u realnom vremenu,
ali koji su za nas ipak bili potpuno drugaije doba, bili su proeti
oseanjem da smo prekoraili granice i predrasude, ukljuujui i
sopstvene, i da smo iz meseca u mesec bivali sve bolji. Jo je trebalo
da nauimo mnogo toga. Ali, naela dobrog novinarstva, u slubi
boljeg upravljanja, ostala su netaknuta do dana dananjeg.
Afriko iskustvo se u tom periodu proistilo, ali na to u se
osvrnuti u sledeem poglavlju. Dan pre nego to smo dobili tajni
spisak opreme za Irak, ostvarili smo pun pogodak objavljivanjem
uputstva za Gvantanamo Bej. To je neverovatno m oderan dokument, neto to e verovatno i kroz nekoliko stotina godina itati
ljudi koji e hteti da shvate ideoloke borbe naeg doba. I ne samo
ideoloke borbe ve i one mentalne. Njegova klasifikacija bila je
niska tako da vlasti oigledno nisu oekivale da e to uputstvo
itati bilo ko izvan zatvorenikog logora - i nije li upravo to deo
problema s tajnim dokum entim a? Njih esto piu ljudi s tekim
predrasudam a, sa skoro fetiistikom m rnjom i dubokom eljom
da te predrasude usade u svoje kolege. Uputstva za Gvantanamo
pokrivaju sve glavne aspekte dovoenja zatvorenika u logor, kako
e tam o biti drani i ta treba da im se deava. ita se gotovo kao
diktat Atile Bia Boijeg ili princa Drakule: neumoljivo okrutno
tivo, dehumanizujue, paranoidno, dram atino i preterano, takvo da bi se ak i pospaniji poreski obveznik mogao upitati kakva to temeljna m ana, kakva fatalna potreba stoji iza tog uputstva i tog sum anutog zatvorenikog centra, sve o troku poreskih
dolara.

ROENJE

W IK 1LE A K SA

135

Uputstvo govori kako dosijei treba da budu lairani da bi zatvorenike sakrili od Crvenog krsta. Propisuje da e svi zatvorenici biti
stavljeni pod reim m aksimalnog obezbeenja tokom prvih mesec
dana da bi se smekali za ispitivanje. Dvonedeljni period posle
Faze 1 nastavie se procesom izolacije zatvorenika i graenjem
zavisnosti od istraitelja. Opisuje ceo agresivni m entalni sklop
Snaga za brzo uzvraanje (Quick Response Force, QRF-a), jedinice u stalnoj pripravnosti, za sluaj nem ira u zatvorskoj ustanovi.
Kako bi zatvorenici uopte mogli da izazovu neke opasne nemire
u uslovima u kojima su bili drani, ostaje misterija, ali vojnici iz
QRF nosie opremu za suzbijanje pobune, koja se sastoji od sledeih elemenata: titnik za lice prikaen za lem od kevlara, neprobojni titnici za potkolenice, tit i palica. Uputstvo pokazuje
kako strah doveden do vrhunca hrani brutalnost: ti zatvorenici
nisu bili tretirani kao obini protivnici ili norm alni ljudi, ve je s
njima trebalo postupati kao s holivudskim supernegativcima, koji,
sve dok su ivi i diu, predstavljaju najvei bezbednosni rizik koji
se ikada pojavio. Moraju se drati kao dem oni i obilaziti s psima.
Jedan zatvorenik je bio prim oran da nosi donje ensko rublje na
glavi. Psiholoko muenje se sprovodilo potpuno nekontrolisano.
A uputstvo je jasno govorilo da dezorijentisanje i poniavanje treba shvatiti kao delove redovne prakse. Slabe mere bezbednosti u
svemu tome zaista su zapanjujue: to govori neto o Americi za
vreme Bua, zemlji koja je izgleda bila sprem na da suspenduje sva
ustavna ogranienja da bi unitila fantome opasnosti. Te tehnike, kao to je kasnije izvetavao Washintgon Post, svedoe kako se
postupalo i u zatvoru Abu Graib. O krutnost i m rnja poivaju u
pojedincima, ali kada govorim o ,,nepravdi, iznosim zapaanje o
politikom i drutvenom sistemu. Tehnike m uenja primenjivane
u Abu Graibu nije izmislilo nekoliko m ukaraca i ena iz amerike

136

DULIJAN ASAN

vojske, poreklom iz radnike klase, koji su kasnije bili uobiajeno

igosani. Oni su bili deo sistema, a m oralna odgovornost lei na
samom njegovom vrhu.
Objavili smo to uputstvo bez fanfara i s vrlo malo objanjenja.
Nije mu bilo potrebno nita - na prvi pogled je bilo jasno koliko
je sve eksplozivno. Nedelju dana se nije deavalo nita, a onda smo
dobili pismo iz June komande, odgovorne za Gvantanamo, koja je
traila da to sklonimo. To je bila dobra vest: dokazivalo je autentinost publikacije. Ignorisali smo njihov zahtev. asopis Wired je
preuzeo priu, zatim i New York Times i Washington Post. To je bio
nain na koji sam se nadao da e se re probiti: tako to e iskipeti s
blogova u male asopise, a zatim i u one glavne. U poetku, kada je
nastao pritisak, to nije bilo usmereno direktno na mene. Imao sam
zvanje istraivakog urednika i to jo nije prelo u naviku, koja je
kasnije postala zarazna, da se svako oglaavanje WikiLeaksa vezuje
za mene. U to vreme sam znao da moja prolost, kao osuenog
hakera, ne bi nuno bila od pomoi stvari kojoj smo se posvetili,
tako da sam gledao da svoje mesto to vie zamraim. Ali, pravila
ou-biznisa i, treba i to rei, izdajnike smicalice, postigli su, predvidljivo, da postanem Bond negativac i nesueni bauk.
Kako je broj tekstova u tampi rastao, potpukovnik Edvard M. Bu
Trei (Edward M. Bush III), koji je bio zaduen za odnose s javnou
u Gvantanamu, odgovorio je na nae otkrie i rekao kako vie nije
tako. Uputstvo je govorilo kako se radilo za vreme Defrija Milera
(Geoffrey Miller). I onda smo pronali uputstvo iz 2004, tako su ljudi
mogli da ih uporede. Shvatili su da je drugo uputstvo bilo jo gore.
Otkrivalo je kako su se u zatvoru izvodila ta ritualna lana suenja i
kako su, za vreme posete nekog vieg oficira, zatvorenici morali da
obore glave. Takve stvari. A da, i gde je Miler bio premeten posle
Gvantanama? U Abu Graib.

ROENJE

W IK IL E A K S A

137

Hteli smo da ljudi dobiju priliku da tano shvate ta nam se deavalo pod nosom i da to smrdi. Mogli smo da opiemo i kako su tano
isporuivani zatvorenici i tampali smo plan aviona koji je zatvorenike prebacio na ostrvo. Zatvorenici su, iz nekog razloga, morali da
nose zatamnjene naoari, kacige i kapuljae, a bili su vezani lancima
za pod. Zato su vlasti SAD zamiljale te ljude kao neke supermone
heroje? Iz kakvog je dubokog vrela fantazije moglo doi tako neto?
WikiLeaks je uzimao zamah. Otkrie iz Gvantanama, praeno tekstovima u tampi, donelo nam je jo osetljivog materijala. Izvetaj
vojske SAD o bici kod Falude bio je oznaen kao vojna tajna za
narednih dvadeset pet godina. Ali, mi smo ga objavili im nam je
bio dostavljen, decembra 2007. Godine 2004., 31. marta, etvoricu
Amerikanaca iz privatne agencije za obezbeenje Blackwater kidnapovali su iraki pobunjenici, koji su ih onda prebili, spalili i obesili
njihova tela iznad mosta. Usledio je napad trupa SAD kao odgovor
na to, a izvetaj je jasno govorio da nije bilo dovoljno prethodnog
planiranja, niti dovoljnog poznavanja politikog miljea, kao ni odgovarajue medijske pripreme. Sve vee civilne rtve poveavale su
pritisak Saveta za upravu Irakom na SAD, tako da je 9. aprila proglaen jednostrani prekid vatre. Ipak, dokumenti WikiLeaksa su jasno govorili da borbe nisu prestale - prekid vatre nije bila prava
re - kao i da je cela operacija bila predstavljena vie kao pokazna
veba za medije.
Na dokument je jasno pokazao da je napad pokrenut po nalogu Donalda Ramsfelda (Donald Rumsfeld), ozlojeenog time to je
Faluda postala simbol otpora. U toj oblasti je bilo mnogo civila,
ali je vojska SAD ignorisala tu injenicu. Ahmed Mansour, novinar
Al Dazire (Al Jazeera) koga sam poznavao, bio je u gradu za vreme
konanog obrauna; on i njegove kolege su pokuavali da kau istinu o borbama i korienim metodima. Prema naem izvetaju, ,,u

138

DULIJAN ASAN

priblino 150 vazdunih napada, uniteno je 75 zgrada, od kojih dve

damije", a operacija je izazvala veliku uznemirenost irom provincije A1 Anbar. U sporazumu o prekidu vatre, SAD su insistirale
da novinari Al Dazire napuste grad. ,,AZ Dazira je tvrdila da je u
ofanzivi SAD ubijeno preko 600 irakih civila. Slike ubijene dece su
se stalno emitovale na televizijama irom sveta. Autor izvetaja je
jadikovao zbog injenice da u toj oblasti nije bilo zapadnih izvetaa
koji bi preneli vienje vojnih vlastf.
U novembru su SAD ponovo napale Faludu. Kasnije je to postalo poznato kao najkrvavija bitka u tom ratu. Amerikanci su u svojoj
kampanji koristili i beli fosfor, koji je, iako moda nije zabranjen,
bio smatran za neto vrlo kontroverzno, najblae reeno. Tanije,
kada je Sadam Husein 1991. bacio beli fosfor na sopstveni narod, to
je bilo ocenjeno kao ratni zloin i posluilo kao opravdanje za invaziju saveznika 2003. Izmeu prvog napada na Faludu i tog poslednjeg u svetskoj tampi je izbio skandal zbog Abu Graiba - ili, kako
je autor izvetaja to radije video, ignoriui ameriku odgovornost
za taj skandal, pobunjenici su imali sree.
Rad se nije zaustavljao. Dokument o Faludi poslao sam na adrese 3.000 ljudi i onda ekao da pukne brana. Nita. Bila je to jedna
od najglupljih situacija u koju smo ikada zapali. Jednostavno nije
bilo reakcija. Ljudi su pisali o Faludi tokom prethodne tri godine;
nikada nisu imali na raspolaganju dokum ent kao to je bio ovaj,
koji je otkrivao mentalni sklop amerike vojske, a opet nisu trzali.
Moram da kaem da nisam bio zateen ponaanjem svojih kolega
novinara - bilo me je sramota zbog njih. Od plitkosti koju su ti
dopisnici pokazivali zapravo je pucao mozak; kada pogledate na
ta je to liilo, prosto stiete utisak, kako se meni tada inilo, da se
glavna struja zapadnog novinarstva sastoji od - nema druge rei najobinijih drkadija.

ROENJE

W IK IL E A K S A

139

Ali, gledano na due staze, to je bila dobra lekcija. Imao sam je na

um u kada su na red doli terenski zapisi iz rata u Avganistanu. Koji
su glavni, nepromenljivi param etri m odernog urnalizma? Prodaja,
senzacija, preuzimanje i ekskluzivnost. Morao sam da nauim kako
da te parametre upotrebim da bi nae prie izale u svet.

S VE T NA S T AO IZ
HLADNOE
eto pre dogaaja o kojima sam upravo priao otiao sam u
Afriku da ispitam teren. Bili su to poeci WikiLeaksa i oseao
sam da moram da putujem da bih proirio mozak samog projekta ako mogu tako da se izrazim. Znao sam da e Svetski socijalni forum
zasedati u Najrobiju 2007., a moj prijatelj iz Melburna Mat Smit (Matt
Smith) bio je spreman da finansira neka od tih putovanja i da poe sa
mnom. Taj forum se razvio kao alternativa Svetskom ekonomskom forumu. Poto se sve deavalo u Keniji, znao sam da e to okupiti mnoge
NVO i s njima povezane uesnike, to je izgledalo kao idealno mesto
za prvo veliko predstavljanje WikiLeaksa. U to vreme sam se nadao da
e to privui dobrovoljce i stvoriti nove kontakte. Objavili smo svoje prve stvari, ali prva velika otkria - Gvantanamo i Faluda - tek je
trebalo da se pojave. Verovao sam kako bi moje predstavljanje u Africi
dalo ton WikiLeaksu, tako da odmah bude jasno da smo globalna, a ne
zapadnjaka organizacija, koja svuda ima svoje oi.

SVE T N A ST A O IZ H L A D N O E

41

Odmah sam osetio bliskost s Afrikom. Vazduh je bio drugaiji,

a za vreme tog mukotrpnog rada na pripremanju svega osetio sam
potrebu za promenom atmosfere, kao i za osveavajuim oseanjem
prostranstva, koji je vetar nosio sa sobom. Isak Dinesen27je savreno
opisala taj povetarac o kojem priam u svojoj knjizi IzAfrike. Usred
dana vazduh iznad zemlje je bio iv, pie ona, ,,kao plamen; treperio je, talasao se i svetlucao kao tekua voda, u kojoj su se sve stvari
ogledale i udvostruivale... U tom planinskom vazduhu disali ste
lako, crpei iz njega onu vitalnu sigurnost i lakou oko srca. Tamo
u planinama probudili biste se izjutra i pomislili: Evo, tu sam, tamo
gde i treba da budem .
Poto smo kupili vize za 50 USD, Mat i ja smo se odvezli s aerodroma i usput gledali irafe koje su galopirale u daljini. Kau da
ljudska vrsta potie iz Velike rasedne doline u Keniji, tako da je, na
neki nain, dolazak u Keniju uvek povratak Keniji: vraate se neemu to vaa biologija oekuje, odreenom nivou svetlosti, vlage
i temperature. Moda je to razlog zato ljudi tako esto kau da se
tamo oseaju kao kod kue. Isak Dinesen je to rekla, ali svi mi to
kaemo kada smo u Keniji. I ljudi su vrlo prijateljski raspoloeni.
Neko kao ja, koji je uvek bio na putu, tamo moe da ima oseanje
velikodunosti i opteg zadovoljstva, da je to pravo mesto za boravak. Naravno, stopa kriminala ili razmere side su veoma veliki, ali
ako sam na putu od Kisumua do Sportskog stadiona Komonvelta
uopte osetio neku napetost, to je bilo zbog svesti da e ta poseta biti
kljuna za razvoj WikiLeaksa.
Misli globalno, deluj lokalno, dugo je bila parola leviara koji su
inili najvei deo gomile okupljene na Svetskom socijalnom forumu, ali ja sam to video malo drugaije. Kada se svet prostirao samo
27
Pseudonim danske knjievnice Karen von Blixen-Finecke, 1885-1962, autorke Out
ofAfrica, 1937.

142

DULIJAN ASAN

do okolnih sela, brda i planina, a sve iza toga bilo samo legenda,
spasavanje sveta je nezavisnim pojedincima delovalo kao pojmljiva i prirodna aktivnost. Ali, u m odernom svetu potrebni su samo
minimum obrazovanja i sasvim ogranien pristup medijima da bi
se shvatilo koliko je svet prostran. I ta injenica obeshrabruje. Ne
moe se videti kako bi vae akcije mogle dovesti do bilo kakve znaajne promene. Da bi naa interakcija sa svetom imala smisla, treba
ili da ograniimo svoju matu - da vetaki suzimo svet - ili da pokuamo da se, na neki nain, uhvatimo ukotac s tim svetom, kako
ga danas opaamo, s informatikim zasienjem i svime ostalim. Bio
sam ubeen da je ova druga opcija jedini nain da se doe do neke
stvarne promene, a dolazak u Afriku je bio neka vrsta probe, koja
je trebalo da pokae moe li WikiLeaks da bude organizacija koja
misli globalno i deluje globalno".
U Najrobiju je, s jedne strane, bilo zaista divlje. Bili smo smeteni
u ator, u tri atora, u stvari, podignuta jedan unutar drugog da bi
se izbegli komarci (neizvodljivo!) i brzo smo poeli da pomaemo
u organizovanju snimanja, prevoenja i arhiviranja dogaaja na forumu. U nekom trenutku sam se prebacio u predsednike odaje na
stadionu. Mislili su da je to dobro mesto za koordinaciju. Veliki radni sto, jeftini dordijanski nametaj na sve strane i portreti biveg
predsednika Danijela Arapa Moia (Daniel Arap Moi), koji vas posmatraju sa suncem opaljenih zidova. Du hodnika su stajale ene
policajci, s drvenim pendrecima. Jednog od tih dana u hodniku je
nastalo komeanje, da bi se onda, pravo niotkuda, grupa pripadnika Komunistike partije Kenije stutila u salu, odgurujui strau i
sve ostale ka zidovima, dok su se probijali ka naoj improvizovanoj
kancelariji. Jedna krupna crna ena skoila je na sto, uspravila se i
poela da vie prvo neto na svahiliju, a onda na engleskom, zahtevajui da pristupnice za uee na Svetskom socijalnom forumu

SVE T N A ST A O IZ H L A D N O E

143

budu smanjene tako da se omogui vee uee ljudi iz siromane

etvrti Kabira. Odrala je tu bunu konferenciju za tampu stojei
na naem stolu i onda nestala, povukavi za sobom celu gomilu.
,,Da, pomislio sam, ,,evo zemlje s kojom bih mogao da radim .
Posle dvadeset etiri godine loeg upravljanja zemijom Danijel
Arap Moi je konano otiao s vlasti, posle izbora u Keniji 2002. Njegov naslednik Mvai Kibaki (Mwai Kibaki) iz Koalicije duga bio je
izabran uglavnom zahvaljujui svojoj antikorupcionoj platformi, ali
do vremena kada smo mi doli tamo, nije vie izgledao tako super.
Uprkos tome to je novi reim stekao podrku i iskoristio zamah iz
pokreta za ustavne reforme, videli smo da je jedva bio neto bolji
od Moia i da je podstakao novi talas nepravdi i tlaenja. Sam Kibaki u stvari nije bio sasvim nova metla, kao to su se ljudi nadali:
kao izdanak starog reima, razvio je zabrinjavajue veliki kapacitet
za suzbijanje slobode govora. Kancelarije kenijskog dnevnog lista
The Standard bile su meta policijske racije est meseci pre naeg dolaska, a uredniki tim je pola dana proveo u zatvoru. The Standard
je uspeo da tu brutalnost snimi svojim sigurnosnim kamerama, a
mi smo imali sree da o tome objavimo kompletan izvetaj. Ali, u toj
klimi zastraivanja bilo je jasno da je tampa izloena pretnjama, to
nas je ohrabrilo da razmiljamo o nekoj vrsti pomoi.
Kibakijev reim je angaovao kompaniju Kroll Asscociates, koja se
bavila privatnim ispitivanjem poslova i poseda, tako to je proveravala raune i sigurnosne sisteme da bi otkrila ta se dogodilo s novcem koji je proneverio bivi predsednik Moi. Izgleda da je Kibaki
eleo da se neto od toga novca vrati, ali je oigledno hteo i da tim
informacijama uceni Moia, da bi se povinovao novoj vlasti. (Moi je
i dalje bio mona figura na politikoj sceni.) Izvetaj je otkrio da su
Moi, njegovi sinovi i drugi saradnici izneli iz zemlje gotovo milijardu amerikih dolara, preko celog niza kompanija i banaka. Izvetaj

144

DULIJAN ASAN

je bio eksplozivan zato to je navodio nazive banaka iz Ciriha i Londona, kao i detalje vlasnikih i komercijalnih interesa u Americi i
Keniji. Osoblje Krolla nije pravilo nikakve uzmake. Sledei odlomci
govore o jednom Moievom saradniku, optuenom da je bio jedna
od glavnih osoba za pranje novca u enevi:
Katri je razvio vrlo lukav sistem. Umesto da pronevereni novac
alje pravo u prekomorske banke, koristio je lokalne banke u Keniji,
kao to je Trans National Bank, u vlasnitvu Moia, Bivota (Biwott)
i Kuleia, za prebacivanje velikih suma novca preko nostro doznaka - i rauna u prekomorskoj banci Forex - a onda, posle nekoliko
meseci ili godina, taj novac slao i delio m eu nekoliko banaka, kao
to je UBP... Katri je od 2001. bio u ilegali poto je vajcarska pokrenula istragu o njegovim poslovima u Keniji. Mislilo se da ivi
u Monte Karlu. Bio je umean i u skandal Halliburton28 u Nigeriji,
preko Defrija Teslera (Jeffrey Tessler), koji mu je pet godina ranije
pomogao da otvori raun u UBP. Tesleru, beskrupoloznom advokatu iz severnog Londona, nekako je uspevalo da dobija poslove, na
osnovu mita koji je isplatio Halliburton, a novi dokazi su govorili
da ih dobija i dalje.
Bile su navedene ak i globalne institucije, kao to su Barclays i
HSBC, i mada nije bilo indikacija da su uradile bilo ta nezakonito,
izvetaj je pokazao da nijedan deo finansijskog sistema nije bio poteen mrlje ukradenog, prljavog novca. Ako pogledate taj izvetaj,
moete videti kako je tano novac bio usmeravan, preko raznih jurisdikcija, s novom maskom u svakoj fazi, da bi onda esto, iako ne
i uvek, zavrio u internacionalnom poreskom raju. To je bila upravo
ona vrsta korupcije koju je WikiLeaks hteo da razotkrije. A upadi u
poreske rajeve uskoro e postati na hobi.
28

kompanija specijalizovana za opremu i usluge u naftnoj industriji

SVE T N A ST A O IZ H L A D N O E

145

Sauvao sam taj dokument i on je kasnije, kada sam napustio

Afriku, bio za nas nova, vana poruka. Poslali smo je Ksanu Rajsu
(Xan Rice) iz Guardiana, koji ju je 31. avgusta 2007. stavio na prvu
stranu, s naslovom, Pljaka Kenije. Tekst je bio dobar, ali druge
novine iz Britanije nisu preuzele mnogo toga. Reakcija u samoj Keniji bila je ogromna: preuzeli su naslov iz Guardiana, iako su bili
oprezniji u izlaganju prie. Kibakijev reim je naglaeno poricao, ali
mi smo bili zadovoljni, svesni da nije stvar samo u tome to je otkrivena jedna tajna ve i da e njene dugorone posledice biti znaajne.
Bilo je jasno da je Kibaki, koji je stekao Moievu podrku - moda
kao posledicu pritiska koji je Kibaki stvorio time to je uopte naruio izvetaj - sada prim oran na uzmak i to je bilo dobro za pravdu.
Bivi visoki predstavnik UN za Keniju je to jasno uvideo rekavi da
je izvetaj bio dovoljan da oduva s puine ne samo Moia ve i dobar
deo kenijskog establimenta".
S naeg stanovita, otkrivanje dokumenta je potvrdilo ideju da se
potisnuti mediji mogu iznenada osloboditi kada neka pria koja ih
se tie - a koju ne mogu sami da objave - dobije potreban legitimitet
i kiseonik prethodnim internacionalnim objavljivanjem. WikiLeaks
je bio izdava poslednje linije, ali i nedodirljiva platforma: to smo
dokazali i ustanovili kao modus operandi za budunost.
U Keniji smo imali i drugaposla, to je kulminiralo novembra 2008.
kada smo objavili dokument s detaljima sluaja u kojem je kenijska
policija, u nastojanju da se obrauna s kriminalnom organizacijom
zvanom Mungiki, ignorisala sve obzire prema osnovnim naelima
pribavljanja dokaza, za potrebe suenja ili pravde, i upustila se u
vansudsku likvidaciju nekoliko stotina ljudi. Tu informaciju smo
objavili u obliku potresnog izvetaja nazvanog Krik krvi (The
Cry of Blood), s priama o nekim nestalim osobama - dvadeset-estogodinjem m ehaniaru, pomoniku na farmi iz Kanunge11,

146

DULIJAN ASAN

taksisti iz Istleja, ulinom prodavcu iz Baba Dogoa - i fotografijama nekih rtava i mesta na koja su njihova tela bila baena. Policija je ponekad traila velike sume novca od porodica da bi potedela
ivote uhapenih ljudi.
To je bila velika, okantna pria, a dvojicu aktivista za ljudska
prava koji su nam pomagali posle je pratila policija i ubila ih na
ulici u centru Najrobija. Od toga smo napravili udarni materijal za
WikiLeaks i izjavili da ono to smo videli ukazuje da je nekontrolisana primena policijske sile odgovorna za sm rt najmanje 349 osoba.
U svom komentaru smo jasno naglasili da se to moe uporediti s
onim to se deavalo u ileu za vreme Pinoea. I to se nije deavalo
u Kongu ili u susednom Sudanu: Kenija se odlikuje znaajnim poslovnim rastom i razvijenim odnosima sa Zapadom.
Drali smo se toga, nastavili da objavljujemo stvari koje se afrike novine nisu usuivale da objave, da bi onda Filip Alston (Philip Alston), Australijanac imenovan za specijalnog izvetaa UN o
vansudskim ubistvima, doao u Najrobi na nedelju dana da bi dokumentovao ta se dogodilo i ta je otkriveno. Problem je sada bio
obelodanjen i od tada nije padao u zaborav. Radili smo na njemu
bez prestanka, istovremeno se borei da udahnem o ivot WikiLeaksu. Kenija je bila veliki test. U njega smo uneli sve to smo imali i
na rad je poeo da menja sliku. Hteli smo da radimo jo bolje i jo
vie, ali bili smo sreni kada smo posle svega toga dobili nagradu
Amnesty Internationala za izvetavanje iz neke zemlje.
Ali, situacija nije bila laka ni jedan jedini minut. Od samog poetka stvar je bila u tome to je WikiLeaks bio meta neprijateljske
vatre, sleva isto koliko i zdesna. Mislite kako imate prirodne saveznike ali, kada radite na tako osetljivom materijalu i s novinarima
pod tako velikim ekonomskim pritiskom, u atmosferi nepoverenja,
primeujete kako gde god da krenete ljudi upiru prstom u vas. To je

SVE T N A ST A O IZ H L A D N O E

47

u redu dok ostaje na tome, to ima veze i sa upadom na neiju teritoriju, ali to postaje iscrpljujue kada zateknete sebe u sukobu s nekim
za koga ste mislili da je na istoj strani. Za vreme kenijske kampanje
naili smo na veoma vanu knjigu Miele Vrong (Michela Wrong)
Na nasje red dajedemo (Its Our Turn to Eat, 2009). Knjiga je pruila
detaljan uvid u razne oblike korpucije u Keniji i tamo je bila zabranjena - ili zabranjena u smislu da niko nije hteo da je distribuira i da
nijedna knjiara nije htela da je stavi na prodaju. I zato smo, da bismo razotkrili nemoralnost zabrane i omoguili Kenijcima da dou
do teksta, uprkos postupcima njihove vlade, nadm udrili cenzore
tako to smo na vebsajtu objavili prelom knjige u PDF-u. Ali, ono
u emu nismo uspeli da nadm udrim o ili da bilo kako predvidimo,
bilo je autorkino shvatanje autorskih prava. Miela Vrong je pobesnela. Smatrala je da smo opljakali ne samo njen prihod od knjige
ve, na neki nain, i zasluge za koje je smatrala da joj pripadaju.
Mislim da sam joj rekao kako je takva knjiga, tako izuzetna knjiga, moda prvobitno bila njeno edo, ali da je sada izala u svet,
vezala za sebe panju i imaginaciju kenijskog naroda - bila je vea
od nje same. Posle sam shvatio njen argument: kako e to objavljivanje pojesti prodaju knjige na Zapadu, tako da sam pozvao naeg
prijatelja Mvalimua Matija (Mwalimu Mati), koji je bio ukljuen
u toliko mnogo naih poslova u Keniji, predloivi mu da otkupi
prava na distribuciju knjige u Keniji, u tampanom i elektronskom
obliku. Ali, autorka je bila i ostala uvreena. Pokuavali smo da u
Keniji podstaknemo promene i reforme, a ti ljudi, ti pam etni ljudi,
napadali su nas ne zato to nismo potovali demokratiju ve zakon
o autorskim pravima. Sve me je to zbunjivalo, a lib ilajeto jojedna
bolna lekcija o komplikacijama koje idu uz politiki angaman. Ljudi, naravno, imaju svoje prioritete i bilo bi pogreno misliti kako su
osobe s kritikim stavom prema vlasti imune na uzajamnu kritiku.

148

DULIJAN ASAN

Levica je u tom pogledu uvek bila provincijalna, a ja sam pogreno zamiljao da su nam svima u mislima mnogo vea pitanja. Ali,
ne moete predvideti ta se deava sa svim ljudima: veliina jedne
osobe je unienost druge, a nas su ve poeli da opisuju kao slobodnjake koji staju drugim ljudima na ulj. Sigurno je da smo mogli
biti paljiviji ali problemi su mi izgledali suvie veliki da bih se bavio drutvenim ili profesionalnim finesama i pretpostavljam da sam
pogreno poao od toga da e gi Vrong biti drago da sazna da se
njena knjiga toliko ceni. Moda sam bio suvie predan, ali postajete
takvi kada su ulozi tako visoki, a uslovi tako oajni.
Morali smo da nauimo kako da se postavimo prema otporu koji
je dolazio sa svih strana. Druga osoba kojoj sam se divio, aktivista u
oblasti transparentnosti Stiven Aftergud (Steven Aftergood), predsednik Federacije amerikih naunika za prouavanje tajnih aktivnosti vlade (Federation of American Scientists Project on Government Secrecy), za koga sam se prvobitno nadao da u ga dovesti
u na savetodavni odbor, takoe nas je napao s nae strane. Kada je
re o korumpiranosti vlasti, mislili smo da bismo mogli postati tihi
advokati ljudi u sudnici. Ali esto smo videli da se na strani tuilatva nalaze ljudi od kojih smo oekivali savete, podrku, ohrabrenje
ili prosto toleranciju. Aftergud je napao na uredniki sud, smatrajui da su neke nae mete bile nedostojne ili neprimerene kao predmet istrage - na primer, sajentoloka crkva ili operativno uputstvo
za navoene bombe vojske SAD - dok je neke druge nae akcije
ocenio kao ,,neodgovorne.
Nikada nisam imao nam eru da budem odgovoran u onom smislu
koji Aftergud pridaje toj rei. Nismo partija ili drava; nae delovanje nije ni nacionalno, niti korporativno i ne drimo sveu nijednoj grupi na tetu neke druge. Za razliku od veine medijskih
organizacija, mi nismo parti pris (pristrasni). Osvetliemo mnoge

SVE T NA ST A O IZ H L A D N O E

149

zamraene uglove. Kada Aftergud govori o odgovornosti, on koristi

pogrenu re: ono na ta zapravo misli, iako to ne uvia, jeste da bi
trebalo da poverujemo kako neke tajne moraju ostati skrivene samo
zato to mone i zainteresovane strane to kau. On je isuvie svestan
svojevoljne prirode m odernih vlada da bi mislio kako bismo ikada
mogli da poverujemo u tako neto. Ni on ne bi trebalo da veruje.
injenica je da je naa organizacija zauzela novi, vrst stav. Naruavanje privatnosti ljudi, kako on to ponekad kae, nije veliki zloin u
mojoj knjizi - ne kada su potencijalni zloini ljudi iju smo privatnost naruili oigledno tako veliki i tako dobro sakriveni. Aftergud
ne odobrava neke stvari koje su uradili, ali nije raspoloen da ih
ospori. Bio je pitom. Kao i toliki drugi ljudi, verovatno je bio zbunjen naim neum ornim radom, koji je njegov suvie oprezni pristup
prevideo.
U oima naih novih kritiara bili smo primitivni. Ali, po meni,
trebalo je da budemo jo primitivniji. Morate prevazii sopstvenu
potrebu za odobravanjem i odoleti utenom saznanju da samo radite
ono to su drugi ve radili ili to inae rade. Od inovacije onda nema
nita. Sigurno smo pravili greke, ali ak su i nae greke bile potene
kada bismo odoleli iskuenju da uzmaknemo pred opasnou. Smatram da veliki broj onih koji rade za liberalnu stvar nije samo stidljiv
ve je na granici izdaje. Oni bi da se promena desi na lep nain ali,
to ne ide tako. Oni ele da pristojnost prevlada, a da pritom niko ne
propati i da nikome ne bude neprijatno, a ja to ne elim. Iznad svega,
oni ele da mnogim neprijateljima otvorene vlasti prue prednost
sumnje, to ja opet ne elim. Nije re samo o razlici u pristupima ve
o potpunom raskolu m eu naim filozofijama. Ne moete se baviti
razotkrivanjem u nadi da to nikome nee pokvariti veeru.
Moje putovanje Afrikom dovelo me je i u Kairo. Jedna Amerikanka s kojom smo stupili u kontakt u Keniji pozvala nas je u goste,

150

DULIJAN ASAN

u kuu koja je pripadala bivoj Mis Egipta. Bila je to velika kua, s

nekoliko slika Mis Egipta na zidovima, tako da je to bilo zaista zabavno i nadrealno mesto za boravak. Ali, nalazila se odm ah pored
amerike ambasade - jedan kombi pun vojnika bio je stalno parkiran ispred kapije - tako da sam pomislio da je bolje da ostanem
neuoljiv i da se prebacim na neko drugo mesto. S jednom Koreankom, koju sam takoe upoznao u Keniji, preao sam u apartman
nadomak Nila. Bila je to ogromna, visoka zgrada, a mi smo bili gotovo u potkrovlju; ponekad, kada kairski smog ne bi bio suvie gust,
mogli smo da s prozora vidimo velike piramide.
Bilo je lako osetiti tenziju koja je u Egiptu tinjala ispod povrine. Na ulicama je uvek bilo mnogo policije i vladala je atmosfera
kontrolisanih sukoba, naroito u centru grada i u blizini vladinih
sedita. Ali, velike promene koje smo nedavno videli bile su etiri
godine daleko i, kao i mnogi ljudi, nisam mogao da ih predvidim.
Kairo je, pretpostavljam, na mene vie uticao emotivno. Boravak u
toj uzavreloj svetskoj metropoli, koja se rapidno razvijala, potvrdio
je moj oseaj da WikiLeaks, ako eli da ostvari istinski uticaj, mora
biti organizacija s globalnim dometom.
Ubrzo sam osetio veliku naklonost prema Kairu. Uivao sam u
ulinoj vrevi i prometu, kafiima, uvee u i-evapima. Na krovu
stambene zgrade blizu mene jedna porodica je drala malu gradsku farmu. Svakog jutra mala ker bi nahranila i napojila nekoliko
ovaca, dok je njen brat putao jato golubova iz kaveza da se nahrane
gradskim otpacima. Obuio ih je da prate veliku zastavu sa ahovskim poljem i voleo sam da gledam kako mae tom zastavom naspram neba, kao starter u nekoj velikoj trci, dok se poziv na molitvu
irio s damije prema citadeli, a sunce pretvaralo izmaglicu u oganj.
Do Boia 2007. zabeleili smo mnogo uspeha - ili succes de scandale. Faluda i Gvantanamo izazvali su premalo panje u odnosu

SVE T N A ST A O IZ H L A D N O E

151

na znaaj objavljenih dokumenata, ali nastavili smo da dopunjujemo kenijska otkria. Prisustvovao sam i Dvadest etvrtom kongresu
Chaos Communication u Berlinu, to mi je omoguilo da upoznam
neke od ljudi s kojima sam razgovarao ili na neki drugi nain komunicirao peko interneta. Meu njima je bio i jedan oduevljeni potovalac naeg rada, po imenu Danijel Domajt-Berg (Daniel Domscheit-Berg), slubenik jedne kompjuterske firme, koji se uskoro
pokazao korisnim za neke zadatke. Danijel mit, kako se tada predstavljao, od poetka je bio udna ptiica. Nije umeo da pie kodove,
ali se pokazao dobrim za potrebe sve vee organizacije. Tada nismo
ni slutili koliko e postati ambiciozan i nepromiljen. Ali, nuda je
slepa kada je re o dobrovoljcima, a nama je oajniki bila potrebna
svaka pomo.
Kompjuterski klub Haos (The Computer Club Chaos), koji je organizovao skup u Berlinu krajem 2007., poznat je i iz dobrih i iz loih
razloga. To je hakerska organizacija, osnovana 1981., koja se zalagala za tehnoloki progres, otvorenost, slobodu informacija i slobodan
javni pristup tehnologiji. Brzo su prerasli svoje berlinske korene i
sada su mona, m eunarodna organizacija koja budno prati kako
se informatika tehnologija u savremenom drutvu upotrebljava i
zloupotrebljava. Protestovali su protiv francuskih nuklearnih proba
i protiv uvoenja biometrijskih pasoa, ali neki iz grupe, predvoeni Karlom Kohom (Karl Koch), bili su krajem osamdesetih uhapeni zbog sajber pijunae, ukljuujui i preuzimanje materijala iz
korporacionih i vladinih kompjutera u SAD i njihovo prosleivanje
KGB-u.
To nije bila naa pria. Divili smo se snazi mozgova te grupe i podravali njene ire napore u preispitivanju naina na koje se informacije koriste, ali WikiLeaks nikada nije sebe video kao organizaciju koja bi se zalagala za jednu ideologiju naspram druge ili za jednu

152

D U L I J A N AS AN

naciju naspram druge. Mi smo iroka crkva29unutar organizacije,

a nai neprijatelji su, uvek i svuda, neprijatelji istine. Odbacujemo
svaku pobonost kada je re o radu bezbednosnih slubi i vlada
(injenica koja je izazvala mnogo neprijateljskih reakcija kada je
posredi redaktura dokumenata do kojih smo doli); jednostavno
smo oseali da e istorija prosuditi ta je bilo u javnom interesu, a
ta ne. Oslanjali smo se na svoj najbolji uredniki sud, ali nije bilo
na nama da radimo ono to radi veina medijskih organizacija ili
da postupamo kao cenzori u korist vlada i komercijalnih interesa.
Objavljivali smo ono za ta bismo procenili da ne sme ostati skriveno: drugi su to razvijali dalje. I skoro uvek nai napori su nas vodili
pravo u lavovsko leglo sebinog interesa.
Kad smo ve kod lavlje rike... Pogledajmo sluaj vajcarske banke
Julius Baer, koja je - ak i u vreme krize bankarstva - bila izloena
optubama zbog malverzacija, zahvaljujui tome to smo u januaru
2008. doli u posed vanih informacija o njoj. Julius Baer je najvea
banka u vajcarskoj i ima svoje trustove na Kajmanskim ostrvima.
Izneli smo dokaze da su ti trustovi sluili za skrivanje sredstava i minimalizaciju poreza, verovatno i za njegovo izbegavanje, i smatrali
da je svakako bilo u javnom interesu to smo otkrili ta su ti ljudi i
do koje mere radili. Odmah po objavljivanju dokumenta dobili smo
zvaninu poruku od jednog advokata, koji ak nije hteo da kae ko
je njegov klijent, ali potencijalna stranka bila je, naravno, Banka Julius baer. Advokatska firma Ladli & Senger ima sedite u Holivudu
i zastupa osobe kao to su Selin Dion i Arnold varceneger, a njena
specijalnost je spreavanje da se neke informacije pojave u tampi.
Nastupili su vrlo agresivno i grubo. Pretili su nam na razne naine
29
Broad church - termin potie iz anglikanske crkve i predstavlja crkvenu i bogoslovsku struja, koja je pridavala veliku vanost nauci; u dananje vreme termin se koristi da
opie organizaciju koja gaji irok spektar razliitih miljenja i ljudi

SVET N A ST A O IZ H L A D N O E

153

i pozivali se na zakone o bankarstvu i tajnosti na Kajmanskim ostrvima i u vajcarskoj i sline gluposti, ali na advokat nam je rekao
da su ti ljudi suvie moni da bismo se petljali s njima, suvie dobro
povezani, suvie bogati, da ih nita ne moe zadrati i da je cela
stvar suvie mutna. Rekao sam da emo sigurno nastaviti, objaviti publikaciju i stati iza nje: postavio sam odreena naela protiv
cenzure i nisam hteo da ustuknem. Obeali smo da emo ako nam
izvori daju dobar materijal, to i objaviti i da ne podleemo cenzuri:
to je ono to nam je diktirala naa tehnologija, u stvari, naa etika.
To nije znailo: ,,Mi ne znamo za cenzuru, osim ukoliko nas neka
veoma bogata osoba ne zastrai. Znao sam da u taktikom pogledu
to moe biti veoma teka (i potencijalno pogubna) prva borba, ali
mi smo postavili svoja naela i to je bilo to.
Kao i sve ostalo, bila je to dinovska lekcija dobijena u realnom
vremenu. Bili smo brutalno pritisnuti neumoljivom pokroviteljskom mreom, u ovom sluaju od dva ogranka te mree, Banke Julius baer i amerikih advokata, gde su jedni titili pare, a drugi pravili
pare i bili reeni da to odbrane po svaku cenu, ak iako su naspram
sebe imali samo nau ranjivost i nau chutzpah.30 Odm ah su podneli tubu protiv nas u San Francisku, to je za posledicu imalo da
sudija poniti naziv naeg domena WikiLeaks.org i zahteva da mu
saoptimo ko je registrovao dom en i s koje adrese. Kompanija Dinadot se odm ah pojavila i zatvorila vebsajt. Ali, svojim protivnicima
smo pripremili zamku time to smo se registrovali u San Francisku,
kulturnom gravitacionom centru sajferpankera i kalifornijskog instinkta za nonkonformizam i slobodu govora. Mogli su da nas tue
u vajcarskoj ili u Londonu, ali u San Francisku su se odm ah suoili s gnevnom ACLU (American Civil Liberites Union), Komitetom
30

na jidiu: petlja, ,,muda

154

DULIJAN ASAN

za slobodu tampe i mnogim drugim organizacijama. Kada smo se

vratili u sudnicu, imali smo dvadeset dve organizacije i bataljon advokata koji su se borili za nas, s povoljnim prikazima u New York Timesu i na CBS-u, koji su objavili broj naeg domena (poto je naziv
bio zabranjen) da bi ljudi mogli doi do nas (Sloboda govora ima
broj.) U svakom sluaju, obezbedili smo i druge naine za pristup
naem vebsajtu, preko tajnih linkova i posrednikih vebsajtova, za
to smo znali da e biti korisno. Treba se setiti da smo poeli da
radimo znajui da emo se, ve na samom poetku i kasnije, baviti
Kinezima i njihovim odvratnim blokadama.
Odneli smo potpunu pobedu nad Bankom Julius baer i to je izgledalo kao kljuna pobeda, ne samo za nas ve i za borce za potovanje
Prvog amandmana irom Amerike. Banka se upravo pred poetak
sudskog procesa spremala za nastup u Americi, ali onda je odustala.
Bila je to vana pobeda, zato to je pokazala da se WikiLeaks moe
suprotstaviti bilo kome i da ga ne mogu slomiti oni koji mogu da
plate advokate koji to slamanje ine lakim. Rizine pozajmice su
probile plafon, a britanska hipotekarna banka Northern Rock ve
je bila pod steajem. Bilo je to loe vreme za banke da se vuku po
sudovima s timom neprofitnih aktivista.
Prava tragedija koju je izazvao taj incident bio je kraj uea Danijela Metjuza u radu WikiLeaksa. Danovo ime nalazilo se ispod
svega nekoliko administrativnih poslova, ali Banka Julius baer je
traila bilo koga da tui. Sedeo je u svojoj kancelariji u Stanfordu jednog popodneva i pregledao domae zadatke uenika kada je unutra upao neki krupni dasa, s ogromnom hrpom papira i tresnuo je
na sto. Posle mi je priao kako je u prvi m ah pomislio da je to najvei domai zadatak koji je ikada video; ali, ne, bio je to sudski poziv. Danu je to izgledalo prilino zastraujue i posle toga je reio da
se posveti svojoj akademskoj karijeri. Sada je gostujui profesor na

SVE T NA ST A O IZ H L A D N O E

155

jednom drugom amerikom univerzitetu - ali on je sigurno jedan

od dobrih momaka i uvek u ceniti njegovu podrku i prijateljstvo.
Rudolf Elmer, momak koji nam je doneo materijal o Banci Julius
baer, hteo je da bude otkriven i morao je da plati kaznu od 7.500
USD. Onda je rekao da eli da odri konferenciju za tampu, na kojoj bi mi javno predao dva diska puna podataka o banci. Napravili
smo konferenciju za tampu i izgledalo je da mu to moe doneti
samo nove nevolje, ali ko moe da kae ta je bilo na diskovima? Ne
moete tuiti osobu koja je nekome predala dva prazna diska osim
ako niste u stanju da dokaete kako je na njima bilo neeg. Zatita
izvora nije samo re; za nas je to nain ivota i program. I ranije smo
se suoavali s velikim pretnjama, ne samo od sajentoloke crkve. I
uvek smo nastojali da svoje muitelje nagradimo novim otkriima.
Advokati se esto ponaaju kao lopovi, naroito oni dobri. A
pravne akcije su se esto pokazivale kao grubi instrum ent za vivisekciju WikiLeaksa. Bili smo zamiljeni kao stoglava hidra: odseete joj jednu glavu, ali nova odm ah iskoi negde drugde. To
samo odraava neunitivu prirodu ljudske potrebe za istinom,
kao i moju sklonost prem a pariima. Bie i sudskih sluajeva
koji su mi izgledali uasno ozbiljno, takvih u kojima niste mogli
da uivate ni u borbi, ni u pobedi - u porazu je ionako nemogue
uivati - ali veina onih koji su hteli da sudski gone WikiLeaks
liila je na kralja Knuta.31 Naredio je talasim a da idu unazad, ali
oni su ga ignorisali i zapljusnuli mu stopala.
Istina, ponekad moete videti kako pravne akcije mogu da jednim
potezom zastrae dobar moralni cilj. Krajem 2008. primetili smo da
je sa vebsajtova Guardiana i Observera povueno osam lanaka koji
su govorili o Nadmiju Auiju (Nadhmi Auchi), irako-britanskom
31

Danski kralj, Knut Veliki, oko 995-1035; takoe i kralj Engleske i Norveke.

156

DULIJAN ASAN

milijarderu, ija je banka, BNP Paribas, bila jedina finansijska institucija koja je primala milijarde dolara u okviru programa Nafta
za hranu", za vreme vladavine Sadama Huseina. Aui je bio i tema
izvetaja generalnog inspektora Pentagona 2004. o licencama za
mobilnu telefoniju. A pre toga, 2003. godine, Velika Britanija ga je
izruila Francuskoj, pod optubom da je proneverio vie milijardi
dolara od prodaje imovine kuvajtske vlade. Godine 2008. M artin
Brajt (Martin Bright), reporter New Statesmana, skrenuo je panju
na to da su Guardian i Observer poklekli pod pravnim pritiskom
Auija: Bili su prisiljeni da povuku est lanaka o Nadmiju Auiju,
irakom biznismenu, osuenom zbog prevare, u Francuskoj, 2003.
godine. Aui je krenuo ratnom stazom od kada je njegovo ime bilo
povezano s Tonijem Reskom (Tony Rezko), finansijerom iz Ilinoja,
kome se sada sudi u Americi i koji je bio jedan od prvih koji su
pruili podrku Baraku Obami. U Velikoj Britaniji je Times pratio
tu priu s impresivnom istrajnou. Kada je Brajt prvi put objavio
te rei, mogao je da navede est lanaka koje su cenzurisale Auijeve
pravne akcije i uklonile ih iz onlajn arhiva Guardiana i Observera. A zatim, u bizarnom obrtu pozajmljenom direktno od Kafke na
udaru Auijeve dugake pravne ruke naao se i blog Brajtovog New
Statesmana, tako da je ovaj morao da ukloni imena iz cenzurisanih
lanaka i izmeni sopstveni tekst. To je jedna od onih pria koje otkrivaju baroknu prirodu novinarske straljivosti. Kada je VVikiLeaks
izvestio o celoj stvari, a New Statesman pokuao da se vee za na
tekst, odmah su dobili pismo od advokatske firme Carter-Ruck.
Do kraja 2008. davili smo se u dokumentima koji su ,,curili sa
svih strana sveta. Svaki dan je donosio novi materijal, a veina je
zahtevala dalje istraivanje i komentare pre objavljivanja. Da smo
bili jedna novinska redakcija ili jedna televizija, bili bismo najzaposleniji istraivaki tim na svetu, koji prvi izbacuje najekskluzivnije

SV ET N A ST A O IZ H L A D N O E

57

prie. Ali, WikiLeaks nije sebe video u ulozi posednika ili komercijalne maine iako su, moram to priznati, komercijalni motivi esto
prava mera kada treba proceniti da li je neka informacija vredna panje. Nismo hteli da zaraujemo novac, ali hteli smo da saraujemo
s medijskim organizacijama koje bi mogle da ubrzaju protok naih
pria do novinara i neke distributivne mree, a te organizacije su
svoj posao shvatale u komercijalnim okvirima, to je znailo trku s
rokovima i ekskluzivnost. U tom periodu smo pokuavali da nauimo kako da radimo s njima, a da na vebsajt pritom ostane potpuno
veran sebi.
Kroz branu su pokuljale sve vrste pria: krajem 2008. objavili
smo spisak lanova Britanske nacionalne partije. To je neofaistika organizacija koja veruje u Britaniju samo za belce; ipak, u
nju su ulanjeni policajci, aktivni vojnici i vladini slubenici: ljudi ija je m oralna i profesionalna obaveza da slue svim ljudim a
Britanije podjednako, bez obzira na rasnu pripadnost. O nda smo
u decem bru objavili privatni izvetaj koji je usvojila Junoafrika komisija za konkurenciju, koji je govorio o kartelskom ponaanju junoafrikih banaka. Najvaniji delovi bili su izmenjeni
- verovatno da bi se sakrili komercijalno osetljivi podaci, ali mi
smo objavili izvetaj u celini. Evo prim era jedne komercijalno
senzitivne reenice: Absa (oigledno) nije uspela da tu utedu
u jedininoj ceni, u iole znaajnijoj m eri po svoje klijente, postigne sniavanjem cena usluga, ve je odluila da najvei deo te
utede prikae kao profit." Dva meseca kasnije objavili smo 6.700
izvetaja privatno sastavljenih za amerike kongresm ene, koji su
donosili detaljan prikaz njihovih preokupacija i izvora inform acija. Ti izvetaji nisu bili tajni, ali su bili dostupni samo kongresmenima, koji su onda objavljivali samo neke od njih, kada bi to
sluilo njihovim politikim ciljevima, ali ne i kada je inform acija

158

DULIJAN ASAN

neprijatna ili tetna po vladu, a korisna za javnost. Njihovim objavljivanjem hteli smo da amerikim glasaima pruim o priliku
da procene postupke svojih izabranih predstavnika, u odnosu na
informacije koje su im bile dostavljane. Izvetaje smo objavljivali
na osnovu javnog znaaja, a ne na osnovu politikih kalkulacija.
Objavili smo privatne imejlove Sare Pejlin da bismo naglasili da
je svoje politike poslove zavravala preko privatne imejl adrese,
oigledno da bi izbegla obavezu zadravanja kopija tih poruka za
javnu arhivu. Tih meseci smo ili na konferencije o urnalizm u i
slobodi govora irom sveta kako bismo promovisali svoje ideje i
traili podrku.
U to vreme sam postao pravi gostujui tip. Nisam imao automobil ili kuu. Nisam mnogo viao svoju porodicu. Nisam imao
novca i imao sam jedne cipele. Sve to je bilo savreno razumljivo
i nije bilo nikakav problem. Imao sam neto knjiga, brija i nekoliko laptopova. Prijatelji su me iali, esto dok sam radio, a to
se tie opreme i trokova, sreom, uvek bi se pojavio neko sprem an da svoju kreditnu karticu upotrebi za neto u ta je verovao.
WikiLeaks je od prvog dana radio pom ou tapa i kanapa i moda
je tako moralo biti: on ne radi na principu profita, a rad na njemu
je, iskreno reeno, opsesivan, kao to je bio od samog poetka,
kada smo videli koliko toga ljudi ele da otkriju.
Osetio sam da e 2009. biti poetak nekoliko velikih godina. Postajali smo sve bolji u onome to smo radili, a svet je sada sedeo
i sluao nas. Usavrili smo svoje metode, uznemiravali sve vee i
monije dinove, a ja sam poeo da razmiljam kako bi bilo sjajno
pronai neki raj odakle bih radio. Na svetu mora da postoji neko
mesto koje eli da bude ostrvo slobode govora, svet anticenzure, u
okviru ireg sveta. Neko je vreme izgledalo da bi coup degrace bilo
osnivanje takve baze u Africi, ali to je bilo suvie komplikovano,

SVE T N A ST A O IZ H L A D N O E

159

s isto praktinog stanovita; bilo je previe toplo za servere. ta

je sa vedskom, Islandom, Irskom ili nekim sasvim novim Ksanaduom istine? Nisam mogao da doveka ivim s rancem - ili sam
m oda mogao ili je trebalo, zato to organizaciji nije bila potrebna
nikakva hijerarhija da bi radila. U istom duhu, na poetku tog seizmikog perioda, poeo sam da postajem sopstveni duh, glavni
autor svega, ali ne po sopstvenoj zamisli ve zato to se svet silno
upinjao da me pretvori u neto to nisam bio.

10

ISLAND
storija novinarstva je istorija ,,procurelih informacija. Samo se u
mati deava da je autor uvek, na neki nain, svedok onoga to se
deava. U novinarstvu, svedoka esto nema, tako da se oslanjamo na
izvetaje o istini koji koriste izjave svedoka kao delove svoje slike. U
mnogim sluajevima dobro novinarstvo se oslanja na odsutne svedoke,
koji, zvanino ili nezvanino, odaju sve to znaju. Zaboravljamo da se
svakodnevni novinarski posao uveliko oslanja na procurele informacije. Prema dokumentima dostavljenim Washington Postu..., Prema
jueranjoj izjavi neimenovanog vieg funkcionera... ,Izvori upueni u stvar kau.. Informacije do kojih je doao Daily Telegraph ukaz u j u . I s t i n a ne dolazi uvekkao usamljeni pijun, ve se esto otkriva
nehotino ili u poverenju ili preko nepoznatog izvora - i to je oduvek
bilo tako. Prikupljamo ono to vidimo, ali i ono to su videli neki ljudi
van dometa naih oiju.

S poverljivim kolegom Ropom Gongrejpom (Rop Gonggrijp),

osnivaem jednog od prvih internet provajdera u Holandiji i organizatorom dugotrajne hakerske konferencije u Amsterdamu,

IS LA N D

161

prihvatio sam poziv za uee na Konferenciji haker iz kutije

(Hack in the Box Security Conference), koja se odravala u Maleziji, u oktobru 2009. Veina uesnika bila je politiki orijentisana i ukljuena u lokalne reformistike pokrete. Vlada M ohameda
M ahathira (M ahatira M ohamad), voe partije Barisan Nasional,
suoavala se sa snanom opozicijom i zahtevima za reformama,
koje je predvodio Anvar Ibrahim (Anwar Ibrahim ) iz Narodne
partije pravde. Ibrahim je prethodno, kao m inistar finansija, spasao Maleziju od finansijske krize i 1988. u Newsweeku, proglaen
za Azijca godine. Ali, do trenutka kada smo mi doli u Kuala
Lumpur, s Ibrahim om se dogodilo m nogo toga. Poto je kritikovao premijera, est godina je proveo u zatvoru zbog ,,korupcije i
bio stalno izloen optubam a za seksualno zlostavljanje. Kada je
izaao iz zatvora, radio je kao savetnik Svetske banke i profesor
na Koledu Sv. Entoni (St Anthonys College) u Oksfordu, kao i
na Univerzitetu Don Hopkins (The Johns Hopkins University),
m eu ostalim institucijama, pre nego to se vratio u Maleziju, gde
je 2008. odneo ubedljivu pobedu na parlam entarnim izborima.
Govor koji sam odrao na Konferenciji haker iz kutije bio je posveen istoriji neautorizovanog objavljivanja u medijima. U tome
sam, kao to sam tamo rekao, video kimu urnalizma. Uvek me
zaudi kada kritiari prigovore kako WikiLeaks ne slui interesima
urnalizma, zato to, ta god mislili o nama, smatram da je veliki
deo naeg posla, na vrlo oigledan nain, sasvim tradicionalan. Nastojimo da obelodanimo stvari koje bi odreene sile radije ostavile u mraku. To je mogla biti rubrika u Timesu za vreme Krimskog
rata. To je bio preutni moto Washington Posta za vreme Votergejta.
Uporedo s tim, uvek sam tvrdio da WikiLeaks treba da bude partnerska organizacija etabliranih medija, a ne zamena za njih ili da
treba da ih izbegava. Na Konferenciji u Maleziji naglasio sam da e

162

D U L I J A N AS AN

u budunosti moda postojati dugme za WikiLeaks na vebsajtovima medijskih organizacija, koje e koristiti ljudi koji imaju neke
informacije. Mi bismo na sebe preuzeli obavezu zatite izvora i bavljenja zakonskim stvarima - naa specijalnost, ako hoete - dok
bi medijske organizacije pripremale prie i komentare na osnovu
procurelih informacija. To je oduvek bila centralna ideja i m ada je
naa organizacija bila znaajno ometena histerijom koja je usledila
u naredne dve godine, mi se vraamo tome, bez obzira na to to
neke nove organizacije osnovane na temeljima naeg rada tvrde da
je ta ideja nova. OpenLeaks.org danas koristi tu ideju za bunu kritiku postavke WikiLeaksa, to je zaista alosna igra, koja nee doneti
dobro nikome. Ali, neka to bude jasno, ja sam izneo ideju o saradnji
s medijima u Maleziji 2009. godine.
Bilo je zanimljivo kako ta potkultura deluje u m odernom ivotu.
Dok su hakersku scenu u Evropi i Australiji inili klinci iz srednje i
radnike klase, u Aziji su ljudi ukljueni u tu vrstu rada, po pravilu, dolazili iz nekog dela drutvene elite. Ali malezijske reformistike grupe bile su zainteresovane za napredak, za poveanje jezike
i etnike raznolikosti u zemlji i slamanje krutog rasnog karaktera
malezijske politike. Malo pre naeg dolaska neto je izgleda poelo
da se dogaa: podrka starom reimu poela je da kopni. Na izborima 2008. osvojio je manje od dvotreinske veine potrebne za
izmenu Ustava, to se desilo prvi put od 1969. Brojni dodatni izbori
odrani tokom 2009. smatrani su vetrokazima budunosti zemlje,
ukljuujui i one odrane u vreme nae posete, u Bagan Pinangu,
devedeset kilometara juno od Kuala Lumpura. Posle Konferencije,
u svojstvu delegacije WikiLeaksa, ili smo na debate organizovane
na razliitim mestima i sretali se s politiarima. Jedan od malobrojnih poslanika indijskog porekla iz redova preteno kinesko-malajske Stranke demokratske akcije odveo nas je na nekadanju plantau

IS LA N D

163

kauuka, gde smo se sreli s tri generacije indijskih radnika, koji su

bili roeni, obrazovani i radili na istom komadu zemlje. Pokazali su
nam pamflete koje su delili predstavnici vladajue partije, zajedno s
novcem namenjenim kupovini glasova. Uprkos dokazima o endemskim razmerama korupcije unutar politikog sistema i nespremnosti vladajue partije da promeni neto nabolje u njihovim ivotima,
ti ljudi nisu bili klonuli, pomireni sa sudbinom, poraeni.
Upoznao sam se s Anvarom Ibrahimom, a Rop i ja smo se brzo
ukljuili u malezijsku politiku dinamiku. Bilo je zapanjujue koliko je brzo izmicao pesak ispod svaijih nogu - nagovetaj, moglo
bi se rei, onoga to e se dogoditi u Kairu, Tunisu i Libiji kroz dve
godine, ali do toga emo tek doi. Ibrahim je izgleda diktirao puls
promene, ali bili su mu potrebni podrka, informacije i saveti za
odnose s javnou. WikiLeaks je pomogao u objavljivanju vrlo osetljivih dokumenata o smrti Mongolke Altantuje aribu (Altantuya
Shaariibuu), koja je 2006. poginula u eksploziji blizu Kuala Lumpura. Dokument je ukazivao na izuzetno ozbiljne okolnosti njene
smrti.
Sam dokument je bio zvanina izjava koju je potpisao Rada Petra (Raja Petra), urednik aktivistikih elektronskih vesti Malaysia
Today.
Petra se naao pod tako velikim pritiskom vlasti - dva puta je
izbegao hapenje - da je vebsajt morao biti prebaen u Singapur i
SAD. U meuvremenu je pitanje aribuine sm rti postalo tako zapaljivo da se jedino smelo pom enuti u Maleziji. Ako bi se pomenulo
na nekom politikom skupu, odm ah bi se angaovale jedinice za
suzbijanje nemira. esto to poelim da kaem onim ljudima koji
misle da jedan dokument ne moe nita da promeni.
Rekao sam Ibrahim u da je to otkrie m ona poluga. Reakcija na
njega je otkrila neverovatno slabu taku vlade: plaila se reforme

164

DULIJAN ASAN

vie nego to je znala kako da joj se odupre. Reformistiki pokret je

u svojoj kampanji imao reaktivni stav i na savet je bio da odbace
odbrambeni raspored. Trebalo je da preuzm u inicijativu od vladinih medija - vlada je imala jai glas, ali slabije srce - a mi smo ih
snabdevali informacijama. Uzgred, Ibrahim je oigledno bio olienje velikog, sekularnog poziva na promenu. Njegovu partiju su
podravali Amerikanci, to bi trebalo odm ah da zaepi usta onima
koji zamiljaju kako se WikiLeaks automatski vezuje za ciljeve suprotne amerikim. Kao i neki bliskoistoni ustanci koji e tek uslediti, bila je to ista borba, a Amerika se kladila na pravog konja (ne
marei vie za favorita koga su dugo imali u Mubaraku). Ibrahim je
bio i vrlo prijatan; est godina je u zatvoru proveo itajui ekspira.
Verovatno moete verovati ovekovom oseaju za ljudsku prirodu
ako je svaki dan, tako dugo, prouavao Otela i Julija Cezara. Vreme smo provodili razmenjujui ideje s opozicionim reformistima i
piui tekstove. Bio je to opasan posao. Jedne noi, kada smo napustili sedite i krenuli nekom m ranom sporednom ulicom, punom
prodavnica i kafea, neki ovek je iskoio ispred nas i ispred lica mi
poturio neku karticu. U prvi m ah sam pomislio da je to neki ulini
prodavac. Ispostavilo se da je bio iz tajne policije. Traio je da mu
pokaem linu kartu, a ja sam mu rekao da je moram uzeti iz kola.
Usput sam poslao poruku prijateljima iz opozicije. Rekao sam mu
da sam novinar i da je to sve to u mu rei. Momci iz opozicije bili
su oko mene za tren oka i odvukli me od agenta.
Na kraju je vladajua partija zadrala vlast u Bagan Pinangu, ali
u malezijskoj opoziciji je postojalo oseanje da je to bila samo jo
jedna mala bitka u dugom ratu koji e Barisan Nasional m orati da
izgubi. Nai prijatelji iz Malaysia Todaya sigurno su na sve gledali
dugoronije, umesto da brinu zbog jednih lokalnih izbora. Jo od
epskih dvanaestih optih izbora, koji su doveli do prestrojavanja

ISLAND

165

politikog pejzaa, proseni Malezijac, tipino apatian prema politici, zahvaljujui zamorno redovnim ubedljivim pobedama BN poeo je da se zanima za izbore, naroito za naredne opte izbore.
Imali smo toliko m nogo posla i tako malo resursa da sam poeo da razmiljam o tome kako da stabilizujem organizaciju i pronaem joj dom. Dom nije neto o emu je tako lako razmiljati
kada je re o WikiLeaksu: imali smo aktivne servere na tajnim lokacijama irom sveta; imali smo m reu saradnika i kontakata, od
kojih je veina elela da ostane anonim na i koji se nikada nisu
mogli nai na istom mestu, u isto vreme. WikiLeaks je bio drugaiji od svih ostalih medijskih organizacija: nikada neemo imati
recepciju i autom at za kafu, nikada neemo form irati posebno istraivako odeljenje ili misliti na godinje odmore. Ljudi misle da
ivim s rancem zato to sam neka vrsta udaka. Dobro, u pravu su,
jesam neka vrsta udaka, ali sam i prisiljen na stresan, lutalaki
ivot samom prirodom posla i nae organizacije. Stalno smo se
kretali da bismo izbegli zakonska ogranienja i pronali stanice
za rad. Verujte mi, mislim da nem a nieg prijatnijeg od naram ka
istih pekira i trpeze pokrivene finom hranom i okruene prijateljima. Volim automat za kafu. Ali, to e se teko desiti na neki
iole pouzdan nain, sve dok dobro radim o svoj posao i vuemo za
nos monike, sada ve toliko dugo da su poeli da nas proganjaju.
Jedina nada bila je da negde, jednog dana, pronaem o neko mesto
nesklono proganjaju ljudi koji rade za pravdu.
Po mom shvatanju, postoji veza izmeu jedne i druge strane naeg
posla, izmeu razotkrivanja kompanija koje kradu novac ili imovinu i
praenja vlada koje kriju ljude na mestima kao to je Gvantanamo. U
oba sluaja posredi je grupakriminalaca, esto pod zatitom vlasti, koji
kriju novac ili ljude mimo zakona, obino na osnovu tajne jurisdikcije. Mogli smo da se iscrpljujemo, kao to inae radimo, otkrivanjem

166

DULIJAN ASAN

dokaza o tome ta ti ljudi rade; ali, u nekom trenutku, primetili smo

da je cela operacija, cela jurisdikcija, sutinski korumpirana. To znai
da bi Kajmanska ostrva, na primer, morala biti predmet sveobuhvatnog ispitivanja njihovih offshore bankarskih aktivnosti, odnosno da
na isti sveobuhvatan nain treba istraiti i Gvantanamo Bej, kao raj za
neometano krenje ljudskih prava, onako kako ih shvata graansko
drutvo.
Ali ta ako obrnemo taj nain razmiljanja? ta ako zamislimo da
bi mogao postojati i neki antitajni raj na svetu? U svakoj zemlji u
kojoj smo radili upoznali smo se s ljudima i organizacijama koji su
radili pod zakonskom ili fizikom pretnjom monika. Bez obzira na
to da li je re o Radi Petri, uredniku iz Malezije, koji je morao da
bei pred vlastima ili o Udruenju amerikih vlasnika kua (American Home Owners Association), koje je moralo da svoje aktivnosti prebaci na server u vedskoj, zbog tubi koje su protiv njega
podneli graevinski preduzimai, ili o reformistikim grupama u
Rusiji ili o brojnim pojedincima na koje nasre pravno-posednika
pokvarenost sajentologa - svi oni bi mogli pronai m ir ili makar raunati na poteno suenje u nekom raju odanom transparentnosti
i pravednom postupanju. Po mom shvatanju, u m odernom svetu
se pojavljuje nova vrsta prognanika: osoba ili grupa, koja bei od
bogatih ili monih vlasti, reenih da ih unite zato to su govorili
istinu. Na osnovu rada Amnesty International ili PEN-a znali smo
da su ti ljudi esto pisci i izdavai, ali to su mogle biti i grupe aktivista za graanska prava, advokati, slobodni mislioci ili obini ljudi
iz susedstva. Sve snanije sam oseao da bi neki raj otvorenosti, a ne
tajnosti, bio pravi odgovor.
Takvo mesto bi sluilo kao urnalistiki raj, mesto gde bi se izvori
mogli zatiti na osnovu zakona te zemlje. Zakoni o slobodi tampe tamo bi bili duboko ukorenjeni. Sloboda interneta bila bi deo

ISLAND

167

modernog etra, a sloboda od proganjanja bila bi standard. Poeo

sam da dobijam viziju tog raja: politiki nezavisne zone, mesta na
kojem se vie ne bi moralo beati, gde bi se aktivisti smatrali herojima, a ne dravnim neprijateljima, gde bi pravni saveti bili besplatni,
a slobodan i lak pristup internetu opte pravo. To mi je zvualo kao
nirvana, sve dok nisam shvatio da bi se to mesto moglo zvati Island.
U leto 2009. objavili smo kopiju tajne Velike knjige pozajmica banke Kaupthing. Taj dokument je otkrivao svaku pozajmicu veu od
45 miliona evra koju je ta banka odobrila. Kaputhing je bila najvea
islandska banka, koja je doivela ogroman pad za vreme finansijske
krize 2008., da bi zatim postala nesolventna. Banin moto: Misli
dalje nekim dunicima je izgleda prirastao za srce. Mnogi od njih
bili su insajderi i mada su bile posredi ogromne svote, pozajmice su
odobravane bez ikakvih garancija. Kaputhing je odobrio kredit od
791,2 miliona evra kompaniji Exista hf., u vlasnitvu samog Kauphtinga. Prema dokumentu koji smo otkrili, najvei deo pozajmica
(u korist Exista hf.) nije imao garancije, niti je bio pokriven ugovorom. Novac je pozajmljen i etvrtom najveem akcionaru iz samog
Kaupthinga, da bi ovaj mogao da kupi jo akcija Kaupthinga, a jedina garancija koju je trebalo da priloi bile su njegove akcije, opet
kod Kaupthinga! Mali broj pojedinca se bogatio tim pozajmicama,
novcem koji je postojao samo na papiru, a narod Islanda je trebalo
da plati raun. Braa August i Lidur Gudmundson (Agust i Lyur
Gumundsson), odnosno kompanije u njihovom vlasnitvu, primili
su pozajmice u ukupnom iznosu od 300 milijardi islandskih kruna,
to jest 1,6 milijardi evra. Robert engis (Robert Tchenguiz), lan
upravnog odobra Exista hf., primio je pozajmicu od 300 milijardi
islandskih kruna. Zato ne treba da vas iznenadi to je odreen broj
tih ljudi bio uhapen, na Islandu i u inostranstvu, posle kolapsa islandskog bankarskog sistema.

168

DULIJAN ASAN

Dvadeset etiri sata po objavljivanju dokumenta WikiLeaks je primio sudsku pretnju od Kaupthingovih advokata. U njoj je pisalo da
se mi i nai izvori moemo nai pred kaznom od godinu dana zatvora, na osnovu islandskog Zakona o tajnosti bankarskih poslova.
RUV, islandski ekvivalent BBC, trebalo je da objavi vest o naem otkriu u udarnom terminu, u Vestima u sedam. U pet do sedam, kao
u sceni iz nekog holivudskog filma, u redakciju vesti RUV stigla je
naredba. Takva naredba nije bila poslata RUV u celoj njenoj istoriji.
Spiker je bio veoma hladnokrvan. Upravo su ostali bez glavne vesti,
objasnio je, tako da gledaocima ne mogu saoptiti sve novosti, ali
da je predmet tog otkria bila knjiga pozajmica banke Kaupthing.
Rekao je da je izvetaj sainjen svega tri nedelje pre propasti banke.
Ne moemo vam preneti tu priu, rekao je, ali postoji jedna organizacija koja to moe da uradi. U tom trenutku ekran je ispunio logo
WikiLeaksa i stajao tamo nekoliko m inuta da bi popunio vreme koje
su planirali za zabranjenu priu.
Islanani su se preko noi okrenuli WikiLeaksu. Dobili su priu
od nas i uradili ono to sam uvek smatrao prikladnim: iskoristili su
nau priu kao podsticaj i sami postali istraivaki reporteri, dopunjujui detalje i proveravajui ih iz subjektivnog ugla. Pomogli smo
zemlji da sagleda neto od korupcije koja je dovela do kolapsa njihove ekonomije i ljudi su znali da cene tu priliku. esto su nas nazivali arogantnim ili su mene esto tako opisivali, i pretpostavljam
da moram da budem takav - morate biti arogantni da biste odoleli
svim hicima i strelama ispaljenim u vaem pravcu, ak i onda kada
to ne zasluujete. Ali, u ovom poslu zapravo ima svega nekoliko
situacija koje doputaju samozadovoljstvo. im otkrijete neku korupciju, razbijete neku banku ili servirate na tacni nekog diktatora,
vlast se celom svojom teinom obruava na vas. Ali, Island je bio
redak trenutak kada se moglo dati oduka samozadovoljstvu: ljude

ISLAND

169

je ozlojedio taj prikaz korum piranih bankara i hteli su da ih zaspu

jajima. Od novinara sam sluao kako su Islanani tokom istorije bili
suvie pasivni, da nemaju istoriju pobuna, ali da je moda kucnuo
as da se korupciji i nepotiznuT stane na put kao nikada ranije.
Decembra 2009. pozvan sam na Island da odrim predavanje na
Konferenciji o digitalnim slobodama, i tada sam ozbiljno poeo da
razmiljam kako bih to mesto mogao da ohrabrim da postane raj
otvorenosti, koji je svetu toliko nedostajao. Imao je prilino zgodne
uslove: bio je zreo za promenu, poto je upravo proao kroz tako
razornu bankarsku krizu; imao je obrazovanu radnu snagu; imao je
populaciju najbolje pokrivenu internetom u zapadnom svetu; nalazio se na pola puta izmeu Evrope i Sjedinjenih Drava; imao je
najjeftiniju energiju u celoj Evropi (geotermalne izvore i hidroenergiju, potpuno ekoloku), to je vano kada treba da vodite veliku
banku kompjutera; bio je hladan, to je dobro za provetravanje i neophodno da bi serveri bili sreni. Imao je i prilino dobru tradiciju
slobode govora i neposredno pre pucanja bankarskog mehura nalazio se na samom vrhu liste Reportera bez granica o slobodi tampe,
zajedno s Luksemburgom i Norvekom. Island je odgovarao i mom
smislu za humor: kao u bizarnoj parodiji poreskog raja, bio je daleko od Kariba, ledeno ostrvo u severnom Atlantiku. Na Konferenciji
sam pomenuo kako bi zbog svega toga Island mogao biti najvei raj
otvorenosti na svetu i prirodni dom izdavaa.
Na Konferenciji sam uestvovao s Danijelom Domajt-Bergom i
velikim brojem ljudi iz Islandskog drutva za digitalne slobode. Pojavila se i grupa parlamentaraca, m eu kojima i jedna ena: Brigita
Jonsdotir (Brigitta Jonsdottir), vrlo pam etna i prijateljski raspoloena. Izgledalo je da se odm ah uklopila u duh nae grupe i zanimala se
za ideju o raju otvorenosti. Bila je izabrana za Parlament poetkom
2008. i u njoj sam odm ah posle naeg susreta video potencijalnu

170

DULIJAN ASAN

saveznicu. Mogla je da radi na ideji o bezbednom raju u Parlamentu

i da nam pomogne u njegovom razvoju, u klimi koja se tada stvorila.
Bila je iskusna aktivistkinja, pesnikinja koja se bavila i muzikom;
imala je etrdeset dve godine, poticala je iz uvene islandske trubadurske porodice.
Seme je bilo baeno i poelo da nie u mislima uesnika Konferencije i drugih simpatizera s Islanda. Kraj 2009. za mene je bio
period velike aktivnosti, tako da sam se vratio u Berlin da bih jo
jednom govorio na kongresu o komunikaciji kompjuterskog kluba
Haos, 27. decembra, ali eleo sam da se na Island vratim to je pre
mogue. Tamo smo se vratili 5. januara 2010. i dalje noeni idejom da bismo mogli pomoi u stvaranju tog raja. Nas trinaestoro
je radilo na tome - Rop Gongrejp, Jakob Apelbaum (Jacob Appelbaum), Danijel Domajt-Berg, Smari Makarti (Smari McCarthy),
Kristin Hrafnson (Kristinn Hrafnsson), Brigita i drugi novinari, aktivisti i akademici iz Velike Britanije, Holandije, Belgije, Nemake,
Hongkonga i Sjedinjenih Drava, koji su nam ponudili svoje savete
i znanje preko interneta. Posao je ukljuivao priprem u zakonskog
okvira i rad na mestu nazvanom Kua ideja (The Ideas House), nekoj vrsti startne platforme za ljude koji imaju ideja, ali ne i novca.
Radili smo sve vrste poslova, istraivanja, lobiranja i pripremanja
cele stvari, tako da bude zakonski pokrivena. Brigita Jonsdotir je
mukotrpno radila na dobijanju glasova potrebnih da bi ideja o raju
otvorenosti prola u Parlamentu, a napravili smo i posebnu prezentaciju za neke konzervativnije poslanike. Taj novi razvoj je moda
bio sloeniji nego to sam prvobitno zamiljao poto je zahtevao da
najmanje trinaest glavnih delova islandskih zakona bude promenjeno; ali, islandski Parlament je izglasao da se zadatak izrade tog zakonskog okvira poveri civilnom sektoru, to je proces koji se nastavlja i danas. Mislim i da je posle finansijskog sloma to bilo i pitanje

IS LA N D

171

islandskog dostojanstva. Oi su prirodno bile okrenute lokalnim

udarim a i mnogi su verovali da bi najvea korist od raja otvorenosti
bila to to bi kontrolisao bankare, kao i druge korum pirane islandske sile. Osim toga, nadam se, ljudi e videti da transparentnost
moe postati napredna islandska industrija. Zaudo, i pored svog
lobirarija, novinari su bili glavna opozicija: strahovali su da bi novi
zakoni mogli nekako da ugroze njihov poloaj poto su se novinari
suoavali sa smanjivanjem budeta. To je, po meni, bilo kratkovido,
ali morate dopustiti da ljudi ne mogu uvek biti idealisti.
Divna je ideja o Islandu kao slobodarskoj jurisdikciji. Ona e poveati presti zemlje i opte oseanje sopstvene vrednosti. Pitam se
da li bi Island mogao ustanoviti neto kao nagradu za slobodu izraavanja, koja bi toj maloj zemlji mogla doneti isto to i Nobelova
nagrada vedskoj. injenica da imaju takvu nagradu i da drutvo
ivi u skladu s njom, mogla bi posluiti kao primer i dovesti zemlju
u sredite m eunarodne scene. M ukotrpno smo radili s parlamentarnim pravnicima i piscima nacrta. Razmiljao sam o pomaku ka
pravednosti do kojeg bi mogao dovesti taj prelazak na nauni urnalizam, koji bi omoguio da svaki deo cevovoda istine bude praen
i zatien. Posledica bi bila uvoenje novih, viih standarda u celom
svetu, koji bi garantovali da ljudi ne mogu biti proganjani zbog toga
to govore istinu. To bi se moglo osporavati, o tome bi se uvek iznova moglo raspravljati, ali niko ne bi mogao biti kriminalizovan
samo zato to je otkrio istinu. Nadam se da e sve to uskoro poeti
da se ostvaruje.
U prolee 2010. pojavilo se jo jedno pitanje, koje je u tom trenutku izgledalo jo hitnije. Krajem 2008. islandski bankarski sistem
se raspao, poto su se nekontrolisane pozajmice konano razbile
svim glavnim islandskim bankama o glavu. Landsbanki je propala
u oktobru, ugrozivi est milijardi evra tednih uloga deponovanih

172

DULIJAN ASAN

u banci, preko rauna za islandsku tednju ljudi iz Velike Britanije i Holandije. Odgovor islandske drave glasio je da to nije njena
odgovornost, da predstavnici jedne male i sada bankrotirane nacije ne treba da plaaju strane dugove krajnje bezobzirnih banaka
iz privatnog sektora. Odgovor britanskih i holandskih vlasti bio je
nemilosrdan. Britanski ministar finansija Alister Darling (Alistair
Darling) pozvao se na odredbe Zakona o antiterorizmu, kriminalu
i bezbednosti da bi zamrzao sva sredstva Landsbanki u Velikoj Britaniji, kao i sva sredstva Islandske centralne banke i vlade Islanda
povezane sa Landsbanki. Iako je taj zakon trebalo da sprei stvaranje fondova za teroriste, sada je bio upotrebljen protiv vlade druge
evropske sile. To je bilo okantno. Bilo je tu i dosta pozadinske diplomatije na britanskoj strani - prave pristalice politike vrste ruke kod koje je proradio i stari imperijalni instinkt. Kada takve stvari
dou u pitanje, kada je za to arko zainteresovana i najira javnost,
kao u sluaju bankarskog debakla, Britanci su u stanju da upotrebe
golu silu, po sopstvenom nahoenju. To su i uradili. Javno su poruili da mogu blokirati ulazak Islanda u Evropsku zajednicu ako
im se ne vrati njihov novac, i da e uticati na MMF da Islandu ne
odobri nikakve kredite. Islandski parlament je pokuao da napravi
plan za isplatu uloga, ali, pod pritiskom javnog mnjenja, predsednik
je odbio da ga potpie, to je za posledicu imalo raspisivanje referenduma o islandskom ustavu. Dok su neki lanovi islandskog politikog establimenta grozniavo nastojali da postignu neki dogovor
koji bi zadovoljio Britance, poeli smo da objavljujemo tajna dokumenta kao to su holandsko-britanska konana ponuda i islandski
protivpredlog. Govorio sam i na jednom skupu u Rejkjaviku, a nai
napori su generalno bili posveeni snabdevanju islandske javnosti
informacijama koje su joj bile potrebne da bi donela pravu odluku.
Na kraju je oko 95 % glasaa glasalo protiv prihvatanja britanskog

IS LA N D

173

pritiska, to je bio istorijski trenutak za Island, kao zemlju u kojoj

je poslednji referendum odran 1944. Naa sposobnost za strateko
delovanje s nekom dramatinom temom deo je naeg znaaja, koji
primorava one na vlasti da se suoe s istinom, u trenutku kada se
neki dogaaj upravo odvija. Kasnije smo objavili i nekoliko telegrama koji su pokazivali da je Velika Britanija lobirala u organizaciji
zvanoj Pariski klub - kreditorskom kartelu najveih zapadnih kreditnih drava - da odbiju svaku dalju pomo Islandu.
Na Islandu smo imali jo nekoliko dubokih i vanih poslova tokom 2010., ali ta presudna 2009. godina - u kojoj smo se nadali
da emo tamo osnovati najvei svetski raj otvorenosti - zavrila
se udnim podseanjem koliko je WikiLeaks bio upleten u tkivo
islandske samosvesti. U ambasadi SAD u Rejkjaviku bila je organizovana zabava. Na takve zabave uvek su pozivali politiku elitu, a ja
sam tu upao kao Brigita plus jedan. (I to na svoju ruku; ona uopte
nije dola.) Te veeri sam se oseao prilino kooperno; uspeo sam
da pribavim niz dokumenata koji su otkrivali skrivene operacije
Landsbanki u Rusiji tokom devedesetih i dvehiljaditih. Troje ljudi
je umrlo za vreme transakcija opisanih u dosijeu, a vii slubenici
Putinove administracije su, izgleda, bili umeani u registrovanje raznih kompanija, koje su tada bile osnovane na Islandu. Oseao sam
da se sve vie pribliavamo taki u kojoj emo moi da nametnemo
neophodnost potpune otvorenosti kada se govori o tom m onom
pitanju, stvarnu otvorenost o tom presudnom pitanju, odnosu izm eu novca i vlasti. Jedan od prvih ljudi koje sam tamo upoznao
bio je izvrni direktor banke Kaupthing - jedan od onih koji su mi
pretili zatvorom od godinu dana ako objavim knjigu pozajmica. To
nije prolo naroito dobro. Onda sam razgovarao s otpravnikom
poslova (charge daffaire), okruenim trojicom gorila, koji kao da
su doli pravo iz neke agencije za kasting. im ih pogledate, morate

74

DULIJAN ASAN

da se upitate ta li su to uradili u Salvadoru da bi zavrili na Islandu, gde su uglavnom nadgledali kinesku ambasadu. Pokazao sam
nekim ljudima koje sam tamo sreo dokumente o ruskim vezama
Landsbanki - to da ne? Otvorenost je otvorenost, zar ne? - i mogli
ste da vidite kako im se oi ire, a njihove diplomatske ruke se pruaju da sklone dokumenta iz vidnog polja. Neverovatno je koliko
su ti ljudi tromi i koliko malo znaju o svetu s kojim su plaeni da
komuniciraju. Nekoliko meseci kasnije objavio sam telegram koji je
poslao isti taj charge daffaire s kojim sam askao i oni su poludeli,
ubeeni da sam do toga doao na zabavi.
Kroz iskustvo s razvojem raja otvorenosti nauili smo mnogo o
prodoru WikiLeaksovog etosa u javnu politiku. Nismo to uradili
zbog ambicije, kao to neki kau, ve zato to je to prirodan ishod
suoavanja vlasti s istinom. Bilo bi lepo kada bi se s vremenom pronaao zajedniki jezik za taj projekat i kada bi ga mehanizmi slobodnih drava podrali. Internet je, na neki nain, nacija, ali imaginarna nacija, u koju se slobodno moe ui i izai, bez pasoa. Ali, on
ima i svoje primitivne strane. Dok se na njemu neto moe slobodno objaviti, ne moe se raunati i na njegovu zatitu; za loih dana,
internet je najvei ureaj za nadgledanje na svetu. On ohrabruje slobodu tampe, ali isto tako ohrabruje i one koji mrze slobodu tampe. To je ironija nove tehnologije, ono to smo pokuali da izbegnemo, obezbeujui svojem poimanju pravde zakonsku podrku, na
vrstim osnovama. Mnogo smo nauili i upoznali smo mnogo ljudi,
ukljuujui pomenutu Kristin Hrafnson, islandsku novinarku i aktivistkinju, koja je sada vana lanica ekipe WikiLeaksa.
Bilo je okrepljujue etati Rejkjavikom i videti ljude koji vam se
osmehuju i mau u znak pozdrava i koji sebe nazivaju simpatizerima, ali tih dana sam bio umoran, oseao da sam obiao previe zemalja, proao kroz previe velikih avantura i video toliko promena

ISLAND

175

koje su ubrzavale progres, ali ugroavale ivot i telo. Poeo sam da

se oseam iznureno, dok se donoenje novih zakona otezalo. Bila je
to samo parlam entarna traljavost, kao i toiike druge, ali lino sam
se oseao kao osuenik na stalni ivot u bekstvu. U vrlo odreenom
smislu, beao sam od m ranih progonitelja jo od detinjstva, kada
nas je majka vodila irom zemlje da bismo umakli njenom progonitelju. Na Islandu je bilo teko rei da li je dan ili no, za ta sam shvatio da je bilo moje uobiajeno stanje jo od trinaeste godine. I dalje
sam po celu no bdeo za kompjuterom i do novog dana beao dalje
s nekim novim skupom mogunosti. Ali, moja baterija je poela da
se prazni, da bi se onda udesno opet napunila, do kraja.
U naem drop-boksu pojavio se jedan video-snimak. Prikazivao
je zrnastu sliku nekih ljudi koji su ili nekom ulicom u Iraku. Dvojica od njih bili su novinari. Kroz jedan minut, svi e biti mrtvi,
razneti u komade mitraljeskom vatrom iz helikoptera vojske SAD.
Gledao sam taj snimak, uvek iznova, svestan da emo se opet nai u
sreditu javne panje, s neim zaista novim.

11

KOLATERALNO UBISTVO
osle kratkog perioda putovanja, ukljuujui put u Oslo, zbog
uea na jednoj konferenciji, vratili smo se na Island u m artu
2010. i iznajmili kuu. Ljudi od kojih smo je iznajmili mislili su da
smo doli da posmatramo vulkane: to je bila naa pria, to je objanjavalo zato smo imali toliko mnogo kompjutera i video-opreme. Ali, pravi razlog bio je video iz Bagdada. Zakljuili smo da je to
nae najvanije dosadanje otkrie i da se video m ora analizirati, razumeti i pripremiti za predstavljanje. Hteo sam da ceo svet vidi taj
snimak. Bio je toliko vaan, ne samo zbog razumevanja rata uopte
ve i zbog sticanja etikog uvida u to ta je rat u Iraku postao i kako
utie na nae svakodnevne ivote.
Glavna kua koju smo iznajmili postala je prava jazbina. Bila je
puna olja za kafu, kompjuterskih kablova, okolade, otpadaka rastrzanog ivota. Biografski novinar New York Timesa doao je da
nas obie i prilino dobro je doarao taj haos i nesanicu. Tih nekoliko nedelja jedva da sam se odvajao od kompjutera. iali su me dok
sam sedeo za terminalom i vodio trku s vremenom u obradi videa,

K O L A T E R A L N O U B IS T V O

177

da bih izbacio sav statiki um i krckanje sveo na minim um, tako da

je finalna verzija bila ista koliko je to bilo mogue. Ljudi su stalno
prolazili kroz sobu, sve se treslo od povika, ideja, suza. Niko od onih
koji su uestvovali u ranijim ludakim poduhvatima i prodorim a ne
bi mogao da podnese atmosferu koja je vlada za vreme pripreme
videa Kolateralno ubistvoK.Mislim da moja reputacija radoholiara
i osobe koja se neredovno tuira potie od tada; to je bilo neizbeno
s obzirom na obim posla, ali i na oseanje da e to otkrie, iznad
svega, izmeniti percepciju javnosti o tom zastraujuem ratu i doprineti okonanju te uasne invazije.
Video je do danas na Youtube videlo jedanaest miliona ljudi, uz jo
nekoliko miliona na televiziji. To je uveni dokument naeg doba.
Ali, kada sam prvi put pogledao snimak, nije mi bilo potpuno jasno
ta se dogaa; slika je bila mutna, a sekvenci su nedostajali dramatika i upeatljivost iako je ono to se moglo videti bilo zaista razorno.
Onda sam paljivo prouio snimak, otkrio ko su bili ljudi iz videa,
kada je bio snimljen, iz kojih uglova i kako se sve to povezalo da
bi nam prenelo priu o viestrukom ubistvu, usred bela dana. Film
smo razbili na tri dela da bi se bolje shvatile sekvence dogaaja. Rad
se odvijao sporo, ali je bio otrenjujui i opinjavajui. Kada je sve
bilo gotovo, video je, nema sumnje, prikazivao dvanaestoro ljudi dvojica su bili novinari Rojtersa, koji su radili svoj posao - koji su
bili razneti u komade vatrom 35-milimetarskog topa iz helikoptera
,,Apa, vojske SAD. Trebalo mi je neko vreme da saznam ko su bile
rtve prvog masakra, a onda i da bih shvatio da su dvojica ljudi koji
su preiveli prvi napad, samo zato da bi bili ubijeni pojedinano, bili
novinari Rojtersa. Moj kolega Ingi Ragnar Ingason je posle detaljnijeg posmatranja primetio da je u kombiju koji je doao da pokupi
ranjene ljude, da bi bio izreetan u drugom udaru topovske paljbe, bilo dvoje dece. Snimak kasnijih zbivanja pokazuje peadijsku

178

DULIJAN ASAN

jedinicu vojske SAD koja odnosi ranjenu decu.

Na tome je radio ceo tim. Kristin Hrafnson je vodila istraivanje
i saznala ta se dogodilo s decom iz videa. Brigita je bila s nama
sve vreme, savetovala nas i sluila kao glas razuma za dileme koje
smo imali. Ingi je bio zaduen za obradu snimka, to je ukljuivalo
uklanjanje raznih mrlja i smetnji iz grubog materijala, a Gudmundur Gudmudson (Gudmudsson) radio je na zvuku. Tu je bio i Rop
Gongrejp, kao izvrni producent, koji je pokrivao sve trokove i
omoguio celu operaciju, a Smari Makarti je organizovao materijal
zasnovan na internetu. Danijel Domajt-Berg je, a da toga moda i
nije bio svestan, poeo da marginalizuje samog sebe unutar radne
grupe time to je podrivao nae napore. Moda je neminovno da
u grupi ljudi koji u sutini rade kao dobrovoljci isticanje ambicije i
motivacije ne naie na dobar prijem. Domajt-Berg od drvea nije
video umu i postao je krajnje nesnosan. Upustili smo se u neto
veoma veliko i vrlo jezivo, i njegova loa volja bila je zamorna.
Zbog svega toga smo postali svesni koliko su izvetaji savremenih medija o tom incidentu bili netani. Bio je to prim er manipulisanja istorijom u politike svrhe. Neki izvetai su ak sugerisali
kako su kombi bombardovali pobunjenici, ali video veoma jasno
pokazuje izdavanje nareenja i masakr koji je zatim usledio. Drugi
su sugerisali kako je bilo razmene vatre i da su novinari Rojtersa
stradali u unakrsnoj vatri. Sve same lai. Dodali smo citat Dorda
Orvela: Politiki jezik je sazdan tako da la zvui kao istina, da
ubistvo bude neto vredno potovanja i da neto to je samo ist
vetar deluje vrsto da bismo pokazali kako se politiki jezik koristio za opravdavanje nesputanih razmera ubijanja. To se nije moglo
nazvati drugaije iako smo znali da e biti kontroverzno: odluka
da se video nazove Kolaterelano ubistvo bila je prosto u skladu s
dokazima.

K O L A T E R A L N O U B IS T V O

179

Oluja koja se podigla zbog tog naslova bila je u isti mah deprimirajua i iznenaujua, i pored svega to sam znao o stavu veine
zapadnih medija prema zvaninim tumaenjima vlade SAD. Bili su
toliko naduvani oseanjem sopstvene vanosti da su se u prvoj debati posle emitovanja videa vie bavili naslovom nego sadrajem.
Veina napisa u tampi uporeivala je istinu sa zvaninom verzijom
da bi pronala ,,balans, a bavljenje pukim kretanjem kamere predstavljala kao ozbiljan angaman voen moralnim imperativima. Pol
Krugman (Paul Krugman) jednom se naalio rekavi kako bi da u
sluaju da neka strana zemlju proglasi ravnom, novinski naslovi bi
glasili: Miljenja o obliku planete se razlikuju11. Naa ,,montirana
verzija u prvih jedanaest m inuta je potpuno nem ontirana da bi doarala situaciju. Stavili smo je na vebsajt collaterlarmurder.net odmah pored pune verzije od etrdeset minuta. Dragi CNN, u emu je
tano tvoj problem? Moda je trebalo da video nazovemo Kolateralno zatakavanje" i tako zavrimo s time.
Snimak sam verovatno pogledao nekoliko stotina puta, ali svaki
put bi m i se krv sledila u ilama kada bih video napad na onu decu.
Nekontrolisana sila je takvo zlo da sam osetio veliku moralnu odgovornost da razotkrijem skotove koji su to uradili. Na neki nain,
ti skotovi su svakako bili vojska SAD, ali i oni elementi iz medija
koji su smatrali prikladnim da joj se pridrue u zatakavanju cele
stvari. Mladii iz helikoptera su moda takoe rtve; rtve brutalne
militaristike kulture koja se otela svakoj kontroli, tako da u njihovim glasovima moete uti oduevljenje s kojim trae dozvolu da
,,ubiju. Sigurno je da je jedna od buduih rtava imala RGP (raketni baca), ali u svojoj elji da stvori sliku pretnje sila iz helikoptera,
kameru Rojtersovog novinara zamenila je za ono prvo. Ta urba da
se donese sud je opscena, naroito kada sluate mahniti, preklinjui
glas mitraljesca, koji ne razume zato bi u takvoj situaciji trebalo da

DULIJAN ASAN

pokae bilo kakvu suzdranost. Hajde, ortak, sve to treba da uradi jeste da uzme neko oruje", kae jedan od njih oveku koji lei
na zemlji. Daj mi neto. I tako od male neprijateljske pretnje za
minut dolazimo do masakra. Taj video prua masivan uvid u nemilosrdnu elju za ,,kontaktom koju rat budi u njegovim uesnicima.
Sve izgleda i zvui kao kompjuterska igrica, upravo zato to se moralnost vojnika u napadu kree u tim okvirima. Ponaaju se kao da
pucaju na digitalne bauke.
Odluili smo da pronaeni video predstavimo na konferenciji za
tampu u Vaingtonu 5. aprila 2010. Kristin i Ingi su tako dobili jo
deset dana da u Bagdadu pronau porodice rtava. Ponekad, u sitne
sate, izlazio sam iz kue da se nadiem hladnog nonog vazduha, a
udiui taj svei miris sumpora koji ispunjava vazduh na Islandu, i
pitao se kako emo sve to uopte stii da zavrimo na vreme. Bilo
je mnogo kampanja i mnogo preenih kilometara, a sada i mnogo
godina izmeu mene i onog tinejdera koji je ostajao budan po celu
no da bi tumarao kompjuterskim sistemima korporacija irom
sveta. S tim otrim vazduhom i vaingtonskim rokom za petama,
izgledalo je da se sve u isti mah i menja i ne menja. Kristin je u
poslednji as uspela da obezbedi podrku Ministarstva spoljnih poslova Islanda i oni su otili u Bagdad. Preko veza u lokalnom predstavnitvu Rojtersa stigli su u A1 Amin, deo grada pod kontrolom
iitske milicije Mahdi, u kojem se dogodio zloin. Dan pre toga u
Vaington sam poslao vest koja je stigla iz Iraka: Ingi i Kristin su
pronali decu i udovca jedne ene ubijene kada je helikopter ispalio
projektile ,,Hellfire u blok stambenih zgrada odm ah posle napada
na ljude na ulici.
Jedva smo stigli na vreme u Ameriku i zaputili se u Vaingtonski
novinarski klub. Bilo je prepodne i prostorija je bila puna. Prikazali smo video i uticaj je bio trenutan. Veliki broj ljudi iz publike je

K O L A T E R A L N O U B IS T V O

plakao. Moglo se videti da to nije obino otkrie; okupljeni ljudi bili

su okoreli, ali nisu mogli da ne reaguju na te skrivene slike ratom zatiene brutalnosti. Ipak, kada smo doli do pitanja, njihovo ponaanje je, kao i obino, bilo razoaravajue. Veinom su ljudi iz Vaingtona koji pokrivaju svetska pitanja naprosto glupi. esto ne znaju
nita o temama ili kulturama o kojima izvetavaju; m eu starijima
preovlauje mentalitet frajera previe pametnih za kolu, koji se ponaaju kao da nema te stvari koju nisu ve videli. Ti ljudi su prilino
beznadeni i trebalo bi da se, vrlo verovatno, stide zbog sve te poslunosti i neznanja kojima su ispunili svet. Ali, to je tako. Pripadnici
amerikog nacionalnog novinarskog korpusa toliko su preplaeni,
da im izvlaenje sedita ispod njihovih jadnih, nem arnih dupeta teko izgleda kao prava opcija. Oni ne sluaju, a preispitivanje njihovih
sopstvenih kategorija smatraju uvredljivim. Neu to ulepavati: video je potresao te ljude, ali teko da je iko meu njima imao petlje da
digne glas iz prirodnog gneva, kako to nalae pristojnost. Veernje
vesti bile su nemoralne. Vulf Blicer (Wolf Blitzer) razgovarao je na
CNN-u s nekom goom, koja je rekla kako je rat opasna stvar i to
je bilo sve. Prikazali su prvi deo videa i onda zamutili film, kada su
ispaljeni meci, iz potovanja prema porodicama. Dirljivo. Ba teta
za irake porodice. Na Fox Newsu, naravno, sve je zvualo kao da je
vojska SAD ta koja treba da dobije izvinjenje.
Dolazili smo i odlazili iz amerikih medija naredne godine, naroito u sluaju New York Timesa, naravno, ali i onda i sada teko je
izbei pomisao da veliki broj njih sebe vidi kao svetionike onoga to
opaaju kao ameriki nacionalni interes. Oni ele da potisnu prizore patnje drugih ljudi, kao da ovi nemaju pravo da oekuju saoseanje u tekim vremenima. Manipulisae sopstvenom ulogom tako da
uvek izgledaju poboni i verni zastavi. Nije stvar u tome da mi se
ne svia Amerika. Ne svia mi se ono to sadanji korpus politike

182

DULIJAN ASAN

i medijske elite radi da bi izigrao njena najbolja naela, njen sjajni

Ustav, a naa namera je, kao i sluaju ostalih drava koje se ponaaju
kao da ele da od sebe daju sve najgore, bila da ih razotkrijemo.
Dan posle prikazivanja videa Kolateralno ubistvo u Vaingtonu
usledili su napadi na svim nivoima. Ne samo iz Pentagona. Dolazili
su i od ljudi iz slivnika San Antonija, do nekadanjih snevaa iz Bele
kue. Leviarski i desniarski komentatori hteli su da nas razapnu
zbog toga to smo svetu prikazali video, deo vojnog materijala, koji
bi svaku naciju s trunkom samopotovanja rastuio zbog prizora
uasa poinjenih pod njenom zastavom. Nije bilo stida, izvinjenja,
ak ni objanjenja; samo bes onih koji misle kako svako ko otkrije istinu o takvim situacijama mora biti dravni neprijatelj. Kakav
jadan i primitivan odgovor na urnalistiku istinu, ali i kakva sramota za temeljne principe koje navodno tite irom sveta. Naravno,
optuili su nas da smo falsifikovali video. Da smo ga maliciozno
montirali. Da smo izbrisali rei mitraljesca i napravili da zvue gore
nego to su zaista bile. Bilo je gotovo nadrealno s kakvim su ubeenjem ljudi izraavali sve te gluposti. Ali to je bio snimak vojske SAD,
koji nam je prosleen. Svi uglovi bili su njihovi, sva poinjena dela
njihova, i zaista ne mogu da zamislim kako im uspeva da m irno
spavaju poriui sve to.
Neke crte vam ne idu naruku u ovom poslu: osetljivost sigurno,
samosaaljenje apsolutno, i verovatno sam m orao da se teko borim da ne podlegnem tome. Imam snaan oseaj za sam okontrolu, ali to poinje da me iritira kada svet nee da uje i m ogu samo
da se nadam da u postati bolji u ispravljanju sopstvenih greaka.
Mi smo mlada organizacija i na rad nas je veoma brzo doveo u
sredite panje. to se m ene lino tie, m orao sam da nauim taj
posao i da ponos pronaem u samom radu. Ako smo narodni
istrani biro, onda su ljudi ti koje treba da im am o na umu, dok

K O L A T E R A L N O U B IS T V O

183

reakcije sleva i zdesna esto m ogu biti neprijateljske. Objavljivanje snim ka iz Bagdada bilo je ispravan potez, koji ne samo da je
bio u skladu s naim poim anjem onoga to treba da radim o ve i
sam vrh naeg m oralnog stava. M ilioni ljudi u Iraku i Avganistanu iveli su s tim vazdunim napadim a i videli smo kao im perativ
da ljudim a om oguimo uvid u ta se to moe pretvoriti. Uvek e
biti onih koji e govoriti: ,,To je pravedan rat, nijedna borbena
zona nije deje igralite, nevini ljudi stradaju i ostalo, ali ljude ne
treba navoditi ili prisiljavati da takvo rasuivanje uzimaju zdravo
za gotovo. Treba sami da pogledaju dokaze. Poelo je zatakavanje i bez obzira na to da li je to dolazilo od nekog generala s etiri
zvezdice ili od spikera Fox Newsa, taj poziv na skrivanje istine bio
je kukaviki. Rat je uvek manipulacija, ali on slui samo ljudima
koji ga vode veoma loe i nem a nita zajednikog s dugoronim
m irom , pri emu su oni koji upravljaju takvim ratovima suvie
skloni da se njim a bave u nastupim a loe volje. Zbog toga smo
prozvali SAD, kao to bismo prozvali bilo koju dravu, i to ne
zato da bismo sebi olakali ivot - bio je to sablasan period mog
povratka u javnost - ve zato da bismo sledili ideal otvorenosti i
odgovornosti, bez kojeg nijedna prava dem okratija ne moe da
funkcionie. injenica da je vojska SAD odbila da pokrene javnu
istragu sram ota je za ideju m oralne odgovornosti. Ali, taj video,
kao i slike iz Abu Graiba, bio je kljuni deli slagalice realnosti
tog sukoba. A slika koju stvaraju ti delii dovee i do zavretka
tog rata.
Ve smo objavili tajna Pravila o angaovanju u Iraku (2008.
godine), sakupili ta dokumenta i objavili ih na vebsajtu collateralmurder.net, koji smo napravili kao platformu za taj video i ohrabrili ljude da itaju dokumenta i gledaju snimak. Pravila pokazuju
da ponaanje onih iz Ludog konja, helikoptera ,,Apa koji je tako

184

DULIJAN ASAN

poletno okonao ivote dvanaestoro ljudi i ranio dvoje dece, nije

bilo ispravno i u skladu ba s tim pravilima. Ti mladii su arko traili odobrenje za akciju i ona im je isto tako arko bila odobrena,
ali vojska je kasnije ispreturala hronologiju da bi objasnila razloge
za otvaranje vatre. Rekli su da je do toga dolo zato to je snimatelj
Rojtersa Nur Aldin (Noor Aldin), koji je uao u uglu, i da bi napravio snimak, podigao kameru koja je ovima izgledala kao raketni
baca. Ali, ako pogledate snimak, videete da je odobrenje za akciju
traeno i izdato pre toga, dok su ljudi lagano ili ulicom, a uzbueni
glas traio odobrenje. Udar je bio van svih proporcija i nijedan elektronski medij u Americi ili novinar iz amerike tampe nije hteo
da postavi prosto pitanje: ,,Zato? U tom ratnom teatru, zato su
ti mladi ljudi bili tako laki na okidau? ta je to u kulturi irakog
konflikta to pilote navodi da tako lako ignoriu propise i osnovna
pravila ljudske pristojnosti i obzirnosti, da bi ubijali nedune ljude?
Televizijske emisije su smenjivale jedna drugu, i u njima su nastupali svi ti hladnokrvni amoralisti, od kojih nijedan nije pomislio da
se suprotstavi stavu vojske koji su ti mediji predstavljali kao vienje
publike. Niko od njih nije bio spreman da bude novinar.
Kasnije emo, na osnovu avganistanskih dnevnika, otkriti koliko je amerikim urednicima bilo blisko vladino zvanino vienje
istine. Ponaaju se posluno i neum orno pozivaju na uzviene ciljeve, pretvarajui se da sve to ima veze sa odgovornou, potenjem i
uravnoteenou, ali zapravo samo kompromituju svoju novinarsku
nezavisnost u svakom pogledu. Doi emo i do toga. U meuvremenu, urednici i njihovi dopisnici iz SAD nisu uradili nita to bi
u tom kljunom trenutku moglo ugroziti njihovu popularnost na
godinjoj Novinarskoj veeri u Beloj kui. Pili su svoje koktele s tim
tipovima s Kapitol Hila, dok su majke i ene tamo u Iraku jo uvek
jecale. Totalno slepilo za pravo ponaanje vojske tog dana odm ah je

K O L A T E R A L N O U B IS T V O

185

poprimilo endemske razmere, kao da se sutinska dobrota Amerike

ne moe dovesti u pitanje. Ali video ju je ipak doveo u pitanje, u realnom vremenu i s njenim sopstvenim kamerama. Novinari i predstavnici vlade samo su se smenjivali na krunim vratima i gurali
jedni druge na brisani prostor, ali svako ko je pogledao Kolateralno
ubistvo bez predrasuda, znae o emu ono govori.
Letimian pogled ljudi koji ne razumeju na rad - koji ne ele
da ga razumeju - govori da smo time moda ugrozili ivote. Ali,
najvei deo naeg posla je posveen spasavanju ivota. Time to, u
javnom interesu, doprinosimo okonanju ratova, time to novinare
snabdevamo sredstvima za proveru zloupotreba vlasti, nastojimo da
obuzdamo e za ubijanjem, obraunima i invazijama, ali i da ograniimo efikasnost lai koje to podravaju. Na rad na bankama je
ove primorao da rade otvoreno i znaajno promene svoje shvatanje
javne odgovornosti. Tako je bilo i sa vojnim telima od Kenije do
Pentagona. Ti inioci zavise od tajnih operacija, da bi neometano
izvodili svoje nasilne napade: a mi smo klju za odvijanje njihovih
radova, koji se sve vreme bori da razotkrije lai, okona zavere, odbrani ljudska prava i spasi ivote.
Kao prim er naveu Iran. Od pre nekog vremena, neokonzervativni elementi iz Vaingtona, zajedno s njihovim izraelskim saveznicima, podstiu na rat s Iranom. To nije neka tajanstvena stvar.
Nju su dobro dokumentovali i ilustrovali Sejmur Her (Seymour
Hersh) i drugi. Poto mnogi vojni sukobi poinju kao pogranini sporovi, pratili smo protok informacija o tome i primetili da
su vojne snage Britanije i SAD doslovno jedrile uz samu crtu u
Persijskom zalivu. Iranska vojska je zarobila neke pripadnike britanske mornarice, dok je iranska m ornarica opomenula brodove
SAD da ne zalaze u iranske vode. Primetili smo to veoma rano i ja
sam pozvao Erika mita (Eric Schmitt) iz New York Timesa da mu

DULIJAN ASAN

skrenem panju kako se to pitanje uklapa u dokum ent o pravilima

za angaovanje koje smo objavili. ,,U delu o prelasku meunarodnih granica, pisao je mit, povodom onoga to se pokazalo kao
lan najzanimljiviji za New York Times, dokument kae kako je
odobrenje amerikog Ministarstva odbrane neophodno da bi amerike snage mogle ui na teritoriju ili u vazduni prostor Irana ili
Sirije. Takve akcije bi, pie u dokumentu, mogle zahtevati i odobrenje predsednika Dorda V. Bua. Ali, dokum ent kae da ima sluajeva u kojima takvo odobrenje nije potrebno: kada amerike snage aktivno progone bive pripadnike Sadamove vlade ili teroriste.
Iranska vlada je tada odgovorila: Snage SAD u Iraku nemaju nikakvo pravo da progone bilo koje osumnjiene osobe na iranskoj
teritoriji. Svaki ulazak na iransku teritoriju bilo koje vojne jedinice
SAD koja progoni osumnjiene bio bi protivan m eunarodnim zakonima i mogao bi se zakonski osuditi. Naglaeno je da e Iran ,,na
pravi nain odgovoriti na svaki korak u tom pravcu da bi odbranio
svoju bezbednost i nacionalni suverenitet". Ako pogledate naredni
skup Pravila o angaovanju1, objavljen posle ove razmene, videete
da su ih zvaninici izmenili tako da se smanje anse za takvu vrstu
spora. To je primer kako jedan mali dokument moe prom eniti politiku, koja potencijalno moe izazvati velike promene u tekuem
razvoju dogaaja. Ne kaem da smo mi spreili rat s Iranom i spasli
bezbrojne ivote, ve da smo radili u tom pravcu i ostvarili jedan
manji cilj. Rat s Iranom nije izbio i to delimino stoga to su tajne
operacije u tom regionu bile razotkrivene, a opasni manevri du
granica spreeni; i mi smo aktivno uestvovali u tome. Ali, treba
primetiti da se nijedna medijska organizacija na svetu, nijedna televizijska stanica koja udi za naom krvlju, nee nikada usmeriti na
taj aspekt naeg svakodnevnog posla.
Video iz Iraka je odredio ton u kojem e mnogi, naroito iz

K O L A T E R A L N O U B IS T V O

187

amerikog establimenta, eleti da nas predstave. Bilo nam je oigledno, kao i verovatno celom narataju ljudi, da se oni protive tehnologiji isto koliko i WikiLeaksu. U tome im nismo mogli pomoi:
nismo agencija za odnose s javnou - niti to naroito dobro radimo
- ali na rad je bio raznovrstan i dosledan, bez partijskih interesa i
dravnog sponzorstva, i tako e uvek i biti. Objavili smo video i postali ozloglaeni iako u tome ne nalazimo zadovoljstvo. Pre moemo
rei da nas udi da ivimo u svetu u kojem se na irenje pravde i
slobode tampe moe gledati kao na neprijateljsku aktivnost. Ipak,
Vaington smo napustili s oseanjem da smo obavili svoj zadatak.
Nita vie od toga. Nije bilo ni trijumfa, niti oseanja poraza, zato
to je bilo razloga za oboje ako imamo u vidu prvi utisak koji je izazvao video i prezir koji se sruio na nas.
Ipak, bili smo naelektrisani. Bilo je zadovoljstvo posetiti Berkli u
Kaliforniji, gde moda vie ne moemo videti studente koji u cevi
vojnikih puaka guraju cvee, ali u Zalivu uvek lebdi oseanje promene, progresa, kretanja napred. Setio sam se svog detinjstva i tople
atmosfere tamonjih plemenitih protesta i osetio da imamo dobru
publiku - ne neku poslunu ve slobodnu - kada su mi se Brigita i
Gevin Mekfadjen (MacFadyen) iz Centra za istraivako novinarstvo pridruili u debati o razvoju slobode tampe. Malo posle toga
otili smo u Mirovni forum u Oslu, gde sam osetio podsticajni nalet
jasnoe posle prikazivanja videa. Na cilj je pravedna civilizacija,
rekao sam, ,,a naa poruka je transparentnost. Ako imamo u vidu
napade kojima smo bili izloeni i koji e tek uslediti, znao sam da je
vano naglasiti nau posveenost delovanju van ideolokih okvira.
Nismo ni leviari, niti desniari, rekao sam i tako zaista mislim.
To moe izazvati neto negodovanja na obe strane, ali mi ne sledimo
stare kategorije i nikada nismo oseali prisilu da se dodvoravamo
bilo kojoj strani. Istorija nas ui da je na obe strane bilo prikrivanja i

DULIJAN ASAN

brutalnosti, nita manje u Kini, Rusiji ili u Libiji nego u Francuskoj,

Britaniji i Americi. Ali, neke od tih kultura smatraju da ne mogu biti
predmet detaljnog preispitivanja. Jednog dana e moda biti jasnije
zato su se te kulture osealo tako imunim na zakonsku istragu.
Ameriku vie neu videti. Bilo mi je jasno stavljeno do znanja da
Pentagon pokuava da utvrdi moje kretanje, tako da sam morao da
otkaem nekoliko nastupa u SAD. Razlozi za to su moda ve bili
ugraeni u ogranieno i paranoidno shvatanje naeg rada, ali onda
je 26. marta 2010. vojnik na slubi u Iraku, redov Bredli Maning, bio
uhapen pod sumnjom da je odavao tajne informacije. Nae zatitne
strukture, koje smo osmislili pre mnogo godina tamo u Australiji,
spreavale su da se utvrdi da li je Maning bio izvor za bilo koji na
materijal. Nai serveri ne pruaju takve informacije, ak ni meni.
Ali, u jedno sam bio siguran: ako je on i obezbedio takve informacije, onda je on bio heroj demokratije i pravde, koji je uestvovao
u spasavanju ivota. Te noi sam otiao na spavanje u nadi da e
slobodni svet biti dobar prema njemu.

12

SVI U R E D N I K O V I L J U D I
ujeta je za novinara isto to i parfem za kurvu: slui da odbije
opaki zadah koji dolazi od njih samih. Kaem to kao urednik
koji voli ono to novinari mogu da postignu. Ali, moja pria iz ove
knjige o tome kako stvari zaista stoje ne bi bila sasvim istinita da nisam bio ivi svedok - i ponekad tuan svedok - toga kako su se stariji novinari iz engleskog govornog podruja prvo jedan za drugim
zaljubljivali u WikiLeaks, a onda nas blatili, gotovo bez promene ritma, i onda jo pravdali svoje ponaanje u lancima i knjigama koje
mora da su izgledale smeno i njima samima. Ne oseam prema njima nikakvu veliku ozlojeenost, samo ih alim jer su tako lako pomraili svoja naela, u svom poslednjem pokuaju da zablistaju.
Svako ko voli ciljeve za koje se zalae Guardian, a u takve spadam i ja, u tom listu ponekad vidi svetionik, naroito od kada je
poveao svoje globalno prisustvo na internetu. Posle dogaaja od
11. septembra, Guardian su bile jedine istinite novine koje su se mogle nabaviti u Americi i mislim da sam se oduvek divio njegovom
nastojanju da vidi svet, umesto da vidi samo sebe u svetu, to je

90

DULIJAN ASAN

crta koju ne moete olako uzeti. Guardian je pratio korumpirane

politiare i izvetavao o uasima rata s doslednou koju nee umanjiti njegova neslavna pokvarenost prema meni. Guardian u osnovi
ine dvanaestorica ljudi, koji rade dobro i moralno, u istoj meri kao
to se ponekad ponaaju sebino i odvratno. Nema u tome nikakve
misterije i uvek u biti srean da vidim ta mogu postii u svojim
najboljim trenucima. Izgledali su kao prirodni saveznik, ali, kao to
kae ekspir, nema nieg u prirodi to bi se moglo porediti sa saveznikovim opakim namerama.
Bilo je mnogo vike oko partnerstva koje smo ostvarili oko avganistanskih dnevnika, ali saraivali smo jo od 2007. kada sam im
prosledio dokument o korupciji Danijela Arapa Moia iz Kenije. To
su objavili na naslovnoj strani krajem avgusta i poetkom septembra iste godine i to je imalo veliki odjek u Najrobiju, gde su novine
odjednom poele da piu o onome to im se deavalo pred oima.
Posle hapenja redova Maninga postalo je oigledno da su se ak i
bez dokaza o naoj povezanosti vlasti SAD ponaale kao da te veza
postoji i da su me pratili. U takvim okolnostima, shvatio sam da
je najsigurnije da ostanem u Australiji, gde sam bio u poseti. Moj
prioritet, sasvim iskreno reeno, nikada nije bila moja vlastita bezbednost - jo tada mi je bilo jasno da e me te sile uvek progoniti i
da e me, ovako ili onako, uskoro uhvatiti. Brinuo me je rad kojem
je WikiLeaks bio posveen: u pripremi smo imali veliki broj dokumenata i strahovao sam da se pribliavamo situaciji objavi ili nestani. U WikiLeaksu smo od poetka imali mehanizam koji je obezbeivao da ako ne budemo u stanju da nastavimo rad, svi materijali
budu odjednom objavljeni. Ali, hteo sam da to izbegnem: zaliha
dokumenata koju drimo je toliko velika i toliko vredna zasebnog
razmatranja i objavljivanja, da sam hteo da materijal emitujem uz
svu neophodnu panju.

SVI U R E D N I K O V I LJ UDI

191

Bilo je jasno da se moram vratiti u Evropu, tako da sam dogovorio

poziv da odrim predavanje o cenzuri u Evropskom parlamentu, i
onda sam otputovao tamo, preko Hongkonga, izbegavajui Singapur ili Tajland, gde se mogla oekivati vea spremnost da se odgovori na zahteve SAD za moje hapenje. (Otkrio sam da je m udro uvek
putovati na neki politiki poziv, to garantuje larmu ako ne dospete
na svoje odredite.) Tamo se okupio veliki broj poslanika, ali i prijatelja s Islanda, koji su govorili o Islandskoj inicijativi za moderne
medije, pokretu koji je stajao iza naeg pokuaja da stvorimo raj
otvorenosti. Govorio sam o tome kako novine sve vie briu materijale iz svojih internet arhiva, otkrivaju svoje izvore pod pritiskom i
tako dalje. I onda sam u Briselu naleteo na jednog oveka iz Guardiana, prijateljski raspoloenog, koji je imao sluha za ono o emu sam
govorio. Rekao sam mu da pripremamo mnogo publikacija koje bi
mogle biti zanimljive za novine. On je otiao, ali uskoro sam dobio
poruku od specijalnog novinara istraivaa, koji je rekao da bi voleo
da se sretnemo u Londonu i da razmotrimo taj predlog.
Materijal o Avganistanu i Iraku koji smo imali uvek smo videli
kao rasporeen u nekoliko zaokruenih publikacija. To je izgledalo
kao pravi nain. Nije bila re o zasebnim dokumentima i priama,
ve o mnotvu pria i stotinama hiljada dokumenata. Procenili smo
da bi to moglo imati neophodan efekat samo ako bi se objavilo na
neki ambiciozan nain, preko ljudi koji bi tome mogli prikljuiti
sopstvene istraivae i novinare da bi materijal imao smisla. Nikada
nismo tvrdili da razumemo ili ak da smo u poziciji da proitamo
svaki dokument iz te masivne zbirke, i zato su nam bili potrebni
novinari. Nismo to mogli da obradimo sami: govorimo o 90.000
avganistanskih ratnih zapisa i 400.000 irakih dokumenata. Tradicionalno, sami smo analizirali otkrivene dokumente i pisali odgovarajue komentare, pre nego to bismo sve poslali nekom novinaru ili

192

D ULI J AN ASAN

mediju. Ali, ovog puta je bilo drugaije, i ja sam razgovarao s ovekom iz istraivake redakcije Guardiana o pristupu tom materijalu,
izvorima, kako sve to sloiti u paket koji bi se mogao objaviti i zaista
posluiti svrsi, kao to smo obeali. Do tada sam ve razgovarao i s
jednim novinarem New York Timesa i bio u kontaktu s novinarima
iz Der Spiegela.
Priao sam s njim oko est sati. Delovao je profesionalno, odluno
i pomalo umorno, kao i ja, sigurno, i izgledalo je da se slaemo oko
znaaja dokumenata i da bi bilo mudro ukljuiti druge informativne organizacije. Nisam preuveliavao svoje uee, samo sam drao
materijal pod visokom zatitom, na osnovu iskustva u toj stvari, s
tom vrstom izvora i nadzora. Kasnije tvrdnje, kako sam bio samo
izvor, prosto su smene: bio sam arhitekta plana i s razlogom bio
jedini iz grupe koji je znao kako je materijal arhiviran i kako bi mogao biti emitovan. Osim toga, isplanirao sam pronaene dokumente
od poetka do kraja, zatitio ih i sredio, i mada to moe povrediti
slavnu sujetu mojih nekadanjih saradnika, njima je ostalo da to
prihvate ili ne prihvate. Nisam od njih traio novac i nisam oekivao
slavu: trebalo je odati zaslugu WikiLeaksu da bi se unapredio njegov
rad, ali trebalo je da oni preuzmu plan u celini i pokrenu ga, tako da
itaoci mogu da provere tanost pria na osnovu sirovog materijala.
Naravno, svaki partner se u to vreme ponaao kao da se sve to podrazumeva. Tek kasnije, kada su dobili ono to su hteli, poeli su da
taj odnos prikazuju tako da sopstveni znaaj uveaju, a na umanje,
to je stari trik vlasti, koji je trebalo da naslutim.
Guardianov istraivaki reporter je rekao da e razgovarati s urednikom lista Alanom Rasbriderom (Alan Rusbridger), koji e opet
razgovarati s Bilom Kelerom (Bill Keller), urednikom New York Timesa. Onda sam u baru napisao ifru na salveti i predao je reporteru. Ideja je bila da moe da pristupi zatienoj verziji materijala,

SVI U R E D N I K O V I L J UDI

193

koja mu je poslata preko posebnog kanala. Sada je imao klju i onda

smo napravili lanu korespondenciju, u kojoj smo priali neto kao:
Bilo je lepo videti vas, ali, ao mi je, od dogovora nema nita. To
je trebalo da zavara one koji su nas nadgledali, kao da vie nee biti
novih emisija avganistanskog materijala. Reportera nije zanimala
ekskluzivnost, ali je sigurno bio svestan da je njegovim gazdama
stalo do toga. Sloili smo se da emo kontrolisati datum objavljivanja i obezbediti da se materijal iz pravnih, kao i iz komercijalnih
razloga koje su imali na umu, pojavi u isto vreme. Sloili smo se da
e svaki list imati uredniki kontrolu nad sopstvenim sadrajem.
Televizija se moe ukljuiti u poslednjem trenutku, ali ne i ranije,
budui da priroda televizijske produkcije ini nemoguim uvanje
tajnosti materijala ije objavljivanje predstoji. U tome nije bilo nieg spornog: bio je to moj plan i ja sam ga izneo, a on je klimnuo
glavom sa suzdranim oduevljenjem. Reporter zasluuje priznanje
zbog naina na koji je vodio celu stvar do te take: delovao je kao
aktivista, to je bilo blisko njegovim korenima, i strateki razmiljao
kako bi se materijalu mogla obezbediti najbolja platforma.
U Stokholmu sam pokuavao da ustanovim WikiLeaksovu produkcijsku jedinicu za taj veliki projekat. To se pokazalo tekim posle objavljivanja Kolateralnog ubistva nivo panje usmerene
na mene, kao na glavno javno lice WikiLeaksa, naglo se poveao, a
neki lanovi tima su se povukli - ali ovek zaduen za istraivanje
i ja smo se sreli u Stokholmu i nastavili da priamo o planu. U tom
trenutku, u kadar ulazi jo jedan Guardianov reporter. Sreo sam ga
ranije, mislim da je to bilo u Oslu, gde je video grubu verziju snimka
iz Bagdada i hteo da ga otkupi za svoje novine. Tada smo bili pod velikim nadzorom i od toga nije bilo nita, ali to je verovatno pothranilo moje oekivanje da bi Guardian, u pogodnom trenutku, mogao
biti prirodni saradnik. Iznenada, taj drugi ovek - zaduen za vesti

194

D ULI J AN ASAN

- preuzeo je ulogu u ime Guardiana, avganistanski materijal mu je

bio dostavljen i on je nastavio da ga deli sa New York Timesom, kao
to smo se njegov kolega i ja dogovorili.
Treba da zamislite kako taj materijal izgleda u sirovom obliku.
Bilo je oko 90.000 zasebnih unosa u avganistanskim terenskim zapisima (s vremenom smo objavili 75.000) i oni su nastali na licu
mesta, posle svakog okraja ili bitke ili eksplozije IED (improvizovane protivtenkovske mine). Sve je bilo puno akronim a i vojnog
argona. Jedan unos, izabran potpuno nasumino, poinje ovako:
,,(M) KAF PRT izvetava da je pronaao raketu IVO KAF PRT
poziciji. New York Times, u svojoj doslovnosti i nestrpljenju, nije
u tome mogao da prepozna sadraj i trebalo mu je vrem ena da
shvati koje sile deluju u tom materijalu, njegovu puku statistiku
i ljudsku dimenziju; u prvi m ah su bili razoarani zato to ne vide
,,prie. Guardianov ovek iz vesti, stariji tip, u tom trenutku je
prvi put pokazao svoj manipulatorski nagon: rekao je kako e New
York Timesu, ako eli da ostane u igri, biti potreban ,,zaslaiva,
kao i Guardianu, uostalom. ,,Shvatio je da nijedan list nije smatrao da je materijal ubedljiv i onda su hteli da malo zaslade svoju
kau: naime, hteli su da dobiju i celu zalihu irakih dokumenata.
U tom trenutku je trebalo da se povuem, zbog neega to je bilo
oigledno: da ti ljudi nisu dentlm eni i da ne umeju da cene znaajne podatke i ljudsku kompleksnost. Trebalo je da prim etim taj
sebini odsjaj u oima reportera i da odem. Svet je pun medijskih
organizacija koje bi pomerile planine da bi se pridruile naem
radu. Ali ti listovi, ak i u najranijoj fazi, bili su pogrena misija;
samo su gledali kako da nas to bolje iskoriste. Taj Guardianov
reporter nije bio voen, kao to se moglo videti, naelima, ve prilikom da udovolji svojim gazdama i donese jo jednu ekskluzivnu
priu pre odlaska u penziju.

SVI U R E D N I K O V I L J UDI

195

Ali, nastavili smo. Voleo sam Guardian i hteo da verujem da e

sve izai na dobro. Znao sam ta su ti dokumenti znaili i nisam
video nikakav stvarni problem sa ,,zaslaivaem osim naina na
koji je bio traen od mene. U svakom sluaju, snabdeo sam i njih
i New York Times irakim zapisima. Sve je to dobro, govorio sam
sebi, nismo u svemu tome zbog zahvalnosti. Ako navedu svoje izvore iza oba skupa zapisa, onda e osnovni cilj otvorenosti i slobode
informisanja biti ostvaren. Moj jedini posao od tada je bio da radim
s njima, da bismo iz materijala izvukli najbolje. Dobro, ne ba jedini
posao: trebalo je i da ih drim za re, to se brzo pokazalo kao glavna preokupacija. To je zaista neukusna pria i voleo bih da nisam
morao da vam je ispriam, ali oni su naveliko udarili i u line ice,
tako da moramo nastaviti. Ono to mogu da kaem jeste da sam se
naao pod jednim od najveih pritisaka u ivotu. Pratili su me; iveo sam na rancu: kada bih uopte spavao, spavao sam na kauima;
ljudi van mog dometa bili su uhapeni; a ja sam se trudio da ceo na
borbeni raspored bude ravnomerno optereen. Bio sam iscrpljen.
Nisam se uvek mogao prilagoditi. Nisam uvek bio konvencionalan.
Nisam uvek bio prijatan. Ali, mislio sam da su to ljudi od akcije i naela, a ne mlakonje, i bilo je teko gledati ih kako se vuku oko mene
tako bojaljivo i ponekad povreeno, kao da im nisam poklanjao
dovoljno panje ili im pokazivao svoje najbolje lice.
Moja najbolja strana bio je rad. Doveo sam ih u partnerski odnos,
koji je trebalo da im donese najbolje ekskluzivne pre iz svih tih
uzastopnih ratova. A neki ljudi su rizikovali svoje ivote, kao to
smo morali pretpostaviti, da bi svet obavestili o tome. U Londonu
sam proveo itave nedelje u prostorijama Guardiana na Kings Krosu. Bilo je trenutaka kada je sve ilo dobro: bili smo u nekoj vrsti
bunkera i izgledalo je da svi potuju duh saradnje iako je sve bilo
prilino sterilno, u poreenju s atmosferom u kojoj smo sastavili

196

D ULI J AN ASAN

video iz Bagdada. Nekima od njih su moji metodi verovatno bili

udni, ali nekako smo s time izlazili na kraj i ja sam ih uio kako
da razumeju materijal i proiste kopiju. Tu su bili ljudi iz Guardiana, kompletna ekipa New York Timesa i povremeno ljudi iz Der
Spiegela. Ponekad bih prespavao kod jednog ili drugog novinara iz
Guardiana. Bio sam napet i morao sam da nastavim da se kreem.
Ali, doli smo do neega i nisam mnogo razmiljao o naim odnosima - mislio sam da je materijal na odnos - i posle nekog vremena
prevladao je duh deljenja i istraivanja.
Sve vreme sam se nadao da e novine deliti izmeu sebe svoja istraivanja i oni su to potovali. Na primer, jedna od prvih pria koje
sam pronaao bila je ona o Udarnoj grupi 373, specijalnoj jedinici
vojske SAD za likvidaciju ljudi, koja je radila na spisku od nekih
2.000 osoba. Moda je to neto sasvim normalno za ljude koji su
gledali previe epizoda Generation Kill, ali ta JPL, zajednika lista
(Joint Party List), bila je krajnje varvarski, vansudski komar. Mogli
ste da vidite kako ljudi dospevaju na taj spisak, bez ikakvog sudskog
miljenja, bez iega. Nekom guverneru iz Avganistana moete da
se ne svidite, on vas preporui za JPL i sledeeg trenutka moete da
ujete zujanje krstareeg projektila, koji vam bombarduje kuu. S
dovoljno strpljenja i panje, moete da pratite posledice rada Udarne grupe na osnovu terenskih zapisa. Jedan zapis od 2. maja 2007.
odnosio se na predstojei sastanak sa zamenikom guvernera, planiranim za sutradan. Prvo pitanje na dnevnom redu bilo je razmatranje posledica nedavne akcije TF 373 (Task Force 373) i bavljenje
pritubama sela, a sledee, obezbeivanje pomoi okrugu i koli
koja je bila bombardovana11. Udarna grupa 373 bila je tajna jedinica
dok je mi nismo nazvali, a pria je dospela na naslovnu stranu Der
Spiegela. Zanimljivo je da je, prema navedenom izvoru, priu iz Guardiana delimino napisao Erik mit iz New York Timesa. Njegov

SVI U R E D N I K O V I L J UDI

197

list, navodno, nije imao dovoljno jak eludac da to objavi.

Kao i ostali, bio sam za to da publikovanje bude sinhronizovano,
ali da bi New York Times trebalo da diktira tempo. Mislili smo da e
to najbolje zatiti izvore: da je malo verovatno da e vlada SAD progoniti New York Times i da e taj list efikasno upotrebiti svoj presti
za jake urnalistike ciljeve, u korist svih ostalih uesnika operacije.
Ali, verno formi, drugi odsjaj se pojavio u oku naih saradnika: New
York Times je radije hteo da mi krenemo prvi. To je bio samo deli
stratekog kukaviluka s njihove strane, deo posla zapravo, i to onaj
tako vrsto ugraen u samoodbrambeni mehanizam tih novina, da
ga moda nisu bili ni svesni. Predstavili su to kao oprez i odgovornost: hteli su da dobiju prie, ali nisu imali m uda da istupe i objave
ih prvi. Hteli su da WikiLeaks bude prvi, to je, kako sada vidimo,
bio deo njihove strategije - da se sakriju iza tog ,,nezavisnog poduhvata, iju priu oni samo ,,prenose. Urednik Bil Keler mogao
je da puca od samopouzdanja koliko hoe, ali on prosto nije imao
novinarske hrabrosti, strahovao je od Pentagona i uradio je neto
zbog ega bi svaki treber s dejeg igralita bio prezren, pretvarajui
se da je opasan klinac iz kole, dok, s druge strane, trpa u usta plen
iz poslastiarnice. Bilo je muno gledati ih kako, kada je materijal
poeo da se gomila, ne znaju gde udaraju i prenemau se, bez trunke spremnosti da stanu iza svog udela u naem partnerstvu. Petao
je kukuriknuo tri puta i Bil Keler nas se sramno odrekao, uputivi
nam usput nekoliko voleja linih uvreda, da bi sebe prikazao istim.
Odvratno. Ali, neki medijski igra m udriji od mene sigurno bi
video da sledi upravo tako neto. Biti prvi je u novinarstvu sve, a
ovde su najvee novine na svetu glatko traile da idu druge. Kelerov
kukaviluk bie njegovo trajno dostignue: naime, ti telegrami otkrivaju strane dogaaje iz Avganistana i neki snaniji ovek, bolji
novinar, pourio bi da sa svojim prvim narednim izdanjem podri

D ULI J AN ASAN

istinu koju su otkrivali. Umesto toga, iao je na sigurno i pustio

nas da preuzmemo odgovornost, to smo mi, naravno, ionako uvek
spremni da uradimo. Ali, do tog trenutka - ja sam ve bio kloar
i smrdljivi m atori ludak, makar po njemu, dok je on bio Bil Keler,
najvei slabi i kukavica koji je ikada ureivao New York Times.
Sramota se skriva iza raznih maski, ponekad i iza iznoenog sportskog sakoa i stare kolske kravate i moli za razumevanje onoga to
radi jer on sve to radi u ime potenja. Naspram Bena Bredlija (Ben
Bradlee), koji je stao iza svojih nezavisnih novinara za vreme Votergejta, ili Roberta Vesta (West) i Gobina Stera (Stair), iz Becaon
Pressa, koji su bili sudski kanjeni i spremni da idu u zatvor, radije
nego da prodaju Danijela Elzberga zbog objavljivanja Pentagonovih dokumenata, taj ovek je moralni patuljak, sa samoodbrambenim kapacitetom veliine raseda San Andreas. WikiLeaks, mali,
neprofitni internet pokreta, ostao je sam, kao i obino, na poslednjoj liniji odbrane.
Sluajno (ili ne), svi paii koji su mesecima ili u koloni poeli su
da kvau svako iz svog interesa - kada je kucnuo as. Trideset est
sati pre objavljivanja, pristao sam da Channel 4 News uradi intervju
s Guardianom, koji bi iao uivo, s priom na njihovom vebsajtu u
21.30. Channel 4 objavio bi priu u svom kasnom biltenu, u 22.30.
Ali do tada je i Guardian poeo da mue sopstvenu melodiju, ne razmiljajui: Tako je jo bolje ve: ta je s naom ekskluzivnou!?,
ta je s naim zaslugama? Ljudi s televizije nisu bilo samo neki
ljudi s televizije: vodio ih je Stiven Grej (Stephen Grey), novinar s
velikim iskustvom u toj brani, koji je napisao veoma cenjenu knjigu o Avganistanu i koga je Guardian eleo da vidi m eu svojim autorima. Grej je uvek bio na periferiji naih planova iako je Guardian
kasnije tvrdio da smo od Greja napravili njihovog konkurenta. To je
bila glupost, ali, iz nekog razloga, Guardian je bio ogoren. Doveli

SVI U R E D N I K O V I LJ UDI

199

su sebe u poziciju da strepe zbog svojih zasluga i svog komada kolaa, i to nije bilo samo neumesno ve i zabrinjavajue ako se ima u
vidu da je ceo moj odnos sa specijalnim istraivakim reporterom
poivao na ideji da je on aktivista kome je zaista stalo do materijala.
Guardian e kasnije priati da sam bio teak i nemogu za saradnju,
ali to je samo deo gunanja i siktanja koji od vodeeg britanskog
liberalnog lista prave tu stvar koju tako dobro poznajemo i volimo.
Ipak, rezultat je bio impresivan. Sedamnaest strana u Der Spiegelu, nekih trinaest u Guardianu i osam u New York Timesu. Reakcija
je bila trenutna i masivna: svaki od tih listova, prvi put posle mnogo godina naao se u sreditu diskusija o pravoj prirodi m odernog
ratovanja. Ja sam se naao u vrtlogu javne panje i pokuavao da
se snaem najbolje to sam umeo, drao se plana, skretao panju
na materijal, stalno ukazivao na krupnija pitanja slobode tampe.
Ipak, uvek bi trebalo da znate ta sledi kada radite s ljudima koji
ele neto vee od onoga to im moe doneti dranje do nekih naela. Guardianovi ljudi prosto nisu mogli da prestanu da brbljaju
na svojim veernjim zabavama, a naroito onaj stariji reporter nije
mogao da dri jezik za zubima, stalno priajui svima kako smo to
uradili. Mislim da nikada nije sasvim shvatio bezbednosne implikacije i uvek je nastojao da uvea svoju ulogu pred kolegama, to je
verovatno razlog zato je New York Timesu rekao za telegrame do
kojih smo doli. Kada je re o tom njegovom razmetanju, neka se
zna da sam spavao i kod njega i kod onog drugog reportera iako je
to opasno otkrivati.
Mogli ste da vidite kako se sunce povlai s naeg komadia zemlje
im su shvatili da imaju ono zbog ega su doli. U poetku su bili
suzdrani jer su bili svesni da je u njihovom interesu da dobiju te telegrame, ali meni je to bilo oigledno. Kao to je Orvel dobro shvatio, te stvari se odaju kroz jezik. Guardian je, kao i New York Times,

200

DULI J AN ASAN

sve vie nastojao da me prikae kao hakera, kao nepouzdan izvor, ali
tako su samo odavali sopstvenu strepnju. Uvek morate biti oprezni
kada dovodite u pitanje tue motive: tako samo otkrivate sopstvene.
To sporo istiskivanje Wik.iLeak.sa i mene bilo je za te organizacije
samo nain da zatite sebe od proganjanja i pripiu sebi jo vee zasluge. I deca se pod pritiskom ponaaju s vie dostojanstva; i mada
sam esto morao da budem tvrd u odbrani i guranju tog projekta,
moda bi i deo njihovog posla trebalo da bude pokuaj da se shvati
zato je to tako bilo. Umesto toga, krenuli su u rat protiv mene i potpuno zaboravili ta znai biti u opoziciji.
U svemu tome bio je znaajan i vrlo lini element. Specijalni reporter istraiva i ja sasvim dobro smo se slagali dok smo bili nasamo. U Briselu i Stokholmu, kao i u prvim danima u Londonu,
bili smo prijatelji i ak me je naveo da pomislim kako sam mlaa
verzija njega samog. Njega je, opet, poneo moj idealizam, ako dopustimo tu mogunost, ali pre nego to sam shvatio ta se deava,
poeo je da se ponaa nepredvidivo, kao da je u neemu uskraen ili
prevaren, da pria kako je on uradio najvei deo posla i kako je sve
bila njegova ideja. Da upotrebim jednu od onih meanih metafora
kojima je Guardian toliko sklon: hteo je da bude zvezda koja je kui
donela veliku ribu. Za tog oveka, pred njegovim kolegama, to je na
neki nain bilo pitanje asti. Nisam posebno mario za to ko je prvi
udario u gong, ali dvanaestoricu gnevnih ljudi nisu zanimali dokazi.
Gledali su sebe, svoje poloaje, svoje pozne karijere i mada je sve to
vrlo ljudski, to je postala prepreka naem radu.
Pravi test urnalistike petlje je protivnapad. Svesni ste da to uvek
sledi. Ljudi su hteli da te veeri kada je objavljen prvi veliki dokument piju ampanjac, ali ja sam mislio: Zadrite pampure. Bela
kua i Pentagon se vraaju, kreu na nas i to nee biti prijatno.
Njihov prvi korak bio je da izjave kako je materijal beznaajan. ,,U

SVI U R E D N I K O V I LJ UDI

201

tome nema gotovo nieg novog za one koji su izbliza pratili situaciju, rekao je prvi (neimenovani) unajmljeni vladin papagaj sa
speed-dial servisa Washington Posta. To je neto standardno. A u
sledeem talasu, predvoenom britanskim listom Ruperta Mardoka
(Rupert Murdoch) Times, reeno je kako je materijal koji smo objavili ve odveo u sm rt jednog talibanskog prebega. Ispostavilo se da
je ovek koga su naveli ubijen pre dve godine. Ali, im su poele da
stiu prve kritike, Guardianovi reporteri su poeli da panie.
Posle svega, ne mogu da zamerim Guardianu na njihovom poetnom radu na pripremanju dokumenata. Bio je to izvanredno obavljen posao, u najboljoj tradiciji njihovog lista, i mislio sam da su
neki od njih - Ijan Kac (Ian Katz), zamenik urednika i Harold Frajm an (Harold Frayman), urednik IT sistem a- u ceo posao uneli dozu
normalnosti i ozbiljnosti. Naravno, stariji reporter istraiva je ponitio neto od te lakoe rekavi mi da neki radnici Guardiana trae
nadnicu za opasnost" zato to su bili praeni. Prethodnih godina
radio sam s novinarima irom sveta, ali nikada nisam sreo grupu s
tako malo smirenosti naspram opasnosti, s tako malo poverenja u
nain rada ljudi koji nisu sasvim kao oni i tako oigledno neiskusnu u pitanjima elementarne bezbednosti. Kada je Alan Rasbrider
pozvao Bila Kelera da ga pita zna li kako da postavi bezbednu telefonsku liniju, ispostavilo se da New York Times nije pogodan za
tako neto. Nije imao pojma. I uprkos naporim a dela osoblja obe
redakcije da uivaju u trenutku i nastave saradnju po svaku cenu, tu
su bili i oni drugi, dvanaestorica gnevnih ljudi, koji su na svakom
koraku izvodili svoje karijeristike drame, to se prirodno okrenulo
ka meni, kao pretpostavljenom rukovodiocu operacije.
Mislio sam da imam jasnu strategiju, po kojoj je prvo trebalo da
idu avganistanski ratni zapisi, a onda materijal iz Iraka. Avganistanski materijal bio je manje obiman i hteo sam da vidim moemo

202

D ULI J AN ASAN

li - to znai: WikiLeaks u saradnji s medijskim partnerim a - da

uspostavimo sistem za itanje i objavljivanje podataka, za obuavanje novinara i grafiara kako da to urade, pre nego to s tim iskustvom preu na mnogo sloenije bavljenje stotinama hiljada dokumenata iz Iraka. Dva glavna lista, kao to sam rekao, traila su iraki
materijal kao ,,zaslaiva: oekivali su ga sa gotovo zlokobnim poletom, to me je navelo da mislim da e ii do kraja i da e obaviti
dobar posao u otvaranju te zalihe dokumenata za javnost. Mogu
da se ograniim i usmerim na jedan cilj i zato sam bio siguran da
e se sledei veliki prodor desiti u naredne tri nedelje. Ono na ta
nisam raunao bio je visok stepen novinarskog zasienja: Irak nije
bio tako ,,seksi kao Avganistan, aktuelni, tekui rat. Mislio sam da
bi razliiti timovi mogli obaviti bolji posao s irakim materijalom,
poto time jednom ovladaju, ali bili su iscrpljeni i mnogi od njih
su odm ah otili na odmor. Naravno, ne moete kriviti ljude zbog
iscrpljenosti, ali postojao je snaan oseaj, ili sam ga makar ja imao,
da je pravi trenutak proao. Nisu dobro radili s novim materijalom,
a ipak nisu hteli da prepuste drugim novinarima da izau na kraj s
njim. Zaglavili su se.
S vremenom su nae nesuglasice poprimile mraniji ton, naroito u sluaju New York Timesa. Bil Keler je hteo da me prikae kao
,,izvor, to je, uzgred, bio lo signal za svakoga ko bi sebe mogao da
vidi kao budui ,,izvor New York Timesa. To je nekada bilo pitanje
asti, ako ne i osnovnog novinarskog i pravnog obzira, ne samo da
se izvor zatiti ve i da se o njemu vodi rauna na svakom koraku dok mi sada priamo, novinari irom sveta rizikuju zatvor da bi zatitili svoje izvore. Kelerov tretman ovog ,,izvora bio je nedostojan
i agresivan do te mere da je to sramota i za njega i za njegovu bivu funkciju. Moemo se upitati u kojem bi to svetu bilo u redu tesno saraivati s nekim ,,izvorom, omoguiti mu da organizuje ceo

SVI U R E D N I K O V I L J UDI

203

m eunarodni poduhvat, u kojem i sami uestvujete, radi objavljivanja najvee prie godine, samo zato da biste taj izvor odali im se
urka zavri i onda ga odbacili uz najgore line uvrede - smrdeo
je kao da se nije kupao danima. Zaista, te nedelje nisam mnogo
vremena proveo pred ogledalom u kupatilu poto sam tri noi uzastopce ostajao budan da bih pripremio materijal koji e njegov list
uskoro objaviti u uvenoj rubrici Sve vesti zgodne za tampu. Jo
neslavnija, da ne kaem psihotina, bila je Kelerova reenost da me
opie kao osobu iz nekog trilera Stiga Larsona (Stieg Larsson), pola
hakera, pola teoretiara zavere, za koga je seks i razonoda i nasilje.
Dame i gospodo, ta poslednja izjava podlee tubi. To je opaka
kleveta, izneta s namerom da - tako bizarno - nanese najveu moguu tetu osobi koja se suoava s optubama za seksualno zlostavljanje, kao to je sa m nom bio sluaj. Kada je pisao i objavljivao te
redove, morao je biti svestan da je to najpodmukliji napad na moju
dobrobit, moj legalni status i moj ugled. Ali, ipak je to uradio. Nikada neu razumeti zato i neu ni da spekuliem o tome. Samo elim
da vam pokaem taj prim er da biste videli kako ti ljudi rade, kako
ceo sistem s takvim ljudima radi, da bi povremeno unitili neto za
ta su nakratko govorili da ga vole. Kelerovo podlo poricanje ima
8.000 rei i sadri mnogo takvih neistina. Neka ovaj deo poslui kao
odgovor svima njima: samo bih iscrpeo i sebe i vas i sudove kada
bih pokuao da odgovorim na svaku od njih pojedinano. To ne
mogu biti dela neke trezvene, odgovorne osobe. Sretali smo takve
ljude u knjievnosti - savesne na vrhu, trome u sredini i sociopate
ispod koe, koji e uiniti sve da uzdignu sebe u oima naivne publike. Prema tome, moete se upitati kakav bi ovek uradio tako neto. Verovatno neki oajnik, mogli bismo rei, ili nitarija, u stvari ili neki arhiakon, koji je proveo no na ulici, spavajui s panterima; kako je to rekao Oskar Vajld, da bi izjutra otiao u svoju

204

D ULI J AN ASAN

kancelariju i objavio brutalni proglas protiv pantera. Mlae osoblje

njegovog lista moe crveneti zbog njegovih metoda kada vidi kako
se lako gospodin Keler mogao preobraziti iz gladnog saradnika u
nezahvalnog osvetnika, za manje vremena nego to je potrebno da
preko speed-diala dobijete Belu kuu.
Ali, znate ve kako to ide: deo vas okleva da se suoi s injenicom
da je obeavajui poslovni odnos mrtav. Sada je svakako mrtav, ali u
to vreme sam jo uvek, ma koliko trapavo, pokuavao da kartel odrim na okupu, da bismo radili na neobjavljenim dokumentima. Jo
jednom, bio sam usmeren na sam posao: izgledalo je kao imperativ
objaviti materijal i uiniti ga pristupanim istraivaima i itaocima. Nisam uao u celu tu igru da bih gomilao papire. Hteo sam da
ih objavim, ma koliko postepeno, tako da mogu postii svoj puni
efekat. Na kraju smo to samo malo ispreturali, a ja sam istovremeno
radio s nekim TV stanicama na oblikovanju nekoliko dokumentaraca, da bih odrao panju javnosti.
Narednih nedelja odnos s novinama postao je jo eksplozivniji i
na to u se jo osvrnuti. Ali, u svemu tome ne treba da izgubimo iz
vida sama pronaena dokumenta. Posmatrani zajedno, ratni zapisi
iz Avganistana i Iraka su najvaniji istorijski dokum ent koji se ne
moe tako lako otpisati kao pria o nekakvim plemenskim razmiricama. Na neki nain, bila je to kulminacija godina razmiljanja,
mojih kolega i mene, o tome kako obelodaniti tajne svetove koji
toliko odreuju nae ivote i nau globalnu politiku. Za neke ljude
je to samo prolazna pria. Ali, ti svetovi su tu i ive s nama, sve dok
se interesujemo za preokrete do kojih dolazi u ljudskim sukobima.
Zaimo u njih i pogledajmo ta se tamo nalazi pre nego to se vratimo na bednu sapunicu m odernih medija.

13

KRV
eneral-major Kembel (Campbell), komandant snaga SAD u
Avganistanu, 28. jula 2010. izjavio je kako svaki put kada neki
poverljivi materijal procuri, to potencijalno ugroava ljude iz vojske koji ovde svakog dana rade na terenu. Komandant Kembel je takoe priznao da nije proitao nijedan od objavljenih dokumenata.
Sutradan, na konferenciji za tampu u Pentagonu, ministar odbrane Robert M. Gejts (Robert M. Gates) i admiral Majk Malen (Mike
Mullen) besno su saoptili sledei komad svoje strateke proizvodnje
mitova: Gospodin Asan moe da pria ta god hoe o viem dobru,
u iju korist on i njegovi izvori navodno rade, ali istina je da na rukama moda ve imaju krv nekog mladog vojnika ili neke avganistanske porodice.
Jedan pripadnik novinarskog korpusa postavio je pitanje.

Novinar: Admirale Malen, pomenuli ste da su ruke osnivaa

WikiLeaksa moda umrljane krvlju. Da li znate koliko je ljudi ubijeno na osnovu te informacije?

206

D ULI J AN ASAN

Malen: Jo uvek... ono to me u tome zabrinjava, jeste, mislim,

da pojedinci koji nisu ukljueni u tu vrstu ratovanja, a otkrivaju tu
vrstu informacija, ne m ogu... iz moje perspektive... da shvate kako
se ta vrsta informacija rutinski umreava unutar poverljivih kanala
koje koristimo za tu svrhu. Veoma je teko, ako se time ne bavite i
ako to ne znate, shvatiti uticaj i sasvim specifian potencijal koji...
koji moe ugroziti ivote naih vojnika i m ornara, vazduhoplovaca i
marinaca, boraca iz koalicije, kao i.... kao i graana Avganistana. U
tom pogledu nemam nikakvih dilema.
Ministar Gejts: Dodao bih... Dodao bih samo jo neto. Ne treba
gubiti iz vida da je re o ogromnoj koliini sirovih podataka... To
nije ozbiljno. Tu nema oseaja za odgovornost. To je samo izbacivanje svega napolje da bi se koristilo po volji, bez brige o posledicama.
Novinar: Uz duno potovanje, niste odgovorili na moje pitanje.
Nekoliko sati posle te izjave fraza: Ruke Dulijana Asana su
umrljane krvlju ula je u jezik. Ako na Google potraite rei Assange i ,,blood, videete da te dve rei, po broju pogodaka, zajedno ukazuju da sam, makar u medijskoj svesti, povezan s konceptom ruku um rljanih krvlju u veoj meri nego Riard Nikson,
Suharto i Pontije Pilat, zajedno. To je nain na koji funkcionie
m oderan svet komunikacija. Bez ijednog dokaza - bilo kakvog
dokaza - o rtvama do kojih je dolo zbog toga to smo pokuali
da ljudima omoguimo da vide ta se deava u tom ratu, bio sam
proglaen za osobu ruku um rljanih krvlju. To je jedna od onih
izjava u kojima nem arni ljudi uivaju i koja glatko prolazi, ali za
nju nema nikakvog osnova. Uistinu ozbiljna stvar je kako to preuzimaju drugi komentatori, ne samo kao izjavu o injenici ve kao
verodostojan odraz prvobitne izjave. Ali, nije re ni o jednom , ni
o drugom. Vratimo se na izjavu adm irala Malena. Rekao je: ,,...na

KRV

207

rukam a (oni) m oda ve imaju k rv ... Rei ,,oni (to jest, mnoina) i ,,moda su brzo izbrisane iz veih m edija i odjednom , Ruke
Dulijana Asana su um rljane krvlju. Na taj nain neto to nije
bilo istinito u poetku podstie jo vee neistine, sve dok na kraju
ne budem o prinueni da nepovratno usvojimo ne samo fikciju ve
i fikcionalizaciju prethodne fikcije.
Toliko smo naviknuti na takve procedure da na njih poinjemo
da gledamo kao na neto normalno. Ali one su gnusne. Kada bih to
hteo, mogao bih da svaki dan provedem odgovarajui na izmiljotine neprijatelja i prijatelja podjednako, od kojih nijedan nije imun
na zagaujuu snagu lai. To, naravno, nije samo moj problem i sve
vie alim svakoga ko je mogao biti toliko glup ili ohol da misli kako
bi mogao biti miljenik javnosti. To je unapred izgubljena bitka. Prisiljeni ste da ivite kao brojka u delu arlsa Dikensa, koja ivi u
beskonanoj parnici izmeu Darndisa i Darndisa samog sebe, u
kojoj se dokazi mogu samo gomilati, preplitati i hraniti jedni druge, a da se eventualna pravedna presuda nikada ne moe uti ili
sprovesti. Takav je moj ivot sada i ovde vam ga iznosim bez trunke
pravdanja ili cmizdrenja. Moete da popravite tek poneto, koliko
stignete, i da nastavite da zaboravljate na sebe, u ime vanijeg cilja.
Veliki deo mog posla, kada ne bih razbijao banke, sastojao se od
otkrivanja ije su ruke zaista umrljane krvlju u m odernim ratovima
i dravno sponzorisanim invazijama. To je veliki zadatak, koji moe
ostvariti samo javnost u celini. Mi ne istresamo prie, mi prenosimo
informacije i zadatak je pojedinaca, istraivaa, novinara i pravnika zadatak koji e trajati godinama - da pogledaju te podatke i vide ta
oni znae. U radu s medijima na zadatak je bio da pruimo podsticaj: materijal je bio ogroman i poeo je da se stavlja javnosti na uvid.
Kako bismo to mogli biti mi ili istraivaka javnost, ije su ruke
umrljane krvlju, a ne generali i guverneri koji vode sve te ratove, to

208

D ULI J AN ASAN

je neto to moe da dokui samo neki vidoviti um. Ali, ostanimo

pri tome da avganistanske zapise i irake dnevnike ne mogu posedovati samo nesuene osvajake vojske ili zli diktatori. To nije njihovo vlasnitvo; to je deo ireg tkanja stvarnosti. Gejtsu i ostalima
se ne m ora svideti injenica da ne mogu posedovati tu stvarnost, ali
to zaista ne mogu, osim ako, kao i njima slini suparnici, ne ele da
budu poznati kao Veliki Brat. Prisiljen da kae istinu, u pismu Senatu dve nedelje kasnije, 16. avgusta 2010., ministar odbrane Gejts je
obavestio lanove Senata da dosadanji pregled nije utvrdio da su
bilo koji osetljivi obavetajni izvori i metodi ugroeni iznoenjem
tih podataka; veza koja je prvobitno bila uspostavljena izmeu
mene i krvavih ruku bila je falsifikovana na samom vrhu vlasti.
Ako ostavimo po strani sva podmetanja i uvrede, ti terenski zapisi
su kljuni doprinos razumevanju rata. Oni otkrivaju kako se zaista odvijaju dogaaji na terenu, pri emu upozoravaju javnost na to
kako se ti dogaaji ublaavaju u izvetavanju o njima, kako u vojnim
saoptenjima, tako i u medijima. Civilne rtve se uvek iznova umanjuju ili ne prijavljuju. Ono to je moralno uraditi i to je svaiji moralni zadatak, jeste da se ispitaju realni terenski izvetaji i uporede s
onim to je reeno kasnije, a ono to otkrivate, previe esto da bi to
bilo prijatno, jesu situacije u kojima su neduni ljudi bili ubijeni, a
da to nije priznato. Ako se neka zgrada za koju se sumnja da je skrovite nekog talibanskog voe odredi kao meta i bombarduje, da bi
se kasnije pokazalo da je to bila kola u kojoj je ubijeno mnogo dece,
onda se to moe saznati samo na osnovu tih zapisa. A to je, misliu
tako dok sam iv, kljuni deo informacije od javnog interesa.
Da navedem jedan primer iz Iraka. U novembru 2005. ameriki marinci su poeli operaciju elina zavesa u gradu Husajbahu i njegovoj okolini, blizu granice sa Sirijom. Posle sedamnaest
dana borbi Pentagon je izdao saoptenje za tampu pod naslovom

KRV

209

Okonana operacija elina zavesa du irako-sirijske granice.

Pogledajte sami, to se i dalje nalazi na njihovom vebsajtu. Posle
kratkog pregleda ciljeva operacije izvetaj kae da su zvaninici
potvrdili da je 10 marinaca poginulo u borbama za vreme operacije elina zavesa. Tokom operacije ubijeno je ukupno 139 terorista, a 256 zarobljeno. Civilne rtve se ne spominju. To saoptenje za
tampu nosi datum 22. novembra 2005. A evo kako izgleda zapis iz
irakih dnevnika koje smo otkrili, od 11. novembra 2005.: Patrola
koja je sluila kao podrka eline zavese izvestila je da je pronala
tela civila sahranjena na tri odvojene lokacije u Husajbahu. Na prvoj lokaciji, otkrivena su tela tri ene, tri mukarca i jednog deteta.
Na drugoj lokaciji, sedam ena i desetoro dece. Na treoj lokaciji,
telo jednog deteta, koje se nije moglo iskopati... Susedi su uspeli da
identifikuju sve posm rtne ostatke, a otac je identifikovao posm rtne
ostatke deteta, koji se nisu mogli iskopati. Sve rtve su otkrivene u
oblasti koju je napala koaliciona avijacija, 7. novembra 2005.
Morate izbei da u podatke unesete sopstvene predrasude i da ih
prosto pustite da vam sami govore. To je novinarima ilo sve tee i
to je bio jedan od razloga zato su neke redakcije poele da se plae.
WikiLeaks je, morate to imati u vidu, uio kroz taj posao i siguran
sam da smo napredovali, naroito kada je re o boljem radu sa redakcijama. Podaci su bili obimni i moda u prvi m ah nismo uspeli
da ih briljantno sredimo, ali navodna briga vlade Sjedinjenih Drava zbog rizika koji su ostali isto hipotetiki i nedokazani nepoten
je pokuaj skretanja panje javnosti s prave istine o ratu u Avganistanu, koju su ti zapisi otkrili.
U to vreme pojavio se jo jedan neistinit izvetaj, po kojem sam
rekao kako mi nismo odgovorni za bezbednost dounika i kako ,,oni
zasluuju da um ru. To je prosto glupost: rekao sam da tako misle
neki ljudi, ali da mi moemo urediti dokumente tako da sauvamo

210

D ULI J AN ASAN

njihov sutinski sadraj, a da ne nanesemo nikakvu tetu ljudima

ako to moemo da izbegnemo.
Tokom objavljivanja terenskih zapisa bio sam svestan da potreba
za redakturom ne sme postati izgovor za cenzuru. Kao to smo videli u sluaju ministra odbrane Gejtsa, zainteresovane strane, pod
kojima podrazumevam zapadne vlade, esto e koristiti pitanje redakture - ili strano pitanje krvavih ruku - da bi opravdale svoje
zalaganje da dokumenti u celini ostaju tajna. Uprkos toku modernog razvoja, oni se sutinski zalau za cenzuru tih dokumenata iz
politikih razloga. A moja nespremnost da im se stavim na raspolaganje u toj ratnoj propagandi dala im je povoda da me proglase
za nekog ko se protivi redakturi. U stvari, od samog poetaka smo
radili na redakturi do duboko u no. Nismo se pokazali tako gadljivim kao vlade, naravno, ali ni kao Guardian ili New York Times,
verujem da smo bili veoma obazrivi i da do danas niko nije stradao
zbog onoga to smo objavili.
Iako se moj stav o svemu tome promenio, mogao sam da vidim,
i pre objavljivanja irakog materijala, da mit o WikiLeaksovoj nesmotrenosti preti da ugrozi nau organizaciju i na budui rad. Ako
treba da uradite neto znaajno u svetu, onda se ponekad morate izloiti troku, tako da sam reio da irake dnevnike redigujem
mnogo temeljnije nego bilo ta prethodno. Poto nismo imali mogunosti da redakturu obavimo runo - naroito od kada su nam
nai medijski partneri uskratili pomo, zato to su se suvie plaili
da preuzmu odgovornost - napisali smo program za automatsko
uklanjanje svih imena i drugih identifikacionih informacija iz dokumenata. Znam da e me nemislee glave osuditi zbog ovoga to
u rei, ali smatram da je naa redaktura irakog materijala u stvari
bila prekomerna. Poto su dnevnici otkrili sauesnitvo amerikih
trupa sa lokalnim snagama u muenju stotina irakih zatvorenika,

KRV

211

danski ministar odbrane je otvorio istragu o ponaanju vlastitih trupa. Prvo su se obratili Pentagonu i traili neredigovane kopije onih
delova dnevnika koji su se odnosili na danske vojnike. Pentagon ih
je glatko odbio, tako da su Danci od nas traili materijal, to smo im
i obezbedili. Iako neki ljudi to nee da vide, otvorena vlada je dostojna tog imena samo kada je to stvarna, iva vrednost, a ne samo
veba iz ispraznog etiketiranja, i moj odnos prema redakturi obeleen je tom injenicom.
Irake dnevnike smo donekle morali da priprem am o u atmosferi
histerije koja je usledila posle eksplozije koju je izazvao materijal.
Kao to sam ve rekao, nai partneri iz novina radili su ispranjenih
baterija, da bi onda blago ivnuli kada su videli razmere odgovora
na prethodni rad. To sam ve viao kod medijskih organizacija:
ele velike prie, ali ne mogu da podnesu vrelinu koju ove stvaraju.
Veina tih ljudi su prosto momci iz srednje klase koji ele da posle
posla odu kui svojim enama i priaju s decom o koli, a posle odu
na posao, a tamo su odjednom nadziranje i sudski procesi i veina
prosto nema karakter potreban za tako neto. Ali, iraki materijal
bio je strahovito vaan i m oram sam da nastavim borbu, naroito
posle optubi za seksualno zlostavljanje u vedskoj, raunajui na
dogovor sa svojim partnerim a i njihovu ast. Bilo je nekih nagoveataja. WikiLeaks je poeo pripreme za zajedniku konferenciju
za tampu, na kojoj bi se najavilo objavljivanje tajnih dokumenata.
Biro za istraivako novinarstvo, koji je takoe poinjao da zazire,
trebalo je da bude ukljuen u sve to, kao i organizacija Irake rtve (Iraq Body Count) i jo neke, pored naih medijskih partnera.
Onda mi je negde u glavi zazvonilo zvonce - izdaja esto ne dolazi
kao iznenaenje ve kao saznanje - kada je stariji reporter, koji je
bio moja veza s Guardianom, rekao mojoj asistentkinji Sari Harison (Sarrah Harrison) kako list ne eli da se navodi kao medijski

212

D ULI J AN ASAN

partner. Rekao je da ne eli Guardianov logo na transparentu iza

nas i da e on biti prisutan u publici, ali samo kao reporter.
Ding dong. Evo ga, zaepio je ui i pria kako se popeo na zvonik katedrale samo da bi bolje video oveka na glavnoj ulici. Rekao
nam je da New York Times i Der Spiegel ele isto: bez loga. Iznajmili
smo salu u Hotelu ,,Riverbank, blizu mosta Voksol, u Londonu, i
tamo se okupilo par stotina ljudi iz tampe. Pozvao sam i Danijela Elzberga iz Sjedinjenih Drava da mi se pridrui za govornicom
i onda smo predstavili podatke i kasnije dali veliki broj intervjua.
Uprkos mnogim napetostima, s naim medijskim partnerim a i raznim profiterima, koje e se rasplamsati tek kasnije, nastojali smo
da irake dokumente objavimo onoliko precizno koliko je to bilo
u WikiLeaksovoj moi. Bilo je vano to smo u tu najavu ukljuio
i jednu NVO, a Irake rtve su nam sve vreme bile pred nosom,
koja je nastupala etiki i vodila zadivljujue temeljnu arhivu civilnih
rtava od samog poetka rata. Oni su nam pomogli da napravimo
sistem za automatsku redakturu 400.000 dokumenata. Bilo je dobro
pozvati i Le Monde, kao to smo i uradili, poto je Francuska 2003.
odbila da ue u rat i trpela je zbog toga. Pridruio se i panski list
El Pais. U Londonu smo s Biroom za istraivako novinarstvo saraivali u produkciji dokumentaraca zasnovanih na dnevnicima, za
Channel 4 i Al Daziru. S partnerim a smo imali oseaj da podaci
mogu poveati (i uiniti detaljnijom) javnu percepciju da je rat u
Iraku neuspeh i pretnja za otvorenost. Amerike trupe su ve poele
da naputaju Irak, dok su mnoge druge zapadne drave ve povukle sve svoje snage pre vie od godinu dana i to je otvorilo politiki
prostor za mnoge NVO, kao to su Reporteri bez granica, Amnesty
International i Human Rights Watch, koje su istraivale podatke i
izvlaile zakljuke iz njih.
Dokumenti se sastoje od izvetaja amerikih vojnika u Iraku o

KRV

213

svakom incidentu koji su smatrali vrednim panje. Svi detalji su bili

tu: tane lokacije, vreme, ukljuene vojne jedinice, broj ubijenih, ranjenih i zarobljenih, status rtava - amerikih, saveznikih, kao i irakih vojnih, pobunjenikih i civilnih. Ukratko, bila je to najznaajnija
i najdetaljnija istorija ikada zabeleena, ne samo o ratu u Iraku ve o
bilo kojem ratu.
Svi problemi ratovanja postojali su, kako na nivou terenskih izvetaja iz asa u as, posm atranim u celini, tako i na irem planu.
itajui dnevnike sa svojim partnerim a iz Irakih rtava otkrili
smo 15.000 civilnih rtava koje nikada ranije nisu bile pomenute.
Moderno ratovanje nije stvar vrhunskog tehnolokog arobnjatva i
fanatine preciznosti, kao to bi Pentagon hteo da poverujemo, ve
ista stara zbrka krvi, tragedije i nepravde. Krstarea raketa moe
precizno naciljati neku zgradu, ali ne moe proveriti ko je unutra ili
da li se to neko upravo vratio kui iz kole.
Iraki dokumenti, od kojih mnogi tek treba da budu analizirani,
otkrivaju naslee krenja ljudskih prava od strane SAD, kao i tuno stanje zemlje za vreme Sadamove vladavine. Istoriari e jednog
dana moi da sastave te delove da bi se stekao zapanjujui uvid u
svakodnevne obraune od kojih se sastojao taj rat i ti dnevnici posluie im kao glavni izvor. Bio sam ponosan na ono to smo uradili
da bi im se to omoguilo i telefonirao sam majci u Australiju. Redovno smo razgovarali, ali bilo je dobro, u takvom trenutku, biti u
vezi s mestom gde je za mene sve to poelo.
Narednih dana je Lari King (Larry King) traio intervju s Danijelom Elzbergom i sa mnom. Ideja je bila da ja priam o dnevnicima, a da Danijel Elzberg doara istorijsku perspektivu. Trebalo je
da doemo u internacionalni studio CNN-a u Londonu, u dva sata
posle ponoi, da bismo se uskladili sa Larijem Kingom, koji je, naravno, iao uivo iz Njujorka, tako da smo gledali ostale priloge iz

214

D ULI J AN ASAN

njegove emisije dok smo ekali. Jedna od goi bila je biva devojka
vrhovnog sudije Klarensa Tomasa (Clarence Thomas), koja je imala neke ne ba laskave uspomene na vreme koje je provela s njim.
Ono to joj je izgleda najvie smetalo bilo je to to je ovaj bio tako
ambiciozan i karijeristiki usmeren: jednom je ak, rekla je Kingu,
zakazao konferenciju za tampu u dva posle ponoi! Dan i ja smo se
pogledali, onda pogledali na sat i nasmejali se.
Ali, neto mi je zaokupljalo misli. U stvari, to je zaokupljalo misli
svih s kojima smo radili. To je u tom trenutku postala moja glavna
ivotna preokupacija iako smo nastavili da objavljujemo i radimo
WikiLeaks, ne obustavljajui posao ni za dan, vedski sluaj je sve
vie zaokupljao panju medija, koji su pothranjivali grozniave spekulacije i nelagodnost u odnosu na mene i ve me videli u zatvoru.
Do sada sam ve nauio kako da se postavim u toj stvari. Bilo je
teko obuzdati bes kada se pogleda puki obim zlobe i oportunizma
koji je pratio sluaj koji se poveo protiv mene, ali elim da svoje
objanjenje iznesem u duhu razumevanja, koliko je god to mogue.
Istu toleranciju nisam mogao da oekujem od svojih naglo umnoenih neprijatelja, ali, ako ne mogu da ih pobedim, sigurno mogu
istrajati u svom pravu da im se ne pridruim.
U vedsku sam otiao u avgustu 2010., dok su mi rei iz Pentagona jo odzvanjale u uima. Def Morel (Geoff Morrell), sekretar
za tampu Ministarstva odbrane SAD, odrao je brifing, na kojem
je objasnio da WikiLeaks, a posebno ja, ima razloga za zabrinutost. Ako raditi neto dobro, za njih nije dovoljno dobro, rekao je:
onda emo smisliti alternative koje e prisiliti njih da rade neto
dobro. Dozvolite mi da za sada toliko kaem. Kada su ga na istoj
konferenciji upitali da li e i nai partneri, kao New York Times,
biti na to primorani, rekao je: ,,Ne znam da New York Times sebe
smatra njihovim partnerom ... Nije mi poznato da New York Times

KRV

215

ili neka druga publikacija poseduje dokum ente. To je pokazalo da

Pentagon i Bil Keler razmiljaju na slian nain: neka WikiLeaks
bude okrivljen i moda uniten, dok e se nai partneri, koji objavljuju isti materijal, pokazati, iz nekog razloga, im unim na iste
drakonske mere. To nee ostaviti najbolji utisak na ljubitelje Prvog
amandmana, ali ono to su Morelove rei pokazale bilo je da sloboda tampe za jednu organizaciju nije sloboda i za drugu. Za razliku
od naih partnera, WikiLeaks nije trebalo tretirati kao izdavaa ve
kao pijuna i taj apsurdni pristup je ono to je najavila njegova pretnja.
U isto vreme je otkriveno da je Pentagon osnovao radnu grupu od
90 lanova, kasnije proirenu na 120 ljudi, koja je trebalo da se bavi
WikiLeaksom, i to 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. FBI i DIA
(Odbrambena obavetajna agencija) takoe su uestvovali u radu
te grupe. Situacija se zakuvala i neki ameriki politiari su pozivali
na moju likvidaciju. Sara Pejlin je rekla da me treba goniti kao psa,
a jedne novine su ak objavile ilustraciju s metom nacrtanom na
mom licu.
Nisam odustajao od ideje o pronalaenju nekog raja u kojem
bismo mogli raditi na m iru. Moda vedska? Smatrana je nezavisnom, liberalnom zemljom, iji Zakon o slobodi tampe datira jo od osamdesetih godina XVIII veka, dok njen Ustav sadri
posebne i opirne odredbe o zatiti slobode tampe. Izvori tamo
stoje bolje nego u veini mesta na svetu: imaju pravo na anonimnost, novinari podleu kanjavanju ako su obeali da e zatiti
ljude koji su im privatno dali informacije, a u tome ne uspeju. Da
biste bili poteeni prethodnih ogranienja, u vedskoj morate da
imate izdavaki sertifikat i da radite za nekog zvaninog, odgovornog urednika. Otiao sam u vedsku s time na umu, u nadi da u
dobiti sertifikat i dovesti sebe u poziciju da postanem akreditovani

216

D ULI J AN ASAN

urednik. Za tako neto je potrebno da imate prihode, tako da sam

pristao da radim kao kolum nista u Expressen, najveem vedskom
dnevnom listu.
Nadao sam se da emo u Stokholmu moi da otvorimo novinsku
kancelariju za WikiLeaks i poeo sam da radim na tome. I tako je
vedska, u tom trenutku, za mene predstavljala dve stvari: budue radno okruenje i bezbedni raj, zbog ega je ono to je zatim usledilo
imalo jo gori ukus. Pre nego to u otii tamo, kao i obino, dogovorio sam pozive na neka predavanja, ovog puta za politiku partiju
poznatu kao Bratstvo, koja je bila deo Hrianske socijaldemokratske
partije. Tamo sam stigao 11. avgusta. I odmah po dolasku stigle su mi
vesti od naih kontakata iz jedne zapadne obavetajne agencije koje
su potvrdile ono to je Pentagonova sluba za tampu ve nagovestila.
Vlada SAD nezvanino je priznala da bi me bilo teko sudski progoniti, ali da je ve izjavila kako e se tobom pozabaviti ilegalno, prema
reima moga izvora. On je precizirao ta to znai: pribavljanje dokaza
o tome kojim informacijama raspolaemo; iskopavanje, na bilo koji
nain, bilo kakve veze izmeu redova Meninga i WikiLeaksa; i, ako
sve ostalo ne uspe, korienje ilegalnih sredstava, kao to su podmetanje droge, ,,pronalaenje deje pornografije na mom kompjuteru ili
traenje naina da budem optuen za nemoralno ponaanje.
Poruka je glasila da neu biti fiziki ugroen. Ispriao sam to Franku Rigeru (Frank Rieger), simpatizeru iz Berlina, glavnom tehnologu iz CryptoPhone, kompanije koja proizvodi telefone sa iframa za
zatienu komunikaciju, a on mi je rekao da e pripremiti saoptenje za tampu koje bi trebalo da prenese javnosti tu informaciju. To
je i uradio, i to sam imao na svom laptopu, spremno za ureivanje.
Namera je bila da se to rei to pre, poto nema mnogo koristi kada
se to obelodani poto je teta ve naneta ili kada se neto ve podmetne. To je jedna od stvari zbog kojih alim to se nisam odmah

KRV

217

posvetio tome. Istoga dana moja australijska bankovna kartica odjednom je prestala da radi. Postao sam i krajnje oprezan s mobilnim
telefonima i ukljuivao ih samo da bih primio poruke, tako da je situacija bila delom haotina; ali, izbacio sam to iz glave i nastavio da
obavljam svoj vedski zadatak, odnosno da tamo uspostavim svoju
uredniku poziciju.
Jednom sam otiao na veeru s nekoliko prijatelja i njihovim
saradnicima. Tu su bili vedski novinar Donald Bestrom (Donald
Bostrom), moj prijatelj i veoma iskusni novinski ovek, od nekih
pedeset godina, zatim jo jedan vedski novinar i jedan ameriki reporter istraiva i njegova devojka. Amerikanac je moda imao neke
mutne veze, ali devojka je bila prijatna i ja sam askao s njom, dok
se Donald mrtio na mene. Donald mi je posle rekao da moram da
pazim ta radim: rekao je da je rizik od slatke klopke sada visok i
seam se da mi je detaljno opisao kako je Mosad uhvatio Vanunua.32
Pretpostavljam da sam pokazao naklonost, skromno reeno, zato
to nisam previe ozbiljno mislio na ono o emu je Donald priao.
Ponaao sam se kao da znam da se staram o sebi i smatrao sebe krajnje svesnim po pitanju bezbednosti, tako da se ono to je opisivao
moglo desiti samo naivnim ljudima, koji nemaju toliko iskustva kao
ja. Nisam morao dugo da ekam da mi se ta oholost razbije o glavu.
Parlamentarna obaveza koja je garantovala siguran odlazak u
Stokholm znaila je da se o meni brine grupa socijaldemokrata, od
kojih su mnogi imali funkcije u drugim politikim grupacijama.
Rekli su mi da mogu da se smestim u stan politike aktivistkinje
zvane A., koja trenutno nije bila tamo. Otiao sam, a ona se posle
nekoliko dana vratila. Gospoica A. bila je partijska predstavnica za
32
Mordechai Vanunu, izraelski nuklearni tehniar koji je 1986. otkrio detalje o
izraelskom nuklearnom programu. Uhvaen je iste godine, uz pomo slatke klopke
eril Bentov (Cheryl Bentov), amerike dravljanke koja je radila za Mosad.

D ULI J AN ASAN

javnost, ukljuena u pripreme za moj dolazak. Nisam imao razloga

da joj ne verujem, kao to sam, kada mi je rekla da ima samo jedan
krevet i pitala da li imam neto protiv da spavam s njom, verovao da
je to malo uvrnut, ali prijateljski predlog. U svakom sluaju, nisam
imao nita protiv i te noi smo zajedno otili u krevet.
Sav taj politiki angaman je pun stresa i prijala bi mi panja nasmejanih i nenih ena ako bi ih sreo. Neprijatno je o tome priati
zato to se neki samac, kao to sam ja, moe smatrati samo vrlo nepristojnim kada bi samo zucnuo o onome to mu se privatno desilo
sa enom. Ili ne samo s jednom enom. Ali, cela situacija nije delovala nimalo neuobiajeno i oseao sam se delom neeg prijatnog, u
inae mranom periodu. Pentagon je traio moju glavu, kao i glave
mojih prijatelja, a mogui izvori, koliko sam znao, bili su zastraeni
ili pod prismotrom. Oajniki sam eleo da ih zatitim i nadao se da
e se Stokholm pokazati kao raj koji sam odavno video kao pravo
mesto za na rad. Iskreno, moram da kaem da mi je A. delovala
malo neurotino, Ali, naa zajednika no nije bila nita izuzetno.
Nekoliko puta smo imali odnos i ujutru je izgledalo da je izmeu
nas sve u redu.
A. je bila zaduena za mikrofone na konferenciji za tampu, zakazanu dan ili dva kasnije, a posle smo ili na ruak, na kojem je
bila i ona s drugim novinarima i enom zvanom W., koja je izgleda
pomagala na konferenciji za tampu; seam se i da je nosila lep ruiasti demper. Neu pobediti na izboru za vidovnjaka godine, kao
ni za dentlmena godine, u odnosu na te ene, ali situacija je izgledala oputena i nisam pomiljao da bi mi od bilo koga mogla doi
neka pretnja ili nevolja. W. je rekla da radi u Prirodnjakom muzeju
i ponudila se da mi pokae neke privatne prostorije. Prihvatio sam
predlog i onda smo posle ruka i kratkog izleta u prodavnicu kompjuterskih delova ona i ja poli u muzej. inilo se da je neki lanovi

KRV

219

osoblja poznaju i onda smo malo razgledali okolo pre nego to smo
otili da pogledamo film o podvodnom ivotu, da bismo se potom
razili.
Te veeri A. je priredila veeru s rakovima, tradicionalnu vedsku
zabavu za to doba godine, i ja sam otiao da se naem s njom. To je
bilo dan posle onog za koji je kasnije tvrdila da sam je tada silovao.
A. je na zabavi izgledala vrlo veselo, smejala se i pila sa mnom i mojim i njenim prijateljima do kasno u no. Sedeli smo napolju i ona
je poslala na Twitter poruku da se nalazi ,,sa najboljom ekipom na
svetu. Bilo je oigledno da je rekla drugima da smo spavali zajedno
i kasnije se pokazalo da me je fotografisala dok sam spavao u njenom krevetu i onda tu sliku stavila na svoj Facebook. Sada je trebalo
da preem kod drugih ljudi, kod nekih momaka iz Piratske partije vedske politike partije koja se zalae za reformu autorskih prava ali A. je insistirala da se vratim i ostanem kod nje. Aranman je od
poetka bio takav da je trebalo da preem u stan tih momaka im
se ona vrati s puta u svoj stan, ali ona je rekla kako bi bilo super da
ostanem i ja sam se vratio kod nje. I to je bilo tako narednih pet noi.
Nekih drugih noi bio sam sa W. Ali, A. je i dalje radila sa mnom
na politikim sastancima i ostalom, ukljuujui veeru na kojoj smo
bili sa Rikom Falkvingeom (Rick Falkvinge), voom Piratske partije. On se ponudio da udomi jedan WikiLeaksov server, to je bila
zanimljiva ponuda, zato to bi to znailo da se nalazimo pod politikom zatitom Piratske partije. Druge veeri, posle zabave na nekoj
dodeli nagrada, sreo sam se sa W. i otiao s njom u njenu kuu u
Enkopingu, osamdeset kilometara od Stokholma. Moje ponaanje
moe da izgleda hladno, i nema sumnje da je tako i bilo, to je moja
greka, ali ne i zloin. Bio sam dovoljno dugo kod A. i mislio da e
biti loe ako ostanem jo due. Treba imati u vidu da sam se oseao
vrlo paranoidno: nisam voleo da se dugo zadravam na jednom

220

DULI J AN ASAN

mestu, a ta veza sa A. postala je javna, to je ona izgleda i elela.

Ni to sa W. nije vodilo nikuda. Bila je malo neodreena, ali ta
no u Enkopingu bila je zabavna i ja sam mislio kako smo proveli savreno prijatne trenutke, neke od onih koji se verovatno vie
nee ponoviti. Nije delovala previe zabrinuto kada smo sledeeg
jutra dorukovali, a onda na njenom biciklu, zajedno, otili na elezniku stanicu. Ljubazno mi je platila kartu - moja kartica i dalje
nije radila, m ada sam inae prilino vorc - a onda me poljubila za
rastanak i rekla mi da joj telefoniram iz voza. Nisam to uinio i pokazalo se da je to bio najskuplji telefonski poziv koji nisam obavio.
Otiao sam na sastanak Novinarskog sindikata da bih video mogu
li da postanem njegov lan: ako se seate, pored svih nestaluka, u
Stokholm sam doao da bih pronaao razne forme zakonske zatite
koje bi omoguile WikiLeaksu da odatle obavlja svoj posao, a meni,
uz malo sree, da ivim bez straha od ekstradicije Sjedinjenim Dravama.
Kao to sam rekao, zapravo nisam koristio telefone. (Uvek nosim
nekoliko sa sobom.) U jednom trenutku sam imao neku vrstu razgovora sa W., koja me je zvala, ali telefonska baterija se praznila dok
smo priali. Internacionalna situacija me je pritiskala i m ada sam
proveo neko vreme s tim enama, nisam im posvetio dovoljno panje ili im se opet javio ili bio u stanju da iskoraim iz zone koju su
oko mene napravile sve te pretnje i izjave protiv mene koje su stizale
iz Amerike. Jedna od mojih greaka bila je to sam oekivao od njih
da to razumeju: znale su jer smo o tome razgovarali tokom nedelje, da smo uli kako 120 ljudi iz Pentagona radi protiv WikiLeaksa.
Prema tome, nisam bio pouzdani deko, ak ni naroito kurtoazni
partner za spavanje, i to su poele da shvataju. Osim, naravno, ako
sve nije bilo nameteno od samoga poetka.
Jedne veeri bio sam u stanu A. Ona nije dola kui i posle mi

KRV

221

je rekla da je spavala s novinarom koji je pisao lanak o meni. Ba

udno, pomislio sam, ko je bio taj momak? Ali nisam ba izigravao
g. Vernog i cela stvar je oigledno bila uzgredna iako sam tog jutra, u
petak, kada sam odlazio, primetio da je bila pomalo udna. Kasnije
istog dana dobio sam poziv od Donalda Bestroma, koji je rekao da
je upravo razgovarao sa A., koja je razgovarala sa W., koja joj je rekla
da se nalazi u bolnici. Bio sam zbunjen. Te devojke priaju jedna s
drugom i jedna od njih je u bolnici? Moji telefoni bili su beskorisni,
ali na jedan od njih sam primio drugi Donaldov poziv, koji je opet
citirao A., koja mu je ispriala neto o W., policiji i testu DNK. Rekao
sam: Zaboga, ta se to deava? Onda sam nazvao W., koja je sve
poricala i rekla da je policiju spomenula moda samo neto u vezi sa
savetom o testovima koji se mogu obaviti zbog polnih bolesti.
W. je rekla da odm ah doem i uradim test na polne bolesti. Rekao sam da ne mogu tog dana, radio sam na neemu tekom, ali da
u doi sutradan, i ona je pristala. Onda me je upitala da li sam je
zvao zato to sam sam tako hteo ili zato to sam razgovarao sa A.
U tom trenutku je sve postalo apsurdno. Donald me je zvao i zvao
da bi mi rekao kako me A. trai zbog te situacije sa W., a ja sam mu
odgovorio: ,,Ne, sve je u redu, razgovarao sam sa W. i videemo se
sutra. Sve je bilo potpuno sumanuto, u najmanju ruku, ali i sve
sumnjivije kako su sati odmicali, a glasine se irile. Razgovarao
sam sa A. i pitao je ta znae sve te gluposti s policijom. Rekla mi
je da nisam shvatio kako to ide u vedskoj: moete prosto nazvati
policiju da biste dobili savete o testu na polne bolesti i tom e slino, u emu nem a nieg drugog, niti neke formalne prijave. Moda
sam u tom trenutku morao da budem oprezniji zbog svega to se
deavalo, ali, naravno, znao sam da nisam uradio nita loe i onda
nisam ni slutio ta e mi se jo dogoditi s policijom.
Hteo sam da jo jednom proverim stvari sa W., tako da sam uzeo

222

D ULI J AN ASAN

jedan od svojih telefona i zvao je nekoliko puta tog popodneva, ali

ona se nije odazivala. Bili su mi potrebni prostor i vreme samo za
sebe, tako da sam za tu no uzeo sobu u hotelu, gde sam poeo da
piem neto to je trebalo da bude moja prva vedska novinarska
kolumna. Samo to sam napisao red o tome kako je prva rtva
rata istina, oko 18.30 proverio sam Twitter i video da je za m nom
raspisana poternica zbog dvostrukog silovanja. U prvi m ah sam
pomislio da je to samo neko tabloidno ubre. Totalna izmiljotina.
Pomislio sam samo kako te novine m ogu pasti tako nisko. Koliko
daleko m ogu ii u blaenju neke osobe? Onda sam na vebsajtu
jednog ozbiljnijeg lista video da su glasine o hapenju tane i ceo
moj sistem verovanja se privrem eno uruio.
Kada sam se povratio, shvatio sam da sam se u hotel prijavio s
kreditnom karticom i da me je videlo nekoliko ljudi. Trebalo je da
brzo odem odatle i da ispravno sagledam situaciju i shvatim ta se
deava. Ne smete zaboraviti koliko sam u te vreme i inae bio paranoidan i nepoverljiv. Nisam mogao da poverujem da A. i W. sve to
zaista rade, niti mi je ikako ilo u glavu kako se sve to desilo. I tako
sam napustio hotel i vozom otiao u kuu prijatelja, u severnu vedsku. Mislio sam da nije mogue otii u policiju budui da jednostavno nisam mogao da budem siguran da nije posredi neka posebna
namera da me uhvate. Sve je izgledalo tako nadrealno i neoekivano. I u tom trenutku nije bilo mogue rei da li je to bila neka vrsta
nametaljke ili su ene bile ljubomorne, zato to sam, iskreno, posle
malo razmiljanja i razgovora s prijateljima, znao da su obe stvari
mogue iako mi je bilo jasno da moe biti samo jedno ili drugo.
Nisam silovao te ene i ne mogu da zamislim bilo ta to se dogodilo izmeu nas to bi ih moglo navesti da tako misle, osim te pakosti posle svega, zajednikog plana da me uhvate u klopku ili stranog
nesporazuma do kojeg je dolo izmeu njih. Moda sam ovnistika

KRV

223

svinja, ali nisam silovatelj i samo neka izopaena verzija seksualne

politike moe pokuati da me pretvori u tako neto. Svaka od njih
je dobrovoljno vodila ljubav sa m nom i posle toga bila srena to se
via sa mnom. To je sve.
Ali, u modernoj vedskoj - to nije sve. Na neki nain, moglo bi
se rei da je vedska izolovana od ostatka Evrope. Tradicionalno je
bila sklona neutralnosti kao neka vrsta zatvorenog sveta, s populacijom od manje od deset miliona stanovnika, pod upravom nekoliko
m onih institucija iz Stokholma. vedska je poznata po politikoj
stabilnosti i konsenzusu, to je delimino plod dominacije Socijaldemokratske partije (SDP) u nacionalnoj politici, tokom najveeg
dela XX veka. Ali, stvari su se promenile i to ne uvek nabolje. vedska je 2001. pod vladavinom SDP poslala trupe u Avganistan, to je
bilo prvo angaovanje njenih trupa u prekomorskim vojnim operacijama za poslednjih dvesta godina. To odraava okretanje od ranije
politike neutralnosti u spoljnim odnosima i sve vee pribliavanje
Sjedinjenim Dravama. U telegramu 09-141, koji smo kasnije objavili kao deo Kejblgejta (Cablegate), ameriki ambasador u Stokholmu
jasno je opisao razmere amerikog pritiska - i vedski pristanak u vezi s deljenjem kompjuterskih fajlova i vladinim nadgledanjem
kompjuterskog saobraaja. Jo gore, Human Rights Watch je 2006.
objavio detaljan izvetaj o umeanosti i saradnji vedske i CIA u
ilegalnom hapenju dvojice azilanata. Moda nije trebalo da se iznenadim kada je dan posle mog hapenja u Londonu britanski list
The Independent pisao kako je vedska vlada ve imala neformalne
razgovore s Amerikancima o mojoj ekstradiciji iz vedske u SAD.
Kles Borgstrem (Claes Borgstrom), advokat dveju ena, zalae se
u ime SDP za rodnu ravnopravnost i mora se rei, uz najbolju volju
na svetu, da je vedska jedna od svega nekoliko zemalja u kojima je
tvrdokorni feminizam postao deo zvanine politike. Tanije, odluka

224

D ULI J AN ASAN

da se krene u Avganistan uglavnom je poivala na feministikim

naelima: uprkos tradicionalnom antiratnom stavu enskog pokreta, feministkinje su, razumljivo, osuivale odnos talibana prema
enama i pozdravile, manje razumljivo, bombardovanje kao nain
da se tome stane na put. Starija generacija vedskih feministkinja
esto govori o neemu zvanom dravni feminizam i tek odskora,
priblino od februara 2011., vedska tampa je na moj sluaj poela
da gleda novim oima i da uvia ta to govori o njihovom sistemu i
njihovim borbama.
A. je ambiciozna politika figura u vedskoj, i to je bila ve nekoliko godina, to njen sluaj ini naroito zanimljivim. Ima jake
veze s feministikim pokretom, kao i sa socijaldemokratama, gde
je istaknuta figura unutar Broderskapsrorelsena, organizacije koja
je bila domain moje posete u avgustu. ta god da se tu uskovitalalo, imalo je zlokobne posledice. Reeno mi je da je A. izbrisala
sve svoje poruke na Twitteru o meni. U poslednjoj, koju je poslala
12. decembra 2010, napisala je:
Muka mi je od svega to se deava, hoe li se to ikada zavriti? U
svakom sluaju, elim da poaljem poruku teoretiaru (zavere) da je
o na druga (W.) bila ista tako uporna (kao i A.).
Exspressen je 10. marta 2011. otkrio da je policajac koji je prvi razgovarao sa W. bio prijatelj A. U stvari, dan poto su ene otile u policiju,
A. je dala intervju istom listu, u kojem je odbacila svaku sugestiju da su
me se ona i W. plaile. Rekla je da nisam nasilan i da se u oba sluaja seks
dogodio uz obostranu saglasnost. Prema policijskom dosijeu, izgleda da
ene nisu imale nameru da me prijave i da su samo traile savet o testu
na polne bolesti. Rekle su da su mi zapretile, u telefonskim razgovorima,
da e otii u policiju ako odmah ne uradim taj test. Njihov advokat Kles
Borgstrem izjavio je za dnevni tabloid Aftonbladet da ene nisu otile u
policiju s namerom da me prijave; samo su htele da uradim test.

KRV

225

Ali, bilo je i drugih pitanja. U tekstu Silovanje?, koji je objavila na svom blogu 2006. godine, A. predstavlja scenario koji se
zavrava pitanjem: Da li postoji sluaj u kojem je neki mukarac
bio osuen zbog silovanja iako je ena dobrovoljno poela seks s
njim? Suprotno uobiajenom protokolu, nijedan od intervjua koje
je policija obavila sa enama nije snimljen. ak i tuiteljka M arian
Ni (M arianne Ny) smatra da je te snimke trebalo napraviti, kao
to je izjavila u svom kom entaru pred sudskim vlastima o novom
zakonu o seksualnim prestupima. Prema policijskom svedoenju
njenih prijatelja, W. je samo htela da sazna da li me policija moe
prim orati da uradim test na sidu. Prema jednom od svedoka, koji
je bio u stalnom kontaktu sa W. u periodu koji je vodio ka policijskoj prijavi, W. je oseala da je drugi nagovaraju iz sopstvenih
razloga. To protivrei prii A. iz lanka u Expressenu od 21. avgusta 2010., gde je navedeno da je stupila u vezu sa W. zato to je
ova htela da me prijavi zbog silovanja, a da ju je ona (A.) podrala,
zato to je imala slino iskustvo. U procurelom izvetaju, koji W.
nije odobrila, policajac koji je vodio razgovor prekinuo je sasluanje, zato to ova vie nije mogla da se skoncentrie kada je ula
da je izdat nalog za moje hapenje, malo posle poetka intervjua.
Prema njenom prijatelju (M. T.), koga je policija takoe sasluala
u vezi s mojim sluajem, W. je imala utisak da je policija i ostali
oko nje ,,usmeravaju.
Mogao bih nastavim s ovim, ali neu. Ovo nije mesto za vebu u
iznoenju celog stava odbrane. Dovoljno je rei da su optube bile,
iz mog ugla posmatrano, u isti m ah smene i zlokobne. Pripremio
sam izvetaj od 46 stranica o tom sluaju, sa svim izjavama i nedoslednostima. Bila je to veba iz naunog urnalizma, koja je istraivala kako se neistine mogu pothranjivati kroz ceo cevovod komunikacije, da bi za ishod imale apsolutnu la koja ugroava pojedinca.

226

D ULI J AN ASAN

Kao to sam rekao, ne oekujem nagradu za dobro ponaanje te

nedelje u Stokholmu, ali optuba zbog silovanja je pakost koja je
ve ruinirala godinu dana mog ivota i nanela neuvenu tetu mom
javnom poloaju. Ako se ima u vidu da je rad kojem sam posvetio ceo ivot poivao na potenju i etikom aktivizmu, ta kampanja
protiv mene pokazala se korisnom samo za moje neprijatelje. Dok
ovo piem, nalazim se u kui jednog od mojih jemaca za kauciju, u
kunom pritvoru, u jednom engleskom selu, sa elektronskim okovom na nozi. Upotreba takvih elektronskih ureaja u sprovoenju
zakona datira od 1983., kada je jedan sudija iz Novog Meksika, po
imenu Dek Lav (Jack Love), proitao strip u kojem neki nitkov
kai Spajdermenu elektronski ureaj za praenje. Kao i kod starog
Bluija, moj ivot je udniji od fikcije. Nisam bio optuen za bilo koji
zloin, ali ako odjeku manipulacije s krvavim rukama dodate rei
Dulijan Asan, silovanje u neku mainu za pretragu, dobiete
oko etiri miliona odgovora. Optuba za silovanje bila je donoena,
povlaena i opet donoena, da bih za to vreme ja ve bio kriminalizovan zbog tog uasnog nedela, a dve ene su dobrovoljno pristale
na seks sa mnom u Stokholmu, avgusta 2010.
Hteli su da padne krv i u tome su uspeli. Neu vam vie iznositi
detalje: sada imate predstavu o svemu. U autobiografskom smislu,
udno je da sam posvetio toliko vremena neemu tako neobinom.
Sve se to dogodilo i moralo se razmotriti, ali to prosto nisam ja.
Usred jedne od najboljih radnih godina u mom ivotu, neto drugo
mi je moglo zaokupiti panju, neka eleznika nesrea ili prebraenje u mormonstvo ili neka druga zahvalna neverovatnost; ali, nije;
bila je to optuba za dvostruko silovanje i ovde sam to opisao koliko
god sam mogao.
Ono to spada u moju norm alnu ivotnu aktivnost nastavilo se
bez obzira na sve to. Ostao sam u vedskoj jo mesec dana posle

KRV

227

prvog podizanja optunice, ali nita se nije deavalo, a vedsko tuilatvo izgleda nije imalo potrebu da razgovara sa mnom, tako da
sam seo na avion i otiao u Englesku, da bih se vratio poslu. Uskoro
je za m nom raspisana evropska poternica, ali sada je vreme da se,
zajedno s naim medijskim partnerima, pripremimo za Kejblgejt,
najvee neovlaeno razotkrivanje u istoriji.

14

KEJBLGEJT
azotkrivanje nije samo akcija: to je nain ivota. Smatram da
ono obuhvata i razum i oseajnost: ono ste to znate i nijedna
drava nema pravo da od vas napravi neto manje nego to jeste.
Mnoge m oderne drave zaboravljaju da poivaju na naelima prosvetiteljstva, da je znanje garant slobode i da nijedna drava nema
pravo da sprovodi pravdu kao da je ona neto to treba da slui samo
vlasti. U stvari, ako se ispravno sprovodi, pravda je kontrolor vlasti
i moemo samo pomoi ljudima dokazom da politika nikada nema
potpunu kontrolu nad informacijama.

Sve to je samo po sebi razumljivo. Nekada je to bilo prvo naelo urnalizma u svakoj zemlji sa slobodnom tampom. Internet je
olakao cenzorsko pisanje i brisanje istine jednim klikom mia (Staljinu bi se to svidelo), kao i nadgledanje privatnih podataka ljudi
na nain koji bi sigurno oduevio demonske birokrate Treeg rajha.
Tajnost je preesto jedini oslonac onih na vlasti i svako ko to danas
kae ne vidi to samo kao neko ko insistira na starom liberalnom
standardu i mitu demokratije ve i kao egzotini anarhista, reen

KE J BLGE J T

229

da ugrozi nacionalnu bezbednost. Naela postavljena u amerikom Ustavu, ispravno analizirana, izgledala bi radikalno za mentalni sklop velikog broja ljudi iz dananje Amerike. Deferson bi
izgledao kao dravni neprijatelj, a Medison kao prilino crvenkasti
gerilac. Slino tome, m odernim Kinezima, oni mali, studiozni ekonomisti Marks i Engels izgledali bi kao ludaci koji uopte nisu shvatili duboku ljudsku vrednost neke Guijeve tane ili novog iPada.
Informacije nas oslobaaju. I to tako to nam omoguavaju da
dovedemo u pitanje postupke onih koji bi nas radije videli liene
sredstva za preispitivanje i bez prava na odgovor. I pored svog modernizma i softvera, WikiLeaks je snaga koja se zalae za slobodu
koja bi izgledala sasvim tradicionalno i razumljivo nekim duhovima iz XVIII veka, kao to je Don Vilks (John Wilkes). esto smo
se nalazili na udaru zato to smo se zalagali za naela koja su mnoge
vlade trebalo da brane i zato bile izabrane. Mi smo narodni biro
za kontrolu i uinak, koji radi na m eunarodnom planu, svestan
da su stvari koje vlade i diplomate rade iza zatvorenih vrata u potpunosti neto to nas se tie. Narod ih je izabrao, plaa ih, veruje
im, a ovi gospodare njime. I svaka vlada koja sebi doputa da to
zaboravi, ue glas naroda na svakom forumu, na svakom blogu, u
svakoj poruci na Twitteru i onda, s vremenom, na svakom trgu, od
Tjenanmena do Tahrira, od Trafalgara do Tajms skvera, sa odjecima
u svakom slovu alfabeta. A s vladama koje pokuaju da se toj istini
suprotstave je gotovo.
U naem odnosu s medijskim partnerim a od samog poetka sam
znao da u im, u nekom trenutku, ponuditi da nam se pridrue u objavljivanju ogromne zalihe diplomatskih telegrama koji su procurili
do nas i koje smo pripremali. Nastojao sam da avganistanski i iraki
ratni dnevnici ugledaju svetlost dana na to je mogue odmereniji i
obazriviji nain. Materijal je bio obiman i zahtevao mnogo vremena

230

D ULI J AN ASAN

za itanje i selekciju, organizovanje i predstavljanje, sa zakonskim i

drugim obzirima koji su uvek uticali na nae sudove o njima. Naa
glavna briga bila je da odrimo obeanje koje smo dali naim izvorima: ako je materijal u skladu s naom ureivakom politikom,
ako je vaan, nov i izloen nekom obliku potiskivanja, objaviemo
ga im budemo mogli, uz svu podrku s nae strane i na sva zvona.
Poslednji telegrami donosili su detaljan prikaz aktivnosti ambasada
irom sveta; skinuli su poklopac s tajnih operacija, duboko ukorenjenih predrasuda, nacionalnih neprijatnosti i ljudskog ponaanja
na svim nivoima vlasti. Kao i prethodna otkria, dovodili su svet u
fokus uprkos naporima onih koji bi ga radije zamutili. I mogli bi da
promene nain na koji vidimo ta nae vlade rade i zato.
Zbog stalnog praenja i agresivnog stava Pentagona prema meni
lino hteo sam da napravim kopije telegrama da bi bile sauvane.
Nije mi se svialo kako se razvijao odnos s Guardianom i mislio sam
da je ponaanje New York Timesa sramno, ali moj stav prema onim
prvima bio je, bolje avo koga poznajes. New York Times se pokazao kukavikim i nisam bio spreman da vie radim s njima. Oseao
sam da e se na nas uskoro sruiti snaan udarac i zato sam kopirao
250.000 dokumenata i prvo njih sakrio, i to preko veza u istonoj
Evropi i Kambodi. Stavio sam ih i na ifrovani laptop i poslao ga
Danijelu Elzbergu, junaku iz sluaja Pentagonovih dokumenata. To
to smo ih poverili Danu imalo je za nas simboliku vrednost. Znali
smo i da se moemo uzdati u njega i da e on sve objaviti ako doe
do krize.
Morate imati u vidu da taj materijal nema samo veliku filozofsku
vrednost. Da smo tako hteli, verovatno smo mogli prodati telegrame za milione dolara - zaista su mi nudili novac za njih, ak i kada
smo poeli da ih objavljujemo - ali mi ne radimo tako. Ipak, hteo
sam da naim partnerim a naglasim vrednost tog materijala, tako da

KEJ BLGE JT

231

imaju u vidu o emu je re dok pregovaramo o uslovima pod kojima

bi mogli biti objavljeni. Guardian je i dalje bio pravi list za saradnju
na tom materijalu i svoje brige sam ostavio po strani. Traio sam da
mi poalju pismo koje bi potpisao urednik lista Alan Rasbrider, u
kojem e garantovati da e materijal ostati strogo poverljiv, da nita
od njega nee biti objavljeno dok ne bude spremno za to i da nee
biti arhiviran na nekom kompjuteru povezanom s internetom ili s
bilo kojom internom mreom. Rasbrider je pristao i stavili smo
svoje potpise na to pismo. Zauzvrat, napravio sam ifrovani disk s
lozinkom i oni su dobili materijal. U tom trenutku stariji reporter
istraiva je otiao na odm or u kotsku, sve je bilo lepo i fino, sprem no za itanje materijala i stalnu komunikaciju o buduim planovima.
Sa vedskim sluajem koji je lebdeo u vazduhu nije bilo mogue
oteti se utisku da je nae medijske partnere obuzeo duh iparikog
ogovaranja. To me je zapanjilo poto su mnogi od njih istraivai reporteri, a vi zamiljate kako takvi ljudi moraju znati neto o blaenju
i histeriji koja prati politike otpadnike. Na primer, neki ovek koji
je radio za Biro za istraivako novinarstvo odjednom kae svojim
kolegama kako ne eli da se pojavi na bini zajedno s jednim silovateljenT ili injenica da novine ne ele da se njihov logo pojavi na
panou na konferenciji za tampu - dobro, to je neto poznato, uvek
ista povodljivost i sumnjiavost. Neki od tih ljudi krili su u svojim
ormanima vie kostura nego groblje Hajgejt, ali oni su se valjali u
mojim nevoljama s pravim uivanjem. Niko od njih me nikada nije
pitao kako je do toga dolo ili kako sam se oseao ili da li mi je neto
potrebno: njihov odgovor na te jezive optube, uprkos svemu to im
je govorilo njihovo iskustvo, bio je da ,,gde ima dima, ima i vatre.
Takvi ljudi sude tako celog ivota, u lanoj nadi da niko nee nikada
uperiti lampu ka njima. I naravno, u celini gledano, to niko i ne ini,

232

D ULI J AN ASAN

zato to su ti ljudi mediji, a dobro je poznato i da nijedan urednik iz

Flit strita33nikada nije ogovarao ostale.
Poto su se siti izogovarali iza lea nae organizacije, dvoje od tih
medijskih partnera poeli su da se ponaaju kao da predstavljam
moralni rizik. Nita se nije promenilo u materijalu, nita se nije promenilo u naoj strasnoj reenosti da ga otkrijemo, ali protiv mene
su podignute lane optube i to je te ljude navelo da se ponaaju jo
gore i da stereotip o meni uveaju do sumanutosti. Moda je trebalo
da ih spasem toga i sigurno sam to i pokuao, ali, preko odreene
take bio mi je potreban talenat koji nemam da bih izaao na kraj
s ljudima koji su bili tako ludaki opsednuti sebinim interesom.
Uradili su sve to su hteli, a ja sam napravio nekoliko greaka, od
kojih je poslednja bila to to sam im dao kopije telegrama.
U telegramima je bilo nekih neverovatnih pria: mito od 25 miliona USD za politiare u Indiji, uz znanje navodno suzdranih
diplomata SAD; znaci kontinuiranog meanja SAD u politiku situaciju na Haitiju; otkrie da je jedan peruanski predsedniki kandidata primao novac od poznatog trgovca drogom; nezapameni
nivo lobiranja diplomata stranih vlada u korist amerikih korporacija; politiari iz Litvanije koji plaaju novinare za pozitivno izvetavanje o njima; ak i pijuniranje predstavnika u UN od strane
amerikih diplomata.
Telegrami e postati senzacija, ali u tom trenutku jo nisu bili sasvim spremni. Jo nismo imali sistem za predstavljanje dokumenata
i nismo bili spremni za praenje saobraaja koji je morao uslediti.
Imali smo na umu i zakonske obzire, kao i nereene probleme u
zatiti naih izvora, ko god to mogao biti, i to je bio razlog zato
sam odlagao da materijal predam naem partneru i zahtevao da se
33
Fleet Street - sinonim za britansku tampu jer je u toj londonskoj ulici bilo sedite
svih velikih novinskih kompanija.

KE J BLGE J T

233

sporazumemo da se materijal nee objavljivati sve dok jasno ne bude

dato zeleno svetlo: mnogo vanije od ma kojeg brzog poena bilo je
da materijal bude spreman, a izvori zatieni. To je bio prioritet broj
jedan. Ali ne i za Guardian. im se stariji reporter vratio s odm ora u
London, poeo je da me maltretira u vezi s objavljivanjem. Rekao je
da rivalska novinarka, saradnica Independenta, ima kopiju telegrama i da je to jasna pretnja njihovoj ekskluzivnosti.
Istraio sam to. Ispostavilo se da je na islandski kolega Smari
Makarti zaista podelio materijal s novinarkom Independenta, i to
u trenutku nesmotrenosti. Zamolili smo ga da nakratko radi na telegramima da bi nam pomogao u njihovom formatiranju, ali, pod
pritiskom posla, neoprezno ih je podelo s njom - da bi sebi nekako
olakao teret - pod odreenim i strogim uslovima. Onda je na daljinu hakovao njen kompjuter i izbrisao telegrame, iako se nikada ne
moe znati da li ih je ona jo negde kopirala. Guardianov reporter je
tvrdio kako ih ona nudi okolo. Ne mogu da vam opiem koliko sam
puta nailazio na ljude - ljude koji sebe vide kao borce za neku stvar
- koji se ponaaju kao berzanske siledije, kada je posredi roba za
koju su zainteresovani. Moete uti kako im proteze kljocaju dok
se spremaju da ubiju. Iako smo sredili tu stvar s Independentom, Guardianov stariji reporter je i dalje o tome priao kao o pretnji i kako
moda postoji neka ,,divlja kopija. Hteo je da sve to to pre objavimo. Rekao sam mu da nismo spremni i da smo potpisali sporazum
o tome. Otiao je besan i vie ga nismo uli.
Kasnije je postalo jasno da je on ve kopirao materijal za New
York Times. Oni su ili na objavljivanje materijala, bez obzira na sva
vana pitanja - na pitanja ivota ili sm rti - koja su stajala iza dokumenata. Kao pohlepni, bezglavi, rasputeni banditi, spremali su se
da raznesu grad, bez obzira na ono to im je stajalo na putu. Guardianov reporter se ponaao podmuklo i nekontrolisano i bio je srean

234

D ULI J AN ASAN

to je udovoljio svom listu i svojim herojima s one strane Atlantika,

sruivi nam sve na glave bez upozorenja. Nema tog novinarskog
egrta koji bi se ponaao tako neprincipijelno, tako malo brinuo za
samu priu ili za ljude koji su je omoguili, koji bi tako grozniavo
gledao kako da ostvari svoj prljavi plan i zabode nam no u lea.
Ako se ima u vidu koliko je slabo New York Times podrao prethodna otkria i koliko je postao neprijateljski raspoloen prema meni,
nije bilo nikakvog smisla da i dalje saraujemo s njima. Najzad, to
je bio na posao. Ali Guardian nije mario za bilo ta od svega toga:
hteli su da im New York Times pomogne u pravljenju sopstvene odbrane, a WikiLeaks je mogao da ode i obesi se o najblie drvo.
Prosto nam je bilo potrebno neko vreme. To je bilo dublje od onoga to su oni mogli da shvate, u njihovoj klinakoj jurnjavi s rokovima, ali nama je bilo potrebno vreme da bismo se dobro pripremili.
Nazvao sam Rasbridera i on se sloio da doem na razgovor. Meanje New York Timesa - koje je bilo ilegalno, ako se seate, poto smo
potpisali sporazum s Rasbriderom - bilo je neto to jo niko nije
priznavao, ali u Guardianovo sedite doao sam ispunjen dubokim
prezirom. Znao sam da nas varaju, a da ak nemaju m uda da nam
kau ta rade. Doli smo u njihovu zgradu s mojim advokatom Markom Stivensom (Mark Stephens) i, poto je sluaj tako hteo, pored
stepenita smo se nali licem u lice sa starijim reporterom.
,,Zdravo, rekao sam.
,,0-o, rekao je on. Delovao je iznenaeno.
Videemo se kasnije, uzvratio sam. Samo hoemo da razjasnimo neke stvari koje nam je Rasbrider pokazao.
Nikada u ivotu nisam video da se neije lice tako menja. Otiao
je bled. Dok smo se udaljavali, neko iz nae grupe je primetio da
je reporter izgledao kao osoba koja je upravo uhvaena s orujem
kojim je izvreno ubistvo.

KEJ BLGE JT

235

Popeli smo se uza stepenice da se vidimo s Alanom Rasbriderom. Tamo je bio i urednik Die Spiegela. Vikao sam, to je gotovo
sigurno, i otvoreno ga pitao da li su dali materijal New York Timesu.
Rasbrider je samo izbegavao pitanje. Prvo to treba da znamo, rekao sam, jeste ko ima kopiju materijala. Ko nema kopiju materijala,
a ko ima? Zato to jo nismo spremni za objavljivanje. Pogled mu
je lutao prostorijom. Nije znao kuda da gleda. ,,Da li ste dali kopiju
telegrama New York TimesuN
Cela pria s novinarkom Independenta dala im je neki osnov za
naklapanje, ali to nije moglo da proe i samo sam nastavio da ih
pritiskam. Moramo da znamo s kakvim ljudima imamo posla, rekao sam. ,,Da li radimo s ljudima u iju re moemo da se uzdamo
ili ne? Zato to ako ne radimo s ljudima u iju pisanu re moemo
da se pouzdamo, o nda... Sada je izgledalo kao da svi samo zveraju
po prostoriji. Bilo je kao u crtanom filmu: svi ti odrasli ljudi koji ne
mogu da se suoe s istinom o onome to su uradili ili da iznesu neke
argumente u svoju odbranu. Posle u biti opisivan kao ludak koji je
urlao na njih. Ali, ko ne bi vikao kada je ulog tako visok? Ko ne bi
izgubio strpljenje s tako kukavnim pokvarenjacima koji se kriju u
svojim staklenim kancelarijama? Uskoro je svima bilo jasno da je
Alanovo izbegavanje da odgovori na pitanje praktino isto to i priznanje. Samo iz zakonskih razloga nije rekao ,,da ili ,,ne. Moje potovanje prema tom oveku potpuno je iezlo. Hou da kaem, evo
oveka, urednika vanog lista, institucije u stvari, oveka starijeg od
mene i s jednim kljunim pitanjem ispred sebe, a sve to moemo
videti je kako mu oi krue po prostoriji kao kuglica flipera. Bilo je
to neto potpuno neverovatno i nisam mogao da verujem da tome
prisustvujem.
Sigurno sam im odrao dugaak govor o potenju i tome slino.
Doe vam to, u takvim prilikama. U svakom sluaju, ta debata je

236

D ULI J AN ASAN

trajala sedam sati, a onda smo sili, da bismo utvrdili plan. Guardian
je sve vreme znao ta hoe - da odmah zapone objavljivanje. U
meuvremenu je Der Spiegel pokuavao da bude svaiji prijatelj. Istina je da nismo bili spremni za objavljivanje i da smo se nali pod velikim pritiskom tih ljudi koji su nas nedeljama kinjili, ali da smo sada
bili spremni za coup degrace. Usred svoje kolosalne, prljave oholosti,
zaboravili su ko smo mi i kako smo uopte dospeli u tu prostoriju.
Na nas su sada gledali kao na gomilu hakera i seksualnih prestupnika. Ali, mi smo poznavali svoj materijal i svoju tehnologiju; ti tipovi
su igrali prema najstarijim pravilima posla. Rekao sam im da u celu
zalihu odmah predati Associated Pressu, Al Daziri i New Corp. Nisam to hteo, ali bih uradio ako ovi ne ele da igraju igru.
Sabrali su se i poeli da razum nije govore o tome kako bi se
objavljivanje moglo izvesti. Nastavio sam svoj protivnapad i naglasio da bih mogao da ih tuim zbog nepotovanja ugovora. Moja
organizacija bila je neprofitna; zavisili smo od donacija u plaanju
trokova, a injenica da nai sistemi nisu bili sprem ni za objavljivanje ako bi vesti krenule odm ah samo nam je mogla naneti tetu.
Morali su da shvate ta nam rade: nismo bili neka teoretska grupa
ve organizacija od krvi i mesa, koja je godinam a radila na ostvarenju velikih ciljeva. Pretili su da nas unite svojim postupcim a
i ja bih iskoristio sve to je u naoj moi da ih u tome spreim.
I tako smo poeli da pregovaramo. Nisu odustajali od trenutnog
objavljivanja, ali na kraju su se ipak sloili da bi nam mesec dana
odlaganja dalo sasvim dovoljno vrem ena da se priprem im o. U toj
taki sam insistirao da se El Pais i Le Monde prikljue meavini
medijskih partnera, upotrebivi tu frazu koju je New York Times
toliko mrzeo. Sada smo znali, vie nego oni, koliko to partnerstvo
moe biti trulo i tu, na licu mesta, priprem ao sam se za budunost
na osnovu te lekcije.

KE J BLGEJ T

237

Naglasio sam da dokumenti ne treba da budu pria. Nismo bili u

svemu tome da bismo sami otkrivali prie; dakle, da bih pomerio
pritisak sa nas ka stvarnom sadraju, insistirao sam da se prie objavljuju jedna po jedna. Prvo glavne prie, nijedna o Izraelu, nijedna
0 Kubi, doputajui mogunost da e SAD prosto prejako reagovati
na Kejblgejt u celini. Oni e paziti, kao i svi mi, da u istom trenutku
putamo samo jednu priu. Takoe sam insistirao, kao na delu tog
iznuenog preureivanja naeg odnosa, da New York Times prekine svoju prljavu, sebinu kampanju pisanja tekstova protiv mene i
protiv Bredlija Meninga, mladia koga su opisali kao ludog, opakog
1jadnog pederia. To im je sigurno skinulo Pentagon s vrata, ali je
bilo sramno po svim merilima. Sreom, Keler je doao sutradan i
pristao da prekine s time, to su neko vreme i potovali.
Kasnije se pokazalo, preko ljudi iz Der Speigela, da je Guardian
od poetka hteo da nas pree. Radili su s New York Timesom i bili
sprem ni da nastave, a da nas o tome ne obaveste i ne daju ansu
da na pravi nain priprem im o podatke, kao i sebe same za napad
koji e uslediti. Toliko je Guardian m ario za naela o kojima je tu
bila re. Otvorenost? Mora da se alite. Nova generacija libertarijanaca? Nisu mogli manje m ariti za to. Nova atmosfera narodnih
ustanaka u svetu i novi duh saoptavanje istina monicima? Guardian - list s najneumesnije izabranim im enom na svetu - mogao
je da prenosi sliku za slikom s Trga Tahrir, ali bio je sprem an da
proda sva naela za koja se pokret borio i za koja smo se mi borili
pomaui im, i sve to baci pravo u vodu. Pokuaji starijeg reportera da svom listu donese jo jedan poen pre odlaska u penziju
doveli su njegov list do toga da se bori za svoj liberalni dah. Kada
su ameriki desniari poeli da trae moju likvidaciju, Guardian
nije objavio nijedan lanak u moju odbranu. Umesto toga, dopustili su mom starom prijatelju, specijalnom reporteru istraivau,

238

D ULI J AN ASAN

da napie mali, prljavi napad na mene.

Istina (strewth), kako to kaemo u Australiji. ivot je bio mnogo
laki dok su mi crveni mravi ili uz noge i ujedali me do smrti. U
to vreme je sunce makar bilo na mojoj strani. Ali, u naem novom
poslu, ubrzo smo morali da shvatimo da e stara garda poeti da nas
utira im se naemo na zemlji. Imali smo mesec dana da telegrame
dovedemo u red i to je bilo najuzbudljivijih mesec u mom ivotu.
Telegrami e modernom svetu pokazati ta zaista misli o samom
sebi i mi smo noima radili na tome, u jednoj engleskoj seoskoj
kui, da bismo sve zavrili na vreme. Poeo je da pada sneg i uskoro
ravnomerno pokrio predele Norfolka. Tada nisam ni slutio da e ta
kua, u doglednoj budunosti, postati moj zatvor.

POGOVOR
Dulijanova autobiografija se ovde zavrava,
ali rad WikiLeaksa se nastavlja.

14.
jan u ar 2011. - Predsednik Sine al-Abidine Ben Ali rasputa
tuniansku vladu i proglaava vanredno stanje, zatim bei u Saudijsku Arabiju. U Libiji njegov saveznik, pukovnik Gadafi dri govor
u kojem osuuje ustanak u Tunisu i tvrdi da su demonstranti bili
zavedeni WikiLeaksovim otkrivanjem detalja o korupciji u Ben Alijevoj porodici i vladi.
22. jan u ar - Peruanski list El Comercio dobija telefonski poziv
od WikiLeaksa, u kojem mu ovaj nudi 4.000 telegrama iz ambasade
u Limi. Slian dogovor se pravi s medijskim organizacijama irom
sveta, a ciljevi Kejblgejta postaju globalni.
28. jan u ar - Dok demonstranti zapoinju Dan gneva u Kairu,
Mubarakova vlada, koja se nala pod opsadom, preseca veze za mobilnu telefoniju, satelitski signal i internet irom Egipta. Oi sveta su
uprte u Bliski istok, dok WikiLeaks nastavlja da objavljuje telegrame
iz regiona.

240

D ULI J AN ASAN

15. februar - U govoru odranom na Univerzitetu Dord Vaington Hilari Klinton proglaava slobodu interneta za prioritet u
spoljnoj politici vlade Baraka Obame. Dodaje kako da bi imala
smisla, sloboda interneta mora prerasti u aktivizam u realnom svetu. Istoga dana vlada SAD trai od suda da prisili Twitter da otkrije
detalje iz naloga trojice WikiLeaksovih slubenika.
16. februar - Posle ostavke Mubaraka 11. februara WikiLeaks
nastavlja da podrava demonstrante u Egiptu, objavljujui vie od
450 telegrama iz kairske ambasade u jednom danu.
25. februar - Bivi predsednik Dord V. Bu otkazuje svoje najavljeno uee na Samitu globalnih voa u Denveru poto je uo da
e se tamo pojaviti i Dulijan Asan - koji je namerno i uzastopno
nanosio veliku tetu interesima Sjedinjenih Drava.
4. m art - WikiLeaksova slubenica Kristin Hrafnson proglaena
za Novinarku godine na Islandu, za 2010.
15. m art - Indijski list The Hindu poinje priu o Kejblgejtu.
Tokom nekoliko nedelja iznosi prie o podmiivanju u indijskom
parlamentu, korienju prodaje amerikog oruja u politike svrhe, navodnoj povezanost pakistanske obavetajne slube i talibana i
mnogim drugim sluajevima.
20. m art - Ameriki ambasador u Meksiku Karlos Paskval (Carlos Pascual) daje ostavku posle sukoba s predsednikom Felipeom
Kalderonom (Felipe Calderon) zbog njegove kritike meksikih bezbednosnih snaga u sluaju tajnih telegrama.
7. april - Izraelski list Yediot poinje objavljivanje najnovijih zapanjujuih telegrama osvetljavajui neke poznate teme, kao to je
tesna saradnja izraelske obavetajne slube i CIA, ali i neke neoekivane prie, kao to su bliske veze Mosada i kralja Bahreina i
pregovori o krijumarenju oruja u Gazu s predstavnicima biveg
egipatskog reima.

POGOVOR

241

8. april - Telegrami o Bliskom istoku i dalje se objavljuju, dok protesti zahvataju najvei deo regiona. Veliki broj telegrama iz 2009. i
2010. pokazuje da je amerika ambasada u Jemenu preko lokalnih
veza bila kontinuirano obavetavana o nepopularnosti njihovog saveznika, predsednika Saleha, koji se sada suoava sa estokim protestima.
21. april - Telegram iz Dubaija otkriva detaljne tvrdnje da iranski predsednik M ahmud Ahmadinedad priprema svog naelnika
generaltaba Esfandiara Rahima Maaeija (Mashaei) za svog naslednika. Maaei se smatra suparnikom iranskih sledbenika tvrde
linije, koji se protive meanju svetenstva u politiku.
25. april - WikiLeaks i jo devet medijskih organizacija poinju
da objavljuju fajlove iz Gvantanama - dosije Brifinzi o tretmanu
zatvorenika, koji je vodila Zdruena udarna grupa Gvantanamo.
Dokumenti koji pokrivaju 765 od ukupno 779 zatvorenika otkrivaju
detalje o zdravstvenom tretm anu zatvorenika, o tome u kakvim ih
uslovima treba drati, razloge za njihovo dalje utamnienje i dokaze
prikupljene protiv njih.
Desetine, moda i stotine zatvorenika drane su na osnovu krajnje tankih dokaza, a ponekad i bez ikakvih dokaza. Jedan ovek je
zatvoren zato to je navodno radio za informativni kanal Al Dazira, tako da se smatralo da moe dati korisne informacije o stanici
ili ljudima koje je upoznao dok je radio za nju; drugi ovek je bio
zatvoren jer je moda znao neto o teroristikim aktivnostima u
odreenom regionu, u kojem je radio kao taksista. Podaci o ostalim zatvorenicima govore o dubljim pitanjima amerike strategije pakistanske obavetajne slube su ukljuili u matricu indikatora
pretnji, uprkos injenici da je Pakistan kljuni ameriki saveznik u
ratu protiv terorizma.
Kao to pie ameriki novinar Glen Grinvold (Glenn Greenwald):

242

D ULI J AN ASAN

Kako je samo nasilan taj ameriki zatvoreniki sistem, kako su

samo nepouzdani dokazi na kojima poivaju optunice... ideja da
bi trebalo imati poverenja u vladu koja zatvara ljude za ceo ivot,
na osnovu tajnih, neproverenih dokaza, koje nikada nije razmotrio
neki sud, trebalo bi da uasne svaku pristojnu ili iole razum nu osobu, ali ti nedavno otkriveni fajlovi pokazuju koliko je izopaena ta
specifina politika zatvaranja ljudi na neodreeno dugo vreme.
11. maj - Vlada SAD saziva pretres pred Velikom porotom u Aleksandriji, u Virdiniji. Pretres, koji e se odrati u tajnosti, treba da
odlui da li WikiLeaks.org i njegovog osnivaa treba optuiti na
osnovu Zakona o pijunai. Istog dana Dulijan dobija nagradu Sidnejske mirovne fondacije, zlatnu medalju za izuzetnu hrabrost u
zalaganju za ljudska prava.
13. maj - Amnesty International izdvaja WikiLeaks i njegove medijske partnere u svom godinjem izvetaju kao katalizatore niza
ustanaka protiv tlaiteljskih reima irom arapskog sveta: Godina
2010. moda e ostati upamena kao prekretnica, kada su aktivisti i
novinari, pomou nove tehnologije, suoili vlast s istinom i tako se
izborili za vee uvaavanje ljudskih prava.
23. maj - List iz Salvadora El Faro poinje da objavljuje telegrame.
Njihovi tekstovi osvetljavaju pregovore oko Sporazuma o slobodnoj
trgovini u Centralnoj Americi, deportaciju salvadorskih emigranata
iz SAD, pokuaje leviarske, nekada gerilske, grupacije FMLN da popravi odnose s Amerikom, kao i amerika miljenja o lokalnim politikim figurama. Tekst u El Faro poinje ovako: ,,U Salvadoru radi na
desetine diplomatskih misija, ali ima samo jedna ambasada ili makar
samo jedna koju ne treba posebno imenovati, iju zastavu ne treba
posebno imenovati... Godinama su istaknuti dravni zvaninici, partijski lideri i poslovni ljudi poseivali ambasadu da bi podelili svoju
zabrinutost i lina miljenja sa diplomatama SAD, kao i svoje skrivene

POGOVOR

243

politike strategije, koje ne bi iznosili javno pred graane Salvadora.

31. maj - Tekstovi o telegramima koji se odnose na Severnu Irsku
i Republiku Irsku poinju da se pojavljuju u Irish Independentu. Nekoliko pria se odnosi na IRA, pri emu jedan telegram iz Hondurasa tvrdi da ona deluje i tamo, dok se u drugom telegramu iz Dablina navode rei biveg irskog ministra pravde, po kojima su jednog
politiara iz redova in Fejn (Sinn Fein), optuenog da je britanski
pijun, i koji je kasnije bio ubijen, navodno iz osvete, zapravo rtvovali Britanci. Drugi telegrami otkrivaju detalje o tome kako su diplomati SAD bili ukljueni u nadgledanje irskih muslimana i kako
je CIA koristila Irsku za tajno prebacivanje osoba osumnjienih za
terorizam.
1. ju n - WikiLeaks nastavlja da ukljuuje medije u nove partnerske aranmane. Postie sporazum s amerikim asopisom The Nation i haianskim listom Ha'iti Liberte oko objavljivanja telegrama
koji se bave odnosom SAD prema Karibima. Telegrami otkrivaju
kako je imuna haianska elita naoruavala i angaovala policiju u
proaristidovskim delovima prestonice posle pua 2004. godine, koristei je praktino kao privatnu vojsku; drugi telegrami ukazuju da
su ameriki diplomati lobirali za zadravanje haianskih nadnica
na najniem moguem nivou, protivei se njihovom podizanju na
5 USD dnevno, dok su neki telegrami potvrivali da su SAD, kao i
druge zapadne vlade, dobro znale da su izbori na Haitiju 2010. bili
nameteni.
2. ju n - Dulijan dobija nagradu Marta Gelhorn (Martha Gellhorn) za novinarstvo, za 2011. iri opisuje Dulijana kao ,,hrabrog, odlunog, nezavisnog: pravog predstavnika ljudi, a ne vlasti...
WikiLeaks je opisivan kao fenomen doba visoke tehnologije, to sigurno i jeste. Ali, on je i vie od toga. Njegov cilj, uspostavljanje
pravde preko transparentnosti, sledi najstariju tradiciju urnalizma.

244

D ULI J AN ASAN

WikiLeaks je doneo javnosti vie ekskluzivnih pria nego to veina

novinara moe da zamisli: bilo je to prenoenje istine koje je osnailo ljude irom sveta.
21. ju n - Telegram iz Vatikana, iz novembra 2002., ukazuje da
su venecuelanski katoliki biskupi bili umeani u pokuaj dravnog
udara u aprilu 2002. protiv predsednika Huga aveza (Hugo Chavez) i da su otkazali poslunost ak i Papi, koji je traio od biskupa
da se ,,ohlade od politikog aktivizma.
2. jul - Dulijan se pojavljuje u Londonu sa slovenakim filozofom Slavojem iekom i amerikom novinarkom Ejmi Gudman
(Amy Goodman). iek poredi uticaj Kejblgejta, s priom o carevom novom odelu: snaga otkrivenih dokumenata ne izvire samo ili
ne izvire uopte iz informacija koje iznose, ve iz injenice da su
informacije prvi put potvrene sa samog vrha i da se vie ne mogu
poricati. Svi znamo da je car go, ali u trenutku kada neko kae kako
je car go, sve se menja.
13. ju l - Dulijanov bioloki otac Don ipton (John Shipton)
putuje u London da bi podrao svog sina na njegovom poslednjem
sasluanju o ekstradiciji. Dulijana opisuje kao velikog disidenta...
na svetu ima mnogo inteligentnih ljudi, ali veina je iskvarena, dok
Dulijan izgleda ima moralnu hrabrost i sposobnost da sledi svoju viziju. Izgleda da poseduje neiscrpnu udnju za uspostavljanjem
pravde u svetu.

POGOVOR

245

U trenutku kadaje knjiga u originalnom izdanju krenula u tampu, Dulijanje i dalje bio u kunom pritvoru u Elingam Holu, u
Norfolku.
U trenutku kada u tampu ulazi srpsko izdanje knjige, Dulijanje
u ambasadi Ekvadora u Londonu dobio informaciju da m u je odobren politiki azil kojije zatraio nekoliko nedelja ranije.
Rad WiliKLeaksa moete pratiti na
wikileaks.org
ili
twitter. com/wikileaks
Svoj prilog moete poslati na
w ikileaks.org/donate

DODATAK

T AJ NI D O K U M E N T I
Na narednim stranicama navode se primeri
najvanijih tajnih dokumenata (,,the leaks),
koji se pominju u ovoj autobiografiji.

I: S O M A L I J A I S A V E Z
ISLAM SKIH SUDOVA

Godine 2006., kada je objavljen ovaj dokument, Savez islamskih

sudova bio je glavna politika snaga u Somaliji. Savez se razvio iz
lokalnih sudova, osnovanih radi sprovoenja erijatskog zakona, tokom devedesetih godina prolog veka. Sudovi, od kojih je svaki imao
sopstvenu miliciju, sklopili su labavi savez poetkom 2006. i poeli
da preuzimaju kontrolu nad veim delom zemlje, ukljuujui glavni
grad Mogadi. Ako se ima u vidu da je Somalija praktino bila bez
vlade jo od 1991., uspon Saveza predstavljao je zanimljivu pojavu.
Tajno ustrojstvo, kojeje navodno napisao najvaniji ovek iz Saveza,
eikAvejs (Aweys), doloje do WikiLeaksa preko kineskog izvora, koji
ga je opet preuzeo od Transnacionalne federalne vlade Somalije, pod
sponzorstvom UN, koja je praktino bila u opoziciji Savezu. Kada
je 28. decembra 2006. WikiLeaks objavio ovaj dokument, skrenuo je
panju na sumnje oko njegovog porekla i autentinosti. Savezje kasnije bio razbijen, a mnoge njegove voe morale su da napuste zemlju,
posle invazije etiopskih snaga, do kojeje dolo priblino u vreme objavljivanja ovog dokumenta.

250

D ULI J AN ASAN

ISLAMSKA REPUBLIKA SOMALIJA

Administracija Islamskih sudova, kancelarija glavnih imama
Duamareba (Dhuusamareeb), 9. novembar 2005.
U ime Alaha, najplemenitijeg i najmilostivijeg
To: Predstavnicima Islamskih sudova u severozapadnoj Somaliji
: Predstavnicima Islamskih sudova u severoistonoj Somaliji
Cc: Komitetu somalskih verskih voa, Mogadi
Predmet: Tajna odluka
Brao po islamu,
Jo od ezdesetih godina, kada je Somalija dobila graansku vladu i vojni reim Sijada Barea (Siyad Barre), ogrezao u
nepravdi, upranjavanje erijatskog zakona bilo je ometano i
teko narueno. erijatski zakon ukazuje na put ispravnosti i
upozorava na loa dela.
Na isti nain, u ovih deset godina dezintegracije dolo je do
velikih prestupa u poduavanju islama. Stanovnitvo je podeIjeno izmeu ratnih voa, koji izazivaju veliko prolivanje Ijudske
krvi i slabe veru Ijudi.
Kao to svi dobro znate, takozvana Transnacionalna vlada
osnovana za Somaliju proganja somalske verske voe i muslimane uopte. O naje ubedila meunarodnu zajednicu da su
somalske verske voe lanovi Al-Kaide. Dobro znate da je to
samo izgovor za dovoenje etiopske vojske, radi ubijanja somalskog naroda. Kao to znate, voe nekih frakcija bore se

T AJ NI D O K U M E N T I

251

protiv vlade iako ne slede nau viziju, ali koje opet moemo
upotrebiti kao vitalnu sponu.
Da bismo odgovorili na pretnje koje nam donosi taj plan vlade, koji bi narodu Somalije, koji je muslimanski, naneo veliku
tetu, odluili smo da vam na nekoliko narednih stranica izloimo sledei program, koji bi trebalo da primenjujete.
Na osnovu vidnog napretka koji su Islarmski sudovi ostvarili u
proirivanju svojih politikih programa, koji su obnovili pravednu
upravu u skladu sa erijatskim zakonom,
Imajui u vidu da je sadraj programa korien u kampanji
podizanja svesti i oduevljene reakcije stanovnitva na plan o
osnivanju Islamske republike, koja e slaviti pravdu i jedinstvo,
Imajui u vidu veliku potrebu za irenjem administracije Islamskih sudova u svim delovima Somalije, da bi se panja javnosti
usmerila na pravdu,
Imajui u vidu potrebu za ukidanjem takozvane Transnacionalne federalne vlade (TFG; Transnational Federal Goverment)
i Regionalne administracije, koji stanovnitvo dre kao taoce,
Doneli smo sledee odluke:
I.

Da osnujemo Islamske sudove u svim okruzima

Puntlenda i Somalijalenda, u saradnji s klanskim stareinama i tradicionalnim voama.

II.

Da predstavnici Islamskih sudova iz Puntlenda spree

delovanje milicija i doturanje oruja TFG iz Puntlenda i s
granice s Etiopijom.

III.

Treba pronalaziti nain za naruavanje odnosa izmeu

TFG, Puntlenda, Somalijalenda i Etiopije.

252

IV.

D ULI J AN ASAN

Treba se ubacivati u oruane snage Puntlenda i

Somalijalenda i koristiti klanske veze u njihovom razbijanju.

V.

Teko i lako naoruanje koje koriste oruane snage

Puntlenda i Somalijalenda treba kupovati za gotovinu i u
tajnosti.

VI.

Ako to ne uspe, posedniku tekog naoruanja treba direktno dati ponudu.

VII. Treba saraivati s kriminalcima i obezbediti gotovinu kao

motivaciju za ubistva zvaninika iz administracije (TFG,
Puntlenda i Somalijalenda).
VIII. Tradicionalne voe treba da komanduju svakim klanom i
potklanom i treba im obezbediti finansijsku podrku.
IX.

Versku poduku koja posredno utie na javno mnjenje

treba sprovoditi punom snagom.

X.

Treba izbegavati trzavice s tom administracijom i redovno

XI.

Treba pronai pouzdane saveznike u upravi svake admi-

plaati porez.
nistracije, koristei klanske stareine i tradicionalne voe
kao ulazne take, uz odgovarajuu fleksibilnost i podrku.
XII. Treba izdano pomagati narod Oromo i ONLF
(Ogadenski narodni oslobodilaki front) da bi se oslabila
Etiopija, koja je na glavni neprijatelj, kao i administracija
koja radi u interesu Etiopije.
XIII. Manjinske klanove, koje administracija marginalizuje, treba prihvatiti i uticati na njih.
XIV. Vagerda, potklan Marehana, treba podrati i podsticati
neprijateljstva unutar drugih potklanova Marehana.

T AJ NI D O K U M E N T I

XV.

253

Dati punu podrku generalu Morganu, kao oruu za unitavanje i razbijanje oslonaca kljunih klanskih voa, koji
su u saveznitvu sa Somalijom stekli znaajnu mo.

XVI. Politike razmirice s verskim voama koji podravaju te

administracije treba minimizirati.
XVII.

Predstavnici iz Puntleda i Somalijalenda treba da predloe najbolje naine za obnavljanje Islamskih sudova i
primenu navedenih odluka.

XVIII. Treba stalno paziti da ne doe do odavanja ove informacije.

XIX. Svakoga ko oda ovu informaciju i utvrdi se da je kriv, treba streljati.
Na kraju, predstavnicima se savetuje da diplomatski nastupaju
u sprovoenju ovih odluka i izvetavaju o napredovanju aktivnosti, ukljuujui procenu mogunosti i obezbeivanje potrebnih resursa.
Jedinstvo dolazi od Svemonog Alaha
Glavni imam Islamskih sudova
(u potpisu) eik Hasan Dahir Avejes (Hassan Dahir Aweyes)

II . B A Z A P O D A T A K A O O P R E M I
ZA V O JS K U SAD (O D L O M C I)

U svom neobraenom obliku, kako ju je objavio WikiLeaks, to je

izuzetno velika baza podataka, od nekih 2.000 stranica, s informacijama o snabdevanju trupa SAD u Iraku. WikiLeaksova analiza te
baze, objavljena uporedo s neobraenim podacima, dovelaje do niza
zapaanja. Ona se kreu u rasponu od uvida u veliku tetu koju nanose pobunjenike improvizovane eksplozivne naprave (IED) - na ta
ukazuje koliina narudbina za odgovarajuu opremu - do sveprisutnosti gotovine u haotinoj irakoj ekonomiji u periodu posle invazije,
o emu govori i vojna porudbina 39 maina za automatsko brojanje
novca.
Ovaj odlomakje deo mnogo duegspiska hemijskog oruja ijedinica vojske SAD koje su ga koristile u Iraku.

T AJ NI D O K U M E N T I

V O J N A J E D IN IC A

NATO O ZN A K A

255

N A Z IV S T A V K E

K O L I IN A

PU N JEN JE

1 05

STAVKE
977TH MP CO

1040014541625

(VVHMJAA)
128 M P C O

G RSCLXM 7
1040014541625

H H S 1 B N 101 FA

1040014541625

(VVPFST8)
46 MP CO

1040014541625

1040014541625

1040014541625

1040014541625

1040014541625

1040014541625

1040014541625

(VVABVBO)

P U N JEN JE

54

P U N JEN JE

52

PU N JEN JE

48

P U N JEN JE

45

P U N JEN JE

37

GRSCL XM7
1040014541625

(VVJJEAA)
B 2 -5 0 5 PIR

56

G RSCLXM 7

(VVJLKTO)
23 M P CO

PU N JEN JE

G RSCLXM 7

P O L IC IJ A (VVGDHAA)
H H C 2 STB

68

G RSCLXM 7

(VVCUUAA)
984T H V O JN A

P U N JEN JE

G RSCLXM 7

(VVHL9AA)
551 M P C O

90

G RSCLXM 7

(W P 5 X A O )
410M PC O

P U N JEN JE

GRSCL XM7

(VVPPUT4)
A C O 1 -1 7 8 IN

99

G RSCLXM 7

(VVPTVAA)
H H C 2 -1 5 2 IN

P U N JEN JE
G RSCLXM 7

(VVP71AA)

PU N JEN JE

36

G RSCLXM 7
1040014541625

PU N JEN JE
G RSCLXM 7

35

III. P R I R U C N I K O S T A N D A R D N O J
OPERATIVNOJ PROCEDURI U
GVANTANAMU (ODLOM CI)

Ovaj prirunik opisuje standardne operativne procedure (SOP) u

logoru Delta (zatvor u Gvantanamo Beju) i namenjen je tamonjem
osoblju. To je glavni dokument o nainu rada u Gvantanamo Beju,
ukljuujui i uvanje zatvorenika i njihov tretman. Ameriki sindikat
za graanske slobode je pokuao da taj dokument dobije od Ministarstva odbrane, ali njihov zahtevje bio odbijen.

T AJ NI D O K U M E N T I

4-20. Plan za regulisanje ponaanja

a.
Prvafaza plana za regulisanje ponaanja (prvih trideset dana ili kako nalae
JIG) (Joint Intelligence Group/ Zdruena obavetajna grupa). Svrha plana za
regulisanje ponaanja su podsticanje i
iskoriavanje dezorijentacije i dezorganizacije koje oseaju novi zatvorenici u
procesu istrage. On je usmeren na izolovanje zatvorenika i jaanje zavisnosti
od njihovih islednika. Tokom prve dve
nedelje u logoru Delta klasifikujte zatvorenike kao nivo 5 i smestite ih u Jedinicu
s maksimalnom zatitom (MSU). U tom
periodu treba stvoriti sledee uslove:
(1) ogranien kontakt: bez kontakta sa
ICRC (Crveni krst) ili svetenikom,
(2) bez mogunosti itanja knjiga ili
dopisivanja,
(3) MRE (gotova jela) za sve obroke,
(4) samo osnovni elementi za boravak:
(a) standardni madrac,
(b) jedno ebe,
(c) jedan pekir,
(d) zubna pasta / pranje zuba prstom,
(e) jedna aa od stiropora,
(f) jedno pakovanje sapuna,
(g) zatvorski pravilnik,
(h) bez Kurana, brojanica, molitvene

25 7

258

D ULI J AN ASAN

kape,
(5)
pisanje pote i isporuka bie u
skladu sa J-2.
b.
Druga faza plana za regulisanje ponaanja. Tokom dve nedelje posle faze 1
nastavie se proces izolovanja zatvorenika i jaanja njegove vezanosti za islednika. Sve dok komandant JIG ne promeni klasifikaciju, zatvorenik e ostati na
nivou 5, u sledeim uslovima:
(1) dalji boravak u MSU,
(2) Kuran, brojanice i molitvene kape
deli islednik,
(3) islednik odluuje o kontaktima
(4) islednik odluuje kada e se zatvorenik premestiti meu optu populaciju.
Peto poglavlje
Postupanje u zatvorskoj ustanovi
5-1. Pravila o angaovanju (ROE) i
Pravila o upotrebi sile (RUF)
a. Reference
(1) CJCSI 3121.01A ROE, DODD
5210.56 RUF i USCINCSO SER ONE
(prva serija)
(2) JTF-GTMO ROE/RUF 30. novembar 2002.
b. Fizika bezbednost pripadnika
vojske SAD i zatvorenika pod zatitom

T AJ NI D O K U M E N T I

vojske SAD je prioritet. Koristite minimalnu silu neophodnu za ostvarenje zadatka i nametanje zatite.
c. Pravo na samoodbranu: nita ne ograniava vae pravo da upotrebite sva neophodna, raspoloiva sredstva i preduzmete sve odgovarajue akcije u odbrani sebe i
vojne sile SAD od neprijateljskog ina ili
neprijateljske namere. Neprijateljski in je
napad ili neka druga vrsta upotrebe sile
protiv vojnih snaga SAD ili sila direktno
upotrebljena radi spreavanja ili ometanja
zadatka i/ili dunosti snaga SAD.
Neprijateljska namera je pretnja neposrednom upotrebnom sile protiv snaga
SAD ili pretnja silom radi spreavanja ili
ometanja zadatka i/ ili dunosti snaga SAD.
d. Odbrana zatvorenika: kao to biste
branili sebe od neprijateljskog ina ili
namere, smrti ili teke telesne ozlede.
e. Prioriteti u upotrebi sile: kada je
upotreba sile neophodna da biste se odbranili od zatvorenika ili ih stavili pod
kontrolu, sledite navedene korake ako
vreme i okolnosti to doputaju:
(1) upotrebite verbalno ubeivanje,
(2) pokaite spremnost za upotrebu sile,
(3) upotrebite biber sprej ili CS gas
(suzavac),
(4) upotrebite fiziku silu, zatim

259

260

D ULI J AN ASAN

nesmrtonosno oruje,
(5) pokaite spremnost za upotrebu
smrtonosne sile,
(6) upotrebite smrtonosnu silu (kako
je definisana u nastavku.
f.
Smrtonosna sila: to je sila koja moe
izazvati smrt ili ozbiljne telesne povrede.
Ona se moe upotrebiti kada su slabija
sredstva iscrpljena, nedostupna ili se ne
mogu realno primeniti; rizik od sm rti ili
teke telesne povrede po nevine osobe
nije znaajno povean: a svrha je:
(1) samoodbrana,
(2) odbrana drugog u neposrednoj
opasnosti od sm rti ili ozbiljne telesne
povrede,
(3) spreavanje krae ili sabotae
oruja, municije ili drugih osetljivih
stvari, koje predstavljaju ozbiljnu opasnost od sm rti ili teke telesne povrede
za druge,
(4) spreavanje nasilnog napada na
drugu osobu neposredno izloenu opasnosti od smrt ili teke telesne povrede,
to jest, ubistva, napada,
(5) spreavanje osobe koja je poinila neki od navedenih ozbiljnih prestupa
ILI:
(6) Spreavanje bekstva zatvorenika
koji se nae izvan ograde zatvorenikog

T AJ NI D O K U M E N T I

logora. Ako zatvorenik (ili zatvorenici)

pobegne, sledite navedene korake:
(a) viknite STOJ tri puta,
(b) upotrebite preostalu silu da osujetite bekstvo,
(c) ako se zatvorenik (ili zatvorenici)
nae izvan ograde zatvorenikog logora
i ako nema drugog efikasnog naina da
se bekstvo sprei, opravdana je upotreba smrtonosne sile. (Ako imate drugi
opravdan razlog za upotrebu smrtonosne sile, pored bekstva, NE EKAJTE da
se zatvorenik (zatvorenici) nae (nau)
izvan ograde;
(7) BEZ HITACA UPOZORENJA;
(8) pucajte da biste spreili osobu da
nastavi s ponaanjem koje vas je primoralo da pucate,
(9) pucajte pazei na bezbednost nedunih osoba u blizini,
(10) oruje ne bi trebalo drati izvan
futrole, osim ako ne oekujete da ete ga
upotrebiti,
(11) izvestite svoj lanac komandovanja o primeni sile.

261

262

D ULI J AN ASAN

IV: I Z V E T A J O B I C I Z A F A L U D U

Izvetaj obavetajne slube vojske SAD bavi se prvom bitkom za

Faludu, iz aprila 2004. Njegov cilj je da pomogne vojsci da bolje razume taktiku pobunjenika, ali i da dopuni detalje o bici u celini.

T AJ NI D O K U M E N T I

263

(U) Situacija u Faludi, 29. april 2004.

(U) Blisku podrku koalicione avijacije (CAS) pruili su mornariki avioni s rotirajuim krilima (AH-1 Cobra i borbeni helikopteri
UH-1N Huey), koji su ispalili projektile Hellfire i TOW, visoko
eksplozivne (HE) 2.75 i flechette rakete, kao i mitraljesku municiju od 20-mm, .50 cal i 7.62 mm. U sastavu CAS s fiksnim
krilima bili su avioni F-15E, F-16CG, F-16C+, AC-130U, F-18C
i F-14B, koji su izveli preko 1.000 naleta, izbacivi 70 bombi
GBU-12, 2 bombe GBU-31, 1 bombu AGM-65H, 1 projektil
Hellfire, kao i brojna punjenja municije od 20 mm, 105 mm,

40 mm i 25 mm. Pobunjenici su najvie zazirali od aviona

AC-130; njegova vatrena mo, u kombinaciji s osmatranjem
u realnom vremenu pomou bespilotnih letilica (UAV), brzo je
onemoguila najvei deo pobunjenikih nonih manevara.
(S//REL TO USA, MCFI) Razni izvetaji ukazuju da snage pobunjenika imaju 500-1.000 boraca. Bore se uglavnom s malim
naoruanjem, runim bacaima projektila (RPG), mitraljezima
(MG), improvizovanim eksplozivnim napravama (IED) i minobacaima. Neprijatelj deluje u manjim grupama, s malim naoruanjem, s kojima izvodi iznenadne napade, prebacujui se iz
zgrade u zgradu da bi ostao neuhvatljiv i vratio se po uskladiteno oruje i municiju.
(S//REL TO USA, MCFI) Posle dva dana borbi, 2/1 je uao u
severoistoni deo Jolana, dok je 5/1 zauzeo veliko uporite u
jugoistonom industrijskom sektoru, da bi ga osposobio kao

264

D U L I J A N AS A N

bazu za naredne patrole marinaca dublje u Faludi. Patrole marinaca su skoro odmah poele da napreduju du june strane
auto-puta 10 (glavni put koji preseca grad, s istoka na zapad).
(U) Koalicione snage su tokom borbi omoguile da neborci mukarci, ene i deca - napuste grad kroz uspostavljeni kordon
(najmanje 60.000 Ijudi) i da u grad uu humanitarne poiljke.
Devetog aprila 2004. marinci su snabdeli gotovim jelima (MRE)
i vodom kolonu vozila koja se protezala u duini od 2,5 km.
(S//REL TO USA, MCFI) U podrku je bilo ukljueno i oko 2.000
irakih vojnika i policajaca. Veina irakih snaga je dezertirala ubrzo po poetku borbi, primoravi neke jedinice marinaca
da popune njihove poloaje u obruu oko grada. Na primer,
5. aprila, od 700 irakih vojnika iz drugog bataljona Nove irake
armije, 38% je napustilo svoje poloaje posle paljbe na konvoj
u kojem su ili u Faludu. Izuzetak je bio 36. bataljon Irake
nacionalne garde (400 Iraana, 17 savetnika Specijalnih snaga/
SF), koji se dobro borio zajedno sa 2/1, u etvrti Jolan.
(U) Pobunjenici su razvili dubinsku odbranu i primenjivali asimetrinu taktiku, pucajui iz damija, otvarajui lunu minobacaku vatru na amerike poloaje na periferiji i izvodei iznenadne
napade iz stambenih etvrti. (Za vie informacija videti (U) Irak:
Asimetrine taktike, tehnike i procedure koriene u Faludi i
od strane Mahdijeve vojske).
(U) Politiki pritisak ograniava ofanzivne vojne akcije

T AJ NI D O K U M E N T I

265

(U) Politiki pritisak na SAD da zaustavi svoje vojne operacije

poeo je da se stvara odmah, i to iz nekoliko razloga.
(U) Milicija Muktade al-Sadra (Muqtada al-Sadr), Mahdijeva vojska, poela napade na snage Koalicije 2. aprila,
kao odgovor na to to je Koalicija ukinula njihov list Hawza
i uhapsila Sadrovog glavnog pomonika. Istovremeni iitski
ustanak poveao je pritisak da se borbe u Faludi okonaju
to je pre mogue. Ameriki vojnici i marinci bili su razvueni u tanak raspored, borei se protiv sunita irom Al Anbara
i sa iitima u Bagdadu, Kutu i Nadafu.
(U) Druge sunitske elije i grupe pojaale su svoje napade u oblastima van Falude, naroito u Ramadiju. Samo
6. aprila u Ar Ramadiju je ubijeno dvanaest marinaca.
(U) Britanci su traili i zaustavljanje napada na Faludu.
(U) Skandal zbog zlostavljanja zatvorenika u Abu Grajb
(Abu Ghraib) postao je javan krajem aprila i to je dodatno
raspalilo gnev Arapa i muslimana prema Sjedinjenim Dravama.
(U) Al Dazira je tvrdila da je u ofanzivi vojske SAD ubijeno 600 civila. Slike mrtve dece stalno su prikazivane na
televizijama irom sveta.
(U) Savet za upravu Irakom (The lraqi Governing Council, IGC) poeo je da se osipa. Trojica lanova su napustila
Savet, a petorici je bilo zapreeno da ga napuste, to je
predsedavajueg Privremene koalicione vlade (CPA), Pola
Bremera (Paul Bremer), podstaklo da odri sastanak sa
IGC 8. aprila, radi razmatranja problema oko OPREZNOG

266

D ULI J AN ASAN

REAVANJA. Sunitski politiari su operaciju smatrali za

kolektivnu odmazdu". IGC je tvrdio da e nastati masovne demonstracije.
(U) Do 9. aprila CPA je ubedila generala Abizijada da naredi zaustavljanje kopnenih ofanzivnih dejstava u Faludi.
(U) Opsada traje ve tri nedelje
(U) Prekid vatre nije pravi izraz. Uprkos amerikom jednostranom prekidu vatre, borbe su se nastavile iako prekidane periodima zatija. Mada su pobunjenici zadrali odbrambeni raspored i reili da ne napadaju direktno utvrene poloaje marinaca,
nastavili su napade iz daljine. Minobacaki napadi su ostali uobiajeni. Snage SAD nastavile su manje manevre da bi uvrstile svoje odbrambene pozicije. Vazduni udari Koalicije su se
nastavili. Snajperisti s obe strane su svaki pokret inili rizinim.
(U) Poslednje dve nedelje eici i voe iz Falude sastajali su se
s predstavnicima CPA, IGC ili I MEF (Prvi marinski ekspedicioni
korpus) radi pregovora o uslovima za stalni prekid vatre. Amerika nacionalna vrhovna komanda se zalagala za druge opcije,
pored dovravanja ienja Falude. Ostavi sa svega nekoliko opcija, I MEF i CJTF-7 (Sedma zdruena koaliciona udarna
grupa) okonali su 30. aprila operacije i zvanino predali odgovornost za Faludu novoformiranoj Brigadi Falude, sunitskoj
miliciji pod komandom oficira bive irake vojske. U tu jedinicu
bili su ukljueni i mnogi pobunjenici, tako da je njen uticaj na
bezbednosnu situaciju u gradu bio zanemarljiv.

T AJ NI D O K U M E N T I

267

(U) Gubici
(S//REL TO USA, MCFI) Posle 26 dana borbi, u Faludi je ubijeno 18 marinaca, a priblino 96 ranjeno. U celoj zoni operacija
(AO) I MEF u aprilu je bilo 62 KIA (ubijenih u akciji) i 565 WIA
(ranjenih u akciji).
(S//RELTO USA, MCFI) I MEF procenjuje d a je ubijeno izmeu
600 i 700 pobunjenika, do kje neutvren broj ranjenih. U priblino 150 vazdunih napada uniteno je 75 zgrada, od kojih dve
damije.
(U) Neprijateljske snage
(U) Strategija
(S//REL TO USA, MCFI) Strategija pobunjenika koji su branili
Faludu imala je dva cilja: 1) da privue medijsku panju i simpatije i 2) da nanese to vee gubitke Koaliciji, uvlaei je u peadijsku borbu prsa u prsa, na gradskom terenu. elije koje su
ostale u Faludi da bi se borile imale su nameru da odugovlae
borbu koliko je god to mogue, da bi se politiki i meunarodni
(IO) pritisak doveo do take kljuanja.
(U) Operativni plan
(S//RELTO USA, MCFI) Pobunjenici iz Falude nisu mogli da
raunaju na saradnju i podrku od drugih mrea iz oblinjih
gradova Saklavija, Ar Ramadi, Amarijah i Karmah. To je za

268

D ULI J AN ASAN

posledicu imalo da je OPREZNO REAVANJE izazvalo veliku

uznemirenost irom provincije Al Anbar, naroito u Ar Ramadiju, gde su pobunjenike elije pojaale svoju aktivnost da bi
razvukle snage Koalicije tokom operacije. Koristile su brojne
putne prepreke, IED i sloene zasede du kljunih pravaca
komunikacije (LOC) u toj oblasti, da bi ometale Koalicione
konvoje za snabdevanje i patrole. Naroito su napadani pravci za snabdevanje (MSR) Mobil i Miigen. Pobunjenici su pokuali da otete ili unite kljune mostove, kao to je onaj
preko kanala Tartar.
(S//REL TO USA, MCFI) Pobunjenici su tokom borbi pokazali
operativnu slobodu kretanja. Borci i zalihe bili su ubacivani kroz
redove marinaca i u Faludu na razne naine:
(U) pobunjeniko poznavanje lokalnog terena olakalo je
korienje sporednih puteva i skrivenih staza, koji nisu bili
blokirani ulaznim kontrolnim punktovima (ECP),
(U) neto stvari su prokrijumarili ,,civili kroz kontrolne
punktove marinaca,
(U) mogue je da je iraka policija dobrovoljno saraivala
ili bila podmiena.

V: K R O L O V ( K R O L L ) I Z V E T A J
O KORUPCIJI U KENIJI

Ovaj izvetaj, na vie od sto stranica, detaljno opisuje optube zbog

korupcije biveg kenijskogpredsednika Danijela Arapa Moia, njegove
porodice i saradnika. Izvetaj je naruio Mvai Kibaki, poto je smenio Moia na mestu predsednika, 2002. godine, ali nije nikada bio objavljen. Ovi odlomci donose primere o prirodi, tonu i ozbiljnosti tih
optubi.

270

D ULI J AN ASAN

TOKOVI NOVCA
Primeen je znaajan porast aktivnosti meu lanovima porodice i saradnicima biveg predsednika Moia na spreavanju
svake mogunosti da ih vlada lii njihovog bogatstva.
U novembru 2003. bivi predsednik Moi sastao se u svom
domu u Kabaraku sa svojim sinovima Filipom i Gideonom, svojim dugogodinjim pomonikom Kulieom i poverljivim porodinim advokatom dr Kiplaaatom. Glavna tema sastanka bilo je
porodino bogatstvo u zemlji i u inostranstvu.
Advokat biveg predsednika Moia savetovao ih je da svoju
imovinu obezbede u prekomorskim zemljama. Rekao je da
tamo nijedan sud nee za njihovu imovinu utvrditi da je steena ilegalno ili korupcijom. Samim tim, to e spreiti vladu
Kenije da zatrai od bilo koje strane zemlje zamrzavanje njihovih sredstava. Savetovano im je da koriste proverene trustove, s iskustvom u skrivanju traene imovine meu probranim
jurisdikcijama, s labavom politikom u pogledu proneverenih
sredstava.
Saglasili su se da Kulei treba da oslobodi sva sredstva u svom
posedu u ime biveg predsednika Moia i da e se taj transfer
obaviti u korist kompanija pod kontrolom dece biveg predsednika Moia. To pitanje je izazvalo napetost izmeu Kuleia, s
jedne, i Gideona i Filipa, s druge strane. Kuleiu je bilo i fiziki
zapreeno za vreme sastanka u Filipovoj kui, posle ega je
Kulei traio od g. Turna, saradnika Kenya Seed Company, da

T AJ NI D O K U M E N T I

271

intervenie kod biveg predsednika Moia. Kulei je smatrao da

se od njega trai da preda vie nego to je drao u ime biveg
predsednika Moia i da njegovi sinovi ne uoavaju dobro razliku izmeu njegovog linog bogatstva i bogatstva njihovog
oca. Utvreno je da Gideon moe da prebaci svoja sredstva
iz June Afrike u Namibiju, gde je bivi predsednik Moi, ija
je sredstva titio predsednik Sam Nudoma (Nujoma) lino,
imao velike investicije.
Posle sastanka u Kabaraku, svaka strana je preduzela razliite
korake, da bi obezbedili svoja sredstva kao to je bilo dogovoreno. Na prvi pogled, njihovi pojedinani planovi deluju nepovezano, ali, naprotiv, re je o sprovoenju veoma dobro koordiniranog plana.
DOUA KULEI (Joshua Kulei)
Modus operandi
Utvreno je da je tokom mnogih godina Kulei zastupao biveg
predsednika Moia u preko 50 kompanija iz Kenije, iz svih sektora ekonomije.
Lokalne kompanije u kojima je Kulei bio direktor nisu mogle
da donesu dovoljno dividendi da bi to odgovaralo likvidnoj gotovini i imovini za koje se veruje da se nalaze pod njegovom
kontrolom. Na osnovu isplaenih dividendi i profita prijavljenog kod plaanja poreza jasno je da njegovo realno bogatstvo
nema nikakve veze s tim izvorom prihoda.

272

D ULI J AN ASAN

Kulei je sam po sebi veoma imuna osoba. Pre tri godine Kulei
je imao velikih prolema s Moievima, kada je Gideon nastavio da
ubeuje svog oca kako Kulei moda ima vie novca od njega
zato to je koristio ime biveg predsednika. Smatra se da se to
dogodilo u vreme kada je Kulei razmiljao da napusti Keniju i
prebaci se u London.
Kulei je posle decembra 2003. dobio upozorenje iz kancelarije
javnog tuioca (DPP) da su braa Moi naruila njegovo ubistvo.
Prema informacijama klijenta, zamalo je bio uhapen u vezi s
prevarom u vezi s kenijskim naftovodom.

TAJNI D O K U M E N T I

NAZIV KOMPANIJE
Trans-National Bank

273

VLASNIKA STRUKTURA
Moi, Biwott, Nyachu, Kangwana,
Gideo i jo petorica suvlasnika

Ran u Lakipi

Moi 100%

Farma u Eldoretu

Moi 100%

Stona farma u Rasednoj dolini

Moi 100%

Farma u Kabaraku

Poklon Moia Univerzitetu iz Kabaraka

Farma u Mauu

Poklon Moia AIC (crkvi)

Farma u Kilgorisu

Sada u dravnom vlasnitvu

American Life Insurance Company

Trans-National Bank, Moi, Biwott,

Kulei

Kobil and Kenol Petroleum

Moi 50%, Biwott 50%

Nairobi Airport Services

Moi, Mungai, Ndegwa

Rai Plywood iz Eldoreta (drvna graa)

Moi 6%, porodica Rai 94%

Safaricom Kenya

Biwott, Charles Filed Marsham,

Gideon, 40%. Pota, 60%.

African Cargo Handling

Prodata kompaniji Kenya Airways

Kenchic Ltd

Moi, Charles Njonjo, P. K. Jani, K.

Kiereini

Morris and Company

Direktor je bio Kulei, ali je dao

ostavku 1992.

Capital Project Transport

Boinett 50%, Philip Murgor 50%.

MIDI Consultancy

Miles Donnelly

Anhalt Road Apartment

Miles Donnelly

274

D ULI J AN ASAN

GIDEON MOI
Modus operandi
U novembru 2004. Gideon je krenuo na put iz Kenije, marrutom koja ga je vodila od June Afrike i Namibije do Ujedinjenog
Kraljevstva i konano Luksemburga.
Gideo je prenoio u Namibiji. Bivi predsednik Moi ima veoma
srdane line odnose s predsednikom Nudomom. Jasno je da
Gideon nema najbolje odnose s Junom Afrikom i da njegova
akcija ima za cilj prebacivanje njegovih sredstava iz te zemlje.
Ima indicija da e ta sredstva najverovatnije biti prebaena u
Namibiju.
Zna se da je Gideon ranije esto odlazio na Kajmanska ostrva
(Veliki Kajman i Kajman Brak), preko Majamija, u SAD.

VI: I Z V E T A J K R I K K R V I O
VANSUDSKIM LIKVIDACIJAM A U KENIJI
(ODLOMCI)

Ovaj izvetaj veoma opirno i s mnogo detalja bavi se navodima

daje kenijska policija poinila na stotine vansudskih likvidacija Ijudi
pod sumnjom da su bili lanovi lokalne kriminalne organizacije Mungiki. Ovi odlomci opisuju pozadinu izvetaja i njegovih nalaza, kao i
reakcije kenijske policije i vlade, a donose i nekeprimere pojedinanih
sudbina navedenih u izvetaju.

276

D U L I J A N AS A N

POZADINA ISTRAGE
1. Kenijska nacionalna komisija za Ijudska prava (KNCHR) ispitivala je od jula 2007. albe zbog navodnih egzekucija i nestanka osoba po nalogu kenijske policije.
2. Na osnovu dosadanje istrage, KNCHR je 5. novembra 2007.
objavio preliminarni izvetaj koji ukazuje da je kenijska policija
mogla biti umeana u vansudske egzekucije gotovo 500 Ijudi,
izmeu juna i oktobra 2007., ija su tela pokopana u raznim
grobnicama irom zemlje, dok su neka ostavljena na otvorenom, a druga baena na razne lokacije, kao to su ume, naputene farme, reke i brane.
3. Ovaj izvetaj je dostavljen predsedniku Republike Kenije, Njegovoj ekselenciji, Mvaiju Kibakiju, i uinjen dostupnim
svim relevantnim organima vlade, od kojih je traeno da odgovarajue vlasti postupe u skladu s iznetim nalazima. Zato je
KNCHR bio iznenaen kada je, umesto da uvai teinu pitanja
koje taj izvetaj otvara, policijski komesar general major Husein
Ali (Hussein Ali) reagovao tako to je KNCHR nazvao besmislenim telom, koje se bavi izmiljanjem neosnovanih optubi
na raun policije i dodatno osudio KNCHR zbog

navodnog

nedostatka strunosti u sprovoenju istrage. Policijski komesar

je osim toga pozvao KNHCR da podnese bilo kakav dokaz za
te prilino infantilne optube". Shodno tome, kenijska policija je
objavila zvanini prigovor na izvetaj KNCHR. Policijski prigovor
ne spori injenicu da su se ta ubistva dogodila, ve samo saoptava da je o tome otvorila istrane dosijee.

T AJ NI D O K U M E N T I

277

4. U svakom sluaju, KNCHR nastavila je istragu da bi dopunila svoj izvetaj i dalji nalazi su potvrdili sutinu preliminarnog
izvetaja i otkrili teka naruavanja zakona i osnovnih Ijudskih
prava od strane kenijske policije, u njenom tretmanu osoba
osumnjienih da su lanovi Mungiki i drugih navodnih kriminalnih grupa.
5. lako KNCHR ni na koji nain ne zaboravlja zverstva koja se
pripisuju Mungikiju i drugim ilegalnim bandama (videti Aneks 1
o pozadini pokreta Mungiki), ona osuuje upotrebu vansudskih
likvidacija

osumnjienih lanova kao strategiju za reavanje

problema ilegalnih grupa. Metodi koji se pripisuju policiji i koji

su dokumentovani u ovom izvetaju ukazuju na ozbiljno krenje
Ijudskih prava, naroito prava na ivot i prava na poteno suenje pred sudom zakona.
6. KNCHR i dalje prima alarmantan broj albi zbog nestanaka i
vansudskih ubistava, koji se pripisuju policiji, i poziva vladu da
hitno intervenie da bi zaustavila to krenje Ijudskih prava.

278

D ULI J AN ASAN

DETALJI NALAZA O MOGUIM EGZEKUCIJAMA,

MUENJU I DRUGIM KRENJIMA LJUDSKIH PRAVA
IZJAVE SVEDOKA
KNCHR je od jula 2007. poeo da prima svedoenja rtava,
roaka i prijatelja rtava, kao i nezavisnih svedoka, koji su dali
izjave o hapenjima od strane policajaca koje su poznavali ili
onih koje su prepoznali kao vozae policijskih vozila. Izjave svedoka ukazuju da su ubrzo posle hapenja neke rtve nestajale
bez traga, dok su druge pronaene u grobnicama. KNCHR je
dokumentovao te izjave svedoka, kao to je navedeno u sledeem delu:
Benson Mvangi Varaga (Benson Mwangi VVaraga, 55 godina),
kroja iz River rouda, u Najrobiju, pronaen je mrtav na gradskom groblju, 19. maja 2007., dva dana poto ga je policija
uhapsila zbog pucnjave u blizini njegovog radnog mesta. Do
pucnjave izmeu policije i gangstera dolo je 17. maja 2007.,
oko 13.00, i tada su ubijena trojica osumnjienih gangstera
i jedan policajac. Incident je privukao veliku panju elektronskih i tampanih medija, a Mvangi je bio uhvaen i baen u
policijsko vozilo (videti dole). Dvoje svedoka incidenta dalo je
izjave KNCHR. Opisali su kako je, dok su radili u krojakoj radnji preminulog u River roudu, u Gitaka hausu, policija upala u
njihovu zgradu oko 14.30, 17. maja 2007. Rekli su da je policija u njihovoj zgradi navodno traila lopove. Jedan od policajaca je naredio svedocima i preminulom da legnu na patos i

T AJ NI D O K U M E N T I

279

posle nekih 15 minuta njih troje je vezano i ubaeno u policijski

landrover, u kojem se nalazilo jo 15 osumnjienih. Grupa od
18 osoba odvedena je u policijsku stanicu u Kamukundi. Svedoci dalje opisuju kako je, dok su oni ekali da budu upisani u
knjigu deurnog (to se nije dogodilo), jedan policajaca naredio
Varagi da se javi u kriminalistiku kancelariju na spratu. Ostalo
se otkrilo sutradan, 18. maja 2007. KNCHR je zatim dobio izjave Varagine porodice, po kojima je, poto je saznao za njegovo
hapenje, Varagin brat otiao u policijsku stanicu u Kamukundi
17. maja 2007., ali da nije mogao da ga vidi, zato to je doao posle 18.00. Sutradan, u 9.00, opet je otiao u policijsku
stanicu u Kamukundi, ali nije mogao da ue u trag Varagi. S
ostalim lanovima porodice traio ga je u svim policijskim stanicama u Najrobiju, ali uzalud. Sutradan (19. maja 2007.), otili su
na Gradsko groblje, gde su pronali Mvangijevo telo. Slubenici
groblja su rekli rodbini da su preminulog doneli policajci iz policijske stanice u Parklendu, koji su pucali na njega dok je beao
kroz Gradski park. Obdukcijom koju je obavio dr Piter Ndegva
(Peter Ndegvva) utvreno je daje Mvangi izdahnuo od viestrukih povreda organa, usled brojnih rana o d m etaka . Prema na-

lazu patologa, fatalni m eci su ispaijeni s iea. rtva se m orala

nalaziti na 20 cm o d napadaa. Izgleda i da je bio u pokretu (to
jest, m etak je proao paralelno s butnom kosti). Ostali pucnji u
nogu su izgleda bili ispaljeni izbliza i spreda. Da li je m ogue da
je bio pogoen jednim m etkom i da su m u onda rekli da tri?

Defri Kungu (Geoffrey Kungu), koji je zaraivao za ivot kao

prodavac cipela, nestao je 8. oktobra 2007. oko 11.00, poto

280

D ULI J AN ASAN

se sreo sa svojom enom na Glavnoj autobuskoj stanici u Najrobiju. Prema svedoenju njegove ene, Kungu je trebalo da
kupi cipele i da istoga dana krene u unutranjost (u Murangu).
Posle nekoliko minuta ena ga je nekoliko puta zvala telefonom, ali on se nije odazivao. Oko 17.00 opet ga je nazvala,
ali je telefon bio iskljuen. Sledeeg dana, ena je obila nekoliko policijskih stanica, ukljuujui Kamukundi, auri, Mojo,
Makongeni i Glavnu, ali uzalud. U sredu je otila u zatvor u
industrijskoj zoni, ali opet bez uspeha. U etvrtak i petak ga je
traila u policijskim stanicama u Langati i Ruaiju, opet uzalud. U
petak, 12. oktobra 2007., dok je gledala vesti na KTN u 19.00,
prepoznala je sve stvari koje su pripadale njenom muu, naroito njegovu zelenu jaknu s belim i narandastim zakrpama
(videti dole), koju su ranijetog dana pronali slubenici KNCHR,
koji su u pratnji medija obili Kiserijan, poto su tamonji itelji
primetili neka tela. ena je rekla KNCHR da je Kungu ve dva
puta hapsio policijski odred iz Kvekvea pod optubom da je
lan ilegalne sekte ,,Mungiki . Posle prvog hapenja Kungu je
platio 2.000 kenijskih ilinga (Ksh) za svoje oslobaanje, poto
je policajac koji ga je uhapsio pretio da e ga ubiti. Drugi put
je uhapen 7. septembra 2007. i odveden u policijsku stanicu
Makongeni. Kada je otila da ga obie, jedan policajac iz naroda Kamba, identifikovan samo kao g. Muli, i drugi po imenu
Piter (Peter), traili su 10.000 Khs za njegovo oslobaanje i rekli
da e ga u suprotnom ubiti. Preklinjala je policajce da joj daju
vremena da sakupi novac, koji im je odnela 9. septembra, posle egaje Kungu bio puten. Obdukcija Kunguovih posmrtnih
ostataka obavljena je 24. oktobra 2007. u Gradskoj mrtvanici.

T AJ NI D O K U M E N T I

281

Telo su velikim delom izgrizli predatori. Cela leva noga bila je

otkinuta od kuka. Svi miii i tkivo na desnom donjem delu tela
i svi stomani organi su nedostajali, tako da su ostale samo kosti i neto ligamenata. Prema nalazu patologa, uzrok smrti bile
su teke povrede usled dva hica ispaljena u glavu. Ti hici su
bili ispaljeni iz neposredne blizine, to ukazuje na pogubljenje."
Patrik Mvangi (Patrick Mvvangi), kondukter iz Matatua, sa linije
45 za Githuari, nestao je 17. oktobra 2007. Na dan nestanka,
stajao je na peronu 44 za Githuari ekajui svog vozaa, koji je
trebalo da doe po njega posle ruka. Iznenada su se pojavile
neke osobe koje su se predstavile kao policajci i uhapsile ga
zajedno s ovekom po imenu Danijel Mutahi (Daniel Mutahi) videti priloeni profil, da bi ih onda odvezli u malom, belom privatnom vozilu, registarskih tablica KAM 294R. Kolega voza i
njegov otac uzalud su ga traili u nekoliko policijskih stanica i
mrtvanica. Sve su prijavili u policijskoj stanici u Kasarani. Do
trenutka zakljuenja ovog izvetaja, 11. jula 2008., on se i dalje
vodi kao nestao.

VII: BA N K A JU L IU S BAER

Banka Julius Baer je deo Julius Baer Group, privatne bankarske grupe sa seditem u Cirihu. WikiLeaks je objavio veliki broj dokumenata o
raunima otvorenim u Baerovom ogranku na Kajmanskim ostrvima, to
je za posledicu imalo podnoenje tube protiv WikiLeaksa u SAD, koja
je uspeno odbijena.
Navedeni odlomci ukljuuju izjavu Rudolfa Elmera, biveg slubenika
Baera, koji je prosledio informacije, kao i dokument u vezi s posebnim
raunom te banke.

T AJ NI D O K U M E N T I

283

Iz izjave Rudolfa Elmera

Banka Julius Baer sistematino prebacuje oporeziva sredstva u
off-shore zonu Kajmanskih ostrva (kao i u Luksemburg i poreski raj Gernzi), da bi minimizirala ili svela na nulu svoje poreske
obaveze, ali i poreske obaveze svojih klijenata. Te entitete zovem ,,bellevue-griten (kurvice). Ponekad se oseam kao telohranitelj tih ,,damica , koje se, u osnovi, iskoriavaju. Reje o
sledeim kompanijama s ogranienom odgovornou, u okviru
Holdinga Julius Baer AG, koje svoje usluge nude kao off-shore
entiteti Holdinga Julius Baer AG na Kajmanskim ostrvima:

Julius Baer Bank and Trust Co. Ltd, Kajmanska ostrva (banka)

Julius Baer Trust Co. Ltd, Kajmanska ostrva (administrativna kompanija)

URSA Ltd., Kajmanska ostrva (osiguravajua kompanija)

Baer Select Management Ltd, Kajmanska ostrva (investicioni menadment)

Crelnvest Ltd, Kajmanska ostrva (zatvoreni investicioni fondovi)

shaPE Ltd., Kajmanska ostrva (privatna deoniarska kompanija)

Zajedniki ciljevi tih kompanija su:

obavljanje transakcija koje su mogue samo zahvaljujui nedostatku finansijske regulative i jurisdikcije na Kajmanima,
za razliku od zemalja s jakom regulativom,

smanjivanje oporezivih prihoda grupe Julius Baer u vajcarskoj i drugim zemljama, kao i poreskih prihoda njenih klijenata,

284

D ULI J AN ASAN

pronalaenje naina za klijente iz vajcarske i stranih zemaIja za izbegavanje poreza ili ak za poreske pronevere,

omoguavanje vajcarskim i stranim poverljivim klijentima

da osnuju kompanije na Kajmanima (kao i na Gernziju i u
Luksemburgu), da bi iskoristile tu situaciju,

zatita investitora,

i, prirodno, smanjivanje poreskih obaveza Julius Baer Group.

Samo matina kompanija Julius Baer and Trust Co Ltd (banka)

sa Kajmanskih ostrva je direktno u posedu Holding Julius Baer
AG iz Ciriha. Vlasnik svih drugih kompanija je Julius Baer and
Trust Co Ltd (direktno ili indirektno), tako da se samo Julius Baer
and Trust Co Ltd (banka) sa Kajmanskih ostrva pojavljuje javno.
To je ono to se vidi, dok sve ostale kompanije ostaju skrivene.
Ni Eidgenoessische Banken Kommision (vajcarska federalna
bankarska komisija), niti poreska administracija nikada nisu prikazale balanse ili profitne proraune tih kompanija, na osnovu
Zakona o poverljivosti koji vai na Kajmanima (slino vajcarskom zakonu o bankama), po kojem pravo na istragu ne postoji.
Procenjeni obim umanjenog poreza moe se odrediti na osnovu
prorauna priloenog na kraju dokumenta. To nije taan iznos
gubitka poreskih prihoda u vajcarskoj ve ilustracija raspona
i naroito metodologije tih off-shore entiteta. Prikazane brojke
odnose se na poetak ove decenije i vrlo je verovatno da su
danas mnogo vee ako se ima u vidu rast grupe.

T AJ NI D O K U M E N T I

285

Sledee pismo odnosi se na raun jednog amerikog subjekta na Kajmanskim ostrvima. RudolfElmer tvrdi da ono predstavlja samojedan
primer klijenta koji koristi Baerove raune radi poreskih pronevera,
u saradnji sa Baerom. (Obratiti panju na naglaeni deo teksta.)
Datum: 12. maj 1999.
Od: Valerie Mullen, Trust Department
Telefon: 345 949 7212
Faks: 345 949 0993
Predmet: VVinston Layne Trust
Danas sam bila u prilici da razgovaram s Vinstonom Lejnom,
izmeu ostalog, i o oporezivanju Trusta. Objasnila sam mu da
su posle promene zakona o poreskim obavezama deponenta
realni zahtevi za korisnike i poverioce odskora postali jasniji.
Objasnila sam mu da iako nisam poreski strunjak, znam da
ako ste korisnik iz SAD, imate obavezu da tu injenicu prijavite,
bez obzira na to da li primate ili ne primate dividende.
Vinston Lejn mi je zahvaiio zbog toga to sam mu to objasnila
i podelila s njim svoja saznanja. Ipak, pomenuo je da ne eli da
prikae bilo ta poreznicima iz SAD. Potvrdio mi je da smo ispunili svoju obavezu time to smo ga posavetovali o poreskim
promenama, ali on eli da trust i korisnici ostanu poverljivi.
Dok sam razgovarala sa g. Lejnom, shvatila sam da bi on radije
saekao konanu verziju ugovora, koju treba da saini Maples
& Calder, pre nego to dobije kopiju na razmatranje.

D ULI J AN ASAN

Na kraju, potvrdio je da bi radije ponovo, u celini, napisao pismo o namerama, koje eli da nam uputi.
Valeri Mulen

VIII: NADMI AUI

Nadmi Aui je britanski dravljanin irakog porekla. Bio je optuen za prevaru u Francuskoj 2003., zbog svoje umeanosti u skandal
E lf Aquitaine (francuska naftna kompanija). Martin Brajt (Martin
Bright) iz asopisa New Statesman, na svom blogu je objavio tekst
kojim je skrenuo panju na Auijevo korienje sudskih parnica ili
pretnji parnicama, da bi neki asopisi iz svojih internet arhiva uklonili tekstove u kojim aje kritikovan. JN ew Statesman je dobio pismo
od Auijevih advokata, a Brajtje morao da cenzurie sopstveni blog.
WikiLeaks je objavio i originalni tekstsbloga i cenzurisanu verziju.
Obe se mogu videti na sledeoj adresi:
http://wikileaks.Org/wiki/Talk:Eight stories on Obama linked
billionaire Nadhmi Auchi censored from the Guardian,
Observer, Telegraph and New Statesman
ili
http://tinyurl.com/3edqwed

288

D ULI J AN ASAN

IX: IZV E TA J JU N O A F R I K E K O M IS IJE

ZA K O N K U R E N C I J U (O D L O M C I)

Komisija za konkurenciju je ustavno telo June Afrike ijaje odgovornost promovisanje i regulisanje potene konkurentske utakmice u
junoafrikoj ekonomiji. Ovaj odlomakje deo izvetaja od 590 strana
Komisije za konkurenciju, o stanju u junoafrikoj bankarskoj delatnosti. Kada ga je Komisija prvi put objavila, kljuni delovi su bili
uklonjeni na zahtev navedenih banaka. WikiLeaksje objavio kompletnu, neredigovanu verziju.

T AJ NI D O K U M E N T I

289

U proceni profitabilnosti banaka u obavljanju PTA (plaanje preko rauna) i povezanih usluga, kao referencu smo koristili finansijske podatke koje je priloila Absa (Absa Bank, u okviru
Absa Group Limited), o svojim fleksibilnim bankarskim uslugama (FBS) i bankarskim uslugama za privatna lica (RBS)...
Podaci koje je priloila Absa pokazuju rast profita u segmentu
FBS po zbirnoj prosenoj stopi rasta (CAGR) od 24% godinje,
u periodu 2002-2005. Prihod (operativni) u tom segmentu rastao je po CAGR od 23% godinje - to jest, priblino po istoj
stopi kao i profit - dok je rast trokova iznosio 22%. To govori
da je do porasta obima profita u segmentu FBS dolo pre
svega zahvaljujui poveanju obima, a ne poveanju profitne
margine (mereno po procentualnom iznosu profita)11.
U segmentu RBS vrednost profita je rasla jo bre - po CAGR
od 40% godinje, u periodu 2002-2005. Ipak, prihod (operativni) ovde je rastao po CAGR od svega 9% godinje, a operativni
trokovi po stopi od 5%. Prema tome, jasno je da se profitna
margina poveala. Ako se ima u vidu da je broj klijenata u segmentu RBS takoe rastao po prosenoj godinjoj stopi od svega 5% u istom periodu, onda vei obim transakcija po nioj ceni
prua temeljno objanjenje za poveanje profita. Absa je zakljuila, s ime se slaemo, da ,,to znai da se rast profitne margine
u segmentu RBS izmeu 2002. i 2005. godine moe najveim
delom pripisati utedi u obimu. Ukratko, jedinina cena je dovoljno sniena da bi to moglo da obezbedi glavnu osnovu za
zbirni proseni godinji rast profita u celom tom periodu.

290

D ULI J AN ASAN

Oigledno Absa nije uspela da tu utedu u jedininoj ceni, u iole

znaajnijoj meri po svoje klijente, postigne sniavanjem cena
usluga, ve da je odluila da najvei deo te utede prikae kao
profit. Absa je mogla da povea cenu svojih glavnih transakcionih proizvoda u periodu 2002-2005. po stopi priblino istoj
ili neto nioj od inflacije u tim godinama - uprkos tome to je
imala znaajnu korist od smanjivanja jedinine cene na osnovu
utede u obimu.
Nismo mogli da izvedemo istu specifinu analizu za druge
banke, pre svega zato to nam one nisu obezbedile podatke o operativnim trokovima, u dovoljno dugom periodu da
bi to bilo od koristi za tu svrhu. Ipak, nema sumnje da su u
uslovima koji preovlauju u irenju trita sve velike banke
imale koristi od utede u obimu. Kao to pokazuju podaci
koje je priloila Absa, nije bilo pravog konkurentskog pritiska
drugih banaka za smanjivanje cena - to ukazuje da su i one
prikazale vei deo utede u jedininoj ceni kao profit, umesto
da su to prenele na svoje klijente u obliku niih cena usluga.
Rivali na tom ekonomskom tritu realno nisu osetili nikakav
efektivni konkurentski pritisak na cene.
Ako je efektivna konkurencija karakteristika trita, onda bi
konkurentski pritisak, bilo od potencijalnih, bilo od postojeih konkurenata, svakako primorao Absu da snizi svoje cene
da bi zadrala svoj relativni udeo na tritu i poveala obim
svog poslovanja u tom segmentu. injenica da do toga nije
dolo ukazuje da su banke zatiene od efektivnog pritiska

T AJ NI D O K U M E N T I

291

konkurencije kada je re o ceni PTA, naroito u segmentima

za male i srednje korisnike.

X: A L T A N T U J A A R I B U

Altantuja aribuje Mongolka ubijena oktobra 2006. u Kuala Lumpuru. Ovaj dokument, koji je objavio WikiLeaks, sastoji se od izjave
date pod zakletvom, koju je potpisao Rade Petre, urednik vebsajta
Malaysia Today, i to u vezi s tim ubistvom. Izjava je objavljena i na
vebsajtu Malaysa Today. U vreme objavljivanja, bliski saradnik malezijskog zamenika premijera bioje optuen zbogpodsticanja na ubistvo. Kasnijeje bio osloboen optubi.
Izjava Rade Petre moe se nai na sledeoj adresi:
http://wikileaks.org/wiki/Raia Petra Kamarudin statutorv declaration on Altantuva Shaariibuu murder
ili
http://tinyurl.com/3elel9y

XI: I S L A N D S K E B A N K E (O D L O M C I)

Kaupthingje hila islandska banka, sa seditem u Rejkjaviku, koja

je delovala internacionalno. Od oktobra 2008. Kaupthing, kao i druge
izuzetno uticajne islandske banke, nije vie mogla da odgovori na svoje obaveze. Banku je preuzela Islandska uprava za finansijski nadzor
i njena sudbinaje trenutno neizvesna.
Ovo je Kaupthingova Velika knjiga pozajmica, koja belei najvee
iznose koje je banka dala na zajam. Mnoge od tih pozajmica, detaljno
opisanih u dokumentu, otvaraju niz veoma ozbiljnih pitanja o Kaupthingovoj praksi, naroito ako se ima u vidu da su velike sume novca bile
pozajmljene osobama tesno povezanim s bankom, esto bez mnogo garancija. Odreen broj pojedinacaje uhapen, na Islandu i u inostranstvu,
posle kolapsa islandskog bankarskog sistema. Ovaj dokumentje otkriven
krajemjula 2009.
Ovi odlomci prikazuju Kaupthingove procene pozajmica datim kompanijama izExista Group. Ukupan iznos tih pozajmica je 1,43 milijarde , od egaje vei deo bio odobren bez ikakvih garancija. Ako se ima
u vidu daje Exista Group najvei akcionar u Kaupthingu, sa oko 23 %
vlasnitva, to onda otvara ozbiljna pitanja o nainu na kojije upravni
odbor Kaupthinga (zlo)upotrebljavao sredstva na tetu svojih deponenata.

294

DULIJAN ASAN

1B

Exposure

Collateral &
Guarantees

Financlal
Performance

Risk Factors

TAJNI D O K U M E N T I

295

B9BDSBDB

296

D UL I JA N AS AN

E x is t a - B a k k a b r a e d u r G r o u p ( K a u p t h in g L u x e m b o u r g )

The Bakkabraedur Group is ovvned and controiled by Agust and Lydur

Gudmundsson, who are the founders of the lcelandic listed company Bakkavor
Group hf. and the largest shareholders of Exista hf. (with regard to Exista sub group
please refer to separate report). Substantial part of the exposure is aligned to the
groups investment companies; beside that KBLUX established in favour of:
1. Barello Global S.A. - GBP 12.75mn property flnancing in UK
2. Jukebox L.P. - USD 23mn aircraft financing
3. Agust Gudmundsson - EUR 7.5mn + EUR 1.4mn property financing in France
1.
Personal guarantee L. Gudmundsson
There are no direct pledges between the different investment
2.
First priority mortgage on
companies
aircraft and some of the facilities are neither secured by
(market value USD 28.5mn/LTV c.80%)
personal guarantee nor by any other assets qualifying on the
3.
Undertaking to establishstandard
mortgages
on and conditions of KBLUX. Taking the lack of
terms
gross guarantee into account real short posltion amounts t
the properties
EUR 43.67mn.
Securities portfolio of the group is widely spread with the major
parts being the shares held in Exista (EUR 371.4mn) and
Bakkavor Group (EUR 63.5mn, market values).
i Credit Rating: no rating
j Due to changed framewori< regulations regarding the
I UK linked operations (which require domestic
j payment sources for servicing debt), the group
! structure needs to be part!y reorganised.

E x is t a - E x is t a S u b G r o u p ( K a u p t h in g L u x e m b o u r g )

! Exista sub group -being a part within Bakkabreadur Group- was founded in June
! 2001 by a group of lcelandic Savings Banks and Kaupthing Bank hf.; in December
2002 Bakkabraedur became the maJority shareholder of the company alongside the
J founding companies. Exista's business model is "effectively based on utilising
income from cash-generating businesses to support highly selective investment
| activities. In 2007, Exista successfully converted from a pure investment company
I to a financial services company with operations in the areas of insurance and asset
j financing. The switch is supporting the diversification in income streams as wt
i the direct generation of cash flows.
j Up to now KBLUX arranged and syndicated two deals in favour of Exista:
j 1. Exista B.V.: in 09/2005 a EUR 150mn Secured Syndicated Loan Facility, with an
! own commitment of EUR 29mn, Maturity in 09/2008 (bullet).

1+2. First priority pledge of shares

1+2. Security Cover Ratio 150% (piedged shares to loan); in case of
in Kaupthing Bank hf.
non compliance, borrowers are contractually obliged to deliver
2. Guarantee given by Exista B.V. ! additional shares.
Interim Financial Statements 06/2008 (in EUR mn)
Turnover
105.7
EBITDA
24.4
Total assets
6,924,7
Curr. Assets
n/a
Equity
2,284.2
Equity ratio
(*w/o taking into account goodwill EUR 341.4 mn)

Due to business nature, financial performance was

significantly impacted by challenging market
environment. Mainly due to revaluation of shares
(EUR -237.2mn) and substantially lowered income
from associated shares (c. EUR -482.9mn; compared
to 06/2007), Exista had to report a net loss of EUR
82.2mn for the period under review

The financial performance of the group is intensely exposed to the (investment) market development and
might be affected further; the EUR 150mn syndicated transaction due for repayment in September 2008 v
not be refinanced but repaid.

T AJ NI D O K U M E N T I

297

XII: K O L A T E R A L N O U B I S T V O

WikiLeaks je dobio kopiju video-snimka iz kabine amerikog borbenog helikoptera ,,Apa, koji prikazuje dva incidenta u Bagdadu, od
12. jula 2007., u kojimaje ivot izgubilo najmanje dvanaestoro Ijudi.
Kompletna verzija tog snimka, od 39 minuta, moe se videti uporedo
s obraenom verzijom od 18 minuta, na adresi www.collateralmurder.net, gde se mogupronai i svipratei izvori.

XIII: AVGANISTANSKE RATNE BELEKE

(ODLOM CI)

Ove beleske se sastoje od. kratkih izvetaja o svakom incidentu

koje su amerike trupe u Avganistanu smatrale vanim, a nastale su
od januara 2004. do decembra 2009. U dokumentima prosleenim
WikiLeaksuprijavljeno je 90.000 incidenata iakoje samo oko 75.000
objavljeno.
Ovih sedam zapisa donose detalje incidenata sa civilnim rtvama,
koje su prouzrokovale britanske trupe, tokom oktobra, novembra i decembra 2008. Kao i drugi slini izvetaji iz ovih beleaka, oni pruaju
uvid u haotini karakter stanja na bojnom polju i stalni rizik od greaka koalicionih trupa - i njihove posledice. Neke informacije iz tih
izvetaja su uklonjene, a neki akronimi proireni radi bolje itljivosti,
ali svaki originalni izvetaj se moe identifikovati na osnovu svog broja i u celini proitati na vebsajtu WikiLeaksa. WikiLeak je i redigovao
neke beleke posle objavljivanja.

T AJ NI D O K U M E N T I

299

9923276D-082E-4116-97FC-98ED3B4CF007
14. oktobar 2008.
Y Coy CDO bio je na VCP (Deurni oficir ete Y bio je na kontrolnom punktu za vozila), kada se 1 x lokalni stanovnik (Local
National) na motociklu pribliio VCP i ignorisao znak za obavezno zaustavljanje. Prijateljske snage su ispalile 1 x pucanj upozorenja u zemlju ispred motocikliste. Metak je rikoetirao i pogodio vozaa u nogu. rtva je sprovedena u FOB INKERMAN
(Utvrena baza Inkerman), MO (medicinski oficir) pregledao
je povreenog, dao mu novac za taksi i poslao ga u bolnicu
BOST. BDA (procena gubitaka): ranjen 1 x LOKALNI STANOVNIK (CAT UNK; kategorija nepoznat).
DOPUNA
PRIJATELJSKE SNAGE ispalile 1 x pucanj upozorenja 5,56 mm
DOPUNA 150112D*OCT08
RC(S) (Regionalna komanda) izvetava da se motocikl nalazi u
PB EMERALD (patrolna baza Emerald). RC(S) ne oekuje da e
biti isplaene jo neke nadoknade. 1 ranjeni avganistanski (AFG)
lokalni civil.
733A452F-C9F3-4A25-AEAA-980BC16FDA1E
22. oktobar 2008.
Avganistanska nacionalna armija (2/3/205) i GBR OMLT

300

D ULI J AN ASAN

(Britanski operativni tim za obuku i vezu) bili su u patroli. 1 x

lokalni stanovnik na motociklu velikom brzinom pribliavao se
prijateljskim snagama i LOKALNI STANOVNIK se nije zaustavio
posle ispaljivanja metaka upozorenja. PRIJATELJSKE SNAGE
su onda pucale na motocikl i ubile lokalnog stanovnika. PRIJATELJSKE SNAGE su potvrdile da LOKALNI STANOVNIK nije
bio bomba samoubica i prebacile su telo u bolnicu SANGIN.
rtva je prijavljena.
DOPUNA 1352D*
LOKALNI STANOVNIK nije primljen u bolnicu SNG i vraen je
SNG DC.
Potvreno da je hitac ispalio vojnik iz OMLT.
DOPUNA 1644D*
***Dogaaj je ponovo opisan u skladu s prvobitnim izvetajem*
Cilj patrole je bilo ienje pravca od PB NABI do kontejnera
Red ISO (od patrolne baze NABI do Crvenog11 skladinog
punkta) (GR 41 SPR 7355 5012) da bi se uspostavila veza
s timom IEDD (tim za neeksplodirana eksplozivna sredstva),
koji se kretao od SANGIN DC, da bi ga onda sproveli u PB
NABI zbog UXO zadatka (demontiranja eksplozivnih naprava). U 1203D*, peadijska patrola u sastavu 10 x GBR OMLT
napustila je PB NABI u pravcu Crvenog ISO. Kada su PRIJATELJSKE SNAGE stigle do Crvenog ISO, formirale su kordon
da bi saekale tim IEDD. Oko 1255D*, na GR 41 SPR 73706
50328, 1 x lan OMLT ugledao je 1 x LOKALNOG STANOVNIKA na motociklu koji mu se pribliavao s juga. Mislio je
da je LOKALNI STANOVNIK bomba samoubica. Prethodne

T AJ NI D O K U M E N T I

301

dve nedelje obavetajna sluba je uzastopno izvetavala o

opasnosti od napada dvojice bombaa samoubica na motociklima, u okolini bazara u SAGNINU. Kada se mogui napada naao na 35-4 0 m od njegove pozicije, ispalio je 4 hica
upozorenja (5,56 mm) u blizinu mogueg napadaa. Mogui
napada nije smanjio brzinu ili promenio pravac i nastavio
je da vozi pravo ka pripadnicima OMLT. Kada se ovaj naao
na udaljenosti od 20 mm, ispalio je nekoliko rafalnih hitaca
(detalje treba potvrditi) u centar mase mogueg napadaa.
Motocikl se survao u jarak i zapalio.
Posle inspekcije LOKALNOG STANOVNIKA odmah je utvreno da je ovaj mrtav i da nije bio bomba samoubica. U 1345D*,
PRIJATELJSKE SNAGE su odnele telo u bolnicu SANGIN DC,
s viestrukim GSW (rane od vatrenog oruja) u predelu grudi
i odmah se vratile na svoje prethodne pozicije, da bi sprovele
tim IEDD to NABI radi UXO zadatka.
***Dogaaj zakljuen u 1644D* 1 ubijeni avganistanski (AFG) lokalni civil
4B54C6BD-3057-4C3B-8C74-30342C5D9670
CDO iz COY J 42, koja se prebacivala u MOB (Glavna operativna baza), primetio je da se 1 x vozilo sa LOKALNIM STANOVNIKOM pribliava konvoju i ispalio 2 x signalne rakete u
znak upozorenja. Vozilo LOKALNOG STANOVNIKA nije promenilo pravac ili usporilo, tako da su PRIJATELJSKE SNAGE
ispalile 2 x RDS (rafala) od 9 mm (kao hice upozorenja) u zemlju ispred vozila. Vozilo je naglo skrenulo i zaustavilo se. Vozilo

302

D ULI J AN ASAN

LOKALNOG STANOVNIKA je vizuelno pregledano i patrola je

nastavila da obavlja svoj zadatak. Kasnije istraga je utvrdila da
je u vozilu bilo i dete LOKALNOG STANOVNIKA, koje je zadobilo smrtonosnu ranu od vatrenog oruja. Incident je NDS (Nacionalna uprava za bezbednost) prijavio HADI HAKBIN (Hajji
Haqbin) (uticajni plemenski voa iz plemena BARAKZAI), roak
deteta.
***Dogaaj zakljuen u 261808d* 1 ubijeni lokalni civil
E8AA01C8-A3 F D-467E-85 F6-7 B F604445A41
29 novembar 2008.
Avganistanska nacionalna policija (ANP) koja je zajedno sa
GBR PMT (Britanski tim za policijsku obuku) bila u patrolnoj
vebi, prijavila je da se 1 x belo vozilo pribliava patroli velikom
brzinom i da nije htelo da se zaustavi. PRIJATELJSKE SNAGE
su otvorile vatru iz SAF (poluautomatskog oruja). U vozilu je
bio jedan pripadnik ANP (bez uniforme). Formiran je kordon i
pruena je QRF (prva pomo).
DOPUNA 291423D*NOV08
Regionalna komanda izvetava da se LOKALNI STANOVNIK
obratio patroli zato to je u tom kontaktu njegova kerka zadobila na nozi ranu od vatrenog oruja. Ona se trenutno nalazi u
bolnici BOST. Istraga je u toku.
NFTR. (Nita drugo za raport)
***Dogaaj zakljuen 1950D* 1 pripadnik ANP preminuo od
zadobijenih rana

T AJ NI D O K U M E N T I

303

283C7026-A6D2-4A4E-BCD3-5B1E742073F6
4. decembar 2008.
CDO iz W Coy 45, koji se nalazio u patroli, prijavio je PRIJATELJSKIM SNAGAMA da je primetio 1 x mogueg pobunjenikog izviaa u mrenoj referenci 41SPR72034852 i ispalio 1 x
hitac upozorenja. Mogui pobunjenik je ignorisao upozorenje i
nastavio da sledi patrolu. PRIJATELJSKE SNAGE su mislile da
je opasan po ivot i ispalile 1 x rafal iz SAF.
***Dogaaj zakljuen u 05 1530D*
DOPUNA 1836D*
Regionalna komanda izvetava da je posredi bio LOKALNI
STANOVNIK, a ne pobunjenik. Primljen je prvobitni izvetaj.
Identifikacija rtve je promenjena iz INS (pobunjenik) u LOKALNl STANOVNIK. LOKALNOM STANOVNIKU je pruena pomo
i otpremljen je u lokalnu bolnicu.
369D999E-F9EC-4C57-9FF0-65B7746A19567
24. decembar 2008.
CDO iz L Coy 42, koji se nalazio u patroli ienja ISO OP
SOND CHARA, pribliilo se 1 x vozilo sa 2 x LOKALNA STANOVNIKA, koja su ignorisala znak za zaustavljanje PRIJATELJSKIH SNAGA. PRIJATELJSKE SNAGE su ispalile 3 x 7,62 mm

304

D ULI J AN ASAN

iz MG (mitraljeza), ali vozilo je nastavilo da se kree. PRIJATELJSKE SNAGE su ispalile 3 x hica u mainu vozila, ali ono se
i dalje kretalo. PRIJATELJSKE SNAGE su onda ispalile 3 x hica
u vetrobran i vozilo se zaustavilo.
NFTR.
***Dogaaj zakljuen u 1803D* 1 ranjeni lokalni civil
88BE7199-5C88-484E-A5BD-BE6AD0654657
CDO iz W Coy 45, koji se nalazio u NFO patroli, prijavio da se
1 x vozilo (beli kombi) kree velikom brzinom prema kordonu
PRIJATELJSKIH SNAGA. PRIJATELJSKE SNAGE su dale verbalno i rukama znake vozau, ali se on nije zaustavio. PRIJATELJSKE SNAGE su onda ispalile 1 x hitac upozorenja u motor
i vozilo se zaustavilo. Jedan dvanaestogodinji muki putnik je
bio ranjen od rikoeta. Ranjeni LOKALNI STANOVNIK je preko
civila prebaen u FOB SANGIN.
Dogaaj zakljuen u 2115D* 1 ranjeni (ne)lokalni stanovnik

XIV: IR A K I RA TNI D N E V N IC I

U velikoj meri slino avganistanskim ratnim belekama, zapisi iz

Iraka takoe donose izvetaje amerikih vojnika o znaajnim incidentima, ovogputa iz Iraka, od 2004. do 2009. godine. A arhivi se nalazi
gotovo 400.000 izvetaja o pojedinanim incidentima. Ovde izdvojeni
izvetaji ukazuju da su, kada bi bile svedoci zlostavljanja zatvorenika
od strane irake vojske i policije, amerike trupe samo registrovale incidente, u skladu s instrukcijama svojih nadreenih, ali da, na osnovu
utvrene politike, nikada nisu preduzimale nikakve mereprotiv takvih
zlostavljanja. Kao i avganistanske ratne beleke, neki materijali su redigovani.

306

D ULI J AN ASAN

50A2284C-BF55-E1FD-BEA7B6AED9A0AD20
17. jun 2007.
KO: Tal Afer CTU (Antiteroristika zatvorska jedinica)
TA: ZLOSTAVLJANJE ZATVORENIKA
KADA: 17. jun 2007. (otkrio P-PiTT 6. maja 2009. i prijavio 3/1
CAV 2. jula 2009.)
GDE: Tal Afer CTU
ZATO: otkrio P-PiTT 6. maja 2009. i prijavio 3/1 CAV (Oklopne
snage) 2. jula 2009. PRIJAVALJENI NAVODI O ZLOSTAVLJANJU ZATVORENIKA Kitera Abedala Dabera Omera Albakara
(Khither Abedal Jaber Omer Albakaar), od strane Tal AFER CTU
na dan ili oko 15. juna 2007., RAZLOG ZA PRITVOR: mogue
postavljanje IED (improvizovanih eksplozivnih naprava)
rtva je prola kroz obimnu medicinsku intervenciju u Optoj
bolnici u Mosulu, to je za ishod imalo amputaciju desne noge
ispod kolena, nekoliko prstiju levog stopala i nekoliko prstiju
obe ake. Veliki oiljci bili su posledica hemijskih opekotina
(od kiseline), koji su dijagnostikovani kao hemijske opekotine
treeg stepena, to je dovelo i do raspadanja koe. U njegovom medicinskom izvetaju od 30. juna 2007. zabeleene su i
modrice na leima. Ukljuene su i fotografije rtve, verovatno
napravljene 2007., kao i fotografije koje je napravio tim P-PiTT

T AJ NI D O K U M E N T I

307

5. maja 2009., kadaje otkrio rtvu u mosulskom MTU (Glavna

mosulska jedinica za terorizam).
rtvu je zarobila Iraka vojska 15. juna 2007. i prebacila je u
Tal Afer CTU. Kada su je pitali za teroristike aktivnosti, rtva je
rekla da su je LT (porunik) Ali, LT Adnan i LTC (potpukovnik)
Mohamed muile tako to su joj sipale kiselinu na ruke, odsecale prste i sakrile je kada su Koalicione snage dole u obilazak
Tal Afer CTU.
Glavna mosulska jedinica za terorizam (MTU) saznala je
za te dogaaje 8. septembra 2007. i poela istragu. Dana
11. septembra 2007. izdat je nalog za hapenje LTC Mohameda, LT Alija i LT Adnana, ali oni ipak nisu bili uhapeni.
PDoP (direktor provincijske policije) bio je obaveten o ovom
sluaju u septembru 2007. da bi on zatim obavestio i zamenika za policijska pitanja iz Ministarstva unutranjih poslova
(MOI). rtvaje izgleda putena iz bolnice u maju 2009., poto
su je lanovi P-PiTT primetili u Mosulskoj MTU. Oigledno je
osloboena iz MTU i njeno prebivalite trenutno nije poznato.
05F55972-0F73-BDDA-CF7F69F2EF408DFF1
2. maj 2009.
Jedinica 2/1 CAV, koja je bila u inspekciji stanice Irake policije u Rijadu, otkrila je vie zatvorenika koje je izgleda zlostavljalo irako policijsko osoblje. Zatvorenici su imali velike modrice od udarca po donjim ekstremitetima i bila im je potrebna

308

D ULI J AN ASAN

medicinska pomo. Neki zatvorenici su drani po kancelarijama s lisicama na rukama, dok su drugi bili prebijani i zatvarani
u elije, gde su dehidrirali jer nisu dobijali nikakvu tenost. Jedinica je otkrila i instrumente za koje se sumnja da su korieni prilikom muenja u kancelariji efa stanice Irake policije. Ti
sumnjivi instrumenti muenja imali su tragove krvi i jedinica
ih je zadrala. Jedinica je kontaktirala lokalne irake policijske
vlasti, koje su reagovale i obezbedile neophodnu medicinsku
pomo. Kada se ef stanice Irake policije suoio s navodima
o moguem muenju zatvorenika u njegovoj stanici, odgovorio je da je znao za prebijanja i da je to podravao kao metod u
sprovoenju istrage. Jedinica nastavlja da sarauje s lokalnim
irakim vlastima i da prua pomo kada je to potrebno.
EC3ED714-64C3-453B-B623-7CCFB4AFF59B
23. oktobar 2006.
U 231413COCTT06 U MESTU QAL AT HADI BAK IVO 38S MB
41100 59300 KAPETAN (IME ZADRANO) I 1 LT (IME ZADRANO, porunik), INSTRUKTOR IZ 2/4/6 IA S2, OTILI SU U
CENTAR ZA PROCESUIRANJE ZATVORENIKA JEDINICE 4/6
IA S2, GDE SU NEOEKIVANO UHVATILI IA AS2 (IME ZADRANO, obavetajni islednik) I IBIF NCOIC (IME ZADRANO,
deurni podoficir) I USTANOVILI MOGUE ZLOSTAVLJANJE
ZATVORENIKA. U KANCELARIJI SE NALAZILO NETO TO
JE LIILO NA BATERIJU SA OGOLJENIM ICAMA, PORED
LEAJA SA UTIM UETOM S OBE STRANE I S NEIM TO
JE LIILO NA PLASTINO CREVO. PRE NEGO TO JE UAO

T AJ NI D O K U M E N T I

309

U KANCELARIJU (IME ZADRANO) , UO JE NETO TO JE

ZVUALO KAO OSOBA KOJU TUKU I KOJA JAUE. ZATVORENIK JE SEDEO NA SREDINI SOBE I JECAO. (IME ZADRANO) PREKINUO JE MOGUE MUENJE, ISPITAO KAPETANA
(IME ZADRANO) I DOBIO IME ZATVORENIKA. MERE KOJE
JE PREDUZELA RAPORTNA JEDINICA: OBAVETEN LV\NAC
KOMANDOVANJA, ZAPISANE IZJAVE POD ZAKLETVOM,
EKA SE 15-6 IOFROM 2-10 BDE, ZABELENO 4/6 IA CDR
124EE0C7-D4FE-4BE1 -DBDF1EED4C2F92DC
3. maj 2009.
ZATVORENIK JE REKAO DA SU GA NJEGOVIISLEDNICI UTIRALI, UDARALI U STOMAK I NOGE, AMARALI, I DA SU MU
PUTALI STRUJU KROZ RUKE, LEVO UVO I GENITALIJE PRIBLINO 15-30 MINUTA. TAKOE TVRDI DA SU GA ISPITIVALI
DA Ll JE PODMETNUO ILI PLVVNIRAO DA PODMETNE IMPROVIZOVANE EKSPLOZIVNE NAPRAVE. ZATVORENIK JE REKAO
DA NIJE. ZATVORENIK NE ZNA U KOJE SE DOBA DANA TO
TANO DOGODILO; ZNAO JE SAMO DA JE BILO JUTRO. ZATVORENIK JE REKAO DA SU MU POKRIVALI USTA SVAKI PUT
KADA SE OEKIVALO DA E KRIKNUTI I REKLI MU DA UTI
DA AMERIKANCI NE Bl ULI NJEGOVE KRIKE. ZATVORENIK
NIJE VIDEO NIJEDNOG OD SVOJIH MUITELJA. ZATVORENIK
JE ONDA ODVEDEN U SVOJU ELIJU, A KADA JE DOAO ISPRED ELIJE, ONESVESTIO SE I ONDA SU GA ODNELI NA
KREVET.

310

D ULI J AN ASAN

DODATNE INFORMACIJE: ZATVORENIK JE POKAZAO OILJKE OD LISICA I DRUGE ZNAKE ILI SIMPTOME MUENJA, A
BIO JE I MEDICINSKI PROIEN ZA ISPITIVANJE. ZATVORENIK SE NIJE POALIO LEKARU ZA VREME MEDICINSKOG
PREGLEDA I KASNIJE JE PREKO TUMAA REKAO DA JE BIO
MUEN. ODBIO JE I DA PODNESE IZJAVU POD ZAKLETVOM
O SVOM MOGUEM MUENJU.
OSTALE INFORMACIJE: ZATVORENIK STRAHUJE ZA SVOJU BEZBEDNOST, TAKO DA SMO NAPRAVILI I REDIGOVANU
VERZIJU Izvetaja o situaciji. TAJ IZVETAJ SMO POSLALI U
SKLADU SA SVOJOM OBAVEZOM IZVETAVANJA KAO FRAGO (fragmentarni izvetaj) 273. PRILOILI SMO I ORIGINALNl Izvetaj o situaciji. NAI OPERATIVNI PRAVNI SAVETNICI
POSLALI SU ZASEBAN IZVETAJ MNC-1 (Glavna komanda
NATO). IPAK, MNC-1 E PREDATI MOI (Ministarstvo unutranjih poslova) SAMO REDIGOVANI IZVETAJ (TAKOE U PRILOGU), A IME ZATVORENIKA E BITI SAOPTENO. Izvetaj
o situaciji BIE ZAVEDEN U DOSIJE OSJA (Kancelarija vojnog
sudskog advokata) O ZLOSTAVLJANJU ZATVORENIKA.
A9EDA77A-540C-4058-901D-DBD8AB04DF9D
12. mart 2006.
1.

OPIS INCIDENTA/ MOGUEG PREKORAENJA OVLA-

ENJA (KO JE PRIJAVIO INCIDENT I VRSTA ZLOSTAVLJANJA): U PRIBLINO 1200 12. MARTA 2006. NAREDNIK (IME

T AJ NI D O K U M E N T I

31

ZADRANO) JE PRIMETIO (xxxxx), IZ BATALJONA ZA ODRAVANJE JAVNOG REDA 2-1-2, KAKO UTIRA ZATVORENIKA HP031130 U VRAT S LEA ONOM IZME. HP031130
JE IMAO LISICE NA RUKAMA NA LEIMA, POVEZ PREKO
OIJU, BIO JE NA KOLENIMA I PREKO GU\VE MU JE BILA
NAVUENA NJEGOVA JAKNA, KADA SE TO DOGODILO.
2. VREME/ DATIM I MESTO MOGUEG ZLOSTAVLJANJA:
PRIBLINO 1200 12. MARTA 2006. NA PUNKTU URAGAN U
AR RAMADI.
3. JEDINICA I OSOBLJE OPTUENO ZBOG ZLOSTAVLJANJA: (xxxxx) IZ BATALJONA ZA ODRAVANJE JAVNOG REDA
2 - 1- 2 .
4. PRIKUPLJENI DOKAZI, NA OSNOVU KOJIH JE DONETO
MILJENJE O OSNOVANOSTI OPTUBE; IZJAVA NAREDNIKA (IME ZADRANO)
5. MILJENJE O VALIDNOSTI OPTUBE ZBOG ZLOSTAVLJANJA: VALIDNA.
6. OSNOVA ZA MILJENJE: (IME ZADRANO) JESTE POTEN MARINAC, S KOJIM SAM RADIO 7 MESECI. NEMA
MOTIVA ZA IZMILJANJE. PORED TOGA, JO 2 MARINCA
SU VIDELV\ NAPAD.
7. PREPORUKA: NIJE POTREBNA ISTRAGA. VOJNI BOLNIAR JE PRIMETIO MANJI CRVENI OILJAK NA ZATVORENIKOVOM VRATU, GDE JE OVAJ VEROVATNO BIO UDAREN.
OBAVESTIO SAM PREDSTAVNIKE IZ BATALJONA ZA ODRAVANJE JAVNOG REDA 2-1-2 (MAJORA - IME ZADRANO - DSN 302-5212-225 I MAJORA (IME ZADRANO) DSN
32-3609-131) KOJI SU CELU STVAR PRENELI IZ (irakom)

312

D ULI J AN ASAN

KOMANDIRU BATALJONA. PREPORUKA JE DA BATALJON

ZA ODRAVANJE JAVNOG REDA RAZMOTRI TAJ INCIDENT
INTERNO.
8. OSOBA ZA KONTAKT: (IME ZADRANO), DSN 302-3609369

XV: D I P L O M A T S K I T E L E G R A M I
(ODLOMCI)

Postepeno objavljivanje telegrama iz Amerike ambasade, poznato

i kao Kejblgejt (Cablegate), najvei je WikiLeaksov projekat do sada.
Oko 250.000 telegrama - kratkih poruka amerikih diplomata irom
sveta, o odreenim temama, po pravilu od po 2.000 rei - WikiLeaksu je prosledio njegov izvor. WikiLeaks je objavio oko 20.000 telegrama do avgusta 2011., upoetku zajedno s petoro glavnih partnera,
a kasnije u saradnji sa sve irom koalicijom medijskih organizacija
irom sveta, koja sada ima vie od 50 lanova.
Za razliku od ratnih dnevnika, telegrami su pisani kao itljiva proza i imali su za cilj da prenesu ne samo neki mali broj injenica ve i
opte vienje pitanja od ireg znaaja za ameriku diplomatiju. Kao
takvi, oni su informativni ne samo zbog onoga o emu govore ve i
zbog toga kako to govore.
Priloeni telegrami pokazuju do koje su mere ameriki diplomati
interese velikih korporacije videli kao identine amerikim nacionalnim interesima.

314

D ULI J AN ASAN

P rvi odlomak: Prva dva telegrama, iz ambasade SAD u Turskoj govore o moguoj prodaji Boingovih aviona turskoj nacionalnoj avio-kompaniji. Turski ministar saobraaja stavio je do znanja da bi se
Turkish Airlines lake odluio za kupovinu Boingovih aviona ako
bi amerika vlada pomogla da se jedan turski astronaut poalje u
svemir. Bizarno, uprkos lobiranju u korist Boinga, ambasador tvrdi kako ga vrea taj politiki uticaj u takvim transakcijama. Prema
njegovim sopstvenim reima: Jildirimovo (Yildirim) povezivanje interakcije (izmeu vlada SAD i Turske) i onoga to oigledno predstavlja komercijalnu trgovinu izmeu privatnih kompanije ukazuje na
nepoeljan, ali ne i iznenaujui stepen politikog meanja u tu transakciju. Ambasador se ali i zbog lobiranja evropskih vlada u korist
rivalskih proizvoaa aviona, to je rairena i uobiajena aktivnost
meu svim zapadnim vladama.

04ANKARA2680
Datum: 12. maj 2004., 12:22
PREDMET: BOING JE IZLOEN PRITISKU NA TURSKOM
TRITU
1.

(C) Saetak: Predstavnici Boinga su i dalje zabrinuti zbog

pokuaja jednog vieg funkcionera kabineta AKP (vladajua

Partija za pravdu i razvoj) da primora kompaniju da jednog
njegovog saradnika zaposle kao Boingovog predstavnika u
Turskoj. Boing se trenutno nadmee sa EADS-Airbus zbog

T AJ NI D O K U M E N T I

315

potencijalne prodaje 19 uskotrupnih i irokotrupnih aviona,

radi proirivanja vazdune flote Turskih Airlines (THY). Pored
porudbine za 19 aviona i produenog lizinga za osam aviona
B737-400, THY predvia potrebu za dodatnih 25 aviona, da
bi se pokrila budua potranja. Kraj saetka.
2. (C) Ranije, ove nedelje, predstavnici Boinga sreli su se sa
slubenicima Ambasade da bi razmotrili pitanja znaajna za
poloaj Boinga na turskom tritu. Boing je zabrinut zbog
pokuaja jednog vieg funkcionera kabineta AKP da primora
kompaniju da jednog njegovog saradnika zaposli kao Boingovog predstavnika u Turskoj. Glavni turski prevoznik, dravni THY, trenutno je zainteresovan za kupovinu 19 aviona,
radi proirivanja svoje vazdune flote. Pored tog proirivanja flote, THY eli i produavanje lizinga za 8 aviona Boing
737-400, koji istie 2006. THY predvia i kupovinu jo 35
aviona, da bi zadovoljio budue potrebe vazdunog prometa. Taj projekat, vredan vie od 2,9 milijardi USD (priblino
85 % izvoza SAD), jedan je od najveih projekata u Turskoj
u poslednjih nekoliko godina. Nemaki kancelar i francuski
predsednik pokrenuli su pitanje budue narudbine THY u
korist Airbusa, tokom razgovora s premijerom Erdoganom.
3. (S) Prema naim kontaktima iz Boinga, Ralf Harlev, izraelski dravljanin i bivi generalni direktor El Al, obratio se Boingu u martu 2004. i povezao Boing s turskim biznismenom po
imenu Mehmet Emin Erkan, predsednikom Grupe kompanija
ERKAN, kao i s izraelskim biznismenom Ramizom Ajdasgilom

316

D ULI J AN ASAN

(Aydasgil), menaderskim partnerom ExaGlobal Partnership.

Gospodin Erkan je preneo Boingu da je turski ministar finansija zainteresovan za susret s Boingom, i to radi razmatranja
porudbine THY i dobrovoljno je organizovao sastanak s ministrom finansija. (Komentar. Via uprava THY podreena je
ministru finansija. Kraj komentara.)
4. (C) Za vreme sastanka Boinga s ministrom finansija ministar je
rekao Boingu kako se g. Erkan dobro razume u poslove s avionima i da je potpuno svestan zahteva THY. Odmah posle sastanka
s ministrom finansija, g. Erkan je pitao Boinga da li moe da ga
zadri kao njihovog konsultanta u Turskoj, koji bi obezbedio njihov uspeh na tom tritu. Boing je odbio Erkanov zahtev.
5. (C) Komentar: Misija ostaje zabrinuta zbog intenzivnog lobiranja funkcionera EU i dravnih voa Nemake i Francuske
u korist Airbusa. Ministrar finansija je imao u planu sastanak s
Airbusom u Parizu krajem te iste nedelje. Misija preporuuje da
inioci iz Vaingtona upotrebe sve raspoloive mogunosti da
bi svojim sagovornicima u GOT (vladi Turske) ukazali na znaaj
koji pridajemo transparentnosti porudbine THY. Misija e nastaviti da aktivno radi u korist Boinga.

T AJ NI D O K U M E N T I

317

10ANKARA74
Datum: 19. januar 2010., 05:39
PREDMET: AMBASADOR RAZMATRA PRODAJU
BOINGOVIH AVIONA S MINISTROM SAOBRAAJA
REF: ISTANBUL 17
1. (C) Saetak. Ministar saobraaja Binali Jildirim potvrdio je
ambasadoru Defriju (Jeffrey) da je cena sada glavni kriterijum
u buduoj porudbini Boingovih aviona od Turkish Airlinesa
(THY). Ipak, Jildirim je naglasio da cena nije i jedini kriterijum i
da THY ima u vidu i (neodreene) dodatne uslove, koji mogu
garantovati dugoronu saradnju i ugovore. Dodao je i da se
GOT nada viem nivou saradnje sa FAA (Federalna vazduhoplovna administracija SAD) u oblasti civilnog vazduhoplovstva
i da napredak na tom frontu moe poboljati i poloaj Boinga.
Na kraju, ponovio je zahtev predsednika Gula upuen predsedniku Obami u vezi sa slanjem jednog turskog astronauta
u svemir i nagovestio da je to povezano s turskim stavom u
komercijalnih stvarima. Ambasador je naglasio dugu istoriju saradnje s Boingom i njegovih investicija u Turskoj, ne samo kroz
partnerstvo s lokalnim kompanijama ve i kroz direktno investiranje u zajednicu, u okviru programa zajednike drutvene
odgovornosti. Obeao je i da e razmotriti mogunost saradnje
sa FAA i ispitati da li NASA moe pomoi u ostvarenju turskog
svemirskog programa. Kraj saetka.

318

D ULI J AN ASAN

2. (SBU) Ambasador Defri, u pratnji trgovakog savetnika i neimenovanog savetnika ambasade za ekonomska pitanja (Econoff), susreo se s ministrom saobraaja Binalijem Jildirinom,
14. januara, da bi se zaloio za Boing u predstojeoj porudbini
novih aviona za flotu THY. THY je nedavno objavio da e poruiti 20 uskotrupnih aviona Airbus, uz mogunost kupovine jo
10 aviona. U toku su pregovori s Boingom o kupovini slinog
broja Boinga 737 (videti referentni telegram). Vrednost poslaje
priblino 3,4 milijarde USD.
3. (C) Ambasador je, aludirajui na razgovor izmeu predsednika Obame i premijera Erdogana, napomenuo kako je shvatio
da je glavni kriterijum u pregovorima sada cena (kao to je CEO
THY saoptio Korporativnoj upravi - CG VVeinera u referentnom
telegramu). Jildirim je potvrdio da je cena najvanija i primetio
da je pogaanje oko cene normalan deo svih poslovnih pregovora. Ipak, naglasio je da cena nije i jedini kriterijum i da THY
paljivo razmatra ponudu imajui u vidu ostale usluge osim prodaje, kao i dugorono partnerstvo. Ambasador Defri je naglasio dugogodinju posveenost Boinga Turskoj, istoriju njegove
kooperativne proizvodnje s domaim proizvoaima, njegove
prvoklasne programe korporativne socijalne odgovornosti, kao
i nadmoni kvalitet njegovih proizvoda.
4. (C) Jildirim je dodao da GOT razmatra Boingovu ponudu
u kontekstu ukupne saradnje Turske u oblasti civilnog vazduhoplovstva sa Sjedinjenim Dravama, naroito u kontekstu saradnje izmeu ministarstva i FAA. Naglasio je da Turska ima

TA JN I D O K U M E N T I

319

potrebu za jaanjem kako svoje tehnike infrastrukture, tako i

Ijudskih kapaciteta, da bi zadovoljila sve veu potranju za uslugama civilne avijacije i izrazio nadu da bi FAA mogla da prui
pomo na svim tim frontovima. Saradnja u toj oblasti stvorila bi
pravi ambijent za komercijalne dogovore, rekao je, a da pritom
nije precizno naveo koja je vrsta pomoi potrebna. Frustrirani
ambasador je primetio kako FAA ima solidnu istoriju saradnje s
Generalnim direktoratom za civilno vazduhoplovstvo i obeao
da e ispitati kako bi USG (vlada SAD) mogla najbolje da pomogne u tome.
5. (C) Pored pomoi FAA, Jildirim je izdaleka nagovestio kako
je elja Turske da poalje svog astronauta u svemir - o emu je
bilo rei u pismu predsednika Gula predsedniku Obami - povezana s njenim razmatranjem komercijalnih pitanja i kako bi
pomo NASA u ostvarenju turskog svemirskog programa bila
shvaena kao pozitivan signal. Ambasador Defri je primetio
da bi ubacivanje jednog turskog astronauta u raspored predstojeih misija bilo krajnje teko, ali da turski svemirski program
moda moe raunati na drugu tehniku pomo Nase.
6. (C) Komentar: Jildirimovo povezivanje interakcije USG-GOT
(vlada SAD i Turske) i onoga to oigledno predstavlja komercijalnu trgovinu izmeu privatnih kompanija ukazuje na nepoeljan, ali ne i iznenaujui stepen politikog meanja u tu
transakciju. Njegovi komentari mogu da objasne i pominjanje
zbunjujue kompenzacije u razgovoru izmeu premijera Erdogana i predsednika - naime, ako GOT zapravo vidi prodaju kao

320

DULIJAN ASAN

ponudu ,,SAD, a ne Boinga, onda se i eljena kompenzacija pre oekuje od USG, a ne od Boinga. lako izmeu ovog
posla i pomoi FAA/NASA u razvoju turskog vazduhoplovstva
i svemirskog programa ne bi trebalo da postoji veza, takva
pomo bi, sama po sebi, mogla da bude obostrano korisna i
zasluuje dalje razmatranje. Verovatno ne moemo da poaIjemo turskog astronauta u orbitu, ali postoje programi kojima
bismo mogli da pojaamo kapacitete Turske u toj oblasti, to
bi moglo pomoi i naem nastojanju za poboljanje bezbednosti letova u tom regionu. U svakom sluaju, moramo nekako
odgovoriti na neodreene zahteve ministra ako elimo da maksimalizujemo anse za prodaju. Kraj komentara.

TA JN I D O K U M E N T I

321

Drugi odlomak: Ovaj telegram govori o prodaji Boingovih aviona

jednoj nacionalnoj (bahreinskoj) avio-kompaniji. Prema reima iz
samog telegrama, Uloga ambasade u uspehu Boinga vana je zbog
napretka ostvarenog daleko van okvira svakodnevnih aktivnosti ambasade.

08MANAMA47
Datum: 27. januar 2008., 12:25
PREDMET: ZALAGANJE AMBASADE JE POMOGLO U
SKLAPANJU UGOVORA ZA BOING VREDNOG EST
MILIJARDI DOLARA
SAETAK
1.

(C) Posle nekoliko meseci mukotrpnog lobiranja od stra-

ne ambasadora, prestolonaslednik i kralj odbacili su predlog

kompanije Gulf Air da kupe Airbusove avione i naloili kompaniji da napravi posao s Boingom. Gulf Air je 13. januara
potpisao sporazum s Boingom vredan est milijardi dolara,
tano pred posetu POTUS (predsednika Sjedinjenih Drava).
Sporazum predstavlja znaajan uspeh ambasade u komercijalnom posredovanju. Poslednji pokuaj francuske vlade
u korist Airbusa, ukljuivao je posetu predsednika Sarkozija
Bahreinu. Kraj saetka.

322

DULIJAN ASAN

MEKO SLETANJE
2. (C) Napori uloeni u aktivnosti mimo same prodaje isplatili su
se kada je 13. januara Gulf Air potpisao sporazum o kupovini
16 aviona Boing 787, vredan 2,4 milijarde USD, uz mogunost
kupovine dodatnih 8 aviona, u vrednosti od 2,6 milijardi USD.
Na konferenciji za tampu prireenoj posle potpisivanja sporazuma, predsednik upravnog odbora Gulf Aira Mahmud Kuhedi (Mahmoud Kooheji) rekao je kako je praktino uveren da
e Gulf Air iskoristiti i opciju dodatne kupovine svih 8 aviona.
Boingove akcije su naglo skoile ve 14. januara, odmah posle
najave posla, objavljene tokom vikenda.
NEMIRAN LET
3. (C) Boing je prvi put zatraio pomo USG u maju 2006.,
kada je tadanji predsednik Gulf Aira Dejms Hogan (James
Hogan) najavio planove za zamenu prevoznikove zastarele flote
kombinacijom aviona za srednje i duge letove. Prema Hoganovom poslovnom planu, Boing je trebalo da isporui 25 aviona
787 i ak 22 aviona 737. Gulf Air je tada jo bio u zajednikom
vlasnitvu vlada Bahreina i Omana, a ambasade u Manami i
Muskatu su kod obe vlade lobirale u korist Boinga. Ipak, Hoganova neslaganja s upravnim odborom Gulf Aira s vremenom
su dovela do njegovo odlaska iz Gulf Aira, a njegov ambiciozni
plan je bio odbaen.
4. (C) Kada je u maju 2007. vlada Omana najavila svoje povlaenje iz Gulf Aira, ministar finansija eik Ahmed Bin Mahoamed
Al Kalifa (Ahmed Bin Mohammed Al Khalifa) lino je preuzeo

TA JN I D O K U M B N T I

323

nadzor nad upravom Gulf Aira, nastojei da zaustavi gubitke

Gulf Aira, koji si dostizali milion USD dnevno. eik Ahmed je
zakljuio da ili Airbus 320 ili Boing 737 mogu odgovoriti na potrebu Gulf Aira za razvojem visokoefikasnog regionalnog saobraaja. Dugorone potrebe ovog prevoznika jesu uskotrupni,
a ne irokotrupuni avioni . Andre Dos (Andre Dose), koji je po
izboru eika Ahmeda zamenio Dejmsa Hogana u upravnom
odboru Gulf Aira, uskoro je stavio do znanja slubenicima ambasade da e se Gulf Air opredeliti za manju Airbusovu flotu
(videti referentni telegram).
5. (C) Ipak, Dosova snana tenja ka smanjivanju flote, koja je
vodila ka smanjivanju putnih pravaca i personala, dovela ga je u
sukob s upravnim odborom Gulf Aira. U julu 2007., posle samo
etiri meseca na tom poslu, dao je ostavku, a njegov posao je
preuzeo zamenik izvrnog direktora Bjorn Naf (Bjorn Naf).
6. (C) Upravni odbor Gulf Aira, koja sada potpuno kontrolie
GOB (vlada Bahreina), jasno je stavio do znanja Nafu da Gulf
Airvidi kao robustnog, revitalizovanog nacionalnog prevoznika.
Prevoznik je trebalo da se iri, a ne da se smanjuje. U oktobru
2007. Gulf Air je potpisao MOU (memorandum o razumevanju)
sa Boingom o porudbini aviona ,,Dreamliner (787). Ipak, ubrzo posle toga, upravni odbor se povukao, navodei kao razlog
da e teko obrazloiti odluku u prilog Boingu naspram velikog
popusta koji je ponudio Airbus: Airbusov paket je navodno bio
jeftiniji za 400 miliona USD.

324

DULIJAN ASAN

7. (C) Gulf Air je 12. decembra saoptio Boingu lou vest upravni odbor se opredelio za Airbusov paket. Stavljajui do
znanja Boingu da vie nema ansi, Gulf Air je traio od Boinga
da vrati svoj depozit. Boingov izvrni odbor je hitno obavestio
ambasadora i ekonomskog savetnika ambasade da je posao
propao i da je Airbus pobedio. Ali, iz perspektive ambasade,
nadmetanje je bilo daleko od kraja. Parlament je tek trebalo
da odobri odluku Gulf Aira. Ambasador je direktno pitao funkcionera GOB iz MANAMA 00000047 002 OF 003 i saznao da
jo nije doneta nikakva zvanina odluka. Shodno tome, preneo je Boingu svoju preporuku - jo je rano za odlazak.
8. (C) Boing je obnovio svoj zahtev za zalaganjem ambasade.
Ambasador i ekonomski savetnik su nastavili da lobiraju kod
uprave Gulf Aira, lanova upravnog odbora, vladinih funkcionera i lanova parlamenta. Ambasador je uporno insistirao da e
Airbusovu niu prodajnu cenu prevazii Boingova nii operativni
trokovi i pouzdanost proizvoda. Stalno je isticao injenicu da
je Airbusova alternativa, avion A-350, jo bio na nivou nacrta.
PODEAVANJE KURSA
9. (C) Kuhedi je 30. decembra zatraio hitan sastanak s ambasadorom da bi mu preneo kako su prestolonaslednik i kralj
odbacili predlog Gulf Aira o kupovini Airbusovih aviona i naloili
im da naprave posao s Boingom, u trenutku koji se podudario s posetom POTUS 12-13. januara. Kuhedi je rekao da e,
shodno tome, nastojati da postigne sporazum s Boingom. Ipak,
ako Boing odgovori da je njegova najbolja ponuda ve na stolu,

TA JN I D O K U M E N T I

325

Kuhedi nee moi da opravda izmenjenu odluku upravnog odbora. Boing bi trebalo da pokae spremnost da napravi neke
ustupke, koje bi Kuhedi mogao da navede kao uravnoteujue.
10. (C) Ambasador je poruio Boingu da njegovi predstavnici treba to pre da se vrate u Bahrein i pripreme se za brzo
sklapanje sporazuma. Donekle skeptino, Boingovi direktori su
odgovorili kako ih njihove obaveze spreavaju da se u Bahrein
vrate pre 14. januara. Ambasador je rekao da bi to bilo prekasno. Boing se onda vratio u Bahrein i kontaktirao ambasadora
3.

januara. Ambasador im je preneo da je razgovarao direktno

sa prestolonaslednikom i kraljem u korist Boinga. Prestolonaslednik ga je uverio u iskrene namere vlade da sklopi sporazum
s Boingom. To je bilo vie od manevra u poslednji as, za dobijanje koncesija u trci s Airbusom.
11. (C) Ohrabren izrazima dobre volje s tako visokog nivoa, Boing je odgovorio tako to je svoju prvobitnu ponudu smanjio za
5%. Taj ustupak se pokazao odluujuim u pruanju podrke
Kuhediju, koji je trebalo da obrazloi odluku upravnog odbora
u korist Boinga.
12. (U) Gulf Air i Boing su 13. januara potpisali sporazum o poslu vrednom est milijardi USD. Isporuka Dreamlinera poee
2016. Kuhedi je rekao da e do tada Gulf Air nastojati da svoje
potrebe zadovolji na tritu lizinga. Porudbina e se realizovati
preko kombinacije komercijalnog i bankarskog finansiranja, uz
pomo Exim Bank, uz suverenu podrku GOB.

326

DULIJAN ASAN

FRANCUSKI PRIGOVOR U POSLEDNJEM TRENUTKU

13. (U) Funkcioneri GOB obavestili su ekonomskog savetnika da
je predsednik Sarkozi, koji je u to vreme bio u poseti regionu, u poslednji as telefonirao kralju Plamadu. Sarkozi je navodno rekao da
bi ubacio Bahrein u svoj raspored za 13. januar, pod uslovom da
tamo potpie ugovor o prodaji 21 aviona Airbus. Francuski zvaninici su navodno otkazali posetu posle vesti o ugovoru s Boingom.
Ministar spoljnih poslova eik Kalid (Khalid) rekao je ambasadoru
da e nazvati lokalnu francusku ambasadu, da bi joj poruio kako
,,ne cenimo kada se s nama postupa na takav nain.
KOMENTAR
14. (C) lako je Gulf Air upravo kompletirao najveu dugoronu
porudbinu aviona, kupovina jo nije obavljena. Kuhedi je rekao da Gulf Air i dalje mora da zameni osam aviona za srednje
letove. Gulf Air je ve potpisao MOU sa Airbusom za te avione,
ali Kuhedi primeuje da pogaanje ostaje otvoreno. Izgleda
verovatno da e Gulf Air odluiti da zameni svojih osam aviona
Airbus A-320 s novim avionima tog proizvoaa. Ali, kao to
pokazuje nedavna Boingova pobeda, Airbus nije u situaciji da
posao s Gulf Airom smatra zavrenim.
15. (C) Uloga ambasade u uspehu Boinga vana je zbog napretka ostvarenog daleko van okvira svakodnevnih aktivnosti
ambasade. Gulf Air se oslonio na ambasadu ne samo u komunikaciji s Boingom ve i u traenju najboljeg mogueg dogovora; Boing nam se obratio zbog naeg uvida u stvarno stanje na

TA JN I D O K U M E N T I

327

terenu (koje je ponekad ostavljalo pogrean utisak), kao i zbog

nae snage ubeivanja, s kojom smo na svim nivoima ukazivali
na prednosti Boinga. Ti napori su doveli do ishoda povoljnog
za obe strane. U pismu zahvalnosti upuenom ambasadoru,
Boing je izjavio. Vai stalni napori da doete u kontakt s pravim rukovodiocima i vae snano zalaganje za Boing u ovom
procesu doveli su do velikog obrta u konanom ishodu. Zajedniki rad vas lino, vaeg tima i Boinga predstavlja model koji
bi trebalo da primenimo i u drugim zemljama."

Trei odlomak: MON-810 je genetski modifikovana sorta kukuruza

koju je napravila kompanija Monsanto. Mnoge evropske zemlje su
zabranile njegovu upotrebu. U odgovoru na takav razvoj situacije u
nekim evropskim zemljama ameriki ambasador u Parizu je predloio da bi SAD trebalo da formiraju listu meta za mere odmazde, koje
bi se primenile na one kojiprave odreene probleme irom EU.

07PARIS4723
Datum: 14. decembar 2007., 16:23
SUBJECT: FRANCE AND THE WTO AG BIOTECH CASE
1.

(C) Saetak: Pariska misija preporuuje da USG pojaa svo-

ju poziciju u pregovorima sa EU o poljoprivrednoj biotehnologiji

tako to e objaviti spisak mera odmazde, koje e se primenjivati

328

DULIJAN ASAN

po isteku razumnog perioda11. Prema naem vienju, Evropa se

kree unazad, a ne unapred, po tom pitanju, s Francuskom u
vodeoj ulozi, zajedno s Austrijom, Italijom i ak samom Komisijom. U Francuskoj je poeo da se primenjuje ekoloki sporazum
,,Grenelle , koji ograniava nauno zasnovano odluivanje u korist javnog interesa11. U kombinaciji s naelom predostronosti,
posredi je presedan ije implikacije daleko prevazilaze odredbe
o uzgajanju kukuruzne sorte MON-810 BT. Pribegavanje recipronim merama jasno e pokazati da je sadanji kurs tetan
po interese EU i moe pomoi glasove onih koji se u EU zalau za biotehnoloke mere. Tanije, predstavnici biotehnoloke
struje u Francuskoj - ukljuujui i sindikat farmera - poruili su
nam da su reciprone mere jedini nain za preokretanje trenda
u Francuskoj. Kraj saetka.
2. (C) Nije re samo o bilateralnoj stvari. Francuska e imati vodeu ulogu u obnovljenom evropskom zanimanju za prihvatanje poljoprivredne biotehnologije i u pristupu Evrope ekolokoj
regulaciji uopte. Francuska oekuje da predvodi evropske
drave u tim pitanjima, za vreme slovenakog predsedavanja
koje poinje u januaru, kao i za vreme sopstvenog predsedavanja, u drugoj polovini godine. Nai kontakti su nam jasno stavili do znanja da e Francuzi nastojati da francusku nacionalnu
politiku proire na nivou EU i da sebe vide kao prethodnicu u
okretanju evropskog javnog mnjenja od GMO (genetski modifikovani organizmi). Primetili su i da su drave lanice nevoljno
podrale odluku Komisije o kanjavanju austrijske nelegalne zabrane (GMO) na nacionalnom nivou. Desetogodinji period za

TA JN I D O K U M E N T I

329

donoenje odluke Komisije o primeni MON 810, GOF (vlada

Francuske) vidi kao svoju glavnu priliku, a razmatranje procesa EFSA (Evropska uprava za bezbednost hrane), koja u obzir
uzima drutvene razloge, kao drugu (videti referentni telegram).
3. (C) Jedan od kljunih ishoda sporazuma Grenelle" bila je
odluka o suspenziji primene MON 810 u Francuskoj. Jednako
tetna bila je oigledna opredeljenost GOF za primenu naela
predostronosti . Sarkozi je javno odbacio preporuku Atalijeve
komisije (za razmatranje francuske konkurentnosti) da se odrekne tog naela, koji je ugraen u francuski Ustav za vreme
iraka (Chirac).
4. (C) Nova francuska Glavna uprava11 za poljoprivrednu
biotehnologiju osmiljena je tako da unazadi ustanovljeno
nauno zasnovano odluivanje. Ta nedavno formirana uprava sastoji se od dva tela - naunog i onog koje ukljuuje
predstavnike civilnog drutva i drutvene naunike, koji treba
da utvrde javni interes11 Francuske. Prvi zadatak uprave je
razmatranje MON 810. Ipak, u meuvremenu, nacrt zakona o biotehnologiji upuen na hitno razmatranje Nacionalnoj
skuptini i Senatu, mogao bi da praktino onemogui biotehnoloke useve. Zakon bi smatrao odgovornim farmere i
kompanije za proizvodnju semena za irenje polena i nalae
neprimereno velika rastojanja izmeu useva. Vidno isticanje
registra GMO useva na parcelama moe se pokazati kao najvanija mera ako se ima u vidu nastojanje aktivista da unite
GMO useve na njivama.

330

DULIJAN ASAN

5. (C) I GOF i Komisija poruile su nam da njihovi postupci ne

bi trebalo da nas brinu, zato to je pre re o zabrani odreenih useva, a ne uvoza. Zabranu useva vidimo kao prvi korak,
makar kao prvi korak anti-GMO zagovornika, koji e zatim traiti zabranu ili dodatno ograniavanje uvoza. (Glavni savetnica
ministra za ekologiju rekla nam je da Ijudi imaju pravo da ne
kupuju biotehnoloki dobijeno meso iako je priznala da ne postoji nauna osnova za razlikovanje biotehnolokih sastojaka
u mesu.) Osim toga, ne bi trebalo da odustajemo ni od useva,
zbog znaajnog obima nae prodaje semena u Evropi, kao i
zbog farmera, koji posle iskustva s biotehnologijom postaju
njeni najuporniji zagovornici.

6. Pariski tim preporuuje da formiramo listu meta za mere odmazde, koje bi se primenile na one koji prave odreene probleme irom EU, budui da je re o kolektivnoj odgovornosti, ali i
koje bi se usmerile na najgore prestupnike. Lista bi trebalo da
bude odmerena, a ne surova, i mora vaiti na dui period, poto
ne moemo oekivati brzu pobedu.

7.

(C) Predsednik Sarkozi je u Vaingtonu u svom obraanju

Zajednikom zasedanju Kongresa primetio kako su Francuska i Sjedinjene Drave saveznici, ali ne i saglasni u svernu".
Naa saradnja s Francuskom, u nizu pitanja, treba da se
nastavi uporedo s naim angaovanjem u Francuskoj i EU
oko AG (poljoprivredne) biotehnologije (kao i naredne generacije ekoloki povezanih pitanja). Obe te aktivnosti moemo

TA JN I D O K U M E N T I

331

izvesti istovremeno, tako da se ta dva skupa prioriteta uzajamno ne ometaju.

etvrti odlomak: Ovi telegrami potiu iz leta 2009, kada su neki

lanovi haianskog parlamenta pokuali da predloe zakon kojim je
trebalo da minimalne nadnice na ostrvu budu podignute na 5 USD
dnevno. Telegram jasno pokazuje da je ambasador SAD delio stanovite (uglavnom amerikih) proizvoaa s ostrva, koji su lobirali za
zadravanje nadnica na to niem nivou.

Datum: 10. jun 2009.

PREDMET: HAITI SA STREPNJOM IEKUJE ODLUKU O
MINIMALNIM NADNICAMA
1.

(SBU) Saetak: Odluka Parlamenta da podigne minimalne

nadnice u trgovakom i industrijskom sektoru nastavlja da zatee odnose izmeu predsednika Prevala (Rene Preval) i lanova Parlamenta. Od sredine maja predsednik Preval je ohrabrivao dijalog izmeu lanova Parlamenta i privatnog sektora
0 niim ili postepeno smanjenim nadnicama, to bi omoguilo
da Haiti sauva radna mesta, podstaklo vee investicije i odloilo odgovornost zbog potpisivanja sadanjeg zakona o minimalnim nadnicama. Predsednik Preval jo nije potpisao zakon
1Parlament je ozlojeen njegovom oiglednom nespremnou
da donese jasnu odluku o poveanju nadnica. Studija koju je
naruila Haianska asocijacija industrijskih proizvoaa (ADIH)

332

DULIJAN ASAN

pokazuje da bi nadnica od 200 haianskih gurda (HTG) na dan

unitila tekstilni sektor i zakljuila da e pokuati samo s minimalnom nadnicom od 100 HTG na dan. Predstavnici privatnog
sektora su ubeeni da lanovi Parlamenta dobro znaju kakve bi
posledice imalo poveanje nadnica po zaposlenost i haiansku
nestabilnu ekonomiju. Ipak, lanovi Parlamenta insistiraju da se
zakon potpie u obliku u kojem je napisan. Nijedna strana u
debati ne eli da bude optuena za ugroavanje napretka haianskih radnika. Kraj saetka.
Parlament frustriran Prevalovim oklevanjem
2. (SBU) Neki vodei senatori su pokazali sklonost ka kompromisu u vezi sa zakonom o minimalnim nadnicama, ukljuujui
predsednika Senata Kelija Bastjena (Kely Bastien). Obraajui
se 8. juna Nacionalnoj skuptini, Bastjen je pozvao demonstrante da se uzdre od nasilja i ponovio kljuni zahtev studenata, koji su traili od vlasti da oslobode demonstrante koje je
policija uhapsila 4-5. juna (Ref. B). Senator an Ektor Anakasi (Jean Hector Anacacis) pozvao je na mir, a senator ozef
Lamber (Joseph Lambert) zatraio od demonstranata da mirno
saekaju dok predsednik Preval odlui da li e potpisati zakon o minimalnim nadnicama. Prema reima glavnog Bastjenovog savetnika, pisci zakona su sa sastanka s predsednikom
Prevalom, od 5. juna, otili s utiskom da je neizvesno da li e
on potpisati zakon ili e ga vratiti Parlamentu na ponovno razmatranje. (Napomena: poto je Parlament odloio odluku malo
poto je Senat poetkom maja izglasao zakon o minimalnim

TA JN I D O K U M E N T I

333

nadnicama, od Parlamentajetraenodaponovo podnesezakon

predsedniku Prevalu na potpisivanje, posle poetka naredne
sednice, 8. juna. Preval je imao osam radnih dana ili da potpie
zakon ili da ga vrati Parlamentu, zajedno sa svojim primedbama. ef kancelarije predsednika Senata Bastjena, potvrdio je
9.

juna politikom savetniku ambasade [,,Poloff] da je Senat

zaista prosledio nacrt zakona u Nacionalnu palatu prethodnog

dana. Kraj napomene.)

Predlaga zakona o minimalnim na-

dnicama, poslanik Stiven Benoa (Steven Benoit) predloio je

sastanak s vodeim industrijalcima, u zgradi Parlamenta, 10.
juna, traei od njih da podnesu dokaze za svoje tvrdnju da bi
poveanje nadnica ukinulo njihovu profitnu marginu.
3. (C) Neki autori zakona tvrde da u nacrt zakona ne bi trebalo
ubacivati nikakve ,,postepene faze ili bilo kakve druge modifikacije. Poslanik olze ansi (Cholzer Chancy) u izjavi za tapu rekao je kako mu nastup predsednika Prevala na sastanku
u Nacionalnoj palati 5. juna nije delovao uverljivo i kako nije
video nijedan dokaz da bi industrijski sektor imao tete ako
bi taj zakon stupio na snagu. Senator Juri Laturt (Youri Latourtue) kritikovao je predsednika zbog nevoljnog konsultovanja
Parlamenta po tom pitanju, a senator Erivo (Heriveaux) izrazio
je svoju podrku mirnim studentskim demonstracijama, koje su
imale za cilj da predsednika Prevala privole na potpisivanje zakona u obliku u kojem je predloen. U razgovoru s politikim
savetnikom ambasade, 8. juna, Erivo je opisao svoje neuspele pokuaje u svojstvu predsednika Komisije Senata za javno
zdravlje da izmiri studente i univerzitetsku upravu. Rekao je da

334

DULIJAN ASAN

je pokuao da posreduje u sukobu od 1. juna, ali studentski

zahtevi su eskalirali kako su ulini protesti dobijali na zamahu. alio je zbog grubog tretmana demonstranata od strane
policije, a hapenje 24 demonstranta je dodatno radikalizovalo
studente.
4. (C) Mnogi lanovi haianskog Parlamenta ogoreni su onim
to vide kao neumesno lobiranje predsednika Prevala i predstavnika industrije. Poslanik Sorel Fransoa (Sorel Frangois), koji
je glasao protiv novog zakona o minimalnim nadnicama, rekao
je 9. juna politikom savetniku ambasade da se ak i autori zakona skloni modifikaciji suoavaju s ogromnim pritiskom
javnosti za odbacivanje svih predloenih modifikacija ve izglasanog zakona. Na sastanku odranom 1. juna izmeu vodeih
industrijalaca i 11 poslanika mnogi od ovih drugih su imali sluha
za argumente vodeih industrijalca, ali su rekli da je za to trebalo lobirati ranije, a ne sada, kada je Parlament usvojio zakon. Senatori Erivo i Miel Kleri (Michel Clerie) privatno su izneli
isto miljenje i naglasili da su nedavni studentski protesti samo
poveali pritisak za odbacivanje svih predloenih amandmana
zakona.
Oekuje se da Preval povue sledei potez.
5. (C) Prema proceduri za donoenje zakona utvrenoj haianskim ustavom, posle usvajanja zakona u Parlamentu oekuje se
da predsednik ili potpie zakon ili stavi veto, u narednih osam
radnih dana. To je primoralo Prevala da povue neki potez do

TA JN I D O K U M E N T I

335

17. juna. Lionel Delatur (Lionel Delatour), lan Tripartitne komisije HOPE (CTMO-HOPE - Komisija za unapreenje poslovnih
prilika u haianskoj hemisferi kroz partnerstvo), u razgovoru s
ekonomskim i politikim savetnicima ambasade, od 8. juna (poverljivo), rekao je da su male anse da predsednik donese zvaninu odluku o zakonu i da e traiti od Parlamenta da nastavi
dijalog s privatnim sektorom. (Napomena: predsednik Preval
je 18. maja poslao pismo predsedniku Senata i Poslanikom
domu u kojem je traio da Parlament razmotri posledice veih
nadnica po zaposlenost i ukupnu investicionu klimu na Haitiju.
Kraj napomene.) Preval je trebalo da otputuje s Haitija 10. juna,
na Samit PetroCarib (10-11. jun) u Sent Kitsu (Sent Kits i Nevis)
ali je ministar spoljnih poslova Direktorata za internacionalne
organizacije Azad Belfort obavestio politikog savetnika da je
10.

juna Preval odluio da na samit poalje ministra spoljnih

poslova.
Istraivanje industrijskog sektora: Rast nadnica unitie tekstilni
sektor
6. (U) Haianska asocijacija industrijskih proizvoaa (ADIH) naruila je istraivanje o posledicama predloenog zakona o minimalnim nadnicama po tekstilni sektor. Autor istraivanja Lermit
Fransoa (Lhermite Frangois) intervjuisao je 15 od 25 vlasnika
fabrika, predstavnike javnog industrijskog sektora (SONAPI),
bankarskog sektora i ADIH, da bi s njima razmotrio posledice
nadnice od 200 HTG po industrijski sektor i same radnike, izglede za HOPE II i bankarski sektor. Haianska tekstilna industrija

336

DULIJAN ASAN

zapoljava priblino 27.000 radnika. Istraivanje je pokazalo da

53% radnika zarauje prosenu dnevnu nadnicu od 154 HTG
( 90-200 HTG ili 2-5 USD dnevno). Trideset osam procenata
trenutno prima u proseku 218 HTG (skoro 5,50 USD dnevno).
Ukupno, prosena nadnica u tom sektoru iznosi 173 HTG (4.33
USD). Istraivanje naglaava da sadanja struktura nadnica
promovie produktivnost i vai za konkurentnu nadnicu u regionu. (Napomena: minimalna nadnica za radnike iz Slobodne
trgovinske zone na granici DR Haiti iznosi priblino 6 USD. Kraj
napomene.) Fransoa je zakljuio istraivanje procenom da bi
utvrivanje minimalne dnevne nadnice od 200 HTG imalo za
posledicu otputanje 10.000 radnika u tom sektoru.
7.

(SBU) Izvrni direktor ADIH Gregor Avril i vlasnik fabrike

HOPE II Kliford Apejd (Clifford Apaid) priznali su da je skoro

donoenje zakona, zajedno s oslabljenom globalnom ekonomijom, izazvalo gubitak priblino 1.000 radnih mesta tokom prethodnog meseca. Zatvorena je jedna fabrika (korisnik zakona
0 HOPE II) dok druge fabrike zatvaraju neke proizvodne linije
1otputaju nedavno zaposlene radnike. Prema Avrilu i Apejdu,
predstavnici tekstilne industrije, u okviru ADIH, tri puta su se
sreli s Prevalom i obavestili vie od 40 lanova Parlamenta o
posledicama utvrivanja nadnice od 200 HTG, koji su posle
toga pokazali razumevanje za argumente tog sektora.
Komentar
8. (SBU) Kontroverza oko pitanja minimalne nadnice i dalje se

TAJN I D O K U M E N T I

337

zaotrava. Neki lanovi Parlamenta, naroito Benoa, zahtevaju da predsednik potpie zakon u obliku u kojem je napisan
i odbacuju predloge privatnog sektora za razmatranje izmena
zakona ili postepenog poveanja nadnica, makar samo zato da
bi se pokazalo da se i njihovi zahtevi imaju u vidu.
9. (C) I posle svih sastanaka Prevala s Parlamentom i privatnim
sektorom o tome kako napraviti zakon o minimalnim nadnicama, a da se time ne likvidiraju investicije i sprei otvaranje novih
radnih mesta, predsednik nije imao mnogo toga da kae u suoavanju sa studentskim demonstracijama, koje i dalje traju. Haianska nacionalna policija (HNP) i Ministarstvo pravde uvereni
su da te ,,studente finansiraju i mobiliu interesi koji se nalaze
daleko van univerziteta; ostalo je nejasno ko podstie nemire.
10. (SBU) lako je broj demonstranata ostao relativno mali, od
500 do 1.500, HNP je esto morala da koristi suzavac i rasporeuje svoje snage da bi smirila masu. lako bi demonstracije
mogle izgubiti na snazi krajem akademske godine kada studenti
napuste svoje kampove, postoje i zabrinjavajui znaci da bi se
demonstracije mogle proiriti.
11. (C) S oekivanim povratkom posmrtnih ostataka biveg
svetenika i bliskog saradnika biveg predsednika Aristida (Jean-Bertrand Aristide), erara ana-ista (Gerard Jean-Juste),
16. juna, kao i s predstojeim dopunskim izborima za Senat
21. juna, Haiti ulazi u politiki osetljiv period. Vidljiviji i aktivniji
angaman predsednika Prevala moe biti od kritinog uticaja

338

DULIJAN ASAN

na reavanje pitanja minimalnih nadnica i smirivanje protesta do

kojih je zbog toga dolo - u suprotnom, postoji rizik da spirala
politikih zbivanja izmakne kontroli.
Datum: 17. jun 2009.
PREDMET: ODLUKA HAIANSKOG PREDSEDNIKA O
ZAKONU O MINIMALNIM NADNICAMA
1. (SBU) Saetak: Haianski predsednik Rene Preval, posle
intenzivnih razgovora s privatnim sektorom i predstavnicima
Parlamenta, planira da u Parlament vrati zakon o minimalnim
nadnicama, predlaui da u nacrt zakona ubaci postepeno poveanje nadnica u proizvodnom sektoru. Minimalna nadnica
od 200 haianskih gurda (HTG) primenie se u lokalnim trgovakim i netekstilnim sektorima. Autori zakona o minimalnim
nadnicama izrazili su nezadovoljstvo Prevalovom odlukom i ne
veruju da e poveanje nadnica predloeno zakonom, onako
kako je sada napisan, znaajno otetiti ekonomski rast ili dovesti od smanjivanja broja radnih mesta. Kraj saetka.
2. (SBU) Posle nekoliko dana razgovora u Nacionalnoj palati,
predsednik Preval je postigao kompromis s predstavnicima
industrije i nekim lanovima Parlamenta, kojim e se izbei
udar na proizvodnotekstilni sektor na Haitiju. Predstavnici industrije, predvoeni Haianskom asocijacijom industrijskih
proizvoaa (ADIH), prigovorili su zbog trenutnog poveanja
dnevne nadnice na 130 HTG (3.25 USD) u proizvodnom sektoru, s obrazloenjem da e to unititi industriju i negativno

TA JN I D O K U M E N T I

339

uticati na prednosti na osnovu zakona o Unapreivanju poslovnih prilika u haianskoj hemisferi kroz partnerstvo
(HOPE II), ukazujui da je istraivanje koje je finansirao
USAID pokazalo da bi gotovo trostruko poveanje minimalne
nadnice u tekstilnom sektoru na 200 HTG taj sektor uinilo
ekonomski neodrivim i da bi, samim tim, dovelo do zatvaranja fabrika.
3. (C) Oekuje se da predsednik Preval vrati zakon u Parlament,
sa svojim primedbama, i to 17. ili 18. juna. Prevalov ekonomski
savetnik Gabrijel Ver (Gabriel Verret) (poverljivo), rekao je 13. juna
predstavnicima ambasade da je Preval napravio dogovor s predstavnicima Parlamenta. Predsednik ADIH or Sasin (Georges
Sassine) rekao je 16. juna ekonomskim i politikim savetnicima
ambasade da e Preval predloiti sledee modifikacije nacrta
zakona, koje e vaiti samo za proizvodni sektor: poveanje sa
70 na 100 HTG u oktobru 2009., dalje poveanje na 125 HTG
do oktobra 2010. i na kraju 150 HTG do oktobra 2011. (Napomena: Preval je, navodno, s predstavnicima industrije razmotrio
mogue mere koje bi vlada mogla da preduzme da bi smanjila
ostale trokove proizvodnje, kao to su subvencije za elektrinu energiju - to jest, stalno snabdevanje elektrinom energijom od 0600 do 1800, kao i smanjivanje poreza za dizel-gorivo.
[Napomena: mnoge fabrike, usled nedostatka spoljanje elektrine energije, prinuene su da same stvaraju energiju koristei
generatore na dizel-gorivo. Kraj napomene.j Nejasno je da li e
biti predloeno da se i te mere unesu u zakon zajedno s predlogom o postepenom poveanju nadnica. Kraj napomene.)

340

DULIJAN ASAN

4. (C) Veina predstavnika haianskog privatnog sektora podrava donoenje zakona u oktobru, na osnovu izvetaja da
e Dominikanska Republika i Nikaragva (konkurencija u tekstilnoj industriji) takoe poveati nadnice. lan ADIH i vlasnik
fabrike Kliford Apejd rekao je ekonomskim i politikim savetnicima ambasade 8. juna da predsednik Haianske trgovake
komore Reinald Bulo podrava neposrednu primenu zakona
0 poveanju nadnica na 200 HTG u trgovakim i industrijskim
sektorima, kao i postepeno poveanje nadnica u tekstilnom
sektoru. Neki lanovi trgovakog i netekstilnog industrijskog
sektora, kao to su Bernar Fil-Eme (Fils-Aime), suvlasnik telekomunikacione kompanije Vola, i Riki Hiks (Ricky Hicks),
vlasnik haiansko-amerike duvanske kompanije Comme
II Faut, pozdravljaju zakon o poveanju minimalnih nadnica
1 kau da njihove kompanije ve isplauju nadnice vee od
onih predloenih u nacrtu zakona. Sasin je ekonomskim i politikim savetnicima ambasade rekao da nadnice u tekstilnom
sektoru ine vie od polovine fabrikih trokova, dok nadnice
u trgovakim i lokalnim industrijskim sektorima ine priblino
12% ukupnih trokova.
5. (SBU) Prevalov predlog modifikacija moe biti odbaen
u Parlamentu. Ako Preval vrati nacrt do 17. ili 18. juna, Poslaniki dom moi e da razmotri njegov predlog 23. juna.
lan komisije HOPE Lionel Delatur rekao je ekonomskim i
politikim savetnicima ambasade kako je najgori scenario da
Parlament vrati prvobitni nacrt predsedniku na potpisivanje.
Delatur predvia da su anse za takav ishod manje od 15 %.

TA JN I D O K U M E N T I

341

lako je mogui kompromis ugovoren izmeu predsednika i

lanova Parlamenta (ukljuujui predlagaa nacrta, poslanika Stivena Benoa), Benoova javna kritika Prevalove odluke
se nastavlja, a Benoa istrajava u tome da dnevna nadnica
od 200 HTG treba da vai i za komercijalne i za industrijske
sektore - ukljuujui tekstilnu industriju. Predsednik Senata
Keli Basthen u izjavi za tampu od 17. juna rekao je da stav
parlamentaraca koji su razgovarali s Prevalom ne treba tumaiti kao stav celog tela. Prema tome, ne treba polaziti od
toga da njegova odluka predstavlja kompromis s Parlamentom kao celinom.
6. (C) Komentar: Izgleda da je Prevalov predlog kompromisa o minimalnoj nadnici prihvatljiv za tekstilni sektor. Ipak,
nedavne izjave nekih lanova Parlamenta mogu ukazivati na
estoku debatu o tom pitanju kada na red dou amandmani. Studenti nastavljaju proteste - ponekad mirne, ponekad
ne - u prilog poveanju minimalne nadnice u svim sektorima,
ukljuujui tekstilnu industriju. Nedosledni i zakasneli razgovori parlamentaraca s Prevalom i predstavnicima privatnog
sektora samo su napravili jo veu konfuziju. Poto su pregovori voeni samo s izabranim parlamentarcima i iza zatvorenih vrata, nejasno je da li oni predstavljaju veinski stav ili
pokuaj ublaavanja tog pitanja da bi se udovoljilo Prevalu i/
ili predstavnicima industrije. Niko ne moe sa sigurnou rei
kako e Poslaniki dom, koji je prvi na redu, odgovoriti na
Prevalov predlog.

342

DULIJAN ASAN

09PORTAUPRINCE881
Datum: 15. oktobar 2009., 11:49
PREDMET: EFIKASNIJI PARLAMENT JE ZNAK
DEMOKRATIJE (odlomci)
1.

(SBU) SAETAK: Istorijski diskreditovano zakonodavstvo je

uveliko poboljalo svoj uinak tokom sadanjeg parlamentarnog zasedanja, time to je predloiio rekordan broj usvojenih
zakona. Prvi put u vie godina mnogi parlamentarci razmiljaju
o kandidaturi za drugi mandat. Profesionalizacija Parlamenta
odvija se naspram pojave novog populizma i sve veeg politikog meanja u zakonodavstvo. Opte poverenje u Parlament
poraslo je tokom 2009., poto je zakonodavstvo pokazalo znake ozbiljnosti i zrelosti. KRAJ SAETKA.
NE TAKO BRZO
7.

(SBU) I pored toga, kako su mediji i posmatrai posveivali

sve vie panje zakonodavstvu, parlamentarci su doli u iskuenje da iznose sve relevantnije populistike predloge, kao
platforme za stvaranje svog imida na nacionalnom nivou (bilo
u buduim senatorskim, bilo u predsednikim kampanjama).
Poslanik Stiven Benoa je stekao popularnost predloivi zakon
o minimalnoj nadnici, koji nije uvaavao ekonomsku realnost,
ali je zvuao privlano nezaposlenim i slabo plaenim masama.
Senator Rudi Erivo, koji je izgleda krenuo stopama Benoa, predloio je zakon koji ograniava komercijalne i stambene rente na neprofitabilnom nivou. Oba predloga su imala negativne
posledice po strane investitore i privatni sektor podjednako, ali

TA JN I D O K U M E N T I

343

su zato posluili populistikom ugledu svojih zagovornika.

8.

(SBU) Sve vea produktivnost i zanimanje poslanika za drugi

mandat znaci su demokratske zrelosti. To doprinosi legitimizaciji

jedne institucije koja je meu stanovnitvom i politikom klasom
dugo smatrana nevanom. Isto Grinbergovo (Greenberg) istraivanje, ve pomenuto, ukazuje na bolje opaanje uinka Parlamenta izmeu juna 2008. i juna 2009. Ipak, mnogo toga tek
treba uraditi ako se ima u vidu da su opisane promene karakteristine samo za jedno jezgro, dok je ponaanje koje preovladava
kod veine i dalje kontraproduktivno. Naredni izbori e pokazati
u kojoj se meri nastavljaju neki pozitivni trendovi u razvoju institucija na Haitiju. Zbog najverovatnijeg odlaganja novembarskih izbora moe se naruiti mukotrpno steen krediblitet Parlamenta.

Peti odlomak: Sledei telegram je napisan ubrzo posle razornog zemljotresa na Haitiju, poetkom 2010.

10PORTAUPRINCE206
Datum: 26. februar 2010., 18:34
PREDMET: ODEVNI SEKTOR NAGLAAVA ELASTINOST
HAIANSKE EKONOMIJE I (...) (nedovreno)
1. (SBU) Dve nedelje posle zemljotresa od 12. januara haianski
odevni sektor je obnovio izvoz u SAD, preusmerivi poiljke na

344

DULIJAN ASAN

luke u Dominikanskoj Republici. Pre zemljotresa su odevni artikli proizvedeni na Haitiju inili tri etvrtine izvoza zemlje, a u tom
sektoru je radila jedna petina svih zaposlenih u proizvodnji. Od
osamnaest fabrika u Port-o-Prensu dve moraju da se premeste
i izgrade iz temelja; jedna fabrika se potpuno sruila i zatrpala na
stotine radnika, od kojih najmanje 300 nije preivelo. Uprkos gubitku radnika i ogranienom pristupu resursima, ukljuujui elektrinu energiju, mnoge fabrike su ponovo otvorene i u isti mah
izvode manje i srednje popravke, raiavanje i rekonstrukciju.
Isporuke s Haitija su se obnovile za manje od mesec dana, pa se
izlalo u susret oekivanju kupaca da svoju robu dobiju na vreme.
Logistika ogranienja, iako jo nisu sasvim reena, prevaziena
su bre nego to se oekivalo, a sve vea meunarodna podrka
namenjena industriji ima za cilj da stvori vie radnih mesta i podstakne haiansku ekonomiju.
2. (SBU) Internacionalni investitori, robne marke i proizvoai
koji su pokazali interesovanje za proirivanje proizvodnje na Haitiju pre zemljotresa obnovili su svoju podrku haianskoj odevnoj industriji, koristei trgovake odredbe Zakona o HOPE II
o bescarinskom izvozu u SAD (videti referenti telegram A). Na
najveem sajmu odevne industrije u Las Vegasu odranom u
februaru Trgovaki predstavnici SAD (USTR), zajedno sa Gap
Inc., Hanes Brands i Udruenjem amerikih uvoznika tekstila i
odee, najavili su inicijativu Plus jedan u korist Haitija, pozivajui trgovce odeom na veliko da kupuju haiansko" i odvoje najmanje jedan procenat svoje ukupne nabavke odee u
korist Haitija. Predstavnici Predsednike komisije GOH (vlade

TA JN I D O K U M E N T I

345

Haitija) za primenu HOPE (CTMO-HOPE) trenutno se nalaze u

Vaingtonu, gde zajedno sa USTR rade na proirivanju mera
HOPE.
3. (SBU) Imajui u vidu poveanu panju prema Haitiju, investitori ne razmatraju samo mogunost izgradnje novih fabrika ve
i stvaranja vie radnih mesta u prateoj infrastrukturi, kao to su
snabdevanje elektrinom energijom i vodom, neophodnim za
odravanje industrijskih pogona i slobodne trgovinske zone u
Port-o-Prensu, gde se e te fabrike nalaziti, kao i na drugim potencijalnim lokacijama, kao to je Haianski rt na severu ostrva.
Predstavnici velikih kupaca, kao to je Gap Inc. iz Koreje, poseuju Haiti da bi ispitali planove za proirivanje napravljene pre
zemljotresa. Svetska banka i MMF bave se lunim uslugama,
imajui u vidu kapacitete za slanje kontejnera s proizvedenom
odeom.
4. (SBU) Komentar: Odea se na Haitiju proizvodi u velikom
obimu, s malom marginom profita, niskom osnovom kapitalizacije, a protok gotovine je veoma vaan za opstanak posla.
Predstavnici industrije su nam rekli da bi odevni sektor imao
mnogo koristi od mekih pozajmica11 u vrednosti od 20 miliona USD, za neposredne potrebe u gotovinskom kapitalu, uz
koncesijske pozajmice s produenim rokom otplate i prihvatljivim kamatama neophodnim da bi proizvoai radili s punim
kapacitetom, zadrali ve zaposlenih 28.000 radnika i proirili proizvodnju u skladu sa specijalnim trgovinskim odredbama
Zakona HOPE II. S drugim inicijativama USG za podsticanje

346

DULIJAN ASAN

odevnog sektora, takav kredit bi bio pozitivan signal za kupce

iz SAD, kao i za proizvoae na Haitiju i Karibima, a poslao bi i
ohrabrujuu poruku za vie od 25.000 haianskih radnika, koji
zavise od radnih mesta u fabrikama odee a izdravaju sebe i
svoje porodice. Kraj komentara.

Dulijan Asan (Julian Assange) glavni je urednik WikiLeaksa.

Godine 2010. dobio je nagradu asopisa Time za Linost godine po
izboru italaca, kao i Sidnejsku mirovnu nagradu, dokga je Le Monde proglasio ovekom godine. Dobitnik je i Britanske medijske
nagrade organizacije Amnesty International, kao i Nagrade Sem
Adams (Sam Adams Award) za Integritet u obavetavanju". U
februaru 2011. njegova organizacija WikiLeaks bila je nominovana
za Nobelovu nagradu za mir, i to posle objavljivanja tri najvee zbirke poverljivih dokumenata u istoriji: avganistanskih ratnih dnevnika, irakih ratnih beleaka i Kejblgejta. Sa Silet Drajfus (Suelette
Dreyfus) koautor je ranije objavljene knjige Podzemlje: Prie o hakovanju, ludilu i opsesiji sa elektronske granice (Underground: Tales of
Hacking, Madness and Obsession from the Electronic Frontier, 1997).

CIP - KaTanorM3aiiMja y ny6MKaiiMjM

HapoflHa M/iMOTeKa Cp6Mje, B eorpan

929 AcaH)K II.

821.111-94
ACAH>K, IIy jaH, 1971D ulijan A s a n : n eautorizovana
autobiografija / D ulijan A s a n ; preveo
Aleksa G olijanin. - B eograd : A lbion books,
2012 (Valjevo : Topalovi). - 346 s tr .; 25

cm
Prevod dela: Julian Assange : u n au th o rised
autobiography / Julian Assange. - T ira
1.000. - N apom ene uz tekst.
ISBN 978-86-89237-00-9

a) AcaH*, IIyuMjaH (1971-) - AyTo6Horpatj)Hja

COBISS.SR-ID 192755468

Dulijan Asan (Julian Assange) glavni

je urednik WikiLeaksa. Godine 2010.
dobio je nagradu asopisa Time za
Linost godine po izboru italaca",
kao i Sidnejsku mirovnu nagradu, dok
ga je Le Monde proglasio ovekom
godine. Dobitnik je i Britanske
medijske nagrade organizacije Amnesty
International, kao i Nagrade Sem
Adams (Sam Adams Award) za
Integritet u obavetavanju. U februaru
2011. njegova organizacija WikiLeaks bila
je nominovana za Nobelovu nagradu za
mir, i to posle objavljivanja tri najvee
zbirke poverljivih dokumenata u istoriji:
avganistanskih ratnih dnevnika, irakih
ratnih beleaka i Kejblgejta. Sa Silet
Drajfus (Suelette Dreyfus) koautor
je ranije objavljene knjige Podzemlje:
Prie o hakovanju, ludilu i opsesiji sa
elektronske Granice (Underground: Tales
ofHacking, Madness and Obsession from
the Electronic Frontier, 1997).

Fotografija sa naslovne strane: Ri Hardkastl

www.albionbooks.rs

Imali smo iskustvo

aktivista i volju da se
suprotstavimo monicima.
Nismo imali kancelarije, ali
imali smo svoje laptopove
i pasoe. Imali smo
servere u raznim zemljama.
Znali smo da e to biti
najsigurnija platforma
za uzbunjivae koju je
svet ikada video. Imali smo
petlju. Imali smo ilozofiju.
Igra poinje.

ISBN 978-86-89237-00-9

9 788689

237009

www.albionbooks.rs