Dvojina! Dobro nauciti za ispit iz udzbenika!

Deklinacija: promena imenskih reci

Konjugacija: promena glagola
Stanii i Popovi do 60.str gramtika
Nisu svi brojevi promenljive reci (6,7,8 nisu promenljivi)
Nisu ni svi prilozi promenljivi.
Reci sa deklinacijom
1.Imenika deklinacija
2.Zamenika
3.Sloena pridevska ( promena prideva a promenom zamenica)
Ispit: primer iz povelje Kulina bana.
Imenice se dele na 4vrste:
1.muski rod na suglasnik i srednji rod koji ne prosiruje osnovu
2.srednji rod koji prosiruje osnovu
3.zenski rod (imenice na a)
4.zenski rod koji se zavrsava na suglasnik
Kada govorimo o odnosu izmedju osnove i nastavka- Osnova je nepromenljivi deo reci.
Osnovi ( gramatickoj) se dodaju morfeme koje se nazivaju nastavci za oblik.
Srpski-flektivni jezik.
Fleksija- nastavci se dodaju osnovi.
Odnos izmedju korena i gramaticke osnove: Koren je vrlo uslovno morfoloska kategorija. Koren reci i
gramticka osnova nekad mogu biti isti, mogu se poklopiti!
Meso I koren i gramaticka osnova glasi MES, nastavak za oblik je -O, dodat je gramatickoj osnovi
Imenica Mesar, koren reci je MES, gram.osnova je MESAR (nulti nastavak u nominativu, mesara-genitiv)
NE MEAJ GRAMATIKU OSNOVU SA KORENOM I SA TVORBENOM OSNOVOM!
Mesarski, koren reci je MES, tvorbena osnova MESAR, gramaticka osnova MESARSKObratiti paznju na to sta je gramaticki prosirena i gramaticki neprosirena osnova!
Neprosirena osnova:
1.vrsta imenice Selo, Polje
gramaticka osnova SEL- , POLJ- a nastavci su O i E
(glasovna promena o u e)
Iza tvrdog glasa ide O iza mekog glasa ide E (alomorf) MORE , meko r
2.vrsta imenice dugme, ime
POLJ + -E
+A (genitiv) Osnova nije prosirena!
IME + N +A
GRAMATIKU OSNOVU IMENICA ODREDJUJEMO PREMA GENITIVU JEDNINE!
gram.osnva IMEN-

gram.osnova DUGMETgram.osnova od TELE, TELETU kakvom su odnosu IMEN- i DUGMET- ?

To so je prosirilo osnovu naziva se INFIKS.
Postoje 2 tipa infiksa
1.prosirenja osnova i 2. spojni vokali ( to su O i E ) zato imamo promenu O i E ( iza mekog ide e, iza
tvrdog ide O )
Prosirenje osnova
1.spada prosirenje -N- (ili u literaturi -EN-)
2.prosirenje -T3.prosirenje -S- (javlja se u stilskoj obelezenoj mnozini, udo imamo stilsku neobeleenu uda, i
arhainu stilsku udesa)
Osim ovih prosirenja treba obratiti paznju kod imenica muskog roda, kod jednosloznih mnozinsko -OVima alomorf -EV- u vidu imamo promenu O u E ( maevi, panjevi,naspram gradovi, ratovi)
Nastavci za oblik:
nulti nastavci
Grad u nominativu jed. imamo 2 morfeme
jedna je grad ( gram.osnova) i druga je nevidljiva ( nulta morfema)
genitiv grada, A iz genitiva, U iz dativa
U nom. je nulti nastavak koga mozemo uociti tek u paradigmi ( menjanje kroz padeze)
Nulta morfema pise se GRAD +
Praslovenske osnove, praslovenske oblike pisemo latinicom sa zvezdicom!
a) samoglasnicke -a, -ja, -o, -jo, -i, -u, -u
b) suglasnicke -r- , -n-, -t-, -s- ( moze da bude pitanje navedite suglasnicke osnove)
ta je postojalo u praslovenskoj fleksiji?
(promena reci) Sta cini leksicki deo reci ako se prebaci na plan morfema
KOREN JE NOSILAC LEKSICKOG ZNAENJA!
koren + tematski nastavak+nastavak za oblik ( padezni nastavak)
U jeziku je treci rod srednji ( on neutralise pol) nastao je za mlada bica kod kojih jos
nije razvijen pol.
Gramaticka osnova (sa ili bez
prosirenja)
Infiksi, nastavci za oblik
Sloboda morfema
KU- +A
+NI
+ICA
+ERINA Negde osnova ku- ne stoji samostalno.
GRAD + nulta morfema

+A
+U

2 Morfeme

Vezane morfeme: svrstavaju se svi afiksi.

Paradigma-vise znaenja u morfologiji skup svih oblika jedne reci. Paradigma
imenice sin ( sedam oblika u jednini, 7 oblika u dvojini, 7 oblika u mnozini)
Najstarija, prvobitna, pocetna paradigma u srpskom je zapravo pozna praslovenska!
xx