UNUTRANJA MUZIKA

Bela Hamvas

ovek je ivi muziki instrument, kao i sva iva bia. ivotna energija, kako god je zvali, struji kroz nas i
proizvodi kretanje-vibracije. Kada se to strujanje odvija lagano i ritmino, kao, na primer, kod make koja
prede, doivljavamo zadovoljstvo. Oseanja su naa opaanja tih nevoljnih pokreta tela, i njihova
estetska procena. Drhtimo od straha, tresemo se od besa, treperimo od sree... Nai miii, kao svaka
struna koja ima odreeni tonus i kroz koju tee energija, vibriraju i proizvode ton. I ne samo miii. Sva
tkiva vibriraju i proizvode ton. I elija to ini. ujemo li mi te tonove?
Osnovna ideja ovog rada je da nae telo, ivljenjem koje je vibriranje, proizvodi muziku koju uje i onaj
koji je stvara, a i druga bia sa kojima je u kontaktu. Kojim ulom "ujemo" i razumemo taj "nemuti" jezik
ili unutranju muziku? Postoji li neko esto ulo, "tree oko" ili moda "tree uvo"? Ili je, pak, ceo
organizam jedno veliko "uvo" i rezonatorska kutija u isto vreme? Da li je ono to zovemo empatija,
telepatija, intuicija... odraz toga to "uje" nae nepoznato ulo? Da li su nae simbolike funkcije note
kojima organizam zapisuje unutranju muziku (i spoljanju kao reakciju nae rezonatorske kutije na
spoljanji svet)? ta se deava kad na Ego, koji je i sam stvoren tim muzikim zapisima, pokuava da
diriguje velikim orkestrom-telom, timuje ga po svom ukusu i pokuava da odsvira svoje
novokomponovane melodije? Kako nastaje muzika koju poznajemo i ujemo naim vidljivim uima?
Zato nam ona prija ili ne prija? Ima li to veze sa unutranjom muzikom iz koje izvire? Odakle nam oseaj
za lepo?
Da li je Bog muziar, savreni umetnik? Postojimo li zbog lepote?
Bezbroj je pitanja koja izviru kada pokuamo da razmiljamo na ovaj nain. Pokuaemo da damo
odgovor na neka od njih. Prvo pitanje na koje bi trebalo dati potvrdan odgovor da bi sva ostala imala
smisla je: da li je tana osnovna pretpostavka da ivi organizam proizvodi tonove neujne naim vidljivim
uima, i da se oni mogu registrovati na neki drugi nain?
Kako dokazati neto takvo? Kako bi smo oveku slepom od roenja mogli dokazati da postoji svetlost ili
gluvom da postoji zvuk? Moemo ga ubediti da nam poveruje da mi vidimo ili ujemo, te se zbog toga
bolje snalazimo u sredini koja nas okruuje. Primer nije ba najbolji, jer bi se moglo pomisliti da je veina
ljudi roena bez ula o kojem govorimo, pa obdarena (ili odabrana) manjina treba da ubedi veinu da ono
postoji. Istina nam je esto "ispred nosa", ali smo "slepi" da je vidimo ili "gluvi" da je ujemo, iako imamo
neoteena ula kojima bismo to mogli. Poneki srenik (ili nesrenik, jer moe biti i nesrea videti i uti
neto to veina ne eli) "namirie" istinu. Valjda zato to je "ispred nosa". Znai li to da je veina bez
nosa? Ne. Pre e biti da vlada neka udna vrsta kijavice koja zaepljuje i nos, i ui, i oi, a napada samo
ljudska bia. Virus koji je izaziva razmoava se, izgleda, u medijumu koji imaju samo ljudi, a zove se
svest. Jedino bie koje svesno opaa sebe moe eleti da ne vidi ono to vidi, ne uje ono to uje, i ne
osea ono to osea. Samo homosapiens moe da lae, te emo tom udnom virusu dati ime po ovoj
diferentii specifici humane rase-La.
Podeliemo prvo pitanje na dva pitanja, jer nam je tako lake da pokuamo da dokaemo neto to svi
ljudi ve znaju.
Prvo pitanje je: Da li ljudsko telo proizvodi unutranju muziku svojim ivljenjem?
Neto od toga ne treba dokazivati. Prislonimo glavu na neije grudi, i uemo: tika-taka, tika-taka... Srce
kuca, i udara ritam. Bubnjara smo, znai, identifikovali. ika doktori, sa svojim slualicama, mogu da uju
jo vie. Plua, poput metlica koje se prevlae po inelama, dopunjavaju ove ritmike pulsacije.
Posluajmo bolje. Usmerimo disanje malo na glasne ice koje e pojaati njegov ton kao kad hremo.
Evo i duvaa koji, zajedno sa srcem, ine ritam sekciju. Da li primeujete da je udisaj, ako ste oputeni,
za kvintu vii od izdisaja. Prvo to nauimo kada promolimo glavu na ovaj svet je disanje. Muziki-kvintu.

Seam se da je prvo to sam nauio kada su me poduavali sviranju gitare bio kvintni krug. 'To ti je
osnova za pratnju '-govorili su mi-'... Ako krene iz C-dura, sledei akord ti je G-dur... iz D ide A... samo
izbroji pet celih tonova... to ti je prosto kao disanje. Kad naui kvintni krug zna pratnju za stotinak
jednostavnih kompozicija...'
Nauio sam kvintni krug, i prodisao muziki. Oni koji su me poduili vezi kvintnog kruga i disanja nisu bili
teoretiari muzike. Ta veza im je jednostavno pala na pamet tek onako. Pa svi to znaju. Ali i ne znaju. U
teorijama muzike nisam proitao nita slino. To nam ne deluje kao izmiljotina, jer imamo spravu kojom
se jaina zvuka moe pojaati na nivo ujan naim ve otkrivenim uima. Svima nam se desilo da,
ponekad, kada legnemo i pokrijemo ui, prislonimo ih uz jastuk, ujemo mnogo jasnije svoju ritam sekciju
jer smo okrenuti prema zvuku iznutra. Od spoljanje buke esto ne ujemo svoj orkestar. Dobro, rei e
neki, pa ta. Svi znamo da se uje kucanja srca i disanje pluca. Niste otkrili rupu na saksiji, ni toplu vodu.
Naravno da nismo. Ve smo rekli da emo da dokazujemo neto to ve svi znaju.
Da li se uje krv dok prolazi kroz vene? Naravno. Sve to prolazi kroz neto uje se. A mii koji
podrhtava? Sve to treperi proizvodi zvuk. Na elektrinoj gitari je ispod ica postavljen magnet koji
prenosi impuls do pojaala, pa do zvunika... Moda to ine i nai nervi i prenose tu muziku negde u
studio koji zovemo mozak. ta mislite, kako bi zvuao ovek kada bi svi zvuci koje proizvodi bili pojaani,
izmiksovani, i kada bi mogli da se uju preko zvunika. Da li bismo mogli uti i snimiti kako zvuimo kada
smo sreni ili besni, tuni ili radosni? ivo me interesuje kako zvue srea ili radost. Moda je Betoven to
ve nauo, rekli bismo sluajui devetu simfoniju. Eh, da je iv, pa da ga pitamo. Ima li svako od nas
svoju melodiju? Die li svako iz svog tonaliteta? Da li bi smo se mogli bolje razumeti i raspoznavati da
smo sposobni da ih prepoznajemo i razlikujemo? Moda bismo bolje mogli razumeti muziku i shvatiti nae
kriterijume lepote.
Muzika je, verujemo, najdalje stigla u poznavanju prirode oveka kao vibrirajueg bia, jer je njen
najdirektniji odraz. Prouavajui pravila muzike, idui dakle obrnutim putem, moemo saznati mnogo o
njenim tvorcima-ljudima. Da li ste se nekada zapitali gledajui film, i sluajui filmsku muziku, kako to, i
zato, muzika pojaava doivljaj odreenih oseanja? Zamislite da reiser pusti muziku iz neke horor
scene u scenu ljubavne ekstaze? Pa to ne ide! Ne slae se! - uzviknuli bismo. Osim ako ljubav ne
doivljavamo kao horor. Ima i takvih. Zato se ne slae? Zato neki raspored tonova zvui neno, a drugi
zastraujue, ili agresivno veini ljudi? Zato nam, uopte, mol zvui neno, setno, jednom reju molski, a
dur sveano, muki, durski. Poklapa li se to sa neim u nama?
Zato nam napeta muzika, koja ide uz oputenu scenu u kojoj se dete radosno ljulja na ljuljaci u bati,
izaziva strepnju i oekivanje neke nesree? Moda zato to u nama budi drugu kompoziciju, onakvu
kakvu proizvode bol i strah. Ali, ako znamo da tako zvue bol i strah, znai da smo mi ve uli kako oni
sviraju u nama. Nisu nas kompozitori muzike za filmove nauili tome. uli smo mi svoj orkestar onog
trena kad smo zapoeli ivot. Na tim unutranjim melodijama poeo je da se gradi na psihiki aparat,
doivljaj sebe, sopstvenost. Nae prvi zapisi i predstave o sebi su tonske. U poetku bee ton. (Re je
takoe muziki oblik). ivot poinje muzikom. ivljenje je muziciranje. Oslunite sebe. Imaete ta da
ujete. Ako vam ljubavni partner kae da nemate sluha za njega, razmislite da li je to samo metafora.U
samom jeziku esto se kriju istine koje ne ujemo. Dobro je, ponekad, jezike izraze shvatiti bukvalno.
Kada smo ve kod bukvalnog shvatanja, mnogo je ljudi spoznalo ovu istinu u svom iskustvu, ali se o njoj
izrazilo pesniki ili knjievno, smatrajui da se radi o prenosnom znaenju, a ne o fizikoj realnosti.
Nekima koji su se nauno bavili funkcionisanjem ljudskog tela i psihe, kao to je npr. Wilhelm Reich, ova
spoznaja je bila na vrhu jezika. Reich je cak i izgovorio, ali nije dovoljno obratio panju na vlastite rei:
"Svaka osoba naklonjena muzici zna za oseajna stanja izazvana velikom muzikom. Ali, ako pokuamo
da prevedemo ova oseanja u rei, muziko se oseanje tome opire. Muzika je nema, i eli da ostane
takva. Ipak, muzika daje izraz unutranjem kretanju ivog organizma, i sluanje muzike izaziva 'oset'
nekog unutranjeg gibanja. Nemost muzike se obino opisuje na jedan od dva naina: 1) kao znak
mistine duhovnosti, ili 2) kao najdublji izraz oseaja, nesposoban da se izrazi reima. Prirodno nauno
gledite tumai muziku u smislu da je ona izraz povezan sa poslednjim dubinama ivog organizma. U

skladu sa time, ono to se smatra 'duhovnou' velike muzike samo je drugi nain da kaemo da je dubok
oseaj istovetan s dodirom sa ivim organizmom izvan granice jezika. Do sada nauka nije nita rekla o
prirodi izraajnog kretanja muzike. Bez sumnje, sam umetnik govori nam u obliku nemog izraza kretanja
iz dubine ivotne funkcije, ali on bi isto tako kao i mi bio nesposoban da reima izrazi ono to izraava
svojom muzikom ili svojim slikama. U stvari, on se izrazito opire svakom pokuaju da jezik umetnikog
izraavanja prevede u ljudski govorni jezik. On pridaje veliku vanost istoi svog izraavanja. Zato, on
potvruje orgonsko-biofiziku tvrdnju da ivi organizam poseduje svoj vlastiti jezik da se izrazi pre, izvan, i
nezavisno od svih govornih jezika..."
Razvijajui svoju orgonsku teoriju i terapiju, Reich je ustanovio da ivotna energija, koju je nazvao orgon,
protie kroz nae telo paralelno sa telesnom osom odredenim ritmom. Kada je prolaz neometan i
ritmian, kao kod crva, osoba je mentalno zdrava, i osea zadovoljstvo strujanjem ivota kroz sebe. On je
takav slobodan ritmiki protok energije kroz telo nazvao refleksom orgazma. Izgleda da nije tako loe biti
crv. Protok ivotne sile kroz telo doivljavamo kao oseanja.
Znamo da je ovek, za razliku od ivotinja, sposoban da potiskuje svoja oseanja. On to ne ini samo
mentalno, ve i fiziki. Reich kae da ovek, da bi se zatitio od bola, gradi u svom telu, kao
srednjevekovni vitez, miini oklop-nesvesne hronine tenzije odreenih grupa miia koje spreavaju
slobodan tok energije, i umanjuju snagu oseanja. Oklopljavanje ima segmentarnu, krunu strukturu,
rasporeenu pod pravim uglovima prema kimi. Kao prstenovi. Ima ih sedam. Oni, oralni, vratni, grudni,
dijafragmatski, trbuni, i karlini. Reichov uenik i osniva bioenergetske analize, Alexander Lowen,
ustanovio je da postoji i osmi segment-noge, koji je funkcionalno povezan sa prvim - onim. Kao oktava
sa primom. Interesantno. Ne podsea li vas to na muziku skalu. Zamislite ivotnu energiju koja na nama
pokuava da odsvira do, re, mi, fa, sol, la, si, do... i nazad, a na svakom koraku neki nemuzikalni ego
denfuje ice. Jadne li muzike. Malo se toga moe komponovati sa nekoliko tonova. Mnogima je, stoga,
ivot esto dosadan i prazan. Sviraju istu pesmu celoga ivota, sve dok ne "odsviraju svoje". Zato bivaju
dosadni i drugima. Sve se uje, makar se trudili da ljude prevare poturajui im lane note svog imida i
ubedujui ih: 'To sam ja. Tako ja zvuim!'' Pa zasviraj onda tu melodiju, a ne ovu dosadnu i patetinu' odgovaraju oni koji nisu gluvi. Mada u ovom naem narcistinom svetu ima mnogo gluvaa koji veruju da
je zlato sve to sija, sebe ne moemo prevariti. Onu staru: koliko para toliko i muzike, mogli bi smo
zameniti sa: koliko oseanja, toliko i muzike. Svoju ivotnost moramo platiti spremnou da podnosimo
bol i ne oklopljavamo se pred njim. Sve se svira na istim "icama" i, ako ih priguimo da ne zasviraju
melodije bola i straha, neemo imati na emu da zasviramo ni melodije ljubavi, radosti i zadovoljstva. Na
alost, svi smo oklopljeni u izvesnoj meri. Radost i sreu ne moemo uloviti i trajno pripitomiti kao domae
ivotinje. Ta oseanja trae kretanje, stalno menjanje i obogaivanje ivotne simfonije. I najlepa melodija
postaje dosadna ako je stalno sluamo. Ali, mi elimo sigurnost. Moramo stvarati novu, lepu, ili drugaiju
muziku ivljenja. ivot je stvaranje voeno nadom da emo zasvirati svoje najraskonije note.
Svi se radamo sa sposobnou da razlikujemo zadovoljstvo od bola. ta se deava sa naim telom kada
doivljavamo bol, a ta kada doivljavamo zadovoljstvo? Kada smo napeti vrpoljimo se, u bolu se trzamo,
grimo, uvremo, krivimo... U agoniji dolazi do konvulzija. Kao i kada umiremo. Svi pokreti bola su
nekoordinisani i aritmini. Sigurno je da to runo zvui. Kada oseamo zadovoljstvo pokreti su
koordinisani i ritmini. Harmonini. U stanjima veeg uzbuenja postaju bri, ali zadravaju ritminost i
koordinaciju. Orgazam je, kao i smrt, konvulzija. Ali, ritmina i jedinstvena konvulzija. Razlika je drastina.
Ima dosta ljudi koji se plae orgazma zbog ove slinosti. U reakcijama tela na bol i zadovoljstvo moemo
traiti korene naeg oseanja za lepo, korene ukusa. Svi se raamo sa ukusom. Ako bi smo obrnuli red
stvari mogli bismo se zapitati zato oseamo zadovoljstvo u pokretima koji imaju ritma, a bol u
neritminim i isprekidanim pokretima. Moda svaka iva elija nosi neki boanski sluh u sebi, pa joj ne
prijaju disonantnost i aritmija. Aritmija srca izaziva paniku kod osobe u kojoj kuca. Da li ukus proistie iz
razliitog reagovanja tela na bol i zadovoljstvo, ili su bol i zadovoljstvo estetski doivljaji organizma na
"dobru" (lepu) i "lou" (runu) unutranju muziku? U svakom sluaju, bez obzira da li je prvo postala
kokoka ili jaje, teko je rei da je lepota preteno duhovni pojam. Moda su kriterijumi ugradeni u osnove

ive materije.
Moe li se u ovom ugradenom ukusu traiti i osnova svesti? Da li svest nastaje kao struktura izgraena
od neprekidnih emotivno-estetskih procena spoljanjih i unutranjih vibracija? Nastaje li svest iz ukusa
ugraenog u materiju? Nismo svesni pojava koje nas ne dodiruju, koje ne vrednujemo, prema kojima smo
ravnoduni. Svest jeste estetsko vrednovanje.
Verujemo da iz istog izvora izvire i naa etinost. Detetu je dobro ono to je lepo (prijatno-muzikalno), a
loe ono to je runo (neprijatno-nemuzikalno). Mnogo ee ete uti da roditelji govore detetu (barem u
srpskom jeziku) kako neki njegov postupak nije lep, nego kako nije dobar. "To nije lepo... runo je to to
radi..." - obraaju mu se estetskim terminima koji su detetu blii nego moralni. U osnovi, etika izrasta iz
estetike ugraene u ivu materiju, u njenu strukturu, mada je ljudski rod sklon izvrtanju i estetskih, a time i
etikih doivljavanja.
itajuci knjigu "Zadovoljstvo-kreativni pristup ivotu" Aleksandra Lovena, koja govori o potrebi
usmeravanja na telo i zadovoljstvo u kulturi koja je preteno orijentisana na ego-ciljeve i okrenuta protiv
tela, imali smo doivljaj da itamo rad iz oblasti teorije muzike. Loven govori kao psihoterapeut,
pokuavajui da objasni neke osnove mentalnog i telesnog zdravlja. Osnove mentalnog zdravlja su u
zadovoljstvu. Zadovoljstvo je oseanje koje moemo doiveti samo telom sposobnim da na uzbuenje protok ivotne energije kroz njega, odgovara nevoljnim koordinisanim pokretima-vibracijama. ta je
potrebno da bi smo doiveli zadovoljstvo? Postoje li neka pravila? Postavimo uz ovo pitanje jo jedno Postoje li pravila za komponovanje dobre muzike? Pratimo da li se odgovori na prvo pitanje mogu
odnositi i na ovo drugo.
Prvo pravilo je da nema sigurnih pravila za postizanje oba cilja. Zadovoljstvo je spontana emocija koja ne
podlee komandovanju. Moemo ga nai tamo gde ga ne oekujemo, a ne dobiti ga kada smo se dugo
pripremali da ga doivimo u nekoj situaciji. Niko nije uhvatio zadovoljstvo jurei ga. To vai i za muziku
inspiraciju. Moemo biti izuzetno muziki potkovani, znati sva "pravila" muzike, ali dok ne dode "ono"
nema prave melodije. Da nije tako, mogli bi da komponuju i kompjuteri. Dobro, ako nema pravila, ima li
barem nekakvih pravilnosti, optih osobenosti, naela...?
Prva preporuka - uhvati ritam. Koji ritam? Svoj ritam. Loven je zadovoljstvo definisao kao svesno
opaanje ritmike pulsatorne aktivnosti tela. "Ove nevoljne aktivnosti...", kae on, "...imaju ritminost koja
se menja zavisno od stepena uzbuenja u celom organizmu, i u pojedinim delovima tela. Razliiti ritmovi
meusobno se usklauju, a odvojeni pokreti se slivaju u jedan, obrazujui spontani pokret u celom telu.
Tok oseanja u telu je kao reka koja se formira stapanjem mnogih potoka, od kojih svaki nastaje iz brojnih
malih potoia... Ali, proces formiranja reke je samo deo prirodnog ciklusa koji kree vodu od mora ka
planini i nazad opet do mora. Koreni zadovoljstva zadiru duboko u ovekovu vezu sa prirodom...
Oseanje zadovoljstva koje proistie iz prirodnog i pravilnog ritma ivota, proima sve nae aktivnosti i
odnose..." . Verovatno je i Bach to isto hteo da nam kae svojim "reima". Bach znai potok. Kakva
"sluajnost". Jedan slualac, duboko dirnut njegovom polifonijom potoka melodija koje se slivaju u jednu
reku, ree - "Bach nije potok, on je reka!"
Kompozitori ne izmiljaju ritmove. Muzika je, u stvari, izraz ritma i melodija u telu kompozitora koji nalazi
odjek u telu sluaoca. "Sve telesne aktivnosti su urodeno ritmine; nisu izuzetak ni voljni pokreti, mada su
pod svesnom kontrolom. Ali, poto su pod kontrolom ega, moemo se kretati neritmiki, ako ego ignorie
telesnu potrebu za zadovoljstvom, i postavlja preterani cilj".
Muzika, dakle, pobuuje ritmove koji su ve u nama. Isto vai i za oseanja (unutranju muziku) koja
drugi ljudi prenose na nas. Kako kau mlade generacije kojima je ulo za ovu muziku otvorenije: "alje mi
dobre (ili loe) vibracije".
Ritam je, dakle, osnova zadovoljstva, mentalnog zdravlja, a i dobre muzike. Bolest je odstupanje od
harmonskih pravilnosti. Ritam je red. Kau da je Bog red koji se izdvojio iz haosa. Ritam je osobina Boga.
Postoji i u mikro i u makrokosmosu. Nauka je ve uspela da vidi neke pravilnosti i periodinosti u kretanju
nebeskih tela, kao i u samoj strukturi atoma, molekula... Protoplazma elije pulsira ritmiki zavisno od
okolnih uslova. Wilhelm Reich je, koristei Rajhertov miskroskop sa optikim uveanjem od pet hiljada

puta, opisao pulsatornu aktivnost kod crvenih krvnih zrnaca oveka. Loven uporeuje kretanje treptastih
elija sluzokoe, sitnih vlaknastih struktura koje oblau respiratorni trakt, sa talasanjem itnog polja koje
nastaje zbog vetra. Slian ugoaj imamo kada sluamo prebiranje po icama harfe.
Nervno tkivo takoe ispoljava periodinost u svom funkcionisanju, to se odraava kroz ritminost
modanih talasa kada ih registrujemo elektroencefalogramom. Prolazei kroz membranu nerva, impuls je
depolarizuje i tako nastaje refraktorni period u toku koga nijedan drugi impuls ne moe da proe kroz
depolarizovanu oblast.
ak i obian komad sranog miia nastavlja spontano da pulsira i kada je stavljen u fizioloki rastvor.
Ritminost na celularnom nivou, i nivou tkiva, govori nam, kae Loven, da je ritam uroeni kvalitet ivota.
Seksualna funkcija je, takoe, periodini fenomen u itavom ivotinjskom i biljnom svetu. Od cvetanja
biljaka, do mesenog ciklusa ene (periode). Poznata je povezanost menstrualnog ciklusa i lunarnog
meseca. Veza izmeu ove dve pojave je misterija kao i mnoge druge u vezi ritmikih aktivnosti ivota.
Astrolozi decenijama pokuavaju da otkriju povezanost naih ritmova sa ritmovima univerzuma. Neke
veze ritmova prirode sa ritmovima naih aktivnosti su oigledne. Vidljivo je kako se nai ritmovi menjaju u
odnosu na dan i no, leto i zimu, prolee i jesen. U tome smo srodni sa biljnim i ivotinjskim svetom.
"Harmonija izmeu unutranjih ritmova oveka i spoljanjih ritmova prirode osnova je za oseanje
identifikacije sa kosmosom, sa najdubljim korenima zadovoljstva i radosti", zakljuuje Loven.
Svaki ribolovac zna da ribe imaju svoje ritmove. "Rade" rano ujutro i predvee. Naravno, svaka vrsta ribe
ima svoje ritmove. Ritam ishrane soma i tuke nije isti. Postoje "individualne" razlike meu ribama kao i
meu ljudima, ali i mnogi ritmovi koji su zajedniki za sve jedinke iste vrste. Mnogi od nas, za razliku od
riba, ne potuju svoje ritmove. Rade kada je vreme za odmor, zgubidane kada je vreme za rad, neozbiljni
su u ozbiljnim situacijama, a ukoeno ozbiljni kada je vreme za zabavu. Mnogi od nas ne mogu da budu
sami, dok neki ne podnose drutvo. Posle samoe koja nam je potrebna, drutvo prija vie nego ako smo
neprekidno u gomili, i obrnuto. Zar je to uopte potrebno rei? Ko to ne zna? Loven nam skree panju
na vanost disanja za fiziko i mentalno zdravlje oveka. Zar oveka treba opominjati na takve stvari. Kao
da mi ne znamo kako se die, i zato je to vano. Postoji jedan neobino glup vic iz serije glupih viceva o
gluposti plavua. Ide ovako: Dola plavua kod frizera sa slualicama od volkmena na uima. Frizer je
pokuavao da sazna kako gospoa eli da je oia, ali dotina plavua nije ula njegova pitanja, jer je na
uima imala dotine slualice. Tako je ovaj odluio da joj skine slualice sa uiju, da bi ula njegova
pitanja. Ali, avaj, plavua poe da se gui i izdahnu. Nesreni brica, sav uspanien, stavi slualice na
svoje ui, ne bi li uo ta je to sluala pokojnica. Udahni, izdahni, udahni, izdahni... uo je zapanjeni frizer.
Izgleda da je mnogo "plavua" me ljudskom rasom. Moda bi nam slualice na uima dobro dole.
Disanje obezbeuje kiseonik za metabolike procese i odrava vatru ivota. U svim orijentalnim i
mistinim filozofijama tajna najvieg blaenstva je u disanju. Pa zato se onda ponaamo tako glupo i
diemo plitko i neritmino. U samim jezikim izrazima moemo otkriti povezanost izmeu odlika linosti i
disanja. Za emotivnu, pristupanu, otvoreno srdanu osobu bez krutih naela kaemo da je irokogruda,
a za skuene, sitne due da su uskogrudi. Disanje je, oito, vezano za oseanja. Bez vazduha nema ni
plamena, ni vatrenosti. Ni zadovoljstva. Utuljivanje ivotne vatre da nas ne opee jara bolnih oseanja
ini da su nam i zadovoljstva mlaka i jedva tinjajua. To je cena. Mlitava i neubedljiva ivotna muzika.
Kako postajemo tako loe "natimovani"? Da li mi to radimo sami sebi, ili neki "davo" ubacuje
disharmonine tonove i remeti nae melodije? I jedno i drugo.
Psihoanaliza je pokazala od kakve je vanosti odnos deteta sa roditeljima, posebno rani odnos sa
majkom. Ova je tema sloena, i zahteva posebno poglavlje u kojem emo se natenane baviti harmonijom
i disharmonijom odnosa izmeu deteta i onih koji se o njemu staraju.
Za sada moemo rei da je rani odnos izmeu majke i deteta slian odnosu izmeu melodije i harmonije
u muzici. Dete se rada sa svojim melodijama i ritmovima. Kao i svaki poetnik, ono ume da se ratimuje,
jer jo nije ovladalo sredinom koja nije uvek u harmoniji sa njegovom unutranjom muzikom. Zato je tu
majka. Njena je funkcija da opusti prenategnute detinje strune nenim dodirom, ljuljanjem, tihom
uspavankom, mlekom... ili da pomogne da se radosno uzburkana struja ivota isprazni kroz igru,

skakanje, smeh... kako bi se dete vratilo u svoju osnovnu melodiju i ritam - tiho blaeno zadovoljstvo. Ako
je majka sposobna da nas "natimuje", njene vetine unosimo, stvarajuci svoju psihiku organizaciju, gde
se belee prijatne melodije ivljenja, i stvara slika o sebi. Pre bismo rekli da je ono to zovemo self
reprezentacija, ili predstava o sebi, tonski zapis, svesnost svojih unutranjih melodija. Meutim, da bi
mogla da natimuje dete, da oseti frekfencije njegovih vibracija, majka mora biti sposobna da oseti sebe,
odgovor svog tela na melodije koje joj dete alje. Da bi osetila tugu u detetu, mora uti melodiju tuge u
sebi. Mnogim majkama je to nemogue zbog gluvoe za vlastitu melodiju tuge. Ona mora da zasvira u
nama da bi smo mogli biti empatini, i razumeti drugoga.
ak i ako majka dobro uje tugu deteta, ona mora biti sposobna da izae na kraj sa njom. Zamislite
majku koja bi poela da plae zajedno sa svojom bebom. Dve melodije bi nadjaavale jedna drugu bez
mogunosti vraanja u stanje sklada. Naalost, to se esto deava. Biti harmonija melodiji druge osobe
zahteva mnogo iri odgovor od prihvatanja osnovnog tona. Harmonija prima u sebe i obuhvata melodiju.
Ona postoji da bi se melodija u njoj slobodno irila. Harmonija prati melodiju. Ona je njena prirodna
sredina, kao more ribi, ili nebo ptici. Devet meseci majka je bukvalno naa prirodna sredina. Plivamo i
ljuljukamo se u okeanu njene utrobe. Ali, filogeneza je ubrzani snimak ontogeneze. ta se deava kad
postanemo suvozemna bia? Postajemo odvojeni od svoje prirodne sredine, i oseamo se kao riba na
suvom. Moramo da udahnemo sopstvenim pluima i izrazimo nezadovoljstvo novonastalom situacijom.
Vremenom emo shvatiti da smo izdvojene jedinke, i ak se ponositi svojom individualnou i teiti da
izgradimo samostalnost, mada emo uvek potajno eznuti za ovim idealnim stanjem stopljenosti.
Potrebno je vreme da bismo u sebi izgradili harmoniju koja prati nae melodije-vlastitu psihiku
organizaciju, sposobnosti, samopotovanje i druge nune kvalitete koji podupiru, timuju i obuhvataju
nae potrebe. Problem nastaje ako naa prirodna sredina i harmonija-majka, nema mogunosti ili
neophodne sposobnosti u sebi da nas obuhvati i prati.
Rekli smo ve da je harmonija ira od melodije. ta je to irina linosti? Koji su to kvaliteti potrebni da bi
majka mogla da odgovori potrebama deteta? Erik From je dobro primetio da se u korenu rei odgovornost
nalazi re odgovor. Odgovornost je sposobnost da adekvatno odgovorimo da potrebe, tj. unutranju
muziku drugoga, i situacije u kojoj se nalazimo. Da bi smo odgovorili, i bili odgovorni, moramo imati sluha
za drugoga, ali i za sebe, jer drugoga ujemo kroz sebe. Majka je "bioloki" predodreena da se divi
melodijama deteta, i da joj osnovna potreba bude da ga obuhvati i prati kao harmonija melodiju. Ona je
naa prva publika. Problemi nastaju kada majka, iz brojnih moguih razloga, izgubi sluh i ukus, pa
pokuava da promeni detetove uroene melodije i prekomponuje ih po nekim svojim neprirodnim
naelima. Mnoge majke pevaju svoju pesmu i oekuju od dece da ona budu harmonija njihovim
melodijama. One, jednostavno, ulaze u svoju mladunad, umesto da ih okruuju i prate. U muzici to zvui
runo. A i u ivotu. Za polifoniju, u kojoj se dve ili vie melodija prepliu i stvaraju harmoniju jedna drugoj,
potrebno je mnogo talenta, znanja, stila... individualnosti. Potrebno je mnogo strpljenja i vremena da bi
odnos izmeu roditelja i deteta dostigao mogunost polifonog proimanja. Amateri ne komponuju polifonu
muziku. Nerealno je to oekivati od deteta. Treba imati puno strpljenja i dati mu vremena.
Ipak, ivot je najbolji kompozitor. Ako se prate njegovi ritmovi, polifonija se sama stvara. Moe li ita vie
ispuniti zdravu enu od njene bebe? Ispuniti je prava re za doivljaj sebe kao harmonije. Majka
ispunjena divljenjem i ljubavlju prema ivotnim melodijama svog deteta doivljava oseaj punoe zvuka u
sebi, koji se iri i prenosi na dete. To nije jednosmeran odnos u kojem jedna osoba daje, a druga prima.
Majka koja nije sposobna da se divi unutranjoj muzici svoga deteta je prazna, kao to je i harmonija bez
melodije samo neostvarena mogunost.
Postoji jedna terminoloka zbrka koja zamagljuje razumevanje ovog procesa. Radi se o loem definisanju
pojmova davanje i primanje. Naime, obino se kae da dete prima, a majka daje. Spolja, to izgleda tako.
Sutinski, stvari stoje obrnuto. Dete je splet potreba i elja. Potrebe su njegove melodije koje trae da ih
neko primi, odgovori na njih, okrui ih i podredi im se. Ono trai svoju harmoniju - majin enski princip.
Majka prima dete u sebe, poistoveuje se sa njegovim potrebama da bi ih razumela, ali ne biva
preplavljena njima. Ona se iri i obuhvata ih, usklauje. timuje. To je enski princip. Postepeno dete

usvaja te harmonizatorske funkcije i stvara sopstvenog harmonizatora iznutra: Psihu-majku u sebi, enski
princip u sebi. Naa psiha preuzima materinske funkcije: sposobnost da razumemo svoje potrebe i
potrebe drugih, i da ih harmonizujemo. To je sposobnost primanja u sebe. enski princip. Psiha je enski
princip.
esto, na alost, majke nisu sposobne da primaju. One bi da daju, da njihova potreba odreuje potrebu
deteta, da uu u njega, usaglase njegove melodije (potrebe) sa svojima. Ako uspeju u tome, dete je
poput silovane ene. Njegove melodije ostaju skrivene u veitoj, neutoljivoj potrebi da nau svoju
harmoniju, da privuku panju na sebe, da uu u nekoga ko e im se diviti, da daju. Ljudska bia ostaju
nesposobna da primaju u sebe, da razumeju i identifikuju se sa sobom i drugima. Primanje, enski
princip, osnova je svakog uenje i identifikacije. Svi bi da govore, niko da uje. Svi bi da ispune drugoga,
niko da bude ispunjen drugim. To zovemo narcizmom. Izvitopereni muki princip je u korenu narcizma.
Svi bi da budu muko na izvitopereni nain - jer muki princip koji ima potrebu da samo probija, ulazi u
drugoga bez sposobnosti da tog drugog i primi u sebe, je kao faza bez nule - nita. Ljubav-ivot je strujno
kolo. Naa narcistiko-muka civilizacija pati od nedostatka enskog principa-primanja, harmonizacije.
enski princip je, u osnovi, harmonija. Muki princip je melodija. enski princip je primanje, a muki
princip je davanje. enski princip je uenje, upijanje znanja i ideja, muki princip je oploenje znanja,
kreacija, stvaranje novih veza i ideja. Ljudski rod pati od nedostatka enstvenosti. Okupiran je traenjem
moi, probijanjem, ulaenjem u druge, vladanjem. Primitivnim ispoljavanjem mukog principa. Veina bi
htela da bude muko, i meu mukarcima i meu enama. Ako u sebi nemamo i jedno i drugo, nema
ivotne struje. Nema muzike.
Svaki ovek ima potrebu da izrazi sebe. esto je ta potreba jaa od potrebe za preivljavanjem. Moemo
rei da ivimo da bismo se izrazili. To nam priinjava zadovoljstvo i prua radost ivljenja. iveti znai:
izraziti sebe, odsvirati svoju varijaciju na zadatu temu ivota. ivotinje vodene instiktima nemaju takvu
mogunost varijacija kao ovek. Naa civilizacija, ija bi funkcija trebala da bude proirenje ovekovih
mogunosti izraavanja svoje istinske unutranje muzike, uglavnom se pretvorila u oponenta stvarne
individualnosti, a time i muzikalnosti. Individualnost i muzikalnost (kad govorimo o unutranjoj muzici)
jedno su isto.
Sa potrebom za izraavanjem ide i potreba za divljenjem, priznavanjem... Iako oseamo ili ujeme sebe
iznutra, potreban nam je odjek kroz druge. Mi vidimo sebe, i stiemo predstavu o sebi, kroz druge. Kada
postoji neslaganje izmeu nae unutranje muzike i reakcije "publike", okoline, roditelja, drutva...
zbunjeni smo. Nije nam jasno ko smo mi. Da li vredimo. Oseanje sebe, ili na identitet, uzdrman je. Kao i
svaki muziar, traimo potvrdu lepote naeg dela - sebe samih. Tu potrebu i tenju oveka je
psihoanaliza nazvala narcizam. Otvoreno izraavanje elje da se pokaemo, ujemo, nazvano je
egzibicionizam. Ovi pojmovi, uglavnom, imaju negativnu konotaciju. Suvie je zbrke u njima, i mnogo
razliitih tenji koje imaju isti izvor nazvano je jednim imenom. Raireno je miljenje da su veina
muziara egzibicionisti i narcisoidne osobe.
Dugo sam bio profesionalni muziar i, poznajui veliki broj muziara iz bliskih kontakata, verujem da je to
miljenje tano. Naravno, ono to podrazumevam pod narcizmom i egzibicionizmom se dosta razlikuje od
uobiajenih shvatanja tih pojmova. U osnovi narcizma lei potreba da se daje. To je u suprotnosti sa
veinom opisa narcistinih osoba kao osoba usmerenih na primanje, umesto na davanje, koje je osnovna
odlika onoga to psihoanaliza naziva objektnom ljubavlju (stvarnom ljubavlju prema drugoj osobi koja se
opaa kao odvojena linost, za razliku od narcistike ljubavi gde je drugi opaen kao produetak ega ili
slike sebstva).
Narcis, kau, ima potrebu da mu se drugi dive (ko je nema?) Kada se divimo nekome mi smo ispunjeni
njime. Samo oseanje ispunjenosti govori o tome da smo dobili neto dragoceno to nas je ispunilo.
Dobili smo lepotu, jer samo lepota moe da ispuni oveka. Ispunjen ovek zrai, i vraa tako lepotu
nazad, obogacenu svojim divljenjem. Izvor narcizma je potreba da naa unutranja muzika bude
doivljena kao boiji dar. Uistinu, ona to i jeste. Kada naa prva publika nije zadivljena naim darom,
oseamo neprirodnost situacije. Ali, s obzirom da smo mali, i debitanti u predstavi zvanoj ivot, kada

doemo na ovaj svet, poverujemo da neto nije u redu sa nama. U pokuajima da se dodvorimo publici i
"odsviramo" neto "komercijalno", prihvatljivo naim prvim kritiarima-roditeljima, poinjemo da sviramo
tue note, i polako zaboravljamo dar koji smo doneli na ovaj svet. Dar od nekoga mnogo veeg i
muzikalnijeg nego to je bilo koji kritiar carstva zemaljskoga. Zar nije Bog nas stvorio da bismo se divili
njegovom delu? Da li je i Bog narcis? Obuku za potiskivanje uroenih nota nazivamo "vaspitanje".
Harmonizacija i timovanje, o kojima sam ranije govorio, nisu isto to i potiskivanje. Potiskivanje je
zabrana inkriminisanih ivotnih melodija (oseanja) koje osiromauje na repertoar do nivoa prihvatljivog.
Uz takvu muziku se publika moe oseati lagodnije, ali teko da ona ikoga moe ispuniti (ako je ita moe
ispuniti, s obzirom na oteeni sluh za sebe, koji vodi do potrebe za potiskivanjem repertoara emocijamuzike kod vlastitog deteta.) Ako naa urodena lepota nije dovoljno lepa, moramo izmisliti neto drugo.
Ali, odakle nam inspiracija, ako nije dobar udah kojim smo poeli da egzistiramo kao ljudska bia. Sve to
je izmiljeno, neprirodno je i nije lepo. To je nemogu zadatak. Narcizam, u uobiajenom smislu rei,
upravo je pokuaj da se ostvari taj nereiv zadatak. Pokuaj da se bude uspeniji bog od Boga. Tako
poinju zamrene konstrukcije nota, misaonih sistema, stilova ivota i ivotnih filozofija. Imida koji imaju
cilj da postignu nemogue - neprirodnu "lepotu" koja se zasniva na izmiljenim vrednostima i
kriterijumima. Ukus nije relativan. To je la izmiljena da bi se neprirodna "lepota" mogla pojaviti na
takmienju za divljenje. Kao i svaka la, i ova stoji na staklenim nogama. (Ili kratkim. U lai su kratke
noge. Kau.) Ipak, ne moemo zaboraviti cilj koji, u sutini, stoji iza narcizma - potrebu za davanjem i
ispunjenjem drugoga. Potrebu za lepotom.
Narcis izgleda kao sebina osoba za svoju okolinu. I jeste. On se sprema i potajno eka pravu publiku
koja e umeti da se divi i bude ispunjena njegovim melodijama. Publiku koja e umeti da prima. Moda je
tee primati nego davati. Onaj koji je zaokupljen svojom potrebom za izraavanjem nema strpljenja i
irine da prima i bude harmonija drugome. On je krcat svojim neizraenim melodijama koje ga napinju
kao balon, pokuavajui da se probiju kroz oklop do neijeg uveta. Danas je tee nai osobu koja slua,
nego osobu koja pria. Malo je publike. A i ako je nae, plai se da je zaboravio svoje melodije zatrpane
negde u tamnici nepoverenja. Ali, ako je publika prava, pokrenue ga i istopiti zid nepoverenja koji je
izgradio oko sebe. Ako ga napusti nada da e pravu publiku sresti u ovom svetu, moe se okrenuti
carstvu nebeskome, ili otploviti putem izofrenog cepanja u neki svoj svet. Ne znam da li se tamo dive
loim muziarima i ratimovanim instrumentima. Plaim se da je jedina mogunost skupiti hrabrosti i, u
ovom svetu, pred publikom koju odaberemo, zasvirati svoje... pa ta bude. Nema izmiljotine koja je
dovoljno velika da ivot uini smisaonim. Smisao ivota je u dobrom sviranju svoje unutranje muzike, na
svom telu koje doivljava zadovoljstvo. Celim orkestrom. Sve ostalo je, kako ree prorok Isaija u Bibliji,
tatina, i samo tatina.