Sadni materijal i podizanje zasada ljiva

SADNICE IZ AKA PRISUTNE U CELOM SVETU

Najvanije za podizanje zasada voa je da se koristi zdrav sadni materijal - bez virusa, po
ijoj proizvodnji se prouo Centar za voarstvo i vinogradarstvo iz aka. Do sada je u
ovom Centru stvorena 34 sorte voa, meu kojima dominiraju ljive
Aktivnosti na stvaranju voarskih sorti u
Centru za voarstvo i vinogradarstvo iz
aka su poele jo daleke 1949. godine,
stvaranjem bogate kolekcije domaih,
autohtonih sorti voaka - jabuka, kruaka,
dunja, treanja i tako dalje, a zatim i
produkcijom uvoznih sorti. Do ezdesetih
godina minulog veka je stvorena zaista
bogata kolekcija uvoznih sorti - 500 sorti
jabuka, 250 sorti ljiva i brojne sorte drugog
voa. Prve domae sorte ljiva razvijene su
1975. godine - aanska rana, aanska
najbolja, aanska lepotica, aanska
rodna i aanski eer. Sorta aanska
rodna se afirmisala u poslednjih petnaestak
godina i danas je ona jedna od vodeih sorti
ljive u Srbiji, pored stenleja, kae dr Dobrivoje Ogaanovi, nauni savetnik i jedan od vodeih
domaih selekcionera ljive.- Sredinom osamdesetih godina su priznate tri nove sorte ljiva valjevka, jelica i valerija. Valjevka je veoma dobra za suenje i za rakiju.
Tolerantna je na arku, ima atraktivne plodove koji su transpotabilni. Jelica je pokazala prilinu
osetljivost na arku, ali ima osobinu poljske rezistentnosti, odnosno u poljskim uslovima se vrlo
teko zarazuje. Valerija je iskljuivo stona sorta i dobre rezultate pokazuje, recimo, u Vojvodini.
Od osamdesetih godina intenzivno radimo na razvoju sorti otpornih na arku. Stvoreno je vie
stotina hibrida, od kojih je njih dobar deo pokazao otpornost na ovu bolest. Poetkom ove godine
su nam priznate jo tri nove sorte, a meu njima i jedan iz grupe hibrida otpornih na arku koji je
dobio ime mildora. Preostale dve sorte su dobile imena timoanka i boranka. Mildora je
pogodna za suenje, dajui jedan nov kvalitet suve ljive, a to je suva ljiva ilibarske boje, sa
visokim sadrajem eera. Kotica je mala, lako se odvaja od mesa. Jedina joj je mana, moda,
to joj je pokoica crvenkaste boje, to na narod ne voli jer je navikao da kupuje plavu ljivu.
Ova sorta je osetljiva na truljenje plodova i mora se primeniti adekvatna zatita, posebno u
vlanim godinama. Druge dve sorte, timoanka i boranka su uglavnom stone sorte. Boranka
spada meu rane sorte, plodovi su joj teki od 30 do 35 grama, pokoica je ljubiaste boje. I ona
je osetljiva na trule plodova. Timoanka, takoe, spada u rane sorte - sazreva krajem jula,
poetkom avgusta. Ima krupan plod i dobra je za upotrebu u sveem stanju. Ako ve govorimo o
tri osnovne namene ljiva - za potronju u sveem stanju, najpogodnije su sorte aanska rana,
aanska lepotica i aanska najbolja; za proizvodnju rakije pogodne su aanska rodna i
posebno valjevka koja je i tolerantna na arku. Kada govorimo o podizanju zasada, najvanija
stvar je da se koristi zdrav sadni materijal, bezvirusni materijal. Zasade treba to due odravati u
zdravom stanju - ako se pojave zaraena stabla treba ih uklanjati odmah. arka se, recimo,
najbre iri u mladalakom dobu stabala, do poroavanja. Kada stabla ponu da raaju, onda se
smanjuje intenzitet irenja arke. Moramo vie podizati visokointenzivne ljivike sa kvalitetnim
plodovima, a ne kao to je sada sluaj kada dominiraju ekstenzivni ljivici. U ovakvoj situaciji
moemo sa manje stabala i sa manjim zasaenim povrinama imati obimniju i kvalitetniju
proizvodnju ljiva, kae dr Dobrivoje Ogaanovi.

Govorei o sortimentu ljiva Centra za voarstvo i vinogradarstvo iz aka, dr Milisav Mitrovi,

direktor proizvodnje Centra kae: Posebno mesto u naem sortimentu ljiva zauzimaju sorte
aanska lepotica, aanska rodna i aanska najbolja, a sve vee interesovanje je i za
valjevkom. Ove godine su nam priznate jo tri nove sorte ljiva. Ove nove sorte su zavredile
panju po svojim privrednobiolokim karakteristikama, kako kod nas tako i u svetu.
Kada govorimo o ljivi, budue aktivnosti
Centra e u velikoj meri biti usmerene ka
stvaranju sorti tolerantnih na virus arke,
koja predstavlja problem, ne samo za nae
ljivarstvo, nego i za ukupno svetsko
ljivarstvo. Tri novostvorene sorte - boranka,
timoanka i mildora pokazuju upravo
visoku tolerantnost na arku. Svoje budue
aktivnosti emo posvetiti i selekcionisanju
sorti za suenje ljiva. U Francuskoj se zna
da je to aenka koja nigde ne daje tako
dobre rezultate kao u svojoj zemlji. Voari
trae sortu koja bi bila dobra za suenje, ali i
zamenu za poegau koja izumire. Trenutna
zamena za poegau je aanska rodna,
ali i ona je osetljiva na arku, svakako ne u
tolikoj meri kao poegaa.
Trenutno stanje u domaem ljivarstvu moe
se oceniti nezadovoljavajuim. Hteli mi to da
priznamo ili ne, mi u ljivarstvu imamo dosta
problema. Teimo se sa brojnou stabala i
proizvedenim koliinama, ali kvalitet plodova
nam je veoma lo. Mi nemamo kvalitet za
svetsko trite, ni kada se radi o ljivi u
sveem stanju, ni o suvoj ljivi. Primera radi,
svetsko trite trai krupniju suvu ljivu i bez
kotice, a mi to ne moemo da ponudimo.
Od loeg kvaliteta ploda se ne moe dobiti ni
dobra rakija. Kada se radi o rakiji, moramo
stvoriti rakiju jedinstvenog kvaliteta koji bi
obeleavao rakiju iz Srbije i po kome bi bili
prepoznatljivi u svetu. Na Centar intenzivno
radi na preovladavanju ovog problema,
razvijajui nove sorte boljeg kvaliteta, kae dr
Milisav Mitrovi, direktor proizvodnje Centra.
Izvor: Preduzece magazin